1

ХАРМОНИЈСКИ ОСЦИЛАТОР

ПРИМЕРИ:
- ротација Месеца око Земље - опише круг (за колико време) па се понавља
- врх казаљке сата
Месец

Земља

питање за ученике:
- какво је ово кретање - описати шта се дешава
- шта је код ових кретања карактеристично

Кретање које се после одређеног времена понавља на исти начин, назива се

периодично кретање.

ученици наводе још неки пример кретања

Тег везати канапом и демонстрирати два начина кретања:

разлика - између ова два начина кретања

1. тело се креће по истој путањи у истом смеру
 2

2. тело се креће по истој путањи, али мења смер кретања

Најједноставнија периодична кретања су равномерно кружно кретање и осцилаторно
кретање.

- брисачи на колима, пумпа за бицикл - клип

- љуљашка - клатно

крајњи леви положај крајњи десни положај

равнотежни положај

објаснити - промену брзине

- тело закачено за један крај еластичне опруге

крајњи горњи положај

равнотежни положај

крајњи доњи положај

 3

Периодично кретање које се врши увек по истој путањи око равнотежног положаја
назива се осцилаторно кретање - осциловање.

Један завршен циклус осцилаторног кретања, после кога настаје понављање назива се
осцилација. - показати
(Из равнотежног положаја дође до најудаљеније тачке, тренутно се заустави, врати се
у равнотежни положај, а затим услед инерције настави да се креће до најудаљенијег
положаја са друге стране и поново се враћа у равнотежни положај)

Тело које осцилује назива се осцилатор.

на примеру љуљашке објаснити. - нацртати клатно и означити

- брзина у појединим положајима

Елонгација - растојање тела од равнотежног положаја (најчешће се означава са x)

Амплитуда - највећа вредност елонгације, односно највеће растојање од равнотежног

положаја (најчешће се означава са x0).

Временски интервал за који се изврши једна осцилација је период осциловања.

Означава се великим словом Т.

време
t осциловања
T=
период n
осциловања број
осцилација

Оглед: осциловање клатна - 10 осцилација, 1 од ученика мери време, након тога

израчунати период осциловања
 4

Број осцилација у једној секунди назива се фреквенција (учестаност) осциловања.

Означава се словом f, а јединица је херц (Hz).

1 1
f = →1 Hz=
T 1s

Фреквенција и период осциловања не мењају вредност током времена у осцилатору

нема губитка енергије, трења и сл.

У зависности од физичке природе осцилација можемо да разликујемо механичке

осцилације и електромагнетне осцилације.

Графичко приказивање осцилатороног кретања - синусоида

 5

Најједноставнији случај осцилаторног кретања је хармонијско кретање или

хармонијске осцилације. Сви до сада описани примери представљају хармонијско
осциловање.

Кретање тела које може да се опише величинама које могу да се представе у облику
синусне или косинусне функције назива се хармонијско осцилаторно кретање.
Линеарни хармонијски осцилатор – тело које осцилује дуж праве линије по
хармонијском закону.

Хармонијске осцилације су оне које имају карактер синусних осцилација.

Хармонијске осцилације изазива сила која је сразмерна елонгацији. Амплитуда
хармонијских осцилација је константна.

Тело закачено за један крај еластичне опруге:

Када се тело изведе из равнотежног положаја, опруга се истеже и делује на тело

еластичном силом:

F el=−kx
k–коефицијент еластичности
знак ''-'' означава да еластична сила и померај имају супротне смерове

Еластична сила у сваком тренутку има смер ка равнотежном положају, тежи да врати
тело у равнотежни положај и зато се каже да је она повратна (реституциона)

x=x 0 sin ϕ
x=x 0 sin ωt
 6

t – временски тренутак
x – тренутни положај (елонгацијa)
x0 – амплитуда осциловања
2π
ω=
 - кружна фреквенција T

T =2 π
m
k √
Период осциловања линеарног хармонијског осцилатора зависи од масе осцилатора и
коефицијента повратне силе.

МАТЕМАТИЧКО КЛАТНО

Клатно је тело које је окачено о тачку вешања и које се слободно љуља.

Када клатно које мирује померимо из равнотежног положаја, на њега делује сила
гравитације која настоји да тело убрза у смеру равнотежног положаја. Због тога
настају осцилације и клатно почиње да се креће напред-назад.

Кад тело осцилује, оно периодично своју кинетичку енергију претвара у потенцијалну
и обрнуто. Да би се укупна механичка енергија одржавала потребно је да осцилатор
има тачно одређене особине. Пример једног таквог осцилатора је математичко клатно.
 7

Математико клатно је идеализовани математички модел клатна где клатно осцилује

без трења и увек има исту амплитуду.

Математичко клатно:
- тело (најчешће куглица) обешено о нестигљиву нит (конац) које може да
осцилује у вертикалној равни под утицајем Земљине теже
- маса конца је занемарљива
- пречник куглице је много мањи од дужине конца
- маса куглице је много већа од масе конца
- амплитуде осциловања су мале

идеално клатно - не постоји

приближно - куглица обешена о танку и неистегљиву нит

l
- равнотежни положај
T

T - сила затезања конца

Fg - сила Земљине теже
Fg
l - дужина клатна (од тачке вешања до центра куглице)

Када се куглица изведе из равнотежног положаја и пусти, она започиње осциловање

око равнотежног положаја.

Fn - компонента Земљине теже у правцу конца је у

l
равнотежи са силом затезања конца T
F - компонента Земљине теже нормална на конац - активна
T компонента - увек усмерена ка равнотежном положају
x0
F
s
Fn
Fg
 8

F=F g sin θ
F=mg sinθ
када су амплитуде мале s≈x 0 (клатно се креће приближно по правој линији –
осцилације су хармонијске)

x
sin θ=
пошто је: l

x
F=−mg
l
F el=−kx
знак ''-'' означава да је сила F усмерена ка равнотежном положају (супротно смеру
помераја тела од равнотежног положаја)

Период осциловања математичког клатна:

T =2 π
l
g √
При малим угловима отклона1 период осциловања математичког клатна зависи
од дужине клатна и убрзања Земљине теже.

1
мањи од 60
 9

ПРИГУШЕНЕ И ПРИНУДНЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ

РЕЗОНАНЦИЈА

Осцилаторно кретање које смо разматрали до сада се одвија у идеалним условима, без
трења и отпора средине. Овакво осцилаторно кретање, када се успостави трајало би
вечно.

Слободне (непригушене) осцилације - осцилатор не губи енергију, амплитуда се не

мења у току времена

Међутим, у реалним условима мора да се узме у обзир утицај околине на кретање тела.
Осциловање успорава са временом, смањују се амплитуде, јер се укупна механичка
енергија троши на савладавање отпора средине.

Пригушене (амортизоване) осцилације - осцилатор губи енергију, амплитуда се

смањује у току времена

Пример: љуљашка

Губитак енергије осцилатора може да се надокнади деловањем спољашње периодичне

силе. Амплитуда осциловања, ће при оваквом начину кретања, остати константна, ако
 10

се при сваком циклусу кретања у систем дода енергија једнака оној коју је систем
изгубио. Овакво кретање се назива принудно осциловање.

Принудне осцилације - осцилације се одржавају деловањем спољашње силе

(довођењем енергије осцилатору)

Пример: љуљашка
после извесног времена љуљашка стаје - али ако померамо ноге или нас неко гура
љуљање се продужава.

Постоји могућност да спољашња периодична сила буде таква да дође до наглог

повећавања амплитуде осциловања. Да би до тога дошло фреквенција спољашње силе
је сопственој фреквенцији осцилатора2.

Резонанција је нагло повећање амплитуде принудног осциловања када је фреквенција

принудне периодичне силе једнака сопственој фреквенцији осцилатора, под условом
да је та принудна сила довољно јака.

Дакле, принудне осцилације постају прогресивне (амплитуда осциловања се повећава)

у случају резонанције.

Пример - чета војника која гази стројеви корак преко неког моста.
Како свако тело ( па и мост ) има своју сопствену фреквенцију, може се десити да се
фреквенција корака као принудне периодичне силе изједначи са сопственом
фреквенцијом моста, што би изазвало прво његово осциловање, а онда и повећање
амплитуде тог осциловања, што би накрају могло да доведе и до рушења моста.

Пример – мост Такома1940. године

2
фреквенција која зависи од карактеристика самог осцилатора – а дато тело, тј. осцилатор, увек осцилује сопственом
фреквенцијом ако су његове осцилације слободне.