Правда

Постоје 2 правде, природна и људска.

 Животна и људска.
 Духовна и логичка.

1. Духовна правда је закон природе или закон људске судбине.

 Природа чини своје са телом, хтели ми то или не.

 Закон људске судбине нам даје искушења и награде како она хоће.
Живот пише своју правду. Сваки човек има своју или другачију судбину од других људи.
Колико се покаже добрим или лошијим толико има добру или лошу судбину.
Нико не зна ко одређује ту судбину и како се она мери или примењује, али знамо да смо ми
заслужни за све лоше, што нам се дешава.
Сам труд и упорност човекова кад пређе границу своје могућности и веровања је доказ, да
човек може утицати на бољитак свог живота, само је питање колико има храбрости и смелости
супротставити се патњи и проблему.

 Некада нас живот кажњава, иако смо јако добри, али то је тренинг, јер у будућности нас
чекају већи проблеми.
 Некада за добро дело добијемо казну, али то је тест, јер тако доказујемо колико желимо
бити добри.
 Некада за лоше дело добијемо награду, али зато кад се истина сазна, сви нас осуде и
окрену нам леђа.
 Некада чинимо добра дела људима, али они не знају ценити. Проблем је настао, јер тако
доказујемо колико то радимо из користољубља или из љубави.
 Некада одбијају наша добра дела целог живота, али зато други то кад виде, узимају вас као
свог најбољег пријатеља.
 Некада се трудимо праведно и поштено, али нема успеха. Проблем је настао, јер
доказујемо своју веру, исправност и доброћудност, јер људи кад добију незаслужено не
знају ценити награду.
 Некада се трудимо јако пуно, али успех не долази. Проблем је настао, јер се испитује да ли
то радимо због нашег задовољства или због брижности других.
 Некада нас ништа неће и немао љубави, ни мира, питамо се зашто нам је судбина ужасна.
Проблем је настао, јер се испитује наша вера у доброти и љубави, тако докажемо другима
колико је доброта вреднија од преваре и лажи.
 Некада патимо јако дуго година, али живот нам даје срећу тек у четвртој четвртини
живота.
 Некада нам је живот као на рингишпилу, никако мира не налазимо, али мир је у
испуњавању мира другим људима око себе.
 Некада не разумемо живо и све нам је лоше, ужасно, тешко, нелогично и неправедно, али
живот нас учи како учврстити своје ставове и друге научити нашем искуству, јер у овом
нашем великом хаосу, може се живети пристојно са добротом и миром.
 Некада је живот лош и јако смо незадовољни, али живот нас учи себичности, гледати себе,
своје интересе и користољубље, а много мање о лепом животу и добронамерности.
 Некада не знамо ценити то што имамо и можемо, али ту нас живот размрда и погура на
нешто добро за себе и друге.
  Некада плаћамо лош период нашег живота, јер нам је прошлост била покварена и са много
кривица.
 Некада за леп живот морамо измирити све рачуне са лошим делима које смо радили. Плаћа
се тугом и патњом у једном периоду, али ако се покајемо и променимо на боље, живот нас
тада помилује и награди.
 Некада ништа не разумемо, али животи мудрих људи кажу; „ти не разумеш, али живот
који те гура све разуме, само ти ослушкуј и прати његове путеве, али не скрећи са путева
доброте, јер на лошем путу те чека банана, која те може натерати на клизање, само веруј на
реч, много боли глава кад паднеш“.
Свако наше лоше понашање током живота, не прође некажњено, без обзира колико је
свесно, несвесно, добронамерно или злонамерно, али мора се платити за штету коју смо
направили. Некада се плаћа сузама, патњом, тугом, одузимањем нечег што много волимо,
понижавањем, вређање, јаким емотивним или физичким болом, болешћу, итд.
Све рачуне се плаћају, покајањем, опраштањем свима којима су нам учинили лоше и себи,
јер смо дозволили уништити нешто нама највредније, трудом повратити поверење, искушење које
нам је јако, јер морамо доказати нашу вредност и лојалност.
2. Логичка правда или људска правда је више користољубива и пристрасна.

 Човек више гледа црно и бело, него све остале нејасне доказе које постоје.
 Недовољно је осудити некога, кад не знамо и не можемо сазнати апсолутну истину
осуђеног.
Пример;
Човек направи неко лоше дело, сви га осуде и одмах планирају казну и стрпају у затвор.
Постоји хиљаду ситуација која су се десиле у тој његовој кривици и у људима који су га
натерали направити такво дело или су му подметнули да изгледа као кривац.
Лако је осудити човека, али шта ћемо, ако осудимо невиног човека, а главног кривца
пустимо на слободу.
Људи много лако верују неким доказима, који доказује неке чињенице, али много подвала
постоји и ти докази само тако изгледају на први поглед.
Када би човек имао неки филм догађаја, али сценаријо свих учесника и кадрове свих дела
који су почињени, тада би људска правда била праведна и веродостојна.
Људска злоба је толико раширена, људи су лако уцењени, поткупљени, корумпирани,
приморани на лажи, јер крију своју кривицу или бране нечије интересе.
Тешко је нађи неутралног и праведног судију, који има моћ сазнати истину учесника и
пресудити злочин праведно.
Зато је живот и наша судбина таква, јер Закони природе знају ко је ко и ко је шта урадио,
зато Живот испоручује рачуне на време и на праву адресу, баш кад треба, а не кад ми желимо.
Човек пресуди погрешно, али наш Живот не греши, кажњава нас са љубављу, јер из те
казне излазимо као бољи људи и тако дајемо пример другима, како је паметно бити добар и увeк
бити на страни истине.