Посавина

26 језика
 Чланак
 Разговор
Ћирилица



 Читај
 Уреди
 Уреди извор
 Историја
Алатке










С Википедије, слободне енциклопедије

Посавина

Басен реке Саве

Највећи од извора Саве према њеном

градови ушћу: Крањ, Љубљана, Загреб, Сисак, Сла
 вонски Брод, Брчко, Сремска
Митровица, Шабац, Београд

Држава од извора Саве према њеном

ушћу: Словенија, Хрватска, Босна и
Херцеговина, Србија

Регион Република Српска, Федерација Босне и

Херцеговине, Брчко Дистрикт (БиХ)
Војводина, Шумадија и западна
Србија, Град Београд (Србија)
Континентална Хрватска (Хрватска)
Доњепосавска регија, Савињска
регија, Засавска регија, Средишња
Словенија, Горењска регија (Словенија)

Административ Мачвански округ, Сремски округ, Округ

на јединица Града Београда (Србија)
Посавски кантон (БиХ - Ф БиХ)
Вуковарско-сремска жупанија, Бродско-
посавска жупанија, Сисачко-мославачка
жупанија, Загребачка жупанија, Град
Загреб (Хрватска)

Ушће ријеке Саве у Дунав код Београда

Посавина је назив за подручје уз ријеку Саву у Словенији, Босни и

Херцеговини, Србији и Хрватској.

Српска Посавина са Мачвом и Доњом

Колубаром[уреди | уреди извор]
Српска Посавина обухвата равницу и побрђе поред доње Саве, на
територији Србије. Припадају јој и ниска Мачва, која представља источни део
макроплавине Дрине, и доња Колубара са Тамнавом. Земљиште на левој страни
реке Саве, на територији Србије, припада регији Срем.
Ближе Сави налази се ниско квартарно земљиште а даље од ње, изнад Посавског
одсека, је брежуљкасто заравњено земљиште које се састоји
од неогених седимената. Брежуљкасто земљиште представљено је нижим
површима на јужном ободу Панонског басена.
Мачва има површину од 860 km² и представља већи део макроплавине Дрине
(други део макроплавине назива се Семберија). Припада дну Панонског басена а
простире се између Саве, доње Дрине и Поцерине односно поцерског
(мачванског) раседног одсека на југу. Представља ерозивну површ која се
изграђује у структурној заравни. У макроплавинској површи усечене су долине и
корита Беле реке, Језера и мртваје Доње Битве и Засавице. Мачва је
најпространија равница и низија уже Србије.
Између Мачве и доње Колубаре налази се виша Посавина. У њен састав улазе 2-3
флувијално денудационе површи које су усекле притоке Саве: Думача, Добрава и
Вукодраж. Ове реке су својим долинама рашчланиле јужни обод Панонског
басена.
Шабачка Поцерина је крај представљен подгорином на северној
страни Цера изграђен од неогених седимената, старих кречњачких и шкриљастих
стена.
Слив реке Колубаре чини крај који носи назив по овој реци. Слив је развијен у
некадашњем заливу Паратетиса. Крај је јаче отворен и нагнут ка северу. Доња
Колубара је крај у оквиру Колубаре и, попут Мачве, припада дну Панонског
басена. Она је ниска и обухвата равно земљиште макроплавине Колубаре. Њој
припада и крај у долини реке Тамнаве.
Тектонски облици рељефа у Српској Посавини (са Мачвом и Доњом Колубаром)
су савски ров, раседи и раседни одсеци (колубарски, мачвански), тектонско
удубљење Доње Колубаре (фосилни залив) итд.
У квартарним седиментима дуж Саве изграђена је речна тераса (флувијални
облик рељефа).[1]

Већи градови[уреди | уреди извор]

 Крањ
 Љубљана (главни град Словеније)
 Загреб (главни град Хрватске)
 Сисак
 Градишка
 Дервента
 Славонски Брод
 Брод
 Оџак
 Шамац
 Жупања
  Орашје
 Брчко
 Сремска Митровица
 Шабац
 Обреновац
 Београд (главни град Србије)

Види још[уреди | уреди извор]

 Географски региони Србије
 Региони Босне и Херцеговине
 Региони Хрватске
 Региони Словеније

Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995).  Географске регије Југославије (Србија и
Црна Гора). Београд: Савремена администрација.

Литература[уреди | уреди извор]
 Крстић, Александар (2005). „Сеоска насеља у Подунављу и Посавини
Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века”  (PDF). Историјски
часопис. 52: 165—194.
скупи
п

у
Географски региони Србије

асти Војводине  Банат (Велики рит

 Горњане

 Горње ливаде

 Делиблатска пешчара

 Ере

 Крашовани

 Панчевачки рит

 Пољадија

 Поморишје)

 Бачка (Горњи Брег
  Паорија

 Бајско-суботичка пешчара

 Шајкашка)

 Потисје

 Срем (Фрушка гора

 Подлужје)

 Белица

 Гружа

 Качер

 Космај

 Левач

асти Шумадије  Лепеница

 Рудничко Поморавље

 Смедеревска Јасеница

 Смедеревско Подунавље и Јасеница

 Темнић

 Шумадијска Колубара

 Азбуковица

 Јадар

 Колубара

 Мачва
њско-посавске
 Подгорина
области
 Поцерина
 Рађевина

 Тамнава

 Посавотамнава

бласти Рашке и  Гружа

ног Поморавља  Драгачево

 Жупа

 Златибор

 Ибар

 Моравица

 Надибар

 Пештер
  Пљеваљско Поље

 Подибар и Гокчаница

 Полимље

 Расина

 Рујно

 Сјеничко Поље

 Стари Влах

 Стари Колашин

 Црна Гора

 Штавица

 Звижд

 Клисура

 Кључ

 Кучај

 Млава

 Неготинска Крајина
ко-браничевске
 Пожаревачка Морава
области
 Пореч

 Ресава

 Стиг

 Тимочка Крајина

 Хомоље

 Црна река

Области Јужног  Алексиначко Поморавље

ља и Шоплука  Бањско

 Буџак

 Видлич

 Висок

 Власина

 Врањско Поморавље

 Заглавак

 Заплање

 Иногошт

 Поречје
  Јабланица 
o Горња

o Доња

 Клисурица

 Крајиште

 Лесковачка Морава

 Лужница

 Масурица

 Нишко Поље

 Пољаница

 Понишавље

 Пуста река

 Горња Пчиња

 Ражањско

 Сврљиг

 Топлица

 Торлак

 Прешевска Моравица

Области  Гољак

ова и Метохије  Гора

 Горња Морава

 Дреница

 Ибарски Колашин
 Изморник

 Качаничка клисура

 Косово

 Крива река

 Лаб

 Летничка жупа

 Метохија

 Метохијски Подгор

 Опоље

 Подгора

 Подримље

 Прекорупље
  Призренски Подгор

 Река

 Руговска клисура

 Сиринићка жупа

 Средачка жупа

паоник

дриње

дунавље

моравље

авина

Посавина
26 језика
 Чланак
 Разговор
Ћирилица



 Читај
 Уреди
 Уреди извор
 Историја
Алатке










С Википедије, слободне енциклопедије

Посавина
 Басен реке Саве

Највећи од извора Саве према њеном

градови ушћу: Крањ, Љубљана, Загреб, Сисак, Сла
вонски Брод, Брчко, Сремска
Митровица, Шабац, Београд

Држава од извора Саве према њеном

ушћу: Словенија, Хрватска, Босна и
Херцеговина, Србија

Регион Република Српска, Федерација Босне и

Херцеговине, Брчко Дистрикт (БиХ)
Војводина, Шумадија и западна
Србија, Град Београд (Србија)
Континентална Хрватска (Хрватска)
Доњепосавска регија, Савињска
регија, Засавска регија, Средишња
Словенија, Горењска регија (Словенија)

Административ Мачвански округ, Сремски округ, Округ

на јединица Града Београда (Србија)
Посавски кантон (БиХ - Ф БиХ)
Вуковарско-сремска жупанија, Бродско-
посавска жупанија, Сисачко-мославачка
жупанија, Загребачка жупанија, Град
Загреб (Хрватска)
Ушће ријеке Саве у Дунав код Београда

Посавина је назив за подручје уз ријеку Саву у Словенији, Босни и

Херцеговини, Србији и Хрватској.

Српска Посавина са Мачвом и Доњом

Колубаром[уреди | уреди извор]
Српска Посавина обухвата равницу и побрђе поред доње Саве, на
територији Србије. Припадају јој и ниска Мачва, која представља источни део
макроплавине Дрине, и доња Колубара са Тамнавом. Земљиште на левој страни
реке Саве, на територији Србије, припада регији Срем.
Ближе Сави налази се ниско квартарно земљиште а даље од ње, изнад Посавског
одсека, је брежуљкасто заравњено земљиште које се састоји
од неогених седимената. Брежуљкасто земљиште представљено је нижим
површима на јужном ободу Панонског басена.
Мачва има површину од 860 km² и представља већи део макроплавине Дрине
(други део макроплавине назива се Семберија). Припада дну Панонског басена а
простире се између Саве, доње Дрине и Поцерине односно поцерског
(мачванског) раседног одсека на југу. Представља ерозивну површ која се
изграђује у структурној заравни. У макроплавинској површи усечене су долине и
корита Беле реке, Језера и мртваје Доње Битве и Засавице. Мачва је
најпространија равница и низија уже Србије.
Између Мачве и доње Колубаре налази се виша Посавина. У њен састав улазе 2-3
флувијално денудационе површи које су усекле притоке Саве: Думача, Добрава и
Вукодраж. Ове реке су својим долинама рашчланиле јужни обод Панонског
басена.
Шабачка Поцерина је крај представљен подгорином на северној
страни Цера изграђен од неогених седимената, старих кречњачких и шкриљастих
стена.
Слив реке Колубаре чини крај који носи назив по овој реци. Слив је развијен у
некадашњем заливу Паратетиса. Крај је јаче отворен и нагнут ка северу. Доња
Колубара је крај у оквиру Колубаре и, попут Мачве, припада дну Панонског
басена. Она је ниска и обухвата равно земљиште макроплавине Колубаре. Њој
припада и крај у долини реке Тамнаве.
Тектонски облици рељефа у Српској Посавини (са Мачвом и Доњом Колубаром)
су савски ров, раседи и раседни одсеци (колубарски, мачвански), тектонско
удубљење Доње Колубаре (фосилни залив) итд.
У квартарним седиментима дуж Саве изграђена је речна тераса (флувијални
облик рељефа).[1]

Већи градови[уреди | уреди извор]

 Крањ
 Љубљана (главни град Словеније)
 Загреб (главни град Хрватске)
 Сисак
 Градишка
 Дервента
 Славонски Брод
 Брод
 Оџак
 Шамац
 Жупања
 Орашје
 Брчко
 Сремска Митровица
 Шабац
 Обреновац
 Београд (главни град Србије)

Види још[уреди | уреди извор]

 Географски региони Србије
 Региони Босне и Херцеговине
 Региони Хрватске
 Региони Словеније

Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995).  Географске регије Југославије (Србија и
Црна Гора). Београд: Савремена администрација.

Литература[уреди | уреди извор]
  Крстић, Александар (2005). „Сеоска насеља у Подунављу и Посавини
Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века”  (PDF). Историјски
часопис. 52: 165—194.
скупи
п

у
Географски региони Србије

 Банат (Велики рит

 Горњане

 Горње ливаде

 Делиблатска пешчара

 Ере

 Крашовани

 Панчевачки рит

 Пољадија
асти Војводине
 Поморишје)

 Бачка (Горњи Брег

 Паорија

 Бајско-суботичка пешчара

 Шајкашка)

 Потисје

 Срем (Фрушка гора

 Подлужје)

 Белица

 Гружа

 Качер

 Космај

 Левач

асти Шумадије  Лепеница

 Рудничко Поморавље

 Смедеревска Јасеница

 Смедеревско Подунавље и Јасеница

 Темнић

 Шумадијска Колубара
  Азбуковица

 Јадар

 Колубара

 Мачва
њско-посавске
 Подгорина
области
 Поцерина

 Рађевина

 Тамнава

 Посавотамнава

 Гружа

 Драгачево

 Жупа

 Златибор

 Ибар

 Моравица

 Надибар

 Пештер

бласти Рашке и  Пљеваљско Поље

ног Поморавља  Подибар и Гокчаница

 Полимље

 Расина

 Рујно

 Сјеничко Поље
 Стари Влах

 Стари Колашин

 Црна Гора

 Штавица

ко-браничевске  Звижд

области  Клисура

 Кључ

 Кучај

 Млава

 Неготинска Крајина

 Пожаревачка Морава
  Пореч

 Ресава

 Стиг

 Тимочка Крајина

 Хомоље

 Црна река

 Алексиначко Поморавље

 Бањско

 Буџак

 Видлич

 Висок

 Власина

 Врањско Поморавље

 Заглавак

 Заплање

 Иногошт

 Поречје

 Јабланица 
o Горња

o Доња
Области Јужног
 Клисурица
ља и Шоплука
 Крајиште

 Лесковачка Морава
 Лужница

 Масурица

 Нишко Поље

 Пољаница

 Понишавље

 Пуста река

 Горња Пчиња

 Ражањско

 Сврљиг

 Топлица

 Торлак

 Прешевска Моравица
  Гољак

 Гора

 Горња Морава

 Дреница

 Ибарски Колашин

 Изморник

 Качаничка клисура

 Косово

 Крива река

 Лаб

Области  Летничка жупа

ова и Метохије  Метохија

 Метохијски Подгор

 Опоље

 Подгора

 Подримље

 Прекорупље

 Призренски Подгор

 Река

 Руговска клисура

 Сиринићка жупа

 Средачка жупа

паоник

дриње
дунавље

моравље

авина

Посавина
26 језика
 Чланак
 Разговор
Ћирилица



 Читај
 Уреди
  Уреди извор
 Историја
Алатке










С Википедије, слободне енциклопедије

Посавина

Басен реке Саве

Највећи од извора Саве према њеном

градови ушћу: Крањ, Љубљана, Загреб, Сисак, Сла
вонски Брод, Брчко, Сремска
Митровица, Шабац, Београд

Држава од извора Саве према њеном

ушћу: Словенија, Хрватска, Босна и
Херцеговина, Србија

Регион Република Српска, Федерација Босне и

Херцеговине, Брчко Дистрикт (БиХ)
Војводина, Шумадија и западна
Србија, Град Београд (Србија)
Континентална Хрватска (Хрватска)
 Доњепосавска регија, Савињска
регија, Засавска регија, Средишња
Словенија, Горењска регија (Словенија)

Административ Мачвански округ, Сремски округ, Округ

на јединица Града Београда (Србија)
Посавски кантон (БиХ - Ф БиХ)
Вуковарско-сремска жупанија, Бродско-
посавска жупанија, Сисачко-мославачка
жупанија, Загребачка жупанија, Град
Загреб (Хрватска)

Ушће ријеке Саве у Дунав код Београда

Посавина је назив за подручје уз ријеку Саву у Словенији, Босни и

Херцеговини, Србији и Хрватској.

Српска Посавина са Мачвом и Доњом

Колубаром[уреди | уреди извор]
Српска Посавина обухвата равницу и побрђе поред доње Саве, на
територији Србије. Припадају јој и ниска Мачва, која представља источни део
макроплавине Дрине, и доња Колубара са Тамнавом. Земљиште на левој страни
реке Саве, на територији Србије, припада регији Срем.
Ближе Сави налази се ниско квартарно земљиште а даље од ње, изнад Посавског
одсека, је брежуљкасто заравњено земљиште које се састоји
од неогених седимената. Брежуљкасто земљиште представљено је нижим
површима на јужном ободу Панонског басена.
Мачва има површину од 860 km² и представља већи део макроплавине Дрине
(други део макроплавине назива се Семберија). Припада дну Панонског басена а
простире се између Саве, доње Дрине и Поцерине односно поцерског
(мачванског) раседног одсека на југу. Представља ерозивну површ која се
изграђује у структурној заравни. У макроплавинској површи усечене су долине и
корита Беле реке, Језера и мртваје Доње Битве и Засавице. Мачва је
најпространија равница и низија уже Србије.
Између Мачве и доње Колубаре налази се виша Посавина. У њен састав улазе 2-3
флувијално денудационе површи које су усекле притоке Саве: Думача, Добрава и
Вукодраж. Ове реке су својим долинама рашчланиле јужни обод Панонског
басена.
Шабачка Поцерина је крај представљен подгорином на северној
страни Цера изграђен од неогених седимената, старих кречњачких и шкриљастих
стена.
Слив реке Колубаре чини крај који носи назив по овој реци. Слив је развијен у
некадашњем заливу Паратетиса. Крај је јаче отворен и нагнут ка северу. Доња
Колубара је крај у оквиру Колубаре и, попут Мачве, припада дну Панонског
басена. Она је ниска и обухвата равно земљиште макроплавине Колубаре. Њој
припада и крај у долини реке Тамнаве.
Тектонски облици рељефа у Српској Посавини (са Мачвом и Доњом Колубаром)
су савски ров, раседи и раседни одсеци (колубарски, мачвански), тектонско
удубљење Доње Колубаре (фосилни залив) итд.
У квартарним седиментима дуж Саве изграђена је речна тераса (флувијални
облик рељефа).[1]

Већи градови[уреди | уреди извор]

 Крањ
 Љубљана (главни град Словеније)
 Загреб (главни град Хрватске)
 Сисак
 Градишка
 Дервента
 Славонски Брод
 Брод
 Оџак
 Шамац
 Жупања
 Орашје
 Брчко
 Сремска Митровица
 Шабац
 Обреновац
 Београд (главни град Србије)

Види још[уреди | уреди извор]

  Географски региони Србије
 Региони Босне и Херцеговине
 Региони Хрватске
 Региони Словеније

Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Марковић, Јован; Павловић, Мила (1995).  Географске регије Југославије (Србија и
Црна Гора). Београд: Савремена администрација.

Литература[уреди | уреди извор]
 Крстић, Александар (2005). „Сеоска насеља у Подунављу и Посавини
Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века”  (PDF). Историјски
часопис. 52: 165—194.
скупи
п

у
Географски региони Србије

 Банат (Велики рит

 Горњане

 Горње ливаде

 Делиблатска пешчара

 Ере

 Крашовани

 Панчевачки рит

 Пољадија
асти Војводине
 Поморишје)

 Бачка (Горњи Брег

 Паорија

 Бајско-суботичка пешчара

 Шајкашка)

 Потисје

 Срем (Фрушка гора

 Подлужје)

асти Шумадије  Белица
  Гружа

 Качер

 Космај

 Левач

 Лепеница

 Рудничко Поморавље

 Смедеревска Јасеница

 Смедеревско Подунавље и Јасеница

 Темнић

 Шумадијска Колубара

 Азбуковица

 Јадар

 Колубара

 Мачва
њско-посавске
 Подгорина
области
 Поцерина

 Рађевина

 Тамнава

 Посавотамнава

бласти Рашке и  Гружа

ног Поморавља  Драгачево

 Жупа

 Златибор
 Ибар

 Моравица

 Надибар

 Пештер

 Пљеваљско Поље

 Подибар и Гокчаница

 Полимље

 Расина

 Рујно

 Сјеничко Поље

 Стари Влах
  Стари Колашин

 Црна Гора

 Штавица

 Звижд

 Клисура

 Кључ

 Кучај

 Млава

 Неготинска Крајина
ко-браничевске
 Пожаревачка Морава
области
 Пореч

 Ресава

 Стиг

 Тимочка Крајина

 Хомоље

 Црна река

Области Јужног  Алексиначко Поморавље

ља и Шоплука  Бањско

 Буџак

 Видлич

 Висок

 Власина

 Врањско Поморавље
 Заглавак

 Заплање

 Иногошт

 Поречје

 Јабланица 
o Горња

o Доња

 Клисурица

 Крајиште

 Лесковачка Морава

 Лужница
  Масурица

 Нишко Поље

 Пољаница

 Понишавље

 Пуста река

 Горња Пчиња

 Ражањско

 Сврљиг

 Топлица

 Торлак

 Прешевска Моравица

 Гољак

 Гора

 Горња Морава

 Дреница

 Ибарски Колашин

 Изморник

 Качаничка клисура

 Косово

 Крива река

 Лаб

Области  Летничка жупа

ова и Метохије  Метохија

 Метохијски Подгор

 Опоље

 Подгора

 Подримље

 Прекорупље

 Призренски Подгор

 Река

 Руговска клисура

 Сиринићка жупа

 Средачка жупа

паоник

дриње
дунавље

моравље

авина