Dama U Crvenom Jovana Knezevic - Lj.e.r

Jovana Knežević Dama u crvenom
Wattpad autor
Jovana Knežević
Obrada: Čarobne knjige i ljubavni romani
1
Prolog
… Lola …
Jedna prošlost, izgubljena u svemiru, i slučajno zaboravljena od

strane mene, a u stvari, samo je bila potisnuta i čekala je pravi trenutak
da se pokaže. Nisam uspela da je sakrijem već sam je dugo vremena
negodovala; pravila se da ne postoji, ali… Postojala je i bila je previše
bolna… Ta prošlost nije mi donela neke sreće u životu. Promenila me
je… Naivnost i strah zamenile su snalažljivot i hrabrost, a povučenost i
stidljivost, drskost i iskrenost… Jednom rečju, bezdušna. Da, ja sam
bezdušna i ne zanima me tuđe mišljenje.
Pogledala sam u tmurno nebo koje je najavljivalo kišu. Mrzela sam
kišu jer je delimično opisivala moje raspoloženje, bukvalno, svakog
dana. Brzim koracima sam ušla u zgradu. Pozdravila sam sekretaricu
nehajno odmahnuvši levom šakom… Nosila sam crne pantalone, belu
košulju dugih rukava, a sako… Sako sam izgleda zaboravila u autu.
Vrata mog ureda bila su otvorena, što je bilo čudno. Znam da sam ih
zatvorila. Zakoračila sam u njega i pre nego što sam došla do radnog
stola, osmotrila okolinu. Sve je na svom mestu. Uzela sam papire u ruke
i počela da ih listam. Ovo je previše posla za jednu ženu. Otkad je na
vlast došao novi gradonačelnik, morala sam, po njegovoj naredbi, da
pregledam stare fajlove o raznim zločinima. Kao na primer, kazna za
nepropisno parkiranje. Divno! Na kojim sranjima ja gubim svoje veoma
dragoceno vreme. Umesto da se bavim ubistvima zbog kojih sam došla
ovde, ja se bavim ovim glupostima.
Kucanje na vratima je prekinulo moje misli. Podigla sam pogled i
ugledala pomoćnicu. Zaboravila sam joj ime.
2
− Gospođice Blagojević, gradonačelnik je došao. Rekao mi je da Vam

kažem da izađete. – bez razmišljanja, ustala sam sa fotelje. Pogledala
sam u nju i mislim da sam je streljala pogledom čim se štrecnula.
− Prvo, ja nisam gospođica. Ja sam detektivka Lola Blagojević. I drugo,
kako se beše zoveš? – slabašno se osmehnula dajući mi do znanja da joj
je neugodno.
− Jana, detektivko Blagojević. – obišla sam sto i laganim hodom, došla
do nje.
− Jano, sledeći put, nemoj da pogrešiš. – zapretila sam bez trunke
saosećajnosti. Zašto bih je imala? Niko sebi ne sme da dozvoli da pravi
banalne greške. Sa tim rečima, odrasla sam i te reči će zauvek ostati u
mom umu kao podsetnik da više nikad ne verujem svakome.
− Neću, obećavam. – nastavim sa hodom. Za dve minute, nađem se u
predvorju Policijske stanice. Gradonačelnika prvo nisam primetila zbog
novinara. Onda sam shvatila da su se svi oni okupili oko njega. Ruke
sam prekrstila na grudima čekajući da me primeti, no, slušala sam šta je
pričao i njegov “ govor “ mi se uopšte nije svideo.
− Svaki zločin protiv ovog grada, neće proći nekažnjeno. Molim Vas, to
je sve što Vam mogu reći! – olabavio je kravatu prstima desne šake
okrećući se na peti. Novinari su se razbežali, a on, došetao je do mene,
odmeravajući me od glave do pete.
− Gospodine, meni oči nisu dole već gore. – krenuo je da pruža šaku da
bi se rukovali.
− Gospođice Blagojević, drago mi je što se konačno upoznajemo. Ja sam
Dimitrije Milekić. – prihvatila sam njegov pozdrav samo da ne bih
ispala kučka.
− Gospodine Milekić, izgleda da ne delimo isto mišljenje. – prošaputala
sam da me ne bi neko čuo.
− Zašto šapućete? – pročistila sam grlo, a onda, sam ja njega odmerila.
Bio je visok oko 190 cm, težak približno 90 kg, ne računajući odlične
mišiće i savršenu atletsku građu. Ovaj čovek je zračio pozitivom i žudio
je za kontrolom nad slabijima. E pa, neće da može. Prevario se ako je
pomislio u svojoj glavi da će ovde nešto uspeti da promeni.
− Iskreno, ne želim da znam razlog zbog kojeg ste došli jer ćete ionako
da odete u roku od pet minuta i da se ne vraćate sve dok se nešto stvarno
3
ne desi. Dogovoreno? – ironično sam pričala nadajući se da će ovo da ga

otera, ali ne… Nasmejao se grohotom. On izgleda nije normalan.
− Ah, i te kako imam. Kada sam došao na vlast, obećao sam da ću se
boriti za ovaj narod. A moj narod je u strahu od Osvetnika koji hara
gradom noću i ubija nevine ljude. – “ nevine “ je nekako čudno
izgovorio što me je nateralo da podignem levu obrvu.
− Ne brinite se, na tragu sam mu. Jednom sam ga upucala i ako ponovo
pokuša da se kači sa mnom ili sa bilo kim iz policije, gadno će najebati.
Kunem Vam se. – spustila sam ruke pored tela.
− U to ne sumnjam. Zato ste ovde, da biste nam pomogli da ga
uhvatimo.
− Moram da idem… Zadali ste mi težak posao.
− Za Vas, nijedan posao nije težak. Vi ste perfekcionista. – uljudno sam
klimnula glavom.
− Hvala Vam. Nadam ste da ste shvatili moje reči. Doviđenja,
gradonačelniče. – otišla sam od njega jer mi je stvarno bilo dosta
gluposti za danas. Ponovo ću ostati do kasno u kancelariji da bih sredila
fajlove. Jaoj bre! Kako sam mogla da zaboravim?! Snimke treba da
pogledam. Divno, ama divno!
***
Celu noć sam provela u kancelariji. Na stolu su bile razbacane
fascikle, stari fajlovi, hrana i snimci sa kamera iz raznih zgrada i
prodavnica. Nisam bila blizu rešenja ni delu lica našeg Osvetnika.
Nervirao me je…
i fizički, i psihički.
Nakon što sam pogledala i zadnji snimak ( bezuspešno ), spakovala
sam stvari i pobegla kući. Bacila sam se u krevet, mrtva umorna, i
obučena u radno odelo, zaspala. Odmor mi je bio potreban i sigurno ću
tražiti povišicu.
***
4
− Bilo je lepo dok je trajalo. – nevoljno sam ustala iz kreveta i

zatvorenih očiju, prišla vratima. Stavila sam ruku na kvaku i povukla je
na dole. Vrata su se otvorila i došlo mi je da opsujem sve po spisku kada
sam videla ko se nalazio iza njih.
− Gospodine Milekiću, izgleda da vi ne razumete šta znači nedelja. –
zevnula sam i svaka normalna osoba bi prekrila usta šakom, ali ne i ja.
− Dobro jutro. Mogu li da uđem? – nije obratio pažnju na moj komentar.
Pustila san ga unutra i zalupila vratima.
− Sedite. Šta volite da popijete? Čaj, kafu, sok od zove? – razmišljao je.
Zar je tako teško izabrati, čoveče?!
− Kafu… Lepa Vam je kuća.
− Zahvaljujem. Moja sestra Nina je uređivala kuću. – kuhinja je bila u
sklopu dnevne sobe. Tako da dok sam pravila njemu kafu, a meni čaj,
mogla sam da osetim da me “ skida “ pogledom.
− Živite li sa sestrom? – coknula sam jezikom.
− Ne. Previše pametuje. Zbog toga je i volim. Izvolite kafu. – spustila
sam je ispred njega na sto.
− Uvek prelazim odmah na stvar. Čini mi se da nismo lepo započeli naše
druženje. – druženje? Pre bih rekla dosađivanje, ali hej… Ko sam ja da
sudim?
− Nisam primetila. Šta time što ste došli ovde, u 10h ujutru, u nedelju,
dobivate?
− Vaš nesvesni pristanak na jedno piće.
− Upravo pijemo to jedno piće. – srknula sam čaj jer je bio vruć.
− Niste laki.
− Umorna sam. Radila sam cele noći.− naglasila sam.
− Zašto ste sami radili?
− Svoje poslove sama obavljam. Ako pogrešim, ja ću ispaštati, a ne neko
drugi. – nabrao je čelo. Izgleda da nije očekivao ovakav odgovor.
− Zaprepastili ste me.
− Takva sam rođena. – izvadio je telefon iz džepa. Prebledeo je…
Promrmljao je nešto i bez daljeg zadržavanja, napustio kuću. Šta mu bi?
5
1. Poglavlje
… Dimitrije …
Očekivao sam novosti u vezi ilegalne pošiljke koja večeras

treba da stigne iz Hrvatske. Dugo sam se zadržao i zato nisam ni
primetio da me je Danijel nekoliko puta zvao. Okrenuo sam ga i posle
nekoliko sekundi, javio se. Dahtao je kao da je trčao maraton.
− Nešto se desilo? – upitao sam radoznalo.
− Nina je otkrila tačno odredište i vreme. Hoćeš da ti ih pošaljem u
poruci?
− Ne, kaži sad. Interesuje me.
− Večeras u 20h, staro skladište. Znaš gde je to? – nesvesno sam
klimnuo glavom.
− Da, znam. Ponesi oružje. Idemo u lov. – spustio sam slušalicu
ulazeći u auto. Još jednom sam bacio pogled na prozor, a potom,
startovao motor, ubacio u brzinu, dodao gas i nestao sa parkinga.
Uputio sam se ka svom stanu, no, setio sam se da imam obaveze
danas iako je nedelja. Za tačno dvadeset minuta, veoma bitan
sastanak će početi.
− Stići ćeš, Milekiću. Samo polako. – gume su zaškripale kada sam
naglo skrenuo ulevo. Umalo da omašim ulicu. Neboder sa ukupno 30
spratova, zaokupirao mi je pogled. Pošto je zgrada imala nekoliko
parking mesta, stao sam na prvo slobodno, a to je bilo treće po redu
mesto. Isključio sam motor i izašao van auta. Pritisnuo sam gumb i
zaključao svoj Mercedes-AMG 63 Coupe.
6
Krenuo sam ubrzanim hodom ka vratima zgrade. Sama su se

otvorila i ja sam ušao. Srdačni pozdravi su me dočekali i jedan besan
pogled moje sekretarice.
− Sastanak počinje za dvanaest minuta! Šta je sa Vama?! – vikala je
ne razmišljajući da je mogu otpustiti, no, ne bih to uradio. Ona je
moja drugarica od detinjstva.
− Tu sam. Da li su svi došli?
− Ne, nisu, Dimi. Čekaju te u sali. Marjan samo fali.
− Dobro, on uvek kasni… − krenuo sam, ali sam se naglo zaustavio –
Uputi ga kod nas čim dođe.
− Nisam znala da to treba da uradim dok mi ti nisi rekao. Idi begaj.
Zadaviću te. – prevrnuo sam očima odlazeći u salu.
Prvo što sam primetio nakon ulaska, je da je bila puna.
Ozbiljne stvari će se ovde desiti. Te stvari mogu da promene život
svakog građanina i moj zadatak je da odlučim da li ću prihvatiti
promene ili ne.
Seo sam na čelo okruglog stola. Priznajem da sam se osećao kao
Vitez koji mora da odluči šta će sa seljanima i tada sam shvatio da je
ovo stvarnost, a ne bajka.
− Gospodine Milekiću, nisam siguran odakle da počnem. –
isprepletao sam prste naslanjajući bradu na njih.
− Odakle god želite.
− Onda ću od Policijske stanice gde glavnu reč vodi žena. – naglasio
je. Šta je sa ovim stereotipima prema ženama? Čoveče, oženjen si
ženom.
− Šta je problem? – pokušavao sam da priđem profesionalno ovoj
temi. Izgleda da budala nije svesna koliku će grešku napraviti.
− Želimo da se ona zameni sa muškarcem. Oficir Dragiša Matijević bi
rado zauzeo njeno mesto.
− Oficir Dragiša Matijević je najveći propalitet ove države. Meni je
iskreno drago što Lola Blagojević vodi naš glavni centar za pravdu. –
oduvek sam hteo ovo da kažem i konačno mi se šansa pružila.
− Gospodine, činite fatalnu grešku! Ženama se ne sme verovati! Sami
znate da one koriste srce u svim poslovima, a ne razum. – preterao ga
je sad.
7
− Čovek treba da se vodi srcem. Razum pogreši u proceni i onda,

okrivljujemo srce za ono što je razum uradio.
− Šta želite s time postići?! Svi će Vas zamrzeti!
− Hoću da pružimo šansu detektivki Blagojević. Zaprepastićete se.
Dalje. – uspeo sam da promenim tok razgovora.
− Maleni Siniša je dobio potrebnu negu. Vraća se u Srbiju za
nekoliko dana. – rekao je. Zašto samo on govori?
− Gospođo Petrović, gospodine Petrušić, što ste se ućutali? Mace
Vam pojele jezike? Marjan će da kasni, a on je veoma pričljiv tako da
imate šansu da govorite. – gospođa Petrović je podigla ruku. Pa
nismo u školi, jebote.
− Moramo da uvedemo kazne u srednje škole. – ona dvojica su se
složila sa njom.
− Razlog?
− Disciplina je opala dosta. Roditelji se više brinu da li će imati
telefon ili ne. Vaspitanje su načisto zanemarili i to mi smeta.
− Ne smeta samo vama. Mene iskreno počinju da nerviraju takvi
roditelji. Taj predlog ću da prihvatim. Dalje.
− Eh, Dimitrije, ja bih smenio tebe, no, nemam tu moć.- Marjan je
stajao na dovratniku i slušao naš razgovor. Seo je s moje desne strane
kezeći se.
− Kasniš. – procedio sam kroz zube.
− Bolji efekat. Probaj jednom. Ja sam pre nekoliko dana dobio pismo
od jedne učiteljice iz osnovne škole “ Vuk Karadžić ”. Jedna divna
porodica nema krov nad glavom i hteo sam da predložim da im
napravimo dom. Trenutno žive u kolibi. Ukupno ih je četvoro. Majka,
otac, sin i kćerka. Deca su odlični đaci. Šta misliš, Dimi?
− Počni sa planom izgradnje kuće. Kako se prezivaju?
− Timotijević. Znaš sigurno oca. Radio je privremeno ovde.
− Borko? – potvrdno je klimnuo glavom – Kuća će im biti
napravljena u roku od mesec dana i nema izgovora. Jasno?
− Jasno! – svi su rekli u jedan glas. Volim kad su složni.
8
***
Bilo je negde oko 19:55h. Još pet minuta i sprečiću prodaju
oružja. Čekao sam u zasedi. Pištolj mi je bio u rukama, a kapuljaču
sam prebacio preko glave. Za svaki slučaj, stavio sam i masku.
Moram da pazim šta radim.
Trgnuo sam se kada sam primetio da ulaze dva muškarca u
skladište. Po načinu hoda i rukovanju, mogao sam da prepostavim da
su to bili Albanci. Šta li smeraju?
− Jakube! Dobrodošao u Srbiju! Nadam se da si lepo putovao! –
rekao je čovek koga sam identifikovao kao Zorana Zlatanovića. Imao
je 53 godine i bio je ćelav.
− Zorane! Brate mili! Jesi li spremio pošiljku?
− Da, evo možeš da baciš pogled… Pola novca si uplatio na račun, a
ostatak? Potreban mi je. – Zoran je uplašeno prićao. Da sam na
Jakubovom mestu, ja bih ga upucao. Čovek samo melje.
− Sutra će moj advokat da uplati. – iza mene su se nalazili prekidači
za svetla – Je l′ dogovoreno? – isključio sam ih.
− Jakube, mamu ti jebem! Odao si me, zar ne?! – skočio sam pucajući
u njih. Uspeo sam da onesposobim njihove telohranitelje. Zorana sam
ranio, a Jakuba još jednom upucao. Ovaj put u čelo.
− Zorane Zlatanoviću, kako ste? – upitao sam. On me je zbunjeno
pogledao.
−D-o-br-o. – promucao je. Repertirao sam pištolj i uperio ga u
njegovo srce. Ispalio sam metak i Zoki je mrtav, pao na pod.
Pre nego što sam pobegao sa mesta zločina, zvao sam
policiju. Posle nekoliko minuta, skladište je vrvelo od forenzičara,
policajaca itd. Nadao sam se da ću ugledati Lolu, no, nje nije bilo.
Razočarao sam se jer sam hteo da vidim izraz njenoga lica, njenog
prelepog lica.
9
2. poglavlje
... Lola ...
Šta mislite? Kako nekome može da se završi nedelja? Šetnjom,

izlaskom u grad, kupovinom ili gledanjem filma? Kod normalnih osoba,
tako bi se nedelja završila, ali ne i kod mene. Zar stvarno nisu mogli da
čekaju ponedeljak?! Telefon mi je zazvonio oko 21h. Jedva sam se
nakanila da ustanem iz kreveta i javim se, a onda, pokajala sam se.
Načelnik me je zvao da me obavesti o trenutnoj situaciji. Naređeno mi je
da odmah dođem u policiju i sada sam, šetala sa dokumentima u desnoj
ruci. Razmišljala sam šta da radim i pitala sam se da li sam ja normalna.
Gde mi je bila pamet kada sam prihvatila ovaj posao?
− Detektivko Blagojević, stigao je izveštaj sa mesta zločina. Izgleda da
ćete ponovo ostati do kasno. – prevrnula sam oči. Mrzim svoj život.
− Hvala na obaveštenju, Jano. – otišla sam, bez osvrtanja, u kancelariju.
Zauzela sam mesto u crnoj, kožnoj fotelji i primakla se radnom stol.
Neradni dan će postati radni.
***
Negde posle ponoći, ponovo mi je zazvonio telefon. Nekako sam
ga dohvatila i javila se.
− Seko, brinem se za tebe. Ceo dan sam te zvala. – opet Nina. Ona
izgleda ne shvata šta znači isključen telefon.
− Radim, Nina, radim. – sa prstima leve šake protrljala sam oči zevajući.
− Radiš? Ček, bitniji ti je posao od sestre?! – povisila je ton glasa.
− Odjebi više, bre! Nemam dve godine!
− Lola, pet godina te nije bilo! Bez traga si nestala!
− Pa?
10
− Šta pa?! Samo Bog zna šta ti se desilo jer ti ćutiš ko zalivena. Plašim
se da ne poludiš, Lola.
− Ja ću poludeti zbog vas! Dosadni ste! Više bih volela da se nikad
nisam ni vratila!
− Znači tako?! Promenila si se.
− U pozitivnom ili negativnom smislu?
− Šta očekuješ da ti kažem? – loše je zvučala, kao da se predala.
− U pozitivnom. – izgovorila sam spuštajući slušalicu. Nisam uopšte
jaka. Došlo mi je da plačem. Povredila sam svoju stariju seku.
− Detektivko, jeste li dobro? – Jana je provirila da bi lakše osmotrila
prostoriju i našla mene.
− Nisam. – po prvi put sam iskreno odgovorila na neko pitanje.
− Idite kući. Odmorite se, pa nastavite sutra. – umesto da joj se
zahvalim, samo sam klimnula glavom. Nestala je iz mog vidokruga i
onda sam shvatila da sam ja veoma usamljena žena... Da, definitivno
idem kući. Počeću da haluciniram.
***
Moj krevet je izgledao baš primamljivo. Odmah sam se svukla i

legla. Dobro sam se ušuškala i čim sam stavila šaku pod glavu, zaspala.
Ali, davno zaboravljena prošlost mi se prikrala u snove.
PET GODINA RANIJE

PERSIJA ( današnji Iran )
Nisam mogla da vidim i to je bila najgora stvar na ovom svetu;

kao da me je neko namerno oslepeo. Zglobovi ruku su me boleli jer sam
bila zavezana, a strah se svakom sekundom povećavao.
Bože, molim te. Pomozi.
11
− If you pray to God, he won′t help you.– rekao je lošim engleskim

naglaskom. Trenutno o tome nisam mogla da mislim. Morala sam da
pobegnem odavde.
− Let me go, please! – u životu, nisam ni sanjala da ću govoriti
engleskim jezikom. Čuo se grohotan smeh koji me je naterao da se
naježim.
−It is impossible, my dear. You're still in Persia.− Persija? Kakva crna
Persija?! Persija ne postoji! Surova realnost me je dotukla.
− O moj Bože! Ja sam u Iranu!
− English, my dear... I don′t understand Serbian.
− What will you do with me? – crne misli su mi ispunile um.
− We'll see how you can prove it. But above all, I want to welcome you
to the League of Assassins. – ovo se ne dešava. Ovo nije istina!
SADAŠNJOST
Naglo sam se probudila. Bila sam sva znojava i zbog toga, ustala
sam iz kreveta. Pogledala sam na sat. Uskoro će 6.00h. Taman da se
spremim i da odem na posao, ali pre toga…
Sišla sam niz stepenice koje su vodile u podrum. Na jednoj strani
zida se nalazila polica sa raznim stvarima, a na drugoj, stara moja slika.
Prišla sam toj slici. Skinula sam je sa zida i spustila na pod. Upravo sam
gledala u ekran sa brojevima. Ukucala sam šifru i polica se “ otvorila ”.
Vratila sam sliku na mesto i okrećući se na peti, zadovoljno nasmejala.
Laganim hodom, ušla sam unutra. Mogu da kažem da sam se prijatno
iznenadila. Sve je stojalo na svom mestu. Mačevi, puške, pištolji,
konopci, su se nalazili na sredini. Bili su poslagani kao sardine. Što se
toga tiče, da napomenem, veoma sam pedantna i precizna u bilo kakvom
poslu. Naspram njih su se nalazili dobro opremljeni računari. Sobu
nisam mnogo dekorisala. Bila je jednostavnog stila. Ah da, po
ćoškovima su se nalazile kamere i police koje su ih sakrivale. Prišla sam
glavnom računaru i ispod stola, pritisla crveno dugme. Buka me je
naterala da se okrenem u pravcu odakle je došla. Sa pažnjom sam pratila
kako iz zemlje izlazi polica sa odećom. Odavno nisam nosila svoj
12
“ kostim ”. Skinula sam sa sebe svu odeću sem donjeg veša i obukla
kostim koji se sastojao od crvene, duge haljine, crne maske i crnih
čizama na debelu štiklu... Lakše se boriti.
Čulo se pištanje alarma. To je značilo da se nešto napolju dešava.
− Ksena, pokaži mi šta se dešava. – zapovedila sam svom robotu. Pre
bih rekla pomagaču, ali, nije živo biće.
− Da, gospođice. – ekran se spustio sa plafona. Koliko sam mogla da
vidim, u pitanju je pljačka banke.
− Zovi policajce i obavesti ih o ovome. – nisam želela da se bavim ovim
stvarima. Previše grozna sećanja bi isplivala na površinu.
− Zvala sam, no, oni će stići tek za dvadeset minuta. Vi biste stigli za
dva. – ne verujem da mi predlaže da odem i sredim dvojicu muškaraca…
Sama…
− Ksena, već nekoliko meseci se nisam borila. Izgubiću.
− Pratila sam Vas. Imate velike šanse da pobedite. I to biste sada radili
da se ne svađate sa mnom. – ovaj robot nije normalan. Njoj sigurno fali
koji šraf u glavi.
− Ksena, shvati. Odustala sam. Ne pada mi na pamet da rizikujem život.
− Znači, samo ćete gledati dok pljačkaši maltretiraju nedužne ljude? Šta
Vam je? – šta mi je? Sve mi je!
− Da, sedeću.
− Iako ne želite da znate, ja ću Vam reći. Upucali su dete. Po njegovoj
visini, mislim da ima deset godina. Da li ćete sada sedeti? – uzela sam
dva pištolja i zadenula ih za kaiš koji se nalazio oko mog struka.
− Prokleta bila! – viknula sam na nju.
− Nema na čemu.− istrčala sam napolje i bila je u pravu. Za dva minuta,
stigla sam u banku. Ušetala sam u nju kao da sam besmrtna. Svi ljudi su
me gledali kao spasitelja što ja nisam bila.
− Zdravo, momci. Kako ste ovog divnog jutra? – muškarci su se
zbunjeno pogledali, a zatim vratili pogled na mene. Za to vreme, ja sam
izvadila pištolje i repertirala ih. Počela sam da pucam i obojicu sam
uspela da pogodim u noge. Što bi se reklo, pun pogodak.
− Opa, izgleda da ću sačekati policiju sa vama… Šta kažete? – sela sam
na pod ne skidajući pogled sa njih dvojice. Taoci su se odavno razbežali.
13
Kada sam čula sirene, ustala sam pomoću jedne desne šake i poslala im
poljubac.
− Uživaćete u novom domu, u to sam potpuno sigurna. – istrčala sam iz
banke ne obazirući se na viku. Plan mi je da stignem kući bez
zaustavljanja.
Ekran je i dalje visio sa plafona. Izgleda da je Ksena pratila celu
situaciju.
− Rešila si ih. – ponosito je rekla.
− Da, ovo je poslednji put da vidiš kako nešto radim.
− Imam osećaj da će ih biti još. Ipak si ti rođena za nešto više. –
odmahivala sam glavom.
− Čini ti se. Ksena, vrati TV na mesto. Odjavi se.
− Ne budi ono što nisi. – kazala je pre nego što se isključila. Ja upravo
moram da budem ono što nisam da bih zaboravila prošlost, ali, prošlost
je i dalje tu. Ubija me u pojam. Ako je prihvatim, šta će biti sa mnom?
14
3. poglavlje
… Dimitrije …
− Jeste li čuli za ovo? – upitao sam Danijela i Ninu koji su gledali u TV

sa pažnjom. Znači jesu.
− Ceo grad bruji o ovome. Naravno da smo čuli. – javio se Danijel.
− Šta da radimo? – upitao sam.
− Zašto bi nešto radili? Valjda je ovo dobra stvar. – rekla je Nina
ustajući sa stolice.
− Nije. Ova osoba očito ne ume da se kontroliše…− Danijel je podigao
šaku uvis da bi me zaustavio.
− Ljubomoran si. – Nina se nasmejala dok sam ja crveneo.
− Nisam. – odgovorio sam.
− Crven si k′o bulka. Jednostavno priznaj. Ne sviđa ti se što neko
obavlja tvoj posao. – Danijel je prekrstio ruke na grudima dok je Nina
nervozno cupkala nogom.
− Ta osoba je nesposobna. Ostavila je previše dokaza i… i…i…. − njih
dvoje su se urotili protiv mene.
− I ljubomoran si. Okej je, Dimi, priznati. Samo, nemoj se praviti da to
nije istina kada očito jeste. – preokrenuo sam očima na šta se njihov
smeh povećao.
− Imam većih problema. – mahnuo sam im u znak pozdrava i izleteo
napolje. Besan sam. Šta besan?! Dođe mi da ubijem nekoga…
− Smiri se… Smiri… − ponovio sam nekoliko puta, a zatim, izvadio
ključ iz džepa i pomoću gumba, otključao auto. Seo sam za vozačevo
mesto zalupivši vratima. Ubacio sam ključ u bravu i startovao motor.
Odmah sam znao svoju destinaciju. Danas ću da nerviram našu divnu
detektivku Blagojević.
***
15
Čekao sam da Jana ode kod Lole i obavesti je da sam tu. Čuo sam
viku iz njene kancelarije, potom Janine užurbane korake koji su se
približavali.
− Očekuje te. Srećno. – ne znam zašto mi je poželela sreću. Sa ženama
mi je najlakše izaći na kraj jer sam veliki šarmer. Bolje rečeno,
ženskaroš. Naravno, niko nije savršen.
Kucnuo sam tri puta o njena vrata. Ne čekajući njen odgovor, ušao
sam kao atomska bomba. Munje su sevale iz njenih očiju.
− Nepristojni se. Prvo pravilo bontona je da se sačeka odgovor, a ne da
se uđe kao napaljeni konj. – je l′ ona mene upravo uporedila sa konjem?
− Ja sam gradonačelnik. Mogu da radim šta hoću. – odgovorio sam
nadajući se da ću joj zapušiti usta, ali, bezuspešno. Nije mi ostala dužna.
− Ovde, gde ja radim, tako nešto, ne sme da se radi. – naglasila je. Ma
kako da ne! Baš ću ja, Dimitrije Milekić, da poslušam nekog snoba.
− Divno.
−Gospodine Milekiću, čemu dugujem ovo zadovoljstvo? – pre bih rekao
“ nezadovoljstvo ” , draga moja. Pročitao sam te kao otvorenu knjigu.
− Pa, morao sam da vas vidim.
− Videli ste me, možete da idete. – e nećemo tako da igramo. Ja ću
izvući šah-mat, a ne ti, detektivko.
− Pojavio se novi uterivač pravde u gradu, sigurno ste čuli. – podigla je
pogled ka meni. Imam te, srce.
− Da, znam. Svi govore o njemu ili njoj. – izgleda da sam došao na
pogrešno mesto.
− Zar ovo nije policija?! Zar ti nisi detektiv?! – oslonila se rukama o sto
i ustala besno gledajući me u oči.
− Ja jesam detektiv, ali od vaše zapovesti da pregledam stare slučajeve,
nemam vremena ni za šta! – neočekivano sam ustuknuo. Da može,
zadavila bi me.
− Tiše, gospođice Lola Blagojević. – sto se zatresao od njenog udarca.
Nisam očekivao toliko snage u njenom telu.
− Rekla sam! Ne zovite me gospođica! Ja sam sve osim gospođice! –
vikala je… Na mene niko ne viče.
− Idem ja sad. – rekao sam te brzo pobegavši van prostorije, izdahnuo.
Žena mi je uterala strah u kosti.
16
Olabavio sam kravatu i pozdravljajući Janu, izašao napolje. Ušao

sam u auto i ne osvrćući se, otišao. Moraću ozbiljno da razgovaram sa
Ninom.
***
− Koji je đavo ušao u tvoju sestru?! – upitao sam silazeći niz stepenice.
− Okej, skrivala sam nešto od tebe i Danijela. – zainteresovano sam se
bacio u fotelju. Čekao sam da počne sa pričom. No, kada nije ništa
odgovorila već samo zamišljeno stojala kao kip, progovorio sam.
− Ajde, pričaj. – počešala se po glavi.
− Lola… Bila je oteta pre nekih 5 godina. Nikom nije rekla gde je bila,
šta je radila… Pojavila se pre tačno 8 meseci i odmah se zaposlila kao
detektivka u policiji. Bilo mi je čudno, iskreno. Samo sam je ja
ispitivala, ostali su ćutali i skrivali su se od nje kao da je demon… −
podigao sam šaku da bih je prekinuo.
− Zaboravila si da napomeneš veoma bitne činjenice. Danijele, imam
osećaj da znam ko je naš novi pomagač. Ime joj počinje na slovo L. –
koristio sam sarkazam dok sam govorio. Moje sumnje su bile potvrđene.
Inače, zbog čega bi imala onako zaštitnički stav prema uterivaču pravde?
− Nemoj se mlatiti. Ona ne bi ni mrava zgazila, a kamoli ubila čoveka. –
Nina ju je branila. Mogao sam to da očekujem od nje.
− Slušaj pažljivo. Prvo… Nije je bilo pet godina. Ko zna šta je sve
naučila za to vreme… Drugo… Zaposlila se kao detektivka i moguće je
da će biti načelnica policije… Treće… Ima dobru kamuflažu. Da
nastavim dalje ili si sama skapirala šta želim da ti kažem? – smučilo mi
se da stalno ukazujem na dokaze koji su ispred naših očiju. Ne mogu da
ih ignorišem, a ona to pokušava.
− Lola je dobra.
− Nina, ljudi se menjaju. Ona definitivno nije ista kao nekad. Zato sam
odlučio drugačiji pristup. – zlokobno sam se nasmejao.
− Umni bolesniku! Šta si smislio?! – protestovala je. Izvini, Nina.
− Videćeš.
17
4. poglavlje
… Lola …
Mislim da mi se pritisak podigao na 200. Stvarno ne znam

kako sam izdržala, a da ga ne napadnem.
− Detektivko, dobili ste neko pismo. – Jana me je sprečila da razmišljam
o guljenju kože sa njegovog tela.
− Pismo? Daj… − stavila ga je na sto, a zatim, pobegla. Izgleda da je
čula svađu.
Vratila sam se na pismo. Otvorila sam ga I odmah sam prepoznala
rukopis. Kan. To je nemoguće! Obećao
je da me neće uznemiravati.
‫ال قات ل االس باني‬
‫ أيها‬،‫أح يطكم أن واجبولدي ت ارجا‬

‫ماتف ارس ب أن علما‬. ‫أف ضل ك نت‬
‫السي ب عد طالب‬. ‫أن الشهر لدي ك‬
‫والت خاذف ارس ب الد إلى ي أتي‬
‫ق رار‬. ‫خان‬
( Liga Ubica
Draga Tajra,
Imam dužnost da te obavestim da je Faris umro. Bila si najbolji učenik posle
Lejsa. Imaš mesec dana da dođeš u Persiju i odlučiš se.
Kan )
18
− Sranje! – zgužvala sam papir i ubacila u torbu. Moram da razgovaram

sa Asjom.
Skočila sam sa stolice i prišla vratima. Naglo sam ih povukla
unazad i izašla napolje. Jana me je zbunjenim pogledom ispratila van.
Ovo se ne dešava. Ovo nije stvarno!
− Taksi! – zaustavio se tačno ispred mene. Ušla sam u njega zalupivši
vratima.
− Gde Vas vozim, gospođice? – gde? Dobro pitanje.
− Kralja Petra I 23 i molim vas, požurite. – bubnula sam adresu. Izvadila
sam telefon i ukucala šifru. Treba Asji da pošaljem poruku.
− Nisam sigurna da li i dalje koristiš ovaj broj, ali se nadam da ćeš
videti poruku. Zvaću te za nekoliko minuta. Budi u pripravnosti jer niko
ne sme za to da zna. Čak ni Kan. Kako sam shvatila, pitanje je života i
smrti. – napisala sam poruku na engleskom i poslala je. Asja me je učila
arapskim jezikom, a ja nju engleskim da bi se sporazumele. To je moja
najbolja odluka.
Ubrzo mi je stigao odgovor. Pogledala sam poruku.
− Naravno, draga. Nedostajala si mi. Broj nisam menjala. Plašila sam
se da ću izgubiti svaki kontakt sa tobom. Čujemo se uskoro, mila. –
poštuje me. Ostala je moja prijateljica do samog kraja. Paklene godine
su iza mene. Šta sam sve proživela, to ne bih poželela ni neprijatelju.
Život je surov. Ili si igrač ili igračka. Ja ne volim da sam igračka.
***
Čekala sam da se konektujem na mrežu. Dugo je trebalo zbog
Ksene. Naljutila se.
Posle pet minuta, prostorijom je odzvanjao piskavi, ženski glas. Bila
je srećna. Barem sam njoj falila.
− Tyra! Oh, how nice to see you! – rekla je previše lošim akcentom.
− Asya, I received a letter from Kan. Said it was Faris died. Is that true
or is he just wants to bring me back? – klimala je glavom.
− Two nights ago he left us. I did not know that he sent a letter. When
should you come? – noćna mora mi se upravo ostvarila.
19
− In a month. I will hand him the throne. Without a fight. – rekla sam
znajući da to nije moguće.
− You can′t! You know very well what the rules are and what the
penalty for rejecting the crown! – vrlo dobro znam. Zato i ne želim da se
borim protiv Kana. On je Farisov sin.
− I know very well. I constantly violated these rules. What is the
situation there? – uvek sam dobijala kazne zbog toga. Svakim kršenjem,
kazna bi bila sve gora i gora.
− Bad. They're all dead tired, but the funeral hasn′t yet been held. – pa
naravno. Nije mala stvar smrt vladara.
− When will it be held? – upitala sam. Htela sam da odem na sahranu
iako to nije sahrana kao kod nas u Srbiji.
− Probably after the arrival of a new heir to the throne. – sranje!
− Thank you Asja. Talk to you again!
− See you, baby. Beware! – čega da se čuvam? Moj život je odavno
osuđen na propast čim sam Kana pobedila u borbi. Zakleo se svojom
krvlju da mi neće ostati dužan. Izgleda da će to obećanje ispuniti.
***
Izašla sam iz kuće negde oko 20h. Nisam znala šta da radim. Kan
se sigurno promenio za ovih osam meseci. Zaboravila sam da pitam
Asju kako izgleda sada. Njegov opis bi dosta pomogao.
Nečiji koraci su odzvanjali ulicom kojoj sam išla. U početku,
nisam se bojala, ali, zaustavila sam se shvativši ko me prati.
− Loša ti je taktika. – polako sam se okrenula prema njemu. Nosio je
svoj “ kostim ”.
− Izgleda. Nisam baš najbolji u praćenju. – priznao je.
− Razgovaraš s mnom kao da me poznaješ sto godina. – ih, Lola, pretera
ga.
− Može se tako reći.
− Šta želiš? – upitam bez oklevanja.
− Istinu. – naboram čelo. O čemu govori?
− Ne razumem. – izvadio je iz zelene jakne pištolj.
− Ni ne treba da razumeš.
− Vidi, ne bojim se metka. – povukao je okidač i osetila sam blagu bol.
20
− Nisu metci. – pre nego što sam pala na zemlju, pogledala sam u
butinu. Strelica za uspavljivanje. Divno. Dotrčao je do mene i uzeo me u
naručje. Pokušala sam da ne zaspim, ali nisam uspela. Njegov miris me
je omeo u toj nameri. Sklopila sam oči i crnilo je ispunio moj um.
Beskrajna tama.
PRE PET GODINA

PERSIJA ( današnji Iran )
SREDIŠTE LIGE UBICA
− Do you understand ?! – dvojica muškaraca me je držalo, a krv je

kapala na pod. Dobro su odradili svoj posao. Ne osećam donju vilicu, a
bogami ni nos.
− Rules are there to be broken. – uspela sam da izgovorim. Udario mi je
još jedan šamar. Ponovo metalni ukus, ispunio je moja usta. Bahato sam
ispljunula krv na pod i nasmejala mu se u lice.
− Take her. Today Miss should get tattoos. – klimnuli su glavama vodeći
me. Kao pseto, bacili su moje telo ispred jedne devojke koja se zove
Asja. Odmah su otišli van.
Kada biste uporedili onu devojku od malopre i ovu sad, nikad ne
biste rekli da je to ista osoba. Bila sam našminkana, sređena i obučena,
spremna za tetoviranje. Ponovo su momci došli i odvukli me u glavnu
prostoriju. Na samom kraju, nalazio se presto koji je izuzetno podsećao
na presto iz serije Game of thrones. Na sredini, nalazila se vatra. O moj
Bože! Zato me je Asja sažaljivo gledala. Ja neću preživeti ovo!
Sela sam pored vatre. Vođa Faris je uzeo jedan kalup pomoću
gvozdene šipke. Ubacio ga je u vatru s namerom da se ugreje. Kada je
dovoljno bio vruć, naredio je da me drže da se ne bih opirala. Poslušali
su njegovu zapovest. Prislonio je vruć kalup na moja leđa. Vrištala sam,
i nakon nekoliko sekundi, pala sam na stomak. Leđa su bridela, a oznaka
ptice se sve više primećivala.
− Tyra, Your new name. Do you know what is the penalty for escape? –
čučnuo je ispred mene.
− No ... I don′t want to know. – naglo je stegao moje lice jednom rukom.
21
− You're right. But you'll just know. – uhvatio me je za kosu i doveo do

zida. Konopac je tu visio sa plafona i nisam uopšte želela da saznam za
šta on služi. Zavezao mi je ruke tako da su bile odvojene jedna od druge
skoro metar. Bila sam u nekoj top majci i trenerci; na nogama nisam
imala čak ni čarape. Hladnoća je prostrujala mojim telom dok je on
uzimao bič sa stola. Njegovi pomoćnici su me okrenuli ka zidu.
− This won′t hurt a lot. – zamahnuo je rukom najjače što je mogao i
udarao me u leđa. Načula sam da je kazna za bekstvo 20 udaraca bičem.
Ne, to je gore od onog tetoviranja.
Moji vrisci prolomi su se prostorijom kao odjeci. Neki su ostali
da gledaju “ predstavu ”, a neki su otišli. Znali su da mi nema pomoći.
22
5. poglavlje
… Dimitrije …
− Kidnapovao si mi sestru?! Jesi li normalan?! Navućićeš nam celu

vojsku ovde! – Danijel i ja smo se smejali, ali na svaki Lolin jecaj,
prebledeo bih.
− Nemoj toliko da histerišeš. – rekao sam joj obilazeći sto na kom se
nalazi Lola.
− Pobiću vas! – Danijel joj je prišao i povukao za ruku.
− Želim da je pregledam. Izađite napolje. – jedva su me poslušali. Nisu
verovali da je neću povrediti. Ko bi povredio ovo krhko stvorenje?
Konačno sam ostao sam sa njom. Polako sam skinuo odeću sa nje
dok sam je gutao pogledima. Ima prelepo telo. Stomak je bio tvrd i imao
je takozvane “ pločice ”, noge – duge, kao da je neka manekenka, ali nije
bila. Njeni ožiljci koji su sačinjavali svaki centimetar njenog tela,
kazivali su drugu priču.
− Šta se tebi desilo? – u oko mi je zapao mali deo tetovaže. Nežno sam
je okrenuo tako da je sada ležala na stomaku. Centar je predstavljao
zadebljani trougao jednakih stranica osim što je hipotenuza zamenjena
sa dva ukrštena mača. Unutar njega se nalazio još jedan trougao koji je
bio sastavljen od tri debele crte. Ispod njega, počinjale su prvo malo
deblje linije koje su na kraju bile tanje i isprepletane. Ispod trougla je
sitnim arapskim slovima napisano: “ Radimo u tami da bismo služili
svetlosti ”. Takođe je imala i tetovažu ptice na desnom ramenu.
Oznaka mi je tako bila poznata. Sličnu sam i ja imao na desnom
ramenu, što je značilo samo jedno. Ona je takođe bila u Ligi Ubica. Ja
sam bio u Iranu otprilike godinu dana i za to vreme, Liga Ubica me je
obučavala. Čim sam dobio oznaku ( tetovaža glava lava na levom
ramenu) i novo ime – Lejs, mogao sam da biram između: Lige Ubice i
svog prošlog života. Naravno, izabrao sam ovo drugo, no, nisam se baš
proslavio. Izgleda da je i Lola izabrala isto.
23
− O moj Bože! Kakve su to tetovaže?! A tek ti ožiljci?! – Nina je

zaprepašćeno gledala čas u Lolu, čas u mene. Stavila je šaku na usta da
ne bi vrisnula.
− Znam šta se desilo sa njom i da bih ti ispričao, moraćete oboje da
sednete. – oni su seli na dvosed, a ja sam se pomerio od stola i seo u
fotelju.
− Počni. – iskreno, nisam siguran kako će Nina ovo da podnese. Moram
da ispričam istinu. Svoje sumnje da sam je sreo u Iranu, malo kasnije ću
da potvrdim.
− Hasan Sabah je bio osnivač Reda Asasina, najstrašnije sekte u istoriji.
Drugačije su se zvali Fedayeen. To je termin koji se koristi da označi
opake, veoma sposobne vojne grupe koje žele da se žrvtuju za dobrobit
svih nas… − dobro je te Lolu nisu žrtvovali. Sigurno je izdržala sve što
su joj radili čim je ovde.
− Ne razumem. Kakve veze moja sestra ima sa tom sektom? – upitala je
Nina dok je Danijel bledo zurio u mene.
− Tvoja sestra je članica Reda Asasina. – nasmejala se mojoj izjavi. Eto,
istinu ne želi da prihvati.
− Lažeš. Lola ne bi ni mrava zgazila.
− Ljudi se menjaju, Nina. Ja sam bio u toj sekti. Godinu dana sam život
proveo kao ubica. Tvoja sestra ima obeležje na leđima koje se samo
tetovira onima koji su ubijali. Shvataš sad?! – procedio sam kroz zube.
− Saslušaću Lolu. Budi se… − bila je u pravu. Brzim pokretima ruke
sam dohvatio masku i stavio je na oči. Nekoliko puta je trepnula da bi
se privikla na jarku svetlost.
− Glava… Gde sam ja? – znao sam da nije trebala tolika doza za nju, no,
nisam smeo da rizikujem.
− Na bezbednom. – pomoću laktova se pridigla, pa sam joj prišao.
Pokušala je da me udari, ali sam se izmakao i ona je pala natrag na sto.
To je sigurno zabolelo.
− Šta si mi dao? – promrmljala je. Pružio sam čašu vode. Halapljivo ju
je popila i bacila čašu. Razbila se.
− Drogirao sam te.
− Nadam se da neću postati ovisna. – skočila se sa stola u odbrambeni
stav.
24
− Nećeš, ne brini. Povredićeš se.

− Zašto si me doveo ovde? Da me siluješ? – podigao sam levu obrvu.
− Ne. Doveo sam te da bih saznao istinu. – okrenula se i osmotrila
prostoriju. Kada je primetila odeću, otišla je do nje i obukla je za dva
minuta.
− Vidi, neću te uznemiravati. Osim ako mi budeš pravio problema.
Jasno? – krenula je uz stepenice.
− Možeš li sama? – pitao sam jer dok je išla, saplitala se.
− Da me nisi doveo ovde nadrogiranu, mogla bih. – rekla je otvorivši
vrata.
− Doviđenja, Lola. – pokazala mi je srednji prst. Izašla je van zalupivši
vratima. Ček. Kud su pobegli Danijel i Nina? U dobru je lako dobar biti,
na muci se poznaju junaci.
25
6. poglavlje
… Lola …
Kafa je stvarno čudo jer posle pete, osećala sam se odmorno.

Odmah sam otišla u Policiju i na ulazu, susrela se sa zabrinutim
Stefanom, Janinim bratom.
− Mislio sam da bi želela ovo videti. – dao mi je papire koje sam u
početku čudno gledala. Od droge sam zaboravila malo više nego što je
trebalo.
− Hvala, Stefane. Proučiću ih u kancelariji. – potvrdno je klimnuo
glavom.
− Nadam se da ćete biti zadovoljni. Namučio sam se da sakupim podatke
o gradonačelniku. – tražila sam mu podatke o Dimitriju? Jebem ti!
Stvarno! Kako sam to mogla da zaboravim!
− Znaš šta Stefane? Pametan si ti… A sad, gubi mi se sa očiju – odšetala
sam do svoje kancelarije. Bila je otvorena. Ko ju je ostavio otvorenom?
− Jano! Dolazi ovamo! – prišla sam stolu i obišla ga da bih sela u svoju
divnu stolicu koja je izuzetno podsećala na fotelju.
− Da, gospođice?
− Šta radi ova fotelja ovde?! Gde je moja stolica?! – nervozno je kršila
prste.
− Sređivali su prozore i slučajno su pale merdevine na vašu stolicu i
slomile je. – ugrizla sam donju usnu.
− Jano, neću da se ljutim ako mi kažeš ko je naredio da se srede prozori.
− Načelnik policije. Takođe, rekao mi je da Vam dam ovo. – stavila je
pismo na sto i odmah se odmakla. Pametan potez.
− Okej, idi. – nespretno sam uzela pismo u ruke i otvorila ga. Vrlo dobro
sam znala od koga je. Kan i ja smo imali nekoliko nesuglasnica. Iako je
bio Vođin sin, ja sam bila ljubimica. Kada sam Kana pobedila u borbi,
postala sam Farisova desna ruka. Svi su bili zapanjeni jer žena nikada
nije stigla do tog položaja. Štaviše, ja sam bila jedina koja je dotle
dogurala.
26
Sadržaj pisma me je zaintrigirao. Gad! Nevina osoba je platila

kaznu zbog mene.
( Draga Tajra,
‫ أيها‬،‫آس يا ب نك أن عل يك ألن ت اري ا‬
‫معاق ب تهم‬. ‫أسمع أن أود لذلك‬ Zbog tebe je Asya kažnjena. Tako
‫ صراخها‬. ‫ل لغاية رائ عة فهي‬. ‫ ومع‬،‫ذلك‬ sam voleo da slušam njene vriske.
‫لك ت حب ال ف هي‬. ‫ن ن تظر أن يمكن ال‬ Bili su izuzetno fascinirajući. Ipak,
‫أنهى ع ندما ان ا منهم ل نسمع‬. ‫أن وموت ك‬ nisu kao tvoji. Jedva čekam da ih
‫ ت كون‬،‫ت ق لق ال مؤلمة‬. ،‫قد ك نت ون عم‬ čujem kada te budem dokrajčio.
‫ت قري با نس يت‬. ‫ لهذا ون ت يجة‬،‫الخطأ‬ Tvoja smrt biće bolna, ne brini se. A
‫الت خاذ ي وما عشري نسوى لدي ك‬ da, umalo da zaboravim. Zbog
‫ق رار‬. ‫ ت يك‬- ،‫ي ن فد وال وقت ت اك‬. ‫خان‬ ovakve greške, imaš samo dvadeset
dana da se odlučiš. Tik - tak, vreme
ističe.
Kan )
Nije uopšte napisao na početku pisma “ Liga Ubica ”, što znači

da je sam doneo odluku bez konstatacije sa Savetom. Platiće, u to sam
sigurna. Ništa ne sme da prođe nekažnjeno. Naučila sam to na teži način.
Zazvonio mi je telefon. Javila sam se posle trećeg zvona.
Nezadovoljan glas mog šefa, ispunio je slušalicu.
− Lola, izvini. Jana me je okrenula i rekla mi da ti je dala pismo.
Pokušavao sam da te isključim iz svega, ali mi je pretio. – objašnjavao je
svoj položaj u svemu ovome. Ne krivim ga. Da sam bila na njegovom
mestu, isto bih uradila.
−Ne ljutim se. Srediću Kana, obećavam ti. – spustila sam slušalicu. Žao
mi je čoveka. Bio je pijun u Kanovoj igri, ali ja ću zadati zadnji udarac.
27
***
Vreme je brzo proletelo… Po navici, ostala sam zadnja. Imala
sam dosta obaveza sa obzirom da me nije bilo skoro jedan dan.
Bilo je negde oko 3h ujutru kada sam otišla kući. Vrata su bila
otključana i ja sam odmah izvadila pištolj i bila u pripravnosti. Umalo da
upucam Ninu koja se šunjala po kući kao lopov.
− Nina bre! Umalo da te ubijem! – stavila je desnu šaku na srce
pretvarajući se da je precrkla od straha. Rođena je za glumicu.
− Lola!
− Ludačo, nisi zaključala vrata. – nabrala je čelo.
− Mislila sam da nemaš ključ! – prošla sam rukom kroz kosu.
− Imam… Naravno da imam ključ. Da ga nemam, ne bih mogla da uđem
u svoj dom. – naglasila sam joj svaku reč ponaosob.
− Spremila sam ti iznenađenje. – jao ne… Mrzim iznenađenja. Dosadna
su i uopšte nisu zanimljiva. Pogotovo ako imate sestru koja je opsednuta
sa Game of Thrones. Šta ima u toj seriji te je svi gledaju?
− Jej. – ironično sam uzviknula. Povukla me je tako da smo pale zajedno
na trosed. Ukrasna kutija sa mašnom na sredini je stojala na stolu.
Dohvatila ju je i stavila mi je u krilo. Preterala ga je.
− Otvori. – prvo sam odvezala mašnu. Znači, koma. Posle sam pomerila
poklopac u stranu, pa tek ugledala jednu papirnatu kesu. Uzela sam kesu
i pocepala je. Ta stvar je ispala na pod.
− Polako bre! – izdrala se. Sagnula se da bi uzela poklon i dala mi ga u
ruke. Vidno polje mi je bilo upereno u zlatnu masku. Priznajem bila je
prelepa. Desna strana je predstavljala leptira i savršeno je bila izrađena,
dok je leva strana bila obična, sa crnim, tankim linijama.
− Za šta je ovo? – upitam radoznalo.
− Gradonačelnik održava bal u subotu. Pozvane smo. – bal? Zar to
postoji u Srbiji?
− Dobro, videću.
− Možemo zajedno u kupovinu haljine. – o, imam ja haljinu. Eno je u
podrumu, u skrivenoj prostoriji.
−Neka hvala. – uljudno je odbijem – Idem da spavam. – kažem zevajući.
− Laku noć, Lola.
28
− Laku noć, Nina. – skočila sam sa troseda uputivši se u moju sobu…

Skinula sam odeću sa sebe ostajući samo u donjem, čipkastom, belom
vešu. Legla sam u krevet i skoro pola sata sam se okretala. Valjda me je
to upravo izmorilo te sam nesvesno zaspala. San mi je i te kako trebao.
… PET GODINA RANIJE …

PERSIJA ( DANAŠNJI IRAN )
NEDALEKO OD SREDIŠTA LIGE UBICA
− Tyra, my dear! You've finally come! My Assassins, now ask .. Does

anyone have a desire to fight with Tyra? – hodala sam prema Vođi. Kao
i svi ostali, bila sam obučena u crno odelo koje se pripajalo uz moje telo.
Kleknula sam i blago se naklonila u znak poštovanja. Danas je
dan kada ću ili umreti ili živeti; sve zavisi kako se budem borila.
− There's no one? Too bad, I'll have to call someone… Kan, son, do you
want to try? – zašto on? Zašto ne Muhamed? Lejs? Amna? Ima toliko
puno ljudi. Kan je oduvek želeo da mi ispraši tur.
− With pleasure, my lord. – Kan je Farisov sin. Ne kapiram zašto ga ne
zove oče. Za ova tri meseca, nijednom nisam čula Kana i Farisa kako
razgovaraju kao otac i sin.
− Let the best man win. – ja nisam muško iako me smatraju da sam
muškarac. Borba je počela. Kan je imao prednost. Krenuo je na mene
bodežom; izbegla sam ga pomerivši se u stranu. Napala sam ga, što on
nije očekivao, i okrznula ga po tetivi. Jauknuo je…
Nije se predavao. Izdržao je muški. Meni se krv slivala niz nogu i
lice, a njemu niz butinu i međunožje. Omaklo mi se. Nisam namerno
htela da ga šutnem u muškost.
Konačni udarac sam mu zadala kada ga je najmanje očekivao.
Svojom tvrdom glavom, zamahnula sam unapred i tačno ga gađala u
nos. Pao je na kolena. Likovala sam u sebi mada, bilo mi žao. Postoje
razna pravila ovde. To su:
 Niko ne sme da zna za Red Asasina. Kazna: SMRT
 Muškarci ne smeju da povrede ženu ako ona ne želi da ima seks
sa njim. Kazna: 50 UDARACA BIČEM
29
 Bekstvo je zabranjeno. Kazna: 25 UDARACA BIČEM

 Ko ubije svoga partnera pre “ diplomiranja ”, dobija dve kazne:
PROTERAVANJE IZ LIGE I SMRT.
 Članovi Saveta odlučuju u svakoj odluci. Njihova saglasnost
treba da sadrži lični potpis saveta i pečat. Potpis je različit u
zavisnosti od odluke.
 Pobednik borbi koja se odvija nakon “ diplomiranja ” može da
bira kako će njegov suparnik da pati. Od sledećih načina, može
da izabere samo jedan:
1. Oduzimanje titule ( u slučaju ako je
plemić ili ima neki položaj u Ligi )
2. Smrt
3. Tetovaža srama
4. 100 udaraca bićem
5. Izbacivanje iz Reda
− Bravo, bravo! This was perfect, Tyra. Now, you have the privilege to
choose the punishment for the loser. Have you decided? − Farisova
hladnokrvnost prema sinu me je pogodila u srce. Dala sam Kanu ruku i
podigla ga. Ne mogu da gledam kako pati, pa sam izabrala ono što nije
toliko strašno, ali to će ostaviti veliki ožiljak na njemu.
− I choose tattoo of shame. − čuli su se uzdasi. Niko ne bi izabrao
tetovažu srama. Ja jesam. On je veoma dobar ratnik i biće Ligi teško bez
njega.
− Better to kill me now and get it over with. − javio se Kan, no, njegovo
mišljenje nije bitno.
− Are you sure? Tyra, after no regrets. − klimnula sam glavom. Šta sam
to dođavola uradila?!
30
7. poglavlje
… Dimitrije …
Nina mi je otvorila vrata od Loline kuće. Tiho sam se ušunjao i

odmah se uputio u njenu sobu, ali nje tamo nije bilo. Gde je? Najednom,
vrata su se otvorila i Nina je zaprepašćeno zurila u mene.
− Nemoj da si reč zucnula. − klimnula je glavom. Da sam nosio masku,
mislim da bi vrištala.
− Jesi li našao šta? − upitala me je. Okej, tek sam ušao, ne mogu odmah
da nađem nešto.
− Nema je u sobi. − ušli smo zajedno. Nina je upalila svetlo i ja sam
prišao komodi. Imala je tri fioke i svaku sam ponaosob otvorio i
pretražio. Našao sam jednu sliku koja mi je bila poznata. Zato sam je
ubacio u džep.
− Idi sad. Ja ću je naći. Valjda će to biti dovoljno da potvrdimo tvoje
sumnje. − izašao sam iz sobe, a zatim napolje. Kud li je nestala? To me
je pitanje kopkalo svo vreme dok sam išao ka skloništu. Bilo je negde
oko 5h ujutru što me je dodatno iznerviralo. Normalni ljudi sada
spavaju, a ja… Ja se pretvaram da sam lopov.
Posle pola sata, došao sam u sklonište. Danijel me je čekao na
ulazu u pidžami. Izgleda da ni on nije srećan. Odmerio sam ga i njegovo
lice je odavalo umor, dosadu i smaranje. Isto je bilo i moje stanje.
− Šta si našao? − otkljućao je sklonište.
− Sliku… − okrenuo se prema meni dok smo silazili niz stepenice.
− Sliku? Zbog toga si me izvukao iz kreveta? − uključio je svetlo i
kompjutere.
31
− Donekle. Potreban si mi jer ću komunicirati sa nekim iz Lige Ubica, a

pošto ja ne znam baš engleski, bićeš moj prevodilac. − izvadio sam
sliku iz džepa i spustio je na sto. Sagnuo se da bi bolje video sliku.
− Ovi su ljudi svi u crnom. Čak imaju i crne maske preko celog lica.
Jedino im se oči vide. − izgleda da on ne shvata šta znači Red Asasina.
− Samo su slikani najbolji u svojoj grupi. Tu sam i ja. Na početku.
Mislim da pozadi imaju imena svih prisutnih. Trebalo bi. − okrenuo je
na drugu stranu sliku, ali ništa nije pisalo.
− Ovde nema ništa. Lud si. − prevrnuo sam očima.
− Donesi sveću. A čekaj, na stolu je. − našao sam upaljač pored nje i
pomoću njega, upalio sam sveću. Istrgao sam sliku iz njegovih ruku i
veoma sporo, primakao je plamenu. Imena su se pojavljivala. Kada se i
zadnje, tj. Dvanaesto pojavilo, ugasio sam sveću i pružio mu sliku.
− Pročitaj. − pročistio je grlo dok sam ja uspostavljao konekciju sa
Jakubom, mojim prijateljem iz Lige.
− Abaz, Din, Akif, Haris, Emir, Almir, Nesim, Amna, Faiza, Ibrahim,
Lejs i Tajra… Zašto mi je Tajra poznato? − upitao me je. Uspeo sam da
okrenem Jakuba. Još samo da se on javi.
− Tajra na arapskom znači ona koja leti.
− Kao na primet, ptica. Lola ima tetovažu ptice na leđima.− potvrdno
sam klimnuo.
− Pa, ono nije baš tetovaža u početku bila. Prvo su užarenim kalupom
napravili oblik ptice, a potom je tetovirali. − rekao sam kao da to nije
velika stvar, kao da je normalno. Što i jeste normalno ako si u Ligi
Ubica.
− Užarenim?
− Da. Kalup se pomoću čelične šipke ubacuje u vatru i kada se on
dovoljno zagreje, vadi se i prislanja na određeni deo tela. Nekoliko
preživi taj čin. − nikad neću zaboraviti. Onesvestio sam se zbog jakog
bola.
− Imaš li ti?... Pticu? − pokazivao je prstima na moja leđa.
− Ne, ja sam Lejs. Pročitao si moje ime. Lejs znači mali lav, tako da
imam tetovažu lava. − zbunio sam ga iako je bolje za njega da što manje
zna.
− Who is this? − ljutit glas je odjeknuo prostorijom.
32
− Jakub, my friend. How are you?

− Lace, what are you doing? You know you're not allowed to contact
anyone. − oh, vrlo dobro znam, ali morao sam da prekršim pravilo.
− I know, but I've missed you.
− What do you need? Be quick, here is chaos.
− Information. Wait ... What a mess? − čudo da me Din nije obavestio.
Obećao je.
− Faris died. − sranje. Sada Red nema vođu.
− Who will be the new leader? − pravila nalažu da sin nasleđuje oca, no,
Kan ima tetovažu srama i ne može da nasledi oca.
− You don′t know, don′t you? − neće valjda Kan da preuzme vlast? To
bi bila katastrofalna greška.
− What?
− Leadership is taken by the best student. − toga sam se plašio. Ja sam
bio najbolji Farisov učenik.
− Me? − promuklo sam izgovorio.
− No, Tyra. Kan sent her a letter in which emphasizes that must come in
a month here and do her duty. −Tajra! Na nju sam zaboravio.
− Jebem ti! − opsovao sam jer sam loše procenio situaciju. Faris je imao
četrdeset godina. Nemoguće da je umro prirodnom smrću.
− I have to go, they call me. Lace. − isključio se. Udario sam pesnicama
o sto.
− Šta će biti sa Lolom u slučaju da ne ode i preuzme vlast? − upitao je
Danijel. Najteža odluka je pripala na meni da je kažem.
− Prvo će je mučiti… − zastao sam. Razne vrste kazni su mi se
prikazivale.
− Dobro, to nije strašno. − e moj ti. Nikad nisi bio u paklu.
− Potom će je sporo ubijati. − najgori scenariji su mi se odigravali ispred
očiju.
− Ah, shvatam tvoje ponašanje. Ako ne želi da nasledi presto? − ima
toliko opcija, ali ni jedna ne valja.
− Moraće da se bori.
− E to već nije strašno. − I te kako jeste.
− Sa mnom. − prekrstio je ruke na grudima.
− O čemu ti pričaš?
33
− Abaz, Akif, Emir, Almir, Nesim i Ibrahim više nisu među živima.
Ubila ih je. Din i Haris su postali stražari. Oni samo učestvuju u odbrani
utvrđenja. Amna i Faiza su postale doktorke i one se brinu o ranjenima.
Rešenje je jednostavno. Da bi se izvukla, moraće mene da pobedi. Ili
Kana. − totalno sam zaboravio na njega.
− Ko je Kan?
− Farisov sin.
− Zašto on ne nasledi oca?
− Lola ga je pobedila u završnoj fazi njenog “ školovanja ” i pošto je
izgubio, pravila nalažu da se gubitnik kazni. Lola je izabrala tetovažu
srama i tako ga obeležila za ceo život. − nisam mu olakšao definitivno.
Nije glup. Spava mu se i ne može da razmišlja.
− Tetovaža srama?
− Gubitniku se na grudi pravi obeležje pobednika. U ovom slučaju, Kan
je dobio tetovažu ptice. − sumnjivo me je pogledao ispod oka.
− Kažeš mi da je Lola ubila šestoro ljudi?
− Ubila je više kao i ja. Obuka traje godinu dana, paklenih godinu dana.
Od nas pedesetoro, samo šestoro je preteklo. To ti sve govori. −
odmakao se korak unazad.
− Izvini, ali, vas dvoje, treba neko da prijavi policiji i da završite
doživotno iza rešetaka.
− Zaboravio si nešto. Ona je poznata detektivka i niko, baš niko, neće
verovati nekom tamo čoveku. − prebledeo je.
− Jesi li pokušavao da pobegneš?
− Nikad, osim Tajre. Ona je stalno bežala i stalno je dobijala kazne.
Otuda ti ožiljci. − naježio sam se.
− Nina, ne verujem da će izdržati… − zabrinuto je rekao. Blago sam
rastvorio usta da kažem svoje mišljenje, no, Ninin glas me je pretekao.
− Sjajno sam podnela vesti da je moja jedina sestra, hladnokrvni ubica. −
obojica smo progutali povelike knedle koje su nam zastale u grlu. Uvek
u nezgodnom trenutku dođe.
34
8. poglavlje
… Lola …
Probudila sam se negde oko pola pet ujutru. Otišla sam u podrum
i tamo vežbala sve do polaska na posao. Nedostaje mi stara ja. Iskreno,
ponekad bih se zamislila i zapitala: “ Šta bi bilo, kad bi bilo?” i onda,
sve misli, sve želje, pale bi u vodu.
Mobilni mi je zazvonio negde oko šest časova. Odmah sam se
javila ne pogledavši ekran.
− Detektivko Blagojević, imamo situaciju ovde. − Stefan je prozborio
ozbiljnim tonom glasa.
− Situaciju? Kakvu?
−Ubistvo. Možete li doći? − nije možete nego morate. Između ove dve
reči postoji ogromna razlika.
− Pošalji mi adresu. Dolazim za pola sata. − kako da ne, pola sata.
Nisam ljudski ni spavala, a baš ću da se sredim za pola sata.
***
− Šta imamo? − upitala sam Janu koja je škrabala po dokumentima.

− Zove se Lorena Simić. Ima 27 godina, brineta I radi u kafiću King. −
naravno da je King u pitanju. Svaki jebeni put.
Čučnula sam da bih bolje istražila i osmotrila telo. Nalazila se u
lokvi krvi koja se pomešala sa blatom. Odeća je bila pocepana na
nekoliko mesta, a glava ulubljena kao hauba posle sudara. Glupo
poređenje, ali stanje je grozno. Ko bi učinio ovakav zločin? Pogotovo
prema nejakom biću.
− Jesi li sigurna da je brineta? Ne izgleda tako. − navukla sam rukavice i
prstima pomerila njenu kratku, prljavu kosu.
35
− Da. Pogledala sam vozačku. − lepo si odradila svoj posao. Došao je i

red na mene.
− Stefane, zapisuj. Vreme smrti između 21 i 22h… Modrice svuda po
telu, a ponajviše ih ima oko vrata − pipala sam delove tela i pokazivala −
I glave. Pokušaj presecanja tela na pola… Dragi moji, imamo ubicu. Naš
zadatak je da ga uhvatimo. Stefane, zapovedi forenzičarima da odnesu
devojku u laboratoriju i pregledaju je. Jana, neka pokupe sve dokaze
koje su našli zbog kiše.
− Detektivko, zvao Vas je neki muškarac. Predstavio se kao Kan. Rekao
mi je da Vam kažem da će Vas čekati u bunkeru. − zašto je dođavola
došao u Srbiju? Imam još 15 dana do isteka roka.
− Hvala, Jano. Sada, uradi šta sam ti rekla.
***
Kan me je čekao tačno na sredini bunkera. Izgledao je isto osim
što je malčice ostareo u licu. Crna kosa dosezala je do ramena I bila je
loknasta, a oči plave boje odavale su izgled prelepog muškarca. A da.
Ožiljak sam zaboravila. Prostiro se od desnog oka sve do brade.
− Konačno da se vidimo! − rekao je na srpskom jeziku. Zna srpski?
− Stvarno? − isprašila sam mu tur prošli put; neće mi biti teško da
uradim to opet.
− Da. Ti si pretnja koju moram da eliminišem da bih preuzeo vlast. −
zlokobno sam se nasmejala smišljajući plan kako da se izvučem odavde.
− Pretpostavljam da si ti ubio oca. − izblebetala sam se. Nisam dobro
promislila o ovom potezu.
− Vidi, moj otac je imao problema sa srcem. Ja sam samo ubrzao
njegovu smrt zarad pravde.
− Bolje rečeno, koristi. Nemoj da se sramiš. Priznaj. Nisi se nadao da će
Faris da kaže moje ime. − pocrveneo je. Smisli drugu taktiku. Ovo je
trenutno plan A.
− Tajra, prva si me pročitala kao knjigu. Divim ti se, nije ni čudo što te
je voleo više od rođenog sina. − aha, tu leži miš.
− Pretpostavljam da si ti ubio i onu devojku. − prepoznala sam njegov
način ubijanja. Sada mi je trebala potvrda da mogu da ga pošaljem
dođavola.
36
− Bravo! Stvarno izvanredan um imaš… Šteta što ću morati da te

ubijem, inače bi bili savršen par. − prevrnula sam očima.
− Shvatam da si umni bolesnik, ali, ja sam mašina za ubijanje. Zašto
misliš da ću poštedeti tvoj život? − istina je da su me tako prozvali u
Ligi. Muškarce uopšte nisam podnosila i ubijala sam ih bez trunke
savesti dok žene… Žene sam uspevala da izbavim.
− Draga moja, ovaj naš razgovor ćemo nastaviti… Došla nam je publika.
− okrenula sam glavu prema ulaznim vratima. Osvetnik je stojao,
naoružan. Vratila sam se na Kana.
−Doći ću u Ligu i molićeš me da te ubijem, kunem se. − procedila sam
kroz zube. Kan je pobegao i ja sam ostala sama sa Osvetnikom.
− Pravi si šupak. − izgovorila sam krećući se prema vratima.
− Izgubila bi svoju dušu da si ga ubila.
− Odavno sam je izgubila. − iskoristila sam sarkazam; nije se nasmejao.
Zavodničkim hodom, izašla sam van, sela na svoj motor i otišla ka svom
domu. Definitivno mi treba odmor.
37
9. poglavlje
… Dimitrije …
Subota je došla brže nego što sam očekivao. Tri dana sam
proveo razmišljajući o Loli i Kanu da nisam imao vremena da kupim
odelo za bal.
− Da li će doći? − nesvesno sam upitao Danijela koji je oblačio sako.
Doneo mi je crno odelo i crnu kravatu. Obukao sam ih, a obuo sam
tamne braon cipele.
− Kako ćeš kosu da središ? Ipak zbog nje održavaš bal pod maskama. −
slabašno sam se osmehnuo. Da, jesam. Priznajem. Morao sam da
saznam još neke stvari o njoj.
− Hoće li Nina sa nama ili sa njom? − promenio sam temu razgovora.
− Sa nama. Rekla je da će nas čekati ispred hotela. − namestio sam
kragnu i uzimajući ključeve sa stola, krenuo napolje.
− Nadam se da će moj plan upaliti, Danijele. − zašto sam sad počeo da
sumnjam u svoje sposobnosti. Do sada, nisam pogrešio, ali to je Tajra.
Legenda među legendama. Jedna od najboljih boraca Lige Ubica i
mogući naslednik trona. Ko se jednom obaveže na presto, nema mu
spasa. Ne želim da se to desi njoj. Zaslužila je da živi.
− Hoće, ne brini. − njegovo ohrabrljivanje nije uopšte pomoglo. Loše
misli su mi se motale po glavi i nikako nisam mogao da ih izbacim.
Bože pomozi mi večeras.
***
Zabava je odavno počela, a nje nije bilo. Gde je? Zašto kasni?
Ako ne dođe, moj plan će otići dođavola.
− Vau. − Nina je zaprepašćeno gledala u vrata. Okrenuo sam se i
ugledao Lolu. Njena haljina je bila crvene boje i dugačka do poda. Nije
se pripajala uz telo već je imala nekoliko slojeva podsuknji od tila. Kosu
38
je podigla u urednu pundžu, ali je pustila nekoliko pramenova da vise sa

strane. Oko vrata je imala ogrlicu sa priveskom ptice. Naravno da će to
staviti. Dekolte je bio dubok tako da se ogrlica savršeno uklopila.
Haljina naramenice nije imala i mogu da se kladim da je stavila steznik
kako bi se haljina istakla u ovoj masi. Maska je takođe odlično pristajala
i tada sam znao istinu, razlog zbog kojeg je Faris baš Lolu izabrao za
vođu.
Gledao sam u nju kao da je oličenje anđela. Nisam primećivao
nikog drugog sve dok me Nina nije vratila u stvarnost.
− Došla je. − rekla je Nina.
− Vidim. − opčinjeno izgovorim.
− Zatvori usta! Upast će ti muva u njih! − nasmejala se jer je Lola išla
prema nama. Nekoliko puta se zaustavljala da bi se pozdravila sa
poznatim ljudima, ali, do nas je stigla živa i zdrava.
− Tu si. Mislila sam da nećeš doći. − Nina je zagrlila Lolu, a ja sam i
dalje zurio u nju k′o tele u šarena vrata.
− Bilo mi je dosadno kod kuće. − ma da. Koga lažeš? Sebe ili Ninu?
− Pa drago mi je što si promenila mišljenje. − rekao sam jer sam se na
trenutak osećao izostavljenim.
− I meni. − ispružio sam ruku i naklonio se. Pušten je The Second Waltz
- Andre Rieu i morao sam da ga odigram sa njom. Kao u stara, dobra
vremena.
−Da li je mlada gospođica za ples? − prihvatila je moju ruku.
− Naravno. − poveo sam je ka sredini sale. Mora da bude u centru
pažnje. Blago je rastvorila usta kada sam desnom rukom obuhvatio njen
tanki struk, a levu sam stavio iza leđa. Njihali smo se u ritmu muzike.
Potom sam je naterao da se zavrti.
− Znaš znanje. − lagano sam je prebacio iz jedne ruke u drugu. Ponovo
se zavrtela tako da je haljina lepršala.
− Naravno. Ipak si me ti naučila. − stavila je levu šaku na moje rame, a
drugu u moju.
− Šta? − zbunjeno je upitala pretvarajući se da je smeje.
− Zar si zaboravila? − uporan sam u svojoj nameri. Sada smo bili sami
na podijumu.
39
− Gospodine gradonačelniče, šta želite da s tim kažete? Pređite odmah

na stvar. − nemoguća! Ta reč nju opisuje!
− Tajra, previše si očigledna. − zgazila me je.
− O čemu ti to? − dobro, malena. Umem i ja da se igram.
− Prvi se nikad ne zaboravlja, Tajra. − u Ligi, imali smo običaje koji su
morali da se poštuju. Jedan od tih običaja je bio da najbolji "uzme"
nevinost najboljem. Tada, kada smo proveli noć zajedno, u mraku, bez
ikakvih svetala, znao sam da će ona jednog dana biti njihov vođa. Nisam
pogrešio.
− Vređaš moju inteligenciju, Dimitrije. Igraš se sa vatrom. − zavodljivo
mi je šapnula na levo uho. Od tog glasa sam se naježio.
− Ti vređaš moje pamćenje. − muzika je stala i odmah sam prepostavio
da je Nina umešala prste. Rođena je za prekidanje dobrih stvari.
− Zapamtićeš ovaj dan, Dimitrije Milekiću jer započeo si rat! −
odgurnula me od sebe i okrećući se na peti, sudarila se sa konobarom.
Šampanjac se prosuo po njenom licu i haljini. Prosiktala je neke reči
kroz zube kao zmija i besno, otišla.
Osetio sam nečiju šaku na ramenu. Bacio sam pogled preko
ramena. Nina se sažaljivo osmehnula, a onda me uhvatila za ruku.
Muzika je ponovo puštena i nas dvoje smo plesali u ritmu pesme Trag u
beskraju.
− Rekla sam ti da je loša ideja. − oduvek je volela da mi saspe u lice: "
Rekla sam ti." Čini mi se da ne bi preživela dan bez ovoga.
− A ja sam tebi rekao da paziš šta pričaš. Mamac je postavljen. −
naborala je čelo.
− Mamac?
− Draga, zar misliš da sam glup? Kada mi propadne plan A, ja imam
plan B, pa plan C, valjda znaš kako ide abeceda... − nisam ni osetio da se
pomerila dok mi nije zavalila šamarčinu. Dođavola! Tako mala devojka,
a tako snažna ruka.
− Povrediš li Lolu, ubiću te! − zapretila mi je kažiprstom. Danijel se u
sekundi našao pored nje i jedva je odvukao sa podijuma. Sjajno! Sutra će
novine i televizija brujiti o ovoj sceni!
40
10. poglavlje
... Lola ...
Sledećeg dana sam ponovo morala da idem u kancelariju. Iako

mi se nenormalno vrtelo u glavi, stigla sam do stolice i sela. Popila sam
gutljaj vode iz čaše koja se nalazila na sredini stola. Otkud ona tu?
Vid mi se načisto zamutio i nakrenula sam se na desnu stranu.
Pala sam i pre nego što sam sklopila očne kapke, Stefan je utrčao u
kancelariju.
− Lola, čuo sam udarac... − beskrajno crnilo. To je ispunilo moje misli.
Izgleda da nemam puno sreće. Mene će razna sranja da zadese.
***
Nevoljno sam otvorila očne kapke. Jaka svetlost je prodirala
kroz bele zavese u prostoriji. Bila sam prikačena na infuziju, a na sebi
sam imala tanki prekrivač bele boje. Isčupala sam iglu iz vene i ustala iz
kreveta. Neodobravanje se čulo iza vrata.
− Najebala sam. − Nina je uletela u sobu sa Aleksom i još jednim
čovekom.
− Šta misliš da radiš to?! − vikala je. Moj beg je sada nemoguć.
− Idem kući. − odgovorila sam sedajući na krevet.
− Mlada damo, nažalost ne možete. − podigla mi je noge i pokrila.
− Nisam beba, Nina. − procedila sam kroz zube.
− Nažalost, stanje je loše.
− Čije stanje? − upitala sam znatiželjno.
− Tvoje. − podigla sam levu obrvu obrativši pažnju na onu dvojicu.
− Prosvetlite me. − prekrstila sam ruke na grudima.
− Nisi trebala da piješ ništa jer je ustanovljeno da si otrovana. −
zacerekala sam se k′o luda. Izgleda da je ludost nasledna.
− Ne seri.
41
− Lola, ne serem. U pitanju je otrov zmije " Malajski krajt ". −Kan...
Ako misliš da ćeš me se tako rešiti, grdno si se prevario.
− Dimitrije − obratila sam mu se − Pozovi Škorpiju. − osmeh mu je
zatitrao na licu. Priznala sam poraz tražeći od njega pomoć.
− Zvaću je, ali, ne znam da li će se javiti. Tražio sam nekoliko usluga od
nje. − Nina je zbunjeno gledala čas u Dimitrija, čas u mene. Ovo što će
uslediti, biće veliki šok za nju.
− Reci joj da je Tajra traži. − klimnuo je glavom pomerajući se. Izašao je
napolje ostavljajući nas same.
− Pametno si odigrala. − ohrabrivao me je Danijel, no, ja nisam bila sto
odsto sigurna u to.
***
Morala sam dva dana da budem u bolnici. Smučilo mi se biti
prikovana za krevet s infuzijom u ruci. Kao da će mi ona nešto pomoći.
Nina je dolazila u posetu ne donoseći nikakve vesti. Tako da sam rekla
da više ne dolazi. Samo mi nabija nervozu koja je s svakim danom
bivala sve veća.
− Kako ste danas, gospođice? − divna medicinska sestra kratke plave
kose, sivih očiju i očaravajućeg osmeha je ušla u sobu.
− Dobro sam, hvala na pitanju. Vi? − zazvonio je lap-top. Nina me je
zvala preko skajpa.
− Idem. − rekla je odlazeći. Osmehnula sam joj se i čim je zatvorila
vrata, skočila sam na krevet. Javila sam se.
− Škorpija nam ne veruje da si ti otrovana jer kako kaže " legenda "
nikad… − Ninu je prekinuo Dimitrije uzevši joj telefon.
− Uglavnom, Tajra, Škorpija je tu. − dao joj je telefon, a ona je
zaprepašćeno zurila u mene.
− Damn, girl! Is it possible? Who would want to poison you? − eh,
draga, razbesnela sam mnogo ljudi.
− Thank you for coming Lejla. It means a lot to me. I'm in the hospital
and I would ask you to come. − zavrtelo mi se u glavi, ali sam uspela da
održim ravnotežu. Of course my mistress. − naklonila se pružajući
telefon Dimitriju.
42
− Stižemo. − rekao je. Isključila sam skajp i spustila lap-top na komodu

pored kreveta. Legla sam i sklopila oči na trenutak, ali, zaspala sam,
ponovo razočarana u sudbinu.
… TRI GODINE RANIJE …

PERSIJA (DANAŠNJI IRAN )
− Tyra will be in charge while I'm gone. Scorpio, you′re her guardian. −
Faris je stajao uspravno prekrštenih ruku iza leđa. Gledao je u mene, a
Kana kao da nije ni primećivao.
− But Dad ... Are you going to leave the League of her? − Kan je
iskoračio napred pokušavajući da dokaže da je on dostojan biti vođa.
− I′m not your father! You are insult for me! − Faris je izašao iz
prostorije što je bio znak. Uzdignute glave, hodala sam prema tronu.
Sela sam I osetila sam jaku energiju kako prelazi u moje telo. Kan mi je
prišao.
− You'll pay for this! I swear! − nisam obraćala pažnju na njega.
Čuvarima sam dala znak da ga odvedu. Poslušali su me. Ostala sam
sama sa svojim mislima pitajući se šta ću dalje.
43
11. poglavlje
… Dimitrije …
Vozio sam kao lud. Nije me bilo briga što kršim sva pravila
ionako idem u pakao. Zajedno sa njom.
Ušli smo u sobu. Ona je spavala. Škorpija joj je prišla i opipala
puls. Kofer je spustila pored Lolinih nogu i otvorila ga.
− Da me nisi zvao, Lola bi umrla. − rekla je na srpskom. Zabezeknuto
sam zurio u nju.
− Otkud znaš srpski? − upitao sam je.
− Tajra me je naučila. Trebalo je dve godine da ga usavršim. Težak
jezik. − potvrdno sam klimnuo glavom.
− Jesi li bila u Ligi skoro? − uzela je inekciju. Udarila je prstom u iglu
uzimajući Lolinu ruku. Ubola ju je i sav sadržaj je ubacila u Lolinu
venu.
− Jeste li vi normalni?! −viknula je.
− Hi, my girl. − Škorpija je zagrlila Lolu i poljubila u obraz.
− Izbegavaš moje pitanje, Lejla. − nadao sam se da će kada kažem njeno
pravo ime da ispriča sve. Prevario sam se, štaviše, zauzela je
odbrambeni stav.
− Koje pitanje? − u naš razgovor, uplela se i sanjiva Lola.
− Da li je bila u Ligi skoro? − ponovio sam.
− Jeste, ipak je ona zaslužna što je Faris mrtav, zar ne, Lejla? − o čemu
ona to priča?
− Prepostavila sam da ćeš saznati. − odmaknuo sam se korak unazad.
− Ubila si ga?! Jesi li ti normalna?! Bićeš u opasnosti ako se pročuje! −
nisam mogao da smirim nabujale emocije. Mislim da su me svi čuli.
− Morala sam. Kan je želeo da Tajra dođe u Persiju i da se obračuna sa
njom. Osramotila ga je. − ah, da, zaboravio sam.
44
− Dobro. Hoćeš li da te ispratim na aeodrom?

− Ne, Lejse, ostani sa Tajrom. − pozdravila se sa nama i izašla napolje.
Ostao sam sam sa Lolom.
− Možeš li me odvesti kući? − trebalo bih da to uradim.
− Naravno. − odgovorio sam razmislivši trenutak.
***
Spustio sam je u fotelju, pošto je mlada dama zahtevala. Dohvatila
je daljinski sa stola I uključila TV. Sada će da vidi moj intervju koji sam
dao novinarima.
− Danas je naša detektivka Lola Blagojević, izašla iz bolnice. Kako
saznajemo, bila je otrovana. Gradonačelniče! Šta ćete da uradite
povodom krivaca? − okrenula je glavu ka meni i besno me pogledala.
−Krivci će biti kažnjeni čim budu nađeni. Radimo na tome. − prevrnula
je očima prebacivši na drugi kanal.
− Jesi li ti normalan?! Sada očekuju da ih nađeš! Shvataš li u kakvu si se
situaciju doveo?! − oh-uh. Možda znam, možda ne znam, pitanje je sad.
− Lola, nisi sama u ovome. Kan će platiti.
− Nemoj mi se mešati u život! − procedila je kroz zube − Dovoljno je
što sam ti priznala ko sam u stvari.
− Smiri se… − izgleda da protivotrov nije delovao.
− Nemoj mi pričati da se smirim! Sve je bilo u redu dok se nisi umešao!
Jebeno si morao da saznaš istinu! − skočila je k′o oparena.
− Sad sam ja kriv? − uperio sam kažiprst u svoje grudi.
− Super, barem si priznao. − okrenula se na peti i odmarširala u sobu.
Pratio sam ju je. Njena soba je, uistinu, bila malo strašna. Crni zidovi,
stakleni prozor preko celog zida koji je sjajno izgledao. Ormar se nije
nalazio u sobi, pa sam prepostavio da ima posebni deo za odeću i ostale
stvari. Radni sto se nalazio s leve strane do vrata. Dosta slika je bilo
okačeno po zidovima. Kako njenih, tako i Nininih. Primetio sam da
nijedna ne priča o roditeljima. Šta li im se desilo?
− Slušaj, Lola… − hteo sam nešto da kažem, ali me je prekinula.
− Ksena, zamolila bih te da mi pošalješ neku odeću.
− Odmah. − krenula je da se svlači.
− Šta radiš?! − viknuo sam.
45
− Ako nisi primetio, presvlačim se. − prevrnula je očima.

− Primetio sam, no, zašto? I ko je dođavola, Ksena?!
− Moj robot-pomagač. Bila sam u bolnici, naravno da ću se presvući. −
ugrizao sam donju usnu zakoračivši ka njom. Podigla je levu obrvu.
− Ja ne mogu više. − uhvatio sam je šakom za vrat i povukao ka sebi.
Poljubio sam je jako i vrtoglavo. Ustuknula je, ali nisam hteo da je
pustim. Uhvatim je za guzove i odignem od poda. Ona me je obgrlila
oko kukova i dalje ljubeći se. Zvuk stenjanja vibrira u mojim ustima.
Prišao sam krevetu i spustio je na njega. Obavio sam ruku oko njenog
pojasa, privukao sebi i zagnjurio nos uz vrat. Polako sam joj dirao
grudi, igrao se njima dok sam palčevima kružio oko bradavica koje su se
napele uz tkaninu. Pomogao sam da skine majicu. Imala je lepo
oblikovane grudi koje su bile veoma primamljive. Ustala je i vrhovima
prstiju, krenula da povlači moju majicu. Gurnuo sam je na krevet i ona je
pala. Spuštao sam prste niz prelepe butine.Svukao sam joj pantalone
ostavljajući je u crvenim gačicama. Ironično, zar ne?
Uhvatila mi je ruku i, gledajući me kroz trepavice, ubacila
srednji prst u usta. Zastenjao sam i zažmurio. Oponašajući moje ranije
kretnje, počela je da spušta nežne poljupce na moje maljave grudi.
− Jesi li spremna? − nije odgovorila već me je naglo poljubila. Uhvatila
je moju zadnjicu i privukla je sebi. Opa, mala…
Strgao sam brus sa nje i bacio ga u stranu. Gledajući je u oči,
počeo sam da joj masiram stidne usne tako što sam svaku uzeo među
prste i nežno ih masirao po celoj dužini. Vulva je postala nabrekla i
vlažna, pa sam pažljivo i polagano gurnuo prst u vaginu. Kružio sam po
vagini dodirujući gornju, donju i bočnu stranu unutrašnjost. Zabacila je
glavu unazad, ali, nisam joj dozvolio da svrši, već sam izvadio prst,
skinuo bokserice i polako ušao u nju.. Bila je tako vlažna.
− Dimitrije… − prošaputala je. Ubrzao sam tempo. Naglo nas je
okrenula tako da je ona sada bila na vrhu. Ponovo sam je poljubio
hvatajući je za rep. Oslobodio sam joj kosu. Kriknula sam kad je polako
ušao u mene.
46
Usporio sam jer je ona svršila. Posle nekoliko sekundi, i ja sam.

Stavila je bradu na moj vrat i ugrizla me. Zatim je sišla sa mene i legla.
Pokrila se. Nakon deset minuta, uravnoteženo je disala i tada sam
shvatio. Ulovila me je kao da sam plen.
47
12. poglavlje
… Lola …
− Valjda si naučila lekciju. − podigla sam glavu. Nina je stojala na

ulasku u moju kancelariju sa prekrštenim rukama.
− Kakvu lekciju? − upitala sam ustajući sa stolice.
− Pa znaš. Dimitrije nam je rekao sve. − vidi ti njega. Taj neopevani
gad!
− Znači, rekao je da smo sinoć imali seks i da sam ja posle toga
"zaspala" ? − napravila je zgroženu facu. Ipak nije bilo to u pitanju.
− Moraš govoriti istinu i ništa osim nje, Lola. A za seks, nam nije pričao.
− prevrnula sam očima.
− Mislila sam da će se hvaliti. Uhvatio je u zamku neuhvatljivu. −
podigla je šaku uvis.
− Prestani! Ne zanima me tvoj seksualni život. Sada, htela sam da te
pitam... O Ligi Ubica. − protrljala sam vrat jer me je naglo zaboleo.
− Dobro, pitaj. − kad je već otkrila da joj je sestra ubica, neka sazna i
ostalo.
− Zašto Kan želi da... − zastala je..
− Šta? Da me ubije, muči? − potvrdno je klimnula − Pitanje časti. Ja
sam njega uništila, pa će i on morati mene.
− Šta ćeš da uradiš povodom toga?
− Nina, ne pravi se naivna i nevina. Odlično znaš šta ću da uradim. Za
nekoliko dana, idem u Iran.
− Neću ti dozvoliti.
− Pomiri se s tim. − procedila sam kroz zube − Imam posla. Idi.
− Okej. − zalupivši vratima, otišla je. Eh, seko, nisi me upoznala još
uvek.
***
48
Kapljice kiše udarale su o prozor. Remetile su moj mir i

smirenost. Zagrmelo je i štrecnula sam se vraćajući se u prošlost.
TRI GODINE RANIJE

NEDALEKO OD SREDIŠTA LIGE UBICA
− Something has happened? − ustala sam sa hladne zemlje. Škorpija je

stojala ispred mene, zadihana kao da je trćala.
− We were attacked. − jedva je izgovorila.
− Gather the people! Let them ready for battle! − otrčala je. Posle
nekoliko sekundi, krenula sam za njom. Izvadila sam mačeve stajući
ispred svojih ljudi. Bila sam spremna za borbu.
Protivnike nisam poznavala, ali kada je Kan iskoračio napred,
shvatila sam. Spremio je pobunu protiv svog oca, protiv mene… Zbog
toga, moraće da plati.
SADAŠNJOST
− Detektivko Blagojević? − Jana me je prekinula u razmišljanju.

− Da?
− Traži vas gradonačelnik. Rekao je da je hitno. − počinje da mi ide na
živce sa ovim njegovim stalnim dolascima u Policijsku stanicu. Da li
ima nekog drugog da maltretira ili sam mu ja najbolja za to?
− Reci da stižem. Nek čeka malo. Imam ovde dosta posla. − razvukla
sam svoje reči, za svaki slučaj. Možda sluša iza vrata.
− Dobro. − namignula mi je izlazeći. U čemu je caka? Nisam glupa, pa
da ne primetim. Prvo Nina, sad Jana… Nešto mi ovde smrdi.
Pošto su me roditelji vaspitali da budem poslušna, ustala sam sa
stolice i krenula van. Odmah sam ga prepoznala u gomili mojih kolega.
Razgovarali su s njim.
49
− Ljudi, mi ćemo zajedničkim snagama, naći odgovornog za ovaj zločin.

Ne bojte se. Moram da idem. − zastala sam kada me je primetio.
Pozdravio se i prišao mi šeretskim osmehom.
− Draga… − odmakla sam se u stranu jer je hteo da me poljubi.
− Valjda znaš da je ono bio seks na jednu noć I da se neće ponoviti. −
pokušala sam da mu dam do znanja da me ne interesuje na drugi način,
jer želim da poslovni odnos ostane između nama i ništa više.
− Gledaj, Lola. Ti i ja, bi bili savršen par. − preokrenula sam očima.
− Gledaj, Dimitrije, ne seri. Smučio si mi se. Razumeš? Dolaziš ovde,
ometaš me, jednostavno, meni to smeta! Zamolila bih te da me ne
ometaš više. − sagnuo je glavu i potišteno, izašao napolje. Povredila sam
ga, no, ako sam. Zaslužio je.
***
Jaka kiša se sručila na asfalt. Nisam znala gde je moja kuća, ali
uspela sam da stignem živa i zdrava. Mokru odeću sam bacila u korpu za
veš, a obukla sam čistu. Ušla sam u dnevnu uzimajući ćebe sa ormara.
Legla sam u fotelju i obavila se sa ćebetom. U kući je bilo baš hladno, pa
sam morala da kažem Kseni da ukljući grejanje. Naravno, poslušala me
je i zato je dobro imati pomagača.
Naglo je zagrmelo, pa sam ukljućila TV da vidim novosti. To je
bila najgora odluka. Razlog? Dimitrije se odmah pojavio na ekranu.
Nina mu je držala kišobran iznad glave. Jadničak. Sigurno će se
razboleti. Tako mu i treba.
Prebacila sam na drugi kanal.
− Opa, Serenity (2005). − moj omiljeni film. Kratak sinopsis: U galaksiji
koju razdire građanski rat, nepokolebljivi kapetan Malkolm Rejnolds
zarađuje za život kao sitni kriminalac i iznajmljujući svoj svemirski brod
„Sereniti. Kad u brod primi dvoje novih putnika, mladog doktora i
njegovu nestabilnu sestru, koja ima sposobnost telepatije, upada u veću
nevolju nego što je očekivao. Oni su pobegli od koalicije koja vlada
svemirom, a koju ništa neće sprečiti da se domogne devojke. Posada
koja je nekad neprimećeno nadgledala periferiju galaksije shvata da se
50
nalazi usred intergalaktičkog rata. Zanimljivo, zar ne? Barem meni jeste.
Mislim da sam ga odgledala preko 100 puta. Da, nisam normalna.
***
Zaspala sam. Ne mogu da verujem da sam zaspala. Isključila
sam TV I uputila se u kuhinju. Creva su mi krčala, I morala sam pod
hitno da jedem.
Napravila sam sebi sendvič i kafu. Posle napornog dana, kafa mi
pomaže da se vratim u prvobitno stanje. Odnela sam poslužaonik u svoju
sobu i spustila ga na krevet. Sela sam pored njega.
− Ksena, jesi li tu? − zagrizla sam sendvič.
− Tu sam, Tajra. Šta treba? − upitala je znatiželjno jer je ja zovem samo
kad mi je nešto potrebno.
− Bila si u pravu. − volim da je držim u neizvesnosti. Iako je robot,
dodala sam joj osobine čoveka. Može da se zaljubi, da voli, da " plače ",
peva, itd, itd…
− U vezi čega?
− Potrebna mi je akcija i upravo znam gde ću je naći.
− Šta želiš od mene?
− Želim da potražim neku pljačku u kraju ili šta bilo. Vraćam se na stari
posao.
− Zajebavaš me? − a da, ume i da psuje. Najbitniju osobinu sam
izostavila.
− Ne, uradi kako sam ti rekla. − procedim kroz zube.
− Odmah. −spustila sam sendvič u tanjir i zadovoljno protrljala šake.
Zabava može da počne.
51
13. poglavlje
… Dimitrije …
− Sedam dana! Sedam dana je tvojoj sestri trebalo da napravi pometnju

u celom gradu! Nina, šta se skrivaš iza Danijela?! On ti neće pomoći! −
vikao sam jer mi se smučilo da budem dobrica. Istina je otkrivena
odavno i Lola se, naime, vratila u igru. Ne bilo kakvu igru, već, za
vreme mog boravka u drugoj državi, Lola je ubila nekoliko ljudi. Sada
želim da iskalim bes na nekome jer nisam obavešten o tome.
− Htela sam ti reći kad dođeš u grad i .... − prekinuo sam je.
− I? Šta i? Da mi bude još gore?! Dođavola! DESET zatvorenika je
umrlo za vreme njenog šefovanja. Znaš li šta to znači?! − odmahivala je
glavom.
− Znam.
− Dobro je kad znaš. − seo sam u fotelju i uzimajući čašu viskija sa
stola, ispio je.
− Kan je došao ovde. Možda Lola želi da... − rekao je Danijel
nesigurnim glasom.
− Lola se samo zabavlja. − odgovorio sam umesto njega. Niko ne
poznaje Lolu kao ja.
− Ne! Moja sestra nije bezdušni ubica! − nasmejao sam se.
− Ah, ali jeste. Shvati Nina, tvoja sestra je umrla onog dana kada je
nestala. Ovo ovde, je nova, poboljšana Lola. − ne bi za džabe dobila
nadimak Dvolična.
− Razgovaraću sa njom. − skočio sam prilazeći joj.
− Sa ubicama moraš razgovarati na njihovom jeziku. − počela je da
plače. Surova je realnost.
− Lažeš! Svi vi lažete! − gurnula me je u stranu i krećući ka vratima.
52
− Nemoj posle da mi cmizdriš! Je l′ ti jasno? − nije se zaustavila da mi

odgovori na pitanje. Otvorila je vrata i izašla van zalupivši njima najjače
što je mogla. Divno, stvarno divno.
***
Jeo sam picu sa Danijelom kada nas je Nina prekinula sa svojim

vriskom. U isto vreme, okrenuli smo se i primetili da je bila zadihana.
− Ti lažljivi gade! − podigla je šake u vis.
− Kako molim? − prekrstio sam ruke na grudima i zbunjeno podigao
levu obrvu.
− Lola je u bolnici, maloumni idiote. − procedila je kroz zube.
− Dođavola! Jesi li saznala o čemu se radi? − zabrinuo sam se jer ipak
nisam toliki kao što ona kaže " maloumni idiot " i " lažljivi gad ".
− Ah, jesam. Možda ti se neće svideti, možda hoće, ne znam... − mrzim
ova njena filozofiranja. Daj bre, ženo, pređi na stvar!
− Ajde, umreću ovde dok ti progovoriš.
− Trudna je. − izgovorila je.
− Ja ću postati otac? − uperio sam kažiprst u svoje grudi. Ona je samo
klimnula glavom u znak potvrde. Postaću otac! Te reči su se ponavljale
u mojoj glavi kao pokvareni gramofon.
− Idemo. − uhvatio sam Ninu za šaku I poveo ka vratima. Danijel nas je
u stopu pratio.
− Gde?
− Prvo da kupimo nešto, pa onda u bolnicu. − izašli smo napolje. Seli
smo u auto, a ja sam startovao motor, spustio ručnu, dodao gas i krenuo.
Nina i Danijel su zainteresovano gledali u mene sigurno misleći da sam
ludak.
− Ona ne zna da je trudna. − rekla je Nina prošaputavši.
− Saznaće... I to od tebe. − vratio sam pogled na cestu da ne bih izazvao
lančani sudar. Prva stanica je bila cvećara i znam gde ću naći najbolji
buket.
***
53
− Saćekaću pet minuta, onda ulećem. − objašnjavao sam Nini moj plan
A jer ipak mora da bude svesna onoga što radi. Duboko je uzdahnula
hvatajući kvaku. Povukla ju je na dole i gurnula je vrata napred. Pre
nego što je zalupila vratima ispred mog nosa, popreko me je pogledala.
Šaljem je u sigurnu smrt. Prislonio sam uho na vrata i slušao njihov
razgovor dok se Danijel smeškao.
− Moram nešto da ti kažem... − Nina je započela. Izgleda da Lola nije u
stanju da priča. Čudno.
− Dimitrije... − Danijel je stavio svoju ruku na moje rame i tako me
vratio u stvarnost.
− Molim? Nešto nije u redu? − pomno sam pratio njegove nesigurne
pokrete. Predosetio je oluju.
− Ništa. Prošlo je dva minuta. Vreme je da uđeš. − upao sam u sobu
noseći ispod miške bombonjeru, a u levoj šaci cveće. U dva koraka,
našao sam se pored Lolinog kreveta i saginjući se, poljubio je u čelo.
Zbunjeno me je posmatrala kada sam se odmakao.
− Čemu sve ovo? Dimitrije? − napravivši zgađenu facu, obrisala je moj
" poljubac ".
− Pošto ti je sestra sigurno rekla, doneo sam tvoje omiljeno. − Nina je
negirala pomerajući glavu levo-desno. Ah-uh, najeb′o sam.
− Rekla mi ... Šta?
− Da si trudna? − nesigurno sam izgovorio naglas. Prostorijom je
odjeknuo njen vrisak.
− TRUDNA?! − viknula je.
− Aha. − ponovo sam nesigurno odgovrio spuštajući stvari na komodu.
− Divno, hvala na svemu, draga sestrice. − ironično je prevrnula očima i
ustajući iz kreveta, uputila se van.
− Uvek. − zadnja nada je upravo bačena u vodu. Sreća koju sam osećao
u grudima, najednom je nestala. Nadam se da neće učiniti nešto glupo.
− Jednu stvar nisi mogla da uradiš kako treba.
− Nisam jer želim da živim. − ume da odgovori, a ne ume da odradi mali
poslić. Sa kakvim debilima ja radim, čudo je da sam još uvek među
živima.
54
14. poglavlje
... Lola ...
Nebo je najavljivalo kišu. I to ne bilo kakvu kišu, već pravu

oluju. Istu onu kao u mom srcu. Ljudi se plaše nje, strepe ispod korova
svojih kuća nadajući se da će trajati kratko, ali retko kad su u pravu.
Jednom kada se spoje sva osećanja, oluja je jaka, neprepoznatljiva,
strašna... Beg ne pomaže jer njoj niko nije pobegao. Ako se razbesni,
gazi sve pred sobom bez obzira da li ta osoba valja ili ne. Ona je rođena
da uništava.
Stigla sam na vreme kući. Odmah sam uključila TV i imala sam
šta da čujem i vidim. Na putevima nije imalo automobila, motora...
Duvao je vetar koji bi oborio po neko drvo da bi zaustavio putnike i
vozače, pa je saobraćaj zbog toga ukinut. TV se naglo ugasilo i
oposovala sam u sebi.
− Divno, stvarno divno. − rekla sam isključujući ostale električne
uređaje. U dnevnoj sobi je bilo hladno, ali dobro je te je kamin radio.
Naložila sam vatru. Bila je dovoljna da mi zagreje već utrnule prste na
nogama i rukama. Legla sam na trosed i zagledavši se u plamen, odlutala
sam, u svoj prošli život.
TRI GODINE RANIJE

BOLNICA - SREDIŠTE LIGE UBICA
− Asja, koliko ima preživelih? − rekla sam na srpskom jer mi se smučilo

da govorim drugim jezicima. Pametno je bilo što sam nekoliko svojih
ljudi naučila mojim maternjim jezikom.
55
− Desetak. − sranje. Faris neće biti zadovoljan.

− Kan i njegovi ratnici? − pritisnula sam svoju ranu na stomaku koja je
krvarila.
− Kan je jedini preživeo od svojih. − to je dobra vest. Vođa će ipak biti
zadovoljan.
− Zovi mi Jakuba, Dina i Harisa. Moram sa njima da razgovaram. −
ustala sam s stolice, no, noge su popustile i pala sam na pod.
− Tajra, niste dobro. Odmor, odmah. Dosta je za danas.
− Asja, poslušaj me. − mrak mi je dolazio na oči − Izdržaću. Moram da
im kažem. − odmahivala je glavom.
− Sve je u redu. − uzela me je u naručje i ljuljala. Sigurnost mi je, po
prvi put, prijala i nisam želela da me ostavi ovde.
− Kan dolazi... − to je bilo zadnje što sam rekla. Onesvestila sam se.
SADAŠNJOST
Čulo se zvono. Ustala sam i odlazeći do vrata, uzela staru dršku

od metle, za svaki slučaj.
− Uf. − prozborila sam. Dimitrije je stojao sav mokar na pragu. Čini mi
se da je malčice ljut.
− Šta? Jesi li dobro?
− Bila sam dobro sve dok nisam videla tebe i pritisak mi se povisio. −
zapljeskao je šakama.
− Stvarno, divna poezija. − krenuo je unutra, ali sam ga zaustavila.
− Kuda ćeš? − podigla sam levu obrvu.
− Unutra. − rekao je kao da je to najnormalnija stvar na svetu.
− Jok. − pročistila sam grlo ako slučajno bude došlo do svađe.
− Ne možeš biti zauvek ljuta. − ugrizla sam donju usnu.
− Ti ćeš da mi kažeš.
− Nisi dete, pa da se tako ponašaš. − je l′ on to mene vređa?
− Oh, tek sam počela.
− Ponašaj se. − prekrstila sam ruke na grudima.
− Naravno, tebe ću slušati. Nemam pametnija posla. − odgurnuo me je
da bi ušao u kuću. Zatvorila sam vrata i otišla do fotelje.
− Nadam se da si gladna. − odakle mu one kese? Spustio ih je na sto.
56
− Ne. − odgovorila sam. Od njega ništa ne uzimam.

− Ljuta si, shvatam.
−Ne shvataš. Šta tačno radiš ovde po ovoj oluji? − upitala sam sedajući u
fotelju.
− Brinem za svoju buduću ženu i dete. − izaziva đavola.
− Još jednom me nazovi ženom i to će ti biti poslednje. − zapretim iako
znam da ne vredi.
− Izgleda da su proradili hormoni. − cinično se nasmejao.
− Jebali te hormoni. − dohvatila sam čašu koja se nalazila na stočiću i
gađala ga.
− Više nisi tako opasan, zar ne? − ućutao se na sekund… Taj sekund je
bio predivan.
− Podgrejaću pice i spremiću omlete. Jede mi se. − sjajno.
− Uništiš li mi kuhinju, uništiću tebe. Dogovoreno?
− Dogovoreno.
***
Sedeli smo ispred kamina jedući hranu. Smatrao je da će biti

romatičnije.
− Bili bi savršeni par. − rekao je naglas.
− Ma da bre. Mnogo sanjaš.
− Uskoro će Dan zaljubljenih. Hoćeš li da izađemo na večeru? −
progutala sam poveliku knedlu koja mi je zastala u grlu.
− Ne. Dobijem napad mučnine na taj dan, stoga nigde ne idem. − rođen
je za kvarenje veoma bitnih trenutaka. Gladna sam, čoveče, umukni već
jednom!
− Zašto si takva? − popreko sam ga pogledala.
− Da bi ti pitao. − pritisak mi se podigao na 200. Dosadan je k′o proliv.
− Ah, koliko je sati. Moram da idem. Posao čeka. − ma samo ti beži.
Upašćeš u moju zamku kad-tad.
− Ćao. Znaš gde su vrata, nadam se. − pokazala sam kažiprstom na izlaz.
−Dobro. − ustao je i pokunjeno, napustio sobu. Mrzim ga!
57
15. poglavlje
… Dimitrije …
− Zašto si se tako brzo vratio? − pitala me je Nina dok sam silazio niz
stepenice.
− Primetio sam da je tvoja sestra mnogo tvrdoglava. − pogledom sam
pretraživao prostoriju da bih našao Danijela, ali njega nije bilo.
− Da, tako je u našoj porodici. − ironično je rekla vraćajući knjigu na
policu.
− Nešto se desilo? − promrmljala je neke reči koje ni sam nisam
razumeo.
− Danijel je otišao i ostavio poruku. Zamisli! Usudio se da ode. − aha, tu
leži miš.
− Sigurno mu je trebao odmor. − branio sam ga jer je on moj najbolji
prijatelj.
− Ostali smo sami. SAMI! Ne mogu da verujem. − zato je nervozna.
Danijel i Nina su pre svega ovoga, bili zajedno I planirali su prodicu, a
onda sam ja došao i to upropastio.
− Dobro, Nina, pre svega, šta piše u pismu? I znam da tajiš još nešto.
Pevaj. − Nina je drugačiji tip osobe. Nije kao Lola. Lola je veoma drska
žena I bezobrazna, ali, njena draga sestra to ne primećuje. Pravi se luda.
− Kaže da će se vratiti do osmog marta. Ima obaveza u Hrvatskoj.
Kakvih obaveza?! − bacila je knjige na pod I nesigurnim koracima
krenula ka fotelji I sela.
− Njegova porodica živi tamo. Dalje.
− Druga stvar je što sam saznala da… − pročistila je grlo.
− Ajde, Nina, nemamo ceo dan. − bio sam uporan u nameri da izvučem
istinu od nje.
58
− Imam rak. − izgovorila je. Šok I neverica su se ocrtavali na mom

umornom, bledom licu.
− Molim? − prišao sam joj I padajući na kolena, pomazio njen obraz.
− Doktori su mi dali šest meseci.
− Lek?
− Kasno je za lek. Jednostavno, nema mi pomoći. − počela je da plače.
− Jesi li rekla Loli? − coknula je jezikom.
− Ne želim da se meša u moj život. Očekujem od tebe da joj ne kažeš.
Obećavaš?
− Obećavam. − zagrlio sam ju je. Prostorija je bila osvetljena, pa sam
mogao da vidim kako potok suza presušuje. Nina ovo nije zaslužila.
Odmakao sam je od sebe. Obrisala je još jednom lice i ustajući, uputila
se prema računaru. Radom pokušava da se smiri i da izbaci loše misli iz
glave. Barem ima snage da se bori protiv svega. Divim joj se zbog toga.
***
Dvoumio sam se. Prst se nalazio na njenom broju i pre nego što
sam dobro promislio, okrenuo sam ju je. Javila se posle nekoliko
sekundi.
− Molim?
− Ja sam. − odgovorio sam promuklim glasom.
− Opet ti. Šta treba? Gori li negde? − ironično je upitala. Prevrnuo sam
očima I onda bacio pogled na sat.
− Nažalost, ne. Hteo sam da te pitam jesi li dobro I da li ti je potrebno
nešto.
− Od tebe ne, Dimitrije. Valjda si shvatio da si nepoželjan. − jesam, ali
ja sam uporno momče. Nećeš lako pobeći.
− Lola… Barem nam pruži šansu.
− Kakvu šansu?! Prokockaš ih uvek! Misliš da sam zaboravila? Nisam i
nikad neću. − o čemu priča?
− Lola…
− Ovo je pogrešno. − povisila je ton glasa.
− Koje? − zevajući sam je upitao. Umoran sam k′o pas.
− Sve. Trebala sam da abortiram kada sam saznala da sam trudna.
59
− Ne govori tako. Znam da nisam bio dobar u Ligi ubica, ali svako
zaslužuje sreću i ti me usrećuješ, Lola. −iskreno sam rekao ono što mi
leži u dnu srca. Valjda će biti dovoljno da poveruje.
− Šteta što nije obostrano. Dimtirije, niko ne može da promeni prošlost.
Da si se ponašao kako dolikuje, pružila bih ti šansu… No…
− Shvatam. Nisi sama u ovome. Odgajaćemo dete zajedno iako nismo
u… vezi…
− Ne. U ovome sam definitivno sama. Tvoja pomoć će mi više odmoći.
− suza je kanula iz levog oka na moju košulju.
− Molim te…
− Zbogom, Dimitrije. − spustila mi je slušalicu. Zar čovek nema pravo
da pogreši?
Zagledao sam se u jednu tačku na zidu i vratio se u prošlost gde
je sve počelo.
TRI GODINE RANIJE

BOLNICA - SREDIŠTE LIGE UBICA
Faris mi je javio vesti. Liga je bila napadnuta od strane

njegovog bivšeg sina. Nisam mogao da verujem u njegove reči. Da li je
stvarno Kan sposoban za takav zločin? Takođe mi je rekao da ima malo
preživelih i da ćemo morati da regrutujemo nove članove. Razmišljao
sam o tome… Celu noć… Sledeći dan, otišao sam u Ligu. Faris je bio
besan, no, zadovoljan. Povukao me je u stranu da bismo na miru vodili
razgovor.
− Our best warrior barely got out. − najbolja ratnica? Čekaj, nije valjda
Ptica postala zamenik vođe?
− Yes it is. − vratio sam se u stvarnost.
− What? − upitao sam ga prelazivši pogledom preko ranjenika.
− Tyra is the best warrior. She has earned a place beside me. − ta mala
kučka! Zauzela je MOJE mesto! MOJE!
− Lord, how you allow a woman to be next to you ?! I do not
understand. − ja sam besan! Nijedna žena nije stigla do tog položaja.
60
− This woman is killed Khan's entire army ... Only with thirty
soldiers. Do you understand now ?! I called you about something else. −
naklonio sam se uz znak poverenja I podrške.
− We do not have enough troops, and to recruit new soldiers, it will be a
little harder. The only thing to take orphans, but then it hit me. Why take
the soldiers when they can be born? − nabrao sam čelo. Bio sam
zbunjen.
− Lord, please explain. − nije da ga nisam razumeo nego sam želeo da
mi kaže da mene neće da maltretira s tim.
− You and Tyra will be the first parents of soldiers. We'll put you and
her. Council agreed with my decision. As soon as Tyra cure, I'll tell her
about the plan, and she will agree, of course. − jebem ti! Ona I ja?!
Nikako… Zaklaće me.
− Faris, it′s a bad idea! Tyra if she gets pregnant, she'll need nine months
to give birth, and during that time, we could train over a hundred new
soldiers! Think again!
− Everything is already agreed. I repeat, as well, you will have the
opportunity to offspring. You've always wanted to, Lacey? − jesam,
želeo sam potomstvo, ali ne ovako, ne na ovakav idiotski način. Kad ih
ne možeš pobediti, pridruži im se.
− Of course, my lord. As you wish. − ponovo sam se naklonio I okrečući
se na peti, izašao iz tkz. Bolnice. Platićeš mi za ovo, Farise! Kunem ti
se!
SADAŠNJOST
Tada nisam imao muda da mu se suprostavim. Plašio sam ga

se. Zašto se, dođavola, vraća u prošlost? Da, imali smo seks, ali ona niti
je zatrudnela, niti je rodila dete, pa da me mrzi. Tu ima još nečega, a ja
ću saznati šta.
61
16. poglavlje
Dve nedelje kasnije
… Lola …
− Ovaj plan je dobar. Nadam se da će uspeti, Ksena. − pričala sam sa

Ksenom o Kanu. Rekla mi je svoje mišljenje koje u počeku, nije bilo
lepo, ali ona je robot i ljudska osećanja su joj nepoznata.
− Hoće. Tvoj život je u opasnosti, a i bebin. Klaro jesi li bila kod
doktora? −nesvesno sam klimnula glavom.
− Naravno. Saznala sam pol bebe.
− I? − da je čovek, sada bih gledala ispred sebe nasmejanu devojku
srcolikog lica, bledog tena, crnih očiju k′o mrak i smeđe kose.
− Devojčica je. − zvuk vatrometa je dopirao iz zidova.
− Ksena? Smiri. − podigla sam šake uvis na trenutak da bih je smirila,
što mi je i uspelo.
− Postaću tetka. − Ksena ne razume da računar i ljudi ne mogu da budu
u rodu. Dobro, ne smeta mi. Pomogla mi je u najtežim vremenima tako
da ću joj, dok ne umrem, biti dužna.
− Postaćeš tetka jedne devojčice. − stavila sam ruku na stomak i nežno
ga gladila. Privukla sam stolicu i sedajući u nju, duboko uzdahnula.
Trudnoća je stvarno lepa stvar, no, nije za svakoga. Ugojila sam se devet
kilograma i ne mogu uopšte da treniram. Neprijatelji su na svakom
čošku, a ja ne umem sama da zavežem pertle. Ah, Bože, jedva čekam da
se porodim.
− Imam obaveštenje za tebe. Danijel je otišao u Hrvatsku i nije se još
uvek vratio. Nina se brine i krši pravila. − promeškoljila sam se u stolici.
− Znam. Stefan ju je uhvatio u mojoj kancelariji. Malo je falilo da završi
u zatvoru. − zazvonio mi je telefon. Izvadila sam iz džepa i javila se.
62
− Halo. − odsečno sam rekla ustajući jer su me leđa zabolela.

− Imamo slučaj, ovde. Treba da dođeš. Ako ne možeš, snaćićemo se.
Stvarno je odvratno i mislim da ne bi podnela da vidiš ovo zbog
trudnoće. − mi o vuku, vuk na vrata. Stefan voli da priča brzo, i
nerazumno. Jedino što sam dobro čula je da ima novi slučaj. Kan.
− Pošalji mi adresu porukom. Stižem. − uzela sam ključeve od auta sa
stola i krenula napolje. Spustila sam mu slušalicu.
− Ksena, uključi alarm kad izađem. Vidimo se većeras. − zalupila sam
vratima. Na sredini stepenica, zastala sam. Umorila sam se majko mila.
***
− Lola, ne bih preporučio da ideš tamo. − odmarširala sam do leša i kada
sam dobro osmotrila okolinu oko mrtve devojke, okrenula sam se i
povratila. Ispravila sam se i maramicom, koju mi je Stefan dao, obrisala
usta. Vratila sam se jadnoj devojci. Čučnula sam pored nje i stavivši
rukavice na ruke, počela da je pipam.
− Znamo li identitet? − coknuo je jezikom.
− Prepostavljam da je plavuša, negde između 20 -25 godina. Mogući
uzrok smrti? Udarac u glavu, zatim su životinje pojele neke organe i
ponovo je " ubile ". Ček, ovaj udarac je nastao posle smrti. Znači, oh
bože, devojku su ubili vukovi. Po ugrizima, da, to su definitivno vukovi.
Mučena je, noge su pune modrica i prepostavljam da je silovana jer
nema odeće na sebi. Veliki rez se prostire od miške do sredine bedara
kao da je ubica pokušao nešto da izvadi iz nje. Prsti na nogama su
odsečeni, a jagodice na rukama su skinute. Takođe na čelu, nalazi se
jedan ožiljak. Sigurno iz detinjstva, ali u mrtvačnici ćemo više saznati.
Visoka je oko metar i pedeset, što je čudno s obzirom na godine. Ova
krv kod međunožja mi je neobična. Šta kažeš, Stefane? − prekrio je usta
maramicom.
− Široki kukovi, nabujale grudi... Bila je trudna. − ustala sam iz čučnja.
− Prijatelji, malo pažnje, molim vas. Potraga će se produžiti u radaru od
3km. Ne verujem da nema baš nijedan trag. − istrgla sam mapu iz
Janinog džepa. Okupila sam ih oko sebe i pokazala im otrpilike dokle će
pretraga područja ići.
63
− Lola, jesi li dobro? − naravno da nisam dobro. Kako neko može tako
bezdušno da ubije ženu?! I to trudnu?!
− Jesam. − slagala sam. Imamo posla ovde i neću se smiriti dok tog
psihopatu ne ubijem ili strpam u zatvor. Besnilo Ptice me stiže i nikoga
neće poštedeti.
***
Nekako sam se doturala kući. Ksena je odmah primetila da nisam
u redu. Ispitivala me je o slučaju č ja sam se izblebetala. Ponudila se da
pomogne što sam oberučke prihvatila. Proverala je saobraćajne kamere;
čak je našla moguću putanju kojom je telo ostavljeno da trune u šumi.
− Ksena, znaš kakva sam. Neću se smiriti dok taj gad ne plati. −
procedila sam kroz zube.
− Platiće, ne… − zvono ju je prekinulo da dovrši rečenicu. Ko je u pičku
materinu? Došetala sam do vrata č ne gledajući u špijunku, otvorila ih.
Nina č Dimitrije su stajali kao kipovi sa medvedima u naručju.
− Mi smo. − prevrnula sam očima.
− Gledam u vas. − ironično sam rekla.
− Je l′ morate? − slegnuli su ramenima č sažalila sam se. Pustila sam ih
unutra. Nadam se da se neću pokajati.
64
17. poglavlje
… Dimitrije …
Poslužila nam je piće. Nakon prvog gutljaja, niko nije imao

hrabrosti da progovori. Pročistio sam grlo i spremajući se da nešto
izustim, okrenuo glavu ka kaminu. Setio sam se nećega što je bilo davno
zaboravljeno.
TRI GODINE RANIJE

Stajao sam na sredini moje sobe. Srce mi je ubrzano kucalo zbog

hladnoće i jeze koja je strujala mojim već umornim telom. Dan je bio
previše naporan jer sam morao da proveravam ranjenike. Njihovo
zdravlje je bivalo iz dana u dan bolje. Iako nisu bili moji ratnici,
pokazali su se verno i snalažljivo u borbi.
Stavio sam ruke iza leđa, nervozno cupkajući nogom. Faris je
kasnio. Odredio je datum mog i Ptičinog spajanja. Uopšte nisam bio
zadovoljan. Štaviše, još više sam zamrzeo ovaj jebeni klan i jebenog
Vođu.
Kucanje je prekinulo moje misli. Pogledao sam u vrata preko
ramena I dubokim glasom rekao: “ Napred! ” Brava je škljocnula i vrata
su se otvorila. Faris je besno ušao u sobu zalupivši vratima najjače što je
mogao.
− You're angry. − rekao sam očitu činjenicu.
− Tyra doesn′t accept her responsibility. I had to teach her that
disobedience has price.
− What did you do to her? − ako ga stvarno nije poslušala, gotova je.
Biće mučena, ponižena, a ja ću se smejati jer mi se može. Uzela je moje
65
mesto!
− 25 lashes each senses. − to je malo Farise! Nesima si kaznio smrću jer
nije hteo da se okupa.
− Is Tyra then landed? − poštedeo si joj život. To je sramota!
− No, but I will convince her. I'm still leader of the League of Assassins.
− uskoro će te smeniti. Pobrinuću se za to, a onu malu Ptičurinu, ću sa
zadovoljstvom izbaciti odavde. Leteće bez perja.
− Well, my lord. I want to sleep. I wish you a good night. − crk′o
dabogda. Ne mogu više s očima da te gledam. Odvojio si me od
porodice, domovine i misliš da ću ti biti odan?! Ja umem odlično da
glumim svaku ulogu, a najbolji sam u ulizivanju.
− Good night, Lacey. Tomorrow is a very important day. − izašao je
napolje. Još samo malo, Dimitrije. Uskoro će se tvoj plan ostvariti.
SADAŠNJOST
− Dimitrije, odlutao si. − Nina me je drmusala sve vreme sve dok se

nisam vratio u stvarnost. Pokušao sam da zaboravim prošlost, no, ona
me je izgleda, ponovo sustigla.
− Počele ste razgovor bez mene? − pokušao sam da zvučim uvređeno.
− Da. − odsečno je odgovorila Lola.
− Pričali smo o slučaju. Ona devojka, što je nađena u šumi… − potvrdno
sam klimnuo glavom Nini koja je za objašnjivanje koristila šake.
− Okej, šta se desilo? Jesu li forenzičari saznali uzrok smrti? − Lola je
prekrstila ruke na grudima.
− O slučaju ne mogu ništa da pričam bez obzira što si gradonačelnik. −
tuše.
− Onda, da promenimo temu. Kako je beba? − znatiželjno sam upitao
isprepletavši prste i stavivši bradu na njih.
− Napreduje. − jednom rečju je objasnila detetovo stanje. Ona nema
milosti!
− Samo toliko? Ja sam otac tog deteta u tvom stomaku. − ispravio sam
kičmu pošto sam bio pogrbljen.
66
− Dimitrije, taman sam htela da ti uljudno kažem da se nosiš u pičku

materinu… Ček, mrš u pičku materinu! − ne bih rekao da je bilo
uljudno…
− Da li je istina? − Lola je podigla levu obrvu uvis. Ustao sam i stao
naspram nje da bih dokazao da nisam slab kao što misli.
− Koje?
− Pristala si da budeš Vođa Lige Ubica. − izvila je usne u polusmeh.
− Nisam mogla da drugačije postupim, pogotovo što mi Kan diše za
vratom I ne da mira trudnoj ženi. − da bi bili u istoj ravni i ona je ustala.
Volela je da bude glavna.
− Kada ideš tamo? − kršila je prste.
− Za neki dan.
− Znaš da Orlovi imaju dopuštenje da te ubiju čim vide da si došla? −
zlokobno se iskezila.
− Neće ako ih ja ubijem prva. U ovom životu ili si lovina ili lovac. Ja
nisam ljubitelj ovog prvog. − nisam ni ja, no, sudbina meša karte i mi
igramo kako ona zapovedi.
− Dođavola! Prestani da budeš detinjasta, Lola!
− Ja detinjasta?! Ja detinjasta?! Maloumni debilu! Da nije bilo mene u
Ligi Ubica, ubili bi te! Čuješ li me?! Znaš li zašto sam zauzela tvoje
mesto?! Zato što sam želela da odeš odande i nađeš svoju porodicu!
Nikad neću zaboraviti reči koji si mi uputio kada sam došla kod tebe u
sobu. Drogirana, ali, ipak svesna. Zalagala sam se za TVOJU slobodu, a
ti si me silovao! − suze su se kotrljale niz njeno umorno, bledo lice.
Laže! Nisam je silovao!
− Faris je rekao da si primila infuziju i da uradim sve što je potrebno da
bi se dobio novi član. Veruj mi, mrzim ga! Uništio nam je živote, Lola!
− coktala je jezikom.
− Faris nije uništio moj život već ti. Ispitivao si Dina i Harisa, jer dva
meseca nisam dolazila na treninge. Znaš li zašto sam ih ubila? Saznali su
da sam trudna i hteli su da ti kažu. Morala sam ih sprečiti u toj nameri. I
na kraju uspela sam. − trudna? Zatrudnela je u Ligi? S mnom?
− Čekaj, trudna? Imam još jedno dete? − dala ga je nekome ili je našla
odgovarajuću porodicu. Nije ni čudo što je odmah posle toga, tražila
otpust.
67
− Ne, abortirala sam. Amna mi je pomogla u tome. − Amna? Zvuči

poznato.
− Amna?
− Katja. Moja prijateljica iz Rusije. Nažalost, više ne hoda zemljom. − I
nju je dokrajčila? Ah, Bože, ja sam ćorav čovek.
− Nina, idemo. − nehajno sam odmahnuo glavom i okrenuo joj leđa.
Dosta je. Krenuo sam prema vratima. Nina me je u stopu pratila. Naglo
sam zastao stavivši šaku na kvaku.
− Mislio sam da si bolja, no, prevario sam se. Zbogom, Lola. Čuvaj se. −
nije progovorila. Izašao sam napolje, a Nina se čak nije ni pozdravila s
Lolom. Povredila ju je.
− Bio si u pravu. − kazala je kad smo seli u auto.
− Kajem se što sam bio u pravu. − odgovorio sam iskreno. Oduvek sam
hteo da imam porodicu. Sada sam siguran da to više ne želim.
68
18. poglavlje
… Lola …
− Promena plana, Ksena. Jesi li napravila pasoš? − čim su izašli napolje,

otrćala sam u sobu. Izvadila sam dva kofera I najbitnije stvari, počela da
slažem u njih.
− Lola, posle nema vraćanja. − na trenutak sam zatvorila oči. Prodisala
sam. Neka teskoba mi je pritezala srce i nimalo nije bila lepa.
− Znam. Rezerviši mi avionsku kartu… i Ksena, treba mi odmora.
Nisam spavala uopšte.
− Za kad da rezervišem? − promislila sam dobro pre nego što sam rekla.
− Za sutra. − kada sam završila sa pakovanjem, spustila sam kofere s
kreveta na pod. Obućena, bacila sam se u svoje carstvo i posle nekoliko
obrtanja, konačno zaspala. Sanjala sam sudnji dan.
***
Jutro je odavno svanulo. Polako sam otvorila oči i nekoliko puta
ih protrljala. Bacila sam pogled na radni sto i primetila pasoš. Moja
devojčica je brza. Nedostajaće mi. Avionska karta se nalazila pored
pasoša.
Ustala sam iz kreveta I odmah se uputila u kuhinju. Dva sendviča
je stojalo, zavijeno u foliju, na šanku čekajući da ih neko pojede. Uzela
sam ih i ponela u sobu. Stavila sam tanjir na komodu i na brzinu se
obukla u bolju odeću. Umalo da zaboravim. Našla sam mobilni na podu.
Sagla sam se i podigla ga. Ušla sam u kontakte i odmah sam našla Janu.
Otkucala sam joj poruku u kojoj je pisalo:
69
” Od mene ne očekujte da se vratim. Ne tražite me jer me nećete naći, a

ako ipak uspete, moraću da učinim nešto povodom toga. Jano, čuvaj
brata. Moja pomoćnica će vam poslati sve moje rešene slučajeve.
Nerešene ostavljam vama u amanet.
Ovu karticu ću baciti, a telefon slomiti da me ne biste kontaktirali.
Uživajte dok možete.

Detektivka Lola Blagojević ”
− I poslato! Ksena, pošalji Jani preko gmail−a sve moje rešene i

nerešene slućajeve. − pojela sam jedan sendvič, ali drugi nisam mogla.
Bacila sam ga u kantu.
− Urađeno.
− Pozovi Magdu da očisti i sredi kuću. Prebaci joj novac na račun čim
završi. − prišla sam koferima i uhvatila ih za ručke.
− Obavezno. Čuvajte se, molim vas.
− Hoću, Ksena. Vidimo se. − napustila sam svoju lepu i udobnu kućicu.
Do Persije mi je avionom potrebno 9-10h. Divota!
***
Na aeodromu u Persiji, dočekali su me moji odani vojnici. Put
nije trajalo dugo kao što je nekad. Dosta se stvari promenilo. Pre tri
godine, zaklela sam se da nikad neću kročiti na posed Lige Ubica. Tu
zakletvu danas sam prekršila. Potrebna sam svoj narodu jer im treba
Vođa koji će da pobeđuje.
− Jakube! Obavestio si Asju da dolazim? − u Ligi je običaj da najbolji
učenik, ovaj put, Asja, kruniše novog vladara. Zašto baš ona? U
najgorim i neslavnim trenucima, Asja se iskazala veoma veštom i
proglašena je za levu ruku gospodara. Kako sam ja Farisova desna ruka,
ne mogu sama sebe krunisati.
− Spremila je, a pitanje je da li ste vi spremi? Smete li da se upustite u
koštac sa ljudima iz celog sveta? − bila je prava privilegija znati moj
maternji jezik. Ispostavilo se veoma korisno naučiti glavnog stražara
srpskim jezikom.
70
− Itekako smem. Ne zvala se ja Tajra! − prvi put da sam izgovorila svoje

drugo ime. Tako je dobar osećaj.
−Stigli smo. − rekao je Jakub. Izašli smo iz auta i zastala sam ugledavši
poznati " dom ". Nije se promenio.
DVE I PO GODINE RANIJE

Nasamarena sam. Ponižena, nečista i besna. Od mog silovanja je

prošlo tačno pet meseci. Zatrudnela sam posle dva meseca, no, uspešno
sam abortirala uz pomoć moje divne Amne.
Farisu sam morala da ispričam šta se desilo, pa sam smislila
odličnu laž. Pričali smo na arapskom zbog Saveta.
− Okliznula sam se, gospodaru, u lovu. Udarila sam glavom u kamen i
nekoliko sati sam provela napolju. Da nije naišao Jakub sa Amnom, ne
bih bila živa. − sagla sam glavu č jecala. Poverovao mi je.
− Oprošteno ti je. Pošto si vidno uznemirena, da li možemo nešto da
učinimo za tebe, Tajra? − prikrivala sam neobuzdani osmeh.
− Oh, mogli biste me pustiti. − direktno sam ga pogledala u oči. Bio je
slab na lepe devojke.
− Gde?
− Mojoj domovini, gospodaru. − začuđeno je prešao pogledom preko
Saveta da vidi da li se oni slažu. Ispod očiju sam pratila svaki pokret.
− Savet je odlučio da ti dopusti da ideš kući. Spremi se. Avion kreće za
neki sat. − naklonila sam se i okrećući se na peti, cinički se iskezila.
Niste trebali, naivčine.
SADAŠNJOST
− Sto odsto si sigurna u ovo, Tajra? Posle nema kajanja. − sela sam na
presto. Načisto sam se opustila.
− Uradi. − oko mene su bili ljudi od glave do pete u crnom: samo su im
se oči videle.
71
− IZ PEPELA, MI ĆEMO SE KAO FENIKS UZDIĆI. Tajra, desna ruko

gospodara Farisa, da li obećavaš da ćeš čuvati svoj narod od nedaća i
Orlova? − podigla sam desnu šaku uvis.
− Zaklinjem se svojim životom da ću čuvati moj narod od nedaća i
Orlova! Srvanit ćemo ih sa zemljom! − povici su dopirali s svih strana.
Jakub je bio najglasniji.
− Onda te proglašavam, Ptico, novim Vođom Lige Ubica! − stavila mi je
krunu od venca na glavu − Poklonite se vašoj gospodarici! − ponosito
sam ustala.
− Živela Gospodarica! − uzvikivali su moj dodatni nadimak. Tako je

dobro vratiti se.
72
19. poglavlje
… Dimitrije …
Đavo mi nije davao mira. Morao sam da se vratim i uverim da

nije otišla. Nekoliko puta sam zvonio, ali vrata nije otvarala. Okrenuo
sam Ninin broj i posle deset sekundi javila se.
− Halo? − sanjivo je izgovorila. Gde se sad spava?
− Nina, loše vesti. Nestala je. − vrisnula je u slušalicu.
− Šta?!
− Pobegla je u Persiju. Zovi Danijela. Naći ćemo se u skrovištu. −
spustio sam joj slušalicu. Brzim koracima došao do auta i ušao u njega.
Startovao sam motor, ubacio u brzinu i dodajući gas, napustio parking
mesto ispred njene kuće. Sranje!
***
− Sunce ti poljubim! − udario sam šakom o zid.
− Smiri se. Barem znamo gde je. − Nina je bezuspešno pokušavala da
smiri razuzdanu zver. Kako je tako glupa! Ako prihvati krunu, do kraja
života će vladati. Ne želim da moje dete postane krvožedni ubica.
− Znamo. Jesi li se čula s Danijelom? − stavio sam ruke iza glave
šetajući se po prostoriji.
− Jesam. Dolazi. − barem jedna dobra vest. Koga mogu da zovem u
Ligi? Ko mi je ostao veran?
− Okrenućemo Škorpiju i raspitaćemo se o Loli. Uključi računar. −
poslušala me je. Seo sam za stolicu i strelicom ušao u Skajp. Našao sam
73
Lejlu i pritisnuo njenu sliku. Bila je na mreži. Kliknuo sam na zelenu

ikonicu za poziv.
− Dimitrije, mislila sam da te više nikad čuti. − rekao je glas s druge
strane.
− Škorpijo, obećanje sam prekršio. Izvini. Potrebna mi je pomoć. −
zavalila se u fotelju prekrstivši ruke na grudima.
− Ah, sigurno si čuo da je Asja krunisala novog vođu. − sranje!
− Jebote!
− Ima još nekih novosti. Kan je odlučio da krene na Lolu aka Tajru.
Upozori je. Liga Ubica će biti napadnuta od strane Orlova. − ma sjajno!
Samo to je falilo. Lola šta si to uradila?
− Zahvalan sam ti..
− Ne zovi me. − završila je razgovor. Okrenuo sam se ka Nini i
zabrinuto je pogledao.
− Izgubili smo ju je. − izgovorio sam naglas svoje misli jer sam se
iskreno, u dubini duše, nadao da je sve ovo loš san.
− Zar nema nade?
− Kad jednom postaneš Vođa, do smrti si Vođa. Osim − sklopio sam
očne kapke − Ako je neko ubije i skine s trona.
***
− Da, Danijele, mislim da je to najbolja odluka. − stojali smo oko

okruglog stola sa mapom da bih im objasnio detaljnije plan.
− To je samoubistvo! Rizikuješ svoj život! − vikao je na mene dok je
Nina slušala vesti nadajući se da će nešto pisati o njenoj sestri.
− Rizik jeste prevelik, ali bitniji mi je život deteteta od mog. Shvati,
Danijele, moja dužnost je da branim ono što je moje. − nadao sam se
malo boljoj reakciji, što se tiče njega. Od Nine nisam očekivao da će me
podržati, a I kako bi? Rastrgnuo sam je na dve strane.
− Dimitrije, ponovo promisli. Tvoja smrt nikome dobro neće doneti. −
ugrizao sam donju usnu. Razmišljao sam i o tome, no, na mladima svet
ostaje, a ja ne bih podneo da izgubim Lolu i nerođenu ćerku. Da nisam
otišao kod Jane, nikad ne bih saznao da ću imati kćerku.
74
− Dobro, neću da ti branim da ideš u Persiju. Tvoja odluka... Posle

nemoj da se kaješ. − nisam ja od tih osoba koje se kaju ako pogreše.
Štaviše, naučim na greškama jer one čine glavni deo mog sumornog
života. Stvari koje sam video, osetio, za njih nema zaborava. Nema
poboljšanja, jer su one zauvek u glavi.
− Vaš zadatak − pokazao sam prstom na Ninu − kada me ne bude bilo,

da nastavite dalje... Nemojte da žalite što me nema, tako sam želeo.
Jasno? − uzeo sam kartu i pasoš s stola i krenuo van.
− Jasno, brate. − pre nego što sam izašao u sigurnu smrt, pozdravio sam
se sa njima. Znao sam da ih zadnji put vidim.
75
20. poglavlje
... Lola ...
Sedela sam na tronu. Osećaj je bio izvanredan. Nosila sam crnu

odeću, a krunu tj. venac sam odavno skinula. Odneli su ga na skriveno
mesto. Jedina stvar koja mi fali je policija. Kada sam otišla iz Lige
Ubica, Faris me je povezao sa nekim njegovim dobrim prijateljima. Dve
ipo godine sam provela u učenju i savladjivanju borilačkih veština. Posle
godinu dana, znala sam da baratam nožem, da se bijem... Moji " učitelji
" nisu me štedeli. Svaki dan, vraćala sam se u stan s modricama,
podlivima i posekotinama. Shvatila sam da su me pokušavali napraviti
vojnikom koji ne postavlja pitanja već ih ponizno sluša.
− Ovde je. − Jakub me je vratio u stvarnost. Kad je pre stigao?
Očekivala sam ga... U redu, uopšte ga nisam očekivala.
− Uvedi ga. − klimnuo je glavom. Dostojanstveno sam ustala i sporim
hodom, došla do sredine prostorije. Okrenula sam se prema tronu
stavivši ruke iza leđa. Miris poznatog parfema mi je ispunio nosnice.
Dođavola.
− Tebe definitivno nisam očekivala, Dimitrije. − okrenula sam se prema
njemu. Izgledao je drugačije. Odmerila sam ga od glave do pete. Nosio
je crnu trenerku, belu majicu i patike. Imao je bradu, staru otprilike tri
dana i odlično mu je pristajala. Balavila sam nad njim. Iako ga nisam
volela, privlačio me je fizičkim izgledom.
− Pa, evo, stigao sam. Jedva. − prišao mi je i njegova blizina mi uopšte
nije prijala.
− Zašto si došao? − upitala sam sećajući se davne prošlosti. Ovako smo
stajali kada sam zakoračila u Glavnu salu nakon one noći. Razum mi je
tada govorio da ga ubijem, a srce da ne okaljam ruke. Sada mi isto
govore.
− Da bih vas spasao. − prevrnula sam očima prekrstivši ruke.
76
− Ko je tebi rekao da nam treba spašavanje?

− Ja. − vrata su se naglo otvorila. Čuo se udarac, potom šuštanje.
Bomba.
− Sranje. − promrmljala sam odlazeći do zida. Brzim pokretima sam
pomerila sliku i ukucala šifru. Oružje je izašlo iz zemlje. Uzela sam dve
puške i četiri sanžera. Bacila sam Dimitriju pušku. Spretno ju je uhvatio.
Uperili smo ih u vrata i nestrpljivo smo čekali da Kan uđe. Posle dugog
čekanja, zakoračio je u Glavnu salu. Osmeh mu je bio na licu. Crni
mantil do puta, pomerao se sa svakim njegovim pokretom. Kosa mu je
bila do ramena, pa dok je hodao ka nama, zavezao ju je u rep.
− Spustite oružje, želim da pregovaram sa novim Vođom. − naravno
nismo ga poslušali. Stao je na metar od nas.
− Nisam pala sa Marsa. Još uvek, Kane. − kazaću iskreno... Kan me je
više privlačio nego Dimitrije. Kan je bio san svake devojke. Imao je
mišiće, bio je visok oko 2m, a najbolje od svega, dobar u krevet. Ne,
nisam spavala s njim. Asja je imala tu čast.
− Želim da pregovaram sa tobom, Lola. − nazvao me je pravim imenom
što je bilo zabranjeno. Razmislila sam i odlučila da mu ipak pružim
šansu. Nije on loš. Da je imao boljeg oca, ne bi nikad izdao Ligu.
Shvatala sam ga jer sam se suosećala s njim. Polako sam spustila pušku
pokraj tela.
− Pristajem. Dimitrije, spusti pušku. − fruknuo je kroz nos spuštajući
pušku na pod.
− Ne želim rat, Lola. Želim samo šansu. Valjda sam je zaslužio. −
podigla sam levu obrvu.
− Pređi na stvar. Ne volim kad neko odugovlači.
− Nisam došao ovde da te ubijem. Čuo sam da si trudna, a znaš da je u
Ligi trudnoća svetinja. To poštujem jer sam odrastao s neznanjem. Ne
bih voleo da nečije dete bude kao ja, Lola. Ti moraš da budeš s tvojim
detetom. − o ovome nikad nisam razmišljala. Moji roditelji su poginuli,
tako da se ne sećam kako su izgledali. Nina je sve slike bacila.
− Šta predlažeš? −znatiželjno sam ga upitala.
− Da uništimo Ligu, da je više nema. Tako je najpravilnije. − srce mi je
poskočilo u grudima.
− Lola, ne veruješ mu valjda? − Dimitrije se umešao u razgovor.
77
− Vjerujem − luda sam. Definitivno sam luda − Kako da to izvedemo? −

Ligi će trebati dugo vremena da se oporavi. Barem ćemo je srediti na
neko vreme.
***
− Moramo da idemo. Za 10 minuta će da eksplodira. − rekao je Kan.
Krenuli smo prema vratima, ali Orlovi su iskočili pred nas.
− Zar oni nisu tvoji? − uhvatila sam ga za šaku.
− Ne, oni su vojnici mog oca. − zaprepašćeno sam ga pogledala.
− Ček, to bi značilo... − Faris je iskoračio napred.
− Da sam živ. Zdravo, Lola, Dimitrije i sine. − dođavola! Imamo šest
minuta da izađemo inače svi umiremo.
− Videla sam te kako goriš! − viknula sam. Njegovi vojnici su izvadili
mačeve iz opasača, a Dimitrije pištolj. Sa pet metaka, sredio je njegove
momke.
− Tiše. Koliko se sećam, naučio sam Vas da ne varate. − krenuli smo ka
vratima nadajući se da će se on pomeriti, no, nije. Dimitrije i Kan su
skočili na njega da se biju.
− Lola idi. − rekao je Kan. Još dva minuta.
− Kane, idi i ti. Čuvaj ih, molim te. − Dimitrije je odgurnuo Kana od
sebe i nastavio dalje da se bori sa Farisom. Kan me je povukao za ruku i
počeo da vuče napolje.
− Ne... − rekla sam. Najednom je stao. Uplašeno sam pratila njegove
pokrete. Prstima je obuhvatio dve moje najslabije tačke. Gubila sam
svest. Podigao me je u naručje kao mladu i izneo napolje. Taman kad
smo se dovoljno odmaknuli, sklonište je eksplodiralo. Vrisnula sam
svesna činjenice da je Dimitrije mrtav.
78
21. poglavlje
6 meseci kasnije
... Kan ...
Loli se stomak ocrtavao. Tek je ušla u deveti mesec, a izgledala

je kao vila. Istina je što kažu da trudnoća promeni ženu, a i muškarca.
Otkad sam s njom, osetio sam potrebu da je branim svojim životom.
Našli smo se i to je bilo dovoljno za početke dobrih i dugih razgovora.
Od Lige, kako sam saznao, nije ostalo ništa. Bio sam ponosan na naše
delo i tužan, jer Dimitrije nije preživeo. On nikad neće videti svoje dete.
Nisam trebao da ga poslušam. Sada se kajem.
Posmatrao sam Lolu kako bere cveće. Jedva se saginjala od
stomaka, no, to je nije sprečilo da ubere bele rade. Živeli smo zajedno u
jednoj drvenoj vikendici na sprat. Lola je prodala svoj stan, pa smo
kupili ovu kučicu.
− Još malo i stiže nam Katja. − rekao sam naglas. Trenutno sam pravio
kolevku od drveta da bih je stavio u Katjinu sobu.
− Kane, ne bih rekla. − uhvatila se za stomak. Bacio sam čekić iz ruke
na zemlju i potrčao ka njoj. Uhvatio sam je jednom rukom za šaku, a
drugu sam prebacio preko nje. Polako sam je poseo za suvozačevo
mesto. Obišao sam auto i seo za vozačevo. Ubacio sam ključ u bravu i
startovao motor. Ubacio sam u brzinu, dodao gas i napustio naš dom.
Jurio sam kao lud prema bolnici.
***
Izneo sam je iz auta. Medicinske sestre su dotrčale i preuzele
Lolu. Pratio sam ih kao kuče, ali kada su nestali iza vrata porođajne sale,
stao sam. Ja ne mogu tamo jer nisam otac deteta.
− Konstadine! Dolazi ovamo! − Lola je doviknula. Sa osmehom na licu,
ušao sam u salu i prišao joj. Stegla mi je šaku i nevino se nasmejala.
79
− Treba ti pomoć? − upitao sam šeretski.

− Da. − zadihano je izgovorila.
− Još malo da se raširite, pa ćemo krenuti. − rekla je doktorica. Ponovo
sam pogledao u Lolu i zapitao se: „ Čime sam zaslužio ovu ženu? ”
***
Salom je odjeknuo dečiji plač. Sa ponosom sam gledao kako
doktorka uzima bebu i stavlja je na Loline grudi.
− Zdrava devojčica. Čestitam roditelji. Zamolila bih da mi date vaše
podatke. − ja nisam Katjin biološki otac. Odmaknuo sam se od njih.
− Ja se zovem Lola Blagojević, a otac deteta je Konstadin Popov.−
izgovorila je moje drugo ime. Zadivljeno sam pogledao u njih dve.
− Postao sam ćale! − zakoračio sam ka njima dvema. Poljubio sam Lolu
u čelo, a Katju sam uzeo u naručje i predao babicama.
− Hoćemo li joj ikada reći istinu kad poraste? − svako zaslužuje da je
zna.
− Hoćemo, ali ne sada. Doći će vreme i za to.
80
EPILOG
7 godina kasnije
... Lola ...
Moja priča danas i ovde završava. Možda ću započeti još neko

poglavlje, ali je za sada bolje da ostane nedovršena.
Patila sam u životu, nije me štedeo. Sudbina me je bacala na
razne puteve, no, uvek bih se vraćala na onaj pravi. Sa svakim
neuspehom, postala bih jača i snažnija jer se vredi boriti za ono što je
ispravno. Ako napravimo grešku, nije važno. Sledeći put je nećemo
ponoviti, ili hoćemo?
Kud god prošla, uvek bih se vraćala kući, svom domu gde se
osećam sigurno. Ponekad imam običaj da ostanem po ceo dan kući i
kuvam; kuvanje me smiruje. Pomaže mi da ne mislim na kurvu sudbinu.
− Mama, tata je stvarno to uradio? − sedam godina je brzo prošlo i moja
malena devojčica je već porasla. Uskoro kreće u prvi razred i veoma sam
ponosna. Da nije bilo Kana, nikad ne bih mogla da se snađem. On je
stvoren za oca.
− Da, jeste. Spasao je mene i tvog drugog tatu. − sedela mi je u krilu.
Obožavala je da mi dira kosu i ljubi po čelu. To je kopirala od Kana.
Naravno, nisam joj ispričala sve. Izostavila sam neke delove.
− I tata je sada na nebu sa tetkom? − Nina je pre nekoliko godina umrla.
Nisam ni znala da je bolesna dok me bolnica nije nazvala i rekla da mi je
81
sestra primljena zbog nesvestice. Dimitrije je to znao. Klela sam ga što

mi nije rekao, ali Nina ga je naterala da joj obeća da će ćutati.
− Da, dušo, oni su sada sa anđelima. − pomirisala sam njenu kosicu
zašmurivši. To sam stalno radila kada sam tužna.
− Stigao sam!− Kan je doviknuo iz dnevne sobe. Posle dva minuta,
došao je kod nas dve na terasu. Odlučila sam da mu pružim šansu.
− Ćao, dragi, kako je bilo na poslu? − Katja se izmigoljila iz mog
naručja i otrčala u njegove ruke.
− Super. Da li je moja Katja bila mirna? − Kan me je zamenio u policiji.
Oberučke su ga prihvatili čim su saznali da je moj muž.
− Bila je. Imam iznenađenje za tebe. − naborao je čelo. Dohvatila sam
ukrasnu kesu koja se nalazila sa moje leve strane. Pružila sam mu je.
− Šta je to? − polako je spustio Katju na pod. Otvorio je kesu i
zaintrigirano gledao čas u nju, čas u mene.
− Ne mogu da verujem! − izvadio je iz kese test za trudnoću..
− Postaćeš tata! − skočio je k′o oparen i podigao me u naručje. Nije
prestajao da me ljubi.
− Postaću tata! − Katja ga je povukla za sako.
− Želim bata. − naklonio joj se.
− Vaša želja je za mene zapovest, mlada damo. − uneo me je u kuću i
smestio na trosed.
− Treba li ti nešto? − izgledao je tako slatko. Obožavala sam kada se
zbuni. Čini mi se da smo nas dvoje bili suđeni. Ja sam bila njegova žena,
a on moj čovek. MOJ ČOVEK i ničiji više.
... Dimitrije ...
− Pomozite mi! − viknuo sam najglasnije što sam mogao.

− Brate, ne vredi, niko ne može da te čuje. Molim te čuti. − nisam
mogao da ćutim. U ovoj rupi sam zatvoren dugo i ne znam koja je sada
godina. Udarao sam u rešetke konzervom da bih privukao pažnju, ali
82
bezuspešno. Isti čovek je dolazio jedanput na dan i to samo da nam

donese hranu.
− Želim napolje. − čuli su se uzdasi.
− Svi želimo. Bekstvo odavde je nemoguće. − seo sam na krevet.
Protrljao sam očne kapke i legao.
− Dimitrije Milekiću − neka devojka je konačno izašla iz senke i
primakla se rešetkama − Pomirite se sa sudbinom. Izlaz ne postoji. −
neću da se pomirim. Barem sam živ.
− Jeste li vi pokušali da nađete izlaz, gospođice... − zastao sam jer je
nisam čuo da je ikome rekla svoje ime.
− Katja... Katja Aleksandrov.
KRAJ
83
O AUTORU
Jovana Knežević je rođena 30. maja 2002. godine u Čačku. Od

svoje 13-e počinje ozbiljnije da piše i njeno prvo delo je knjiga
OSLOBODI ME koja je sad i u papirnatom izdanju. Takođe se bavi
pisanjem priča, tako da je jedna njena priča Susret na groblju izašla u
knjizi BESAN - Priče za besanu Noć Vol.i Grupa autora. Jovana
trenutno ide u Gimnaziju u Kraljevu i vrlo dobar je đak. Živi u Kaoni,
selu nedaleko od Guče.
84

Dama U Crvenom Jovana Knezevic - Lj.e.r

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Dama U Crvenom Jovana Knezevic - Lj.e.r

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dama U Crvenom Jovana Knezevic - Lj.e.r

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Jovana Knežević Dama u crvenom

Obrada: Čarobne knjige i ljubavni romani

Jedna prošlost, izgubljena u svemiru, i slučajno zaboravljena od

− Gospođice Blagojević, gradonačelnik je došao. Rekao mi je da Vam

ne desi. Dogovoreno? – ironično sam pričala nadajući se da će ovo da ga

− Bilo je lepo dok je trajalo. – nevoljno sam ustala iz kreveta i

Očekivao sam novosti u vezi ilegalne pošiljke koja večeras

Krenuo sam ubrzanim hodom ka vratima zgrade. Sama su se

− Čovek treba da se vodi srcem. Razum pogreši u proceni i onda,

... Lola ...

Šta mislite? Kako nekome može da se završi nedelja? Šetnjom,

Moj krevet je izgledao baš primamljivo. Odmah sam se svukla i

PET GODINA RANIJE

Nisam mogla da vidim i to je bila najgora stvar na ovom svetu;

− If you pray to God, he won′t help you.– rekao je lošim engleskim

− Jeste li čuli za ovo? – upitao sam Danijela i Ninu koji su gledali u TV

Olabavio sam kravatu i pozdravljajući Janu, izašao napolje. Ušao

Mislim da mi se pritisak podigao na 200. Stvarno ne znam

‫ أيها‬،‫أح يطكم أن واجبولدي ت ارجا‬

− Sranje! – zgužvala sam papir i ubacila u torbu. Moram da razgovaram

PRE PET GODINA

− Do you understand ?! – dvojica muškaraca me je držalo, a krv je

− You're right. But you'll just know. – uhvatio me je za kosu i doveo do

− Kidnapovao si mi sestru?! Jesi li normalan?! Navućićeš nam celu

− O moj Bože! Kakve su to tetovaže?! A tek ti ožiljci?! – Nina je

− Nećeš, ne brini. Povredićeš se.

Kafa je stvarno čudo jer posle pete, osećala sam se odmorno.

Sadržaj pisma me je zaintrigirao. Gad! Nevina osoba je platila

Nije uopšte napisao na početku pisma “ Liga Ubica ”, što znači

− Laku noć, Nina. – skočila sam sa troseda uputivši se u moju sobu…

… PET GODINA RANIJE …

− Tyra, my dear! You've finally come! My Assassins, now ask .. Does

 Bekstvo je zabranjeno. Kazna: 25 UDARACA BIČEM

Nina mi je otvorila vrata od Loline kuće. Tiho sam se ušunjao i

− Donekle. Potreban si mi jer ću komunicirati sa nekim iz Lige Ubica, a

− Jakub, my friend. How are you?

− Šta imamo? − upitala sam Janu koja je škrabala po dokumentima.

− Da. Pogledala sam vozačku. − lepo si odradila svoj posao. Došao je i

− Bravo! Stvarno izvanredan um imaš… Šteta što ću morati da te

je podigla u urednu pundžu, ali je pustila nekoliko pramenova da vise sa

− Gospodine gradonačelniče, šta želite da s tim kažete? Pređite odmah

... Lola ...

Sledećeg dana sam ponovo morala da idem u kancelariju. Iako

− Stižemo. − rekao je. Isključila sam skajp i spustila lap-top na komodu

… TRI GODINE RANIJE …

− Dobro. Hoćeš li da te ispratim na aeodrom?

− Ako nisi primetio, presvlačim se. − prevrnula je očima.

Usporio sam jer je ona svršila. Posle nekoliko sekundi, i ja sam.

− Valjda si naučila lekciju. − podigla sam glavu. Nina je stojala na

Kapljice kiše udarale su o prozor. Remetile su moj mir i

TRI GODINE RANIJE

− Something has happened? − ustala sam sa hladne zemlje. Škorpija je

− Detektivko Blagojević? − Jana me je prekinula u razmišljanju.

− Ljudi, mi ćemo zajedničkim snagama, naći odgovornog za ovaj zločin.

− Sedam dana! Sedam dana je tvojoj sestri trebalo da napravi pometnju

− Nemoj posle da mi cmizdriš! Je l′ ti jasno? − nije se zaustavila da mi

Jeo sam picu sa Danijelom kada nas je Nina prekinula sa svojim

... Lola ...