Mercredi le 29 mars 2023

Préparations pour le deuxième devoir ecrit

Pripreme za drugi pismeni zadatak

Teme:

Gramatika
L’emploi des temps - Upotreba vremena

Leksika
La surprise - Iznenadjenje
Exprimer un doute - Izraziti sumnju
Exprimer le regret - Izraziti žaljenje
Féliciter - Čestitati

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

L’emploi des temps

Upotreba vremena

Do sada smo učili sva vremena pojedinačno i na pismenim vežbama smo ih radili odvojeno.
Danas ih spajamo u jednu vežbu i učimo ne samo kako se grade već i kad se koriste. Od svih vremena
koje smo učili u prethodne četiri godine, danas ćemo da naučimo upotrebu sledećih glagolskih oblika: le
présent (prezent), le futur proche (blisko buduće vreme), le futur simple (futur I), le passé composé
(perfekat), l’imparfait (imperfekat), le plus-que-parfait (pluskvamperfekat) i le subjonctif présent
(sibžontiv prezenta).
Kao i kod ostalih jezika, fokusiraš se na upotrebu priloga za vreme, tako da ove glagolske oblike koristiš
kad imaš sledeće priloge:

Glagolski oblik primeri tog vremena sa prilozi za vreme

parler, être i avoir
le présent je parle aujourd’hui, maintenant, ce moment, cet instant
prezent je suis / j’ai i ako nema nikakav prilog za vreme

le futur proche je vais parler demain, après-demain, dans 3 jours, la semaine pro-
blisko buduće vreme je vais être/ je vais avoir chaine, le mois prochain, l’année prochaine, l’été pro-
le futur simple je parlerai chain, plus tard, bientôt, tout de suite, neka godina ili
futur I je serai / j’aurai datum iz budućnosti (en 2030, le 3 mai 2025)

le passé composé j’ai parlé hier, avant-hier, il y a 3 jours, il y a une semaine, la

perfekat j’ai été / j’ai eu semaine dernière, le mois dernier, l’année dernière,
l’été dernier, neka godina ili datum iz prošlosti (en
1984, le 3 mai 2002)

l’imparfait je parlais avant

imperfekat j’étais/ j’avais

le plus-que-parfait j’avais parlé

pluskvamperfekat j’avais été / j’avais eu
Pluskvamperfekat ili davno prošlo vreme iskazuje radnju koja se desila u prošlosti pre neke druge prošle
radnje, dakle koristi se u složenoj rečenici, gde imate dva predikata. Ako je jedan predikat u nekom
prošlom glagolskom obliku (le passé composé (perfekat) ili l’imparfait (imperfekat)), tada drugi glagol
stavljaš u pluskvamperfekat:

Je suis arrivé quand ils avaient dîné. - Ja sam stigao kad su bili večerali.
glagol u perfektu glagol u pluskvamperfektu
desilo se pre glagola u perfektu

le subjonctif présent que je parle

sibžontiv prezenta que je sois / que j’aie
Sibžontiv prezenta se koristi u složenim rečenicama kada iskazujemo neki naš subjektivan stav prema
nekoj radnji. Preciznije rečeno, sibžontiv prezenta se upotrebljava najčešće u složenim rečenicama iza
veznika que ako ispred tog veznika stoji neki glagol koji izražava neku volju (vouloir, demander, éxiger,
désirer, souhaiter...), želju (préférer, aimer, adorer, detester, avoir peur, se rejouir, regretter, être
content, être désolé, être heureux...), sumnju (douter, ne pas croire, ne pas penser, ne pas trouver...) ili
neka bezlična konstrukcija (il faut, il est temps, il est nécessaire, il est important, il est possible, c’est
fantastique, c’est merveilleux, c’est formidable, c’est génial, c’est super!...)

Je veux que ce soit la vérité. - Želim da je to istina.

želja prezent sibžontiva od être (subjektivni stav)
Je doute que nous acceptions votre proposition. - Sumnjam da prihvatamo vaš predlog.
sumnja prezent sibžontiva od accepter (subjektivni stav)

Naučili smo da iza veznika que uvek stoji sibžontiv ali to nije u potpunosti tačno. Umesto sibžontiva moze
stajati i prezent indikativa tj. najobičniji prezent.

Prezent indikativa se koristi posle veznika que ako ispred veznika iskazujemo neku činjenicu, sigurnost
(je dis, je suis sûr, je suis certain…) ili mišljenje (penser, croire, trouver…):

Je suis certain que c’est la vérité. - Siguran sam da je to istina.

sigurnost prezent indikativa od être (činjenica)
Je pense que nous acceptons votre proposition. - Mislim da prihvatamo vaš predlog.
mišljenje prezent indikativa od accepter (činjenica)

U oba slučaja, i sibžontiv prezenta i prezent indikativa prevodimo na isti način, prezentom indikativa.

OP!(Obrati pažnju!) - Pazite sa glagolima penser, croire, trouver !! Ako se nalaze ispred que i ako su u
potvrdnom obliku, onda se iza que upotrebljava prezent indikativa, ali ako su u odričnom obliku, koristi
se prezent sibžontiva :

Je pense que nous acceptons votre proposition. - Mislim da prihvatamo vaš predlog.
mišljenje prezent indikativa od accepter
Je ne pense pas que nous acceptions votre proposition. - Ne mislim da prihvatamo vaš predlog.
sumnja prezent sibžontiva od accepter

Na kraju svega, treba da znaš da izabereš da li glagol treba staviti u sibžontiv ili prezent indikativa, na
primer :

Il a peur que tu (avoir)……………. un problème.

Treba da izabereš da li glagol avoir ide u sibžontiv ili prezent. To se radi tako što gledamo šta stoji ispred
veznika que.

Il a peur que tu aies un problème.

osećanje prezent sibžontiva od avoir
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

La surprise
Iznenadjenje

Ce n’est pas possible! - To nije moguće!

Ce n’est pas vrai! - To ne može biti istina!
C’est incroyable! - To je neverovatno!
Je n’en crois pas mes yeux!/mes oreilles! - Ne verujem šta vidim/čujem!
Comment? - Kako?
Ça alors! (izraz iznenadjenja ili čudjenja)
Je n’en reviens pas! - Ne mogu da dodjem sebi!
Je rêve! - Sanjam!
J’hallucine! - Haluciniram!
Quoi! - Šta!

Exprimer un doute
Izraziti sumnju

Je ne suis pas sûr(e) que ... + subjonctif - Nisam siguran da li...

Je ne suis pas sûr que ce soit une bonne idée. - Nisam siguran da je to dobra ideja.
Je doute que ... + subjonctif - Sumnjam da...
Je doute qu’il vienne. - Sumnjam da on dolazi.
Cela m’étonnerait que ... + subjonctif - Čudilo bi me kad bi...
Cela m’étonnerait qu’elle ait de l’argent. - Čudilo bi me da ona ima novac.
Je ne crois pas que ... + subjonctif - Ne verujem da...
Je ne crois pas qu’il puisse venir avec moi. - Ne verujem da on može doći sa mnom.
Je ne pense pas que ... + subjonctif - Ne mislim/verujem da...
Je ne pense pas qu’elle aille à Paris. - Ne verujem da ona ide u Pariz.
Je crois que ... + indikativ - Verujem da...
Je crois qu’il peut venir avec moi. - Verujem da on može doći sa mnom.
Je pense que ... + indikativ - Mislim da...
Je pense qu’elle va à Paris. - Mislim da ona ide u Pariz.

Exprimer le regret
Izraziti žaljenje

Quel dommage! - Kakva šteta!

C’est trop bête! - To je suviše glupo!
C’est dommage que... + subjonctif - Šteta što...
C’est dommage qu’il ne soit pas avec nous. - Šteta što on nije sa nama.
Pourquoi est-ce que je n’ai pas (je ne me suis pas)... - Zašto nisam...
Si seulement j’avais ... j’étais ... je m’étais ... - Da sam samo...
Si seulement j’étais sorti avec elle... - Da sam samo izašao sa njom...
Quand je pense que j’aurais pu ...+ infinitif - Kad samo pomislim da sam mogao...
Quand je pense que j’aurais pu être riche. - Kad samo pomislim da sam mogao biti bogat.
J’aurais dû ... , je n’aurais pas dû... + infinitif - Trebao sam...
J’aurais dû acheter ce pantalon. - Trebao sam kupiti te pantalone.
J’aurais mieux fait de ... + infinitif - Bolje bi bilo da sam...
J’aurais mieux fait d’écouter mon prof. - Bolje bi bilo da sam slušao mog profesora.

Féliciter
Čestitati
Félicitations! - Čestitam!
Toutes mes félicitations! - Sve moje čestitke!
Je te félicite! - Čestitam ti!
Bravo! - Bravo!
Chapeau! - Skidam kapu!
Je suis vraiment content pour toi! - Stvarno sam srećan zbog tebe!
Tu l’as bien mérité! - Zaslužio si ga!