Јавна установа

Гимназија „Филип Вишњић“

Бијељина
Општи смјер

Матурски рад из Математике

ПРОСТИ БРОЈЕВИ

Ментор: Кандидат:
Соња Станојевић, проф. Азам Хаџимујић

Бијељина, мај 2022.

 САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................................................................3
1. ОСНОВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ.................................................................................................................4
2. РАСПОДЈЕЛА ПРОСТИХ БРОЈЕВА...........................................................................................7
2. ТЕОРЕМА О ПРОСТИМ БРОЈЕВИМА.......................................................................................8
4. ДВА НЕРЈЕШЕНА ПРОБЛЕМА У ВЕЗИ СА ПРОСТИМ БРОЈЕВИМА...........................11
5. ЗАДАЦИ............................................................................................................................................12
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................14

2
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

УВОД
Цијели бројеви су постепено изгубили везу са сујевјерјем и мистиком, али интерес који су
математичари имали за њих никада није опао.

Еуклид (око 300. прије нове ере), чија слава почива на д‌јелу његових Елемената, који
чини основу геометрије која се учи у средњој школи, дао је више оригиналних прилога
теорији бројева. Диофант из Александрије (око 275. нове ере), рани алгебриста, оставио је
такоде трага у теорији бројева.

Pierre de Fermat (P.de Ferma, 1601-1665), правник из Тулузе и један од највећих

математичара времена, започео је модеран рад на овом пољу. Euler, (Ojler, 1707-1783),
најплоднији од свих математичара, доста је радио на истраживањима у теорији бројева.

Важна имена математике -Legendre (Ležandr), Dirichlet (Dirihle), Riemann (Riman)-

могу се додати овом списку. Za Gaussa (Gaus, 1777-1855), главног математичара модерног
доба који се бавио разним гранама математике, каже се да је изразио своје мишљење о
теорији бројева овом примедбом: "Математика је краљица наука, а теорија бројева је
краљица математике."

3
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

1. ОСНОВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ

 Већина тврдења теорије бројева, као и математике уопште, не третира један изолован
објект- број 5 или број 32- већ читаву класу објеката који имају заједничку особину, као,
на примјер, класу свих парних бројева, (2,4,6,8..) или класу свих природних бројева који
су дијељиви са 3, (3,6,9,12..) или класу квадрата природних бројева, (1,4,9,16..) и тако
даље.

Класа свих простих бројева је од основног значаја у теорији бројева. Углавном се

природни бројеви могу раставити на мање факторе: 10=2*5, 111=3*37,144=3*3*2*2*2*2,
итд. Бројеви који не могу тако да се раставе, зову се прости бројеви или прим-бројеви.
Прецизније, прост број је природан број п, који је већи од један, и који нема других
фактора осим један и самог себе.(За природан број a кажемо да је фактор или дјелилац
природног броја b ако постоји неки природан број  c, такав да је b=ac.) Бројеви
2,3,5,7,11,13,17,… су прости, док на примјер 12 није, јер је 12=3*4. Значај класе простих
бројева лежи у чињеници да сваки природан број може да се изрази као производ простих:
ако број није прост може се узастопно факторизовати док сви фактори
360=3*120=3*30*4=3*3*10*2*2=3*3*5*2*2*2=23 32 5. Природан број (различит од 0 и 1)
који није прост назива се сложен.

Једно од првих питања које се поставља у вези са класом простих бројева је да ли је та

класа коначна, или бесконачна као класа свих природних бројева, чији је она дио.
Одговор је: Постоји бесконачно много простих бројева.
Доказ о томе да постоји бесконачно много простих бројева који је дао Еуклид остаје
модел математичкиг расудивања. Доказ је спроведен "индиректним поступком". Пођимо
од претпоставке да је теорема нетачна. То значи да постоји само коначно много простих
бројева, можда веома много -билион- или, ради јаснијег изражавања нека их је n.
Употребљавајући ознаке са доњим индексима, обележимо просте бројеве са p1, p2,....pn.
Сваки број који се од ових разликује мора бити сложен, и према томе дељив бар са једним
од простих бројева p1, p2,….pn постану прости ;

Произвешћемо сад контрадикцију, конструисањем броја А који је различит од свих

простих бројева p1, p2,….pn. јер је већи од сваког од њих, али ипак није дијељив ниједним
од тих бројева. Тај број је A=p1p2….pn+1 tj. 1 плус производ, како смо претпоставили,
свих простих бројева. А је већи од свих бројева  p, и према томе мора бити сложен. Ali
kada se A podijeli sa p1 ili p2i, остатак је увијек 1; према томе, А није дијељив ни са једним
од бројева p.

Другим ријечима, наша претпоставка да постоји коначно много простих бројева довела
нас је до противречности, па супротно тврђење од те претпоставке мора да важи. Тиме је
теорема доказана.Мада је овај доказ индиректан, он лако може да се модификује да би се
добио метод за конструисање, бар у теорији, бесконачног низа простих бројева.

4
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

Полазећи од произвољног простог броја, као на пример,p1=2,  претпоставимо да смо

нашли n простих бројева p1, p2..,пн: примијетићемо тада или да је број p1p2… pn+л прост,
или садржи као фактор прост број који се разликује од свих претходних. Како се овај
фактор може увек наћи директном провером, у сваком случају је пронаден бар један нов
прост број pn+1, настављајући овај поступак, видимо да процес конструисања простих
бројева нема краја.

Када је број изражен као производ простих бројева, те просте факторе можемо да пишемо
било којим редом. Са мало искуства се види да је ово разлагање на просте бројеве
јединствено, изузев реда писања простих фактора: Сваки природан број N већи од 1 може
да се растави на производ простих бројева на само један начин. Ово тврђење изгледа
сувише очигледно и је склон да га прихвати без доказа. Међутим, оно нимало није
тривијално, и доказ, мада елементаран, захтјева суптилно расудување. Класичан доказ
који је дао Еуклид за ову "основну теорему аритметике" заснива се на методу или
"алгоритму" за изналажење највећег заједничког д‌јелиоца за два броја. Даћемо један
новији доказ, који је нешто краћи од Еуклидовог. То је типичан пример индиректног
доказа. Претпоставићемо да постоји природан број који може да се растави на просте, на
два есенцијално различита начина, и из те претпоставке доћи ћемо до контрадикције. Ова
контрадикција показује да је хипотеза неодржива, и да је према томе, растављање на
просте факторе јединствено. Ако постоји природан број који може да се разложи на два
потпуно различита начина на просте бројеве, тада ће постојати најмањи такав број 

(1) m= p1p2...pr=q1q2.. qs,

гдје су сви p,q прости бројеви. Мијењајући распоред простих бројева p i q, ако је
потребно, можемо претпоставити да је: p1≤p2≤….≤pr, q1≤q2…. ≤qsp1 не може бити једнак
q1, јер би у том случају први фактор на обе стране једнакости (1) могао да се скрати, и
добили бисмо два различита разлагања броја који је мањи од m, чиме се негира да је m
најмањи од свих бројева који имају различите факторизације. Значи, или pi<q1, или
q1<p1. Претпоставимо да је pi<q1. (Ако је qu<pi, једноставно можемо изменити слова п и
q у следећем аргументу). Образујемо број

(2) m =m-(p1q2q3…..qs).

Замијењујући израз за m, дате у (1), број m' може се написати у било ком одследећих
облика:

(3) m'=(p1p2….pr)- (p1q2….qs)=p1(p2p3….pr-q2q3…..qs)

(4) m'=(q1q2….qs)- (p1q2….qs)=(q1-p1)(q2q3….qs)

Како је pi<q1, следује да је m' природан број, док из (2) имамо да је m' мањи од m. Према
томе, разлагање на просте факторе броја m' мора бити јединствено (не узимајући у обзир
редослед).

5
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

Медутим из (3) следује да је p1 фактор броја m', и према (4) п1 мора бити фактор или од
(q1-p1) или од (q2q3....qs). (Ovo слиједи из претпостављене јединствености разлагања
броја m' на просте факторе.) Ово друго је немогуће, јер су сви бројеви q, већи од p1.
Значи, п1 је фактор q1-p1, тако да за неки природан број h важи:

q1-p1=p1*h ili q1=p1(h+1),

То значи да је p1 фактор броја q1, што је у контрадикцији са чињеницом да је q1 прост

број. Ова контрадикција показује да је наша полазна претпоставка неодржива, чиме је
доказ завршен. Важна последице основне теореме је: Ако је прост број p фактор
производа ab, тада је фактор или броја а или броја b. Јер када p не би био фактор ниједног
од бројева а ни b, производ разлагања на просте факторе бројева а и b, дао би разлагање на
просте бројеве броја ab, које не садржи p. С друге стране, како је претпостављено да је p
фактор броја ab, то постоји природан број t, тако да је ab=pt.

Према томе, производ броја п и разлагање на просте бројеве броја t даје разлагање на
просте факторе броја аб које садржи p, што се противи чињеници да је такво разлагање
јединствено.

Примjери: Ако се верификује да је 13 фактор броја 2652, и да је 2652=6*442, може да се

закључи да је 13 фактор броја 442. С друге стране, 6 је фактор броја 240, и 240=15*16, али
6 није фактор ни броја 15 ни 16. Ово показује да је претпоставка да је p прост број
неопходна.

6
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

2. РАСПОДЈЕЛА ПРОСТИХ БРОЈЕВА

Списак свих простих бројева који су мањи од датог природног броја N може да се састави
ако се по реду пишу сви природни бројеви мањи од N, избацујући све који су д‌јељиви са
два, затим све оне који су д‌јељиви са 3, и тако даље, док се сви сложени бројеви не
елиминишу. Овај поступак познат као "Ератостеново решето", даће све просте бројеве
мање од N. Потпуне таблице простих бројева састављене применом овога метода, дају
нам велики број емпиријских података о расподели и особинама простих бројева. На
основу тих таблица можемо да чинимо веома вјероватне претпоставке (као да је теорија
бројева експериментална наука) које је често веома тешко доказати.

Да би помоћу Ератостеновог сита одредили све просте бројеве нпр. мање од 100 (N), треба
прво да прецртамо јединицу, затим све бројеве д‌јељиве са два (први прост број) и веће од
два. Сљедеће прост број је 3- прецртамо и све бројеве дељиве са 3 и веће од 3.
Понављајући овај поступак јасно је да можемо издвојити просте бројеве мање од 100 (N) .
Но поступак можемо завршити већ кад прецртамо све сложене бројеве који су садржаоци
простих бројева не већих од √100 (√N)

Ово тврдимо на основу следеће теореме:

Теорема: Цијели број n>0 је сложен ако и само ако је дељив простим бројем p, таквим да
је p≤√ n .

Доказ. (ß) Ако је n дељив простим бројем, онда је n, очигледно, сложен број. (à) Ако је p
најмањи прост делилац сложеног бројан, тада је n=pk, за неки цијели број k и при том је
к=k≥p. Тада је n≥p*p , односно p≤√ n

7
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

2. ТЕОРЕМА О ПРОСТИМ БРОЈЕВИМА

У тражењу закона који контролише распод‌јелу простих бројева, одлучујући корак је био
када су математичари дигли руке од узалудних покушаја да пронађу једноставну
математичку формулу која даје све просте бројеве, или која даје број простих бројева у
првих н природних бројева, и када су умјесто тога испитивали просечну распод‌јелу
простих бројева међу природним бројевима. За било који природан број н, означимо са А,
број простих бројева који се налазе меду бројевима 1,2,3,..n. Ако подвучемо просте
бројеве у низу који се састоји из првих неколико бројева: 1 2 3 4 56 7 89 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19... можемо израчунати неколико првих вредности за Аn:

А1=0, А2=1, А3=А4=2, А5=А6=3, А7=А8=А9=А10=4,

А11=А12=5, А13=А14=А15=А16=6, А17=А18=7, А19=8 итд.

Ако сада узмемо било који низ вредности за н који неограничено расте, рецимо n=10,
102,   103,  104,…

тада одговарајуће вриједности за Аn,

А10 , А102,А103 , такође неограничено расту (мада спорије). Јер, ми знамо да постоји
бесконачно много простих бројева, тако да ће вриједности за Аn кад тад пресјећи било
који коначан број. "Густина" простих бројева међу првих н природних бројева дата је
количником Аn/n, и користећи таблице простих бројева, вредности израза Аn/n могу
емпиријски да се израчунају за прилично велике вриједности n

8
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

Посљедња врста ове таблице може да се чита као вјероватноћа да ће насумице изабран
број међу првих 109 природних бројева бити прост, јер постоје 10 9 могућих избора, од
којих су А109 прости бројеви.

Распод‌јела појединачно узетих простих бројева меду природним бројевима је веома

неправилна. Али ова неправилност "у малом" се губи ако посматрамо просјечну
распод‌јелу дату количником Аn/n. Једноставан закон који регулише понашање овог
количника је једно од најзапаженијих открића читаве математике.

 Да бисмо исказали теорему о простим бројевима, морамо дефинисати " природан
логаритам" природног броја n. Да би смо то учинили узимамо двије управне осе у равни, и
посматрајмо геометријско место свих тачака у равни за које је производ одстојања x и y,
ovo геометријско место, равнострана хипербола, дефинише се једначином xy=1. Sada
дефинишемо лог н као површину ограничену хиперболом,

X-osom, и двема вертикалним правама x=l i x=n. Из емпиријских проучавања таблица

простих бројева, Гаус је приметио да је количник Аn/n приближно једнак 1/log n, и да се
ова апроксимација побољшава кад н расте. Финоћа ове апроксимације дата је количником
Аn/n, чије су вредности за n=1000, 1,000.000,

1.000,000.000 дате следећом таблицом:

9
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

На основу таквих емпиријских података, Гаус је претпоставио да је количник Аn/n

"асимптомски једнак" изразу 1/log n. Ово значи да ако узмемо низ све вецих и већих
вредности за n, рецимо 10, 102, 103, 104, .... као и раније, онда ће количник Аn/n ( 1/log n )
за ове вредности бити све ближе и ближе једнак 1, а да ће разлика тог количника и бити
што мање. Ово тврђење симболички се изражава знаком~

Јасно је да се знак ~ не може заменити обичним знаком = једнакости јер је Аn увек

природан број, док n/лог n није.

Чињеница да се расподела простих бројева може описати користећи

логаритамску функцију је важно откриће, јер је чудно да су два математичка појма, која
не изгледају сродно, тако интимно повезана. 

Мада је исказ Гаусове хипотезе лак да се разуме, стриктан математички доказ био је

далеко изнад могућности математичара Гаусовог доба. Да би се доказала ова теорема, које
се односи на најелементарније појмове, потребно је употребити најјаче методе модерне
математике. Требало је да проду скоро 100 година док се математичка анализа није у тој
мери развила да су Хадамард (Адамар) (1896) у Паризу и де ла Vallee Poussin (де ла Вале
Пусен) (1896) у Лувану дали комплетан доказ теореме о простим бројевима. Упрошћенеи
важне модификације дали су Манголдт и Ландау.

Далеко прије Хадамарда, одлучујући пионирски рад обавио је Риман (1826-1866) који је у
свом чувеном чланку развио стратегију за напад на овај проблем. Недавно је амерички
математичар Ноберт Wiener (Ноберт Винер) изменио доказ и избегао употребу
комплексних бројева на једном одлучујућем месту.

10
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

4. ДВА НЕРЈЕШЕНА ПРОБЛЕМА У ВЕЗИ СА

ПРОСТИМ БРОЈЕВИМА

Док је проблем просјечне распод‌јеле простих бројева успјешно ријешен, постоје многе
друге хипотезе које су потврдене емпиријским подацима, али још увек нису доказане.

Једна од ових је чувена Goldbachova hipoteza. Goldbach (Голдбах 1690-1764) нема

никаквог значаја у математици, изузев што је овај проблем послао Ојлеру 1742. године у
писму. Он је примјетио да за сваки случај који је пробао, било који паран број (осим 2
који је прост) може да се представи као збир два проста броја. На пример: 4=2+2, 6=3+3,
8=5+3, 10=5+5, 12=5+7, 14=7+7,16=13+3, 18=11+7, 20=13+7, .. 48=29+19,..... , 100=97+3,
итд.

Голдбах је питао Ојлера да ли може да докаже ову хипотезу, или  да нађе пример који би
је опробао. Ојлер није успио да да одговор, нити је било ко други до данас у томе успио.
Емпиријским проверавањем видимо да је ова претпоставка вјероватно тачна. Тешкоћа
лежи у томе што су прости бројеви дефинисани преко множења, док се проблем односи
на сабирање. Уопште, тешко је утврдити везу измеду мултипликативних и адитивних
особина природних бројева.

До скора, доказ Голдбахове хипотезе изгледао је немогуће. Данас он не изгледа нерјешив.

Важан успијех, веома неочекиван и запрепашћујући за све стручњаке, постигао је 1931.
год. тада непознати, млади руски математичар Schnirelmann (Снирерлман, 1905-1938),
који је доказао да се сваки природан број може приказати као збир не више од 300.000
простих бројева. Мада овај резултат изгледа смијешан у поређењу са циљем доказивања
Голдбахове хипотезе, то је ипак први корак у том правцу. Доказ тог растајања за
произвољан број.

Нешто скорије, руски математичар Виноградов, користиће методе Hardya (Харди)

Littlewooda (Литлвуд) и њиховог великог индијског сарадника Раманујана, успио је да
број 300.000 смањи на 4. Ово је много ближе рјешењу Голдбаховог проблема. Међутим,
постоји велика разлика између Шнирерлмановог и Виноградовог резултата, већа него што
је разлика између 300.000 и 4. Виноградов је доказао теорему само за "довољно велике"
природне бројеве; тачније, Виноградов је доказао да постоји природан број N такав да се
сваки цијели број n>N може да се прикаже као збир од највише 4 проста броја. Његов
доказ не омогућава да се одреди N; супротно Šnirerlmannovom доказу, овај је индиректан
и неконструктиван. Виноградов је, у ствари, доказао да претпоставка да бесконачно много
природних бројева не могу да се раставе на највише 4 проста сабирка води до
контрадикције. Овде имамо добар примјер битне разлике између ове двије врсте доказа,
директног и индиректног. Следећи проблем, још истакнутији од Голдбаховог., није ни
близу решења. Примећено је да се прости бројеви често јављају у паровима облика p и
p+2. Такви су, нпр., 3 и 5, 11 и 13, 29 и 31, итд. Вјерује се да је тврђење да постоји
бесконачно много таквих парова тачно, али ни најмањи корак није учињен који би нас
проближио доказу.

 
11
 Прости бројеви Азам Хаџимујић
 

 5. ЗАДАЦИ

1. Ако је p прост број већи од 3 доказати да је p2-1 дјељив са 24.

Рјешење: с обзиром да је p прост број, он је и непаран па је

p2-1= (p+1) (p-1)

производ 2 парна броја, који су и узастопни парни бројеви. Па је један одњих

дјељив са 2 а други са 4, зато је и њихов производ (p+1) (p-1) дјељив са 8. такође,
пошто је p прост број од сигурно није дјељив са 3, а p-1 и p+1 су му претходник и
сљедбеник, од којих је један сигурно дјељив са 3. Па како смо показали да је овај
производ дјељив са 8 и са 3, то је он дјељив и са 24.

2. Ако је p прост број доказати да је p2011 + p2013 сложен.

Рјешење:

Ако је p=2 тада је p2011 + p2013 збир два парна броја, који је паран број, па тиме
и сложен. Нека је прост број p≥3 oн је онда непаран.

Али, и непаран степен непарног броја ће бити непаран па је збир p2011 + p2013 збир
два непарна броја, а то је паран број. Па пошто је паран он је и сложен, што је и
требало показати.

12
 Прости бројеви Азам Хаџимујић

ЗАКЉУЧАК

Потрага за простим бројевима

Зашто тражимо просте бројеве?

Традиција:

Cataldi, Descartes, Fermat, Mersenne, Frenicle, Leibniz, Euler, Landry, Lucas, Catalan,
Sylvester, Cunningham, Pepin, Putnam, Lehmer и многи други радили су с простим
бројевима, проналазили највеће и ко се не би волио придружити таквим личнотима.

Због напретка који потрага доноси

Kако потрага захтјева све брже алгоритме множења давају бројева разни математичари
откривају нове методе како то извести , а ГИМПС тренутно користи побољшану верзију
Schonhage – Strassen алгоритма.

Исто тако, та дистрибуирана потрага је нешто с чиме се ученици могу сусрести у основној
школи гдје се може постићи њихово занимање за знање.

Људи скупљају ријетке и лијепе предмете

Mersenne прости бројеви, највећи прости бројеви, ријетки и лијепи. Од кад је Еуклид
започео потрагу и проучавање Mersenne бројева мало их је пронађено. Мање од педесет у
цијелој људској istoriji.

Тестирање хардwаре-а

Програми за проналажење простих бројева служе као тест за хардwаре. Software-ске

рутине GIMPS-а кориштене су од стране Intela за тестирање Pentium II чипова.

Да би сазнали више о њиховој расподијели

Новац

Постоје они који траже просте бројеве за новчану награду, тренутне награде за онога који
пронађе прости број с више од сто милиона цифара 150000 УСД, а онај који пронађе
прости број с више од милијарду цифара- 250000 УСД.

13
Прости бројеви Азам Хаџимујић

ЛИТЕРАТУРА

 Richard Cuarant, Herbert Robbins, „Шта је математика“, Научна књига,

Београд, 1973.
 Владимир Мићић, Увод у теорију бројева, Београд, 1989.
 И.М. Виноградов, Основе бројева, Москва, 1972.

14
Електронскобанкарство ДејанаДивљановић, IV5

Оцjена израде практичног МР ( )

Оцjена усмене одбране МР ( )

Закључна оцjена ( )

Коментар:

Комисија:1.
2._
3._

Датум одбране:

15
16