Moje putovanje

Док чекам на аеродрому, размишљам како је дошло до тога да кренем у

авантуру по далекој земљи Шри Ланки.
Преседам и налазим се са пријатељицом Лауром, која је из Италије и
започињемо разговор.Обе смо завршиле средњу школу, пуне амбиције
конкурисале смо за волонтерски рад у УНИЦЕФ-у.
Шри Ланку је задесио велики тропски циколн чије последице треба санирати.
То је за нас велики изазов. Пошто намеравамо да се бавимо послом који
захтева хуман однос према људима, ово ће бити драгоцено искуство.Успут
ћемо упознати лепоте и богатство ове чаробне земље.Наша екипа ће радити и
на истраживању како би такви догађаји могли да се предвиде тј. да се изграде
системи за рано упозоравање од циклона.Претходно смо чули да се често
дешавало, да људи имају само неколико минута да се склоне и евакуишу.
Пре пута смо истраживале шта нас чека у новом окружењу и почињемо да
размењујемо информације до којих смо дошле.
Шри Ланка је због своје лепоте добила епитет бисер Идијског океана.То је
острвска држава која се налази у Јужној Азији у близини Екватора.Већ
замишљам дуге,беле пешчане плаже уз пуно тропског зеленила.Лаура говори о
историји земље која је веома стара.Најстарији људски остаци датирају од пре
35.000 год. Острво је било подељено на краљевства, а од 16. века је било
колонија Португалије, Холандије и Британије док од 1972. Шри Ланка добија
статус републике.
После дугог лета стижемо и прво што примећујемо јесте топао и влажан
ваздух.Тропска клима ствара осећај лепљиве коже, али брзо заборављамо на
то очарани шаренилом гардеробе и осмесима који нас дочекују.Помишљам како
једва чекам да пронађем један сари за себе, замишљам зелени.
Организатори су послали возило за нас.То је традиционални тук-тук који на
први поглед не изгледа удобно.Имам осећај да смо отпутовали негде у друго
време,а не простор.Међутим, овај троточкаш се показао веома практичним на
дугом путу до села, јер је било доста стрмих и неприступачних делова.
Стигавши у село остале смо запрепашћене оним што смо виделе.Невреме је
оставило трага и у граду, али ни приближно као овде.Тек тада схватам
озбиљност овог брзо ротирајућег олујног система.Поломљено дрвеће,оштећене
и поплављене куће представљале су један несвакидашњи призор.Иако уморне
од пута прихватиле смо се посла у пружању помоћи и подршке овим људима,
који су пуни срдачноси и оптимизма без обзира на невољу која их је снашла.
Гладне смо... Врућина не престаје. Одушевљене смо обиљем воћа, морских
плодова које нам сервирају.То је њихова традиционална, а изгледа и здрава
храна.У току ручка разговарамо и са неким људима из села и схватамо да
углавном причају енглески језик,вероватно због тога што су дуго били под
колонијом Британије.
Наредних дана обилазили смо и нека туристичка места.Једно од њих које је на
мене оставило највећи утисак је свети храм Будин зуб.У њему се заиста налази
реликвија Будин зуб.Мештани који су пристизали као дар су доносили цветове
лотуса и јасмина.Иначе овај будистички храм је један од седам споменика под
УНЕСКО-а у Шри Ланци.
Већинско становништво су будисти, има и хиндуиста, католика, а сви су
међусобно толерантни, упркос религијској разноликости.
Рад у истраживачком центру већ постаје мање напоран и оставља нам
довољно времена за шетње.Сазнале смо да је привреда заснована на
развијеној пољопривреди.Највеће су плантаже чаја и цимета, које смо успеле
да обиђемо.Богатство земље се огледа и у извозу кокоса,драгог камења(већ
замишљам један смарагд који би дивно ишао уз моје очи), цимета и чаја.
Повремено осећамо снажну носталгију.Недостају нам породице, пријатељи,
нама блиски услови за живот.Закључујемо да смо навикли на много комфорније
услове.Предност је то што нам је природа много питомија.Покушаћу, када се
вратим, да пронађем равнотежу у свему томе.Користимо лепо време за купање,
јер због јаких струја претходних дана то није било могуће.
Када смо отишли до престонице Коломбо на трен је преда мном бљеснула
права метропола са небодерима, ресторанима, хотелима.Посебан утисак на
мене оставило је уточиште за корњаче.Ту волонтери помажу око њиховог
опоравка и повратка у природу.Упознала сам и албино корњаче.Као поклон
својим пријатељима купила сам сувенире у облику корњаче.Валута која се
користи у Шри Ланки су рупији.
Уморни од претходног дана и врелине која већ дуго траје, легли смо.Никако да
се навикнем на куће које немају прозоре и врата.Осећам се као да спавам на
отвореном.Таман полако падам у сан, уз пријатан поветарац који ме уљујкује,
али који трен касније зачу се бука.Домаћин код којег смо одсели буди нас и
говори да долази невреме.Помишљам, да ли је могуће да ћу доживети
циклон.Инстиктивно добијам луду идеју да потражим кишобран.Затим се
насмејем.Наравно да би га ветар који је ковитлао из свих праваца
поломио.Осећам се несигурно, у непознатој сам зељи и око мене је природа
која показује своју снагу.Човек је тада заиста готово беспомоћан.На сву срећу
невреме није било ни приближно јако уобичајеном циклону.
Пуне бајковитих утисака Лаура и ја сутрадан крећемо на пут кући.Сигурна сам
да ћу после овог пута више ценити природу која је у мојој земљи веома
благонаклона.