ВИТАМИНИ А И Д

ВИТАМИН А (аксерофтол)

Недостатак витамима А у организму проузрокује орожавање епитела слузокоже дисајних,

гениталних и органа за варење, што често, услед инфекција доводи и до смрти. Најважнији знаци
недостатка овог витамина су ноћно слепило (хиповитаминоза), а касније ксерофталмија, тј. суво
орожавање рожњаче и коњуктива уз губитак вида (авитаминоза). 

У природи су поред витамина А распрострањени и његови провитамини: алфа, бета и гама-

каротен. Као витамин најчешће се налази у намирницама анималног,а као провитамин у
намирницама биљног порекла. Најважнији извори витамина А су: риба, јетра, жуманце, маслац,
павлака, сир, млеко. У жуманцету, маслацу и производима од млека (пуномасног) витамин А се
налази у смеси са каротенима. Најважнији извор каротена су жуто или црвено обојено воће и
поврће: кајсија, бресква, парадајз, шаргарепа, тиква. 

Структура и својства: алфа, бета и гама-каротен су незасићени угљоводоници са 11 или 12

двогубих коњугованих веза и са једним или два шесточлана пртсена. Обојени су наранџасто и
представљају природне боје. Да би каротен био провитамин витамина А, мора да садржи бета-
јононски прстен. Из бета-каротена који садржи 2 бета-јононска прстена настају у организму 2
молекула витамина А, а из алфа и гама-каротена само по један, јер садрже само по један бета-
јононски прстен. Каротени се лако разлажу у току чувања, кулинарске обраде или других
третирања намирница. При кувању или конзервисању намирница, као и у одсуству кисеоника,
каротени се изомерују, због чега се смањује њихова витаминска активност, а при јачем загревању
долази до цепања молекула. Каротени и витамин А су веома подложни разлагању и при сушењу
намирница.

Улога у организму: најважнија улога витамина А у организму човека је што учествује у изградњи
пигмента у штапићима и чепићима мрежњаче. Ови пигменти омогућују виђење, јер при
апсорпцији фотона омогућују настајање импулса. Ако у организму тј. оку нема довољно витамина
А око не може да синтетише довољно родопсина да би се прилагодило на сумрак. Због овога
долази до ноћног слепила. Манифестација ове болести је неспособност особа да виде у сумраку.

Дневне потребе: дневне потребе у витамину А чешће се изражавају у интернационалним

јединицама. Једна и.ј.=300 микрограма витамина А. За децу и дечаке препоручује се дневно 5000
и.ј. тј. 1,5 милиграм, а за труднице и дојиље 6000-8000 и.ј. тј. 1,8-2,4 милиграма витамина А.

ВИТАМИН Д (антирахитички витамин)

Недостатак овог витамина изазива рахитис код деце и остеомалацију код одраслих. Рахитис је
последица неправилног окоштавања, због чега кости постају меке, савитљиве и подложне
деформацијама. Остеомалација је слична рахитису, па се због тога и назива рахитисом одраслих.
Последица је разградње дотрајалих ћелија костију и демобилизације калцијума и фосфора. У
одсуству витамина Д кости не могу да се регенеришу и постају мекше и подложније
деформацијама.

Витамин Д омогућује нормално окоштавање односно учествује у регулисању метаболизма

калцијума и фосфора из којих се кости изграђују и обнављају.

Познато је више витамина Д, као и њихових провитамина-стерола, из којих настају одговарајући

су:егростерол и 7-дехидрохолестерол. Ергостерол се у знатним количинама налази у квасцу, а
зрачењем прелази у витамин Д2 или калциферол. 7-дехидрохолестерол се синтетише и у човечјем
организму, налази се у кожи, а при сунчању прелази у витамин Д3.

Извори витамина Д су обично анимални производи, као на пример рибље уље, месо, сардине,
лосос, харинга, жуманце, џигерица, маслац, док су извори провитамина Д биљна уља, клице
житарица, варива, семење..

Структура и свосјства: није познато на који начин витамин Д регулише метаболизам калцијума и
фосфора у организму. Познато је да овај витамин побољшава апсорпцију калцијума и фосфора из
интестиналног тракта активним транспортом,а сматра се такође и тиме што побољшава
пропустљивост цревне слузокоже као и волумена желудачног сока.

Дневне дозе:дневне потребе људи су само приближно утврђене, јер зависе од изложености
организма на сунцу. За труднице, децу и одрасле препоручује се дневно 400-500 и.ј. тј. 10-20
микрограма витамина Д. Претерана употреба витамина Д је штетна (хипервитаминоза).