Istopolne skole

U svakodnevnom životu izvan škole postoji mala šansa da se nadjemo u apsolutno

istopolnom okruženju. Mogućnost da na poslu budemo izolovani od kolega suprotnog pola je
takođe mala. Zašto bismo onda takvu podelu pravili tokom školovanja?
Osnovna I srednja škola su ključne godine za razvoj dece I oblikovanje njihove percepcije sveta.
Iskustvo iz ranih godina života znatno utiče na kasniju mogućnost održavanja veza, kako
ljubavnih tako I prijateljskih I porodičnih. Takođe ima veliki uticaj na spremnost na saradnju u
različitim sferama života. Podela dece, na bilo koji način, sputava ih da nauče da komuniciraju sa
onima iz različitih “grupa”. Ljudi, a naročito deca, imaju tendenciju da favorizuju sebi slične.
Deca će uvek bodriti svoju grupu, smatrati je boljom od ostalih. Zato se na primer, može desiti
da devojčice koje pohađaju istopolnu školu stvore odbojnost prema dečacima, I obrnuto.
Ovakva podela u mladjim godinama potpomaže razvoju diskriminacije I stereotipa. Učenici koji
završe ovakve škole teže razvijaju sposobnost razumevanja sebi različitih, što dovodi do težeg
stvaranja I održavanja konekcije sa osobama suprotnog pola.
Dok je ranije možda I postojala potreba da se dečaci I devojčice podele, kako bi stekli bolje
obrazovanje za različite poslove koji ih čekaju u budućnosti, danas za to prosto ne postoji
potreba. U prošlosti, muške škole su se fokusirale na nauku I logiku, dok su se u ženskim
školama učenice više fokusirale na lepe umetnosti I književnost. U periodu kada je apsolutno
patrijarhalno društvo forsiralo striktno određene rodne uloge, ovakva podela je bila logična. Ali
danas, kada patrijarhalne vrednosti polako nestaju, tako nestaje I potreba za ovakvom
podelom.
Dok jedni roditelji misle da je poslati dete u istopolnu školu odlična ideja jer su, u takvom
okruženju, smanjene distrakcije, drugi roditelji se plaše da će njihovo dete (ne daj Bože) postati
homoseksualac. Ubeđenje da će devojčice posvećivati manje pažnje fizičkom izgledu I truditi se
da se dopadnu dečacima, dok će se dečaci manje nadmetati za žensku pažnju, je prosto smešno
iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste da se ljudi ne trude da budu što bolji samo kako bi
privukli pažnju potencijalnom partneru – ljudi su ipak malo kompleksniji od toga. Drugi razlog
zašto ovakva razmišljanja nisu u potpunosti tačna I realna jeste zato što određen procenat
učenika ima interesovanje I za isti pol. I tu dolazimo do drugog takozvanog problema-
“istopolne škole decu pretvaraju u homoseksualce”. Ljudi su po prirodi društvena bića koja žude
za bliskosti. Ako im je kontakt sa suprotnim polom uskraćen, veća je šansa da osete potrebu da
tu bliskost ostvare sa istim polom.
I ako jedna istraživanja pokazuju da devojčice ostvaruju bolje uspehe u istopolnim školama,
postoje I istraživanja u kojima je potvrđeno da muškarci koji su pohađali istopolne škole kasnije
u životu imaju problem da ostvare ljubavnu vezu. Da li je akademski uspeh bitniji od spremnosti
na izazove koji nas čekaju u svakodnevnom životu? Moj zaključak jeste da su istopolne škole
bespotrebne I da decu ne treba deliti, već ih učiti o zajedništvu.
Milica Tanasić IV5