- Ja, kao čovek - reče Vronski - po tome sam dobar, što život za mene ništa

ne vredi. A da u meni ima dosta fizičke energije da uletam u kare i da smrvim

ili poginem, to znam. Meni je milo što imam zašto da dam svoj život, koji,
nije da mi je nepotreban, nego mi je ogadio. Nekome će trebati - on učini
nestrpljiv pokret jagodicom zbog neprekidne zubobolje koja mu je smetala
čak i da govori sa izrazom s kakvim je hteo.
- Vi ćete se preporoditi, proričem vam - reče Sergije Ivanovič osećajući se
ganut. - Oslobođenje braće od ropstva, svrha je dostojna smrti i života.
Neka vam bog da spoljašnjeg uspeha i unutrašnjeg mira - dodade on i
pruži ruku.
Vronski čvrsto steže pruženu ruku Sergija Ivanoviča.
- Da, kao oružje, mogu za nešto još valjati. Ali kao čovek, ja sam - ruševina
- s prekidom izgovori reč.

.....

I odjednom, sasvim drugo nešto, ne zubobolja, nego opšte mučno

unutrašnje poremećenje prinudi ga da za trenutak zaboravi zubobolju.
Pogledavši u tender i šine, a pod uticajem razgovora sa poznanikom s kojim
se nije viđao posle svoje nesreće, on se odjednom seti nje, to jest onoga što je
još ostalo bilo od nje kad je, kao lud, utrčao u zgradu železničke stanice: na
stolu u zgradi, raskrvavljeno telo, još puno skorašnjeg života, bestidno
ispruženo pred tuđim ljudima; natrag zavaljena nepovređena glava sa svojom
teškom kosom i kovrdžicama na slepim očima; a na divnom licu, sa
poluotvorenim rumenim usnama, ohladneo čudnovato žalostan izraz na
ustima, i užasan u ukočenim otvorenim očima, koji kao da je izrekom
izgovarao strašnu reč - da će se kajati - koju mu je u svađi kazala.
Vronski učini napor da je se seti onakve kakva je bila kad ju je prvi put
sreo, takođe na stanici: tajanstvena, divna, puna ljubavi, žena koja traži i
obećava sreću; a ne surovo - osetljiva, kakve se sećao iz poslednjeg trenutka.
Staraše se da se seti najlepših trenutaka provedenih s njom, ali ti trenuci
behu zauvek otrovani. Sećao se samo kako je likovala dok je izgovarala
pretnju nikom potrebnog, ali neizgladivog kajanja. Vronski prestade da oseća
zubobolju, i usta mu se iskriviše od jecanja.