Poreklo i smisao pitanja o ontoloskom statusu vremena Pitanje 0 ontoloskom statusu vremena vrlo je staro — maltene Koliko i pitanje o njegovoj strukturi —i mi smo se njega, bez eksplicitog pominjanja, vec vise puta doticali. smo uporedivali aristotelovsku i kantorovsku kon- formali- ‘mogli da tvrdimo samo pod uslovom ceteris paribus, Sto nati nista drugo do da smo vrerie posmatrali po sebi i za 0 nesto Sto nema vee sa fizigkim svetom. Ako se napravi no jedan korak, pase kaze da vreme ijstetakvo danjegovo janje i njegove karakteristike ni od Cega drugog ne zavise, to vec parexcellenceterctenje 0 ontolaskom status, odnosno : oj kasnije \asli da bi dva shvatanja koja su fruiita deck © veme posmatra po sebi i za sce 1 da budu takva ako bi struktura vremena zavisila od da li se neralaciona svojstva fizickog sveta primar ‘inte lima ili taékama, onda je tu u shvatanje smog, prema fizickom svetu. 1| : = AT se, najeveepretpostavka tome da postojanie isin... Bi ji fererajesamo podjednom takvony pt 0 ya ES a eh tigedina)-Srako, dake kou nek topologies fai ima odreena ubedenja 0 prirod fzighye os dajebrivandsidogmati, bilo vatreninigeanac, yj, 00 teone relates, mora pribatiti da postojanjc y "4 swomena zariseod postojana fiigkog svetai oct tos [0 on, adnosno ta sei ako u njemu cogada, nt Interesantno je, medutim, da je Aristotel yerovay 4 ‘0n0 io se danas zove standardna topologija neste 24.2. isnitestmozedokazati aprin.a dae, tsstovreme wo apostojanjeremena zasisiod postojanja promene, :buee, ‘je: postulirao veénost kretanja. Ovo Aristotelovo wvcrenje . neobiéno, mada Eovek moze verovati, bar u princips, « Stojane razloga i kaj je neka topologija nusino isin Naoto to UnaSe yreme yeruju Kvinton i Svinburn!"—a dass esnomt od toga nanvionih ravloga veruje da, u ontoloskon Pogledu, pestojanje yvremena zavisi od postojanja neccw sree, Sto pripada fiziékom svetu. Nezgoda takvos, jens Sietaniaje Pak utome So postojanje promene dciue kv toga, w isto vreme,teba ds 20% dav @je. No videcemo kasnije l= a, moze delovati pris oslabljenoj varijanti akon" da su svime prethoxlnim is © ontoloskom status! {god ovo pitanje bilo feaobilazn0s" emetirenen 2 Spor amet Lovin juin oho ontliag Neposredni povod sporenja Lajbnica i Njutna oko onto- [obkog status prostora i vremena predstalj jednu itorishi pikanterju. Kao dobrom hrigcaninu, Lajbnicu je smetalo to fo juin smara da prostor vee postoje po seb, nezavno a svetakojiu njima post, iStti, save, posta da fit se opite ne posoj™*Jer, kao Stosmo viel, po hieansko) dogmatic Box, je storie svt i, njednos ej, samo tm, prostor i vreme u kojima stvoreni svet posto, Veroatno je Taji u gino hriansko-dogmatskom smisi i bio u pra Io bilo kako bilo, on se nije zadovoio samo konstatacijom dajeser sk Njuunjeretik, ve¢ je naiao ra soci da pismo hao skrene painju princeri od Vels, jer, kako kaze, taka shyatanja, poput Njutnovog, mogla bi da oslabe prirodna sKlonost obiznog Zoveka prema hrianskoj ver. Labnicov postupak danas hci na cinkarenje, mada je Iajbnic mao da princeza od Velsani malo ne li na owbe Poputnama danas dobro manih Komunisikh i nace ideologa (a, osm toga, Lajbnic je mnogo voleo da pte psn, paihima do danas neobjasjeni) Princeraje pak utinilanajbolu shar kojase mogl uit ednostayno je prostedila pismo w Kembridz, Nj bliskom, ‘elefasnom Samjuila Klarka Sa svoje strane, Njutn nije nao ‘Atshodno da ikako reague, ali zato je reagovao Klak, kao ‘njegov glasnogovornik, i tako je pocela Cuvena prepiska ized Labia, koje svakako Zivao Sto na&ao nov Zu skojom ese dopisivati, i Klarka,iza koga je nesumnjivo stajao ser ak ‘Njutn liéno. Sporenje je wlo brzo izail ie kvira dogmatke i postalo isto filozofska rasprava, ui kojo) su obe strane iznosile r= Rowse argumente. Mi emo ovde samo rezimirati dva ‘Protstavijena stanovista, dok Cemo se kako s izvornim tako is Aavijim argumentima u prilog jednom it drugom od da a priodino steal tokom has lagna168 Arsen a ajc daessmanedsBPOWOT vm, poe ine du eta neta 16" 8 ga Bog yy Fanta psd miegovK satan tie "H sini Supt OmOMNE No yy serio kad ramsjamo sto zlravorazumsk, yo" wiper dab ile rahe, mora ratte 2s Featrctamatcreseneien pikeracike upg," iow posta, k29 80 se} dv cogadaja me yg" ThovatsamotimestosedeSavajuutrazlictim yremeninn Foes kadajerctorcalnim razlikama, imaj vid nc terelaciona nego i claiona jsva Tako prinvatanierelewancijeirelacionih soja cn, Qeromne mogutnosti realnog razlikovanja izmed pata pase e200 Je $ajno wotio Piter Stros, cum, taizgled mogudth syeiova po Lajbnicu pokazuje usar ‘pemogucim. Evo jednog dst prostornog primera Seine ‘mogao da bude, kako je pokazao Strosn,! popu Stile table, er se poljaiz parova polja al i h8, b2 i g7, c3 i 10. uio dj ne raha jedno of dragon po nereliinn ssojstima ni po sijpvima koja bi se karakterisala non ‘dnosima prema vim crugim poljima, Lak je sta ops r fi¢om ovremenskim dogadanjima u jesinor taksom sty, dabise pokaao da je ecan takav to" ‘nemoguéu Lajbricovor smislu. kako je viet a tabvih omc moh neon ina besos. _,_, 2H nas je najvainija posledica Lajbnicovog sb\s'"!" e io imo mrad prinvatmo.—a ne bissno =" : avedar, Kako je bilo sugerisano u poglavljs 0 1") Wiemena = da je, ako se svetska istorija navodn® °" Hen iy were waar zaoreno. T°, ulats mutandis raostale vremenske topolos: SB odgoraajuc Team gover 012" Zarate od Nj fe, sata 5 8 ‘mpiristckom tradi odapronorieme puoi Wmeiirenena set dao predsualiujuzauel dat srzorjum Bog te Me ao at psa da tog wea nea. Aho pet soda Bog pomocu prostra i wemens nepostedn, Pash sino, komunicra sa svakorn Sari sett isa 3m Fahor oct dogada, ber obvira gde se ikl se dogo, jute seshvatanje Zesto mare latnistiin, mada je fp tata je ret 0 vremen direkino pogreino, ako se ima gon oj, kao Sto smo imal prilike davidimo, onastanku Wibnena Plason rekao u Tomah" Medtm, latonzam je oj Koj se kore ul Sokom smi, ka god se, name Pared da neko za nekeentitetesmatra da postoje po scbiiva {be jr take (bar prema napornatijo)varjan ods idejai {ulnog sveta) postoje Platonove ideje. Tako se, na primer, phiorizmom ufiloroiartmetke™ zovestanoite po kojem. Eble acto So posto po sebi i ju strukturu mi samo {lirnamo, dk se prema konsrktvzma radio neEem 30 je Felt nase konstrukcije. BremaNjumu,tojjetosvatnje preuzcood sg utiles vara Isaka Baroua," sve au Karakeristke veme- date, poéer od topolotke srukmare pa do meitike vost remenskog toka ad govorimo oistorijskom uticau dra razmatrana sha te bilo neuporecivouticanije. Ta) utica) podia ugla na ome itoje ono defadadalozelenoseloisratvacima ea koje danas narvano feicarima, da preuznn sta uke kal jereéo ptanj kaki su prostor i vreme w star ePokazalo, ao to Gemoimati pike da vidio, pro na smera vemena, a zatim ina pitanju metrike 1 toka ena, U ovom poplavju emo se jos uvek zadrzati na pol ogieirazmotit, prvo, poseica Lajbnicowo shan, ‘topologija vremena nije neito ito bi se moglo birati fo je eka time kakaw je fig et potom, slab vajants Aristtclovog i Labnicovog zateva da tl postojanje vemena bez promene,pi problem aubdeterminirons te, jajenrdiodajemoruésiueal gde 1 dye ny, Pe nla tosw abe core S160 ine Hiatus ojos dae, cal, wprig Pino) potietnos tern eMOgUCe rec ne say Eimaego ni dajejedna dra sia “ (Ou Kisinova tera je na raitite nacine shvatany shodno tome ina rate nagine kritikovana, TMoramo po ofonl jednu o€evidn0 promseny sha prj iter il apsrdna jer sen soa {altmoddhjutcorjane moze bit lana, poitojesvaka lens Mnjenieama, doks,sdruge strane, sarmim tim 50 sc nem, {eri da jojeinail druga teorijaistinita implica dae ning, ‘eda nijetna nije sina. Kaa bi ova hrtika bila valjana os Bi, mutatis madandis, pogadala i intuicionisticko por ian, tinierzalnog vaenja principa iskljuéenja trecey (4 v1) ‘Naime, ako bi ovo poricanje zacilo da se bar u nekom ss tnotetiiidajeAy-Aneisinto,ondabi toznailoporca: Drincpabialencie.atojeneso to intaicionistine cine Dake intuconizam bi bio apsurdan. [Kaj sigumo nije bio tako los logigar da bi uo 49 pre oni koji ne razumeju smisao intuicionisics pe ican univerzlnostvatenja principa ikljuzenja tres. ‘smisio Kiajnove teze u tome sto se wrdi da rien ot {conje nije istinita, veésamou tome da se ne moze bx sna ii drug stint. Ai erm je ralika? Poredens Intuicinizmom ée nam opet biti od pomoci. Innit aman kon st" tanje dokaza, koe namece rigore od onih kon imatematici aodricanje va ise ecg ek a gadrcanjevazenja princips tec seameshialoe koja nt ~4% 0 ‘iladu sa tim rigorima. Dakle, 0 °°" ‘motemo da wrdimo Av ne znati da smemo tt ®"" 83 pemed oremena syd), ve samo toda ni 29 A iA ne po kon AN oni dokaz.Analogon odsistu intucionistfkog honin Mra bilo va A bilo va A wi slucaja Kajnove tee je gto dase ilo ovesinitotjedncbitoo nes ee core ls rseanem na nic 0 — Kao st inticioniza-—ne ati dasesme wrt ca nied toi nije sina aE ina zanimlva Krk Krajmove tre, kojuje uso Pamecil verana je 2 pitanje tiene speciskacije domena fencao koja se ei gow Da ise po injenicara s atom na koje tcore treba da. 94 sbdeteroyinirane mish somo naoneirjnice koje erg okajmajereiobjanjaj Hise na sve injenice uopste? Ako e pvo slugs onda je ee teanitlva tolko So, proo, dozvoljva dase radi 0 {Cora koje edna drugs) proteze lao Kontrare, 2box eq obe ogg bitline, onda, dorojaa se moguenost da eset atmos jedne i baju teria Naim, ovo bise, aru pencipt, moglo unedit uz pomot neke tore kja bi telat obzr Sire pole cinjenica, Zato je mnogo ranimlisie tiostratane tere pokojem sero mm mgs anja IMincinamo rrlogada xe onde upuitamo daljrepra. {Kegon ter na opie nivou, Ono zbog éegaje ona nama Polina, itow smishs do kojeg smo upravo tig, adnosi sea Saivim konkretno pitanje: da i bi nam uzimanje w obir sah finjenica hoje se odnose na fidi svetnalagalo da se opre- fslino za taco edn odredenu topologjvremena — ako Bitebalo da to bude sls) po Lajbnicu i bi tada mogle Postojati bar dve topotogije koje st u Keajnovom simista Sibcteminirane wodnosu nainjenice? ~ | Moglo bi se edimah ougovoriti da ée sam Lajbnicov Princip, po komenemayremenabez promene, otkloniti mogu- host da dve naizgled alternativne topologije budu subde- ¢ topologie ferminirane u bilo kojem shuéaju. Cak i ako bi to bilo taéno, {akav odgovor bi predstao patito prin. Jr, pitanja je ‘donje samo ovo princpa, ane njegovaprimena, No, dah imanjeu obair sh einjenica more bar navest a pre anh“ Jam pineporoerier’ om Di.onda, py, 1 Ao pa Ia arukruratsmukturi Koja odgovay 4 cy, relies SK ren [re Aitotene vere Anistrelovog i Lajbnicovoy gy! ihren. scm dioseunjemudeswaancka promena (to éemg yg gn dono nat Lajbcmszahies, jet se 00 ako soo ga sc rite odmemenasporenjasKlarkor, odnosno xy pate reac na Lance ie). Jona trati ma ! Prinerin, Problem praaog remena iolabljeni Lajbnicoo ahi Sidi Suncer je konstruisao sledeci zany msn sperment, snamerom da pokaze da postoj shi hoy wn Alo goes u prilog postoanju vremena ber promene Zann dase set sso i tri oblast koje se rn ‘po tomes Kom sesiuna u njima deSavajusleddece noi ‘pojne. Naine, pose iesnog vremena, nick lvls Aolarido potpunog zamranuéa' svih procesa (kao kal bite erat dosiglaapsoloin nul), to tako dase too seit ‘Ghdesetgodina u toj oblasti apsolutno nista ne dogsca. [ph Zabvaljyjad normalnom Zivotu u drugin dvema oblast. rc 3uéa traje upravo desc god"? (inaée,u, bang a in ima putovanja krozve oh << hormalno odiijaj ito tako da se granica med 1°" primeti). Poste isteka deset god ee odina Zivot se u oblast ek hte els masala azn tamo gee je ade i Sameeeeael eres ‘tprilike kao kad seu bo sae sje iz nekog razloga bio p* a poggadal vel sno je, splay nebiean vet ne bi predstavliao "ON aLajbnica, jer Lajbnicon0 vere 85 pee renene ae ipak preajnstajorsko, So nad da je einsteno Cee iy ako se proces ne dSaaju uw jednom dela dayne ol ease neo feo nec naa ak ras poet i periment ear Komen lta ola ar ponowog ofr taka dace poles, Soe co jdneremeog rar Set obs Hee ea period vrs jena} od oblast taj reset ras edest u treto} pest godina, price period ca im oblast trje dest gona. Tada fe lako Bada é po sik 209 godina od najranijeg renutla Katine mole dct ni do porn poklpania ni do apa period anrencau mim ina bls upravo Ct do lst dng uniesuma 1 ako se ¥0% Memnrormaljo nasa ov oblast jdnowemeno, dai a i neki Sse nepsretnanadnucwjena poment period Ee1 559 polina il éese to desi tk poseku eset gona? Sta Bnei lon da kzete daje od ovog dvoga sua? Pretpostavam da bist ret (kao So i jaekao) dase Brotnasavo poste deset gina. Natakay odgovorjeSumejker ite da nas nave. Cela se pria,naramo, moze unit js thedjjom ako se dod dae tar zara ednrznca Teo to je pour tokors milenijumske store, ve otkad {efonek ove neobigne pave poteo da pra li abi ebalo Slate jedan ibricoa, » dbarom da privatane remena Bezigtalve promene ne bi smelo da se dopust? “Moka bi san Labi rekao da Sumejkerov misaont eksperiment predstavlja izstan primer za vremensku topo- Ings koa, wr edna vaino predrane, edgorara topologi ipiekidane ine. Jer Lami je bio sui dobar nauk da Aichanigk primenio 9} zahterirekao da se period novos, Aivota nepomredno nadoversju na prethode. On se, name, Yeroratnomne bi oghio oto ajc eax zamramdna dobro jena da rato nastpanye zaman cna aiasvati fh) potle:koga éc.na red dod now poddak, _to S Arse Primetime na ovo Since ava prinncip eu ite pier nega pOprerpostavei. nh seeming x pt Tipaemin cep ye psy yg a topotegit Koj pribvate). Prey yy pores ism probes 78 Labia, Hametinayremenski potetak (obs Pa pote), Drag red, ako se prints. tnaeseprinatit i mispotonih noch pass seme rvlogzatodase govori 0 jadnom vet sizony a { potetaa bilo bi prosto (050 se, po pretpostvc jyy4 novos potetka nastavliatamo gee je bio prekinu. Arajer, kao tone mofemo odgonetntizasto je Boy ss ‘bai takaw set Kakavje swet u Kome Zivimo (iako je san ye prea Lajbnicoroteodiejitaéno zna0 Sta rad. pac ‘nibaled th mogucih svetova), ne bism mn {esworio wets nizom krajeva i pore Talayjew Sumejkerovom primers Ur prethodna objasnjenja, ono sto bi povodon s A - “mejketovog sveta rekao jedan lajbnicovac deluje slain al nego kad bi se prosto reklo da _bele sini ‘opie nme bii —uprkos tome Sto parcial zane Mat fe daceseposesalih 589 goctina (sms) adooeivati a rene KS tttalo da dode do zamrenuéa (do koga, zbog (1! salen ne mote dog). 4 coer ak OstieTeto gucino i u ovako suptilizo.s1" vot od 559 godina rae"? tooo nel, oni nina razdojen 3 oa ora za koju sam iapomenuo dase mor 7" taunt lie da bi topologija vremena u o°0" es sean epitope ‘adovecvat na } godina novi Zivot BCP i des goin Moa €e oni biti razdvoje Ms Nokakojeperiod od eset godina pene" taka, da je svet onaks : ome duper —____— sjbuicovor zahtew, postojanje vremena bez pro i enon? eda da 9s, sve w sve, primers Sumejkeronim felt Lanicovog zateva, Noto ne madi da se ono sto je Pihrewo Lani mora odbacit in ia. rams rasiejanajzmedu ca perioda od 559 godina gdndrara oni So eu Sumejkerowom sve dogads, baskao oj prom rainy meds da segmenta isprekidane Pe eaten segments te Finje kao merom. U rakom igi, deluje neprihvajivo — ono sto fe odio Njuun — da xo yreme i ist prostor imaju metviku koja je potpuno nezvina od fiidkog sveta koja bi posiojlai da taj vet nada Tijepostajao. Ako se oo Sto severovato najasnije pokazujew alugaju mere protrt i na ostale katakteristike prostora i ‘emena, aaa, kao sto emo ves, ima dobri razloga (kako ‘bismo, recimo, razlikovali vreme od prave linije da nije bare limerenja, ako nei toka, koje wement podaruju zbivanja i sei’), onda biame bili navedeni da se izmed Scile Lajb- icoog zalntera i Haribte Njutnovog radialnog ontoloikog, oxamostaljivanja prostora i vremena provucemo jednim ntoloskim zalitevom koje sabi od Lajbnicovog. Takav nok zahey, kojse ize neophodinospsaianjafig eta Jo slovadabi prostori vreme unite posto, ali kojipak ne we moguénost postojanja prasnog prostora i prashag Wemena, wacemo slant Lajbico salen. Osabljeni Lajbnicovzahtev, do koga smo doi ave se rovim svetom, moze se primeniti, mutatis mutandis, et swremenskn il prosorin poetkom ii Kem Hvanje jakog a pritwatanje ostbljenog Lajbnicovog ahteva odio bi, u tom slucaj, pribatane éendardne to ie.———— Se pol teas cas en Seas ata potetkom wremenn ora poset Prost. Fe a wn aie nagoresio, IM Jey, f (0 iwremenski ogranien pon ee oniabibanjauinjemteneispunjava yy" uiaedji W Kojoj bi pl § prosiomi li wemenski vakwumi. Kori Bie erenj Bote sarangi metaforiny = ses da a, ako fick svet ima prostorn ives Fwemé nastali stvaranjem sveta, ai oni, kadsvxec nasal prostina samo donde, fie Onis gde su prazni ono Sto firichi ses als jednoetemeno sonim so varias ke ® ogranigava oni nis puko nist (nts tea crete cr, iroda fizickog sveta dopvitla i izacifu. U shutaju hos px Sj kosmolozi, nesumnjivo bise rao ih dclova prethocino praznos pe anjevremena koje je prho’™ 16 se na ovom mest fr” Iije nihil negatioun vt tion. imogla casera i ne ne iP Ti sea sa oslo, e, naime, govorit 28" Tege ni biti ispunie"™ guje tome stojeo"” no syetskim zbivani”™ or wpotagi wremana usu sromensi mri se Cpe ea oan nae ee ere el agarenac pla engine vines Fe amnne gg o prtponn eae na ba pen Kj smo a fe wremensk ropolog reba ome Ba gmc aehaementsnnne gnc aaj sada rere pole See ena ogantenog wea Pe cee wap desl do toga dase wsutaju Bree eo ptanjor horse akeraseaih See salar cane gr (0 ad 8 Terma) po koje aware meta edo Seem pate cmena'epretnodnomsino pose HR cgranitonog omena note poceh dn ue FE roctgcrorcaptoremconpreporciaseasbas icatiigerrsoemcrarumogocee sein Fee od scrtog, Al, prtom nije orden ono obi Piao jake verdj Laicovog abters, aime, das Resuncasronctin pn meee tlggj timo eme ma pot ato no, ako pirat da line jak varjana Lajnicovg zara (3a a I asitlnaredelanaizon Surcheroros primes) usta Stavjjeni pred izbor izmedu dve moguce topologije u sluéaju afizichi set ima vremenski potetak. SU etitaecocm newesinjen primera rites SEs we poratsmagtcartsmtrenin a ormricg scapeu toon segeeriocoredenon ee ih timogeo bes smetice eld moguci eet Prsponaimo da neko lade da be iemedu dva honkretna al, a1, od kojih se drugi neposredno nadovezao na Piitograddeshis irvesnt rect dogads} c'Tako neo je weno Sanoako se shyati tako da mati da je mogué svet (koji sve do arh eposeano Poe xs adder Meee Pept doze Noy" on, nepst 10 ay ao ome nem 8 iret yy tate one ime oh od kaj fedanodnihnadruuginadovernic, .) ity. pretpestave jedan od Be es napa ty idada sista dogo Stein peta 384 naredin, enMomtoninemadogadah, di cod kon hs, desoposedogaajadaine nepostedioposte jc. test dod jetraaneniie de oa yremeny yg ered die U cromsutaj fe to maguce iw sms fprethodnom primerunisebilomoguce dase cdoyetigy Hers ina esta dogadsy fla se smest innoje SERRE Hssu ba smisla— jedan. vn Rae ficitoreci dase mogi ne Neeneaen a Iceni, wkojem je 10 moore sano ra dogads)ealinei za dogadaj f —isasim lr Fpotebn. Medutim,smisao u kojem se ¢ nije mola san immed ib je minions So mati da bi gation iat ujerkukajine bi dozoljavao da se gover o vn: Homiesenesomoglo dogodit, vec samo s obzivors ny anjewnekom mogucem svetu koji ima svoje ee lt ‘ijereéen, sual smisao zahteva da se mogi sw 7* natu ao moguéi sieton seein na dats sn um Ses manjeneutralan primer nas vse pbs es i i janju vremena pre ns ec TRC fea je Ge na ot ae Filoze biti ispunjeno na ric - da ée sutra padati snes" fiikome tada i tada pada s0°% imo ici ce jedan period" fodreddenim padanie 0 sasvim powder Kika) Ako goworimo 00". im mogucim *¢ ovi® —_ one | nom, sim — ali ne wo So oni Ii mio wean nme tines ees mel or ane ato je ravika ize neds logidkihi realnah moguénosti,'* aka ime ogc eta een a ch vera kas elds dsp ad cho, smut me. Sp ov poses pr eps anh mogcinmer,Pitom pod prime ak sea pao ere hoje ce bts i Koje more bi i esi dogs aw prazo were oedeno Pam t marke tog sa Sure je orem hoje le rveriod ko bubvaa danain dan realnog, eta atone koto ti kop dan weainom oer Sato elmo dane prenebregmemo ove raiku izmedit Jeeth isch moguénost polo odredenih datom o- Flogom realtog svt moramo kao okir unutar jeg e- Per eovorii o desupnim mogucim wetovima wet st topotoda (mada i metricks)struktura odreden sarnim petom. ezulat jc, dakle, ws brajnoj ini kao rez ispt- vanja Sumejterowog wera, ky. se cao mogucnost pestojanja Unularwetsih vakaums: neophodna nam je standardna tepologia umes nesandardne ‘Akoamo vec jedniom privat standardn topologu it Sufjan ojimase poe pramo weme, mozemo star Enero pit standards topologiuiusugjaeta ytemenskim poéetkom. Ipak, moze se éimiti da seu ovom Aaj aja jena relevant rai, koja doved wpitanje Predlotenu yenerlzaci. Sutrainj moguei wet u kojem ce padat seg, 30 ona t ‘koje ée padati samo ki8a, dastupmisu ato Sto je ree 0 buducim ogadajima, Sliéno tome, iako su dogadaji d i ¢, x koje smo: mo razmotrii govore o jedno) rarlct iy Sow ile ee# emesis mg sent dogacs nee sje brane OE nee ddan we woseie mao yy! ape Meso ako eso PrPvatIMO) oxy esata ni orion fren iedan BUG NC. Dri 0, nie dasegoorio esrim mogucy," Fea da pleno det isin cjp Genin prea 21 gy taetipajupinat sandardiatopoog. ty," Se alin bos predcri Moret ceodgorarsjiceweretin Pee jenamogyénost (bab k20 dase radio pc” Pe mati da postaji samo jedan Moguci svet koji ye.) Frkenomsmiudostupan-Paipak,njegova aktslschqy, Hiealnemoyuénosi.To-nati dase orealnim mogunarm, Mise pro aia kad je nihow bro} rn jn, Dro tadabise, possi od nekog segment reaivgs aneenostosedogodlo uproslostirekloda uienepres totes (ako jena, u neka ranija rere Sajal), ondabitomatilo dank aktalizwan dro tose i espadjuu domen realnih mogcnos. Po ‘poli asim neprrodno (iu svakom je slugajv kit standarino) toznati dla dxtpmastopoloshon is ‘eriati samo 2a buduénost. Mazda je w neko drgo esiatneotupea (ajo se viene ote ives) mijesmsiouKome bismo rekl cla rats! ot ne mogucnost ih moguénosti dase radio prostostine estima, ondabiza eT faired da za svaki nice P ea yje w odnosu na njesa PF) zpos oie bit abr ——— 93 one sremene —_— rnekom dragin realnom se sta dogoaio i ako takav svet slucajno agement rem MiKaKVE YEZE — Woy nasi ne pou raja jos no ov, Dali ako we ovo pb, bec aor nastanka seta nije bilo Zadovoljeno. To cs em See oe cna ma eh deta 3 ease eS omens ee ee vono sto, ako ita, pre soskorn ssh, A510 (delen simo potenciln thetrika realnog 1