Svedocanstva. Velika Srbija

Br.
34 Biblioteka SVEDOANSTVA
Proces Vojislavu eelju:
RASKRINKAVANJE PROJEKTA VELIKA SRBIJA
Uredila i priredila: Sonja Biserko
Beograd 2009.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija
Biblioteka SVEDOANSTVA br. 34 Proces Vojislavu eelju: Raskrinkavanje projekta Velika Srbija IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko
***
UREDILA I PRIREDILA: Sonja Biserko KORICE: Ivan Hraovec PRELOM: Neboja Tasi TAMPA: "Zagorac", Beograd 2009. TIRA: 600 ISBN 978-86-7208-159-6 Zahvaljujemo Saveznom ministarstvu inostranih poslova Savezne Republike Nemake koje je pomoglo objavljivanje ove knjige.
Proces Vojislavu eelju:
Sadraj:
Sonja Biserko Uvod ............................................................................................................... I RADIKALSKI KONCEPT VELIKE SRBIJE Olga Popovi Obradovi: Koreni antimoderne politike kulture u Srbiji ......................................... Latinka Perovi: Narodna radikalna stranka: utemeljenje ideologije socijalnog, nacionalnog i politikog jedinstva srpskog naroda ................................ Yves Tomic: Ideologija Velike Srbije u XIX i XX veku .................................................. II TOK SUENJA Optunica protiv Vojislava eelja (delovi) .......................................... Izvetaji agencije SENSE o toku suenja Vojislavu eelju ................ III PODSTICANJE I VOJNO ANGAOVANJE Dr Anthony Obershall: Nacionalistika propaganda Vojislava eelja: sadraj, tehnika, ciljevi i uticaji, 1990-1994. godina ............................................................... Reynaud Theunens: Ekspertski izvetaj tima za vojne analize za predmet IT-95-13 ............. 738 201 222 91 21 7
35
469
IV MEDIJI O SUENJU Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji o medijskom izvetavanju o procesu Vojislavu eelju u Hagu ................................... Zaklanjanje iza istorije (Vladimir Petrovi) .......................................... Sluaj Jovana Dulovia: Zato tuilatvo Hakog suda maltretira novinara Vremena (Tatjana Tagirov) .................................................... Prekid suenja Vojislavu eelju: Moraemo sami, kako znamo (Tatjana Tagirov) .......................................................................................... Fijasko suenja srpskom nacionalizmu (Ljiljana Smajlovi i Ivana Jankovi) ........................................................................................................ Najtei posao u Srbiji (Zoran irjakovi) ..............................................
1043 1062
Uvod
1065
1071
Istrajnost na velikosrpskom projektu

Ova knjiga je izbor dokumenata i izvetaja sa suenja Vojislavu eelju pred Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju u Hagu. Podeljena je na nekoliko poglavlja. Prvo poglavlje se odnosi na istorijat radikalne stranke i njen program Velike Srbije. Za potrebe Tuilatva, Iv Tomi je priredio ekspertski izvetaj o velikosrpskoj ideji radikalne stranke koji obuhvata period od njenog osnivanja do sada. Sa tekstovima Latinke Perovi i Olge Popovi Obradovi, prvo poglavlje deifruje sutinu tog programa i daje objanjenja koja su neophodna za razumevanje drame srpskog naroda krajem XX veka. Drugo poglavlje sadri delove optunice i hronologiju suenja kroz izvetaje agencije SENSE, jedine koja sveobuhvatno prati sva suenja u Hagu. Hronologija jasno ukazuje na strategiju Vojislava eelja da diskredituje svedoke i da podriva rad Tuilatva u svakom segmentu, ukljuujui i otkrivanje identiteta zatienih svedoka. Dnevno praenje suenja daje jasan uvid u tehnologiju pritiska na svedoke. Neka imena su otkrivena preko supruge Jadranke, kojoj su posle toga privremeno zabranjene posete. Zatim sledi poglavlje sa jo dva ekspertska izvetaja, jedan (Antoni Oberal) se odnosi na eeljeve propagandne govore, posebno one koji su imali za cilj podstrekavanje na zloin. Tuilatvo je prikazalo i video snimke, to je trajalo itavih pet dana. Drugi je ekpsertski izvetaj (Rejno Tunens) o vojsci, njenoj strukturi i bliskoj saradnji Vojislava eelja sa njom. U etvrtom poglavlju prezentirano je nekoliko analiza o izvetavanju naih medija o suenju, kao i nekoliko novinskih analiza, karakteristinih za dominantni nain izveatavanja.
1078 1088
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija podsticanje mrnje prema Hrvatima u Srbiji. U Programskoj deklaraciji Srpske radikalne stranke (februar 1991) stoji da e se zalagati za obnavljanje slobodne, nezavisne i demokratske srpske drave na Balkanu koja e obuhvatiti celokupno srpstvo, to znai da e u svojim granicama imati, pored sadanje oktroisane srbijanske federalne jedinice, srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju. eelj se rano ukljuio i u zastraivanje Albanaca. U programskoj Deklaraciji SRS iz 1991. godine predvieno je proterivanje 300.000 Albanaca sa detaljnim planom zastraivanja. Poruivao im je da je njihova zemlja Albanija, a da samo lojalni Albanci mogu ostati u Srbiji. Vojislav eelj i eljko Ranatovi Arkan bili su prisutni na Kosovu 1992. godine i pripremali su teren za planove koji su nagoveteni u Programskoj deklaraciji. Meutim, plan da se destabilizuje Kosovo ve poetkom devedesetih bio je osujeen upozorenjem koje je uputio Dord Bu, predsednik SAD krajem 1992, u formi tzv. Boinog upozorenja. Isto upozorenje je Slobodanu Miloeviu poslao i predsednik Bil Klinton u februaru 1993. Naime, SAD su dole do podataka da se priprema scenario za Kosovo koji bi, sa stanovita interesa NATO, doveo do destabilizacije znatno ireg prostora, odnosno celog junog krila Severnoatlantske alijanse. Takav scenario podrazumevao je i destabilizaciju Makedonije. eelj u to vreme uestalo pominje Makedoniju i protiv je povlaenja JNA iz Makedonije, a mnogo ranije govori da je Makedonija uvekl bila srpsko podruje1. Programska deklaracija posebno akcentira i Kosovo, zalaganjem za guenje svim sredstvima albanske separatistike pobune uz neophodno spro-voenje mera kao to su: onemoguavanje bilo kakvog oblika kosovsko-meto-hijske politike teritorijalne autonomije, proterivanje 360 hiljada albanskih emi-granata, spreavanje dravnog finansijskog dotiranja nacionalne manjine, pro-glaavanje ratnog stanja i zavoenje vojne uprave, rasputanje tamonjih orga-na civilne vlasti i ustanova koje se finansiraju iz dravnog bueta, zatvaranje ili konzerviranje svih fabrika i drugih proizvodnih pogona, ukidanje svih socijal-nih davanja iptarima, posebno onih koja podstiu previsok natalitet i niz drugih.2
eelj kao kontrolisani akter

Pripreme za rat trajale su dugo. Na tome se priljeno radilo na nekoliko nivoa: kroz kole, univerzitet, medije, institucije, neformalne kafanske sedeljke i druenja. Od osmiljavanja projekta do njegove operacionalizacije razne linosti su dobijale uloge u skladu sa mogunostima i dometima. Vojislav eelj je u tom pogledu jedan od najdoslednijih operativaca; delovao je uvek kao alter ego Slobodana Miloevia. Uvek spreman da pokae meru nasilja za koju se predsednik u datom trenutku odluio. I istovremeno, uvek dovoljno nesimpatian da je Slobodan Miloevi delovao pristojno i prihvatljivo. Tako su za sve uspehe srpske strane u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini najvei krivci bili pripadnici raznih paravojski u ijem se sastavu borilo na desetine hiljada ljudi. Sve vodee paravojske ovog tipa formirale su formalno opozicione stranke. Srpski pokret obnove bio je inicijator stvaranja Srpske garde, koja je nastala nakon sloma JNA u Sloveniji, sa ciljem da preraste u srpsku vojsku. Delovala je pod komandom Prve armije, kasnije pod komandom Teritorijalne odbrane Gospi. Dobrovoljci Srpske radikalne stranke (prema nekim procenama, bilo ih je izmeu 30.000 i 50.000) uestvovali su u ratu od samog poetka. Njihov odlazak na ratite praen je velikim televizijskim publicitetom. Za eljevu stranku vezivali su se nakon povratka sa ratita, jer on uliva sigurnost. Srpska dobrovoljaka garda eljka Ranatovia Arkana bila je najdisciplinovanija paravojska i delovala je u okviru Novosadskog korpusa. Zvanini organi su na poetku negirali njihovo postojanje, da bi kasnije, nakon neuspele mobilizacije, sve one bile stavljene pod direktnu kontrolu JNA. Te jedinice gotovo da nisu imale odlike paravojske, to su javno tvrdili i Arkan i eelj. Ono to ih je razlikovalo od JNA je nain unutranje organizacije, oznake, zastave, himne i drugaije obraanje. To potvruje i Uredba Vlade Srbije o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu (23. avgust 1991) koja u lanu 1. kae: Popuna JNA dobrovoljcima vri se u skladu sa saveznim propisima. Indikativna je i Naredba Predsednitva SFRJ od 10. novembra 1991. o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti. Ime Vojislava eelja je, uz Vuka Drakovia, vezano za prve izlive mrnje prema drugim narodima u bivoj Jugoslaviji. U javnim nastupima simbolisao je najeu formu govora mrnje. Posebno je zasluan za
Revija 92, 31. januar 1990. Radikalizacija drutva u Srbiji, ur. Sonja Biserko i Seka Stanojlovi, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 1997.
1 2
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ne treba posebno isticati da je ovaj program u to vreme bio i neformal-ni program srbijanskog reima i da se po njemu odvijao scenario zaokruivanja Velike Srbije. Srpska radikalna stranka od samog osnivanja ima svoje glasilo koje se zove Velika Srbija. Deo koji se odnosi na Kosovo metodoloki je primenjen 1998. i 1999. godine zbog ega je dolo do NATO intervencije. Socijalisti su zadrali konspirativnost kao meru politike lukavosti, te su partije poput eeljeve imale ulogu obelodanjivanja ratnih ciljeva. U Programu stranke se istie da je cilj dravnog ureenja Velika Srbija. U to vreme dr eelj uspeno obilazi Srbe u dijaspori, od Engleske, preko Kanade, do Australije, od kojih je prikupio novanu podrku za svoj program. eelj je bio na svim ratitima, od Knina, zapadne i istone Slavonije, do Bosne, posebno istone. Unutranju prekompoziciju Jugoslavije je video kroz stvaranje tri drave: Velike Srbije, Male Hrvatske i jo manje Slovenije.3 Drina je srpska reka koja protie kroz centar Srbije, a to se tie Muslimana, oni mogu raunati samo na deo oko reke Bosne, i mada su veinsko stanovnitvo, pripada im samo 18 odsto teritorije BiH. Muslimani u principu nemaju nita protiv da ive sa Srbima, meutim, ako nee da razgovaraju sa bosanskim SDS, onda radikali stupaju na scenu, a s njima razgovora nee biti4. Ni Muslimane u Sandaku nije tedeo. Pretio im je svojim dobrovoljcima prekaljenim u ratu ukoliko se dese barikade ili nekakv muslimanski ustanak.5 U Skuptini Srbije pozivao je na retorziju prema Hrvatima, zalagao se za proterivanje Hrvata iz Vojvodine i Srbije. Oni su najvei srpski neprijatelji i zloinaki i kukaviki narod. Kao peta kolona i neposredni saradnici ustaa moraju se proterati.6 To bi radili na krajnje human nain tako to bismo im dali adrese Srba iz Hrvatske. Hrvatska ne moe da se otcepi, barem ne u avno-jevskim granicama. Jedino Slovenci imaju ansu da se otcepe. U Skuptini Srbije eelj obeava da u Srbiji nee iveti Hrvati, nudi vozove i kamione da ih odvode, poziva se na zakon retorzije i obeava da kad se promeni vlast u Srbiji sve emo ih raseliti. Skuptina je utala a socijalistima je sve ilo u prilog. Po eelju pitanje Bosne za Srbiju je pitanje biti ili ne biti.7 Poputanje u Bosni znai dva miliona izbeglica u Srbiji i gubljenje veza sa
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Krajinom. Srbija ne sme prihvatiti nikakav ultimatum, inae e se svesti na beogradski paaluk. Opsada Sarajeva nije ratni zloin8 jer je kriv onaj ko je dozvolio da Sarajevo postane ratna tvrava. Ako se vojno ne intervenie protiv Srbije, srpski narod e izdrati sve ekonomske blokade. Ovo je rat za dravu i sada se mora razmiljati kako sauvati teritorije pod naom kontrolom. Borba srpskog naroda za samostalnost u zapadnim krajinama moe potrajati pet godina, a sa pritiscima moda i dvadesetak.9 Mada uvek u dosluhu sa Miloeviem zbog njegove patriotske politike, bilo je perioda kada ga je estoko napadao, pre svega, zbog poputanja prema svetu i gubljenja teritorija. Tada optuuje Miloevia za finansijske malverzacije, jer se bez njega nita nije moglo uraditi ni Dafina, ni Jezda...10 Potencirao je da su svi dobrovoljci bili pod komandom JNA ili lokalnih TO RS i RSK.11 Istie da su neki dobrovoljci SRS bili ukljueni u specijalne jedinice policije i vojske SRJ, da su prelazili Drinu u ratnim dejstvima u Bosni. Kada su poele prie o kandidatima za Hag, on je bio meu prvo pomenutim. Branio se reima: Radujem se putu u Hag, ali ne vidim kako bih stigao tamo bez Slobodana Miloevia. Sam je traio vizu u holandskoj ambasadi u Beogradu, ali mu je nisu dali. Ni predsednik Miloevi nije bio bezoseajan prema njemu. U Ilustrova-noj politici u maju 1992, kae: Najvie cenim eelja iz opozicije jer smatram da su on i njegova partija finansijski samostalni od inostranstva i zato to je dosledan u izraavanju svog politikog miljenja. On ne oscilira u miljenju kao neke njegove opozicione kolege koje danas govore jedno a sutra drugo.12 Na saveznim izborima 1996. godine, eeljeva stranka je dobila najvie glasova posle SPS. Pojedinano je bila jaa od tri stranke udruene u koaliciju Zajedno. Dr eelj je tada postao predsednik optine Zemun. Tada su kruile prie da rano izjutra dolazi u kancelariju i da ceo dan razgovara sa narodom i reava gorue probleme. Prialo se i o njegovoj disciplini i tome kako je Zemun postao najorganizovanija optina. Njegova uloga je esto bila u srbijanskoj jav-nosti podcenjivana, ali se pokazalo da u svim ekonomski kritinim situacijama njegov egalitarni program ima veliku
Revija 92, 31. januar 1990. NIN, 21. januar 1992. 5 Borba, 12. maj 1992. 6 Osmica, 22. april 1992. 7 Isto
3 4
Duga, 17. decembar 1991. Veernje novosti, 6. april 1993. Borba, 12. novembar 1993. 11 Isto. 12 Ilustrovana politika, maj, 1992.
8 9 10
10
11
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija privlanost za sve gubitnike tranzicije. Njegova izborna baza u to vreme su seljatvo i radnika klasa, razni doseljenici i izbeglice. Imao je odline veze sa Vojskom Jugoslavije i sa policijom. U vreme kada je bio najjai, lanovi njegove stranke bili su visoki funkcioneri dravne administracije. Mnogi lanovi i simpatizeri SPS, razoarani Miloevievim porazom, svoju podrku su davali eelju. eelj je i na politikoj sceni Srbije koristio sve raspoloive mehanizme za delovanje, pre svega, negujui nasilje i teroror. Koristio se nelegalnim metodama u dolaenju do materijalnih dobara. Rasprodajom poslovnog i drugih prostora, ubirao je sredstva kojima je finansirao stranku i svoje kampanje. Imao je pristup svim tv-stanicama. Bio je est gost u tvduelima ili na okruglim stolovimas na razne teme, iji su gosti i opozicioni lideri. eelj se pokazivao vinijim, u esto beskrupuloznim duelima u kojima je uredno koristio policijske podatke. Svojom agresivnou skoro uvek je uspevao da nadgovori protivnike. Vrhunac njegovog nasilnikog ponaanja u medijima bio je duel sa advokatom Nikolom Baroviem, emu je sledio brutalni fiziki napad na njega u studiju, kada su Barovia pretukli njegovi telohranitelji. Njegove Zemunske novine i Velika Srbija bile su (i jo uvek jesu) svojevrsni primer irenja mrnje prema ne-Srbima. Meutim, ni reim nije ostao skrtenih ruku. eelj je pobedio na predsednikim izborima 1996, ali se Slobodan Miloevi ipak odluio da poniti izbore i na to mesto dovede Zorana Lilia. To je jedan dobar pokazatelj da je eelj od formiranja svoje partije delovao kao kontrolisana grupa koja je bila u funkciji proizvodnje terora, nasilja, a potom i rata. Uvek je uivao podrku akademika, posebno Milorada Ekmeia, koji je izjavio da se eeljeva zvezda odve kasno javila.13
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija srpskih zemalja i sl. Oi-gledno da je veliina te pretpostavljene drave varirala u zavisnosti od datih okolnosti. Tako se veoma rano odustalo od Republike Srpske Krajine (junog i zapadnog dela), ali ne i Srpska radikalna stranka. To je postalo jasno tokom operacija Bljesak i Oluja u Hrvatskoj, kada vojska nije intervenisala. Granica koju je pominjao i pominje Vojislav eelj je na potezu Karlobag Karlovac Ogulin Virovitica. eelj je optuen za zajedniki zloinaki poduhvat ("joint criminal enterprise") sa ciljem stvaranja "Velike Srbije", to znai da e se svi dokazi koji ga dovode u vezu sa ostalim uesnicima (institucije, ali i pojedini predstavnici tih institucija: JNA, TO, MUP Srbije, RSK, RS ili VRS, itd.) zajednikog zloinakog poduhvata smatrati relevantnim prilikom odreivanja presude. Ovaj deo optunice utemeljen je na dokazima iz brojnih izjava i knjiga Vojislava eelja koje su dobro poznate i iroj srbijanskoj javnosti. Ni pred Sudom nije odustao od tog koncepta, kao to nije ni Srpska radikalna stranka (pa ni nova stranka Tomislava Nikolia). injenica je da je i u sudnici vie puta izjavio da nikada nee odustati od projekta "Velike Srbije", to i jeste najvaniji cilj zajednikog zloinakog poduhvata. Vojislav eelj je u sudnici, ali i u svojim izjavama, uvek insistirao na tome da su njegovi dobrovoljci bili pod komandom JNA ili TO ili MUP i sl. To je upravo sutina "zajednikog zloinakog poduhvata". Svi dokazi koji se odnose na te jedinice, kao, na primer, u Vukovaru (Ovara), ili u Zvorniku (za-uzimanje Zvornika 8. aprila 1992), ili Sarajevu, delimino e biti pripisani i eelju. Zloinaki poduhvat realizovan je u vremenu od 1991. do 1999. godine, a meu ostalim uesnicima su bivi lanovi Predsednitva SFRJ Borislav Jovi i Branko Kosti, komandant ozloglaene falange "Crvene beretke" Franko Simatovi Frenki, generali nekadanje Jugoslovenske narodne armije Blagoje Adi, Veljko Kadijevi i Aleksandar Vasiljevi, eljko Ranatovi Arkan, bivi ef Slube dravne bezbednosti Srbije Jovica Stanii, tadanji crnogorski predsednik Momir Bulatovi. Suprotno tvrdnjama domaih eksperata da je Vojislav eelj bio samo neko ko je neodgovorno davao izjave i da mu se u Hagu u sutini sudi za verbalni delikt, samo je deo kampnaje koju vodi Beograd. Optunica ga tereti za zloine protiv ovenosti ukljuujui i "govor mrnje" (hate speech), kao i tzv. zapaljive govore (inflammatory speeches), koje je Tuilastvo prezentovalo preko ekpsertskog svedoka Oberala, zatim preko niza svedoka, ukljuujui i tzv. insajdere. Tokom suenja, Tuilatvo
Odgovornost pred sudom

Vojislav eelj je jedan od kljunih zagovornika projekta Velika Srbija. On je o tome od poetka govorio veoma direktno i nije se odrekao tog projekta ni pred Hakim tribunalom. Poznato je da je pred Sudom u vie navrata, poseb-no u sluaju Slobodana Miloevia, voena rasprava da li je uopte postojao projekat Velike Srbije i u kojim granicama. Varirale su razliite opcije, od skra-ene Jugoslavije, preko Velike Srbije do ujedinjenih
13
Nedeljni telegraf, 20. maj 1998.
12
13
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija je predstavilo video materijal sa eeljevim govorima, koje je trajalo itavih pet dana. Svaki od tih govora u sebi sadri odreene elemente, ija e se teina naknadno utvrivati zavisno od toga kada je govor odran, gde i pod kakvim politikim ili vojnim uslovima. eelj pred sudom odgovara i za proterivanje Hrvata iz Hrtkovaca (Vo-jvodina). Tuilatvo u optunici kae da je "eelj bio jedan od najozloglaenijih propagandista i da je redovno davao ekstremne podstrekake izjave protiv nesrba". Apostrofira se i "usklaena akcija paravojnih formacija i policijskih snaga" na proterivanju hrvatskog stanovnitva iz vojvoanskog sela Hrtkovci. O nekim navodima hake optunice najbolje govore citati, ratnohukaki biseri biveg potpredsednika Vlade Srbije i gradonaelnika Zemuna: "etniko oruje je trijumfovalo 2. maja 1991. godine, u Borovu Selu. Ni 15 ustaa nije dovoljno da savlada jednog srpskog etnika", rekao je eelj beogradskom Studiju B nakon jednog od incidenata koji su potpalili ratni poar. Vezu sa JNA i vlastima u Srbiji moda najbolje dokumentuje eeljeva izjava kragujevakim Pogledima iz decembra 1991. godine: "Ako formiramo srpsku vojsku, ona ne bi mogla da se bori van granica dananje Srbije, ili bi Srbija bila proglaena za agresora. Tada bi se itav svet okrenuo protiv Srbije, intervenisale bi Ujedinjene nacije i mi bismo ovaj rat izgubili. Nama je, dakle, potrebna Jugoslovenska narodna armija!" "Tamo gde su srpski radikali tamo su srpske zemlje!", slogan je pod kojim je, uz podrku Slobodana Miloevia, Vojislav eelj munjevito uleteo na politiku scenu Srbije, podstiui nacionalovinizam i ksenofobiju. U vie navrata, ukljuujui i sve ratove irom bive Jugoslavije, eelj je Miloeviu sluio za faistiki obraun sa neistomiljenicima i ljudima drugih nacionalnosti. Sa ekrana dravne televizije proitae 1992. godine nesrpska imena novinara, spisak koji je posluio za njihov progon, a obraun sa nepoudnim novinarima nastavlja 1998. kao jedan od autora Zakona o informisanju koji je astronomskim kaznama disciplinovao medije. eelj je bio i u funkciji demoniziranja tzv. "druge Srbije" i kao potpredsednik takozvane "vlade narodnog jedinstva" brani Srbiju od NATO. Neposredno pred intervenciju on najavljuje: "Moda ne moemo da dohvatimo svaki NATO avion, ali emo epati one koji su nam pri ruci, pripadnike raznih izdajnikih organizacija, kao to su Beogradski krug, ene u crnom, Graanski savez. Ako doe do bombardovanja, Srbi e prilino stradati, ali Albanaca na Kosovu i Metohiji vie nee biti!"
Biografija
eelj je roen 1954. godine u Sarajevu, gdje je zavrio Pravni fakultet; doktorirao je sa 24 godine tezom "Politika sutina militarizma i faizma" i bio najmlai doktor nauka u bivoj SFR Jugoslaviji. Politiku karijeru poinje u Savezu komunista Jugoslavije; 1984. prvi put je uhapen zbog verbalnog delikta i osuen je na osam godina zatvora, zbog neobjavljenog odgovora na novinsku anketu sa pitanjem "ta da se radi" (u Zenici je odleao 22 meseca). Naime, sueno mu je zbog neobjavljenog lanka u kome je traio rasputanje Jugoslavije i stvaranje zemlje kojom bi dominirala Srbija; bio je u zatvoru 2 godine. Posle zatvora seli se u Beograd gde ga podrava akademski krug, ukljuujui i Dobricu osia, koji su ve daleko otili u pripremi i planiranju rekompozicije Jugoslavije. Vrlo brzo se profilisao na srbijanskoj politikoj sceni. Godine 1990 osniva Srpsku radikalnu stranku i predstvlja se kao naslednik etnikog pokreta. Poetkom rata ukljuuje se u mobilisanje dobrovoljaca meu svojim simpatizerima, koji se grupiu kao etnici, Beli orlovi i eeljevci. Dobrovoljce je indoktrinirao svojim zapaljivim govorima koji su zagovarali nasilno izmetanje nesrpske populacije uz specifinu brutalnost i nasilje. Na poetku samog rata istie se zapaljivim govorima koji uglavnom sadre pretnje nesrpkim narodima, posebno Slovencima i Hrvatima. Vojislav eelj se sam predao Hakom tribunalu 24. februara 2003. godine, samo 20 dana pre ubistva premijera Zorana inia. Pre odlaska davao je izjave iz kojih se, kako se kasnije pokazalo, moglo zakljuiti da se Zoranu iniu sprema osveta. Mnogi smatraju da se na taj nain sklonio, jer je navodno i sam bio deo zavere protiv premijera. List Identitet je pred samo ubistvo premijera...
Odnos sa Miloeviem
Slobodan Miloevi je bio njegov saveznik, ali i rival. Meutim, Vojislav eelj je uvek bio u dosluhu sa reimom Slobodana Miloevia i imao je specifinu ulogu u najavljivanju svih ratnih dogaanja. Bio je najei sagovornik projekta Velike Srbije i nezvanini portparol tog projekta. Kako se rat u Bosni razvijao, eelj je postao kljuni saveznik Slobodana Miloevia u parlamentu. Prvi put se raziao sa Miloeviem kada je Miloevi pokuao da nagovori bosanske Srbe na prihvatanje
14
15
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija mirovnog sporazuma. Miloevi ga tada ak kvalifikuje kao personifikaciju nasilja i primitivizma. Tajna uspeha ovog saveza, kako kae Ljubomir Tadi, filozof, je u spretnom propagiranju hiperpatriotskih parola u izbornoj kampanji, podupretih izrazima duboke brige za socijalne probleme graana. Tadi jo kae da je u propagandnoj bici bez milosti i obzira, SPS stajao iza scene koju je dobrohotno prepustio srpskim radikalima vojvode eelja.14
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija budu uporni u rusofilstvu i zalaganju za to veu integraciju Srbije sa Rusijom i ostalim istonim slovenskim i pravoslavnim zemljama. Zatim, da vode politiku iskrenog prijateljstva sa Kinom, Indijom, arapskim, afrikim i latinoamerikim dravama koje se suprotstavljaju amerikoj hegemoniji i dominaciji". Da nikada ne prihvati otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije. Ako nam zapadne zemlje ipak na silu otmu Kosovo i Metohiju, da insistirate da se automatski, za sva vremena prekinu diplomatski odnosi sa svim dravama koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije". Na kraju im je poruio da se uporno bore za osloboenje Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i za ujedinjenje svih srpskih zemalja.15
eelj u zatvoru
Boravak u zatvoru bez suenja vie od tri godine, Vojislav eelje je veto koristio u propagandi prema svom glasakom telu. Bio je nosilac izborne liste radikala na izborima u decembru 2003, sa kojih je Srpska radikalna stranka izala pojedinano kao najjaa stranka. Njegovo aktivno bavljenje politikom iz zatvora u Holandiji stvorilo je utisak da e on biti osloboen, jer mu se ne moe dokazati nikakva povezanost sa zloinima. Njegove izjave u sudnici bile su iste estine kao dok je bio na slobodi. Za izbore 2003. iz zatvora je poruivao: Ve imam oseanja pobede u sebi. Apelovao je na vladu: Nemojte im dati nijednog Srbina posle mene, ne dajte im Radovana Karadia, ne dajte im Ratka Mladia (2003). Govorio je: Ne znam kada u se vratiti ali neu guibiti svoje vreme u Hagu. Ja u demaskirati anti-srpsku zaveru koja se ovde vodi (2003). Sa svojim glupim osudama protiv mene suprotstavili su se najveem ivom pravnom srpskom mozgu (2003). Mi nismo faisti, mi smo samo ovinisti koji mrze Hrvate. Rei u im da srpski narod nikad nee odustati od osloboenja Dubrovnika, srpske Dalmacije, srpske Like, srpske Banije, srpskog Korduna, srpske Slavonije, srpske Baranje, srpske Bosne, srpske Hercegovine, srpskog Kosova i Metohije (2003). Oni nemaju dokaze da sam ja uestvovao, podstrekavao ili primoravao na ratne zloine (2003). Mi emo ostvariti granice Velike Srbije kada osvojimo vlast na saveznom nivou. Srbija sada, kao savezna jedinica, nema kompetenciju da pokrene to. Ali kao politika partija nikada neemo odustati od tog cilja (1997). Na samom poetku suenja Vojislav eelj je stupio u trajk glau, jer je tako iznudio pravo da se brani sam, poput Slobodana Miloevia. Tada je radikalima pripremio i svoj politiki testament koji je proitan na mitingu ispred amerike ambasade. eelj tada poruuje radikalima "da
Radikali u srpskoj istoriji

Bez obzira na sve eeljeve javne istupe koji su se esto graniili sa egzibicionizmom, fenomen eelj se ne moe posmatrati bez njegovog stavljanja u politiki kontekst poslednje decenije XX veka, kao i pravljenja uvida u znaaj radikalne stranke u politikoj istoriji Srbije. SRS i Vojislav eelj su se nadovezali na tradiciju radikalne stranke koja je duboku ukorenjena u politiku kulturu Srbije i samo tako se moe razumeti popularnost ove stranke, odnosno koncepta koji ona zastupa. Radikalna stranka obuhvata najiri politiki front na kome deluje kroz populizam, bilo da se radi o ekspanziji Srbije, ili njenom unutranjem egalitarnom ureenju. Njegova retorika, mada antimoderna i anahrona, ipak je mobilisala ogroman deo izbornog tela. Veoma esto su se njegova uloga i znaaj potcenjivali, ali gotovo 20 godina nakon to je ova stranka osnovana, pokazalo se da je ta politika opcija najilavija i takorei jedina u Srbiji, kada je re o teritorijalnim aspiracijama Srbije. Radikali su uspeli da se politiki artikuliu kao pravi narodni pokret, koji je pruao snaan otpor dravnoj modernizaciji zapoetoj u drugoj polovini XIX veka. I kada se ceo Balkan poetkom XXI veka opredelio za evropsku opciju (EU), Srbija upravo preko narodnjakih partija, poput Srpske radikalne stranke, uporno odlae svoje prikljuivanje procesu integracija i odrava iluziju o ujedinjenju svih srpskih zemalja. Upravo je suenje dr Vojislavu eelju pokazalo otpornost te orijentacije. Ono je bila jo jedna prilika za demonstraciju snage tog projekta, kao i znaajne podrke koju on uiva u srpskoj eliti. Cepanje
14
Ljubomir Tadi, Kriza iVelikosrpski hegemonizam, Slubeni glasnik, 2008.
15
www.B92.net, 6. decembar 2006.
16
17
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija partije srpskih radikala krajem 2008. godine, kako bi se deo koji je priao Tomislavu Nikoliu svetu prikazao kao prihvatljiva evropska stranka, jo uvek nije zavreno. Deo koji i dalje podrava Vojislava eelja veoma ilavo i uporno opstruira novonastalu stranku, ali i parlament Srbije, kao i vei deo institucija u kojima imaju jako uporite, poput vojske. Sonja Biserko
I Radikalski koncept Velike Srbije
18
19
Olga Popovi-Obradovi
Koreni antimoderne politike kulture u Srbiji
Jo na poetku poslednje decenije prolog veka u Srbiji je, kao i u ostalim zemljama tzv. tranzicije, pod vostvom Slobodana Miloevia, izvrena institucionalna reforma kojoj se ne moe porei da je, bez obzira na brojne manjkavosti, stvorila osnovne ustavne pretpostavke za uspostavljanje modernog demokratskog poretka. Uvedeno je naelo podele vlasti, viepartijski sistem, neposredni izbori, uspostavljen parlament i liberalizovani mediji; ak je i ministar vojske po prvi put u istoriji Srbije imenovan iz redova graanskih lica. Danas, deceniju i po kasnije, svedoci smo potpunog debakla ovih institucija. Umesto da utru put uspostavljanju pluralistike demokratije, trine ekonomije i vladavine prava, moderne politike institucije posluile su kao mimikrija za pokrivanje, odnosno svojevrsno legitimisanje jednog totalno arhainog, antimodernog politikog projekta koji je uz to jo bio i zloinaki. Pitanje dravnih granica i etnika homogenizacija definisani su kao primarni interes srpskog naroda, pred kojim sloboda pojedinca kao vrednost ili nestaje ili u najboljem sluaju ima tek drugorazredni znaaj. U punom svetlu se pokazala jedna patrijarhalno autoritarna, izrazito monisitika politika kultura, ije jedno, unutranje lice predstavlja kolektivizam, egalitarizam, netrpeljivost prema drugom i drukijem, a drugo, spoljanje lice, etniki nacionalizam i ratnitvo. Obezvreivanje line slobode i svih ostalih vrednosti liberalne demokratije ne znai da reim Slobodana Miloevia nije imao svojevrsni demokratski legitimitet - demokratski u populistikom, narodnjakom smislu, ali ipak demokratski. Miloevievu politiku Srbija je prigrlila takorei jednoduno, pruajui joj gotovo plebiscitarnu podrku. Tako su Srbi sopstve-nom odlukom, na demokratski nain, umesto u slobodno i otvoreno drutvo, uli u rat, koji im je u naslee ostavio teko breme odgovornosti za ratne zloine, bedu i samoizolaciju.
20
21
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija S takvim nasleem Srbija i dan danas ivi. U veini moralno indiferentno prema pitanju odgovornosi za rat i ratne zloine, birako telo u Srbiji i dalje poklanja poverenje promoterima ratne politike, pojedincima i strankama ultranacionalistike i populistike provenijencije, zavedeno njihovom nacionalistikom retorikom, sladunjavom arhainou i mitomanijom, kao i njihovom socijalnom demagogijom antikapitalizma i antizapadnjava uopte. Teite je as na socijalnoj dimenziji, as na velikodravnom programu objedinjavanja svih srpskih zemalja, zavisno od dnevnopolitikih potreba. S primerima ovog organskog jedinstva socijalnog populizma, autoritarnosti i velikodravnog nacionalizma suoavamo se svakodnevno. Jedan od impresivnijih bio je grandiozni zavrni promotivni skup kandidata Radikalne stranke za gradonaelnika Beograda, ujesen 2004. godine, ija retorika i scenografija, uz disciplinovano a ipak strastveno kliktanje i pevanje himne ocu radikala, sada hakom pritvoreniku Vojislavu eelju, predstavljaju uspenu reprodukciju nacional - socijalistikog modela. Rezultat je poraavajui. Zaklinjanje u ovog hakog pritvorenika i javna identifikacija Radikalne stranke s njegovim delom ostali su konstanta. Istovremeno, vladajua procena da radikali predstavljaju pojedinano najmoniju politiku partiju u Srbiji uslovila je takvu politiku kombinatoriku tzv. demokratskih stranaka, posebno najnovijim razvojem dogaaja oko usvajanja novog ustava Srbije, koja je efikasnije nego ita to se dogodilo nakon 5. oktobra 2000. pribavila legitimitet ovoj stranci. Bilo je dovoljno mesec dana da te stranke, od javnih i vrlo glasnih i upornih zahteva da se Radikalna stranka zabrani kao stranka koja podstie na nacionalnu mrnju, stignu do stava da je uee te stranke, i to uee sa presudnim uticajem, u izradi najvieg pravnog akta srpske drave za XXI vek, postane neto sasvim normalno i legitimno. Koja e od tih stranaka ikada vie imati pravo da ospori legitimitet Radikalne stranke? Tokom petnaest godina, dakle, Srbija glasa za istu politiku opciju, selei teite svojih oekivanja sa nacionalistike na njenu socijalno populistiku komponentu i nazad. Peti oktobar tu, kao ni u bilo emu drugom, nije napravio nikakve sutinske promene. Naprotiv, donosei pobedu politici tzv. legalizma, odnosno politici kontinuiteta sa reimom Slobodana Miloevia, on je toj opciji povratio i dodatno uvrstio na kratko poljuljani legitimitet. Zato je zauenost pred njenom dananjom snagom ili licemerje ili izraz politike tuposti. Ona pretpostavlja ignorisanje injenice da je najsnaniji, moda i odluujui udarac ideji moderne Srbiji zadat upravo posle Petog oktobra, kada smo suoeni sa, u novijoj istoriji,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija najdramatinijim svedoanstvom da je izgradnja Srbije kao moderne drave ne samo sizifov, nego i kanjiv posao. Promoteri moderne Srbije, jo od ranije obeleeni kao otpadnici i politike tetoine, sada su uinjeni legitimnim metama za odstrel. Tako je poinjeno srpsko ubistvo u Orijent ekspresu u lea premijera Zorana inia, personifikacije modernizacije Srbije i njenog okretanja Zapadu, zaboli su noeve, svako na svoj nain, gotovo svi relevantni subjekti politike scene u Srbiji, od generala, preko novinara, do pesnika i svetenika. I, umesto da budu nazvani ubicama, nazvani su patriotama. Surovost obrauna sa modernistima u Srbiji uvek je bila srazmerna njihovim potencijalima. U ovom pogledu sa Zoranom iniem se ne moe meriti nijedan politiar u istoriji Srbije XX veka. Zato je za njega izabrana surovost bez premca. I, cilj je postignut: vizija moderne Srbije iz dana u dan je sve dalja od sveta realnosti a sve blia svetu fantastike. Zato Srbija nakon sloma komunizma ni do danas ne uspeva da vrednosti modernog drutva prepozna kao svoj vitalni interes, ve im se, naprotiv, tvrdoglavo i sistematino suprotstavlja? Drugim reima, gde su koreni antimoderne politike kulture koja je na talasu demokratske tranzicije krajem osamdesetih godina prolog veka svom snagom izbila na povrinu i na njoj ostala, guei svaku razliitost? Uobiajen odgovor koji bez dvoumljenja kaiprst upire na komunistiko naslee i tu se zadrava, sasvim je bezvredan. On ne zadovoljava ak ni zahteve elementarne logike jer ostaje bez odgovora na dva prosta zdravorazumska pitanja: prvo, zato su Miloevia podrali ne samo komunisti nego i antikomunisti, ukljuujui i Srpsku pravoslavnu crkvu i, drugo, zato isti otpor modernizaciji koji u postkomunizmu pokazuje Srbija ne pokazuju druge postkomunistike zemlje, iji je komunizam bio jo rigidniji od srpskog (Maarska, eka, Poljska ... ). Ali, pravi problem sa ovakvim odgovorom lei u tome to je on drutveno tetan, jer blokira kritiko promiljanje sopstvene prolosti, a time i samospoznaju, odgovornost i politiko sazrevanje. Upravo tu lei odgovornost elite koja, negujui iskrivljenu i mitologizovanu predstavu graana o kljunim procesima i akterima moderne istorije Srbije, zapravo uestvuje u ouvanju kulturmo - politikog obrasca koji danas trijumfuje. Ukratko, odgovor na pitanje debakla demokratske tranzicije u Srbiji lei u mnogo dubljim slojevima istorije, onima koji prethode komunistikom iskustvu i koji, uostalom, i samo to iskustvo objanjavaju. Mi nismo nacionalisti nego narodnjaci, rekao je potpredsednik Srpske radikalne stranke, ukazujui time na politiku tradiciju iz koje su
22
23
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija iznikli i u kojoj su se politiki artikulisali dananji radikali. To je ona tradicija koja je kao pobednika proizila iz jednog od kjunih i trajnih istorijskih konflikata moderne Srbije konflikta izmeu dva razliita koncepta drutva drave: jednog, uopteno govorei, kolektivistikog i drugog individualistikog. Sadrinu tog konflikta precizno je definisala srpska politika elita jo u vreme prvih ozbiljnih modernizacijskih izazova, tokom poslednjih decenija XIX veka. To je bio period prvobitne politike artikulacije najirih slojeva srpskog drutva, koja je bila omoguena uvoenjem predstavnikog sistema i ueem naroda u politici. Politika elita o kojoj je re crpla je, dakle, svoj legitimitet iz naroda, iz glasova biraa. Ono to je nju sutinski obeleavalo, to je bila duboka unutranja podela oko temeljnih, stratekih pitanja razvitka srpskog drutva i drave. U pitanju su bili projekti koji e bilo u otvorenom, bilo u latentnom sukobu, ostati trajno obeleje srpske istorije u XIX i XX veku. Osnovna linija podele bila je odnos prema Zapadu, kao kulturno-civilizacijskom modelu u najirem smislu, to je podrazumevalo razlike kako u pogledu pitanja socijalne i ekonomske modernizacije, tako i u pogledu razumevanja karaktera drave i njenih ciljeva. Tada su, kao odgovor na modernizatorski projekat vladajue lieberalne elite, prvi srpski radikali predvoeni Nikolom Paiem uobliili projekat narodne drave s kojim su uspeli da organizuju masovni politiki pokret i najveu politiku stranku u istoriji Srbije Narodnu radikalnu stranku. Antiindiviualizam, drava kao patrijarhalna zajednica, ekonomski egalitarizam i nacionalno-teritorijalni mitovi, a naroito onaj o Kosovu, bile su, naime, temeljne odrednice politike svesti tog drutva. Stranka koja je takvu politiku svest mobilisala, organizovala i programski artikulisala bila je Narodna radikalna stranka. To je bila ona politika snaga koja je prva u istoriji Srbije narodnjaki socijalizam pretvorila u politiki program mase i koja je time uinila da se na temeljima takvog politikog programa izvri primarna i odluujua, istorija je pokazala i presudna, politika artikulacija irih slojeva naroda u Srbiji. Liberalno-reformatorska elita, slaba po svom socijalnom utemeljnju ali ipak vladajua u Srbiji do poetka devete decenije prolog veka, nije bila homogena ni u ideolokom ni u praktino politikom smislu. Ipak, njeni se predstavnici mogu posmatrati kao pripadnici iste ideoloke struje, pogotovo ukoliko se ima u vidu karakter alternative ogromne snage koja se pojavila s Radikalnom strankom. Karakter ove stranke i, iznad svega, njena ogromna socijalna snaga pokazali su, naime, da se politike opcije u Srbiji definiu prema specifinom kriterijumu, iju sutinu ini ne izbor izmeu
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija konzervatizma, liberalizma i radikalizma u evropskom znaenju tih pojmova, nego prihvatanje ili neprihvatanje evropskog civilizacijskog modela u najirem smislu, ukljuujui tu i karakter drave. Program narodne drave u izvornom srpskom radikalizmu poivao je na patrijarhalno-kolektivistikom i egalitaristikom razumevanju slobode i demokratije. Kao takav, on je bio negacija moderne drave u svim njenim elementima. Pred kraj XIX veka, radikalski voi su svoju stranku jasno i nedvosmisleno definisali kao negaciju liberalnih i afirmaciju radikalno-demokratskih principa socijalistike provenijencije. Za razliku od liberalnih stranaka, koje glavnu funkciju drave vide u zatiti linih prava i politikih sloboda, Radikalna stranka - objanjavao je jedan od njenih tadanjih ideologa Pera Todorovi - stoji na stanovitu da je osnovni zadatak drave socijalno-ekonomski, tj. obezbeenje narodnog blagostanja, a da su politike slobode samo sredstvo u funkciji toga cilja. Treba znati ta su sredstva, a ta li je cilj, bio je eksplicitan Pera Todorovi u definisanju drave kao primarno socijalno-ekonomske kategorije.1 Sloboda i demokratija - pisao je jedan od teoretiara stranke, Laza Pau - suprotne su samoj sutini graanskog drutva, podeljenog u klase. to se Srbije tie, drutvo u njoj je u klasnom pogledu manje-vie homogeno, to predstavlja povoljnu okolnost za neposrednu izgradnju socijalizma i to putem udruenog rada, bio je miljenja Pau.2 Upravo ovo poslednje, bilo je, po reima Nikole Paia, program Radikalne stranke. Radikalna partija hoe narod da sauva da ne usvoji pogreke zapadnog industrijskog drutva, gde se stvara proleterijat i neizmerni bogataluk, no da se industrija podigne na osnovi zadrunoj. Ona hoe da na mesto birokratskog ureenja... potpunu samoupravu zavede. Mesto kapitalistikog gazdovanja ... da se podiu radnike zadruge, objanjavao je Pai ideoloko i programsko stanovite Radikalne stranke.3 Nama ne treba bogatstvo. Pleme srpsko nije pleme Izrailjevo da tee novac...4, govorie nakon majskog prevrata 1903. u srpskoj skuptini jedan od najuticajnijih radikalskih prvaka prota Milan uri, s neskrivenim, inae u
1 P.Todorovi na glavnoj skuptini Radikalne stranke, 1882. (Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka. Prilog istoriji socijalistike misli, s.122-123) 2 Lazar Pau, Graansko drutvo i njegove drutveno-politike partije, (pretampano iz Samouprave), Beograd 1881, s.61, 164-166. 3 Pisma N.Paia u: Nikola P. Pai. Pisma, lanci i govori (1872-1891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin, Beograd 1995, s.43-44, 51. 4 V. Stenografske beleke Narodne skuptine Srbije 1903-1914, (dalje: Sten.bel.), 1903/1904, I, s.79.
24
25
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija javnosti esto manifestovanim, antipatijama prema Jevrejima.5 Svi smo jednaki... nije to podeljeno na klase kao to je kod drugih naroda,6 i zato zakonodavna politika treba da bude usmerena ka spreavanju deobe porodinih zadruga, objanjavao je M.uri sutinu drutvene filozofije koju je u skuptini zastupao u ime Radikalne stranke. I mnogi drugi radikalski poslanici su srpsku dravu zamiljali na slian nain. Zalaui se za opte pravo glasa, Aleksa Ratarac je govorio da je Srbija (je) velika zadruga a mi smo predstavnici te zadruge, i bolje je, kad se vei broj ljudi pita7, dok je Laza Popovi obrazlagao: Mnogo je nas pismenih. Dok je bilo manje pismenih u zemlji, dotle je po njoj Hristos iao, a od kada smo vie pismenih dobili, od tada je na nas anatema pala. To je tako, gospodo! to god se vie uimo, nije na dobro ilo, nego je se izvitoperavalo.8 ak 1910, koaliciona vlada morala je da uloi mnogo truda da ubedi skuptinu da prihvati predlog zakona o odvajanju sudske od policijske vlasti (!). Poslanici su ovaj predlog napadali s obrazloenjem da Srbija treba da ostane seljaka drava i da prema tome ne treba da umnoava, nego, naprotiv, da smanjuje broj inovnika. Nain, pak, na koji je prvak staroradikala, Ljuba Jovanovi, branio ovaj predlog od napada svojih stranakih drugova u skuptini vrlo je indikativan za stanje drutvene i politike svesti radikalske skuptine krajem 1910. Istakavi da je i on nekada bio uveren da Srbija treba da ostane isto seljaka zemlja, on je objasnio da je svoje uverenje promenio pod utiskom burskog rata. Kada je, naime, video da je seljaki narod Bura, koji nije hteo da poe putem ekonomskog razvia i industrijaliziranja izgubio svoju slobodu, on je od toga vremena...uverenja da ako Srbija eli ostati slobodna...mora imati, pored seljaka, i ostale drutvene redove9. Interes nacionalne slobode bio je,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija oito, po proceni Jovanovia, za srpsku skuptinu najjai argument u korist kapitalizma. Da bi mogao da stvori i odri takvu dravu, ceo narod se organizuje, i to u formi koja istovremeno ima i karakter pokreta i karakter partije s vrstom organizacijom, vojnikom disciplinom i strogom unutranjom hijerarhijom. Uvrivanje unutranje organizacije, centralizacija i stroga disciplina u stranci, uz neprikosnovenu vlast voe, postali su pred kraj XIX veka, a naroito od dolaska radikala na vlast posle donoenja Ustava od 1888, jedan od najvanijih praktinih zadataka Radikalne stranke. Stvorena je razgranata mrea stranakih odbora po celoj Srbiji i uveden sistem lanskih karata. Po tome to je paralelno sa prvim poecima modernizacije u njoj stvorena masovna narodnjako-socijalistika stranka, sa tipom organizacije koju e drugi upoznati tek sa pojavom totalitarnih ideologija XX veka, Srbija predstavlja jedinstven fenomen u modernoj istoriji Evrope. Masovnost, tanije sveobuhvatnost, ovu partiju ini narodnom, to njenoj vlasti pribavlja nesporni, ali i ekskluzivni legitimitet, koji se odrie svim drugim politikim partijama, jer one nisu narodne. Ove poslednje, radikali su nazivali vlasnikim partijama, to implicira da vlasnici nisu deo naroda i da je stoga njihovo uee u vlasti nelegitimno. Radikali uvek kada su na vlasti govore: ne dirajte majku Srbiju, ne razdirite njenu utrobu... jer... za njih je majka Srbija, radikalna stranka, govorio je poslanik opozicije Drag. Joksimovi10. Istiui da je demagotvo iz osnova protivno demokratiji, J. Prodanovi je konstatovao kako se u Srbiji laska gunjcu i opanku, a govori se protiv kaputa, protiv inteligencije i zavodi se narod, laskajui mu i grdei inteligenciju11. Kao sveobuhvatna, narodna partija se izjednaava sa narodom, ime i njena vlast postaje isto to i vlast naroda. Tako se izmeu narodne drave, narodne partije i naroda, kao jedne jedinstvene, politiki homogene celine, brie razlika i ostvaruje se princip da izmeu drave i drutva nema podvojenosti. Ovakav nain samorazumevanja, prema kome izmeu nje i naroda stoji znak jednakosti, predstavlja onaj element koncepta narodne drave koji e Radikalna stranka zadrati do kraja svog postojanja. Podela stranaka u Srbiji na narodnu odnosno Radikalnu, s jedne, i nenarodne stranke, s druge druge strane, postae ona osnova na kojoj e se projekat narodne
10 11
5 Omalovaavanja i netrpeljivosti prema Jevrejima, najee nazivanim ivutima, bilo je u redovima svih politikih stranaka (izuzev Socijal-demokratske). (Samostalac, Gaja Miloradovi: Treba se uvati ivuta. ivuti su sve pokrali i oni e jednog dana da uzmu sve to Srbija ima, v. Sten. bel., 1909/1910, s.998; narodnjak, Mih. kori je za sebe rekao da je najvei protivnik ivuta, isto, s.964; staroradikal, Milo osi, u funkciji potpredsednika skuptine, opmenuo je jednog poslanika to je izvesnog novinara nazvao ivutinom: ...nemojte vreati nikoga, pa mislim da e onda prestati takvo pisanje, v. Sten. bel., 1906/1907, s.3875; urednitvo naprednjake Pravde odbacuje u javnosti iznete lane navode o njihovom ivutskom poreklu, s obrazloenjem da su oni pokoljenjima beskrajno daleko od semitizma, v. Pravda, br. 71/1908). 6 V. Sten. bel., 1910/1911, II, s.12. 7 V. Sten bel., 12. V 1910. s.2997. 8 V. Sten bel., 25. XI 1905, s.767. 9 V. Sten. bel., 1910/1911, 21.X 1910, s.5.
V. Sten. bel., 1. II 1908, s.618-619. J. Prodanovi, govor 1909, Govori na Konferenciji samostalnih radikala, s.41-42.
26
27
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija drave dolaskom radikala na vlast majskim prevratom od 1903. godine pretvoriti u partijsku dravu, pokrivenu parlamentarnom formom. Nepodeljena vlast u rukama Radikalne stranke, koja se izjednaava sa narodom - to je bila dominantna predstava, ali i praksa parlamentarnog iskustva u zlatnom dobu srpske demokratije 1903-1914. godine. Za radikalske mase, parlamentarizam je, kao i za njihovog vou Paia, znaio osvajanje dravne vlasti u potpunosti i za sva vremena. Sva vlast imala je da dopadne radikalima i za neradikale je bilo u dravi mesta samo kao za graane drugoga reda. Jedino merilo inovnike vrsnoe bila je politika pozicija u prethodnom reimu; tamnovanje za Milanove vlade vredelo je vie nego universitetsko svedoanstvo - opisuje S. Jovanovi uvoenje radikalskog reima pod Ustavom od 1888. Optinske uprave, koje su po novom ustavu i izbornom zakonu imale presudnu ulogu u organizaciji i sprovoenju izbora, ukoliko su - to je bilo sasvim izuzetno - bile u rukama opozicije, otimane su nasilno, ako je bilo potrebno, ak i uz pomo andarmerije. Cela radikalna stranka pela se snagom velikog vala na visinu vladajue klase, zakljuuje Jovanovi.12 Radikalna stranka je u svemu potinila dravu svojoj stranci, i sa visoko uzdignutom devizom da je partija prea od drave, ona je shvatila Srbiju kao kravu muzaru koja je iskljuiva svojina velike narodne radikalne stranke pisae 1908. godine jedan od najeih kritiara Radikalne stranke, asopis Nedeljni pregled.13 Ovakvom konceptu narodne drave bila je inherentna ideja o unutranjem neprijatelju. Pai je upozoravao: Radikalna stranka ne sme svojim neprijateljima dozvoliti da ponovo osvoje vlast protivnici ne spavaju, oni riju dan i no, na njih treba motriti budnim okom ... treba biti na oprezu.14 U skladu s ovakvom porukom voe, nakon osvajanja vlasti pod Ustavom od 1888, nad stranakim protivnicima sprovodio se svakojaki, pa i fiziki teror, koji je, uz osvetu, imao i sasvim jasan praktino-politiki cilj osvajanje celokupne dravne organizacije, od vrha do dna. Kako bi legitimisali ovakav tretman manjine, radikali su pripadnike drugih stranaka gotovo bez izuzetka obeleavali kao izdajice.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Trideset godina se govori u narodu da sve ono to nije sa Paiem, da je izdajnik, da je prodana dua. G. Pai je olienje Radikalne stranke, i ko je protiv njega, taj je izdajnik, s gorinom je konstatovao 1907. profesor Ljuba Stojanovi15. Paievi radikali smatraju da jedino oni imaju patent na patriotizam i da govore o ovoj zemlji, govorio je u skuptini T. Kaclerovi, prvak Socijaldemokratske stranke, ije su predstavnike nazivali izrod ovek, krvni dumanin Srbinov16. Sa takvom percepcijom manjinskih stranaka kao neprijateljskih i izdajnikih ilo je i razumevanje parlamentarnog sistema kao meupartijskog rata, koji trai stalnu budnost, vrstu organizaciju, bespogovornu disciplinu. Tako je Radikalna stranka uvela ideju unutranjeg neprijatelja u politiki ivot u Srbiji. Partijska drava, proizila iz projekta narodne drave, zajedno sa idejom o unutranjem neprijatelju, predstavlja najtrajniju tekovinu izvornog srpskog radikalizma. Ona je pustila duboke korene, nadivela sve reime i postala sastavni deo politike kulture i mentaliteta u Srbiji. Na demokratizam je negativan jer u njegovoj osnovi lei reakcija na Individualizam, Kulturu. Jedan naroiti, intimni kolektivizam, pisali su onovremeni kritiari Radikalne stranke. Svojim stavom o tetnim posledicama radikalizma na drutveni i dravni razvitak Srbije posebno se isticao asopis Nedeljni pregled. Trijumfalno osvajanje vlasti od strane Radikalne stranke nakon ubistva poslednjeg Obrenovia u majskom prevratu 1903, prema ovim kritiarima, skrenulo je Srbiju s njenog puta ka Zapadu i usmerilo je ka Istoku, ka Rusiji. Uvoenje parlamentarizma u Srbiji znai svemo radikala, a to znai i svemo rusofilstva, odnosno onih ljudi koji su u mladosti fiziki bili u vajcarskoj, ali duhovno u Rusiji. Za radikalizam u Srbiji, zapadne forme su samo gola imitacija i u kombinaciji s tim formama on postaje potpuno amoralan. Njih istiu kao svoj cilj oni isti ljudi, koji su, onda, kada je, posle Berlinskog kongresa Srbiju trebalo pretvoriti u modernu dravu i uvesti je u Evropsku zajednicu, u eleznici videli sredstvo 'austrijskih agenata' da se cela Srbija izveze na stranu te da narod poumire od gladi17 - ukratko ljudi, koji, u stvari Zapad ak mrze, intimnom i iskrenom mrnjom.18
12
Slobodan Jovanovi, Vlada Aleksandra Obrenovia, I-III, Beograd 1934, tom I,
s.226-228. Nedeljni pregled, br.2/1908, s.35. Govori Nikole Paia: u Smederevu 9. III 1889; na glavnom zboru Radikalne stranke u Niu, 28. V 1889; na zboru u Zajearu, 8. IX 1891, u: Nikola P. Pai. Pisma, lanci i govori (1872-1891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin, Beograd 1995, s.319-336.
13 14
V. Sten. bel., 20. VI 1907, s.4452. V. Sten. bel., 4. III 1909, s.1156. Ovde Nedeljni pregled ima u vidu snaan otpor koji su radikali u skuptini i van nje pruali uvoenju eleznice, na ta je Srbija bila obavezana Berlinskim ugovorom. (V. o tome: Latinka Perovi, Politika elita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti srpske drave, Srbija u modernizacijkim procesima XX veka, Beograd 1994, s.237-242) I
15 16 17
28
29
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Program narodne drzave imao je jo jedan vaan element, a to je ideja misije. Iako je u svom formativnom razdoblju Radikalna stranka veliku panju pridavala pitanjima unutranjih reformi kojima je Srbiju trebalo spasiti od kapitalizma i narod u njoj dovesti do blagostanja, vostvo stranke nije ostavljalo mesta sumnji u to da spoljnopolitiki program Srbije, koji je radikalska elita uvek izjednaavala sa projektom svesrpskog ujedinjenja, ima apsolutni primat nad pitanjima unutranjeg ureenja. to je ovima poslednjima vostvo prvih godina ipak davalo veliki znaaj, posledica je vere u program narodne drave kao jak mobilizatorski inilac u projektovanom ratu za nacionalno ujedinjenje. Odbacujui podelu drutva na klase, prota uri je istovremeno poruivao: Zadatak je uitelja u Srbiji uvek bio da vaspitava decu, da znaju zavetnu misao,... kako e kao budui graani pokajati Kosovo i stvoriti Veliku Srbiju ... Mi ne smemo stajati skrtenih ruku, kad nam se upa iz nedara srce srpskoga naroda... Bosne, stare srpske kraljevine i Hecegovinevojvodine Sv. Save.... Majka uva ovce ili anje jeam i penicu, ali svome siniu peva i sprema ga, da osveti Kosovo, da stvori Veliku Srbiju, poruivao je sa skuptinske govornice prota Milan uric.19 Slino su govorili i drugi radikalski poslanici. Daj Boe da mi pravimo budzet u najkraem vremenu u Prizrenu i da budemo najjaa sila na Balkanskom Poluostrvu, a Srbija da bude Pijemont celoga Srpstva, te da tamo oslobodimo Srpstvo.20 ak je i Milorad Drakovi smatrao da nije najvii
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija interes Srbije da osvoji i zadri simpatije kod tako zvane Prosveene Evrope, nego da zadrimo i ouvamo tekovine rata.21 Jedan od naina ostvarenja ovakvog nacionalnog projekta bilo je i stvaranje narodne vojske. Svaki Srbin mora biti vojnik. Nai su stari kad su gradili kue pravili i iviluke za puke, a danas..., vajkali su se radikali.22 Kao glasnogovornik Paievih politikih ideja i stavova, Prota Milan uri, objasnio je potrebu uvoenja narodne vojske u skladu sa osnovnim praktino politikim stanovitem svog efa posle majskog prevrata - stanovitem da su 29. maja, uvoenjem parlamentarnog sistema vlasti, reena unutranja pitanja, ime je na dnevni red stupio spoljnopolitiki program, odnosno irenje srpske drave i ujedinjenje celokupnog srpskog naroda.23 Tako je, po uriu, narodna vojska bila potrebna zato da svi zajedno, pevajui narodne pesme junake, oduevljeni za onu svetu ideju nau...pokajemo Kosovo i stvorimo Veliku Srbiju.24 Sam Nikola Pai bio je jo jasniji. Za njega dunost Srbije bila da bespogovorno podredi sva pitanja unutranjeg razvitka i politikog ureenja onome to je on razumeo kao nacionalni zadatak Srbije - ideji osloboenja Srba van Srbije i svenacionalnog ujedinjenja. U mene su uvek preoblaivali oseaji za ivot i sudbu srpskog naroda van granica Kraljevine Srbije, no to su bili oni koji su me pobuivali da radim za unutranje narodne slobode. Nacionalna sloboda celog srpskog naroda bila je za mene vei i jai ideal, no to je bila graanska sloboda Srba u Kraljevini - obelodanie Pai svoj politiki kredo, 1902. godine.25 Takorei iste ove rei, Pai e izgovoriti i u narodnoj skuptini 1905. godine, rekavi za sebe da je sva pitanja unutranja, pa i samo reenje ustavnog pitanja uvek podinjavao ideji skorog osloboenja. Ta ideja odvela me je i u politiku i u radikalizam, rei e Pai 1905. godine, uzvikujui: ostavljajte sve drugo pa reavajte ono od ega ivot Srbije zavisi. Glas Srpstva i glas srpskog Pijemonta poziva Vas.26 Srbija mora da se opredeli: ili e biti Turska i Pijemont, ili vedska, Danska i Norveka. Ako hoemo norveke kole, danske institute, onda
V. Sten. bel., 31. maj 1913, s.654. V. Sten. bel., 1903/1904, I, s.74. U ovom smislu je ve 29. VIII 1903, Pai uputio poslanicu radikalima. (V. o tome: Vasa Kazimirovi, Nikola Pai i njegovo doba, 1845-1926, knjiga II, Beograd 1990, s.15, 21, 51-52. 24 V. Sten. bel., 1903-1904, I, s.78. 25 Nikola Pai, Moja politika ispovest, Beograd 1989, s.129. 26 V. Sten. bel., 1905-1906, 14. X 1905, s. 153.
21 22 23
posle 1903, meu uglednim radikalima mogla se uti ista ona ocena o prvom uvoenju eleznice u Srbiji, koja je bila naelni politiki stav radikala 80-ih godina XIX veka. eleznica je kao guja prohujala kroz nau zemlju... zadanula nas je guja sa Zapada i nai prosti ali slavni obiaji poeli su uzmicati pred obiajima zapadnih naroda ..., govorio je 1906. godine Milan uri. (Olga Popovi-Obradovi, O ideolokom profilu radikala u Srbiji posle 1903, Tokovi istorije, 1-2/1994, s.74) 18 J.Jovanovi, Srpske stranke i parlamentarizam i Reakcija radikalije, Nedeljni pregled, 32/1908, s.519-520. i 8/1910, s.114; D.Nikolajevi, Na demokratizam, Nedeljni pregled, 5/1910, s.65-67; Aristarchos, Rezultati radikalske politike, Nedeljni pregled, 27/1909, s.409; Boy, Ravo ortatvo, Nedeljni pregled, 28-29/1909, s.425; Lannes, Kriza demokratizma, Nedeljni pregled, 45-46/1909, s.685; Marc, Opravdana elja, Nedeljni pregled, 13-14/1910, s.194. - Saradnici Nedeljnog pregleda esto su pisali pod pseudonimima, od kojih smo neke uspeli da odgonetnemo, a neke nismo. Sam Peri imao je pseudonim Garrick, S.Novakovi Dardanus, M.Novakovi Fox, M.eki Brutus i Macready. 19 V. Sten. bel., 1903-1904, II, s.2245; 3. X 1903, s.78; 5. II 1905, s.1446. 20 V. Sten. bel., 10. XII 1905, s.1035.
30
31
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija treba da izbegnemo vojne trokove. Ako hoemo da vodimo nekakvu nacionalnu politiku, da napravimo Veliku Srbiju, onda treba da gradimo od ove zemlje vojniki logor ..., govorio je u skuptini Vojislav Marinkovi.27 Ali, bili su to samo retki glasovi politike manjine, koji su na glavni politiki tok u Srbiji 1903-1914. godine ostali bez ikakvog uticaja. Konano, postoji jo jedna veoma znaajna komponenta radikalskog koncepta narodne drave. To je takorei bezrezervna vera i vezanost za Rusiju. Tesno vezivanje za Rusiju, koje treba ostvariti po bilo koju cenu, Nikola Pai je fiksirao kao jedan od najznaajnijih partijskih ciljeva veoma rano. Skoro pet stotina godina borio se je narod srpski protiv Turske... i opet zato vie mrzi civilizirane Nemce, no varvarske Turke, pisao je Pai 1884, smatrajui srpski narod za najnesreniji na svetu jer ga je kralj Milan Obrenovi, koga on naziva izdajnikom gorim od Vuka Brankovia, odvojio od Rusa da zemlju vabama potini.28 Radikalna stranka, za razliku od Liberalne i Napredne, ne eli zapadne ustanove u Srbiji, jer srpski narod ima toliko dobrih i zdravih ustanova i obiaja, da bi ih trebalo samo uvati i usavravati onim divnim ustanovama i obiajima, koji se nalaze kod ruskog naroda i ostalih slovenskih plemena, a sa zapada uzimati samo tehnika znanja i nauku i koristiti se njima u slavjanosrpskom duhu, pisao je Pai uoi i povodom predstojee ustavne reforme iji je rezultat bio Ustav od 1888. Odvratiti Srbiju od vezivanja za Austriju i Nemaku, odnosno Zapad i preusmeriti je prema pravoslavnom Istoku, odnosno Rusiji, za njega je bio cilj kome je trebalo podrediti i samu dravnu nezavisnost. Srbija se nije dala laskavom, vrlo pune nepravde zapadnom kulturom, obmanuti, nastavljao je on. Njoj se prestavlja budua velianstvena slika, kako mona i gorostasna Rusija prikuplja oko sebe svoje, varvarskom rukom, otrgnute mlae sestre, kako ih rea i prima u neni majin zagrljaj..., pisao je Pai, izraavajui elju da to pre zablista kruna sojuzne sveslavenske imperije na glavi monog i pravednog ruskog cara.29 Paieva lojalnost Rusiji, lojalnost u kojoj nije bilo distance, u srpskoj politikoj javnosti nakon 1903. godine predstavljala je ne samo nespornu nego i neosporavanu injenicu. To se odnosi kako na kulturnocivilizacijsku tako i na spoljno-politiku orijentaciju. Pai je ...jedan od
V. Sten. Bel., 30. III 1911, s. 18. Pismo P.A.Kulakovskom, 1884, u: Nikola P. Pai. Pisma, lanci i govori (18721891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin, Beograd 1995, s.157-159. 29 Pismo A.I.Zinovjevu, 1887, isto, s.239-240.
27 28
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija najposlunijih ministara i prvaka u Srbiji, ruske politike, smatrali su liberali.30 Slinog uverenja bio je i konzervativni Nedeljni pregled. Borba koju je kralj Milan vodio s radikalima nije u stvari bila borba zbog razlike u unutranjoj politici... ve borba izmeu kralja Milana i Rusije, kojoj su radikali verno sluili.31 Socijaldemokrata Tria Kaclerovi - ija je stranka, uz jedan, nevelik broj politiara razliite stranake pripadnosti, bila jedina koja je u pogledu odnosa prema Rusiji stajala na suprotnom polu - vie puta je politike poteze Paievih radikala tumaio kao nareenje stiglo iz Moskve.32 Sami radikali su vrlo otvoreno manifestovali svoju lojalnost Rusiji, izmeu ostalog i time to se, na primer, ruskom caru nisu obraali kao monarhu strane drave, nego su ga oslovljavali sa Gospodaru33. Stoga, njima pomenute ocene, iako izreene kao kritika, nisu preterano smetale i oni se nisu trudili da ih ospore. Naprotiv, na jednu od takvih optubi, marta 1914, Milo Trifunovi je odgovorio: Personifikacija politike sporazuma i naslona na bratsku i monu slovensku zemlju Rusiju...itavih decenija od roenja nae stranke, jeste na ef i u tom pogledu ime Pai predstavlja jedan dravni program34, bio je jasan Trifunovi. Radikali, uostalom, takvu politiku nisu ni smatrali politikom jednog oveka, nego politikom koju, kako je objanjavao uri, vodi Srbija, odnosno ceo narod, koji je sa ruskim vezan zajednikom crkvom...zajednikom slovenskom kuom iz koje smo izali....35 Ruski je narod veliki zato to ljubi Boga i ako jo nije odigrao svoju istorijsku misiju to je zato jer su drugi lukavi, varali pleme slovensko, jer je ovo pleme irokih grudi i poverljivo prema svakome pa i prema neprijatelju 36, objanjavao je uri onom, malobrojnom delu srpske skuptine koji u to nije verovao.
V. Sten. bel., 1912/1913, 18. VI 1913, s.694. V. Dr Jovan B.Jovanovi, Stranke i parlamentarizam u Srbiji, Nedeljni pregled, br.32/1908, s.519. 32 V. Sten. bel., 1909/1910, s.1902. V. i Sten. Bel., 1908/1909, s.323. 33 Ovaj nain obraanja ruskom caru usvojen je ak i skuptinskoj poslanici povodom rata na Dalekom istoku, 2.II 1904. (V. Sten. bel., 1903/1904, II, s. 1295-1296). 34 V. Sten. bel., 1913/1914, s.1263. 35 V. Sten. bel., 1910/1911, 29. III 1911, s.21. V. o tome slino i Kosta Stojanovi, ASANU, Slom i Vaskrs Srbije, 10133, s.235. Da je narod u Srbiji duboko odan Rusiji, nisu sporili ni najei kritiari staroradikalske politike. Za Srbiju je glavno da o njoj lepo misli 'demokratski' Istok. Njoj ne trebaju pohvale 'reakcionarnog' Zapada!, pisao je Nedeljni pregled (v. br.2/24.I 1910, s.20). 36 V. Sten. bel., 1909/1910, s.950-951.
30 31
32
33
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija * * * Profiliui se kao stranka seljake demokratije, radikali su uspeli da politiki artikuliu i pretoe u pravi narodni pokret snaan otpor koji je u seljakoj Srbiji proizveo proces privredne, kulturne i dravne modernizacije zapoet u drugoj polovini XIX veka. Sa svojim programom, Radikalna stranka je - kako su savremenici ocenjivali - postala narodno vjeruju, religiozna dogma, nova religija... u koju je narod fanatiki verovao, isto kao to je fanatiki verovao i u svoje prvosvetenike (Jovan ujovi) 37. Ovakav, nepolitiki, iracionalan, takorei religiozan odnos prema stranci, radikali su udruili sa masovnim upisivanjem u lanstvo i stvaranjem vojniki disciplinovane partije. Tako je jo osamdesetih godina XIX veka Radikalna stranka organizovala narod u Srbiji, ideju narodne drave pretvorila u politiki program mase i uinila da se primarna i odluujua politika artikulacija irih slojeva naroda ostvari na temelju narodnjako-socijalistikog i u isto vreme svesrpskog velikodravnog programa.
Latinka Perovi
Narodna radikalna stranka: utemeljenje ideologije socijalnog, nacionalnog i politikog jedinstva srpskog naroda
Niko ne unosi radikalizam u na narod odnekud sa strane. Naprotiv, on nie iz obiajnog prava, iz celokupne drutvene stvarnosti Srbije. I pre svega on nie iz srpske porodine zadruge... koren srpskog radikalizma lei u samom narodu, u njegovim pravnim pojmovima i obiajima. Iza fasade pisanog ustava u naem narodu uvek postoji nepisani ustav, zasnovan na obiaju, koji mora biti fundament onog zvaninog. "Srpski radikalizam", Odjek, 7. maj 1889.
37 V. Srpska radikalna stranka, govor J. M. ujovia na zboru samostalnih radikala u Jagodini, 10. avgusta 1903, Beograd 1903, s.9.
Narodna radikalna stranka predstavlja jednu od kljunih pojava u istoriji Srbije u moderno doba. Ona emanira socijalni i nacionalni kolektivizam srpskog naroda. Prvi se temelji na patrijarhalnim ustanovama srpskog naroda u kojima se on odrao pod Turcima zadruzi i optini; drugi se temelji na poimanju srpskog naroda kao jedinstvenog organizma. Po samorazumevanju i samodefinisanju narodna Narodna radikalna stranka otelotvoruje politiko jedinstvo srpskog naroda. Time njegov kolektivizam dobija totalni karakter. Kada se javlja Narodna radikalna stranka? Ko su njene pretee, a ko njeni voi? Kakav je njihov meusobni odnos, a kakav odnos voa i masa? ta je radikalizam i koji su njegovi izvori? Kakva je organizacija radikala? Najzad, ta predstavlja naslee Narodne radikalne stranke?
34
35
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pokuaj da se na pomenuta pitanja odgovori u jednom radu suvie je ambiciozan. Moglo bi se ak rei pretenciozan. Ali, u radu koji je pred itaocem, ja sumiram rezultate svojih viedecenijskih istraivanja1. Osim
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija toga, u radu se oslanjam na obimnu istoriografiju Narodne radikalne stranke kako na onaj njen deo, preteni, koji je i sam ostao u matrici stranke, tako i na one autore koji su stranci pristupali kao objektu prouavanja.2 Ova stranka je bila nezaobilazna za pisce politikih istorija druge polovine XIX i prve polovine XX veka, da bi na prelasku XX u XXI vek ponovo izronila na povrinu i u stvarnosti i u istoriografiji.3 Podjednako je bila nezaobilazna i za pisce istorija ustavnosti i politikih stranaka u Srbiji.4 O njoj su napisane i nekolike posebne istorije.5 Analizirana je ideologija Narodne radikalne stranke.6 O njenim preteama postoji itava literatura.7 O voima takoe,8 a neki od njih su ostavili i svoje
1 Latinka Perovi: Pera Todorovi, Beograd, 1983. / Srpski socijalisti 19. veka. Prilog istoriji socijalistike misli, 1-3, Beograd, 1985, 1995. / "Srpski socijalisti i Timoka buna". Timoka buna 1883. i njen drutvenopolitiki znaaj za Srbiju XIX veka, Beograd, 1986. / Pera Todorovi, Izabrani spisi, 1-2. Izabrala i priredila Latinka Perovi, Beograd, 1986. / Avram Petrovi, Uspomene. Priredila Latinka Perovi, Gornji Milanovac, 1988. / Dimitrije Mita Ceni, Izabrani spisi, 1-2. Uvodna studija, izbor i komentari Dr Latinka Perovi, Beograd, 1988; "Pisma Pere Todorovia i Dragie Stanojevia Kralju Milanu", Miscellanea, Beograd, 1990, knj. XX / Pera Todorovi, Krvava godina. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1991. / "Mladi Nikola Pai", Razvitak, Zajear, 1993, br. 3-4 / Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjatva u Srbiji, Beograd, 1993. / "Rusija i Evropa N. J. Danilevskog i njeni odjeci u Srbiji", Republika, Beograd, januar 1994. / "Politika elita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisne srpske drave". Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd, 1994. / "Predgovor". Pavel Apolonovi Rovinski, Zapisi o Srbiji 1868-1869, Novi Sad, 1994. / Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891). Priredili Latinka Perovi i Andrej emjakin, Beograd, 1995. / "Jo jednom o Svetozaru Markoviu. Povodom 150 godina od roenja", Tokovi istorije, Beograd, 1996, br. 1-2 / "Autobiografija Milije Milovanovia". Kulturna istorija Svrljiga, IV, Svrljig, 1996. / "Politika elita i modernizacija u prvoj deceniji nezavisnosti srpske drave (Zakon o ustanovljavanju narodno-sanitetskog fonda i Zakon o uvanju narodnog zdravlja 1879, 1881)", Tokovi istorije, Beograd, 1997, br. 1-2 / "Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine", ivot i delo Svetozara Markovia, Beograd, 1997. / "Nikola Pai o Narodnoj radikalnoj partiji pre njenog formalnog organizovanja". Nikola Pai. ivot i delo, Beograd, 1997. / Pera Todorovi, Ogledalo. Zrake iz prolosti. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997. / Isti, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997; Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1-2. Priredila Latinka Perovi, Beograd, 1997. / "Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih institucija. Via enska kola (1863-1913). Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. 2. Poloaj ene kao ogledalo modernizacije, Beograd, 1998. / "Stojan Novakovi o srpskom radikalizmu", Tokovi istorije, Beograd, 1998, br. 1-4 / "Srpska levica u delu Slobodana Jovanovia". Slobodan Jovanovi. Linost i delo, Beograd, 1998. / "Programi narodne demokratije u Srbiji", Tokovi istorije, Beograd, 1999, br. 1-2 / "Delo Pere Todorovia kao istorijski izvor", Zbornik radova. Uredila Dr Vesna Matovi, Beograd, 1999. / Pera Todorovi, Pisma. Linosti i linost. Priredila, uvodnu studiju i komentare napisala Latinka Perovi, Beograd, 2000. / "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia. Postavljanje osnova za organizaciju Narodne radikalne stranke". Izmeu anarhije i autokratije. Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIXXXI), Beograd, 2006. / "Politiki protivnik kao neprijatelj", Istorija i seanje. Studija istorijske svesti. Odgovorna urednica dr Olga Manojlovi Pintar, Beograd, 2006. Vid. i u: Izmeu anarhije i autokratije. Srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX-XXI)... / "Srpska socijalistika levica i nacionalni interes". Izmeu autoritarizma i demokratije. Knjiga III. Nacionalni i dravni interes moderne Srbije. Urednici Dragica Vujadinovi i Vladimir Goati,
Beograd, 2008. / "Predgovor". Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji 19031914. Beograd, 2007. Drugo izdanje. 2 U naunom aparatu ovog rada navedena su ona dela koja sadre i osvrt na prethodnu istoriografiju stranke, njene ideologije, kao i njenih voa i pretea. Da bih, pak, itaocu olakala uvid u brojne izvore koje sam koristila, upuujem ga na svoje radove, u kojima se ovi detaljno navode. 3 ivan ivanovi, Politika istorija Srbije u drugoj polovini XIX veka, 1-4, Beograd, 1923-1925. / Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I-III, Beograd, 1933. / Isti, Vlada Aleksandra Obrenovia, I-III, Beograd, 1934, 1936. / Istorija srpskog naroda. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878-1918, V1-V2, Beograd, 1985. 4 Stojan Novakovi, Dvadeset godina ustavne borbe u Srbiji, Beograd, 1912. / Jaa Prodanovi, Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji, Beograd, 1936. / Jaa Prodanovi, Istorija politikih stranaka i struja u Srbiji, Beograd, 1946. / Dragoslav Jankovi, O politikim strankama u Srbiji XIX veka, Beograd, 1951. / Isti, Osvajanje parlamentarne demokratije. Politike stranke u Srbiji XIX veka, Beograd, 1997. 5 Aleksa Ivi, Istorija Radikalne stranke, Vreme, Beograd, 1928. / Andrija Radeni, Istorija Narodne radikalne stranke do Timoke bune, 1-2, Zajear, 1988. / Milo Trifunovi, Istorija radikalne stranke (od postanka do 1903), Beograd, 1995. / Branko Nadoveza, Istorija srpskog radikalizma od 1903. do 1941. godine, Zemunske novine. Nova serija, Zemun, avgust 1997. 6 Milan St. Proti, Radikali u Srbiji. Ideje i pokret (1868-1891), Beograd, 1990. / . . , . (1868-1891), , 1998. / Olga Popovi Obradovi, "O ideolokom profilu radikala u Srbiji 19031914", Tokovi istorije, Beograd, 1994, br. 1-2. 7 "Literatura o Svetozaru Markoviu". Latinka Provi, Srpski socijalisti 19. veka, knj. 2 / Rastislav V. Petrovi, Adam Bogosavljevi, Beograd, 1972. Dalje citirano drugo izdanje: Beograd, 1998. / Latinka Perovi, "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia" 8 Dragoje Todorovi, Narodni tribun Ranko Tajsi, Beograd, 1983. / Latinka Perovi, Pera Todorovi Vasa Kazimirovi, Nikola Pai i njegovo doba (1845-1926), Beograd, 1990. / Stevan Ignji, Narodni tribun prota Milan uri, Uice, 1992.
36
37
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uspomene.9 Objavljeni su istorijski izvori o linostima i dogaajima koji obeleavaju istoriju Narodne radikalne stranke.10 Mnotvo istorijskih izvora i njihovo itanje kroz vreme due od jednog veka doputaju rad konceptualan po karakteru. Tamo gde je izvora malo, prii obino nema kraja: kroz nju se snatri i prede mit. Tamo pak gde postoji obilje izvora, mogui su saeti pregledi, uoptavanja i povremeni bilansi rezultata nauke. Takvi bilansi izotravaju sutinu istorijske pojave. Sa nje otpada sve prigodno, utilitarno i efemerno. Postaju vidljiva i ogranienja autora proistekla iz njihove poistoveenosti sa istraivanom pojavom da pojavu i objasne. Kako bi jedan medievist rekao: "Popularisanje dostignua istorijske nauke podrazumeva uoptavanje. Razume se, to je vee obilje podataka o nekom pitanju to je lake prilagoditi se tom zahtevu, to prikladniji postaju kao okvir saoptavanja rezultata ogranien prostor i kratko vreme. U suprotnom sluaju, uoptavanje je oteano ili ak onemogueno, a vremena i prostora nikad nema dovoljno".11 1. PRVA POLITIKA STRANKA U SRBIJI:
IDEOLOGIJA I ORGANIZACIJA
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija stranke). U svom prvom broju, Samouprava je objavila Program Narodne radikalne stranke.12 Pojavi glasila i programa stranke prethodilo je izdvajanje u Narodnoj skuptini 1880. godine grupe narodnih poslanika, koji su se nazivali radikalima, "dotle poznatim pod imenom socijalista", u poseban Skuptinski klub. Povod za ovo izdvajanje, koji zapravo sadri raisone d'tre Narodne radikalne stranke, bila je Adresa Narodne skuptine vladaocu. Ona je uvek sadrala program vlade. Ovog puta program vlade mladokonzervativca, odnosno naprednjaka, Milana Piroanca,13 kome je knez Milan poverio mandat posle odstupanja vlade Jovana Ristia. Poslanici manjine odbacili su Adresu veine zbog zaokreta u spoljnoj politici Srbije: udaljavanja od Rusije, a pribliavanja Austrougarskoj. U lanku "Na program", koji je objavljen u prvom broju Samouprave definisan je karakter programa, odnosno stranke: praktian a ne teorijski, neposredan a ne dugoroan program. Nedvosmisleni su i izvor i utoka programa. On "nije smiljen u kakvoj pisarnici, njega su gradili ljudi iz naroda, narodni skuptinari... pitan je i seljak u gunjcu i opancima, i narodni svetenik, i trgovac, i profesor...14 program je sklopljen po optem dogovoru, on nije niiji posebice, on je nas sviju, on je nae opte 'vjeruju'".15 Jednom napisan i objavljen u prvom broju Samouprave, Program Narodne radikalne stranke bio je i njen zauvek napisani program. Stranka je delovala u opoziciji i na vlasti, doivela je podelu, u dravi su se menjali ustavi i smenjivale dinastije, voena su etiri rata ali program stranke je ostao isti. Nijedan od ovih inilaca ni svaki za sebe, ni svi zajedno nije zadro "u sutinu drutvene filozofije sa kojom je stranka i nastala".16 tavie, prva kritika iznutra, 1901. godine, dolazila je sa pozicija odbrane izvornih naela stranke: ekonomske jednakosti i narodnog jedinstva. Obe struje, i staroradikali zagovornici narodnjakog socijalizma i samostalci
Posle dvanaestogodinje vladavine liberala (1868-1880), oktobra 1880. godine odstupila je vlada Jovana Ristia, jednog od namesnika posle ubistva kneza Mihaila, i vodeeg liberala od 1868. godine. Njene su glavne tekovine bile: Ustav od 1869. godine, prvi nacionalni ustav, i dravna nezavisnost koju je Srbija, posle ratova 1876. i 1877/78. godine, dobila na Berlinskom kongresu 1878. godine. Ve 8. januara 1881. godine pojavila se Samouprava. List politiki, ekonomni i knjievni (organ Narodne radikalne
9 Raa Miloevi, Timoka buna 1883, Beograd, 1923. / Nikola Pai, "Moja politika ispovest". Serbia i komentari, Beograd, 1989. / Pera Todorovi, Krvava godina... / Isti, Ogledalo. Zrake iz prolosti... / Isti, Srpska stvar u Staro Srbiji. Uspomene na kralja Milana... 10 Ilustrovani radikalni almanah. Graa za pedesetogodinju istoriju Narodne radikalne stranke, 1-4, Beograd 1925-1927. / Timoka buna. Graa, 1-7, Beograd, 1955-1989. / Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka do 1918. godine, Beograd, 1991. / Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori (1872-1891) / Nikola Pai u Narodnoj skuptini. 1-4. Priredili Latinka Perovi, Dubravka Stojanovi, ore Stankovi, Beograd, 1997, 1998. / Nikola Pai i mitropolit Mihailo. Emigrantska prepiska 1884-1888. Priredio, uvodnu studiju i napomene napisao Andrej emjakin, Beograd, 2004. 11 ore Bubalo, "Pisana re u svakodnevnom ivotu". Privatni ivot u srpskim zemljama srednjeg veka. Priredili Smilja Marjanovi Duani, Danica Popovi, Beograd, 2004, st. 471.
Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka Latinka Perovi, "Milan Piroanac zapadnjak u Srbiji XIX veka"... / Milan Piroanac, Beleke, Priredila Suzana Raji, Beograd, 2004. 14 Meu dogovornim stranama nema samo inovnika. Sa stanovita glavnog cilja Narodne radikalne stranke: narodne drave zasnovane na obiajnom pravu i narodnoj samoupravi, inovnici su bili socijalno tu, a politiki tuinski elemenat. Kralj Milan je neprijateljstvo Narodne radikalne stranke prema Liberalnoj stranci i Naprednoj stranci tumaio injenicom da su u ovim dvema poslednjim bili preteno inovnici. Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 108. 15 Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka st. 108. 16 Olga Popovi Obradovi, "O ideolokom profilu radikala u Srbiji" st. 74.
12 13
38
39
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zagovornici ideja moderne evropske levice, od kraja 1904. godine i dve stranke, bile su protivnici kapitalizma i "oslanjale su se na isti antiindividualistiki mentalitet zbog ega im je, obema, liberalna politika doktrina bila strana i neprihvatljiva".17 Drutvena filozofija radikala radikalizam je jedna ideologija, jedna eshatologija. To je uoio jo Slobodan Jovanovi, ali ga je njegov vlastiti nacionalizam ograniavao da analizu pojave izvede do kraja. Zato je i bio kritiniji prema preteama nego prema voama stranke.18 Finu razliku izmeu pretea i voa, voa i mase, ideala i vlasti pravio je, nimalo sluajno, jednog od utemeljitelja srpske istoriografije, Stojan Novakovi. U svojoj raspravi Pera Todorovi, koju je objavio 1908. godine, Slobodan Jovanovi je tvrdio da su Svetozar Markovi i Pera Todorovi "bili aci ruskih socialista ezdesetih godina, koji se u neku ruku mogu smatrati kao pretee boljevizma".19 Kod Markovia je nalazio i slinosti i razlike sa boljevicima, smatrajui da su ove druge vee. Todorovi je, po Slobodanu Jovanoviu, "bio blii boljevicima od Markovia".20 Stojan Novakovi je napravio osvrt na pomenutu studiju, ali je taj njegov rukopis ostao neobjavljen punih devedeset godina.21 Novakovi je saeo evoluciju radikalizma: pokretai Narodne radikalne stranke, "koliko ih je bilo ostalo" su se "nainili voi", a za njima i za njihovim "mnogotrajnim pristalicama u narodu" pola je "gusta masa". Meutim "Niti su te voe vie predstavljale one idejalne pristalice Svetozara Markovia i Pere Todorovia, niti je meu njihovim pristalicama bilo o tome pomena. Ali tu je bila gusta, mnogobrojna masa, i pred njom su bili njeni voi. Borba je bila uperena protiv vlasti, a u njoj je masa mislila sa svim drugo nego njeni voi, a ni voi nisu bili voi nego po imenu, tenje su diktovane ne od njih nego od mase".22 I kada je, posle ubistva poslednjeg Obrenovia 29. maja 1903. godine, "omaena i progruana gomila doprila, na posletku, do vlasti, od pravih pokretaa i voa ostali su samo ljudi sa memoarskim uspomenama. Ljudi s idealima odavno je bilo nestalo iz te gomile".23 Ali, treba stii do Novakovievog saetka.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "Radikalna stranka", prema Slobodanu Jovanoviu, "trebala je da bude jedna vrsta zavere, jedno pobratimstvo na ivot ili na smrt. Ko bi uao u stranku, odvajao bi se od celog sveta i postajao protivnik celoga sveta, da bi samo stranci mogao to vernije sluiti. Todorovi", nastavlja Slobodan Jovanovi, "kazuje da je radikalizam pokazivao sve znake religioznog fanatizma, i da nije trebalo mnogo, pa da postane 'mona religiozna sekta', koja bi prela mee nae drave i rairila se po celom Balkanu".24 Tu su "religioznost", po Slobodanu Jovanoviu, u stranku uneli njeni osnivai, koje je on smatrao sledbenicima ruskih nihilista, a ove preteama boljevika. Pre svega, Pera Todorovi koga je video kao najzaslunijeg za duh sektatva kojim je stranka bila skroz proeta. Ali, kako se ta "religioznost" ne samo brzo primila nego i duboko prodrla i dugo odrala? Socijalna rezonanca te "religioznosti" ogleda se u organizaciji stranke. Statuti Narodne radikalne stranke, koje je u toku leta 1881. godine izradio Pera Todorovi, objavljeni su u Samoupravi 1. januara iste godine.25 Njima je "religioznost" formatizovana. Organizacija Narodne radikalne stranke temeljila se na bezostatnoj pripadnosti lana organizaciji. Jedan organ proizlazio je iz drugog: iz mesnog odbora sreski, iz ovog okruni, iz njega glavni odbor. Ova vrsta vertikalna povezanost inila je stranku praktino neunitivom.26 Za razliku od Programa, Statuti su menjani, ali uvek s ciljem da se uvrsti organizacija i ojaa jedinstvo stranke.27 Konstituisanje stranke zapoelo je stvaranjem mesnog odbora u Beogradu 3. decembra 1881. godine. Zatim je nastavljeno "premreavanje" Srbije mesnim pododborima. Kljunu ulogu u tome, pored Pere Todorovia,28 igrali su opozicioni narodni poslanici. Okupljeni, od 1874.
Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, III st. 7. Latinka Perovi, Pera Todorovi st. 67-68. Kralju Milanu, koji je verovao u ogromnu mo Glavnog odbora, Pera Todorovi je govorio: "Glavni odbor, Velianstvo, moe mnogo, vrlo mnogo, ali ni on ne moe sve. Pa i ono 'vrlo mnogo' on moe samo dotle, dok radi u duhu i tradiciji te stranke. im bi vrdnuo na stranu, postao bi potpuno nemoan. Ja sam ba to i zamiljao pri izradi statuta strankinih. Zamiljao sam sluajeve, da celoga Glavnoga odbora nema, pa da stranka u svom temelju ipak ne bude potresena i da u najkraem roku stvori sebi nov Glavni odbor." Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 186. 27 Obrazlaui promene Statuta 1911. godine, Nastas Petrovi je rekao: "Statuti su zaista veliki, ali to je dolo otuda to smo hteli da svuda unesemo i malo postupaka za poslove partiske, kako bi bilo jednoobraznosti u radu i kako bi bilo u partiji to jaeg reda". Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti srpskih politikih stranaka... st. 406. 28 U toku organizovanja mesnih pododbora, Todorovi je za 42 dana obiao 43 mesta. Latinka Perovi, Pera Todorovi st. 70.
24 25 26
Isto, st. 75. Slobodan Jovanovi, Svetozar Markovi. Politike i pravne rasprave, I, Beograd, 1932. / Isti, "Nikola Pai", Serbia i komentari za 1989-89, Beograd, 1989. 19 Slobodan Jovanovi, Pera Todorovi, Politike i pravne rasprave, I st. 467. 20 Isto, st. 410-411. 21 Latinka Perovi, "Stojan Novakovi o srpskom radikalizmu" 22 Isto, st. 330. 23 Isto.
17 18
40
41
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija godine, oko Adama Bogosavljevia, kolovanog seljaka koji je iveo na selu,29 oni su, naroito posle 1878. godine, ojaani izborom Nikole Paia za narodnog poslanika30 predstavljali tvrdu opoziciju vladi Jovana Ristia, koja je imala da sprovede odredbe Berlinskog ugovora na koje je Srbija obavezana posle sticanja dravne nezavisnosti.31 tampani protokoli i priznanice, koje su sluile i kao lanske karte, dovele su do masovnog ulanjivanja seljaka, koji su inili devet desetina naroda, u Narodnu radikalnu stranku. "Radikali su", smatrao je Slobodan Jovanovi, "uinili jednu istorijsku stvar. Oni su prvi politiki organizovali seljaku masu u politiku stranku".32 Jednu, ako ne definitivnu, a ono svakako dugoronu stvar. Ujesen 1883. godine, u Srbiji je bilo 60 mesnih pododbora i hiljade i hiljade lanova Narodne radikalne stranke.33 Njen partner nije vie bio ni vladalac, a kamoli kakva druga politika stranka. Organizovanje stranke dobilo je svoju zavrnicu na Zemaljskoj skuptini, koja je odrana na Ilijinim vodama kod Kragujevca, 26-28. jula 1882. godine: 600 narodnih izaslanika iz Srbije prihvatilo je Program i Statute stranke i izabralo njen Glavni odbor. Bazine dokumente stranke obrazloio je na Zemaljskoj skuptini, i na njoj bio glavni govornik, Pera Todorovi.34 Za predsednika Glavnog odbora izabran je Nikola Pai, da na tom mestu ostane punih 45 godina, od osnivanja stranke do svoje smrti (1881-1926). Politika struja koju su i u Srbiji i van njen nazivali, koja se i sama tako nazivala, socijalisti, radikali, komunci, a koja je svoj poetak obeleila
29 Latinka Perovi, "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia" 30 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, I 31 "Sama injenica da su najistaknutiji lanovi ove grupe poticali iz raznih krajeva Srbije uinila je da njihov rad, njihovi stavovi, dranje i njihovi zahtevi postanu poznati celoj Srbiji. Adama (Bogosavljevi) je prihvatila Krajina, Ranka (Tajsi) Dragaevo i aanski kraj. Milija Milovanovi pokrenuo je Tamnavu, Dimitrije Kati Resavu, Milo Glii... irio je svoj uticaj na Valjevo i Kolubaru". Dragoje Todorovi, Narodni tribun Ranko Tajsi... st. 54. 32 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, III 3. 33 Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana st. 185-186. 34 "U svojoj vrsti taj govor jeste remek-delo, jedan od najveih demagokih govora u naoj istoriji, koja demagokim govorima nikad nije oskudevala On (Pera Todorovi) koji je na kraju krajeva bio samo veliki partijski ovek veliki partijski novinar, veliki partijski agitator postigao je u tom trenutku najvie to partijski ovek moe postii naime, video se na elu mnogobrojne i oduevljene partijske vojske". Slobodan Jovanovi, Pera Todorovi... st. 333.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izdvajanjem iz Ujedinjene omladine srpske 1866. godine,35 navoena u odredbe Statuta, dobila je vrste organizacione okvire i postala prva politika stranka u Srbiji. Njena pojava je, meutim, ubrzala organizacionu kristalizaciju i druge dve politike struje u Srbiji.36 Konzervativci, mladokonzervativci, naprednjaci, kako su ih nazivali i kako su se nazivali, osnovali su, ujesen 1881. godine, Srpsku naprednu stranku.37 Njeni osnivai bili su obrazovani ljudi koji su po povratku kneza Mihaila iz Evrope sve nade polagali u njega. Da nastave njegovu politiku stvaranja moderne drave podsticalo ih je naroito sticanje dravne nezavisnosti 1878. godine. Programsku orijentaciju grupe izloio je Stojan Novakovi koji je, uz Milutina Garaanina i Milana Piroanca, pripadao njenom jezgru, u jednom pismu krajem 1879. godine. To jest, uoi izlaska glasila grupe, lista Videlo, iji se prvi broj pojavio 1. januara 1880. godine. Stojan Novakovi je pisao da e Videlo biti "organ nove borbe za popravku naega unutranjega stanja, ne manje organ samostalne jedne partije u spoljnim pitanjima... Mlae i uopte aktivnije stihije preanje tako zvane konzervativne stranke spojile su se s mlaim stihijama preanje tako zvane liberalne stranke oko programa, koji e se u programu Videla na javnost izneti. Glavno e biti borba protiv psevdoliberalizma a za iskrenu radnju oko utvrivanja suvremenih, istinitih, liberalnih i dravnih naela" (podv. L. P.).38 U listu Videlo, u programu stranke i u programu svoje prve vlade, naprednjaci su ponavljali kao svoje veruju: "Zakon, sloboda, napredak, to su tri glavne boje u zastavi koju razvijamo, to su tri nerazluna osnova istinite ustavnosti".39 Odbacujui izolovanost zemlje, njenu "osamljenost na meunarodnom polju" naprednjaci su se zalagali za "bratske sveze u velikoj porodici slavenskih naroda" i za uzajamnost "sa ostalim narodima susednim". Isticali su da ih pogledi "na ivot meunarodni, tovanje zakona, savesnost u radu i tvrda volja za opti napredak" svrstavaju u civilizaciju "jevropskih naroda", koju visoko cene.40
Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 1-2 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3 Pravila su odobrena 30. oktobra 1881. godine. Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti st. 111. 38 Isto, st. 109. 39 Isto, st. 107. 40 Isto, st. 107.
35 36 37
42
43
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Kritini prema "psevdo-liberalizmu", to jest prema liberalima od 1868. godine i njihovoj dvanestogodinjoj vladavini, naprednjaci su prihvatali taktiko saveznitvo sa socijalistima, odnosno radikalima, u borbi protiv zajednikog protivnika. To isto vai i za ove druge: Nikola Pai je, preko lista Videlo, pripremio organizovanje Narodne radikalne stranke.41 Posle odstupanja vlade Jovana Ristia oni su se razili, ali ne toliko, kako se u istoriografiji smatralo zbog podele vlasti, ve zato to su njihovi putevi bili esencijalno razliiti putevi. Zbog uloge koju je kralj Milan (Srbija je proglaena za kraljevinu 1882. godine) imao u sukobima radikala sa naprednjacima, istoriografija je ovaj sukob personalizovala do granice koja nije doputala ulaenje u njegovu sutinu. Kao prosveeni apsolutista, kralj Milan je bio protivnik predstavnike demokratije i, dakako, nije bi sklon samom postojanju politikih stranaka u Srbiji. Ali, suoen sa zadacima koje je Srbija imala posle Berlinskog kongresa, koji ju je praktino stavio na raskre i u spoljnoj i u unutranjoj politici, a zasut provalom radikalizma, kralj Milan je bio blii naprednjacima. Ovi su, pak, zbog toga smatrani dvorskom strankom, iako se objektivno nisu identifikovali sa politikom kralja Milana, a pogotovo sa njegovim postupanjem u politici.42 U pitanjima spoljne i unutranje politike, kralj Milan i Narodna radikalna stranka bili su, zaista "dve suprotnosti koje se izmiriti ne mogu", "dva suprotna pola".43 Svaka od strana u ovom sukobu ostavila je dovoljno dokaza o nemogunosti meusobnog pomirenja.44 Istoriografska interpretacija sukoba sledila je, meutim, jednu stranu pobedniku: radikale i dinastiju Karaorevi. Tako su, umesto da sukob analiziraju, istoriari i sami postajali uesnici u njemu. U stvari, sukob je bio latentan: nove su bile samo njegove personalizacije. Istoriografija je zapravo reflektovala neprevazienost sukoba. Ali je, na svoj nain, toj neprevazienosti i sama doprinosila. Najzad, politika struja koju su nazivali i koja se nazivala liberali, iako su isticali da su batinici najstarije politike tradicije u Srbiji (1848, 1858, 1868), poslednji su se organizovali kao politika stranka. Kasnei za radikalima i naprednjacima, stvorili su prvo Druinu za potpomaganje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija srpske knjievnosti.45 Pokrenuli su list Srpska nezavisnost, iji je prvi broj izaao 1. oktobra 1881. godine. Uvodnik bez naslova predstavljao je program, a itaoci su u posebnom lanku obaveteni da e list zastupati "pravac i naela Narodne liberalne stranke".46 Liberali, koji su dugo vladali, odbacivali su naglost, kao i silazak "u arenu demagoke agitacije i zalagali se za postupnost. Na glavnom skupu Druine za potpomaganje srpske knjievnosti, 17. oktobra 1882. godine, Jovan Risti je izbacio slogan laboramus (radimo). Imajui svakako u vidu odstupanje svoje vlade na pitanju Trgovinskog ugovora sa Austrijom, koji je smatrao nepovoljnim za Srbiju, on je dodao: "Ne samo drave i pojedinci, no i stranke i druine ne smeju biti ravnodune prema pitanju dostojanstva."47 Politiku liberala odreivala su dva cilja. Prvo, "osloboenje i ujedinjenje raskomadanih pokrajina srpskih". Drugo, "u staranju da se pronau ire i tvre osnove, po kojima bi se svi izvori i blagostanja narodnog u Srbiji razumno i prirodno prema istorijskim injenicama negovali i upotrebili na umnoenje svekolikog umnog i prirodnog bogatstva, te da ojaa celina i da se osigura budunost narodna".48 Pomenutim ciljevima liberali su ostali verni. Prilikom donoenja Programa 1888. godine tvrdili su, osnovano, da on "nije nikakva novina".49 Ni naprednjaci, ni radikali nisu prihvatali postupnost liberala. Za prve je ona bila "psevdo- liberalizam", za druge, ipak liberalizam. Ali je nacionalni program liberala, uz njihov oslonac na Rusiju, predstavljao osnovu na kojoj je bio mogu sporazum sa njima.50 U spoljnoj politici naprednjaka, uz oslonac na Austriju, radikali su videli izdaju kosovskog predanja i zavetnih ciljeva srpskog naroda, koja sporazum sa njima ini nemoguim. A kada je, 1901. godine, do takvog sporazuma "fuzije", ipak
45 Na skupu u Beogradskoj itaonici, 17. septembra 1881. godine, 74 liberala konstituisalo je Druinu za potpomaganje srpske knjievnosti izabravi njen upravni odbor. 46 Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti st. 48. 47 Isto, st. 126. 48 Isto, st. 121. 49 Obrazlaui ovaj program, kao i sve prethodne, Jovan Risti je rekao: "Gospodo, narodna ideja, narodna pravoslavna crkva, potpuna ustavnost i mudro, savesno dravno kuenje to su etiri stuba nae narodno-liberalne zgrade, koja vlada svima drugim potrebama, to su stalna nepromenljiva naela naega programa, na koje mogu uticati talasi vremena, mogu ih zaustavljati i prekriti, ali oni e vazda ostati najpouzdanija osnova naih buduih kretanja i nae patriotske nege". Isto, st. 170. 50 Sporazum izmeu Narodne radikalne stranke i Narodne liberalne stranke na Cveti 1886. Isto.
41 Latinka Perovi, "Nikola Pai o Radikalnoj partiji pre njenog formalnog organizovanja" 42 Milan Piroanac, Beleke 43 Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana 44 "Kralj Milan i Radikalna stranka". Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana
44
45
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dolo, on je u stranci izazvao takav potres, ija je posledica bio njen rascep.51 2. UTEMELJITELJI: SVETOZAR MARKOVI I ADAM BOGOSAVLJEVI Voi, pristalice i protivnici Narodne radikalne stranke, a zatim i mnogi njeni isoriari, videli su je kao partiju "kritike svega postojeeg", koja ima cilj da "podrije osnove sadanjeg (t.j. tadanjeg L. P.) drutvenog sistema: kao revolucionarnu partiju."52 Veina njih je smatrala da stvarna istorija Narodne radikalne stranke poinje pre njenog formalnog organizovanja: sa podelom u Ujedinjenoj omladini srpskoj, na liberale (politike slobode) i socijaliste (drutveno pitanje ili "pitanje o hlebu"), i sa kritikom Ustava od 1869.53 Utemeljiteljima Narodne radikalne stranke smatrani su Svetozar Markovi i Adam Bogosavljevi.54 Oni su delovali istovremeno i povezano.55 Njihove uloge, meutim, bile su razliite. Svetozar Markovi je bio pretea ili, kako bi Stojan Novakovi rekao, pokreta, a za Jovana Skerlia seja ideja. Zastupajui ih u Narodnoj skuptini, kao narodni poslanik, Adam Bogosavljevi ih je pojednostavio, i uinio razumljivim seljaku. U stvari, on ih je sveo na ono to je za Svetozara Markovia bila inicijacija. To, meutim, nije bila dogovorena podela uloga: to su bila dva nivoa bez ijeg razlikovanja nije mogue razumeti trajni znaaj Svetozara Markovia u srpskoj istoriji. Rad Svetozara Markovia, koji je, skoro jedan i po vek, zaokupljao istoriare, filozofe, ekonomiste, sociologe, politologe, pedagoge saet je u jednoj deceniji. Kao dravni stipendista, Markovi je, 1866. godine, otiao u Rusiju, i upisao se na Viu kolu za saobraajne inenjere u Petrogradu. Vreme kad je on stigao u Rusiju bilo je za ovu zemlju granino, a za Markovia odluujue. Reforme koje su u Rusiji izvrene na samom poetku ezdesetih godina (1861) bile su delimine. Pokret koji je zahtevao osloboenje seljaka
Samostalna radikalna stranka. Naela, Program, Statut, Isto. Latinka Perovi, "Nikola Pai o Radikalnoj partiji pre njenog formalnog organizovanja" st. 58. 53 Isto. 54 Isto. / "Govor Nikole Paia u Zajearu", Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori st. 331 / Latinka Perovi, "Politika upotreba smrti" st. 113. 55 Latinka Perovi, "Svetozar Markovi i skuptinska opozicija 1874. i 1875. godine"
51 52
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija i raunao sa revolucijom, bio je pogoen represijom. Njegov ideolog, N. G. ernievski je, 1862. godine, uhapen, a 1864. godine osuen na sedam godina zatvora i doivotno progonstvo u Sibir. U tajnim revolucionarnim kruocima, sa kojima je Markovi doao u dodir, ernievski je smatran uiteljem, kome je martirstvo dalo jo i oreol. Sam Markovi je ernievskog smatrao najdubljim reformatorom XIX veka uglavnom zbog dve njegove ideje: ideje o mogunosti preskakanja istorijskih faza, to jest neponavljanja puta koji su u svom razvoju proli zapadnoevropski narodi, kapitalizma i podele naroda na klase i stalee, a zatim ideje o sveobuhvatnom karakteru reforme, koja je "obuhvatala celog oveka i celo drutvo: porodicu, optinu, dravu, sve osnovne pojmove o religiji, svojini, vaspitanju, politici, narodnosti i t.d."56 U ovim idejama, Markovi je naao formulu za razvoj vlastitog naroda, koji ne bi dovodio u pitanje negov patrijarhalni supstrat. Ali, ako je Bogosavljevi Markovieve ideje liio altruizma, Markovi je ideje ernievskog primio bez njihovog filozofskog konteksta, uzimajui njihov akcioni karakter. Zainteresovan za revolucionarni pokret u Evropi, ali ve ugroen rastuom represijom u Rusiji, Markovi je, uprolee 1869. godine, otiao u Cirih. Tamo je zatekao grupu srpskih studenata, koji su imali svoje udruenje Zadruga.57 A naroito brojnu rusku revolucionarnu emigraciju, na koju su srpski studenti i najvie bili upueni.58 Bez uvida u unutranja strujanja u ruskoj revolucionarnoj emigraciji i njihov odjek, Markovieve ideje, srpski socijalizam i radikalizam, ostaju bez glavnih pretpostavki da se razumeju i objasne.59 U ruskoj revolucionarnoj emigraciji postojale su tri struje. Svaka od njih nailazila je na odjek i imala pristalice meu srpskim studentima u Cirihu. Anarhisti (M. A. Bakunjin), koji su smatrali da je narod, revolucionar po instinktu, uvek spreman za revoluciju: treba ii u narod, da
Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2m st. 176-177. Udruenje srpskih studenata u Rusiji zvalo se Optina. O ruskoj revolucionarnoj emigraciji dosta je pisano. Najnovija i dosada najiscrpnija je knjiga: , , , 2006. 59 Latinka Perovi, "Ruski blankizam i jakobinizam". Planirana revolucija, Beograd Zagreb, 1988. / "Rodonaelnik ruskog socijalizma". Aleksandar Hercen, Ruski narod i socijalizam, Podgorica, 1999. / "Petar Lavrovi Lavrov". Petar avrov, Istorijska pisma, Podgorica, 2000. / "Petar Aleksejevi Kropotkin". Petar Kropotkin, Etia, Podgorica, 2004. / "Mihail Aleksandrovi Bakunjin". Mihail Bakunjin, Dravnost i anarhija, Podgorica, 2008.
56 57 58
46
47
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bi se od njega uilo. Jakobinci i blankisti (P. N. Tkaov, S. G. Neajev) po kojima vrsto organizovana revolucionarna manjina politikom revolucijom osvaja vlast i pomou vlasti vri socijalnu revoluciju u interesu naroda. Najzad, progresisti, evolucionisti, postepenci, narodnjaci, kako su se sve ve nazivali (P. L. Lavrov) koji su pozivali revolucionarnu omladinu na odlazak u narod. Ali, za razliku od anarhista, s ciljem da u narod unosi znanje i svest, i priprema ga za revoluciju. Za njih je, za razliku od jakobinaca i blankista, revolucija uvek delo naroda i u pripremi i u zavrnici. Ali, spiritus movens je revolucionarna partija. Srpski socijalisti su najtenje veze imali sa ovom treom strujom.60 Ona je bila najblia Svetozaru Markoviu. Zajedno sa svojim sledbenicima, on je njenom rodonaelniku, Petru Lavrovu, dugovao koncepciju revolucionarne narodne partije, koju je ovaj izloio u svojim uvenim Istorijskim pismima: Markovi je za njih znao jo dok je bio u Rusiji. Prema toj koncepciji, revolucionarna narodna partija otelovljuje jedinstvo "kritiki misleih linosti" i naroda. Pripadnik partije je prema partiji u istom odnosu u kome je organ prema organizmu. Protivnik partije, pre svega zagovornik liberalizma, njen je neprijatelj, i prema njemu su doputena sva sredstva. Da bi se narod pokrenuo, njemu, smatrao je Markovi, mora biti poznat oblik novog drutva. A da bi se to postiglo, potrebna je pokretaka manjina "koja ima poverenje naroda i koja je toliko snana i sposobna da moe dati pravac narodnom pokretu, organizovati revoluciju i utvrditi stalan put drutvenom preobraaju".61 Ta manjina predstavlja "prave obrazovane (ljude), a ne nadriknjige", one koji su "odrasli na 'proji' i 'skobu'", za koje je "sasvim nemogue" da svoje interese odele "od interesa naroda".62 Nema nikakve sumnje, da su Markovi i njegovi sledbenici tu pokretaku manjinu, kao s naroda, prepoznali u sebi. Zbog svog lanka "Srpske obmane", koji je bio kritika Ustava od 1869. godine, Markovi je izgubio dravnu stipendiju i morao je, 1870. godine, da se vrati u Srbiju. Zapoelo je grozniavo petogodinje razdoblje, poslednje razdoblje u Markovievom dvadesetdevetogodinjem ivotu. Jedan za drugim, izlazili su listovi: Radnik (1871), Javnost (1873), Glas javnosti (1874), asopis Rad (1874) i poslednji u ovom nizu list Osloboenje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (1875). U isto vreme, Markovi je pokuavao sa osnivanjem proizvoakih i potroakih zadruga i uestvovao u pripremama ustanka na Balkanu.63 Listovi su bili cenzurisani i zabranjivani. Da bi izbegao kazne zbog tamparskih krivica, Markovi je, 1872. godine, emigrirao u Novi Sad.64 Tamo je nastao njegov programski rad Srbija na Istoku. U Srbiji, u koju se vratio 1873. godine, bio je osuen na zatvor. Bezmalo je iz Poarevakog zatvora otiao u Trst na leenje, da se otuda nikad vie ne vrati. Do kraja nije odustao. Bio je jedan od onih, kako je za njega rekla Isidora Sekuli "to ne odumljuju kad naume... i ne spavaju dok ne umru".65 Svetozar Markovi je poznavao sva vanija socijalistika uenja u Zapadnoj Evropi (Sen-Simon, Furije, Luj Blan, Prudon, Lasal, Marks). Barem onu njihovu sutinu na koju su ona politiki, akciono, bila svodiva. Zbog toga se vie od jednog stolea nastojalo ustanoviti iji je uticaj kod njega preovladao, i ta je on zapravo bio: socijalista, socijalista utopista, agrarni socijalista, revolucionarni demokrata, marksista. Od toga je zavisio i ijom je preteom smatran: radikala, socijalnih revolucionara, socijaldemokrata, komunista. Ustanovljavane su i razliite Markovieve evolucije: od liberala ka socijalisti, od socijaliste utopiste i revolucionarnog demokrate ka marksisti. Kod Markovia je, meutim, postojala samo jedna evolucija: ona koju obeleava njegov raskid sa srbijanskim liberalima 1869. godine. itav njegov rad posle toga protekao je u borbi protiv liberalizma, koji u Srbiji jedva da je bio u zaetku. U polemikama sa Vladimirom Jovanoviem, rodonaelnikom ideje liberalizma u Srbiji, i Dragiom Stanojeviem, koji je, ako sam nije bio liberal, o liberalizmu dovoljno znao, da je mogao da tvrdi da on u Srbiji ne postoji Markovi je razvijao uenje o jedinstvu socijalne i nacionalne revolucije. Proizvoljnosti u interpretaciji ovog uenja mogu se izbei samo ako se ono situira u vlastiti istorijski kontekst. Socijalistika uenja u Zapadnoj Evropi bila su reakcija na industrijsku revoluciju i imala su u vidu socijalnu revoluciju po uzoru na Francusku revoluciju. Revolucionarni subjekt je, meutim, bio nov: umesto treeg stalea, revolucionarne buroazije etvrti stale, industrijski
60 Latinka Perovi, "Saradnja srpskih socijalista u glasilu ruske revolucionarne emigracije 'Vpered' od 1875. do 1877. godine". Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjatva u Srbiji... 61 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2 st. 188. 62 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3 st. 22.
63 Vaso Vojvodi, "Spomenica Miletieve 'Srpske narodne slobodoumne stranke' i 'Glavnog odbora za srpsko osloboenje' Kneevskom namesnitvu u Srbiji o dizanju ustanka na Balkanu 1872. godine". Svetozar Markovi. ivot i delo, SANU, Beograd, 1977. 64 Dr Kosta Miutinovi, "Svetozar Markovi u Novom Sadu". Istraivanja, IV, Novi Sad, 1975. 65 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2... st. 58.
48
49
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija proletarijat. Osim toga, posle Francusko-pruskog rata i poraza Pariske komune, nasuprot rastuem pangermanizmu, isticano je slovensko pitanje.66 Ova situacija je u inteligenciji Rusije, zemlje koja je bila u dubokom zakanjenju, generirala ideju neponavljanja zapadnoevropskog puta i ubrzanje istorije putem revolucije. Novi principi: zajednika svojina, udruivanje, solidarnost koje su proklamovala socijalistika uenja sauvani su u ruskom miru, artelju i optini, odnosno u srpskoj zadruzi i optini. Zaostalost se uzimala kao prednost: mogue je izbei podelu drutva na klase, eksploataciju, proletarizaciju itavih naroda. Onima koji poslednji dou, pisao je Hercen ne kosti ve kotana sr. Svetlost dolazi sa Istoka.67 Uzimajui u obzir uzroke i posledice drutvene i politike borbe u Zapadnoj Evropi, Markovi je nastojao ne samo da sagleda stanje u kome se Srbija nalazi, ve i da njen razvoj usmeri u pravcu drutva zasnovanog na naelima nove nauke- socijalizma. Bio je svestan ogromnog zakanjenja: "Na ekonomski stroj, naa prosveta, na graanski i politiki poredak spadaju meu najnesavrenije u Evropi".68 Ali, iz ove injenice on ne izvlai zakljuak da zakanjenje treba smanjiti preuzimanjem naela zapadnoevropskog drutva. Naprotiv, u kritici toga drutva koju su izvrila revolucionarna uenja u Zapadnoj Evropi, Markovi je nalazio dokaz da Srbija ne treba da ponavlja put koji je Zapadna Evropa prola, ve da treba da uzme ono do ega je Evropa stigla. Suprotno bi za njega, kao i za njegove ruske uitelje, znailo novo zakanjenje. "Na je zadatak", pisao je Markovi 1873. godine, "ne da unitimo kapitalistiko gazdinstvo, koje u stvari i ne postoji, ve da malu patrijarhalnu svojinu preobrazimo u zajedniku i da tako preskoimo celu jednu istorijsku epohu ekonomskog razvitka epohu kapitalistikog gazdinstva... od ove osnovne take mi smo uvek polazili, kad smo udeavali nau socijalistiku radnju u Srbiji jer smo u Srbiji poglavito i radili."69 Naelu privatne svojine kao osnovi line slobode, Markovi je suprotstavio udruivanje rada i zajedniku svojinu, kao uslov ukidanja eksploatacije i osnovu slobode. Iz toga je proizlazilo i odgovarajue shvatanje drave: modernoj dravi, koja je odvojena od drutva, i koja ima iskljuivo politiku funkciju suprotstavio je narodnu dravu, koja je "isto to i ureeno drutvo". Narodna drava se temelji na naelu narodnog
Mihail Bakunjin, Dravnost i anarhija... Aleksandar Hercen, Ruski narod i socijalizam... st. 55-56. Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 2... st. 304. 69 Isto, st. 301.
66 67 68
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija suvereniteta, a unutranje ustrojstvo raznih ustanova i dravnih organa na naelu samouprave (decentralizacije) i naelu izbora. Narod se mora starati da svaki lan drutva bude u isto vreme i proizvoa; on se mora, dakle, starati da ukine sve ideoloke stalee u drutvu kao: sudije, zakonodavce, advokate, kao i policiju i vojnike. Svaki graanin treba da je branilac zemlje i uvar poretka; a irenjem obrazovanja, proizvodni radnik treba u isto vreme da postane sposoban da vri one poslove to ih danas vre ona 'struna' lica iz ideolokih stalea".70 Krajnji cilj takve drave je ukidanje podele na one koji vladaju i one kojima se vlada. Ali, kako takav preobraaj nee biti izvren istovremeno u celom svetu, sa stanovita spoljnih poslova, drava ostaje kao celina. Tek sa ostvarenjem socijalnog preobraaja u vie drava, koji e se izvriti raznim sredstvima i ii raznim putevima, stvaraju se osnove za nestanak granica. Za Markovia "Jedan od najpretenijih preokreta u umnom razvitku naroda to ga je donela prva srpska revolucija bez sumnje je ona revolucionarna misao pokorene raje: misao da stvori srpsku narodnu dravu koja bi obuhvatala ceo srpski narod. Ta misao iznesena je, posle propasti srpske, prvi put revolucijom".71 Tu misao Markovi ne naputa. Ona ga, meutim, prisiljava na dvostruko odreenje. Savremena socijalistika uenja nisu zaokupljena nacionalnim ve socijalnim pitanjem. Markovi ih povezuje i reenje jednog uslovljava reenjem drugog pitanja. U Srbiji, on se suprotstavlja ideji velike drave: obnovi srednjovekovne drave. Njegova kritika velikodravne ideologije izazvala je, smatrao je Slobodan Jovanovi, krizu srpskog nacionalizma.72 Odbacujui legitimistiko reenje srpskog pitanja, Markovi je doao na revolucionarnu ideju savezno ustrojstvo federacija balkanskih i junoslovenskih naroda kao reenje za srpski narod, koji je istorijom podeljen i etniki izmean sa drugim narodima. Vezivno tkivo te federacije bili bi jedinstveni ekonomski i politiki odnosi. Oni koje je Markovi kao najnovije pronalazio u najstarijim. Markovieve ideje prihvatala je omladina, ali prvu dublju rezonancu one su imale u Narodnoj skuptini, u grupi opozicionih narodnih poslanika oko Adama Bogosavljevia. Ne poloivi zavrne ispite na Filozofskom fakultetu Velike kole u Beogradu, Adam Bogosavljevi se vratio na selo. Uen ovek meu nepismenim seljacima, on je u Srbiji bio prvi narodnjak u onom smislu u kome se taj pojam upotrebljavao za ruske inteligente koji su, 1873. godine, "krenuli u narod" (" ")
70 71 72
Isto. Isto, st. 328. Latinka Perovi, "Srpska socijalistika levica i nacionalni interes"...
50
51
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija da ga pripremaju za revoluciju. Napredno domainstvo, saradnja u listu Teak, znanje koje ga je izdvajalo meu seljacima prokrili su Adamu Bogosavljeviu put do Narodne skuptine. Markovievi listovi, naroito poslednji Osloboenje, kao i oni koji su posle njegove smrti ostali na tragu njegovih ideja Staro osloboenje, davali su veliki publicitet skuptinskoj opoziciji. To je bilo delovanje u istom pravcu. Opozicioni rad Adama Bogosavljevia, koji je delovao iz naroda, meu narodnim poslanicima, koji su se posle skuptinskih zasedanja vraali u narod, nailazio je na iri odjek i doprinosio politizaciji seljakih masa. Bez Adama Bogosavljevia, smatrao je Slobodan Jovanovi, uticaj Svetozara Markovia ne bi bio veliki.73 Jer, ideologiju narodne drave, iji je prototip srpska zadruga, utemeljio je Svetozar Markovi, ali ju je, u redukovanoj formi, preko Narodne skuptine, posredovao Adam Bogosavljevi. Markovievo uenje, kao i ruski socijalizam, nastalo je s obzirom na revolucionarna uenja u Zapadnoj Evropi, i u njemu je bilo altruizma. Rad Adama Bogosavljevia bio je usmeren protiv svega to je dolazilo iz Zapadne Evrope: tehnike, prosvete, umetnosti, meunarodnog prava, diplomatije i bilo je proeto i odbojnou i demagogijom: "Zbacimo danas vitke i tako isto opasne okove zapadnih formaliteta, koji su stegli i zadavili duh i karakter naroda srpskog..."74 Slobodan Jovanovi je precizno postavio okvire u kojima se odigravala drutvena drama Srbije XIX veka: "Na privredni razvitak iao je primitivnom sporou; potrebe dravne organizacije razvijale su se brzinom moderne drave".75 Te potrebe mogle su biti zadovoljene na dva naina: vlastitim izvorima i stranim kapitalom. Ideologija narodne drave iskljuivala je i jedan i drugi nain. Nova optereenja siromanog seljakog naroda vodila su jo veem osiromaenju. Srbija je, meutim, strahovala i od otvaranja za strani kapital: pod njegovim uticajem srpski narod e postati neki drugi narod, koji e Srbiju udaljiti od zavetnih ciljeva: osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Na ovoj osnovi nastala je nacionalno-socijalistika, dravnosocijalistika formula: srbizam = socijalizam.76 Odnosno, ideologija narodne drave celog srpskog naroda kao
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija velike zadruge, koja organizuje proizvodnju i obezbeuje pravednu raspodelu. Njen politiki izraz je narodna samouprava. Sa pozicija ideje narodne drave, Adam Bogosavljevi se suprotstavljao svakom koraku u modernisanju srpske drave. On je bio protiv svakog zakona koji je vodio stalekoj podeli i protiv svake institucije koja je predstavljala izraz razlika u narodu. Zbog konsekvenci koje su iz Berlinskog ugovora proizilazile za Srbiju, skuptinska opozicija je bila i protiv prihvatanja samog Berlinskog ugovora iako je ono predstavljalo uslov za dravnu nezavisnost. Bio je potreban ogroman napor da se narodni poslanici uvere da je dravna samostalnost istorijska tekovina od temeljnog znaaja. Borba koju je Adam Bogosavljevi vodio imala je, kako je primetio Slobodan Jovanovi, karakteristike klasne borbe. Seljacima, klasi ije je interese on branio, trebalo je suprotstaviti protivnika. Kako je ova klasa inila devet desetina naroda, glavni protivnik je naen u birokratiji, u inovnicima, to jest u dravi ija su oni potreba.77 Sam Adam Bogosavljevi je pretendovao na dravnu slubu, bio je dobrostojei seljak.78 Ali, skuptinska opozicija koju je on predvodio nazivala je sebe radikalnom partijom onom koja sve iz korena menja i pre nego to je partija pod tim imenom stvorena. Tako su Adama Bogosavljevia videli i knez Milan, i liberalna vlada, i strani diplomati. Tako je o njemu pisao Vpered!, list ruske revolucionarne emigracije, sa kojim su srpski socijalisti bili tesno povezani.79
77 "Jadni srpski inovnici!" zabeleio je Pera Todorovi da mu je govorio kralj Milan. "Kako je u istini bedan i jadan njen poloaj, a ovamo radikali su ih predstavili kao nekakve besne ljude, koji od golema bogatstva i gospodstva ne znaju ta da rade. I to se moglo desiti ovde kod nas, u Srbiji, gde je masa inovnika sastavljena ba od sinova tih istih seljaka, toga istog naroda, koji na inovnike toliko vie. ta bi tek bilo da je Srbija starija drava, pa da se srpska birokracija zbilja razvila kao zasebna klasa, gde oca inovnika nasleuje sin inovnik, i gde je seljakom sinu zbilja tee prodreti u red inovniki; da ta bi tu bilo!". Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 212-213. Za ovaj kao i za sve druge narode iz Uspomena na kralja Milana vai napomena da je teko ustanoviti da li su to stavovi kralja Milana ili Pera Todorovi koristi njegovu smrt da saopti svoje stavove. Nesporno je, meutim, da su oni bili saglasni, i da su sami stavovi bili znaajni kao pogled na Narodnu radikalnu stranku. 78 Latinka Perovi, "Politika upotreba smrti opozicionog narodnog poslanika Adama Bogosavljevia"... 79 Vpered! je, 1875. godine, pisao da je Adam Bogosavljevi "po zavretku Velike kole u Beogradu, postao seljak u pravom izvornom smislu te rei, pobedio sve predrasude seljaka protiv svoje uenosti, postao predmet oboavanja naroda i stao u
Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, I... st. 398. Latinka Perovi, "Programi narodne demokratije u Srbiji druge polovine XIX veka"... Izmeu anarhije i autokratije... st. 87. 75 Isto. 76 Latinka Perovi, "Kritika liberalizma (Dragia Stanojevi)". Srpski socijalisti 19. veka. 1...
73 74
52
53
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija I za vladaoce, i za vladu voa skuptinske opozicije predstavljao je opasnog protivnika: u vreme ustanka u Bosni i Hercegovini (1875), uoi srpsko-turskog rata (1876), a naroito posle sticanja dravne nezavisnosti (1878), kada je on u svakoj meri vlade video napad na narodnu, na seljaku dravu. Reim je bio pred dilemom: kako da suzbije njegov rad, a da ne izazove pobunu seljaka. Jer, kada je Adam Bogosavljevi, 1875. godine, bio uhapen, seljaci su, sa orujem, prodrli u zatvor, i oslobodili ga. U tome se Adam Bogosavljevi i razlikovao od Svetozara Markovia. Oni predstavljaju dve etape kroz koje je trebalo proi da bi se stiglo do Narodne radikalne stranke. Pod optubom da je u vreme rata 1877/78. godine uzimao hranu iz optinskog koa, Adam Bogosavljevi je uhapen tek 1880. godine. Bio je ve bolestan, i u zatvoru je brzo umro od zapaljenja plua. Ali, ni sve tadanje medicinske ekspertize, ni sva potonja nauna istraivanja, nisu mogla da otklone sumnju da je u zatvoru otrovan. Ta sumnja je bila neophodna da bi se trajno stigmatizovali liberali. Njihov reim, na raznim instancama, nije zapravo znao ta da radi sa mrtvim Adamom Bogosavljeviem: ako i nije otrovan, bolestan je uhapen. Radikali su, meutim, znali: oni su, preko naprednjakog lista Videlo, smrt Adama Bogosavljevia iskoristili da postave osnove organiza-cije Narodne radikalne stranke. To nije bio samo politiki pragmatizam. Atmosfera koja je stvarana povodom smrti Adama Bogosavljevia, kao i ideja o balsamovanju tela Svetozara Markovia, "pradedovske kosti", na koje su se u Narodnoj skuptini pozivali opozicioni narodni poslanici podseaju na kulturu srpskih zemalja srednjeg veka, iji je sadraj "suivot ivih i mrtvih".80 Tu nit Narodna radikalna stranka nee nikad prekinuti. 3. SLEDBENICI:
RAZLIITIM PUTEVIMA KA ISTOM CILJU
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija list Staro osloboenje (20. avgust 1875): novo sredstvo za kritiku unutranje i spoljne politike srbijanskih liberala. Podrkom koju je na svojim stranicama davao skuptinskoj opoziciji list je irio politike i socijalne osnove pokreta. Ustanak u Bosni i Hercegovini 1875. godine, za koji su socijalisti prikupljali pomo i nosili je ustanicima, proistio je njihova gledanja na osloboenje i ujedinjenje.82 Koristei liberalne izmene zakona o tampi i o optinama, oni su se oseali dovoljno snanim da povedu borbu za osvajanje optinske uprave u Kragujevcu. Slavei pobedu na novembarskim izborima 1876. godine, organizovali su manifestacije. Zbog crvene zastave sa natpisom samouprava, ove su manifestacije poznate kao Crveni barjak.83 U rasturanju manifestacija primenjena je sila, a njihovi organizatori i mnogi uesnici su pohapeni. Njima je sueno na velikom procesu u Kragujevcu. List Staro osloboenje, skuptinska opozicija, izbori za optinsku upravu u Kragujevcu, manifestacije posle pobede, sudski proces govore i o irini pokreta i organizovanoj manjini koja je unutar njega delovala. U pokretu su uestvovali radnici kragujevake topolivnice, aci i profesori uiteljske kole i gimnazije u Kragujevcu, zanatlije i trgovci, ak svetenici i oficiri. Ideje o unitenju birokratskog sistema u interesu narodnog suvereniteta, o poboljanju materijalnog i moralnog stanja naroda, nailazile su na irok odjek. Upravo u tom spoju izmeu programa organizovane manjine i dominantnih vrednosti u svesti masa i lei objanjenje uspeha pokreta Svetozara Markovia: to su samo dva nivoa u okviru jedinstvenog supstrata. U pismu koje je Nikola Pai, nezadovoljan hladnim odnosom novosadskih liberala prema optuenima zbog kragujevakih manifestacija, uputio Mii Dimitrijeviu, nalazi se odgovor na pitanje: kakav je odnos sledbenika prema pretei? U pomenutom pismu, Pai je izneo program radikalne partije. U politikoj sferi princip samouprave naroda. U ekonomskoj princip udruivanja: "mi hoemo demokratsku slobodu, decentralizaciju, hoemo da narod sauvamo da ne usvoji pogreke zapadnog industrijskog drutva, gde se stvara proletarijat i neizmerni bogataluk, no da se industrija podigne na osnovi zadrunoj... ne agitiramo da ukinemo ustanove privatne svojine no da se zemljoradnici zdrue". A "to se tie 'osloboenja i ujedinjenja spoljnog' mi ga potpomaemo uvek, samo to bi nama najmilije bilo, da sve to osloboenje izvri revolucijom, jer se tim narod oduevljava za slobodu, podnosi manje rtve i delo
82 83
Propaganda i organizovanost predstavljaju one dve stalnosti koje su omoguile da se pokret Svetozara Markovia, i posle njegove smrti, ne samo odri, nego i da se razvija. Za Markovia, propaganda je predstavljala "tvrd kamen za dalji rad".81 Ona je to ostala i za njegove saradnike. Samo nedelju dana posle poslednjeg broja lista Osloboenje, poeo je da izlazi novi
redove socijalista". Latinka Perovi, Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjastva u Srbiji... st. 190. 80 Privatni ivot u srpskim zemljama srednjeg veka... st. 21. 81 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 55.
Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"... Dr ivomir Spasi, Crveni barjak u Kragujevcu 1876, Kragujevac, 1976.
54
55
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija osloboenja nasigurno se zapoinje i delo ujedinjenja izvrie se po volji naroda a ne vlasnika".84 Socijalisti su bili dobrovoljci u ratovima 1876. i 1877/1878. godine. Kraj rata ih je, meutim, razdvojio. Oni koji su bili osueni zbog kragujevake manifestacije nisu smeli da se vrate u Srbiju, jer ih je u njoj ekalo izdravanje kazne. Pera Todorovi, koji je u ratu bio tuma u tabu generala ernjajeva, i odlikovan za hrabrost, otiao je u Novi Sad. Tamo je, 1878. godine, pokrenuo asopis Straa. Sledee godine asopis je zabranjen, a Todorovi prognan u Be, pa iz Bea u Pariz, da tamo ostane do 1880. godine, kada e se sresti sa kolonom socijalista koji su posle rata delovali u Srbiji. Progoni su prisilili socijaliste u Srbiji da promene nain rada. O tome su javljali Strai: "Sve ono, to je pre propovedano javno u 'Radniku', 'Javnosti', 'Osloboenju' i ostalim naim listovima i knjigama sve to mi propovedamo sada usmeno i tajno, skupljamo ljude i itamo im nae knjige: Svetozara lanke Srbiju na Istoku, Optinu, sud i pravdu, Srez i finansiju, Narodnu skuptinu, Istoriju franc. seljaka (Ekerman i atrijan Prim. L. P.) i t.d., a sada i 'Strau'. Usled gonjenja, koja sada vladaju u Srbiji, na je rad danas poglavito pojedinana lina propaganda. Svako je stavio sebi cilj, da obavesti i pridobije to vie ljudi... Ma da ovakav rad izgleda razdrobljen, on je ipak zagrejan jednim duhom i njime se dostiu gotovo isti rezultati, kao i najvrom organizacijom, a korist je od ovakvoga rada u toliko vea, to ovako razbijenoj a opet jednodunoj organizaciji policija ni na koji nain ne moe doskoiti. Ovaj sadanji pritisak u Srbiji imae bar to jedno dobro svojstvo po nau stranku (Podv. L. P.), to e se nai ljudi navii na vet, obazriv rad i izvebati u usmenoj propagandi. Ja drim, da e nam ba ovo nekoliko godina stranoga gonjenja spremiti dosta naih propagandista. U opte, mi niti smo obeshrabreni, niti oajavamo. Ma ta se desilo u Srbiji, nas nita nee iznenaditi. Mi imamo jasnu celj pred oima i ma da je ta celj jo daleko, mi joj veselo i kurano idemo u susret... vrimo i vriemo na posao postojano, durano, uporno i ma ta nas snalo, mi emo uvek biti krepki slatkim uverenjem i oseajem, da smo poteno vrili svoju dunost kao ljudi, kao graani ove zemlje, kao sinovi srpskog naroda."85 Ovakve Vesti iz Srbije mogao je Strai, 1878. godine, poslati svaki pripadnik kruga oko Svetozara Markovia. Svako od njih imao je snagu
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uverenja, svest o cilju i umerenost ka cilju nepotpisanog autora Vesti. Ipak, niko kao Nikola Pai. Zbog priprema ustanka u Bosni i Hercegovini 1872. godine, Nikola Pai se vratio iz Ciriha ne poloivi zavrne ispite za saobraajnog inenjera. Potom je godinu dana proveo u Maarskoj. Pretendovao je na mesto u Velikoj koli, ali su te pretenzije osujetili liberali. Iz Poarevca, gde se zaposlio kao inenjer, organizovao je odbranu optuenih za kragujevaku manifestaciju. U ratovima je, kao inenjer, bio pri vrhovnoj komandi. Prvi put je izabran za narodnog poslanika 1878. godine. Ova godina je bila prekretnika i za Srbiju, i za socijaliste-radikale, i za Nikolu Paia. Berlinski kongres 1878. godine, koji je Srbiji priznao dravnu nezavisnost, podelio je Srbiju. Nikola Pai je precizno opisao liniju podele: "Prosti narod moe se kazati bio je nezadovoljan rezultatom ali se nije uputao u dalja ispitivanja. Inteligencija pak podelila se je u dva tabora". Jedan tabor, ije su poprite bili Narodna skuptina i tampa, inili su liberali i naprednjaci. Na osnovu toga to su i jedni i drugi bili "poklonici ... zapadno-evropskih ustanova", Pai ih je svrstao u jedan tabor. Razlikovao ih je samo po tome to su liberali bili "obazriviji i sporiji u prenoenju zapadnih ustanova na srpsko zemljite", dok su naprednjaci "hteli s mesta da Srbiju pretvore u kakvu zapadnu dravicu". Ta podela, po Paiu, izvire iz razlika koje lee "u dubljim moralnim i politikim osnovama i pogledima na svet i slovenstvo". Suprotno i pseudo-liberalizmu i pravom liberalizmu, radikalizam, polazi od toga da "u srpskom narodu ima toliko dobrih i zdravih ustanova i obiaja, da bi ih trebalo samo negovati i dopunjavati s onim dobrim ustanovama, koje se nalaze u ruskoga naroda i ostalih slavenskih plemena, a od zapada uzimati samo tehniko znanje i nauku i njima se sluiti u slaveno-srpskom duhu".86 U Narodnoj skuptini Nikola Pai je izotrio pomenute razlike do ne-pomirljivosti. Sa cirikim iskustvom organizatora, kombinujui uvek sredstva legalne i konspirativne borbe,87 on je zaveo red u skuptinskoj opoziciji, uvrstio njeno jedinstvo na programu sa kojim je i uao u Narodnu skuptinu "Ja nisam doao ovde, da se povijam za ovim ili onim
84 85
Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai" Latinka Perovi, Pera Todorovi... st. 53-54.
Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije... st. 185-187. U pismu opozicionom poslaniku Jevremu Markoviu, bratu Svetozara Markovia, 1875. godine, Pai kae: "U Skuptini treba raditi koliko se moe da se legalnim putem postignu neke olakice, meutim, ne treba zaboravi(ti) da se narodna sloboda ne moe legalnim putem izvojevati". Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"...
86 87
56
57
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vlasnikom, nego da zastupam narodna prava, narodne interese i narodnu slobodu"88 (Podv. L. P.). Pai se u Narodnoj skuptini borio protiv liberala koji su bili na vlasti, a preko glasila novog kola liberalizma u Srbiji, lista Videlo, organizovao i jednima i drugima suprotan tabor. I to je konstanta: svaku reformu liberala, socijalisti i radikali koristili su za uvrenje svoje politike pozicije, sa koje su mogli da zaustave liberalne reforme. Liberalne vlade, da bi postavile osnov moderne drave, posezale su za silom. Zbog toga su bile diskreditovane kao protivnici slobode, narodne demokratije i narodne drave. Tako se krug zatvarao. Fiksiranje ciljeva socijalne i nacionalne ideologije, inili su liberalizam ne samo izlinim nego i neprijateljskim. Kada su se u Beogradu, krajem 1880. godine, ponovo sreli glavni propagator Markovievih ideja Pera Todorovi, koji se posle amnestije politikih krivaca, krajem 1880. godine, vratio iz emigracije, i glavni Markoviev organizator Nikola Pai bilo je samo pitanje dana kada e na povrinu izai Narodna radikalna stranka. Za Todorovia i Paia, dvojicu kljunih ljudi u pokretu Svetozara Markovia, Narodna radikalna stranka, ako je u poetku i znaila isto, nije to ostala i do kraja. Poto je ve proao put od osnivaa do kritiara, Pera Todorovi je na Narodnu radikalnu stranku gledao kao na istorijsku pojavu. Jednostavno "Srbija nije bila kadra da proizvede to bolje i savrenije"89. Nikola Pai, koji se sa strankom poistoveivao, i sa njom bio poistoveivan ("Pai pripada nama, a mi pripadamo njemu"),90 a stranku poistoveivao sa narodom, smatrao je da je ona vena. Posle dinastike promene, kad je stranka ve, za dugo, preuzela vlast Pai je, 1907. godine, rekao: "Ja sam uveren da je jedino Radikalna stranka sposobna da sauva i ojaa Srbiju, a takoe da realizuje nae ideale"91 to jest nacionalno osloboenje i ujedinjenje.92
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Reakcije liberala i naprednjaka na stvaranje Narodne radikalne stranke razlikuju se od reakcija jedne grupe pristalica Svetozara Markovia. I radikali su bili svesni tih razlika: prve se tiu sukoba izmeu dva tabora, druge sukoba unutar vlastitog tabora. Ruska i srpska istoriografija odavno su naisto s tim da ove druge razlike nisu nastale stvaranjem Narodne radikalne stranke, ve da je stvaranje stranke bilo samo povod da se one manifestuju. Do podela meu pristalicama Svetozara Markovia dolo je jo za njegovog ivota, i te su podele zapravo bile odraz zbivanja u ruskom revolucionarnom pokretu.93 Krajem ezdesetih godina, tvorci revolucionarnih uenja i veliki inspiratori revolucionarnog pokreta u Rusiji nalazili su se ili u emigraciji (Hercen, Bakunjin, Lavrov) ili u progonstvu (ernievski). Studentski nemiri 1861-1862. godine, a naroito 1868-1869. godine, izveli su na scenu njihove uenike. Tkaov i Neajev su od studentskog pitanja napravili rusko pitanje.94 Oni su revolucionarnu akciju pretpostavili revolucionarnoj teoriji, a zapravo su stvorili teoriju revolucionarne akcije. Podsticaj je doao sa dve strane. Revolucionarne ideje su se iscrple, jer je izostala revolucija. U isto vreme, represijom, kao jedinim odgovorom na svaku tenju za promenom, vlast je potvrivala svoju despotsku prirodu i izazivala nove otpore. U nasilju se raalo nasilje: bez odjeka je ostao Hercenog vapaj da je teror samo "ultima ratio ugnjetenih".95 Uitelji su ve pripadali istoriji, a na scenu su stupili uenici. Revolucionarna organizacija Narodni sud, koju je stvorio Neajev, bila je nemilosrdna prema neprijateljima. Ali, i prema vlastitim pripadnicima: oni su bili samo orua revolucije. Ubistvo lana organizacije, studenta Ivanova, dove-lo je do podela u ruskoj revolucionarnoj emigraciji, u revolucionarnoj omladini u Rusiji, i ve smim tim nije moglo ostati bez odjeka meu srpskim socija-listima. U lanku "Ruski revolucionari i Neajev", u listu Radnik 1871. godine, Svetozar Markovi je stao na stanovite da ideje Neajeva nemaju budunost u ruskom revolucionarnom pokretu. On je odbacivao "socijalizam na bajonetima" u ime socijalizma "s narodom za narod". Ako se izuzmu kontroverze o odnosima Bakunjina i Neajeva, a naroito one o autorstvu uvenog Katehizisa revolucionara, koji je quintessenza neajevtine Neajev je, posle ubistva Ivanova, bio izolovan u
Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije... st. 128. Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 148. Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"... 91 ASANU, "Pasic collection". Br. 14924/22. 92 Proti Milanu uriu, koji je Nikoli Paiu, posle 1903. godine, rekao, da sada kada su izvojevali slobodu, zagarantovali uticaj Narodne skuptine i doveli kralja Petra oni mogu da se povuku i ostatak ivota provedu u miru, Pai je odgovorio: "A, ne, ovo to smo uradili, samo po sebi nita ne znai. To je samo pretpostavka za nae najglavnije grandiozno delo nacionalno osloboenje i ujedinjenje. I sada smo duni da mu se potpuno posvetimo". Stevan Ignji, Narodni tribun prota Milan uri, Uice, 1992, st. 156.
88 89 90
93 94 95
Latinka Perovi, "Dimitrije Ceni"..., Rusko-srpske revolucionarne veze... Latinka Perovi, Planirana revolucija... Latinka Perovi, "Rodonaelnik ruskog socijalizma"... st. 39.
58
59
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ruskoj revolucionarnoj emigraciji u vajcarskoj.96 Najvie je bio povezan sa tamonjim Poljacima i Srbima. Idejno najblii Neajevu bio je Dimitrije Ceni.97 Posle boravka u Rusiji, vajcarskoj i Engleskoj, Ceni je uhapen u vajcarskoj pod sumnjom da je pripremao atentat na kneza Milana. U Srbiji je, 1875. godine, osuen na osam godina robije u tekim okovima. Sa robije je izaao polovinom 1880. godine. Neko vreme je, i on, saraivao u listu Videlo, a 2. marta 1881. godine izaao je njegov list Radnik. Nepuna dva meseca posle prvog broja lista Samouprava, sutradan posle ubistva ruskog cara Aleksandra II. Robija nije promenila Cenieva uverenja, kao to ni Aleksejevski ravelin u Petropavlovskoj tvravi, taj zatvor u zatvoru, nije promenio uverenja Neajeva.98 Naprotiv. Kako Kami kae: "Na dnu zatvora nema granica, stvarnost nita ne koi. Inteligencija u lancima gubi na lucidnosti ono to dobiva u estini".99 Tako se Ceni na slobodi vratio Neajevu. Nasuprot Radniku iz 1871. godine, on je u svom Radniku revolucionarni pokret u Rusiji osamdesetih godina video kao njegovo delo. U lanku "Sergije Genadijevi Neajev", on kae: "Ime Neajeva ve odavno je silo s pozornice i gotovo prelo u zaborav, a to ne treba da bude: zato to je on tvorac sadanjeg pokreta u Rusiji, i ako ikad vredi o njemu govoriti, to vredi zaista sad, kad ono delo to je on zapoeo, izlazi prvi put na vidik. Stari 'Radnik' uinio je u neznanju i naivno Neajevu nepravdu, nainivi ga poslednjim ovekom sadanji 'Radnik' duan je da istavi Neajeva u dostojnoj svetslosti"100 (Podv. L. P.). Ceni je, dakako, imao u vidu teroristiku organizaciju Narodna volja, iji su pripadnici izvrili atentat na cara Aleksandra II. Ideje, linosti, akcije ove organizacije, ija je kulminacija bila ubistvo cara, najveeg reformatora posle Petra Velikog dobili su na stranicama Radnika iz 1881. godine takav publicitet kakav nikad i nigde vie u svetu. Kako su na ovo reagovali radikali, a kako naprednjaci? Preko listova Samouprava i Radnik vodila se otra polemika ko ima pravo na idejno naslee Svetozara Markovia. Ko ga nastavlja, a ko ga je izdao? Ciljevima: narodna drava, narodna samouprava, osloboenje i
Latinka Perovi, Planirana revolucija... Latinka Perovi, "Dimitrije Ceni"... Latinka Perovi, Planirana revolucija Ista, "Pera Todorovi o svom ueu u pokuaju oslobaanja ruskog revolucionara S. G. Neajeva iz zatvora u vajcarskoj 1872. godine". Srpsko-ruske revolucionarne veze... Ista, "Istorija i istoriar". Pjotr ogaljev, Aleksejevski ravelin, Beograd, 1997. 99 Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 151. 100 Dimitrije Ceni, Izabrani spisi, 1...
96 97 98
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ujedinjenje srpskog naroda, vezivanje sudbine revolucije za revolucionarni preokret u jednoj od velikih zemalja obe ove struje, i radikali i socijalni revolucionari, pripadaju istom istorijskom bloku. Deli ih shvatanje sopstvene organizacije, odnosno karakter revolucije: iroka narodna partija koja tei osvajanju jedinstvene vlasti legalnim putem ili uska tajna revolucionarna organizacija koja u politikom juriu osvaja vlast, da bi pomou nje izvrila socijalni preobraaj u korist naroda. Radikali, za koje je uvek, a pogotovo u vreme organizovanja stranke, vrsto jedinstvo bilo od ivotne vanosti, ija je jedna od poluga bio monopol na naslee Svetozara Markovia, nikako nisu tolerisali unutranji front koji je otvorio Dimitrije Ceni. U jednom pismu Ranku Tajsiu, opozicionom narodnom poslaniku i jednom od osnivaa stranke, Nikola Pai kae da ga polemika izmeu Radnika i Samouprave toliko pogaa da mu doe da digne ruke od svega. Zadrava ga jo samo uverenje da e vreme pokazati "ko je bio u pravu a ko je larmao i sluio neprijateljima".101 Po logici koju oni nisu izmislili, ali su za nju znali i njome se sluili da ko nije sa njima, taj je sa njihovim neprijateljima, radikali su optuivali Cenia za slubu naprednjacima. Oni su u to i verovali, ali su ga mnogo vie etiketirali, da bi mogli da diksredituju njegova stanovita. Naprednjaci su grupu oko Cenia, a pogotovo njene ruske uitelje, tretirali kao stranku "politikog dinamita", i uzimali je kao dokaz da su "aci ispadali gori od uitelja".102 Ipak, oni su je ne samo tolerisali, nego su njenom glavnom zagovorniku ustupali stranice svog lista. Zato su to inili ak i posle ubistva cara Aleksandra II, koje su osuivali? Njihova se irina ne moe objasniti njihovom liberalnom doktrinom, ili ne bar samo njome. Mora se uzeti u obzir pojava Narodne radikalne stranke. U njenoj orijentaciji na politike reforme, pre svega na promenu ustava s ciljem da on uspostavi narodnu samoupravu od dna do vrha drave, i dvor i vladajui naprednjaci videli su stvarnu opasnost, daleko veu od jedne revolucionarne manjine, koja je i sama, sa stanovita svoga shvatanja revolucije, najveu opasnost videla u toj istoj Narodnoj radikalnoj stranci. Podseajui radikale na zajedniko ideoloko poreklo, Ceni im je objektivno tetio. I objektivno je koristio naprednjacima, jer je slabio njihovog glavnog protivnika u modernisanju drave. Ali, kao to radikali nisu bili renegati socijalistikog pokreta Svetozara Markovia, tako ni socijalni revolucionari, pre svega Dimitrije Ceni, nisu bili naprednjaki
101 102
Latinka Perovi, "Mladi Nikola Pai"... Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 170.
60
61
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija plaenici. Meutim, za ono to su savremenici nasluivali, istoriarima je bilo potrebno itavo stolee da dokau. Drugog su karaktera one razlike koje radikale zajedno sa socijalnim revolucionarima dele od liberala i naprednjaka: one se tiu samog cilja. Narodna drava kao izraz kolektivnog interesa, prava i volje; otelovljenje naroda kao socijalne i nacionalne celine; antiteza i apsolutistinoj i liberalnoj dravi povezuje radikale i socijalne revolucionare. To jest: oni su podjednako suprotstavljeni ideji drave iji je cilj pojedinac, a koja se temelji na saznanju "da je ovek slobodan i da ima pravo da svoje sposobnosti koje je od prirode dobio upotrebi i usavri".103 Razlike izmeu ovih dveju tendencija u razvoju drave izotrile su se u malobrojnoj srpskoj inteligenciji u prvoj deceniji posle sticanja dravne nezavisnosti. Ali, one su, u gotovo nepromenjenoj srazmeri, obeleavale razvoj Srbije i u potonjim decenijama, potvrujui se kao istorijske tendencije, a ne efemerne pojave u razvoju drutvenih i politikih ideja i pokreta u Srbiji. 4. OTPOR U NARODNOJ SKUPTINI, BUNA U NARODU:
ODNOS RADIKALA PREMA MODERNISANJU DRAVE
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Reforme naprednjake vlade dole su na neblagorodno tlo. U zemlji su se oseale posledice ratova 1876. i 1877/78. godine. Zemlja je bila u stanju bankrotstva: nije ni dugove vraala. Trgovina je bila stala, novac nije bio u opticaju. Stanovnitvo je bilo osiromaeno. Prema opisima savremenika, gotovo animalizirano. Ratno stanje bilo je iskorieno za obraun sa politikim protivnicima dvora. Streljan je pukovnik Jevrem Markovi, osueni su Aim umi i Ilija Kolarac, socijalisti su bili u progonstvu. Ali, prva naprednjaka vlada, koja je nameravala da zakonodavnu reformu zavri donoenjem novog ustava, osim pomenutih okolnosti, morala je da rauna jo i sa dva velika protivnika. Knez Milan je poznavao program videlovaca i pre nego to je Milanu Piroancu poverio mandat za sastav vlade. On je, u besedama, ponavljao program prve naprednjake vlade, ali ga nije prihvatao bez ostatka. Nepremostivu granicu predstavljala je namera vlade da se ciklus zakonodavnih promena zavri promenama Ustava od 1869. godine, kojima bi se ograniila ovlaenja nosioca krune u korist narodnog predstavnitva.105 Prvi zakon koji je donela vlada Milana Piroanca, zakon o slobodi tampe i zakon o slobodi udruivanja, omoguili su organizovanje politikih stranaka u Srbiji. U licu Narodne radikalne stranke, prva naprednjaka vlada, koja je u svom programu imala modernisanje mlade nezavisne drave, dobila je najveeg protivnika. Opozicija od oko 50 poslanika Narodne radikalne stranke u Narodnoj skuptini je imala skuptinsku govornicu, van Narodne skuptine Samoupravu. Ovaj list je, preko organizacione mree Narodne radikalne stranke, stizao u sve krajeve Srbije, i imao je ulogu medijatora. U njemu je borba opozicije u Narodnoj skuptini imala veliki publicitet. Naprednjaki ministri, i naprednjaci uopte, bili su diskreditovani i politiki i lino: dokazi nisu ni davani, ni traeni. Udaralo se i na nosioca krune, posle ega vie niko nije bio nedodirljiv.106 Osim pomenuta dva zakona, svi ostali zakoni prve naprednjake vlade (ugovor o prvoj eleznikoj pruzi, zakoni o stajaoj vojsci, osnovnim
Posle odstupanja vlade Jovana Ristia, knez Milan je mandat za novu vladu dao Milanu Piroancu. Francuski i nemaki ak, sa iskustvom u spoljnim poslovima za vreme druge vlade kneza Mihaila i kao ministar spoljnih poslova u vladi Aima umia 1874/75. godine, sa praksom u pravnikoj struci, kao jedan od pokretaa lista Videlo, koji je proklamovao pravi liberalizam i evropeizaciju Srbije Milan Piroanac je bio linost dorasla sloenim obavezama koje su za Srbiju, i u unutranjoj i u spoljnoj politici, proizilazile iz njenog novog meunarodnog poloaja. Prva naprednjaka vlada poduzela je sveobuhvatne zakonodavne re-forme s ciljem da to pre postavi osnove za institucije nezavisne drave i regu-lie njene meunarodne odnose. Zbog brzine sa kojom je vrena, ova zakono-davna reforma nazivana je "revolucijom odozgo". Od ritma je, meutim, mnogo vaniji njen sinhron karakter. Sinhronost je bila u samoj ideji modernisanja mla-de nezavisne drave. Njeni su nosioci, oito, znali da se svaki vid modernisanja (politiki, ekonomski, kulturni), ako je izolovan, brzo prilagoava patrijarhalnim vrednostima i udaljava od sadraja evropskih uzora.104
103 104
Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 121. Dimitrije orevi, Ogledi iz novije balkanske istorije, Beograd, 1989, st. 129.
105 Stojan Novakovi, Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1883-1903, Beograd, 1912, st. 299. 106 "Pera Todorovi je prvi novinar koji je stao nasrtati na vladaoca. To se smatralo kao akt velike graanske kurai, i Todorovi je postao junak dana, jer je makar u novinama ukinuo kraljevsku neprikosnovenost". Slobodan Jovanovi, "Pera Todorovi". Politike i pravne rasprave..., st. 320.
62
63
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kolama, narodnom zdravlju, zatiti stoke) naili su na estok otpor skuptinske opozi-cije. Oni su odbacivani u ime zatite materijalnih interesa naroda, ali i odbrane njegovog identiteta, koji je esto iz neznanja za druge vrednosti, iz straha od promena, ali i iz demagokih razloga, poistoveivan sa raznim vidovima zaos-talosti.107 Tumaei ih kao rezultat tuinskog, odnosno zapadnog uticaja, opozi-cija je zakonodavne reforme prve naprednjake vlade odbacivala u ime postup-nosti i ouvanja narodnog duha. Ali, nju su od vlade Milana Piroanca delile duboke naelne razlike u shvatanju drave. Sa obe strane te su razlike bile jasno formulisane naroito posle sticanja dravne nezavisnosti. Cilj Narodne radi-kalne stranke je bio narodna, socijalna drava, po uzoru na srpsku zadrugu. Politike reforme kojima je ona teila u prvom redu njena jaka veina u narodnom predstavnitvu i jedinstvo sve tri grane vlasti samo su sredstvo da se do takve drave doe. Naprednjake reforme vode modernisanju drave, odnosno njenom udaljavanju od drave kao velike zadruge. Ali, samim tim, smatrali su radikali, i od njenog glavnog cilja: ujedinjenja srpskog naroda, i od slovenske Rusije, kao glavnog garanta toga cilja. Svaki od pomenutih zakona opozicija je procenjivala upravo sa stanovita koliko uvruje "simpatije ruskog naroda i njegova dvora spram Srbije" kao uslova pod kojima bi "srpski narod pouzdano i spokojno iekivao budunost".108 Efekti koji su pojedini zakoni, kao zakon o narodnom zdravlju, ili zakon o igosanju stoke, glavnom izvoznom artiklu
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Srbije, imali po interese drave i naroda za opoziciju nisu imali nikakav znaaj, nego su bili opasni. U ovom periodu, Narodna radikalna stranka je, da bi sauvala patrijarhalni supstrat, odbacivala i evropske forme. Kasnije e prihvatiti forme, ali, opet, da bi sauvala taj isti supstrat. Smatrajui da je spoljnopolitika orijentacija mlade nezavisne drave od ivotne vanosti i za njen unutranji razvoj, opozicija je najvei otpor pruala onim zakonima za koje je procenjivala da Srbiju udaljavaju od Rusije, a okreu Austrougarskoj. Takav je bio zakon o gradnji prve eleznike pruge u Srbiji, na ta je Srbija bila obavezna prema Berlinskom ugovoru. U vreme donoenja ovog zakona, u Narodnoj skuptini i u zemlji vladalo je bukvalno opsadno stanje.109 Srbija je, uz Crnu Goru, bila jedina zemlja u Evropi bez eleznike pruge. Nita, meutim, nisu pomagali argumenti vlade o ekonomskim i kulturnim koristima eleznice, o njenim civilizacijskim efektima, za Srbiju. Naprotiv, opozicija bez ikakve razlike izmeu njenih neobrazovanih i obrazovanih pripadnika nalazila je u tim efektima glavni razlog da se pomenutom zakonu suprotstavi.110 Na jo ee suprotstavljanje opozicije naiao je Trgovinski ugovor sa Austrougarskom. Ovaj ugovor davao je Srbiji status najpovlaenije nacije bez uzajamnosti, i, kako kae Slobodan Jovanovi "zadovoljavao potrebe naeg seljaka poljoprivrednika".111 Opozicija je to dobro znala. Ali, njeno suprotstavljanje ugovoru nije bilo obina demagogija. Ako je u jezgru opozicije, koje su inili osnivai Narodne radikalne stranke, tada
107 Kralj Milan je govorio da ga je od radikala najvie udaljila njihova demagogija, ijim su se posledicama koje su bile razorne po dravu, oni sebino koristili: "- U ustima radikala srpski seljak bio je jedini pravi predstavnik srpskog naroda. I taj seljak, po pritvornom miljenju naih radikala, bio je izvor svakoga dobra, svake veliine, mudrosti, pameti, slave i sree za ceo rod srpski. Seljaku treba predati svu vlast, napraviti ga jedinim presudnim gospodarem u zemlji, i onda blago Srbiji!... njome e potei med i mleko! - Ve ta prva crta kod radikala bila mi je odvratna. U prvi mah nisam ni znao ta da mislim o ljudima, koji su po 5-6 godina proveli na strani, uili po raznim univerzitetima, o ljudima koji znaju ta je to drava i kako se moe dravom upravljati, a koji ipak ovako javno propovedaju da je narod 'izvor i utoka vlasti' i da svu vlast treba predati seljaku, pa e tek onda zemlja propevati. Da, u prvi mah nisam znao ta da mislim o takvim ljudima, a posle sam doao do uverenja, da su to prosto pekulanti, koji su dosta tano sraunali, da se simpatije mase, a i vlast nad njom, najlake mogu prigrabiti, kada se toj masi grubo laska. - Ve to mnogo je smetalo mom bliem optenju sa radikalima. Ti ljudi izgledali su mi kao oni vaarski opsenari, koji na najgrublji nain varaju seljake prostake". Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 211. 108 Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije st. 241.
Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1 Prota Milan uri je govorio da je eleznica "ona ladna guja... koja e se provui kroz srce srpskog naroda i koju srpski narod mora zagrevati, te tako da sam hrani adaju, koja e ga najzad progutati". Osnivai Narodne radikalne stranke, ciriki aci i saobraajni inenjeri, Nikola Pai i Pera Velimirovi, govorili su da ne veruju "u korisnost... ugovora", ve su ubeeni "da je on tetan i pretetan za nau zemlju u svakom pogledu". Svetomir Nikolajevi, takoe jedan od osnivaa Narodne radikalne stranke, prvi srpski knjievnik, koji je posle dr Jovana Andrejevia i Laze Kostia, izuavao englesku knjievnost na izvoru, u Londonu, govorio je: "Meni se ini da emo mi poklanjanjem stranoj, tuinskoj politici i izaavi tako rei iz kruga drutava balkanskih naroda, i njih ostaviti same da se brinu o svojoj sudbini a mi... da se bacimo na zapad, od kud nam dolazi nauka, kultura, eleznica, i td." Uveren da i drugi balkanski narodi veruju u misiju Srbije, Nikolajevi je upozoravao da e ugovor o eleznici "prouzrokovati alost ne samo u naoj zemlji, no i u svim zemljama na Balkanu i meu Bugarima i Grcima i u naoj Crnoj Gori". Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije... st. 261-263. 111 Slobodan Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, III... st. 332.
109 110
64
65
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uopte i bilo demagogije, ona je, pre svega, sredstvo u borbi za jedan vii ideal, za ostvarenje narodnog i dravnog jedinstva. Berlinski kongres je, po Nikoli Paiu, izotrio sukob dve dravne ideje: srpske i austrougarske: "Ideja naeg naroda, to je ideja osloboenja, a ideja austrougarske drave, naroito od novijeg doba (tj. od Berlinskog kongresa L.P.), to je ideja proirenja na jugoistok. Te dve drave sukobljavale su se uvek i sukobljavae se u budue".112 Prva naprednjaka vlada vrila je modernisanje mlade nezavisne drave u politiki, socijalno i kulturno neprijateljskom kontekstu. Zaotravanje odnosa izmeu vlade i opozicije gonilo je svaku od sukobljenih strana u iskljuivost i nepomirljivost. Policijski organi registrovali su manifestacije protivljenja eleznikom ugovoru u javnosti. Na redovnom sazivu Narodne skuptine za 1882. godinu nijedan poslanik opozicije nije izabran ni u jedan skuptinski odbor. Ovaj saziv poeo je u znaku: ili-ili. To se pokazalo na pitanju Adrese. Opozicija je podnela svoj predlog Adrese, u kome je, faktiki, dovela u pitanje vladu. Milan Piroanac je to tako i razumeo. Prva naprednjaka vlada je zbog svojih reformi dobijala udarce sa raznih strana. Narodna radikalna stranka, koja je delovala istovremeno po vie linija, maksimalno je koristila tekoe vlade. Njen cilj nije bio da koriguje proces modernisanja, ve da ga sprei. U toj nameri, preko svoga lista Samouprava, razvila je snanu propagandu protiv zakonodavne reforme. U Narodnoj skuptini, kad nije mogla i da sprei donoenje zakona, opozicija je prela na ucene vlade i opstrukciju. Koristei propast Generalne unije, belgijskog drutva kome je bila poverena izgradnja eleznike pruge, i tete koje je Srbija zbog toga pretrpela, opozicija je napustila Narodnu skuptinu. Na izborima za upranjena poslanika mesta, 15. maja 1882. godine, od 50 ranije izabranih poslanika, ponovo je izabrano 45 poslanika. Sa zakanjenjem, vlada je pokuavala da postigne kompromis, ali opozicija nije bila spremna na to. Njena logika je bila: to gore to bolje. Ponovo izabrani poslanici odbili su da predaju svoja punomoja, i bili su iskljueni. Na novim izborima za nepopunjena poslanika mesta, ponovo su izabrani svi iskljueni poslanici. Smatrajui da iskljueni poslanici ne mogu biti ponovo izabrani, Narodna skuptina je, na predlog verifikacionog odbora, odluila da se za poslanike imaju smatrati oni koji su, posle iskljuenih poslanika, dobili najvie glasova. Tako su u Narodnu skuptinu uli uveni "dvoglasci", kako je ove poslanike nazvala Samouprava.
112
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Narodna skuptina bez opozicije donela je vrlo vane zakone: o osnovnim kolama, stajaoj vojsci, narodnoj banci, novcu, crkvenim vlastima. Meutim, njen ugled bio je okrnjen: "dvoglasakoj Skuptini" osporavan je legitimitet. Ona je bila zakljuena 11. januara 1883. godine. Novi izbori zakazani su za 7. septembar iste godine.113 Nastupilo je odmeravanje snaga u kome se, bez preterivanja, prelomila politika i drutvena istorija Srbije. Subjekti tog odmeravanja nisu bili samo dvor i politike stranke, ve i seljaka masa kojom je rukovodila vrsta politika organizacija sa dugoronim ciljevima: srpski radikalizam bio je utemeljen. Opozicija je napustila Narodnu skuptinu s ciljem da se u nju vrati kao veina. Za to su bila potrebna dva uslova, na koje se koncentriu vodei radikali: organizovanje Narodne radikalne stranke, ije je piramidalno strukturiranje bilo dovreno izborom njenog Glavnog odbora, u leto 1882. godine i izrada nacrta novog ustava. Vlada Milana Piroanca nameravala je da svoje zakonodavne reforme zaokrui novim ustavom. Paralelno sa njenim nacrtom ustava, radikali su, tajno, izradili svoj nacrt ustava, i poslali ga svim svojim mesnim odborima na razmatranje. Razlike izmeu ova dva nacrta ustava proistiu iz razliitog poimanja drave, o emu je ve bilo govora. Naprednjaki nacrt ustava predviao je dvodomno narodno predstavnitvo, kojim bi se postigla ravnotea izmeu krune i Skuptine, i u Narodnu skuptinu, osim seljakih tribuna, uvela i inteligencija. Radikalski nacrt ustava, koji je pisao Nikola Pai, vodio je prevlasti Skuptine: narod pie ustav, Skuptina je konvent, njoj pripada sva vrhovna vlast. To je ono, smatrao je Glavni odbor Narodne radikalne stranke, to e narod moi da primi i to e hteti da brani.114 U borbu za septembarske izbore, radikali su uli sa vrstom i u isto vreme masovnom politikom organizacijom, sa fanatinom, a irokom propagandom i sa politikim kapitalom koji je stvoren radom opozicije u Narodnoj skuptini. Naprednjaci su imali znatno slabiju organizaciju, uglavnom u varoima, i dosta zatvorenu propagandu, koju je razobruena propaganda radikala uinila defanzivnom. Propast Generalne unije zadala im je teak udarac. Ali, to nije bio kraj.
113 114
Isto. Raa Miloevi, "Izrada nacrta radikalskog ustava". Timoka buna, Beograd,
Nikola Pai u narodnoj skuptini, 1...
1923.
66
67
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Radikali su diktirali tempo izborne borbe. Svesni da njihova snaga lei u seljakoj masi, oni su bili sigurni. Protivnika su zastraivali,115 masu podsticali na bunu. Nije bez osnova kasnija tvrdnja kralja Milana da je Timoka buna 1883. godine pripremljena "itavim nizom omanjih buna".116 Koristei dogaaje od kojih su neke, javno ili tajno, sami inicirali, radi-kali su uveavali svoju politiku mo. U isto vreme, opadao je ugled napred-njake vlade. Ona je bila izloena itavom nizu udaraca: jedan udarac za dru-gim. Savremenik pie da je izgledalo kao da sve te udarce "u mraku naroito priprema tajanstvena ruka neke kivne neznatne (u znaenju nepoznate L. P.) mrane sile".117 Posle pada Generalne unije i "dvoglasake Skuptine", radikali su dobili nove povode za diskreditovanje naprednjake vlade, odnosno njenih reformi. Najpre je bio optuen za zloupotrebe predsednik Narodne skuptine, koji je bio jedan od prvaka Srpske napredne stranke.118 Potom su u poareva-kom zatvoru, gde su izdravale kaznu zbog atentata na kralja Milana, jedna pa druga, naene mrtve Lena Knianin i Ilka Markovi.119 U selima Istone Srbije, tokom sprovoenja zakona o igosanju stoke, dolo je do sukoba izmeu selja-ka i
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uvara javnog reda. Radikalska propaganda je uspela da proiri glasinu da se igosanje stoke vri da bi se poveala poreza, seljaci su se zbog toga suprots-tavljali sprovoenju zakona, uvari reda su nastojali da zakon sprovedu, njiho-vo nastojanje u radikalskoj tampi tretirano je kao napad na narod. Samouprava je uvare javnog reda nazvala sejmeni. Ovo ime, koje su nosili pripadnici jania-rske policije, imalo je da sugerira tuinski karakter vlasti koja je donela zakon o igosanju stoke, prema ijim organima sleduje odgovarajui odnos seljaka. Atmosfera graanskog rata koja je karakterisala vreme uoi septembar-skih izbora, i same izbore (u osam srezova su izbori proticali u neredu ili nisu ni zavreni) nije nagovetavala kraj politikih sukoba u zemlji. Izborna pobeda Narodne radikalne stranke nije bila neoekivana, ali su njene posledice bile nepredvidive. Od 132 mandata radikali su dobili 72, liberali 30, a naprednjaci 24. Ni kraljeva 44 poslanika nisu bila dovoljna da osiguraju vladu naprednjaka. Prva naprednjaka vlada je ubrzo posle septembarskih izbora i formalno podnela ostavku. I formalno, jer ostavke njenih ministara nalazile su se na stolu vladaoca jo od 20. jula 1883. godine. Izrazivi ve tada uverenje "da je promena ustava preko potrebna", jer ako "Srbija ne dobije bitku na ovom putu... razvitka, njena je politika budunost dovedena u pitanje"120 ministri su pred vladaoca stavili izbor. Osvrui se na rad svoje vlade, Milan Piroanac je kao njenu glavnu tekou oznaio to "to je slabo ko hteo da razume poloaj Srbije". U prvom redu, kralj Milan. On je, po Piroancu, bio protivan promeni postojeeg "kajiarskog ustava zemaljskog", a zemlji je bio potreban "savremeniji ustav", u kome e biti "ne samo politika prava graana, nego i stalnost i autoritet zemlje... ujameni".121 Neuspeh prve naprednjake vlade da promenom Ustava od 1869. godine zaokrui i osigura svoj zakonodavni rad na modernisanju drave bio je glavni razlog, a ne izgovor, za njeno odstupanje, koje je nagovestila jo pre septembarskih izbora. Kralj Milan je odbio da prizna izbornu pobedu Narodne radikalne stranke. Mandat za sastav nove vlade poverio je Nikoli Hristiu, dugogodi-njem ministru policije. Novoizabrana Narodna skuptina je jednim ukazom bila sazvana, da bi ve drugim ukazom njen rad bio odloen. Neposredno posle toga, na savetovanju vodeih radikala, bilo je zakljueno da se otpor prui ako vladalac posegne za ukidanjem ustava.122
120 121 122
115 Jedan od naprednjakih prvaka pisao je tada: "Radikali su ovde prosto pobesneli; sve je to listom ustalo i od radikalske sile prosto je zemlji teko. Ja ne znam ta misle ovi ljudi... ali oveka isto podie jeza kad vidi ta sve oni rade. Oni se spremaju kao da e sutra na Kosovo; oni ne govore o ovim izborima drukije, no kao da e se tu reavati ivot ili smrt naa ili njina. Oni rade sa zanosom, s fanatizmom, gotovi su na sve. Na izbore e se sruiti kao bujuca, i ja prosto mislim, da e nas odneti kao kad silna vetrina poduhvati slamku. Nita ih zadrati ne moe. Narod je zaorio; njegovo je jevanelje radikalni program. Gde se dvojica sastanu samo o izborima govore. Spremaju se na sve, bie gotovi i da se biju. Iz Beograda su dobili neka tampana uputstva za izbore, i jednako ih itaju i tolkuju. Mi emo na izborima imati posla sa zaneenjacima, protiv kojih nita neemo moi uiniti. Nee pomoi ni vlast, ni obavetaj, ni policija, niko! No daj Boe da samo na tome proe". Latinka Perovi, Pera Todorovi... st. 107. 116 Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 214. 117 Isto, st. 175. 118 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1... 119 Jelena Ilka Markovi bila je ena narodnog poslanika i pukovnika Jevrema Markovia, koji je u srpsko-turskom ratu 1878. godine streljan. Ona je, 11. oktobra 1882. godine, u Sabornoj crkvi, pucala na kralja Milana. Zbog toga je bila osuena na smrt, pa pomilovana. Jevrem Markovi je bio politiki prijatelj Nikole Paia. Sama Ilka Markovi odravala je veze sa prvacima Narodne radikalne stranke: Nikolom Paiem, Perom Todoroviem, Raom Miloeviem. Svoju nameru o atentatu poverila je, mesec dana ranije, Jovanu Stefanoviu Vilovskom. Ceo kontekst upuuje na pretpostavku da njen pokuaj ubistva kralja Milana nije bio samo in line odmazde. Napomene 81, 82 u: Pera Todorovi, Srpska stvar u Staroj Srbiji. Uspomene na kralja Milana... st. 179.
Latinka Perovi, Izmeu anarhije i autokratije... st. 223. Isto, st. 223-224. Latinka Perovi, Pera Todorovi... st. 113-114.
68
69
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ali, otpor je ve postojao: sada je samo postao intenzivniji, i izmicao je kontroli svoga glavnog inspiratora. I vlast i opozicija raunali su sa mogunou bune u narodu. Samouprava je bunu otvoreno podsticala i direktno izazivala, ak zaikavala vlast: "Izvolte samo".123 Ali, glavni izazov doao je sa pokuajem vlade da se sprovede zakon o stvaranju stajae vojske. U julu 1883. godine izdao je ministar vojni naredbu vojnim vlastima, okrunim komandama, da od naroda pokupe stare puke, ali da nove ne dele, ve da ih zadre u magacinima. Tim povodom, u Samoupravi se pojavio lanak "Razoruanje narodne vojske", iji je autor bio Nikola Pai. U naprednjakoj tampi ovaj lanak je krten kao "Ne dajte oruje". To je i bio poziv narodu da se ne rastaje od svog oruja, i bio je motivisan namerom da se ono, kad za to doe trenutak, upotrebi. Odmah posle odlaganja Narodne skuptine, vojne vlasti su zapoele sa oduzimanjem starih puaka, koje je zbog izbora odloeno za jesen. U selima Istone Srbije seljaci su odbili da predaju stare puke: dolo je do sukoba sa vlau. Usledila je brza i energina reakcija kralja Milana. U suzbijanju otpora koriena je vojska. Doneti su ukazi o vanrednom stanju, o Prekom sudu u Zajearu i o zabrani slobode tampe. zbora i udruenja. Ove mere pratile su bunu: kako se irilo podruje zahvaeno bunom tako se irila i primena mera za njeno suzbijanje.124 Krvavi obraun vlasti sa pobunjenicima i snaan udarac koji je zadat Narodnoj radikalnoj stranci i njenom vostvu, zahtevali su brzu i odlunu reakciju stranke. Trenutak za takvu reakciju nastao je sa odlaganjem Narodne skuptine, u kojoj je stranka imala najvie mandata. Propustivi taj trenutak, Glavni odbor Narodne radikalne stranke, meutim, ni na svojoj tajnoj sednici kad je ve dolo do oruanih sukoba, nije odluio da se stavi na elo pobunjenika. Odluku da njegovi lanovi krenu u krajeve u kojima su izabrani za narodne poslanike izvrio je samo Nikola Pai. On se oseao sigurnijim meu lokalnim voama bune u Istonoj Srbiji, uz iju je pomo i uspeo da se prebaci u Austro-Ugarsku. Ostali su, u oklevanju, doekali hapenje u Beogradu, u noi izmeu 25. i
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 26. oktobra 1883. godine. Okovani, prebaeni su u Zajear, gde im je Preki sud izrekao presude. Dvojica lanova Glavnog odbora, Pera Todorovi i Raa Miloevi, bili su osueni na smrt. Kralj Milan je udovoljio njihovoj molbi za pomilovanje: smrtna kazna je zamenjena viegodinjom robijom. Timoka buna zadala je snaan udarac orijentaciji Narodne radikalne stranke na stvaranje narodne drave i donoenje ustava, po kome bi Narodna skuptina postala srpski konvent. Ali, ni orijentacija Srpske napredne stranke na stvaranje moderne, pravne drave i donoenje ustava, koji bi patrijarhalnu, seljaku dravu uveo u sistem predstavnike demokratije, nije trijumfovala. Nakon to je kompromitovana i u tesnac saterana politikom to gore, to bolje, ova se orijentacija i sama kompromitovala traei izlaz iz tesnaca silom. Posle jedne u krvi uguene bune, posle vanrednog stanja i prekog suda; posle obustave rada stranke koja je na izborima osvojila najvie mandata; osude njenih prvaka na smrt i dugogodinje robije liberalna orijentacija prve naprednjake vlade bila je zaustavljena. Stranka je ponovo sastavila vladu na elu sa Milutinom Garaaninom, ali to je ve bio poetak njenog kraja. Timoka buna produbila je jaz izmeu dvora i Narodne radikalne stranke. Svakom od ova dva inioca bilo je savreno jasno da e se sukob politikih filozofija, koje su personifikovali kralj Milan i Nikola Pai, nastaviti do pobede ili poraza jedne od njih. 5. IZ DVA PRAVCA PREMA VLASTI:
RADIKALI U ZEMLJI I U EMIGRACIJI
Prava politika priroda i karakter Narodne radikalne stranke, za ije se ureenje govorilo da "lii na ureenje vojske ili crkve",125 doli su do punog izraaja tek posle Timoke bune. Njeni osnivai, lanovi njenog vostva, nali su se na robiji i u emigraciji. Ostala je, meutim, mrea mesnih odbora, "koji su poput neke gerile ipak odrali stranku".126 Ali, bez ideologije, organizacija bi bila samo ljutura: radikalizam je bio njen kvasac.127 "Preki sudovi i vanredno stanje u zemlji kao i razna gonjenja
125
Mil. Zeevi, "Nikola P. Pai (1845-1926)". Politika, Beograd, 10. decembar
123
To je bio naslov lanka, koji je u Samoupravi bio objavljen 27. avgusta 1883.
1936. Mil. L. Vasi, "Radikalni miting iz 1896. god. Crtica iz prolosti Narodne radikalne stranke". Samouprava, 12. jun 1936. 127 "Pai je smatrao da je utvrivanje naela i izrada odreenog programa stvar vrlo znaajna, ali to jo nije sve. Potrebno je da svaki onaj koji usvoji naela i program to smatra kao neku svoju veru koju je duan da ispoveda do kraja svoga ivota. Kao to se onaj koji je usvojio Hristovu ili Muhamedovu veru do kraja ivota naziva 'hrianin', ili
126
godine. Prema izvetaju Prekog suda u Zajearu (Slubene novine, br. 284, 1883), ovaj sud je za 93 dana imao 84 pretresa sa 819 optuenih. Na smrt je osueno 94 (od toga 10 se nalazilo u bekstvu, jedan se sam obesio u zatvoru, za 63 je pomilovanjem smrtna kazna zamenjena robijom, streljano je 20). Na robiju je osueno 567, na zatoenje 5, na zatvor 68, osloboeno kao nevini 85.
124
70
71
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija radikala, koja su zatim nastala i svirepo nastavljena, uinili su da se radikalna stranka za neko vreme pritajila, organizacija se razlabavila, nastupilo je stanje utanja i dremea. Ali to ne znai da je organizacija radikalne stranke sasvim prestala. Nije bilo vie upisivanja u lanstvo, nije bilo odbora i zborova, ali se duhovna veza meu lanovima odrala i dalje, ivo i ivlje nego ikada, i radikalni borci su ostali verni svojim naelima i programu svoje stranke, jer su oni u njih verovali duboko i iskreno. Radikalni prvaci u Beogradu i u narodu, koji nisu dopali zatvora, preduzeli su da stranku oporave i podignu. I taj je rad imao uspeha. Stranka se polako oporavlja i podie..."128 Nakon svega, meu prvacima Narodne radikalne stranke koji su se nalazili na slobodi "sazrevala je svest o tome da je sporazum sa krunom neophodan".129 Izraz toga sazrevanja bio je list Odjek, koji su oni pokrenuli krajem 1884. godine. Na stranicama ovog lista Stojan Proti, Jovan aja, Andra Nikoli130 - vratili su se ustavnom pitanju, i pretresali su ga "s vie manje klasinog liberalnog stanovita".131 I meu lanovima Glavnog odbora na robiji javilo se uverenje o nunosti sporazuma Narodne radikalne stranke sa kraljem Milanom. Ono je, pak, nalo sebi izraz u pismima koja je Pera Todorovi, u dogovoru sa svojim partijskim drugovima, iz poarevakog zatvora, pisao kralju Milanu.132 Ta su pisma bila od dvostrukog znaaja. Njihov neposredni znaaj ogledao se u prebacivanju lanova Glavnog odbora iz poarevakog zatvora u beogradsku tvravu. Nije trebalo mnogo vremena da se pokae i dugoroni znaaj ovih pisama. Kralj Milan je, naroito posle izgubljenog rata sa Bugarskom 1885. godine, pokuavao da pregovara sa radikalskim prvacima na slobodi. Oni su ga, meutim, upuivali na beogradsku tvravu, i on je krenuo prema
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija njoj putem koji su mu prokrila upravo pisma Pere Todorovia. U noi, 27. decembra 1885. godine, kralj Milan je doao da pregovara sa zatoenim Perom Todoroviem. Kao uslov za osloboenje radikalnih prvaka, postavio je sporazum Narodne radikalne stranke sa Srpskom naprednom strankom. Posle dogovora sa ostalim lanovima Glavnog odbora, Pera Todorovi je prihvatio ovaj uslov. Ve 6. januara 1886. godine, kralj Milan je amnestirao sve osuene radikale, izuzev onih koji su se nalazili u emigraciji.133 Za 8. februar 1886. godine sazvana je u Niu konferencija radikalnih prvaka iz cele zemlje da se izjasni o sporazumu. U posebnoj izjavi, Todorovi je obrazloio potrebu sporazuma. Po njemu, Narodna radikalna stranka, kao to su pokazali jo septembarski izbori 1883. godine, bila je spremna da preuzme upravu. Ali, nije bilo realno oekivati da kralj Milan, posle Timoke bune, preda upravu njoj samoj. U isto vreme, tek obnovljena, Narodna radikalna stranka nije smela sebe da iskljui iz dogaaja: zavretak rata sa Bugarskom, sazivanje Narodne skuptine, pokretanje ustavnog pitanja. Meutim, konferencija u Niu je odbila sporazum sa bilo kojom strankom. Partijski drugovi okrenuli su lea Peri Todoroviu. Oni su prihvatili rezultate njegovog dogovora sa kraljem Milanom: vlastito osloboenje i obnova rada stranke. Odgovornost za preuzete obaveze, meu kojima je bio sporazum sa Srpskom naprednom strankom, ostavili su Peri Todoroviu. Stranka mora biti u pravu i ona treba da ostane ista, greiti i prljav biti moe samo pojedinac, pa makar taj pojedinac bio jedan od tvoraca stranke. I kad se jednom stalo na to stanovite, dalje se moglo kretati samo po zakonima njemu imanentne logike. Trebalo je presei svaki razgovor koji bi stranku pribliio istini. Todorovievo zalaganje za sporazum sa Srpskom naprednom strankom nije tumaeno ni kao principijelno, ni kao taktiko neslaganje sa strankom. Ono je jednostavno oznaeno kao izdaja. Najpre, unutar partijskog mehanizma, a zatim i javno, poelo se govoriti da se Pera Todorovi prodao kralju Milanu. Diskreditacija linosti imala je za cilj da racionalizuje politiku optubu: linost je morala da lii na predstavu koja je o njoj stvarana. To je bilo u logici partije za koju je unutranje jedinstvo bilo glavni garant beskompromisnosti prema politikom neprijatelju. Stranka i pojedinac su kao organ i organizam govorili su uitelji osnivaa Narodne radikalne stranke.134 To naelo je obezbeivalo mo celine.135 Ono objanjava odnos
Latinka Perovi, Pera Todorovi... P. L. Lavrov je u Istorijskim pismima, kultnoj knjizi ruskih revolucionarnih narodnjaka, i srpskih socijalista, pisao da pojedinac organ "ima svoju strukturu, svoje
133 134
'musliman', tako treba da se naziva imenom 'radikal' i da sa tim imenom ide u grob. Ne samo da je duan da veruje duboko i iskreno u tu veru, ve je duan da je brani, da za nju pogine". Mil. Zeevi, "Nikola P. Pai (1845-1926)"... 128 Mil. A. Kosti, "Dragaevski tribun Ranko Tajsi". Samouprava, 5, 6, 7, 8, 9. januar 1937. 129 Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji 1903-1914. Drugo izdanje, Beograd, 2008, st. 81. 130 U vreme Timoke bune, Stojan Proti je zbog tamparskih krivica bio u zatvoru; Jovan aja i Andra Nikoli su na Prekom sudu u Zajearu osloboeni kao nevini. 131 Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji... st. 81. 132 Latinka Perovi, "Pisma Pere Todorovia i Dragie Stanojevia kralju Milanu"... Pera Todorovi, Ogledalo. Zrake iz prolosti...
72
73
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija voe i stranke.136 Logika partije vladala je, meutim, u istoriografiji.137 Jedna partijska presuda decenijama je funkcionisala kao sud istorije, i to moe da se izmeni samo novom kontekstualizaciojm Narodne radikalne stranke. Kralj Milan je ostao vrst u nameri da Narodnoj radikalnoj stranci ne dopusti da sama upravlja zemljom. Posle odbijanja sporazuma sa Srpskom naprednom strankom u Niu, on je govorio: "Ako se nee upregnuti u dravna kola s Piroancem i s Garaaninom vui e ih u drutvu s Jovanom Ristiem i Radivojem Milojkoviem (tj. liberalima L. P.). Samoj radikalnoj stranci ne dam da vue kola; bojim se polomie kola i odvui sebe u provaliju".138 Njemu je bio potreban kompromis stranaka, da bi, najzad, prihvatio promenu ustava. U aprilu 1886. godine beogradski radikali napravili su sporazum sa liberalima i to ne izborni ve programski sporazum. Oni se "zbliuju i susretaju u jednoj optoj narodnoj struji u kojoj bi srpsko rodoljublje odralo pretegu nad partiskim gleditima".139 A "jedan od prvih poslova ovako zdruenih stranaka ima biti spremanje za novi Ustav".140 Nikola Pai je ostao nesklon svakom kompromisu. Iz emigracije, on je budno pratio dogaaje u zemlji i u stranci, kovao planove, odravao stare veze i uspostavljao nove. Istovremeno, on nikako nije hteo da mu stranka, koja se u zemlji oporavljala i ponovo postajala nezaobilazan
delovanje, ali je potinjen jedinstvu celine", to je "neizbean uslov ivota organizma", "uslov zajednikog delovanja, uslov pobede". Ko se s partijom razie "u bitnim pitanjima, taj je njen neprijatelj. Protiv tih neprijatelja partija usmerava i mora usmeriti svu snagu svoje organizacije, borei se kao jedan ovek svim svojim sredstvima, koncentriui svoje udarce"... P. L. Lavrov, Istorijska pisma... Latinka Perovi, Pera Todorovi... st. 144. 135 Karlo Sforca koji je prouavao organizaciju francuske radikalne stranke, za koju se govorilo da je "gospodar Francuske", kae: "Organizacija francuske radikalne stranke samo je deja igra u poreenju sa organizacijom stare srpske radikalne stranke". Latinka Perovi, Pera Todorovi... st. 143. 136 Raa Miloevi kae da se Paiev lini autoritet "kad treba... pretvara u diktaturu". Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 136. A radikalski prvak i teoretiar parlamentarizma, Stojan Proti, pisao je neophodno, da bi Narodna radikalna stranka bila podobna za vladu, "da se s jednog mesta i od jednog oveka ili tela moe sigurno davati impuls za rad i kretanje celoj stranci". Taj "jedan ovek" je Nikola Pai, koji je "prirodni" voa stranke. Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji... st. 91. 137 Slobodan Jovanovi, Pera Todorovi... 138 Vasilije Kresti, Rado Ljui, Programi i statuti... st. 155. 139 Isto, st. 153. 140 Isto, st. 154.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija inilac, umakne. Zato "iako duboko nezadovoljan novom politikom stranke... nije odolevao da joj se prikloni, im je shvatio da je ona svrena stvar".141 Rai Miloeviu je pisao da su ga niki zakljuci toliko razgnevili da je hteo da oglasi "od strane emigracije" da su radikalski prvaci u zemlji "napustili program, prevarili narod, obesvetili rtve". Gnev ga je napustio kad je video da u sporazumu radikalno-liberalnom "program radikalni nije saranjen". Glavno je da se stranka dri naela "narodnog suvereniteta", a ne da "silazi na zemljite liberalno da zakonodavnu vlast 'deli s kraljem'."142 Iz radikalno-liberalnog sporazuma proizala je "savezna vlada" (1. jun 1887). Njeno estomeseno trajanje (17. decembar 1887) obeleio je lin nad naprednjacima, koji je radikalski Odjek nazvao "veliki narodni odisaj". U celoj Srbiji, naprednjaci su bili svirepo ubijani, poniavani i proterivani.143 Sa ienjem od naprednjaka nastavljeno je i u narednim godinama.144 Obnova rada, sporazum sa liberalima i veinski princip izbornog zakona, omoguili su Narodnoj radikalnoj stranci da na septembarskim izborima 1887. godine osvoji najvei broj mandata. U Narodnoj skuptini, uz imenovane narodne poslanike, ona je imala 103 mandata prema 95 mandata Narodne liberalne stranke. Prvi put se nala u prilici da sama obrazuje vladu. Kralj Milan je na to pristao, uz uslov da u vladu uu umereniji radikali, to jest, da ne uu oni koji su osuivani zbog Timoke bune, i da ministar inostranih poslova ne bude radikal. Radikali su bili predusretljivi: za mandatara su predloili Savu Grujia, diplomatskog predstavnika Srbije u Atini (1882) i Petrogradu (1885), i ministra vojnog u radikalno-liberalnoj vladi. Kralj Milan je na ovu predusretljivost uzvratio tako to je Savu Grujia proizveo u generala i pomilovao preostale radikale, sem Nikole Paia. Ova saradnja nije dugo potrajala. Kralj Milan nije prihvatao da vladu, preko poslanikog kluba, kontrolie partijski vrh Narodne radikalne stranke. Samo posle etiri meseca, prva radikalska vlada podnela je ostavku ne ostvarivi nijedan od svojih programskih ciljeva: sreivanje finansijskih prilika, donoenje zakona o optinama i zakona o stajaoj vojsci.
141 142 143
Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji... st. 83. Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori... st. 221. Latinka Perovi, "Politiki protivnik kao neprijatelj". Izmeu anarhije i
autokratije...
144 Za nepunih devet godina (1887-1896) ubijeno je 377 naprednjaka. Imena rtava su poznata. Ko su i ta su Srpski Radikali (Pretampano iz "Narodnosti", Panevo, 1900).
74
75
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Kralj Milan se, jo jednom, vratio svome proverenom mandataru, Nikoli Hristiu. U isto vreme, raspisao je izbore za Veliku narodnu skuptinu (2. decembar 1888) i imenovao Ustavotvorni odbor kome je lino predsedavao. Potpredsednici odbora bili su prvaci sve tri politike stranke: Jovan Risti, Milutin Garaanin i Sava Gruji. U sastav odbora ule su najistaknutije linosti politikog ivota iz sve tri stranke podjednako. Novi ustav, prema uslovima kralja Milana, moe biti donet samo kao "dvostrani ugovor izmeu Krune i naroda" i "njegova sadrina mora izraavati kompromis ne samo s krunom nego i izmeu svih stranaka meusobno, nezavisno od njihove pojedinane snage".145 Uskoro je nacrt ustava bio usvojen u (uem) Ustavotvornom odboru. Radikali nisu njime bili najzadovoljniji. Zamerali su mu to se ne bavi socijalno-ekonomskim pitanjima seljatva, to nije ukinuo birokratiju, to je zadrao cenzus i to je ustanovio "kvalifikovane" poslanike. Stavljajui konanu verziju nacrta ustava na glasanje u plenumu Ustavotvornog odbora, kralj Milan je pozvao sve njegove lanove da glasaju za nacrt ustava, i da "uloe sav svoj upliv i svoju mo, da se ovo delo... i u pojedinostima i u celini, tako kako jeste, primi od strane Velike skuptine".146 Uprkos tom pozivu, dvojica radikala, Dimitrije Kati i Ranko Tajsi, glasali su protiv nacrta ustava. Izbori za Veliku (ustavotvornu) skuptinu sprovedeni su, po starom kalendaru, 2. decembra 1888. godine. Od blizu 600 izabranih narodnih poslanika, oko 500 su imali radikali, oko 100 liberali, nije izabran nijedan naprednjak. Kralj Milan je bio suoen sa zastraujuom i preteom veinom radikala, kojima je kruna bila jedina brana. Radikali, pak, sa alternativom da, ako ne bude prihvaen novi ustav, ostane Ustav od 1869. godine, isti onaj Namesniki ustav, za koji je jo njihov pretea rekao da predstavlja obmanu, a oni u dvadesetogodinjoj borbi protiv njega uloili ogromnu energiju, i imali rtve. Pred mogunou da ustav ne bude prihvaen u Velikoj narodnoj skuptini, kralj Milan je pozvao beogradske voe radikala i otvoreno im rekao da u Skuptini nee dozvoliti nikakvu novu raspravu o ustavu. Ponueni nacrt mora se prihvatiti takav kakav je "od korice do korice", jer kralj nee prihvatiti bilo kakav izmenjen i dopunjen ustav. Meu radikalskim prvacima, posebno meu onima "iz naroda", digla se velika povika protiv ove nove "tiranije" kralja Milana. Beogradska grupa imala je velikih muka dok je "urazumila" najborbenije i pridobila veinu da glasa za
145 146
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nacrt ustava "od korice do korice". Dimitrije Kati i Ranko Tajsi ostali su dosledni, ali je veina radikalskih poslanika u Velikoj narodnoj skuptini bila partijski disciplinovana. Ustav od 1888. godine sledio je liberalni ustavni obrazac. Naime, engleski ustavni obrazac s kraja XVII i poetka XVIII veka, kad je u zemlji porekla izgubio legitimitet, prenet je 1830. godine u francusku, a 1831. godine u belgijsku ustavnu praksu. Za veinu ustavotvoraca u Evropi XIX veka, belgijski ustav predstavljao je uzor. Na Balkanu takoe. Pre nego to ga je u Srbiji faktiki preuzeo Ustav od 1888, uinili su to ustavi u Grkoj, Rumuniji i Bugarskoj.147 Kakve su pretpostavke za jedan izrazito liberalni ustav u Srbiji na kraju XIX veka? Odgovor na ovo pitanje zahteva paljivo posmatranje dva duboko antagonizirana inioca: krune i Narodne radikalne stranke, ali i dva koncepta drave. Posle donoenja Ustava od 1888, kralj Milan je abdicirao u korist svoga maloletnog sina Aleksandra, u ije ime je upravljalo namesnitvo. To je bilo drugo namesnitvo za dvadeset godina u novovekovnoj Srbiji. U toku ove dve decenije, izmeu prvog i drugog namesnitva, stvorena je i u dominantan politiki inilac izrasla Narodna radikalna stranka. I u odnosu prema Ustavu od 1888, radikali su imali dvosmislen odnos. Tretirali su ga kao iskljuivo svoje delo i oznaavali kao poetak "nove ere". U isto vreme, smatrali su da nisu ostvareni njihovi krajnji ciljevi. Posle usvajanja Ustava od 1888, njihov list Odjek pisao je: "Iza fasade pisanog ustava u naem narodu uvek postoji nepisani ustav, zasnovan na obiaju, koji mora biti fundament onog zvaninog".148 Posle usvajanja liberalnog ustava, dolo je do novog lina naprednjaka. Za razliku od "velikog narodnog odisaja", koji je zahvatio Srbiju ovaj se obruio na prestonicu.149 Strategiju Narodne radikalne stranke u ovom razdoblju nije mogue posmatrati nezavisno od onog politikog kapitala, odnosno procesa tokom koga se taj kapital akumulisao, sa kojim se, pomilovan od kralja Milana tek inom njegove abdikacije, iz emigracije u Srbiju vratio voa Narodne radikalne stranke. Godine emigracije Nikole Paia prevane su ne samo za njegovu politiku biografiju, ve za sazrevanje strategije Narodne radikalne stranke i njeno definitivno uobliavanje u konzistentnu socijalno-nacionalnu ideologiju.
147
Latinka Perovi, Predgovor. Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u "Srpski radikalizam", Odjek, 7. maj 1889. Latinka Perovi, "Politiki protivnik kao neprijatelj"...
Srbiji... Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji... st. 84. Latinka Perovi, Srpski socijalisti 19. veka, 3... st. 145.
148 149
76
77
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Istorijski izvori koji su objavljeni u poslednjoj deceniji XX veka omoguavaju da se na taj proces baci puna svetlost.150 Nikola Pai je u emigraciji proveo est godina (1883-1889). Iz Rumunije se prebacio u Bugarsku, i tamo okupio srpske emigrante izbegle posle 1883. godine. Zajedno sa njima, nastojao je, svim sredstvima, da dovri ono to zbog, kako je govorio, nedovoljne organizacije, nije uspela Timoka buna. To jest: da ukloni kralja Milana kao nosioca zapadne orijentacije u Srbiji posle sticanja dravne nezavisnosti, i samim tim izdajnika zavetne misli o osloboenju i ujedinjenju srpskog naroda. U emigraciji, zahvaljujui pismu kao glavnom sredstvu kojim je komunicirao konspirativni, samokontrolisani i dvosmisleni Nikola Pai je bio otvoren, precizan i tvrd.151 U pismima je oslobaao i svoju misao, i svoju emociju. A u nekim od pisama, kao u onom ruskom slavisti P. A. Kulakovskom, Pai je saimao svoju politiku filozofiju i spontano otkrivao njene korene: "Narod srpski moe se rei da je najnesreniji u Evropi. Pored ostalih nesrea i neprijatelja ima vladaoca, kakvog istorija ne pamti. Nije tiranin, jer su tirani strogi i pravedni, ve izdajnik naroda, kome kraljuje. Sa veitim dumaninom srpskog naroda udruio se i s' njim zajedno radi na propasti srpske drave i njenom potinjavanju Austro-Ugarskoj. Svetska istorija, dogaaji, stavila je srpsko-hrvatsko pleme izmeu varvarskih Turaka i civilizovanih Nemaca. Skoro pet stotina godina borio se je narod srpski protiv Turaka branei svoju zlatnu slobodu i asni krst, i opet za to vie mrzi civilizirane Nemce, no varvarske Turke U vremenu kad zatite i odbrane potrebuje srpski narod od nemakog 'prodiranja na istok', na je kralj izdao svoj narod tako kao to ga je izdao Vuk Brankovi na Kosovu s tom razlikom to je onaj inio iz osvete, a ovaj iz koristoljublja. U vremenu,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kad je pomo ruska nama najnunija, kad Nemci vrbuju protivu Slavena sajuznika na sve strane, u tom vremenu kraljeva vlada i kralj sam grme protivu Rusa a grle se i ljube se sa Nemcima, naim i slavenskim dumanima. Narod srpski shvata svoju borbu protiv kralja Milana, kao borbu Srba za odbranu svoje otadbine, kao borbu jednog slovenskog plemena protivu germanizma i germanske nadmonosti, on shvata da se bori ne samo za sebe no i za ostale Slovene Kad Srbi padnu i podlegnu, kad prevlada misao naprednjaka da je spas srpstva u sajuzu sa Germancima protivu Rusa, onda je teko da se toj bujici stane na po puta, na granici bugarskoj, koja je od nekog vremena takoe pola stazama naprednjaka srpskih! Sve ima svoje vreme. Proputeni rad u odsudnim trenucima, u sudbonosnim prelomima daje kulturnom ivotu naroda drugi pravac. Treba sve da inimo u svoje vreme Boljka se lei dok nije organizam upropastila, podgrizla. Kad se to u svoje vreme radi, svri se sa po muke, no docnije kad mu vreme nije".152 To je osnova sa koje Nikola Pai deluje u emigraciji. Sve ostalo su njeni fragmenti: uklanjanje kralja Milana, politika hegemonija Narodne radikalne stranke, ujedinjenje srpskog naroda u dravu koja ima istorijsko pravo na hegemon poloaj na Balkanu, snaan oslonac na slovensku Rusiju i mesto Srbije uz nju. Fanatino koncentrisan na cilj, Nikola Pai je, i posle Timoke bune, u emigraciji radio na pripremama ustanka u Srbiji. Odbacivao je ideju atentata, jer je pretpostavljao da on kao posledicu moe imati zavoenje vanrednog stanja, u kome bi ojaala uloga naprednjaka. Okupljanje emigranata oko ustanka kao cilja, Paiu je bilo vano i zbog njegovog vlastitog poloaja. Sam, bez obzira na svoje politike planove, on je bio nemoan. Sa emigrantima uz granicu Srbije, koji stalno prete oruanim upadom, on je bio nezaobilazan inilac: za kralja Milana i naprednjaku vladu, za Austrougarsku i Rusiju. Ali i za Narodnu radikalnu stranku. Tek posle Timoke bune, trebalo je potvrditi mesto neprikosnovenog voe u njoj: "Pai je iveo u Bugarskoj, u Rumuniji, u Rusiji, ali je diktovao ta se ima raditi u Srbiji, i rukovodio je slobodoumnim pokretom".153 Svako slabljenje fronta prema kralju Milanu i
150 Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori... Mitropolit Mihailo i Nikola Pai. Emigrantska prepiska 1848-1888... 151 Istoriari istiu znaaj pisama Nikole Paia upravo imajui u vidu njegove karakteristike kao javne politike linosti. Prema Milanu St. Protiu (starijem), Pai je bio "iskren jedino u svojim privatnim pismima", zbog ega su ona "od veoma velike vanosti ne samo za njega lino, ve delimino i za samu istoriju Radikalne stranke i istoriju srpskog naroda". Milan St. Proti, "Pai i Proti pre 1914. Skice likova". Istorijski glasnik, Beograd, 1971, 1, st. 90. A ruski istoriar A. L. emjakin, koji je zasluan za identifikovanje i objavljivanje Paievih pisama iz emigracije, kae: "u svojim pismima Pai je pisao iskreno i otvoreno o svemu to je mislio i planirao, to samo poveava njihov znaaj za istoriare". Andrej emjakin, Uvod. Mitropolit Mihailo i Nikola Pai. Emigrantska prepiska 1884-1888... st. 11.
152
Nikola Pai P. A. Kulakovskom. Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori... st. M. Zeevi, M. S. Jovanovi, Nikola Pai, Beograd, 1937, st. 43.
157, 158.
153
78
79
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija naprednjakoj vladi ugroavalo je njegov odsudni uticaj na dogaaje u Srbiji.154 Za ustanak, i kao stvarni i kao mobilizatorski cilj, bila je potrebna pomo. Postojala su samo jedna vrata na koja je Pai mogao da zakuca: Rusija. Ali, u njenim zvaninim krugovima, on je bio poznat kao "nihilista i buntovnik". Potreban je bio posrednik koji je uivao poverenje Rusije, i Pai ga je naao u mitropolitu Mihailu.155 Mitropolit Mihailo, "taj najdosledniji rusofil u Srbiji", smatrao je "politike i kulturne veze sa jednokrvnom i jednovernom Rusijom neophodnim uslovom postojanja same Srbije".156 I obrnuto, zapadnu orijentaciju kralja Milana i naprednjake vlade njenom katastrofom. "Nesrenu Srbiju zlikovci vode u propast, od ega je nuno spasiti i vratiti pravoslavlju" pisao je mitropolit Mihailo I. S. Aksakovu, voi slovenofila.157 U etvorogodinjoj prepisci izmeu mitropolita Mihaila i Nikole Paia, kralj Milan je: "zlikovac", "zlotvor", "dumanin", "izdajnik"
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija prosto "Milan". Prirodno je bilo da se njih dvojica nau na ideji priprema oruanog ustanka u Srbiji s ciljem da se ukloni kralj Milan kao personifikacija zapadne orijentacije Srbije. Ruska vlada bila je rezervisana prema pripremama ustanka zbog svoje zauzetosti poslovima u Bugarskoj i bojazni da ustanak moe dovesti do vojne okupacije Srbije od strane Austro-Ugarske.158 Zbog toga je mitropolit Mihailo koristio svoje iroke drutvene veze u Rusiji.159 Emigranti su za ustanak dobili ne samo politiku podrku, nego i pomo u novcu i u pukama od slovenofilskih drutava u Rusiji. Meutim, od mnogo veeg znaaja je to, to je mitropolit Mihailo slovenofilskim krugovima preporuio Nikolu Paia kao "borca za opteslovensku stvar". Kada je, 1885. godine, prvi put doao u Petrograd, Nikola Pai je u ovim krugovima bio primljen kao saveznik. I on je to, zaista, bio. Paievo slovenofilstvo nije, meutim, proizalo iz njegovih veza sa mitropolitom Mihailom. Ono nije ni posledica njegove lektire, u kojoj je vano mesto zauzimala knjiga N. J. Danilevskog Rusija i Zapad, u kojoj je slovenofilstvo dobilo znaenje slovenskog rasizma.160 Ono, Paievo slovenofilstvo, logina je etapa u razvoju revolucionarnog narodnjatva, ideologije koju je on sledio jo od cirikih dana: ne ponavljanje puta koji su u svom razvoju proli zapadnoevropski narodi, ve ubrzanjem istorije pomou projekcije slovenske optine, koja se ouvala i u ruskom i u srpskom narodu na dravu. Optina je ve bila mesto susretanja ruskog socijalizma sa slovenofilstvom: u najstarijem je prepoznato najnovije. Nije se uzimalo u obzir ono na ta je ukazivao Vladimir Solovjev u svojoj kritici ruskog nacionalizma osamdesetih godina XIX veka. Naime, da optina nije karakteristika iskljuivo ruskog, odnosno slovenskog sveta. Ona, u stvari, odgovara jednom od prvobitnih stepena socijalnog razvitka, kroz koje su
158 Ruska vlada je stavila do znanja da ne podrava ideju ustanka. Njen poslanik u Srbiji, A. I. Persijani, rekao je radikalima u septembru 1886. godine: "Pokret u Srbiji koji se priprema ini mi se nepravovremenim, poto je imperatorska vlada u sadanji trenutak zauzeta poboljanjem bugarskog pitanja... i svaki novi zaplet na Balkanskom poluostrvu mogao bi samo da otea reavanje u eljenom pravcu". Isto, st. 27. 159 Tragove tih veza Andrej emjakin je identifikovao u arhivskim fondovima Azijatskog departmana Ministarstva inostranih dela Rusije, Svetog Sinoda Ruske pravoslavne crkve, Petrogradskog slovenskog dobrotvorskog drutva, kao i u linim fondovima voe slovenofila I. S. Aksakova, grofa N. P. Ignjatijeva, generala M. G. arnjajeva, profesora I. V. Lamanskog, A. A. Majkova, N. A. Popova, I. S. Paljmova, P. A. Kulakovskog, svetenika M. F. Rajevskog, viih dravnih inovnika K. P. Pobedonosceva i T. I. Filipova. Isto, st. 20-21. 160 Latinka Perovi, "'Rusija i Evropa' N. J. Danilevskog i njeni odjeci u Srbiji"...
154 U pismu mitropolitu Mihailu, posle amnestije radikala 1886. godine, Pai kae: "Sva moja radnja u poslednjem vremenu, od kako su oni nai u Beogradu amnestirani svodila je se na to da se ne rasture, da ne mole za pomilovanje i da se ne predaju zlikovcu (kralju Milanu L. P.). Isto tako radio sam i s onima koji su puteni, da se dre i da ne poputaju pa ma ta im obeavali, ma kakve muke i neprilike podneli. Ja sam ih obnadedio da e biti potpomognuti, ako se ne izmire sa zlikovcem. I sada vidim da su odbili, ali na mene je sada strovaljena grdna odgovornost, ako budem naputen od nae brae i ako doem u takvo stanje da oni vide da sam im slaba i neostvarljiva obeanja dao. Zato u vas moliti najpokornije da izjavite s moje strane i strane mojih drugova, koji su me u tome pomagali, svuda i svakome od koga zavisi da se nam moe pomoi, da pomo doe to pre, inae je sve propalo. Inae ja gubim svaki dalji odsudni upliv na dogaaje i reavanja, koja se u Srbiji budu radila (Podv. L. P.). Oni su me posluali i odbili izmirenje, ali su s tim doli u oajni poloaj, doli su do toga da im treba sada raditi i ne ekati i ne odugovlaiti da protivnik udeava stvar kako hoe. Nije mala ala drati celu zemlju u trzavici, u neizvesnosti, obeavati im da e to i to biti samo da se ovako ili onako dre a posle se vidi da su to bila prazna obeanja i nita vie". Mitropolit Mihailo i Nikola Pai. Emigrantska prepiska... st. 142-143. 155 Mitropolit Mihailo i ceo visoki kler suprotstavili su se Zakonu o crkvenim taksama. Zbog toga je kralj Milan, ukazom od 18. oktobra 1881. godine, liio mitropolita Mihaila poloaja. To je dovelo do pogoranja odnosa izmeu Srbije i Rusije. Uz pomo ruskog poslanika u Srbiji, mitropolit je napustio zemlju 11. aprila 1883. godine, a 28. avgusta 1884. godine otiao je u Kijev, gde je, pre trideset godina, pohaao Duhovnu akademiju. Andrej emjakin, "Mitropolit Mihailo i Nikola Pai u emigraciji (1883-1889). Zajedno protiv Milana Obrenovia". Mitropolit Mihailo i Nikola Pai. Emigrantska prepiska... st. 21-23. 156 Isto, st. 20. 157 Isto, st. 29.
80
81
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija proli najrazliitiji narodi: "to nije klica specijalno ruske budunosti, ve ostatak opteoveanske prolosti".161 Nije to, naravno, uzimao u obzir ni Nikola Pai. Za njega je optina "dua slovenskog sveta". Sa njom je slovenski svet u prednosti nad zapadnim svetom, jer je u njoj reeno ekonomsko pitanje, koje Zapad nije uspeo da rei. U optini je sauvana kolektivna svojina zemlje princip kome Zapad tek tei. "Ona je", za Paia, "i poetak slovenskog drutva i svretak zapadnoevropskog razvitka. No, slovenska optina kao poetna jedinica kadra je daljem razvitku, daljem dravnom i drutvenom ureenju (Podv. L. P.) dok, naprotiv, optina zapadnoevropskog sveta znai svretak kulture, kojom e se neminovno zavriti zapadni dananji poredak stvari".162 Iz ovakve istorijske perspektive, Srbiji je mesto u sveslovenskom savezu na elu sa Rusijom. U opirnoj zabeleki, pod naslovom "Kratki pogled na borbu, stanje i tenje naroda srpskog u Kraljevini Srbiji od Berlinskog kongresa do danas", koju je, 1887. godine, s nadom da e stii i do ruskog cara, uputio A. I. Zinovjevu, naelniku Azijatkosg departmana Ministarstva inostranih dela Rusije Pai kae: "Nae politiko 'veruju' jeste: sveslovenski savez pod zatitom i rukovodstvom imperatora i Cara ruskog, priblino tako kako je ureena Nemaka, ili jo blie i tanije, kako je pokazao u svojoj knjizi besmrtni ruski pisac Danilevski. Eto u emu je nae 'veruju', emu mi teimo i u emu nas podrava itav srpski narod".163 Spoljnopolitiki oslonac Srbije posle sticanja dravne nezavisnosti postao je dramatino vaan upravo zbog orijentacije u unutranjem razvoju mlade drave. Zapadnu orijentaciju kralja Milana i prve naprednjake vlade, Narodna radikalna stranka je oznaila kao izdaju onih narodnih ustanova koje su "dua slovenskog sveta", a samim tim i kao izdaju slovenstva. Svoju, pak, orijentaciju na Rusiju bez ostatka kao odbranu slovenske sutine drave nasuprot zapadnoj sutini, koja se Srbiji namee njenim modernisanjem kao odbrana slovenstva. Nije dovoljno da jedna stranka u Srbiji vodi politiku dobrih odnosa sa Rusijom. Potrebno je jo da njeno politiko "veruju" bude sveslovensko jedinstvo, kao trajni interes srpskog naroda. U isto vreme, politika dobrih odnosa sa Austrougarskom je izdaja. Kada su naprednjaci poeli da se okreu Rusiji, Nikola Pai je, 12. oktobra 1896. godine, pisao Kulakovskom da Rusija ima pravo da se mea
161 162 163
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija u unutranje stvari balkanskih drava, ako one nisu u skladu s narodnim tendencijama, to jest, "ako je rukovoenje unutranjim u rukama protivnika slovenske krvi, u rukama ljudi koji se trude da razrue sve to je slovensko". I dodaje: "U Srbiji sada naprednjaci govore da su oni tumai ruskog mnjenja, i da ih Rusija ne bi podravala kada se ne bi slagala sa njihovom politikom. A politika naprednjaka unutar Srbije uguie narodni glas i gonie istinske ruske pristalice",164 odnosno radikale, spremne na potpunu zavisnost Srbije od Rusije, pod uslovom da se sauva slovenska samobitnost i zaustavi prodor Nemake na Istok. Ali, i njihova nedeljiva i vena vlast. Nikola Pai je od Rusije oekivao vie nego to je ona mogla, i to je htela. Samo retko, on je pomiljao da bi Rusija mogla imati i neki svoj razlog da ne otvara Istono pitanje onda kad to od nje oekuje Srbija. U Paievom vienju odnosa Srbije i Rusije ima i megalomanije. Ona se ogleda u njegovom uverenju da je borba protiv zapadne orijentacije u Srbiji borba za slovensko jedinstvo. Ali i u pretenziji na mesto Srbije u slovenskom savezu: "Nama oduevljenim i skroz proetim tom verom (verom u sveslovenski savez L. P.) jasno je i nesumnjivo da se javlja velianstvena slika, na kojoj e mona i velika Rusija sakupljati oko sebe svoje, od nje otrgnute varvarskom rukom mlae sestre, zagrlie ih i okruiti svojom vrstom zatitom i snanim maem, koji joj je u naslee predala stara Slavija, da bi se ona kasnije, umesto nje, brinula o ujedinjenju slovenskih plemena i da bi vodila slavi i veliini. Mi ne skrivamo da bismo eleli da vidimo Srbiju na toj buduoj slici kako stoji odmah iza Rusije".165 Meutim, ni prevelika oekivanja od Rusije ni megalomanija nisu smetali Nikoli Paiu da uspostavi i uvrsti veze sa slovenofilskim krugovima i uz njihovu pomo zadobije naklonost slubenih krugova Rusije. Te su mu veze pomogle da zadri vodee mesto u Narodnoj radikalnoj stranci, i da se na to mesto, posle estogodinje emigracije, trijumfalno vrati. Obostrani ustupci kralja Milana i vodeih radikala koji su posle Timoke bune ostali u zemlji, omoguili su Narodnoj radikalnoj stranci da se oporavi, vrati u politiki ivot sa oreolom rtve i ponovo postane odluujui politiki inilac. Nikola Pai je samo fiziki bio po strani svih ovih dogaaja, ostajui jednako koncentrisan na cilj: uklanjanje kralja Milana kao nosioca zapadne orijentacije u Srbiji. On to nije uspeo ustankom, na kome je istrajavao i posle u krvi uguene Timoke bune.
164 165
Isto, st. 130. Isto, st. 130. Isto, st. 129.
Isto, st. 132. Isto.
82
83
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Atentat, u ijoj su senci bili Obrenovii nije mu odgovarao. U zemlju je mogao da se vrati tek poto je kralj Milan abdicirao. U svakom sluaju za njih dvojicu, kralja Milana i Nikolu Paia, nije u zemlji istovremeno bilo mesta. 6. NA VLASTI:
PARTIJSKA DRAVA RADIKALA
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija stranaka. Ako dakle narod poveri radikalnoj stranci da gaji novu eru, da izvodi i utvruje slobode, onda e se mane u Ustavu svesti na najmanju meru. Ako li se, pak, nova era poveri kojoj protivnoj stranci, onda e ona izdahnuti u njenom zagrljaju, i steene slobode potree se specijalnim zakonima".170 Najzad, jedinstvo Narodne radikalne stranke. Na ovo poslednje je Pai apsolutno koncentrisan u kratkom periodu od svog povratka iz emigracije do izbora za Narodnu skuptinu, koja je imala da sprovede Ustav od 1888. Kroz to on uvruje i svoje elno mesto u stranci. Borba Narodne radikalne stranke za programska naela neodvojiva je od shvatanja "podesne organizacije" za tu borbu. To jest, organizacije, koja se "troi samo protivu protivnike snage", i upravo zato se "ne slabi unutranjim trvenjem". Proveren u borbi protiv "starog birokratskog sistema", ovaj totalni karakter stranke dobija na znaaju tek u "novoj eri". "Disciplina i solidarnost naih lanova", govorio je Pai na skupovima i zborovima Narodne radikalne stranke po svom povratku iz emigracije "pomogle su radikalnoj stranci da doe do pobede, disciplina i solidarnost su potrebni da se steeno ouva i da se nove tekovine potvrde... ta stranka rei da uradi to je obavezno za svakoga lana stranke... Vreme u kome ivi sada Srbija ozbiljno je i zahteva da budemo svi promani slogom".171 Dve su poluge jedinstva stranke: rtve i fiksirani cilj. One su povezane. Nikola Pai podsea na rtve s neskrivenom namerom da "jo jae oduevi lanove... stranke, da njene redove zbije u snane kolone, da potkrepi njenu staru disciplinu i onu veliku snagu, koja je dobro ureena, kadra da savlada sve prepreke, koje bi smetale njenom razvitku i daljem ostvarivanju njenog programa".172 Jedinstvo Narodne radikalne stranke, i kad je ve imala apsolutnu mo u Narodnoj skuptini i svoju vladu, bilo je vano upravo sa stanovita cilja: ujedinjenja srpskog naroda. Bilo je potrebno da susedne drave shvate da Srbija ima vladu, dovoljno snanu, da im ne poputa vie no "to bi mogli interesi narodni doputati". Stopljena sa narodom, jedinstvena Narodna stranka na vladi, mogla je da se pripremi za evropske dogaaje i da se "njima koristi", kako bi dolo do konanog reenja sudbine onih pokrajina "koje su tesno povezane s istorijom srpskog naroda, i koje ine deo srpskog plemena, u narodnosnom pogledu".173
Prve govore Nikole Paia po povratku iz emigracije166 karakterie "visok stepen ideoloko-politike koherentnosti i jasna strateka koncepcija stranke".167 Sa Ustavom od 1888. godine je i sama Narodna radikalna stranka "zavrila jednu periodu svog ivota".168 Trebalo je definisati njenu strategiju za "novu eru". Nikola Pai to i ini ne dirajui u osnove stranke. U prvom redu, slovenstvo i kosovski zavet. Ideja drave "u kojoj nema ni plemstva ni bojenstva, nego samo bratstva i jednakosti" ponikla je iz "uzviene ideje slovenskoga karaktera", koja je "izgleda najrazvijenija kod srpskog naroda". Osobina: "da se on nikad ne miri sa nepravdom i zlim ovoga sveta, pa ma kakvi crni dani nastali". Ona "progovara kroz usta cara Lazara uoi kosovske bitke: da vie voli carstvo nebesko, jer je pravedno i veito".169 Sa njom je srpski narod odolevao Vizantiji, Turskoj i Zapadu. Zatim, kontinuitet ove osobine koja je sublimirana u Narodnoj radikalnoj stranci. U Zajearu, na tom "mnogoznaajnom mestu", zasejanom rtvama Timoke bune, Pai pominje Svetozara Markovia i Adama Bogosavljevia. Onda sam Ustav od 1888. Narodna radikalna stranka i njen voa smatrali su ga iskljuivo svojim delom, iako ga je inicirao kralj Milan, a u Ustavnom odboru bili zastupljeni i predstavnici druge dve stranke Liberalne i Napredne. Ovo monopolisanje Ustava od 1888. godine trojako je uticalo na strategiju stranke. Prvo, na realistinost: ne traiti "vee i ire slobode" pre nego to se uvrste i osiguraju "one, koje su u Ustavu dobijene". Drugo, tretman drugih politikih stranaka kao neprijatelja: "treba uvek imati pred oima da su te slobode steene u ljutoj borbi protivu dve protivne stranke, i da u novom Ustavu nije sve uraeno onako kako je radikalna stranka traila, ve da ima podosta to je ulo kao zahtev ostalih
Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori... Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji... st. 90. 168 Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori... st. 324. 169 Isto, st. 320.
166 167
Isto, st. 328. Isto, st. 324. Isto, st. 331. 173 Isto, st. 335-336.
170 171 172
84
85
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Na izborima za Vanrednu Narodnu skuptinu, prvim posle Ustava od 1888. godine, koji su odrani 14. septembra 1889. godine, Narodna radikalna stranka doivela je trijumf: od 117 mandata, dobila je 102, a Liberalna stranka preostalih 15 mandata. Napredna stranka nije izlazila na izbore: nije se oporavila od lina 1887. godine, a ekao ju je novi. Za predsednika Narodne skuptine izabran je Nikola Pai. Narodna skuptina, rekao je "vri svoju zadau u vremenu posle jedne strane vladavine, koja je zadrmala narodnu snagu, i koja je dovela finansije u nered i koja je napustila tradicionalnu narodnu politiku" (Podv. L. P.).174 Na elu Narodne skuptine, u kojoj su apsolutnu veinu inili poslanici Narodne radikalne stranke, nalazio se voa stranke. Za potpredsednike Skuptine takoe su izabrani prvaci ove stranke. I svi drugi skuptinski organi bili su sastavljeni od radikalnih poslanika. Ova se Vanredna Narodna skuptina, kako je rekao ivan ivanovi "konstituisala, kao isto partijska skuptina". Iz nje je proizala homogena vlada. Ali, cilj nije bio "partijska vlada", ve "partijska drava". "Radikalna stranka, dotle mona samo 'dole' u narodu, sad je, temeljno, uvrstila svoj poloaj 'gore' u vrhovima drave. Sve to se moglo u dravi poradikaliti poradikaljeno je, i na vrh piramide sa radikalnom osnovom i bokovima, stajalo je i balansiralo neradikalno Namesnitvo".175 Kada je, 1892. godine, umro jedan od tri namesnika, Nikola Pai je hteo da zauzme njegovo mesto. To je, meutim, zbog neslaganja namesnika Jovana Ristia, dovelo do pada vlade Nikole Paia. Razvoj u Srbiji posle donoenja liberalnog Ustava od 1888. godine, i sudbina samog Ustava, uzrokovani su, u najveoj meri, karakterom srpskog radikalizma.176 Zaet sa kritikom Ustava od 1869. godine, srpski radikalizam se, u potonje dve decenije, konstituisao kao ideologija jedne revolucionarne partije. Svaka vlast, osim direktne vlasti naroda kroz samoupravu od vrha do dna drave je za Narodnu radikalnu stranku tuinska i neprijateljska vlast. Dakle: narodna, seljaka drava kao uveana zadruga, a ne moderna drava zasnovana na vladavini zakona. Kao opozicija, Narodna radikalna stranka je sudar ove dve ideje o dravi,
Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1... st. 44. ivan ivanovi, Politika istorija Srbije... st. 37, 49. Neki srpski istoriari (Milan Proti, Radikali u Srbiji. Ideje i pokret (1881-1903), Beograd, 1990) traili su koren srpskog radikalizma u francuskom radikalizmu. Nikola Pai je takva tumaenja svojevremeno i sam smatrao pogrenim i ukazivao je na ruske revolucionarne ideje ezdesetih godina XIX veka, koje su sa Svetozarom Markoviem dole u Srbiju. Dr Andrej emjakin, "Nikola Pai u uspomenama ruskog putnika". Tokovi istorije, Beograd, 2003, br. 3-4, st. 105.
174 175 176
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija naroito posle sticanja nezavisnosti, izotrila do nepomirljivosti sa odlikama graanskog rata. Razliiti spoljnopolitiki oslonci nosilaca ove dve ideje o dravi, Rusija kao sredite slovenstva i Austrougarska kao paradigma zapada, percipirani su kao sudar Istoka i Zapada. A srpski narod pisao je Nikola Pai na poetku "nove ere" "otkako se je nastanio u tim zemljama, gde sada ivi, uvek je u sudarima istonog sveta sa zapadnim bio na strani istoka..."177 Odnos snaga izmeu ove dve ideje o dravi prvi put je odmeren na izborima 1883. godine. Kralj Milan nije priznao pobedu Narodne radikalne stranke legalnim putem, a na njenu rezervnu varijantu oruanu bunu odgovorio je upotrebom vojske. Izborna pobeda Narodne radikalne stranke bila je osigurana tek posle donoenja Ustava od 1888. i abdikacije kralja Milana, koji je verovao da je, bar privremeno, osigurao dinastiju, ali i zapadnu orijentaciju Srbije. Pobedom na izborima posle Ustava od 1888, Narodna radikalna stranka je osvojila Narodnu skuptinu. A potom "preko Skuptine ona je dovela svoje ljude za ministre, a preko svojih ministara popunila i ostala mesta u dravnoj slubi radikalima. Jedan isti stranaki duh oseao se u vladi i u Skuptini... Ministar i narodni poslanik, okruni naelnik i sekretar okrunog odbora; efovi ministarstava i lanovi Dravnog saveta, odnosno Glavne kontrole sve su to bili politiki jednomislenici".178 Osim to je naruila ravnoteu vlasti, apsolutna dominacija jedne stranke predstavljala je svojevrsni teror. To je, uz nemirenje krune sa smanjenjem vlastitih prerogativa, bio glavni razlog politikih kriza koje su potresale Srbiju posle Ustava od 1888. Devedesete godine su u znaku borbe izmeu krune i partijske drave. Svaka godina u poslednjoj deceniji XIX veka obeleena je krizom: 1892. snagom krune dovedeni su na vlast liberali teror manjine umesto terora veine; 1893. kralj Aleksandar se proglasio punoletnim; 1894. u zemlju se vratio kralj Milan i ukinut je Ustav od 1888; 1896. u Beogradu je odran veliki miting radikala iz cele zemlje s ciljem da se demonstrira mo Narodne radikalne stranke; 1897. neutralna vlada, lini reim kralja Aleksandra, kralj Milan postaje komandant aktivne vojske; 1899. atentat na kralja Milana, suenje Nikoli Paiu, na kome voa Narodne radikalne stranke imenuje antidinastike elemente u stranci. Izgledalo je da se ustavna kriza duga jednu deceniju konano zavrila na samom poetku XX veka. Iznenadna smrt kralja Milana, 1901.
177 178
Nikola P. Pai, Pisma, lanci i govori... st. 304. Slobodan Jovanovi, Vlada Aleksandra Obrenovia, III... st. 56-57.
86
87
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija godine, van zemlje odreila je ruke kralju Aleksandru da potrai reenje. Sporazum radikala sa naprednjacima i pritisak Rusije doveli su do oktroisanog Ustava od 1901, koji je. odgovarao ustavnom nacrtu naprednjaka iz 1882. godine. Pristanak Narodne radikalne stranke na oktroisani Ustav od 1901. godine doveo je do prve dublje podele u njoj. Ali, Pai je smatrao da su Srbiji "za lake izvrenje srpske zavetne misli... potrebne simpatije evropskih naroda". One se mogu stei prihvatanjem evropskih ustanova kao to su ustavna drava. Jer, evropski narodi "nee zazirati od uveanja i pojaanja jedne drave, koja se kree po stazama i nainom kojim idu njihove drave". Pai je na ustav gledao, pre svega, kao na sredstvo u borbi za ostvarenje vieg cilja: osloboenja i ujedinjenja srpskog naroda. Sa tog stanovita, za njega je bio prihvatljiv i manje napredan ustav ako "ostavlja narod na miru da se odmori, da prikupi nove snage, da pojaa i nadoknadi ono to (je) u prolim bitkama izgubio, i da vie obrati panju na spremu Srbije za spoljne dogaaje". Drugim reima, "sloboda celog srpskog naroda" bila je i ostala "vei i jai ideal no to je bila graanska sloboda u Kraljevini Srbiji". Jer, da bi mogla da se koncentrie na ostvarenje nacionalnog zadatka, Srbija nije smela da unutranjim socijalnim i politikim diferencijacijama razlae svoj jedinstveni supstrat. To stanovite ima nivo dogme: istorijske promene na njega ne utiu. Kako je u Narodnoj skuptini, 24. marta 1908. godine, rekao Nikola Pai: "cela istorija Radikalne stranke dokazuje da smo mi jedna isto nacionalna stranka... drei se nacionalnih tradicija, ona e to uvek i ostati".179 Prvih godina XX veka zavrio se jo jedan period u ivotu Narodne radikalne stranke. Poetkom aprila 1903. godine, kralj Aleksandar je izvrio dravni udar: ukinut je Ustav od 1901, da bi odmah bio vraen. U pozadini ovih dogaaja, kovana je zavera. Dugo pripremana, ona je zavrnicu dobila u noi izmeu 28. i 29. maja 1903. godine, kada su oficiri ubili kralja Aleksandra. Posle ubistva kneza Mihaila i posle vie pokuaja atentata na kralja Milana, Obrenovii su, najzad, bili iskorenjeni. Vojska je odmah za novog kralja proglasila Petra Karaorevia, a Narodna skuptina je, pre nego to e ga izabrati, donela odluku o ustavu. Ustav od 1903. preuzeo je najvei broj odredaba iz Ustava od 1888. i uspostavio parlamentarizam. Neodvojiv od liberalizma, parlamentarizam je u Srbiji morao biti duboko kontroverzan.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Forma nije Srbiji pribavila simpatije Evrope. Meunarodni poloaj zemlje je pogoran. Zbog ubistva kraljevskog para, Engleska je prekinula veze sa Srbijom, i njihovu obnovu uslovljavala uklanjanjem zaverenika iz vojske i njihovim kanjavanjem. Do toga je dolo tek 1906. godine. Ali su zaverenici, 1911. godine, stvorili tajnu organizaciju Ujedinjenje ili smrt, koja je poznatija kao "Crna ruka".180 Vojska je stupila na politiku scenu s ciljem da je vie ne naputa. Ueem u sastavljanju vlade i marginalizacijom legalnih organa vlasti, zaverenici su dovodili u pitanje ustavnost kao sistem ograniene, javne i kontrolisane vlasti. Dvor i vlada su njihovu zatitu podigli na nivo dravne politike, jer su oni bili garant njihove vlasti "delo 29. maja nije zloin, jer ako je zloin, onda su zloin i sve bitke u svetu koje postoje za slobodu... To se delo smatra kao patriotski in" rekao je Nikola Pai u Narodnoj skuptini 22. jula 1906. godine.181 Samim tim, inspiratori antizaverenikog pokreta su "protivnici revolucije od 29. maja".182 Njima su sledovali zatvor i ubistvo u zatvoru, ak u prisustvu ministra policije. Sa dolaskom na vlast posle prevrata, Narodna radikalna stranka preplavila je srpsko drutvo.183 U isto vreme, ostvarila je svoj vazdanji cilj: jaka veina u Narodnoj skuptini, slab vladalac i kabinetska vlada. To je omoguavalo koncentrisanje na ostvarenje nacionalnog zadatka. Fiksiranjem cilja dat je snaan podsticaj nacionalizmu, a obesmiljen otpor militarizmu. Uz sve evropske forme, u kakve je nesumnjivo spadao i parlamentarizam, u pripremama za ratove i u ratovima, srpsko drutvo je neizbeno ujedinjavala ideologija Narodne radikalne stranke. Unutranji
Vasa Kazimirovi, Crna ruka, Beograd Kragujevac, 1997. Latinka Perovi, Predgovor... st. 15. Isto. 183 O tome, u svom ve spomenutom spisu, Stojan Novakovi kae: "I kada je posle krvave noi od 29. maja 1903. radikalima dola vlast u ruke; kada su oni oglasili se za dinastiku stranku na koju jedino treba da se naslanja nova Karaoreva dinastija druinski su interesi izbili na prvi vidik, a sav se politiki idealizam spustio u zaborav. Od ministra do birova sva se vlast nae u radikalskim rukama. I sudovi i optine pretresoe se toga radi. I razume se da se sva dobit, koja se mogla zaraditi liferacijama ili koncesijama morala nai u radikalskim rukama. Javni interesi potisnuti su savreno nazad, da napred izbiju interesi druine i koterija. Sluba posta radikalska tekovina, i ko se niim drugim nije mogao zadovoljiti, smetao se u slubu. Po poznatoj narodnoj poskoici, 'Plati porez za mene, pa da glasam za tebe', uz koju se igra kolo Radikala i politika, i program, i tenja, i zadatak, i duh stranke. Ko nije radikal nije graanin srpski, nije Srbin ue u praktiku u svoj gruboi i nagoti (Podv. L. P.). Mladim ljudima nisu mogle obezbediti karijeru ni najsjajnije sposobnosti, ako se ne bi upisali u radikale". Dr Latinka Perovi, "Stojan Novakovi o srpskom radikalizmu"... st. 330-331.
180 181 182
179 Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 1... Nikola Pai u Narodnoj skuptini, 3... Latinka Perovi, Predgovor. Olga Popovi Obradovi, Parlamentarizam u Srbiji...
88
89
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija garant njene viedecenijske vlasti bio je, u sutini, partijski karakter drave, a spoljni Rusija. Zato nije ni trebalo menjati program, ve usavravati organizaciju stranke.
Yves Tomi
Ideologija Velike Srbije u XIX i XX veku
Izvetaj vetaka Yvesa Tomia (Bibliothque de documentation internationale contemporaine, Universit de Paris X-Nanterre) Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju MEUNARODNI KRIVINI SUD ZA BIVU JUGOSLAVIJU Predmet br. IT-03-67-PT PRED PRETRESNIM VEEM II Reavaju: sudija Carmel A. Agius, predsedavajui sudija Jean Claude Antonetti sudija Kevin Parker g. Hans Holthuis 1. februar 2006.
Sekretar: Datum:
90
91
TUILAC protiv VOJISLAVA EELJA
SADRAJ Uvod 1. Srpska nacionalna ideologija u XIX veku: izmeu srpstva i jugoslovenstva 1.1. Rad Vuka Stefanovia Karadia (1787-1864) 1.2. Formulisanje nacionalnog programa: Naertanije Ilije Garaanina (1812-1874) 1.3. Karakteristike srpske nacionalne ideologije na kraju XIX veka 2. Srpska nacionalna ideologija u prvoj Jugoslaviji (1918-1941): od jugoslovenstva do velikosrpstva 2.1. Poloaj Srba u prvoj Jugoslaviji 2.2. Srpski kulturni klub 3. etniki pokret u Drugom svetskom ratu 3.1. Opti kontekst 3.2. Nastanak etnikog pokreta 3.3. Ravnogorski pokret 3.3.1 Struktura pokreta 3.3.2 Ideologija i program pokreta 3.3.3 Praksa etnikog ienja 4. Pojava srpskog nacionalnog pokreta 1980-ih godina i ideologija Velike Srbije 4.1. Konfederalizacija Jugoslavije i nezadovoljstvo rukovodstva Socijalistike Republike Srbije 4.2. Pokretanje srpskog nacionalnog pitanja 4.3. Ideoloka transformacija Saveza komunista Srbije 4.4. Politike ideje Vojislava eelja 5. Srpska radikalna stranka (SRS) stranka za Veliku Srbiju 5.1 Od etnikih grupica do Srpske radikalne stranke 5.2. Srpska radikalna stranka 5.3. Politika pozicija SRS za vreme rata (1991-1995) 5.4. Uloga Srpske radikalne stranke na izborima i njen dvosmislen odnos sa Socijalistikom parijom Srbije. Zakljuak
PODNOENJE IZVETAJA VETAKA YVESA TOMIA OD STRANE TUILATVA
Tuilatvo: ga Hildegard Uertz-Retzlaff g. Daniel Saxon g. Ulrich Mssemeyer 1. Na osnovu pravila 94bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik), tuilac podnosi Izvetaj vetaka Yvesa Tomia. Izvetaj vetaka priloen je uz ovaj dokument kao Dodatak A.1 Njegova radna biografija priloena je kao Dodatak B. 2. Tuilac obavetava Pretresno vee da e Yves Tomi biti na raspolaganju za unakrsno ispitivanje, ukoliko optueni to eli. U sluaju da optueni prihvati ovaj Izvetaj vetaka, tuilac eli da ga ponudi za uvrivanje u dokaze bez pozivanja svedoka da lino svedoi. /potpis na originalu/ za Hildegard Uertz-Retzlaff, vieg zastupnika optube Dana 1. februara 2006. U Hagu, Holandija DODATAK A Izvetaj vetaka Yvesa Tomia
Prevod na engleski zaveden je pod brojem ERN 0463-7876-0463-7990-EDT.
92
93
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Dodaci GEOGRAFSKA KARTA 1 Vojne granice u osamnaestom veku GEOGRAFSKA KARTA 2 Srbija prema geografu Vladimiru Kariu GEOGRAFSKA KARTA 3 Teritorijalni zahtevi Jugoslavije i konane granice, 1918-1921 GEOGRAFSKA KARTA 4 Administrativna podela Jugoslavije i Banovina Hrvatska (1939) GEOGRAFSKA KARTA 5 Rasparavanje Jugoslavije 1941. GEOGRAFSKA KARTA 6 Nacionalni sastav u delovima rasparane Jugoslaviji (1941) GEOGRAFSKA KARTA 7 Karta Velike Srbije Stevana Moljevia GEOGRAFSKA KARTA 8 Kretanje Vrhovne komande JVUO tokom Drugog svetskog rata GEOGRAFSKA KARTA 9 Karta teritorijalnih pregovora za Londonski ugovor GEOGRAFSKA KARTA 10 Karta Velike Srbije objavljena u novinama Srpskog etnikog pokreta Velika Srbija, u avgustu 1990. Citati/izjave Vojislava eelja o Velikoj Srbiji Skraenice Bibliografija
Uvod
Srednjovekovna srpska drava nastala je u Rakoj oblasti. Kako se razvijala, tako se irila prema jugu (Kosovo, Makedonija), da bi svoj vrhunac dostigla za vreme vladavine cara Duana (1308-1355), koji je proirio njene granice pripojivi podruja Makedonije, Albanije, Epira i Tesalije. Zbog prodiranja Turaka sa juga Balkanskog poluostrva na sever u drugoj polovini XIV veka , srpska drava je prestala da postoji, a Srbi iz junijih krajeva (Makedonija, Kosovo, Metohija) selili su se na sever, pravcem Morava-Vardar (Skoplje-Beograd), i na severozapad (du linije koja povezuje Skoplje, Kosovo, Sjenicu i Sarajevo). Usled otomanskih osvajanja izmenio se etniki sastav na osvojenim podrujima. Poto su se katolici Hrvati i Maari povlaili na sever, Turci su se bojali da bi ova pogranina podruja, bitna za odbranu carstva, mogla ostati nenaseljena, pa su na njihovo mesto naseljavali pravoslavne hriane i muslimane. Tako je u esnaestom veku dolo do znaajnog porasta pravoslavnog ivlja u severnoj Bosni (oblast Bosanske Krajine), ali i u Slavoniji. Ovom stanovnitvu bila je poverena odbrana severne granice Otomanskog carstva. Usled svih tih pomeranja stanovnitva, Srbi su se sve vie irili po onoj teritoriji koja e u dvadesetom veku initi Jugoslaviju.1 Na istoku je, dakle, nastao jedan srpski teritorijalni kompleks u kojem je Srbija, u dolinama reka Morave i Vardara, bila povezana sa Vojvodinom, koju su inili Banat, Baka i Srem, u Panoniji.2 Na zapadu se taj kompleks prostirao do Dinarskih oblasti do Novopazarskog sandaka, koji odgovara teritoriji nekadanje Rake, kolevci srednjovekovne srpske kraljevine dinastije Nemanjia, te do Crne Gore i Hercegovine. Drugi teritorijalni kompleks nastao je na zapadu i u njegovom sastavu su bili severna Dalmacija, Lika, Kordun, Banija, zapadna Slavonija (podruje du vojne granice Habzburkog carstva,3 [vidi geografsku kartu 1 u Dodatku] i zapadna Bosna (Bosanska Krajina).
Desimir Toi, Srpski nacionalni problemi (Pariz: Osloboenje, 1952), str. 27. U sklopu Maarske sve do poetka XX veka. Austrijsko carstvo je Vojnu krajinu uspostavilo u XVI veku. Ove pogranine oblasti Otomanskog carstva, razruene i opustoene uzastopnim ratovima, naselili su veinom seljaci pravoslavni Vlasi, koji su se kasnije prozvali Srbima. Ti seljacivojnici uestvovali su u odbrani carstva, a zauzvrat su, pre svega Vlakim Statutom
1 2 3
94
95
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ova dva teritorijalna kompleksa, oguhvaena granicama razliitih drava, delile su teritorije meovitog, odnosno prelaznog nacionalnog sastava, na kojima su Srbi iveli zajedno sa drugim zajednicama Hrvatima na severu (Vojna krajina i severna Bosna) i islamiziranim Slovenima u Bosni. Upravo u toj rascepkanosti teritorije koju su naseljavali Srbi treba traiti korene srpskog nacionalnog pitanja.4 Naime, u doba formiranja nacionalnih drava u XIX veku, Srbima je zbog izmeanosti sa drugim narodima bilo teko da stvore jedinstvenu nacionalnu politiku teritoriju. Gde je trebalo da budu granice te teritorije? Da li je u tim granicama trebalo da bude nacionalnih manjina? Ratrkanost srpskog naroda igrala je, dakle, znaajnu ulogu u njegovoj istoriji i dovela do stvaranja nacionalne ideologije i dravotvornog programa u kojima e koncepti jedinstva i ujedinjenja postati dominanatni u radovima nekih ideologa. Ovo je kontekst u kojem emo razmotriti razliite vizije koje su o Velikoj Srbiji imale srpska politika i kulturna elita XIX i XX stolea, i u koji emo smestiti politike stavove Vojislava eelja, lidera Srpske radikalne stranke. Poetkom XIX veka, u austrijskim vladajuim krugovima se pod pojmom Velika Srbija podrazumevao srpski nacionalni pokret, za koji se sve do poetka XX veka verovalo da ugroava stabilnost junih teritorija Habzburkog carstva.5 Pojam je s poetka imao negativne konotacije, da bi ga srpski nacionalisti u drugoj polovini XIX veka prisvojili za postizanje sopstvenih ciljeva, pa je ak nekoliko asopisa nosilo naziv Velika Srbija. Za vreme Prvog svetskog rata srpska vlada je pozvala dva strana srunjaka da napiu knjige koje e promovisati srpske interese i biti naslovljene Velika Srbija.6
/Statuta Valachorum/ iz 1630, dobili niz povlastica, kao to su sloboda veroispovesti, pravo da obrauju zamlju, itd. Vojna krajina je oblast specifina za Austrijsko carstvo. Rasformirana je 1881. godine, nakon to je austrougarska vojska zauzela Bosnu i Hercegovinu 1878. Jean NOUZILLE, Histoire de frontires: lAutriche et lEmpire ottoman /Istorija granica: Austrija i Otomansko carstvo/ (Pariz: Berg International, 1991), str. 263. 4 Pod nacionalnim pitanjem podrazumevamo stvaranje nacionalne drave i odnose meu razliitim nacionalnostima koje ulaze u njen sastav. 5 Mihailo Stanii, Projekti Velika Srbija (Beograd: Slubeni list SRJ, 2000), str. 13-20. 6 Ibid. Autori tih knjiga bili su Francuz Ernest Denis i Rus V. N. Jastrebov. Ernest Denis, profesor na Sorboni, napisao je, zapravo, istoriju Srbije, u kojoj su ideja jugoslovenstva i srpska ideja tretirane kao jednake. Vladajua ideja u to vreme bila je da su Srbi, Hrvati i Slovenci deo jednog te istog naroda. U knjizi su date dve geografske karte: karta srpskih i hrvatskih zemalja i karta Srbije 1913. godine. Projekat ujedinjenja
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U prvom delu ovog izvetaja baviemo se nastankom koncepta Velike Srbije u XIX veku i evolucijom srpske nacionalne ideologije od srpstva do jugoslovenstva. U drugom delu analiziraemo evoluciju srpske nacionalne ideologije od jugoslovenstva do srpstva, za vreme prve Jugoslavije (1918-1941). Takoe emo obraditi ideologiju Velike Srbije Ravnogorskog pokreta (poznatog i kao etniki pokret) i nain na koji je on sprovodio etniko ienje. Osvrnuemo se na oivljavanje ideologije Velike Srbije u komunistikoj Jugoslaviji tokom 80-ih godina i ulogu onih intelektualaca koji su sebe videli kao naslednike etnikog pokreta iz Drugog svetskog rata. Na kraju emo opisati osnivanje Srpske radikalne stranke (SRS) na elu s Vojislavom eeljem, iji je glavni politiki cilj bilo stvaranje Velike Srbije.
1. Srpska nacionalna ideologija u XIX veku: izmeu srpstva i jugoslovenstva

Kneevina Srbija nastala je iz dva ustanka koja su se dogodila poetkom XIX veka prvi od 1804. do 1813. godine, a drugi 1815. godine. Nakon tog drugog ustanka Srbija je usmeno dobila poluautonomni status u okviru Otomanskog carstva. Ovaj njen status je zatim potvren Akermanskom konvencijom iz 1826. godine, kao i sultanovim hatierifom Sultana kojim je Srbija 1830. postala autonomna kneevina, u vazalnom poloaju u odnosu na Otomansko carstvo. Punu nezavisnost Srbija e stei tek 1878. godine. Tokom tridesetih i etrdesetih godina XIX veka, ondanji intelektualci i politike voe definisali su svoja shvatanja srpske drave i srpskog naroda. Sada emo razmotriti kulturne ideje o srpskom narodu Vuka Karadia, reformatora srpskog jezika, kao i viziju srpske drave politikog voe Ilije Garaanina, koji je 1844. godine formulisao prvi srpski nacionalni pogram.
Junih Slovena predstavljen je kao inicijativa koju treba da sprovedu vlasti u Beogradu (str. 313). Nova drava, koja se pominje kao nova kraljevina Srbija, trebalo je da, osim Srbije, obuhvati i Bosnu, Hercegovinu i trojednu Kraljevinu Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. Ta drava prostirala bi se do Slovenije, a u njenom sastavu bio bi i jug Maarske (Vojvodina). Premda se za jugoslovenski projekat kae da on znai ekspanziju Srbije (str. 305), u knjizi se ne raspravlja o ideologiji Velike Srbije.
96
97
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1.1. Rad Vuka Stefanovia Karadia (1787-1864) Kao etnograf i lingvista, Vuk Karadi je svojim radom odigrao znaajnu ulogu u definisanju srpskog identiteta u XIX veku.7 tavie, njegovo delo predstavlja zaokret u moguem poimanju sopstvenog identiteta kod Srba. Vuk Karadi je, naime, ponudio sekularno shvatanje srpskog naroda, koje se nije zasnivalo na verskoj pripadnosti. Zbog toga je doao u sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja je drala da Srbi ne mogu biti drugo do pravoslavci. Uprkos ovako bitnom razmimoilaenju, mnogobrojni srpski intelektualci XIX veka prihvatili su Karadieve ideje. On je bio aktivan na vrhuncu romantizma, pokreta koji je idealizovao prolost i vekovne tradicije. Raslo je zanimanje za istoriju, posebno srednji vek, kada su nastale narodne balade i epovi. Za romantiarski pokret jezik je bio od sutinske vanosti, pa je to vailo i za spsku kulturnu renesansu. Po miljenju J. G. Herdera, sve karakteristike naroda i njegov duh ogledaju se u jeziku. Polja istraivakog rada Vuka Karadia bila su kako lingvistika i istorija, tako i etnografija. Nesumnjivo je da je njegov rad omoguio jaanje srpske nacionalne svesti. Zahvaljujui reformi Vuka Karadia, kojom je svakodnevni govor uzet za osnovu novog knjievnog jezika, knjievnost i nauka, dotak nedostupni, konano su postali pristupani obinom narodu. Njegova reforma, meutim, nije automatski prihvaena i za njen konaan uspeh moralo je da proe nekoliko decenija. U martu 1850. jedan broj srpskih
7 Karadi, koji je roen u Triu, u zapadnoj Srbiji, u porodici koja se tu doselila iz Hercegovine, obrazovao se u Beogradu za vreme prvog srpskog ustanka i postao zvaninik srpske drave koja je tad tek bila u zaetku. Nakon neuspeha ustanka 1813. godine, napustio je Srbiju i otiao u Be. U austrijskoj prestonici upoznao se sa slovenakim lingvistom Jernejem Kopitarem, koji ga je podstakao da nastavi svoj knjievni i lingvistiki rad. Godine 1814. i 1815, Vuk Karadi je priredio dve zbirke narodne poezije, u kojima je zabeleio usmeno predanje svoga naroda, onako kako su ga prenosili nepismeni srpski seljaci. Njegov rad oduevio je nemake pisce poput J. V. Getea i Jakoba Grima, koji su se zanimali za bogatstvo narodne poezije. Tu poeziju Karadi je priredio na onom srpskom jeziku koji je sam kodifikovao u svojoj gramatici objavljenoj 1814. godine. Vuk Karadi je uprostio srpsko irilino pismo izbacivi nepotrebna slova i uvevi neka nova, pre svega j, koje je preuzeo iz latininog pisma. Time je unekoliko omoguio pribliavanje pravoslavnog i katolikog sveta. Godine 1818, Karadi je objavio renik, kojim je predstavio svoju reformu knjievnog jezika. Inspiracija Vuka Karadia bilo je, zapravo, delo Dositeja Obradovia, pravoslavnog kaluera koji je prihvatio ideje prostvetiteljstva i Francuske revolucije. On se, u korist narodnog govora, poduhvatio reforme srpskog knjievnog jezika (slavenoserbskog), kojim se uglavnom sluilo svetenstvo.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija intelektualaca, meu kojima i Vuk Karadi, dogovorio se sa grupom hrvatskih pisaca i lingvista (Ivan Maurani, Ivan Kukuljevi i drugi) da e Srbi i Hrvati imati isti knjievni jezik i istu ortografiju. Karadieva reforma pravopisa je Srbiji je prihvaena tek 1868, etiri godine nakon njegove smrti. Tokom itavog veka, Srpska pravoslavna crkva estoko se suprotstavljala jezikoj reformi. Stefan Stratimirovi, sremsko-karlovaki mitropolit i voa Srba u Austrijskom carstvu bio je posebno glasan protivnik reforme. U svom radu Srbi svi i svuda, napisanom 1836. godine, a objavljenom 1849, Vuk Karadi je precizirao koje teritorije naseljavaju Srbi: Zaista se zna da Srbi sad ive u dananjoj Srbiji (izmeu Drine i Timoka, i izmeu Dunava i Stare planine), u Metohiji (od Kosova preko Stare planine, gdje je Duanova stolica Prizren, srpska patrijarija Pe, i manastir Deani), u Bosni, u Hercegovini, u Zeti, u Crnoj Gori, u Banatu, u Bakoj, u Srijemu, u desnom Podunavlju od vie Osijeka do Sentandrije, u Slavoniji, u Hrvatskoj (i Turskoj i Austrijskoj krajini), u Dalmaciji, i u svemu Adrijatikom primorju gotovo od Trsta do Bojane.8 Vuk Karadi je zaetnik ideje o Srbima kao narodu sa vie veroispo-vesti objedinjenom istim jezikom. Po njemu, a u skladu s herderovskom ideologijom, jezik je, nezavisno od verskih faktora, jedini vaei kriterijum za odreivanje nacionalne pripadnosti. Tako je on u srpski narod ubrojao sve govornike dijalekata koji su se u to vreme mogli uti u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini, Vojvodini, Bosni i izvesnim delovima Dalmacije, ukljuujui Dubrovnik. Nije pridavao znaaj oznaci ilirski, koja je u tridesetim i etrdesetim godinama XIX veka ula u upotrebu u Hrvatskoj. Smatrao je da su Hrvati govornici akavskog dijalekta, a Slovenci kajkavskog.9 Po njegovoj proceni bilo je pet miliona Srba tri miliona pravoslavaca i dva miliona muslimana i katolika. U sutini, ideje Vuka Karadia bile su u velikoj meri odreene tadanjom naukom o Junim Slovenima i njihovim dijalektima. Pisanje Vuka Karadia bilo je pod uticajem Kopitarevih ideja o etnikoj rasprostranjenosti Srba, Hrvata i
8 Francuski prevod preuzet je iz knjige koju su uredili Mirko Grmek, Marc Gjidara i Neven imac, Le nettoyage ethnique: documents historiques sur une idologie serbe /Etniko ienje: istorijski spisi o jednoj srpskoj ideologiji/ (Pariz: Fayard, 1993), str. 42. 9 U dijalektima srpskohrvatskog jezika javljaju se tri rei koje znae ta: to je najea, a se koristi uglavnom u priobalnoj Dalmaciji, a kaj u okolini Zagreba.
98
99
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Slovenaca.10 Sam Kopitar bio je inspirisan istaivanjima ekog lingviste Josifa Dobrovskog.11 Definicija srpskog naroda Vuka Karadia liena je svakog pansrbizma ili velikosrpske politike ideologije. On se u svome delu, zapravo, i ne bavi problemima politike organizacije drutva ili drave; njegove ideje imaju kulturnu, a ne politiku dimenziju.12 U svojoj studiji o srpskoj i hrvatskoj nacionalnoj ideologiji XIX veka, Wolf Dietrich Behschnitt za nacionalne ideje Vuka Karadia kae da predstavljaju jeziku i kulturnu ideologiju Velike Srbije.13 Istina je da njegove ideje impliciraju suavanje teritorije na kojoj e se u XIX veku konstituisati hrvatski narod. Meutim, od sutinskog je znaaja objasniti da su te ideje formulisane u vreme kada su kod Hrvata jo uvek preovladavala oseanja lokalne i regionalne pripadnosti, dok identitet bosanskih Muslimana jo uvek nije bio sasvim jasan. Hrvatske teritorije bile su podeljene izmeu Austrije i Maarske. Dalmacija, koja je do 1797. bila pod Mletakom republikom, dola je 1814. pod nadlenost Bea, isto kao i pokrajine koje su naseljavali Slovenci (Kranjska, Koruka, tajerska), dok su unutranjost Hrvatske i Slavonija potpale pod maarsku upravu. Fragmentaciju hrvatskih teritorija pojaalo je postojanje Vojne krajine, koju je Austrija osnovala u XVI veku, naselivi tu oblast srpskim ivljem koji je stigao iz Otomanskog carstva [vidi geografsku kartu 1 u Dodatku].14 Premda Ilirski
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pokret iz tridesetih i etrdesetih godina XIX veka nije uspeo da prekorai geografske granice Hrvatske, on je ipak doprineo jaanju veza izmeu razliitih provincija koje su se smatrale hrvatskim. Taj tekst Vuka Karadia, napisan u vreme kada su se nacionalni identiteti tek stvarali, nije posebno iznenaujui kada se ita iz perspektive doba u kojem je objavljen. Ono to e se javiti kao problem jeste insistiranje na takvom konceptu nacionalnog identiteta u XX veku, kada su nacionalni identiteti Hrvata i bosanskih Muslimana ve utvreni.15 Optuiti Vuka Karadia da je hteo da negira postojanje Hrvata i bosanskih Muslimana znailo bi falsifikovati istorijsku perspektivu i ignorisati istorijske parametre XIX veka. Iz elje da se Vuk Karadi ocrni po svaku cenu, zaboravlja se da su njegove ideje za ono doba bile moderne i da su proistekle iz evropskog racionalizma. Ideja Vuka Karadia da su Srbi i Hrvati deo istoga naroda utrla je put ideji jugoslovenstva u Srbiji na poetku XX veka. U korenu jugoslovenskog unitarizma kriju se herderovske ideje o tome da naciju odreuje jezik. Meutim, istorija je pokazala da je takav koncept srpskog naroda, prevashodno utemeljen na filolokom radu Vuka Karadia, pogrean, poto se ispostavilo da jezik ne moe sluiti kao glavni kriterijum za definisanje nacije. Veroispovest je jedan od kljunih distinktivnih elemenata nacionalne pripadnosti, posebno u Bosni i Hercegovini, i to nezavisno od stvarnog stepena religioznosti. Lingvistiki nacionalizam, bilo onaj koji je definisao Vuk Karadi bilo njegov ilirski oblik, nudio je tolerantnu perspektivu. Ali jeziki faktor nee biti dovoljan za ujedinjenje junoslovenskih naroda. Od kraja XIX veka, a posebno u XX veku, jeziki nacionalizam ustupie mesto etnikom nacionalizmu.
10 Milorad Ekmei, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, I tom (Beograd, Prosveta, 1989), str. 423. 11 Dobrovski je smatrao da su sva podruja gde se govorio tokavski dijalekat srpska. Smatrao je da su zapadne varijante tog jezika, gde se pisalo latinicom, polusrpske, a da je varijanta koja se pisala irilinim pismom autentino sprska. Teorije Dobrovskog i Kopitara bile su prihvaene do 1849, ali su kasnije dovoene u pitanje. Vidi Ekmei, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, I tom, str. 423. Pavel AFARIK je 1826. godine preuzeo isti koncept srpskog naroda u svojoj Istoriji slovenske knjievnosti i jezika. On je, oslanjajui se na Dobrovskog, bio miljenja da se srpski narod moe podeliliti na pravoslavne Srbe i katolike Srbe, koje je nazivao Slavo-Srbima (ibid, str. 440). 12 Ljubomir Tadi, O velikosrpskom hegemonizmu (Beograd: Struna knjiga i Politika, 1992), str. 126-127. 13 Wolf Dietrich Behschnitt, Nationalismus bei Serben und Kroaten 1830-1914: Analyse und Typologie der nationalen Ideologie /Srpski i hrvatski nacionalizam 1830-1914: analiza i tipologija nacionalne ideologije/ (Minhen: Oldenbourg, 1980), str. 71. Vidi recenziju ove knjige Milorada Ekmeia objavljenu u Istorijskom glasniku (1980: 1-2), str. 151-160. 14 Yves Tomi, Le movement national croate au XIXe sicle: entre yougoslavisme (jugoslovenstvo) et croatisme (hrvatstvo) /Hrvatski nacionalni pokret u 19. veku: izmeu jugoslovenstva i hrvatstva/, Revue des tudes slaves, 68: 4 (1996), str. 463-475.
15 Tvrdnja Vojislava eelja da su katolici koji govore tokavskim dijalektom Srbi, zasnovana je na kategorijama nasleenim od Vuka Karadia i drugih intelektualaca XIX veka. Pre ilirskog preporoda srpski, tokavski jezik nije govorio ni jedan Hrvat, ali su govorili Srbi katolici, predvodnici ilirizm iz politikih razloga nisu hteli da taj jezik nazovu srpskim, ali im se inilo neprimerenim da ga predstave kao hrvatski, pa su pribegli neverovatnoj mimikriji predstavljajui se pripadnicima izumrlog balkanskog naroda - Ilirima. Vojislav eelj, Emigrantski opus Profesora Laze M. Kostia, I deo, (Beograd: ZIPS, 1999), str. 13. Ilirski pokret javio se u Hrvatskoj tridesetih i etrdesetih godina XIX veka. Traio je autonomiju Hrvatske i Slavonije i njihovo ujedinjenje sa Dalmacijom. Suprotstavljao se maarskoj dominaciji nad Hrvatskom i Slavonijom. Vidi i Vojislav eelj, Ideologija srpskog nacionalizma: nauno i publicistiko delo prof. dr. Laze M. Kostia (Beograd: ABC Glas, 2002).
100
101
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1.2. Formulisanje nacionalnog programa: Naertanije Ilije Garaanina (1812-1874) Do sastavljanja ovog nacionalnog programa dolo je usled konakata izmeu politikih voa kneevine Srbije i poljskih politikih emigranata koji su pobegli iz svoje zemlje nakon neuspeha revolucije 1830. godine. Kako bi se suprotstavio interesima Rusije i Austrije knez Adam artoriski, ruski ministar inostranih poslova u burnom napoleonskom periodu, osnovao je diplomatsku kancelariju u Parizu s mreom agenata sve do Balkana.16 U januaru 1843. godine, posvetio je Srbiji svoj spis Saveti koje treba slediti /originalni naslov: Conseils sur la conduite suivre/, u kojem je savetovao voe da prava i teritoriju svoje kneevine proire na taj nain to e voditi pomirljivu politiku prema Porti. Predlagao je da Kneevina Srbija oko sebe okupi druge slovenske zemlje i narode koji ive u Otomanskom i Habzburkom carstvu, opominjui da se treba uvati Rusije i Austrije. Godine 1843. i 1844, agent artoriskog u Beogradu, eh po imenu Frantiek A. Zach, napravio je plan za slovensku politiku Srbije, kojim je savetovao vladajue krugove u Srbiji da slede panslovensku politiku.17 Pri sastavljanju svog Naertanija, Garaanin se u velikoj meri oslanjao na ta dva teksta, posebno na Plan Frantieka Zacha, ali je pritom izostavio njegovu jugoslovensku dimenziju.18 Naertanije je delo Ilije Garaanina (1812-1874), ministra unutranjih poslova. Garaanin je tu funkciju obavljao od 1843. do 1852. i bio je jedan od stubova ustavobraniteljske vlade. Nije bio zaduen samo za policiju, ve i za vojsku, privredu, zdravstvo i transport. Gotovo tri decenije vrio je visoke politike funkcije u Srbiji. 19 Nakon pada ustavobraniteljskog reima 1858. godine, knez Mihailo Obrenovi ga je pozvao da bude na elu vlade i da vodi spoljnu politiku (1861-1867). Pristaa reda, bio je protivnik
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija liberalnih ideja i demokratskih institucija. Godine 1844. formulisao je nacionalni program za osloboenje i ujedinjenje srpskog naroda. Vrlo je vano podvui da se radi o jednom poverljivom spisu. Sa njime je bila upoznata samo nekolicina srpskih voa Austrougarska je za njega saznala tek osamdesetih godina XIX veka, a srpska javnost je sa njegovim postojanjem upoznata tek 1906. Ilija Garaanin je verovao da Srbija treba da ima plan za budunost. Smatrao je da je drava premala da bi joj opstanak bio zagarantovan, da je, drugim reima, morala da proiri granice tako da one obuhvate Srbe koji su iveli van kneevine. Garaanin je ovaj svoj sud zasnovao na injenici da je Otomansko carstvo na zalasku i da e ga naslediti ili Austrija i Rusija, ili hrianske drave Balkana. Osim same kneevine, budua srpska drava obuhvatila bi Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i severne delove Albanije. Poivala bi na slavnoj prolosti srpskoga carstva iz XIV veka. Ilija Garaanin se pozivao na istorijska prava: Srbi, naime, ne trae nita drugo do kontinuitet srpske srednjovekovne drave koju su u XIV i XV veku razorili Turci. Do ujedinjenja Srba trebalo je da doe u etapama: poelo bi sa Srbima koji ive u Otomanskom carstvu, a zatim bi se pripojili i oni u junoj Maarskoj. Garaanin nije iskljuio mogunost ujedinjenja u buduu jugoslovensku dravu sa drugim Junim Slovenima u Habzburkom carstvu, kao i sa Bugarima. Pa ipak, jugoslovenska dimenzija njegovog programa nije bila jasno izraena; ona nije predstavljala njegov kljuni aspekt. Prednost je imalo stvaranje nezavisne srpske drave.20 Koja je sredstva Garaanin predvideo za ostvarivanje planiranih ciljeva? Mada rat nije bio iskljuen kao mogunost Ilija Garaanin ga pominje kada govori o tome da treba znati da su u oblastima koje je on imao prilike da vidi prisutni ratni duh, naoruanost naroda, posle islo i raspoloenje pravilne vojske rat ipak nije bio izriito predvien kao instument ekspanzionistike politike srpske kneevine.21 Naglasak je bio na prikupljanju informacija od Junih Slovena u Otomanskom i Habzburkom carstvu. U tu svrhu kreirana je mrea obavetajaca na podrujima naseljenim Srbima pod otomanskom i austrougarskom upravom:22
Ljui, str. 153. U Planu eha Franje Zaha, koji je dao ideje za Naertanije, izriito se navodi da je rat osnovno sredstvo za reavanje junoslovenskog pitanja. O tome se detaljno govori u VII Delu Plana, ali Garaanin to nije preuzeo. Bilo bi zanimljivo znati zato je taj deo izostavljen. Po svemu sudei ne postoje arhivski spisi koji bi pruili odgovor na ovo pitanje. Za tekst Franje Zaha vidi Ljui, str. 130-150. 22 David Mackenzie, Ilija Garaanin: Balkan BISMARCK /Ilija Garaanin balkanski BIZMARK/ (New York: Columbia University Press, 1985), str. 62-91.
20 21
16 Poljski agenti su bili u bliskoj vezi s ustavobraniteljima i podrali su ih kada su ovi doli na vlast u Kneevini Srbiji, u emu im je najvie pomogla francuska diplomatija. Rado Ljui, Ilija Garaanin o srpskoj dravnosti, u Ilija Garaanin (18121874) (Beograd, SANU, Odeljenje istorijskih nauka, 1991), str. 64. 17 Na srpskohrvatskom se ime Frantieka Zacha esto pojavljuje kao Franjo Zah. 18 U nekom smislu, Naertanije je kopija Plana Frantieka Zacha. Ipak, Ilija Garaanin je izostavio neke delove, pre svega onaj koji se bavio odnosom Srba i Hrvata i savezom sa esima, kao i delove u kojima se govorilo o usklaivanju unutranje i spoljne politike. 19 U Garaaninovoj dugoj dravnikoj karijeri bila su dva perioda u kojima nije vodio poslove Srbije: od 1853. do 1856. i ponovo od 1859. do 1861.
102
103
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Da bi se opredjeliti moglo ta se uiniti moe i kako se u poslu postupiti ima, mora praviteljstvo znati u kakvom se poloeniju svagdar nalaze narodi raznih provincija Srbiju okruavajuih. Ovo je glavno uslovije tanog opredelenija sredstva. Za ovu cjel treba pre svega otroumne, od predponjatija ne zauzete i praviteljstvu verne ljude kao ispitatelje stanja ovih naroda i zemalja poslati i ovi bi morali posle svog povratka tano pismeno izvestije o stvari dati. Naroito se treba izvestiti o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Albaniji. U isto vreme nuno je da se tano poznaje i stanje Slavonije, Hrvatske i Dalmacije a razume se da u ovo spadaju i narodi Srema, Banata i Bake.23 U osnovi ovog rezonovanja nije konfrontacija sa susednim slovenskim narodima. Naprotiv, Ilija Garaanin je insistirao na potrebi da se nau dodirne take sa njima. Pisao je o tome da pravoslavci i katolici treba da se dogovore o nacionalnoj politici, kako bi ostvarili ciljeve iz Naertanija. Rukovodei se tim stavom, zastupao je naelo potpune slobode veroispovesti. Tako je tampanjem i irenjem dela objavljenih u Beogradu a namenjenih katolikim Slovenima i muslimanskim Bosancima trebalo uspostaviti prijateljske odnose sa Junim Slovenima u Otomanskom carstvu i Austriji i zadobiti njihovo poverenje. Isti pristup imao je i prema Bugarskoj i Bugarima.24 Cilj je bio suzbiti ruski uticaj na Bugare i oslabiti ulogu Rusije kao zatitnice pravoslavnih Bugara. Iako je, istini za volju, Naertanije predvialo teritorijalno irenje Kneevine Srbije, sa njenim politikim institucijama i kneevskom dinastijom kao okosnicama, u njemu se nijednom ne predlae proterivanje eventualno nepoeljnih naroda. Premda Naertanije moemo shvatiti kao striktno srpski nacionalni program, u njemu se ipak ne iskljuuje saradnja sa drugim Junim Slovenima. Osim toga, bilo bi pogreno ocenjivati jugoslovenski karakter nekog nacionalnog programa jedino na osnovu onoga to se u njemu kae o saradnji Srba i Hrvata. Ustvari, Srbija je u vie navrata razmatrala mogunost zajednike drave sa Bugarima. Prvi primer sprovoenja Naertanija u praksu bio je stvaranje mree agenata u Otomanskom carstvu i na teritoriji Austrije. u provincijama Otomanskog carstva (Bosna, Herzegovina, Kosovo) regrutovano je na desetine agenata, mahom trgovaca.25 Uspostavljeni su
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija konakti sa vladarem Crne Gore, vladikom Petrom II Petroviem Njegoem, kojem je odobrena novana pomo. Katoliki Albanci iz plemena Mirdita pridobijeni su za zajedniku borbu za osloboenje.26 Veze su uspostavljene i sa istaknutim linostima Ilirskog pokreta u Hrvatskoj (Ljudevit Gaj, Bogoslav ulek, itd.). Kada je 1848. godine susedno Austrijsko carstvo potresala revolucija, kneevina Srbija je dobila priliku da svoje politike i teritorijalne ambicije isproba u realnosti. Juni delovi Maarske (Vojvodina), gde se srpsko stanovnitvo podiglo protiv Budimpete, nisu bili prioritetni za Srbiju, koja je bila prvenstveno okrenuta Bosni, Hercegovini i severnoj Albaniji. Njena obavetajna mrea bila je tamo mnogo manje razvijena nego u Otomanskom carstvu. Bez obzira na to, vlasti u Beogradu podrale su srpske pobunjenike u junoj Maarskoj, koji su traili stvaranje autonomne srpske teritorije u okviru Habzburkog carstva. Na insistiranje Otomanskog carstva, Srbija je ipak zauzela neutralan stav i povukla svoje dobrovoljce iz Vojvodine. Revolucionarna zbivanja 1848. godine navela su Iliju Garaanina na jo ambicioznije ideje i razmiljanja o stvaranju jednog carstva Junih Slovena, iji bi nosioci bili preteno Srbi i Hrvati.27 Po guenju revolucije 1849. godine, vratio se skromnijim zamislima i prevashodno se usredsredio na ideju o ujedinjenju Srba. Tokom sedme decenije XIX veka, kao ministar spoljnih poslova i predsednik vlade za vreme vladavine Mihaila Obrenovia (1860-1868), Garaanin se drao smernica iz Neertanija, prema kojima bi budua srpska drava obuhvatala Kneevinu Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, severnu Albaniju i Crnu Goru. Kada je re o njegovom stavu prema Crnoj Gori, tu je bio manje jasan, jer je sumnjao u spremnost njenih voa da se prikljue Srbiji. Dok je tokom etrdesetih godina XIX veka Srbiju uvek video kao vazalnu dravu
23 Prevod /na francuski/ je preuzet iz Mirko Grmek, Marc Gjidara i Neven imac (urednici), str. 67-68. 24 Jedan podui deo Naertanija posveen je Bugarima i Bugarskoj. 25 Svaki agent pokrivao je dve ili tri nahije (oblasti). On bi za svaku nahiju zaduio po jednog oveka, koji bi onda dalje regrutovao svoje agente. Nijedan agent nije
znao ko su drugi agenti. Za agente su korieni i pravoslavci i katolici. Michael Petrovich, A History of Modern Serbia, 1804-1918 /Istorija moderne Srbije, 1804-1918/, I tom (New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1976), str. 233-234. Vidi i Vaso VOJVODI, U duhu Garaaninovih ideja: Srbija i neosloboeno srpstvo 1868-1876, (Beograd: Prosveta, 1994), str. 402. 26 Poevi od 1846. godine postojao je kontakt sa plemenskim stareinom Bibom Dodom, u kojem su posredovali Hrvat Matija Ban i linosti iz redova albanskog katolikog svetenstva. Obavetajci su regrutovani meu katolikim Albancima, od kojih je najznaajniji bio Karlo Krasnii. Vie o kontaktima srpskih voa i albanskih katolikih velikodostojnika moe se proitati u knjizi Petrita IMAMIJA, Srbi i Albanci kroz vekove (Beograd: KVS, 2000), str. 117-134. 27 Dragan Simeunovi, Iz riznice otadbinskih ideja (Beograd: Vojska i Verzal Press, 2000), str. 28-29.
104
105
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Otomanskog carstva, tokom ezdesetih godina XIX veka vie nije bilo mogue razmiljati o proirenoj srpskoj dravi kao delu carstva ija se iji se kraj tada ve otvoreno prieljkivao. U skladu s time, sa propagandnog rada prelo se na pobunjeniku borbu ili rat za nacionalno osloboenje, najpre u vidu naoruavanja revolucionalrnih pokreta u Bosni, Hercegovini i Bugarskoj. Kako bi se hrianski narodi jednom za svagda oslobodili osmanlijskog jarma, na inicijativu kneza Mihaila Obrenovia uspostavljen je sistem saveznikih odnosa sa Grkom (1861), Crnom Gorom (1866) i Rumunijom (1868). Idealistike vizije kneza Mihaila Obrenovia prevazilazile su oekivanja Ilije Garaanina, jer je srpski vladar polagao nade u stvaranje jedne velike drave Junih Slovena u ijem e sastavu biti Srbi i Hrvati iz Habzburkog carstva, kao i Bugari i Makedonci iz Otomanskog carstva. tavie, njegove zamisli prevazilazile su i realne mogunosti Srbije da sprovede jedan takav poduhvat. Godine 1861, Ilija Garaanin je govorio o konfederaciji Srba, Bugara i Albanaca, mada je znao da evropski diplomatski krugovi nisu bili raspoloeni da podre jedan takav projekat. Paralelno sa sporazumima meu dravama, Srbija je 1867. godine sa bugarskim nacionalistima postigla dogovor o stvaranju srpsko-bugarske zajednice.28 U martu iste godine, Ilija Garaanin, ministar spoljnih poslova, napisao je program za jugoslovensku politiku, koji je poslao Josipu Jurju trosmajeru, voi jugoslovenskog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji. Progam je imao za cilj ujedinjenje slovenskih plemena u jednu saveznu dravu sa dva centra - Beogradom i Zagrebom. Drava bi se temeljila na principu nacionalne pripadnosti, a ne veroispovesti, poto je Ilija Garaanin smatrao da su Srbi i Hrvati iste nacionalnosti, odnosno da su Jugosloveni.29 Zato se Neertanije ne moe izolovati i ograniiti na 1844. godinu, kada se pojavilo. Vano je imati u vidu nacionalnu ili spoljnu politiku kneevine Srbije, a posebno uticaj Ilije Garaanin u periodu od
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1840. do 1860. godine. Detaljnim uvidom u spoljnu politiku Kneevine Srbije moe se uoiti da su bile prisutne dve tendencije ili ideoloke opcije: usko srpska opcija i jugoslovenska (ili, ire, balkanska) opcija. Kakva je tano veza izmeu ova dva pristupa? Premda se ne moe porei da je spska nacionalna politika pre svega ila za ostvarivanjem interesa srpskog naroda, isto tako je istina da se ujedinjenje srpskog naroda razmatralo u dva razliita konteksta - u srpskom i u jugolovenskom, s tim da je ovaj drugi varirao (figurirali su ili Hrvati ili Bugari). Bez obzira na to, i u okviru jugoslovenske opcije uloga inicijatora i donosioca odluka bila je rezervisana za Srbiju (i njenu dinastiju), koja je u to vreme bila glavna vojna sila meu hrianskim narodima Balkana. Predstaviti Iliju Garaanina kao obinog eksponenta velikosrpske ideologije znailo bi, dakle, suvie uprostiti stvar, jer ako paljivo sagledamo njegov razvoj, videemo da je put kojim je on iao mnogo sloeniji, odnosno da je oscilovao izmeu jedne usko srpske i jedne jugoslovenske (ili balkanske) perspektive. Osim toga, politika oslobaanja Srba u Otomanskom carstvu u XIX veku nije bila konstantna. Od 1867. do 1903. godine, Srbija je, zapravo, bila odustala od svojih planova za ujedinjenje Srba u jedinstvenu dravu i pala pod uticaj Austrougarske. Od 1867. godine, nakon sastanka sa grofom Andrasijem, maarskim predsednikom vlade i ministrom odbrane, knez Mihailo je promenio politiki kurs, te je razreio dunosti Iliju Garaanina, koji se nalazio na elu srpske vlade i diplomatije. Sporazumi postignuti sa balkanskim dravama prestali su da vae i odnosi sa Hrvatima su prekinuti. Pod novim knezom Milanom Obrenoviem Srbija je napustila svoje nacionalne ideale. 1.3. Karakteristike srpske nacionalne ideologije na kraju XIX veka Nacionalne ideologije je teko definisati, jer oni koji govore o nekoj naciji ine to sa veoma razliitih politikih i drutvenih stanovita. Bez obzira na to, ti razliiti diskursi imaju vie zajednikih taaka. Tako se, konano, iskristaliu definicija nacije, karakteristike njene kulture, specifine institucije i ciljevi koje ona sebi postavlja u vezi s odreenom situacijom. Nacionalna ideologija omoguava nam da precizno utvrimo kako odreena nacionalna grupa sebe vidi i koje su joj glavne karakteristike. U mnotvu ideolokih stavki, odreivanje teritorijalnih granica i naziva nacije zauzimaju najistaknutije mesto. Srpska nacionalna drava razvila se tokom XIX veka. Kao i u sluaju modernizacije srpskog drutva, nastanak nacionalne drave bio je
Sporazum od 26. januara 1867. godine, poznat i kao Program srpskobugarskih (bugarsko-srpskih) politikih odnosa ili njihova srdana antanta, imao je dvanaest lanova i predviao je stvaranje zajednike drave pod nazivom Bugaro-Srbija ili Srbo-Bugarska. Knez Mihailo Obrenovi proglaen je poglavarem Srbo-Bugara i vrhovnim zapovednikom njihovih vojski (lan 3). Tekst ovog sporazuma moe se nai u knjizi Georgea Devasa, La nouvelle Serbie: origines et bases sociales et politiques, renaissance de ltat et son dveloppement historique, dynastie nationale et revendications libratrices /Nova Srbija: poreklo i drutveni i politiki osnovi, obnova i istorijski razvoj drave, narodna dinastija i polaganje prava na slobodu/ (Pariz i Nansi: Berger-Levrault, 1918), str. 205. Na drugom po redu sastanku odranom u Bukuretu u aprilu 1867. odlueno je da e se budua drava zvati Jugoslovensko carstvo. 29 Ljui, str. 112.
28
106
107
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija spor i postepen. U poetku je srpska nacionalna ideja ivela uglavnom meu urbanim intelektualcima, koji su bili malobrojni. Intelektualni centar Srba nije se nalazio u Kneevini Srbiji, ve u Vojvodini, u maarskom delu Habzburkog carstva. Godine 1839, 59,7% svih intelektualaca koji su iveli u Kneevini Srbiji bilo je iz june Maarske.30 Srpski istoriar Milorad Ekmei zapaa da se razvoj nacionalnog pokreta u politikim smislu vezuje vie za vlasti u Kneevini, dok se kulturna renesansa odvijala mahom u Vojvodini.31 Najtee je bilo ubediti seljatvo da prihvati taj korpus ideolokih koncepata. Tokom raznih sukoba izmeu Srbije i Otomanskog carstva nacionalnu ideologiju propagirale su politike stranke, tampa, vojska, pa i kulturne insitucije (klubovi italaca, pevaka drutva i slino). Meu takvim institucijama najznaajniju ulogu u irenju nacionalnih ideala i srpske knjievnosti uopte odigrala je Matica srpska, osnovana 1826. u Cislajtaniji.32 Zbog visokog stepena nepismenosti, usmena kultura je bila znaajan faktor u irenju nacionalne ideologije. U odnosu na prethodni period, Pravoslavna crkva je sada imala manje udela u nacionalnom pokretu. Koncept nacije koji je gajila Srpska pravoslavna crkva, tj. nacije definisane pravoslavnom verom, bio je u suprotnosti sa konceptom koji je ponudio Vuk Karadi, konceptom koji su tokom XIX veka prihvatili mnogobrojni intelektualci. kole su bile jo jedan dobar nain za irenje nacionalnih ideja. U obrazovni sistem, dodue, nije bilo ukljueno celokupno stanovnitvo, ali udbenici osnovnih i srednjih kola vaan su izvor informacija o tome kako su Srbi eleli da se prikau sopstvenom narodu, o tome kako su videli svoju prolost i svoje teritorije.33 Meu tim publikacijama sredinje mesto zauzimaju udbenici geografije, u kojima se mogu nai definicije srpskog naroda, a ucrtane su i granice nacionalnih teritorija. Udbenici geografije Vladimira KariA bili su vrlo uticajni i potonji autori udbenika nali su u njegovim delima izuzetno znaajan izvor inspiracije. Po Vladimiru Kariu,
30 Milorad Ekmei, Srbija izmeu srednje Evrope i Evrope (Beograd: Politika, 1992), str. 75. 31 Ekmei, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, 1. tom, str. 441. 32 Reka Lajta delila je teritoriju Austrijskog carstva na dva dela Cislajtaniju u Austriji i Translajtaniju u Maarskoj. 33 Charles Jalvich, South Slav Nationalism: Textbooks and Yugoslav Union before 1914 /Junoslovenski nacionalizam: udbenici i jugoslovenska zajednica pre 1914. godine/ (Columbus: Ohio State University Press, 1990), str. 359. U vezi sa razvojem obrazovnog sistema u Srbiji u XIX veku vidi tekst Ljubinke Trgovevi Obrazovanje kao inilac modernizacije Srbije u XIX veku: analitika skica, u Srbija u modernizacijskim procesima XX veka (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 1994), str. 217-232.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija granica srpskih zemalja ila je Dunavom na istoku, koritom reka Timoka, Morave i Vardara sve do grada Strumice na jugu, odatle je vodila koritom Crne Reke sve do Prespanskog jezera i prema severu do Ohridskog jezera, da bi se zatim Crnim Drimom spustila do Jadranskog mora. Obalom se granica penje do Trsta, na istoku prati istone granice Kranjske i tajerske i reku Dravu, sve do Peuja i Mohaa. Granica srpskih zemalja zatim see rumunski Banat (linijom Temivar, Vrac, Bela Crkva) i vraa se do Dunava. Karieva Srbija prostire se preko itave teritorije budue Jugoslavije, sa izuzetkom Slovenije; obuhvata i delove severne Albanije i severne Grke, kao i june Maarske i zapadne Rumunije [vidi geografsku kartu 2 u Dodatku]. Meu srpskim zemljama Kari pravi razliku izmeu onih nezavisnih, kao to su Kraljevina Srbija i Kneevina Crna Gora, onih pod austrougarskom vlau, kao to su Istra, Kraljevina Dalmacija i Kraljevina Hrvatska i Slavonija, i konano, onih pod Otomanskim carstvom - Bosna, Hercegovina, Stara Srbija (Kosovo) i Makedonija. On nampominje da su se Sloveni nazivali Srbima pre nego to su poeli da koriste razliita imena. Kari je bio miljenja da Srbi govore tri glavna dijalekta: tokavski, akavski i kajkavski. Prvi je za njega predstavljao ist srpski dijalekat. Iz ovih pretpostavki sledi da su Hrvati i Sloveni muslimanske vere Srbi. Srpski narod je, dakle, bio podeljen na tri verske zajednice: pravoslavnu, katoliku i muslimansku. Ove tvrdnje zasnovane su na idejama Vuka Karadia. Ista teza moe se nai u gramatikama, udbenicima istorije i itankama. Svi kolski udbenici propagirali su srpski nacionalni cilj, odnosno osloboenje i ujedinjenje srpskog naroda. Definicija srpskog naroda nije bila zasnovana na religiji, iako je veina njegovih pripadnika bila pravoslavne vere, nego su se u njega ubrajali i katolici Hrvati i muslimanski Sloveni u Bosni. Glavni kriterijum bio je jeziki (svodio se na upotrebu tokavskog). Tokom celog procesa nacionalnog osloboenja i formiranja moderne srpske drave, za merilo se uzimala teritorija srpske drave pod dinastijom Nemanjia, posebno iz zlatnog doba cara Duana. U razliitim diskursima o naciji, kako u politici tako i u knjievnosti, dominiraju koncepti jedinstva i sloge. Jedinstvo je postalo cilj za sebe: najvanije je ne ponoviti greke srpskih feudalnih vladara, koji nisu umeli da oforme skupine dovoljno jake da se odupru otomanskom osvajau.34 U raznim knjievnim tvorevinama u patriotskom duhu, nevolje srpskoga naroda prikazivane su kao posledica nesloge i vlastoljubivosti njegovih vladara i
34
Vladimir Jovii, Srpsko rodoljubivo pesnitvo (Beograd: Nolit, 1976), str. 134-
135.
108
109
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija voa, ili pak stranog uticaja (Turaka i drugih). Pored toga, sloboda se mogla osvojiti jedino orujem, podizanjem ustanka i revolucije. Sloboda se nije mogla izvojevati bez rtava. Stvaranje moderne srpske drave temeljilo se na tri osnovne tradicije: na kultu Kosovskog boja iz 1389, kultu ustanaka iz perioda 1804-1813. i 1815. i, kasnije, na kultu ratova voenih od 1912. do 1918. godine. Nacionalna ideologija je za osnovni cilj postavila ujedinjenje svih Srba u jednu dravu. Taj cilj se ni po emu nije razlikovao od onog koji su sebi postavili drugi nacionalni pokreti tog doba, pre svega u Nemakoj i Italiji. U XIX veku ovakvi zahtevi nisu izazivali burne reakcije; smatrani su opravdanim, posebno meu liberalima i radikalima. U drugoj polovini XIX veka John Stuart Mill je pisao: Uopte uzevi, za slobodne institucije nuan je uslov da se granice vlasti manje vie poklapaju sa granicama naroda ... Tamo gde postoji iole jako oseanje nacionalne pripadnosti, postoje prima facie dobri razlozi da se svi pripadnici tog naroda ujedine i stave pod istu, i to sopstvenu, vlast.35 Po svom tipu, srpska nacionalna ideologija spada u tzv. etniki nacionalizam, za koji vai da je cilj nacionalnog pokreta okupljanje svih sunarodnika koji ive van granica nacionalne drave, kao i teritorija na kojima oni ive.36 Nacionalni pokret, stoga, formulie iredentistike zahteve i ideologiju pan-nacionalizma. Dodue, ni francuski koncept nacije nije bio sasvim odsutan. Definicija etnike ili nacionalne grupe relativno je rastegljiva, budui da ukljuuje Hrvate i Slovene muslimanske vere. Ovakvo shvatanje nacije pogodovae stvaranju Jugoslavije, ali ne i njenoj stabilnosti.37 Ovakva sveobuhvatna definicija srpskog naroda bie naputena tek posle Prvog svetskog rata, u periodu od 1918. do 1941. godine. Ipak, kao to se vidi iz istorijskih dogaaja u XIX i XX veku, dominirae etniki koncept. Uoi Prvog svetskog rata Srbija nije bila potpuno integrisana nacionalna zajednica. Dobivi 1878. godine oblast Nia i povrativi Balkanskim ratovima 1912-1913 Staru Srbiju (oblast Kosova) i Makedoniju,
35 John Stuart Mill, Considerations on Representative Government /Razmatranja o predstavnikoj vladi/ (London, 1872). Citiran tekst preuzet je iz Anthony D. Smith, Theories of Nationalism /Teorije nacionalizma/ (New York: Holmes and Meier, 1983), str. 9. 36 Osnov za ovo je tipologija koju Anthony D. Smith daje u National Identity /Nacionalni identitet/ (London: Penguin Books, 1991). 37 Ovaj koncept nacije savreno se uklapa u unitaristiku nacionalnu ideologiju koju su razvili Juni Sloveni u Austroguarskom carstvu, a po kojoj su Srbi i Hrvati deo jedno te istog naroda. Posle 1918. ovakva ideologije bila je slabije prihvaena i dovela je do jaanja centrifugalnih tendencija u jugoslovenskoj dravi.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Srbija je proirila granice. Nisu svi njeni graani imali jasnu sliku o srpskim etnikim teritorijama. Nacionalna ideologija nije doprla do svih seljaka, koji su inili preko 80% stanovnitva.38 Ipak, posle 1900. godine, nacionalni pokret i njegova ideologija promenili su svoj karakter iz elitistikog u optenarodni, uprkos tome to u srpskom drutvu nisu bili sazreli svi uslovi koji bi se oekivali za tu fazu 1900. godine 79% stanovitva i dalje je bilo nepismeno, a opte pravo glasa uvedeno je tek 1903.39 Posle 1903. godine Srbija se oslobodila austrougarskog uticaja, pod kojim je bila od 1881.40 Dolazak na srpski presto Petra I Karaorevia 1904. godine, nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovia i njegove supruge 1903. godine, predstavljao je prekretnicu u srpskoj nacionalnoj politici, koja e dovesti do Balkanskih ratova 1912-1913. i iji e vrhunac biti ponovno osvajanje Kosova i vardarske Makedonije, kao i protest protiv austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, za koju su srpske politike vlasti i javnost smatrali da je srpska. Dok je srpska politika prevashodno stremila ujedinjenju Srba u istu dravu, po izbijanju Prvog svetskog rata u leto 1914. godine dolo je do redefinisanja srpskih nacionalnih ciljeva, jer je vlada na elu s Nikolom Paiem zagovarala stvaranje jugoslovenske drave (a ne Velike Srbije), koja bi objedinila Srbe, Hrvate i Slovence.
2. Srpska nacionalna ideologija u prvoj Jugoslaviji (1918-1941): od jugoslovenstva do velikosrpstva

2.1. Poloaj Srba u prvoj Jugoslaviji Nekada (pre 1912-1913) nacionalno homogena Srbija, izgubila je 1918. svoju politiku posebnost i postala deo nove drave Jugoslavije.41 U
Ekmei, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, II tom, str. 475. Ibid, str. 476. Godine 1881, Srbija je s Austrougarskom potpisala jedan sporazum o trgovini iji je sastavni deo bila i Tajna konvencija kojom se srpska vlada obavezala da nee pruati podrku slovenskom stanovnitvu na jugu Habzburkog carstva, kao i da sa vladama drugih drava nee zakljuiti nijedan sporazum a da prethodno o tome ne obavesti vlasti u Beu. 41 Tokom XIX veka Srbija se u nekoliko navrata proirivala pravcem sever-jug. Muslimansko stanovnitvo, kako slovensko tako i albansko, masovno se iselilo sa novoosvojenih teritorija. Usled toga u Kneevini Srbiji, a kasnije Kraljevini Srbiji, gotovo da nije bilo nacionalnih manjina sve do Balkanskih ratova, koji su pak doveli do nove ekspanzije Srbije i integracije nacionalnih manjina (posebno Albanaca).
38 39 40
110
111
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija periodu od 1918. do 1939 godine, srpski nacionalizam zamenila je ideologija jugoslovenstva, koja je polazila od toga da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri plemena koja ine istu naciju (ova ideologija je poznata i kao unitarizam). Glavne politike snage u srpskom narodu podravale su stvaranje Jugoslavije. Najistaknutiji pobornici unitarizma bile su Radikalna stranka Nikole Paia i Demokratska stranka Ljubomira Davidovia i Svetozara Pribievia. Uprkos tome jugoslovenska ideja nije uspela da pusti dublje korene u Srbiji, gde ju je zastupala samo aica intelektualaca. Od 1918. do 1939. godine ideju etnikog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca podravale su i druge drutvene grupe i snage, pre svega birokratija, vojska i monarhija.42 U novoj dravi Srbi su za sebe uspeli da obezbede zavidan poloaj, sa dominantnom ulogom u vladi, administraciji, diplomatiji i vojsci.43 S druge strane, srpski narod je bio ratrkan i policentrian; granice podruja na kojima je iveo nisu bile zvanino povuene i utvrene kao unutranje granice. U svakom sluaju, politike i drutvene snage Srba u periodu od 1918. do 1939. nisu pokretale pitanje srpskog ujedinjenja. Njihova politika dominacija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca zasnivala se na jugoslovenskoj, a ne na srpskoj nacionalnoj ideologiji. Da je srpsko pitanje tada pokrenuto, odnosi meu narodima bili bi narueni, posebno izmeu Srba i Hrvata. Osim toga, to bi izazvalo izraenije ispoljavanje drugih nacionalizama (slovenakog, crnogorskog). Ono to se dogaalo bila je, ustvari, neka vrsta nacionalne demobilizacije Srba, da se posluimo izrazom Slobodana JOVANOVIA (1869-1958), intelektualca iz tog perioda. Istoriar Branko Petranovi objanjava da je srpski narod u to vreme bio istroen nizom uzastopnih sukoba od 1912. do 1918. godine, koji su ga iznurili i demografski oslabili (oko treine Srba je izgubilo ivot, odnosno 1.200.000 u populaciji od 4.000.000). U strukturiranju i organizaciji drave ondanji elitni krugovi rukovodili su se unitaristikim i centralistikim idejama jugoslovenstva. Drava je 1922. podeljena na trideset i tri administrativne jedinice tako da su istorijske granice njenih sastavnih delova, ukljuujui Srbiju, bile izbrisane. Ova ideologija nije imala prilike da se uvrsti, jer je nacionalna svest u razliitim delovima zemlje bila suvie jaka da bi mogla tako brzo da nestane. Suoen sa otporom Hrvata, koji su bili za federativni ili konfederativni ustavni poredak, kralj Aleksandar je 6. januara 1929. godine
Toi, str. 102. 43 Branko Petranovi, Jugoslovensko iskustvo srpske nacionalne integracije (Beograd: Slubeni list SRJ, 1993), str. 31.
42
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija proglasio diktaturu, i dodatno uvrstio svoju projugoslovensku orijentaciju pokuajem da na silu stvori jugoslovensku naciju. Zabranio je politike partije i nacionalne ambleme koji nisu jugoslovenski. Zemlju je podelio na devet administrativnih jedinica (banovina), a pritom je, jo jednom, zanemario granice istorijskih provincija [vidi geografsku kartu 4 u Dodatku]. Ovakvim dalekosenim sprovoenjem ideologije jugoslovenstva kralj Aleksandar je, zapravo, oslabio jugoslovensku ideju i ohrabrio, izmeu ostalih, hrvatske i makedonske separatistike snage. Poevi od 1931. godine, reim se oslanjao na jednu politiku organizaciju koja je sve politike snage iz perioda pre 1929. trebalo da okupi pod isti krov sveobuhvatnog jugoslovenstva - u Jugoslovensku radikalnu seljaku demokratiju (JRSD), odnosno Jugoslovensku nacionalnu stranku (JNS) nakon 1933. Ona nikada nee imati mnogo uticaja i posle smrti kralja Aleksandra 1934. godine postepeno e nestati. Godine 1935, novi predsednik vlade Milan Stojadinovi osnovao je Jugoslovensku radikalnu zajednicu, koja je obuhvatala elemente Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske muslimanske organizacije. Ta partija je zagovarala nacionalni unitarizam i suprotstavjala se hrvatskim zahtevima. Njen politiki program bio je inspirisan evropskim faistikim pokretima i njihovom eljom da ujedine kapital i rad. U periodu od 1935. do 1939. godine Stojadinovieva vlada je svoju spoljnu politiku usmerila prema Hitlerovoj Nemakoj i Musolinijevoj Italiji. 2.2. Srpski kulturni klub Od 1920-ih pa do kraja 1930-ih, vladajua politika struktura koristila je jugoslovenstvo da bi legitimisala svoju vlast. Ni u jednom trenutku nije pominjala velikosrpsku ideologiju. U Srbiji su se takvoj politici suprotstavljali uglavnom intelektualci, koji su obino bili lanovi politikih partija.44 Oni su 1920-ih godina zagovarali kompromis izmeu centralizma i federalizma.45 Istovremeno je veina srpskih intelektualaca, esto i strastveno, podravala ideju nacionalnog jedinstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Uprkos tome, jedan deo srpske intelektualne elite dao se 1937. godine u odbranu srpskih interesa u Jugoslaviji, pre svega u Bosni i
44 (Stojan Proti, Mia Trifunovi, Jaa Prodanovi, Ljubomir Stojanovi, Milan Grol, Slobodan Jovanovi i drugi.) 45 Milosav Janiijevi, Stvaralaka inteligencija meuratne Jugoslavije (Beograd: Institut drutvenih nauka, 1984), str.125.
112
113
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Hrvatskoj.46 U januaru 1937. godine osnovan je Srpski kulturni klub (SKK), koji je trebalo da bude debatni forum za teme koje se tiu kulture srpskog naroda shvaene u irem smislu, tj. i duhovne i materijalne.47 Na osnivakoj skuptini u Beogradu 4. februara 1937, klub je imao sedamdeset lanova, od kojih je 22 predavalo na Univerzitetu u Beogradu i drugim ustanovama vieg obrazovanja u zemlji. Meu lanovima-osnivaima ove organizacije bili su bivi ministri vlade, oficiri u penziji, industrijalci, bankari, advokati, kao i pripadnici drugih profesija. Na osnivakoj skuptini je za predsednika izabran Slobodan JOVANOVI, za potpredsednike advokat Nikola Stojadinovi i pisac i advokat Dragia Vasi, a za sekretara Vasa /Vaso/ ubrilovi, predava na Univerzitetu u Beogradu. Srpski kulturni klub osnovali su intelektualci koji su verovali da jugoslovenske vlasti nisu u stanju da odbrane srpske nacionalne interese, posebno na jugu (Makedonija i Kosovo) i severozapadu (Bosna i Hrvatska) zemlje. Njihov plan bio je irenje uticaja u graninim oblastima, gde su Srbi bili ugroeni tuinskim uticajima.48 Dok se stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ranije smatralo reenjem za srpsko nacionalno pitanje, ovi intelektualci su isticali da Srbi jo uvek nisu nacionalno, kulturno i ekonomski ujedinjeni. SKK je formirao pododbore, posebno u sredinama meovitog nacionalnog sastava, odnosno u Vojvodini, junoj Srbiji (Makedoija, Kosovo) i Bosni i Hercegovini. Pododbori SKK radili su na jaanju srpske nacionalne svesti u krajevima gde su Srbi bili pomeani sa drugim nacionalnostima, kao i na utvrivanju srpskog karaktera Vojvodine, Bosne i Hercegovine i Makedonije. SKK je 1939. godine pokrenuo nedeljnik Srpski glas, ija je uloga bila irenje ideja Kluba i iji je slogan Jako srpstvo jaka Jugoslavija bio prethodnica etnikog programa iz vremena Drugog svetskog rata: Velika Srbija u velikoj Jugoslaviji.49 Glavni urednik ovog nedeljnika bio je pisac Dragia Vasi. Klub je organizovao i javna predavanja o pitanjima poloaja Srba u Jugoslaviji, ali i o obrazovnim i privrednim pitanjima, kao o meunarodnoj
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija situaciji.50 Iako su mnogi lanovi SKK stekli obrazovanje u inostranstvu, SKK je bio protiv stranog uticaja na srpsku kulturu. (Odbacivao je modernistike pokrete kao to su dadaizam, nadrealizam, kubizam i futurizam i osuivao strane modele poput marksizma.) SKK je propovedao povratak tradicijama i normama srpskog predratnog drutva i propagirao kulturu utemeljenu na vrednostima Svetog Save, osnivaa Srpske pravoslavne crkve.51 Kada se 1939. godine tragalo za federalistikim reenjem hrvatskog nacionalnog pitanja, aktivnosti Srpskog kulturnog kluba mahom su poprimile politiku dimenziju. Sve njegove aktivnosti sada su bile usmerene na reavanje srpskog nacionalnog pitanja unutar Jugoslavije. Nema sumnje da je SKK doivljavan kao branilac srpskih interesa u Jugoslaviji. Prilikom pregovora hrvatske opozicije i jugoslovenske vlade o sporazumu o stvaranju hrvatske teritorijalne jedinice u dravnom okviru, Srpski kulturni klub (Slobodan JOVANOVI, Dragia Vasi, Stevan Moljevi i drugi) otro je protestovao i upozoravao vladu na to u kakve se
46 Kosta Nikoli, Dragia Vasi: skica za portret nacionalnog revolucionara, Istorija 20. veka (1997: 1), str. 99. 47 Pravila Kluba odobrilo je Ministarstvo unutranjih poslova Kraljevine Jugoslavije 15. januara 1937. Zadatak drutva je bio da radi na negovanju srpske kulture u okviru jugoslovenstva, sa strogim iskljuenjem dnevne i partijske politike. 48 Ljubodrag Dimi, Srpski kulturni klub izmeu kulture i politike: prilog istoriji, Knjievnost (1993: 9-10), str. 863. 49 Prvi broj Srpskog glasa izaao je 16. novembra 1939. Ovaj list izlazio je svakog etvrtka do 13. juna 1940, kad ga je jugoslovenska vlada zabranila.
50 Ovo su neka od predavanja odranih 1937. i 1938. godine: Slobodan Jovanovi, Potreba privatne inicijative u pitanjima nacionalne kulture (7. februar 1937); Vasa ubrilovi, Problem unutranje kolonizacije u junoj Srbiji (7. februar 1937); Dragia Vasi, Ideja otadbine i drutvene pravde (28. februar 1937); Vladimir orovi, Koordiniranje rada naih kulturno-prosvetnih drutava (15. april 1937); Josif Mihajlovi, Prilike u Makedoniji (10. maj 1937); Slobodan Drakovi, O srpskoj kulturi (26. maj 1937); Radmilo Vui, Narodne pesme i savremeni drutveni ivot (31. maj 1937); oka Perin, Nacionalizovanje Vojvodine i june Srbije (17. juni 1937); Nikola Stojanovi, O srpstvu i jugoslovenstvu (14. novembar 1937); Ljubomir POKORNI, Duhovna veza izmeu vojske i naroda u savremenom ratu (22. novembar 1937); Nikola ONOVI, Prilike u Crnoj Gori (29. novembar 1937); Mihajlo Konstantinovi, Ustavni propisi o prosveti (13. decembar 1937); oko Perin, O nacionalizovanju bosansko-hercegovakih muslimana (24. januar 1938); Mehmed Begovi, O muslimanskom problemu u Bosni i Hercegovini (7. februar 1938); Slobodan Drakovi, Nacionalna kultura i omladina (14. februar 1938), Vasa ubrilovi, Verski problem u Jugoslaviji (21. mart 1938); Orestije KRSTI, Borba za zemlju u junoj Srbiji (4. april 1938); Slobodan Jovanovi, Konfederacija i federacija (18. april 1938); Jovan orevi, Nacija, kultura i drava (2. maja 1938); Milan Petrovi, Prilike u Vojvodini (6. maj 1938). Vidi Ljubodrag Dimi, op. cit., str. 867. 51 Rastko, sin Stefana Nemanje, osnivaa dinastije Nemanjia, posvetio se religioznom ivotu i stupanjem u monaki red dobio je ime Sava. Zahvaljujui njemu Srpska pravoslavna crkva je 1219. godine postala autokefalna. On je bio njen prvi arhiepiskop. Doprineo je stvaranju nacionalnog karaktera Pravoslavne crkve i uvrstio mesto Srbije u istonohrianskom svetu. Vrednosti za koje se zalagao Sveti Sava konsistentne su sa srpskom nacionalnom duhovnou, dravom i Pravoslavnom crkvom.
114
115
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija rizike uputa. Njegove voe su osporavale granice i prerogative novog hrvatskog entiteta u nastanku [vidi geografsku kartu 4 u Dodatku]. Stevan Moljevi, advokat iz Banjaluke, odrao je 30. januara 1939. predavanje o Vrbaskoj banovini i objasnio da se hrvatsko pitanje ne sme reavati otvaranjem srpskog pitanja. A upravo do toga e, po njegovom miljenju, doi ako teritorije koje naseljavaju Srbi (Bosanska Krajina, Banija, Kordun, Lika i severna Dalmacija) postanu deo hrvatskog entiteta.52 Dan posle potpisivanja Sporazuma od 26. avgusta 1939, Srpski kulturni klub se burno oglasio, osporavajui granice novostvorene banovine Hrvatske.53 Klub je smatrao da politiki predstavnici Srba nisu pitani za miljenje. Odbio je da prihvati stvaranje Banovine Hrvatske sa oblastima sa veinskim srpskim stanovnitvom, zbog sumnje da je to prvi korak ka stvaranju Velike Hrvatske: Nae gledite je jasno. Mi hoemo sporazum, ali po odreenim principima. Bilo etnikim, bilo istorijskim, bilo privredno-geografskim. Ali za celo podruje na kom ive Srbi i Hrvati. Mi ne mislimo nikad ostaviti srezove sa isto srpskom veinom u granicama Hrvatske, Dalmacije, Bosne i Slavonije, Banovini Hrvatskoj. Traei reviziju takozvanog sporazuma mi hoemo da se i Srbima iz granica bive Hrvatske i Slavonije dade puno pravo da se slobodno izjasne, da li e njihovi srezovi ostati u Hrvatskoj ili e se pridruiti svojoj srpskoj jedinici.54 U odgovoru na Sporazum Srpski kulturni klub je traio stvaranje srpske administativne i politike jedinice. Ja ostavljam na stranu Hrvate - nisam pozvan da im dajem savete ali kao Srbin mislim da mogu da kaem Srbima ovo. Mi Srbi treba da razumemo da pred nama stoji dvojak zadatak. Imamo, prvo, da branimo srpstvo. Kad se obeleava hrvatska etnika celina, onda se neminovno mora obeleavati i srpska etnika celina. Bilo bi besmisleno tvrditi da u ovoj dravi samo Hrvati imaju nacionalnu svest, i da samo oni imaju istoriju, dokle Srbi nemaju ni nacionalne svesti ni istorije, nego pretstavljaju jednu amorfnu masu koja se da mesiti kako se hoe. im se otvorilo
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija hrvatsko pitanje, otvorilo se i srpsko i Srbi moraju ujedinjenim snagama braniti ono to je njihovo.55 Odbori SKK u Vukovaru, Vinkovcima i Dalju (zapadni Srem), traili su da se njihove teritorije otcepe od novostvorene Banovine Hrvatske, u kojoj su Srbi inili petinu stanovnitva, i da se pripoje buduem srpskom entitetu. SKK je ponovo pokrenuo projekat nacionalnog ujedinjenja svih Srba u istu dravnu strukturu.56 Premda je jugoslovenstvo u svom sveobuhvatnom obliku otro kritikovano i osuivano, SKK je ostao privren ideji drave Jugoslavije. Slobodan JOVANOVI je smatrao da je nasilno ujedinjenje Srba i Hrvata bilo kontraproduktivno i da im je kombinacija unitarizma i centralizma zatrovala odnose. Voe SKK su traile da se neke oblasti sa srpskim stanovnitvom odvoje od Banovine Hrvatske i da se Bosna i Hercegovina pripoji srpskom entitetu.57 Godine 1940. jugoslovenska vlada je izradila Projekat uspostavljanja srpske teritorijalne jedinice. Njim je bilo predvieno ujedinjenje Vrbaske, Drinske, Dunavske, Moravske, Zetske i Vardarske banovine u jedan entitet koji bi se zvao Srpska zemlja i iji bi centar bilo Skoplje, sadanji glavni grad Makedonije. U njega je trebalo da uu neki gradovi koji su pripali hrvatskom entitetu (Brko, Travnik, Fojnica). Meutim, reorganizaciju Kraljevine Jugoslavije na federativnoj i etnikoj osnovi naglo je prekinuo Drugi svetski rat. lanovi SKK razmatrali su i kako reiti problem nacionalnih manjina, koji je podrivao temelje budueg srpkog entiteta. Prema popisu stanovnitva iz 1921. godine, nacionalne manjine linile su 17% ukupnog stanovnitva. Najbroj-nije su bile u Vojvodini (60% stanovnitva) i u junoj Srbiji (Kosovo, 40% stanovnitva). Poto su neki delovi tih oblasti bili gusto naseljeni nacionalnim manjinama, SKK je smatrao da tamo treba izvriti nacionalizovanje, tj. da treba ojaati tamonji srpski element. Oni koji su se
52 Stevan Moljevi navodi da su ove teritorije predstavljele kompaktan entitet od 1.200.000 stanovnika i ivi zid koji je delio Hrvate na severu od Hrvata u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini. D. Todorovi, Dr Stevan Moljevi: reju, perom, delom i ivotom za Ujedinjeno Srpstvo (Beograd: Kalekom, 2000), str. 96. 53 Banovina Hrvatska obuhvatala je Savsku i Dravsku banovinu, kao i podruja Dubrovnika (u Zetskoj banovini), Dervente i Gradaca (u Vrbaskoj banovini), Travnika, Fojnice i Brkog (u Drinskoj banovini) i ida i Iloka (u Dunavskoj banovini). 54 Sporazum ili nesporazum, Srpski glas, 1. februar 1940, br. 12.
Slobodan Jovanovi, Srpski knjievni glasnik, 1. januar 1940. U broju knjievnog asopisa Srpski knjievni glasnik od 1. januara 1940, Slobodan Jovanovi je pisao: Kad se obeleava hrvatska etnika celina, onda se neminovno mora obeleavati i srpska etnika celina. Bilo bi besmisleno tvrditi da u ovoj dravi samo Hrvati imaju nacionalnu svest, i da samo oni imaju istoriju, dokle Srbi nemaju ni nacionalne svesti ni istorije, nego pretstavljaju jednu amorfnu masu koja se da mesiti kako se hoe. im se otvorilo hrvatsko pitanje, otvorilo se i srpsko i Srbi moraju ujedinjenim snagama braniti ono to je njihovo. 57 Nacionalne ideje lanova Srpskog kulturnog kluba mogu se nai u njihovoj zvaninoj publikaciji, Srpskom glasu, koji je poao da izlazi 1939. U vezi s ovom publikacijom vidi Miodrag Jovii, Jako srpstvo jaka Jugoslavija: izbor lanaka iz Srpskog glasa, organa Srpskog kulturnog kluba (Beograd: Nauna knjiga, 1991).
55 56
116
117
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bavili ovim problemom uglavnom su kao reenje predlagali raseljavanje nacionalnih manjina, s obzirom da politika kolonizacije Kosova koju su sprovodile jugoslovenske vlasti nije uspevala da izmeni nacionalni sastav june Srbije. Ovo je posebno vailo za albansku manjinu, poto su neka podruja koja je ona naseljavala presecala podruja naseljena Srbima. Prema podacima popisa iz 1921, kosovski Albanci inili su 66% stanovnitva na tom podruju, spram 25% Srba. U svom predavanju odranom pred SKK 7. marta 1937. godine, VASA ubrilovi je predlagao masovno prisilno raseljavanje kosovskih Albanaca. Vladalo je uverenje da od Albanaca preti politika i nacionala opasnost, jer su kompaktno stanovnitvo koje naruava kontinuitet podruja naseljenih Srbima: Albance nije mogue potisnuti jedino postepenom kolonizacijom. To-kom hiljadu godina oni su bili jedini narod koji ne samo da je odolevao u jezgru nae drave u Rakoj i Zeti, ve je uspeo i da nam naudi, pomerivi nae nacio-nalne granice na sever i istok. I dok su nae nacionalne granice u zadnjih hilja-du godina stigle do Subotice na severu i Kupe na severozapadu, Albanci su nas proterali sa podruja Skadra, drevnog Bodinovog stolnog grada i glavnog gra-da Methoije i Kosova. Jedini nain da ih potisnemo nazad je upotrebom gole sile i organizovanom dravom, u okviru koje smo uvek imali dominaciju nad njima. (...)58 Vasa ubrilovi je konkretno naveo koje okruge treba evekuisati i opisao proces ponovnog naseljavanja tih podruja stanovnitvom iz Crne Gore, Hercegovine, Like i Krajine. Vasa ubrilovi nije bio usamljen u ovakvim predlozima. Neto vrlo slino predlagao je i oko Perin u junu 1937. godine. Perin je bio za to da se deo Albanaca sa Kosova premesti u Albaniju, a da se ostatak veinom raseli u druge krajeve Jugoslavije, kako bi u toj oblasti Srbi postali veina.59 Vojvodina, najbogatija oblast u zemlji od koje je zavisila prestonica Beograd, takoe je preokupirala lanove SKK, jer Srbi ni tamo nisu inili veinu (bilo ih je 474.000, to je 1936. inilo 32% stanovnitva) - maarska manjina, susedna Maarskoj, bila je brojna (392.000, to je 1936. predstavljalo 26.5% stanovnitva), kao i nemaka (338.000 ili 23%).60 Da bi se ojaao srpski element u Vojvodini, SKK je predlagao prinudne razmene stanovnitva, a ne kolonizaciju pokrajine, koju bi bilo teko sprovesti.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Naime, da bi Srbi u Vojvodini postali veinsko stanovnitvo, trebalo je naseliti vie od 523.000 srpskih kolonista, a da ih bude 60%, trebalo ih je naseliti ak vie od million. SKK je smatrao da je Maare, Nemce i Bunjevce bilo mogue iseliti u Slavoniju, iz koje bi se 200.000 Srba doselilo u Vojvodinu.61 Ovakvo razmiljanje o nacionalnim manjinama pokazuje da Srpskom kulturnom klubu nije bilo stalo samo do toga da utvrdi granice (federalne) srpske jedinice u okviru Jugoslavije, ve i do toga da obezbedi homogenost stanovnitva, i to jaanjem demografskog udela Srba putem prisilnog raseljavanja nesrpskih manjina ili razmena stanovnitva. Bilo da se radilo o Kosovu ili o Vojvodini, oni koji su predlagali ovakvo reenje pitanja nacionalnih manjina uvek su se pozivali na razmenu stanovnitva koju su Turska i Grka sprovele 1921-1922. godine. Debate voene u Srpskom kulturnom klubu u poznim 1930-im godinama predstavljale su prekretnicu u evoluciji velikosrpske ideologije, utoliko to su prisilna premetanja stanovnitva jasno postavljena kao metod za stvaranje to homogenijeg mogueg dravnog entiteta. U XIX veku srpske voe nisu razmiljale na takav nain. Srpski kulturni klub igrao je, dakle, znaajnu ulogu u jaanju srpske nacionalne svesti u Jugoslaviji poznih 1930-ih godina. Ideja gde god je Srba tu je Srbija dominirala je u publikacijama i diskusijama SKK. Njegovi lanovi insistirali su na srpskom karakteru Vojvodine, Bosne, Hercegovine, Slavonije, Baranje, zapadnog Srema i Makedonije.62 Po miljenju Vojislava eelja, pokret je branio velikosrpsku ideologiju i Srpski kulturni klub je znao ta eli, ali nije znao kako da to najefikasnije ostvari.63
3. etniki pokret u Drugom svetskom ratu

3.1. Opti kontekst Mada je rat u Jugoslaviji izbio tek 1941. godine, poloaj zemlje bivao je sve neizvesniji od 1938-1939. U martu 1938. godine Jugoslaviji je
58 Vidi francuski prevod u Mirko Grmek, Marc Gjidara i Neven imac (urednici), str. 167. 59 oko Perin, Nacionalizovanje Vojvodine i June Srbije, str. 16. 60 Prema podacima iz predavanja oke Perina Nacionalizovanje Vojvodine i June Srbije.
61 Bunjevci su katolika nacionalna manjina izmeu Dunava i Tise. Tu su se doselili u XVII veku iz Dalmacije i Hercegovine, beei pred upadima Turaka. Ima vie kontroverznih teorija o tome da li su Bunjevci Srbi ili Hrvati. U vezi sa Bunjevcima vidi Bojan Todosijevi, Why Bunjevci did not Become a Nation: A Case Study /Zato Bunjevci nisu postali nacija - studija sluaja/, East Central Europe, tom 29, br. 1-2, str. 59-72. 62 Dimi, str. 865. 63 eelj, Ideologija srpskog nacionalizma, str. 991.
118
119
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zapretila opas-nost od novog suseda Nemake, koja je anektirala Austriju. Ni na jugu stuaci-ja nije bila nita bolja u aprilu 1939. godine Musolinijeva Italija je okupirala Albaniju. Posle poraza Francuske u majujunu 1940, anse Jugoslavije da ouva neutralnost postale su jo manje. Prve nemake trupe ule su u Rumuniju u av-gustu 1940. godine. Rumunija, Bugarska i Maarska pristupile su Trojnom pak-tu.64 Napadom italijanskih trupa na Grku u oktobru 1940. rat je konano za-hvatio Balkan. Tokom 1940. i 1941. godine, pritisak nacistike Nemake i Italije je rastao. Revizionistike zemlje, Bugarska i Maarska, traile su reviziju mirov-nih sporazuma potpisanih na kraju Prvog svetskog rata. Ugroen meunarodni poloaj Jugoslavije samo je dodatno pogorao nestabilnu situaciju u zemlji. Kra-ljevina Jugoslavije postala je lak plen. Svestan da vojska Kraljevine Jugoslavije nije u stanju da se suprostavi nemakoj vojsci i da zemlja nema nikakvu stvar-nu podrku sa strane, princ Pavle je bio primoran da popusti pred nemakim pritiskom, pa je 25. marta 1941. godine Kraljevina Jugoslavije potpisala Trojni pakt. Objava kapitulacije Nemakoj izazavala je otpor u redovima vojske. U no-i izmeu 26. i 27. marta 1941, general Duan Simovi (1882-1962) organizovao je zaveru protiv kneza Pavla. Uesnici dravnog udara proglasili su Petra II Karaorevia (1923-1970) punoletnim i 28. marta ga proglasili za kralja Jugosla-vije. Iako su dravni udar izvrili uglavnom Srbi, on je imao posledica po celu zemlju. Formirana je vlada nacionalnog jedinstva, u kojoj su bili Srbi, Hrvati i Slovenci, sa generalom Simoviem na elu. Simovi je pokuao da ubedi Nemce da je do udara dolo zbog unutranjih prilika, a ne zbog injenice da je Jugoslavija pristupila Trojnom paktu. Ipak, rat izmeu Nemake i Kraljevine Jugoslavije nije se mogao izbei, jer je HITLER eleo da raisti situaciju na jugoistoku Evrope pre nego to zapone svoju veliku ofanzivu na SSSR. Dana 6. aprila 1941. godine nemaka i italijanska vojska napale su Jugoslaviju. Uprkos tome to je Beograd proglaen otvorenim gradom, nemaka avijacija ga je surovo bombardovala. Zemlja se raspala kao kula od karata: dana 10. aprila 1941. Hrvatska se u Zagrebu proglasila nezavisnom dravom, a slovenaki politiki predstavnici su Treem Rajhu dali do znanja da bi Slovenija da se otcepi od Kraljevine Jugoslavije. Dana 14. i 15. aprila, kralj i lanovi vlade pobegli su iz zemlje u Grku, a odatle u London. Kapitulacija je potpisana u Beogradu 17. aprila. U roku od nekih deset dana, 375.000 jugoslovenskih vojnika i oficira postali su ratni zarobljenici. U aprilu 1941. godine, drava stvorena 1918. godine nestale je u katastrofalnom vojnom porazu.
64
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Jugoslavija je raskomadana Nemaka je prigrabila severnu Sloveniju i imala vojnu i politiku vlast nad severnim delom zemlje. Italija je anektirala jug Slovenije, pola Dalmacije i Crnu Goru, dok je Kosovo i zapadnu Makedoniju pripojila Albaniji, koja je bila pod njenom kontrolom. Maarska je prisvojila delove Slovenije i Hrvatske, kao i Baku u Vojvodini. Bugarska je svojoj teritoriji pripojila tri etvrtine Makedonije i neke oblasti u junoj Srbiji (Pirot, Vranje). Nezavisna Drava Hrvatska obuhvatala je Hrvatsku u njenim istorijskim granicama, Bosnu i Hercegovinu, kao i zapadni Srem, ukljuujui Zemun, ime je dola na prag Beograda [vidi geografsku kartu 5 u Dodatku]. Svedena na svoje granice od pre 1912, Srbija se najpre nala pod vojnom vlau, a zatim je dobila kolaboracionistiku vladu na elu s generalom Milanom Nediem (1877-1946). Banat je bio vezan za vojnu komandu u Srbiji, a kontrolisali su ga Nemci iz Banata (Folksdojeri, kojih je bilo 120.000 od ukupno 640.000 stanovnika). Po kapitulaciji Jugoslavije Srbija je stavljena pod vojnu upravu. Dana 1. maja 1941. formirana je kolaboracionistika vlada nazvana Komesarskom upravom. Na njenom elu bio je Milan Aimovi, bivi ministar unutranjih poslova u poslednjoj vladi Milana Stojadinovia. Komesarska uprava bila je podeljena i Nemci su je smatrali neefikasnom. Osim toga, 29. avgusta 1941. vojni komandant za Srbiju general Heinrich Danckelmann odluio je da vlast poveri generalu Milanu Nediu, jer je raunao na njegov vei lini autoritet. Nedi je bio za to da se Srbija vrati svojim ruralnim tradicijama i odbacivao je Jugoslaviju. Hteo je da se posveti nacionalnom ujedinjenju Srba, u emu bi pomogla Nemaka. Njegov kolaboracionistiki reim je propagandu usmerio protiv komunista, koje je smatrao stranim elementima, kao i protiv Saveznika, pre svega plutokratske Velike Britanije. Milan Nedi je imao ogranienu vlast i do kraja 1943. od njegovog autoriteta ostala je samo ljutura. Uprkos tome, on e ostati na svom poloaju sve do kraja nemake okupacije u oktobru 1944. Novi politiki poredak koji je 1941. godine uspostavljen na podruju Jugoslavije bio je poguban za Srbe. Na poetku rata oni su bili glavne rtve, posebno u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, koju je u aprilu 1941. godine stvorio ustaki pokret na elu s Antom Paveliem (1889-1959). Nezavisna Drava Hrvatska prigrabila je Bosnu i Hercegovinu i pomerila svoju istonu granicu sve do pred sam Beograd. Po nemakim procenama, ukupan broj stanovnika te drave iznosio je 6.285.000, od kojih su 3.300.000 bili Hrvati (odnosno 52,5%), 1.925.000 Srbi (odnosno 30,6%) i 700.000 Muslimani (odnosno 11,1%), koje je ustaki reim smatrao Hrvatima [vidi
Nemaka, Italija i Japan zakljuile su Trojni pakt 27. septembra 1940. godine.
120
121
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija geografsku kartu 6 u Dodatku].65 U cilju reavanja srpskog pitanja u Hrvatskoj, ustae su odluile da treinu srpskog stanovnitva istrebe, treinu proteraju u Srbiju, a ostale prevedu u katolianstvo. Prvi masakri Srba dogodili su se krajem aprila 1941. godine u okolini Bjelovara. Nemilosredno su se nastavili u Krajini, Hercegovini i zapadnoj Bosni. Broj rtava je bio velik, posebno u zapadnoj Bosni du istorijske granice sa Hrvatskom.66 Organizovani su koncentracioni logori za Srbe, Jevereje i Rome, koje je hapsila hrvatska policija; u njima je izgubio ivot veliki broj ljudi. Krajem jula 1941. godine, u Srbiji je bilo gotovo 140.000 srpskih izbeglica.67 U elji da smire region i osiguraju bezbednost osnovnih linija komunikacije, Nemci su od vlasti u Zagrebu traili da prekinu progon Srba iz Hrvatske i nau konstruktivno reenje za srpsko pitanje. Pred ovim uplitanjem Nemaca, ustae su izale s tezom da su Srbi ustvari Hrvati pravoslavne vere, odnosno Hrvati koje su Turci primorali da prihvate pravoslavlje. Godine 1941-1942, za vreme kampanje pokrtavanja, oko 240.000 Srba prevedeno je u rimokatoliku veru. S obzirom da je bilo praktino nemogue iskoreniti i pokrstiti sve Srbe, u februaru 1942. godine osnovana je Hrvatska pravoslavna crkva. Te mere imale su za cilj slabljenje srpske podrke partizanskom pokretu u Hrvatskoj. Politika terora nad Srbima objanjava injenicu da su oni u redovima partizana (komunista) u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini inili oiglednu veinu, bar do 1943. godine.68 Ti dogaaji objanjavaju i to zato su posle 1945. godine Srbi bili znatno zastupljeniji od drugih u komunistikom aparatu i snagama bezbednosti Hrvatske i Bosne i
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Hercegovine.69 Iz istog razloga Srbi su posle 1945. godine dobili status konstitutivnog naroda u Socijalistikoj Republici Hrvatskoj. 3.2. Nastanak etnikog pokreta Re etnik dolazi od rei eta, odnosno naoruana grupa ili odred. etnik je, dakle, pripadnik naoruane gerilske grupe. etniki odredi su bili neregularna vojska sastavljena od dobrovoljaca, ali je regularna vojska mogla da ih angauje kao jedinice podrke za diverzantske akcije ili obavetajne poslove iza linija fronta. Gerilsko ratovanje bilo je tipino za veinu oslobodilakih borbi srpskog naroda u XIX veku i na poetku XX veka. etniki fenomen, dakle, pre svega oznaava odreeni vid oruane ili vojne aktivnosti. Ve u XIX veku bio je predmet prouavanja.70 Poetkom XX veka odredi etnika organizovani su na linu inicijativu i upuivani u Makedoniju, teritoriju koju su za sebe jednako prieljkivale Srbija, Grka i Bugarska. Srpska vlada e konano preuzeti kontrolu nad ovim odredima. U to doba srpski etnici nisu bili jedini etnici Bugarski su imali svoje komite, a Grci svoje andarte. Te etnike snage su mobilisane tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. U februaru 1917. godine etniki odredi su se istakli oslobaenjem dela teritorije koju je Bugarska okupirala u oblasti Toplice. etniki odredi su uestvovali i u oslobaanju Srbije 1918. godine, ali pred kraj rata vojska je naredila da se takve jedinice raspuste. Jedan broj etnikih boraca prikljuio se regularnoj vojsci.71 U meuratnom periodu osnovano je vie etnikih organizacija. Veterani etnici osnovali su 1921. godine Udruenje etnika za slobodu i ast Otadbine. Njegovi zadaci bili su negovanje seanja na etnike borce, irenje rodoljubivih ideja pokreta i briga o udovicama i siroadi boraca koji su ivot izgubili u borbi, kao i o invalidima veteranima rata. To prvo udruenje bilo je pod uticajem Demokratske stranke. Radikalna stranka Nikole Paia, najuticajnija stranka u vladi, odgovorila je tako to je 1924.
69 Poetkom 1950, Komunistika partija Hrvatske brojala je 99.468 lanova i 34.532 lanova-kandidata. Od tog broja njih 92.895 bilo je hrvatske nacionalnosti (to predstavlja 69,32%, naspram 79% stanovnitva hrvatske nacionalnosti), a 35.284 srpske (to predstavlja 26,33%, naspram 14,8% stanovnitva srpske nacionalnosti). Ibid, str. 115. 70 Matija Ban, Pravilo o etnikoj vojni (Belorad, 1848), i Ljubomir Ivanovi, etovanje ili etniko ratovanje (1868). 71 Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: The Chetniks /Rat i revolucija u Jugoslaviji, 1941-1945: etnici/ (Stanford: Stanford University Press, 1975), str. 118.
65 Podaci Ministarstva spoljnih poslova Nemake iz maja 1941. godine. Navodi ih Fikreta Jeli-Buti u Ustae i Nezavisna Drava Hrvatska, 1941-1945. (Zagreb: kolska knjiga, 1977), str. 106. 66 Srpski i hrvatski istoriari ne slau se o broju rtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. 67 Ibid, str. 170. 68 Od 6.500 partizana komunista koliko ih je bilo u Hrvatskoj krajem 1941. godine, 5.400 (83,08%) su bili Srbi, 800 (12,31%) Hrvati, a ostatak druge nacionalnosti. Krajem 1942, od 25.000 partizana, 16.600 (66,4%) su bili Srbi i 8.270 (33,08%) Hrvati. Tek krajem 1943. godine broj Hrvata premaio je broj Srba u redovima parizana komunista: od ukupno 60.000 boraca Hrvata je bilo 29.300 (odnosno 48,8%), a Srba 28.800 (odnosno 48%). Krajem 1944. godine Hrvati odnose jo veu prevagu, tj. od ukupno 121.351 boraca 73.327 (60,4%) su bili Hrvati, a 34.753 (28,6%) Srbi. Ovi podaci preuzeti su iz dela edomira VINJIA, Partizansko ljetovanje: Hrvatska i Srbi 1945-1950 (Zagreb: SKD Prosvjeta, 2003), str. 26.
122
123
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pomogla osnivanje dve nove organizacije Udruenje srpskih etnika za kralja i otadbinu i Udruenje srpskih etnika Petar Mrkonji. Te dve organizacije su se u julu 1925. spojile u Udruenje srpskih etnika za kralja i otadbinu Petar Mrkonji. Od 1925. do 1928. na elu tog novog udruenja bio je Punia Rai. On je 1927. godine izabran za narodnog poslanika, da bi 20. juna 1928. godine u Narodnoj skuptini pucao na hrvatske poslanike i usmrtio dvojicu, od kojih je jedan bio Stjepan Radi, glavni predstavnik hrvatske opozicije. Udruenje je rasformirano 1929. godine, po uvoenju diktature u Jugoslaviji. Za vreme diktature nastavilo je da postoji samo prvo udruenje. Iz Udruenja etnika za slobodu i ast Otadbine, na ijem elu je bio istaknuti etniki voa iz Prvog svetskog rata Kosta Peanac, izdvojio se Ilija Trifunovi-Biranin, voa patriotske organizacije Narodna odbrana. Biranin je tada osnovao jednu organizaciju koja e ostati marginalna Udruenje starih etnika. Godine 1938, glavno etniko udruenje brojalo je oko 500.000 lanova, organizovanih u preko hiljadu pododbora u itavoj zemlji. Izmeu dva svetska rata, vojna teorija se na vojnim akademijama predavala bez poklanjanja mnogo panje gerilskom ratovanju.72 Uprkos tome, vojne vlasti e u aprilu 1940. uspostaviti etniku komandu za nadgledanje est bataljona pripojenih razliitim komandama Jugoslovenske vojske (Novi Sad, Sarajevo, Skoplje, Karlovac, Ni i Mostar). Novosadska etnika komanda bie premetena u Kraljevo, ali e se prilikom nemake invazije u aprilu 1941. povui u Sarajevo. etnici, podeljeni u meuratnom periodu, ostae podeljeni i tokom Drugog svetskog rata. Dok e se neke njihove voe (Ilija TrifunoviBiranin, Dobroslav Jevevi) prikljuiti pokretu Drae Mihailovia, neke druge (pre svega Kosta Peanac) e od samog poetka postati kolaboracionisti nemakog okupatora. Premda postoji nekoliko primera individualnog lanstva u Ravnogorskom pokretu, nije bilo direktne veze izmeu etnikih organizacija iz meuratnog perioda i pokreta koji je pokrenuo pukovnik Draa Mihailovi. 3.3. Ravnogorski pokret 3.3.1 Struktura pokreta Ravnogorski etniki pokret osnovali su oficiri Jugoslovenske vojske koji su odbili da se predaju Nemcima nakon to je Jugoslavija potpisala kapitu-laciju u aprilu 1941. Centralna linost u pokretu bio je
72
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pukovnik Draa Mihailo-vi (1893-1946). On je bio komandant 2. Armije u Bosni i Hercegovini u aprils-kom ratu 1941. godine, i sa svojim ljudima povukao se u Ravnu Goru, oblast u zapadnoj Srbiji izmeu Valjeva i aka.73 Odluivi da se suprotstavi silama Osovine, Draa Mihailovi je u leto 1941. godine organizovao jezgro budue glavne komande, poznate kao Komanda etnikih odreda Jugoslovenske vojske. Ubrzo potom jedinice su preimenovane u vojno-etnike odrede. U novembru 1941, jugoslovenska vlada u izbeglitvu postavila je Drau Mihailovia za komandanta rodoljubivih snaga koje su ostale u Jugoslaviji. Tom prilikom etnike snage opet su preimenovane, ovoga puta u Jugoslovensku vojsku u Otadbini (JVUO), kako bi se naglasio kontinuitet s predratnom jugoslovenskom vojskom i dravom. U svojim zvaninim dokumentima Ravnogorski pokret za svoje vojnike nije upotrebljavao pojam etnik, ali ga je narod masovno koristio.74 U januaru 1942. godine, jugoslovenska izbeglika vlada imenovala je Drau Mihailovia za ministra vojske, mornarice i ratnog vazduhoplovstva. Iako je Ravnogorski pokret pre svega bio vojnog karaktera, u avgustu 1941. dobija politiko krilo formiranjem Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije (CNK), ija je svrha bila da okupi voe politikih partija koje su ostale u zemlji, pripadnike patriotskih organizacija i istaknute intelektualce.75 Od 1941. do 1943. godine jedino je njegov Izvrni odbor uredno funkcionisao, dok su drugi lanovi usled ratnih dogaaja bili spreeni da aktivno uestvuju u pokretu. Komitet, u ijem su sastavu bili Dragia Vasi, Mladen ujovi i Stevan Moljevi, bavio se politikim pitanjima i propagandom u neizvesnim ratnim uslovima.76 U jesen 1943. godine, Centralni nacionalni
73 Mihailovi i njegovi ljudi stigli su na Ravnu Goru 11. maja 1941, na obroncima Suvobora, koji lee na pola puta izmeu aka i Valjeva. 74 Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, I tom (Beograd: Srpska re, 1999), str. 74. 75 CNK je osnovan na inicijativu Dragie Vasia i Mladena ujovia. 76 Dragia Vasi je roen u Gornjem Milanovcu u Srbiji 2. septembra 1885. Uestvovao je u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Kao lan Republikanske stranke od 1918. godine radio je kao advokat i branio komuniste. Dragia Vasi, pisac pria i romana modernistike struje u srpskoj knjievnosti, postepeno je krajem 1930-ih godina iz leviara prerastao u nacionalistu. Poto je u ranim 1920-tim godinama ureivao novine Progres, Dragia Vasi je 1939. godine postao urednik Srpskog glasa, glasila Srpskog kulturnog kluba. Mladen ujovi je Prvi svetski rat proveo u redovima srpske vojske. Onda je otiao u Pariz na studije prava. Godine 1928. napisao je tezu o ustavnoj vlasti u srpskim ustavima. Kao advokat i lan Republikanske stranke, radio je u istoj kancelariji kao i Dragia Vasi. Postao je politiki aktivan kada je uao u Srpski kulturni klub.
Ibid, str. 120.
124
125
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komitet bio je u punom sastavu i mogao je u potpunosti da izvrava svoje politike funkcije. Smatrajui etniki pokret pre svega vojnim pokretom, Draa Mihailovi je oficirima strogo zabranio da se meaju u politiku. Bavljenje politikom preputeno je iskljuivo Centralnom nacionalnom komitetu, kojem je poverena izrada politikog programa pokreta. Radi irenja svojih ideja etniki pokret je 1941. pokrenuo svoj prvi asopis pod nazivom Sloboda ili smrt.77 Kada je Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske u Otabini premetena u Crnu Goru [vidi geografsku kartu 8 u Dodatku], CNK je pokrenuo i drugi asopis, kako bi bio siguran da e njegova uputstva i naredbe stii do jedinica pokreta, ali najvie zato da bi irio svoje politike ideje i propagandu. Prvi broj asopisa Ravna Gora izaao je 1. februara 1943. Za urednika je bio imenovan Dragia Vasi, koji e urediti prvih osam brojeva, kada e doi u sukob sa Stavanom Moljeviem. Mada Ravnogorski pokret pre 1944. nije pretendovao da bude masovan politiki pokret, 6. septembra 1942. osnovao je jednu omladinsku organizaciju. Jugoslovenska ravnogorska omladina (JURAO) okupljala je mlade starosnog doba od osam do dvadeset godina i svi njeni kadrovi su bili iz omladinske organizacije Srpskog kulturnog kluba (SKK). tavie, JURAO je preuzeo slogan Srpskog kulturnog kluba Jako srpstvo jaka Jugoslavija. U januaru 1944. godine Komanda Jugoslovenske vojske u Otadbini osnovala je i jednu organizaciju ena, Jugoslovensku organizaciju Ravnogorki (JUORA). Na vojnom planu, etnike snage su se u zimu 1941-42. uz mnogo mu-ke transformisale iz gerilskih jedinica u regularnu vojsku. U leto 1941. godine Draa Mihailovi je radio na tome da pod svoju komandu stavi sve
Stevan Moljevi je roen 6. januara 1888. Kao srednjokolac se ukljuio u revolucionarni omladinski pokret koji su borio protiv austrougarske dominacije. Godine 1910. uestvovao je u pokuaju ubistva zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine Marijana Vareanina. Po zavretku studija u Zagrebu 1913, preslio se u Banjaluku. Iste 1913. godine bio je meu 156 osoba koje su austrougarske vlasti optuile za izdaju i velikosrpsku delatnost. Posle rata je postao advokat i nastavio sa svojim nacionalistikim politikim aktivnostima usmerenim na odbranu Srba od uticaja katolikih Hrvata i muslimanskih Slovena. Aktivno je uestvovao u kulturnom ivotu Banjaluke i objavljivao priloge u politikoj kolumni asopisa Razvitak, koji je pokrenut u januaru 1935. U novembru 1936. godine pomogao je da se ponovo pokrenu novine Otadbina, koje su 1907. i 1908. izlazile u Banjaluci, a zatim, od 1911. do 1914. u Sarajevu. Kao urednik koristio je stranice tih novina da brani srpske interese u Bosni i Hercegovini od politikog uticaja Muslimana, okupljenih oko Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO), i Hrvata. 77 Izalo je samo etiri broja 1941. godine, jer su Nemci u novembru 1941. godine slomili otpor pobunjenika.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija oruane grupe koje su se pojavile u Srbiji, Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Uprkos mnogobrojnim pokuajima vre organizacije Ravnogorskog pokreta, Jugoslovenska vojska u Otadbini (JVUO) ostae veoma razbijena, uprkos po-stojanju Vrhovne komande. Njeni odredi su, zapravo, uivali veliki stepen au-tonomije i nisu se uvek pridravali direktiva centralne komande. Lokalne odre-de JVUO bilo je teko mobilisati ili motivisati izvan njihovog kraja. Slino tome, autoritet komandanata odreda umeo je da bude relativan i njihova nareenja nisu uvek izvravana.78 U prolee 1942. godine snage JVUO bile su organizovane na teritorijalnom principu: odredi su bili vezani za sela, optine ili okruge. Svaki administrativni okrug imao je bataljon od dva ili tri odreda. Brigade su bile sastavljene od tri do pet bataljona, a armijski korpus sastojao se od dve do pet brigada79 Stav Drae Mihailovia bio je da ne treba uriti s ulaskom u oruanu borbu s Nemcima. eleo je da to je vie mogue sauva srpski narod od nepotrebnih gubitaka i mislio je da je bolje saekati pogodniji trenutak za podizanje ustanka protiv okupatora. Jugoslovenska vlada u izbeglitvu priznala je Drau Mihailovia za vou oruanog otpora. U skladu s tim, on je unapreen u ministra odbrane u januaru 1942. Iako ga je zapadna tampa engleska i amerika predstavljala kao vou prvog gerilskog pokreta u okupiranoj Evropi, Draa Mihailovi nije pokrenuo neke znaajne vojne akcije protiv okupatora. Naprotiv, proglasivi partizane-komuniste za svoje glavne neprijatelje, na kraju je ak i saraivao sa Italijanima i Nemcima, naroito 1943. 3.3.2 Ideologija i program pokreta Ravnogorski pokret nastao je 1941. godine sa ciljem suprotstavljanja nemakom okupatoru. Iako je pre svega bio vojni pokret,
78 Izvetaj o politikoj i vojnoj situaciji u istonoj Bosni i stanju etnikih jedinica na tom podruju, koji je major Radoslav uri podneo Drai Mihailoviu 26. marta 1942, dobra je ilustracija ove strane stvari. Ovde se citira iz Zbornika dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knj. 1, Dokumenti etnikog pokreta Drae Mihailovia 1941-1942 (Beograd: Vojnoistorijski institut, 1981), str. 173-182. O nedostatku organizacije i discipline u etnikim jedinicama u Bosni vidi izvetaj koji je kapetan Milorad Momilovi podneo 7. juna 1942. majoru Petru Baoviu o dogaajima u istonoj Bosni od juna 1941. do juna 1942, u Zborniku dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom 14, knj. 1, str. 318-333. 79 Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta, tom. 1, str. 216.
126
127
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija imao je i politikih ciljeva. etnici Drae Mihailovia eleli su da se oslobode naslea Kraljevine Jugoslavije, koja je izbrisala granice Srbije.80 Njihov cilj je bio stvaranje srpske nacionalne drave na naelima demoktratije i socijalne pravde. Ta drava je trebalo da obuhvati sve Srbe u Kraljevini Jugoslaviji. Politiki program ideologa Ravnogorskog pokreta predstavljao je reakciju na negativno iskustvo prve Jugoslavije (1918-1941), ali i na politiku istrebljenja Srba koju je sprovodila Nezavisna Drava Hrvatska na elu s Antom Paveliem. Po miljenju ideologa Ravnogorskog pokreta, srpska politika i kulturna elita se u periodu od 1918. do 1941. tako grevito drala ideologije prema kojoj su Srbi, Hrvati i Slovenci deo istog naroda, da je izgubila iz vida srpske nacionalne interese.81 Zato je sada trebalo vratiti se duhovnim, politikim i nacionalnim tradicijama srpskog naroda.82 Ipak, bilo bi pogreno misliti da su iskljuivo dogaaji Drugog svetskog rata dali povod za etniko ienje koje je sprovodio Ravnogorski pokret. Program etnikog pokreta se, zapravo, ideoloki nadovezuje na program Srpskog kulturnog kluba (SKK). Poevi od kasnih 1930-ih godina, intelektualci iz ove organizacije zagovarali su stvaranje jednog, nacionalno to homogenijeg srpskog dravnog entiteta u sklopu jugoslovenske drave. U predavanjima koja je od 1937. do 1939. organizovao SKK, prisilna premetanja i razmene stanovnitva predlagani su kao nain reavanja srpskog nacionalnog pitanja, posebno na Kosovu i u Vojvodini, gde je srpsko stanovnitvo bilo u manjini. Mnogobrojni intelektualci iz SKK za vreme rata prikljuili su se Ravnogorskom pokretu. Meu njima su bili Dragia Vasi i Stevan Moljevi. Jedan od prvih politikih projekata za novu srpsku dravu napravio je u prolee 1941. godine Stevan Moljevi, koji e u avgustu 1941. godine postati lan Izvrnog odbora Centralnog nacionalnog komiteta, politikog krila etnikog pokreta.83 Dokument Homogena Srbija predstavljen je u junu 1941. u Nikiu u Crnoj Gori, u koju se Stevan Moljevi sklonio u aprilu 1941.84 Ovo u poetku nije bio zvanini dokument
80 Milan Vasovi i Kosta Nikoli, Ujedinjene srpske zemlje: ravnogorski nacionalni program (Beograd: Vreme knjige, 1996), str. 35-37. 81 Za nae ujedinjenje i nae jedinstvo, Ujedinjeno srpstvo, br. 1, 2. april 1944. 82 Na svom putu, Ravna Gora, br. 3, 1. mart 1943. 83 Stevan Moljevi, izabran za lana Centralnog nacionalnog komiteta u avgustu 1941, prvi put se sreo sa Draom Mihailoviem tek 21. maja 1942. Vidi Todorovi, str. 130-131. Tako se on Ravnogorskom pokretu zapravo prikljuio tek u maju 1942. 84 Stevan Moljevi je bio u prilici da svoj tekst prodiskutuje sa Vasilijem Popoviem i Vasom ubriloviem, profesorima istorije na Univerzitetu u Beogradu.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija etnikog pokreta Drae Mihailovia, ali je u velikoj meri odraavao njegove politike stavove. Stevan Moljevi je u tom svom tekstu kao cilj postavio stvaranje Velike Srbije u jednoj Velikoj Jugoslaviji, transformisanoj u federalnu dravu sastavljenu od tri jedinice (srpske, hrvatske i slovenake). Etnike teritorije na kojima ivi srpski narod [vidi geografsku kartu 7 u Dodatku], trebalo je ujediniti u jednoj dravi. Moljevi je predvideo da se taj cilj ostvari proterivanjem nesrpskog stanovnitva sa teritorija koje je trebalo da uu u sklop srpke jedinice, kao i razmenom stanovnitva, posebno izmeu Srba i Hrvata. Stoga se Srbima namee danas prva i osnovna dunost: da stvore i organizuju homogenu Srbiju koja ima da obuhvati celo etniko podruje na kome Srbi ive, i da joj osiguraju potrebne strateke i saobraajne linije i vorove, te privredna podruja kako bi joj bio omoguen i obezbeen slobodan privredni, politiki i kulturni ivot i razvitak za sva vremena. Te strateke i saobraajne linije i vorovi, potrebni za sigurnost, ivot i opstanak Srbije, iako negde danas ne bi imali srpsku veinu, imaju da poslue Srbiji i srpskom narodu da se ne bi vie ponavljala teka stradanja koja Srbima nanose njihovi susedi im se prui prilika. Preseljavanje i izmena iteljstva, naroito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podruja, jedini je put da se izvri razgranienje i stvore bolji odnosi izmeu njih, a time otkloni mogunost da se ponove strani zloini koji su se deavali u prolom ratu, a naroito u ovom sadanjem, na svemu podruju na kome su Srbi i Hravti bili izmeani, a gde su Hrvati i Muslimani s planom ili za istrebljenjem Srba.85 Stevan Moljevi je smatrao da su Srpske polike vlasti napravile ogromnu greku to 1918. nisu odredile granice Srbije u okviru Kraljvine Srba, Hrvata i Slovenaca.86 Tu greku je sada trebalo ispraviti objedinjavanjem svih teritorija naseljenih Srbima i dobijanjem izlaza na Jadransko more. Velika Srbija bi, dakle, na istoku i jugoistoku obuhvatala Srbiju i Junu Srbiju (Makedonija i Kosovo), kojima je trebalo prikljuiti bugarske gradove Vidin i ustendil; na jugu Crnu Goru, Hercegovinu i severnu Albaniju; na zapadu Bosnu, severnu Dalmaciju, srpske delove Like, Korduna i Banije i deo Slavonije. Dalmatinska obala bi od ibenika do Crne Gore pripala Srbiji. Velika Jugoslavija bila bi konstituisana na federalnoj osnovi: sastojala bi se od Velike Srbije, krnje Hrvatske i Velike Slovenije. Verovatno
Homogena Srbija, 30. juni 1941, citirano iz Vesovi i Nikoli, str. 190. Ovo je bilo stanovite i drugih ideologa Ravnogorskog pokreta, pre svega Dragie Vasia.
85 86
128
129
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija po uzoru na Naertanije Ilije Garaanina, Stevan Moljevi je bio za zbliavanje s Bugarskom. Po njegovom miljenju, kao jedini koji su pruili ozbiljan otpor Turcima i Nemcima, Srbi su stekli pravo na vodeu ulogu na Balkanu. Da bi ostvarili svoju istorijsku misiju, Srbi moraju imati hegemoniju na Balkanu, a da imaju hegemoniju na Balkanu, moraju imati prethodno hegemoniju u Jugoslaviji.87 Prvi programski dokument etnikog pokreta sastavio je u leto 1941. etniki odbor Beograda pod nazivom Izvetaj Miloa Sekulia.88 Po pitanju stvaranja jake i homogene srpske dravne jedinice imao je iste stavove kao i Stevan Moljevi. Jedina razlika bila je u tome to je on izriito pozivao na etniko ienje, najpre u gradovima, a onda po selima: II Taka Pripremati se da bi u danima sloma mogli izvriti ove akcije: a: da kazni sve one koji su na zloinaki nain sluili neprijatelja i koji su svesno radili na istrebljenju srpskog naroda; b: omeiti de facto srpske zemlje i uiniti da u njima ostane samo srpski ivalj; c: posebno imati u vidu brzo i radikalno ienje gradova i njihovo popunjenje sveim srpskim elementom; d: izraditi plan za ienje ili pomeranje seoskog stanovnitva sa ciljem homogenosti srpske dravne zajednice; e: u srpskoj jedinici kao naroito teak problem uzeti pitanje muslimana i po mogunosti reiti ga u ovoj fazi, i f: unapred odrediti koje i kakve jedinice treba da sprovode izvrenje programskih taaka pod b,c,d,e. III Taka 1.) Ideal je jaka i homogena srpska dravna jedinica politiki i ekonomski sposobna za ivot. Ona e posluiti kao takva /neitko/ irim politikim kombinacijama, i
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 2.) izabrati strune ljude za pripremanje dokumentacije ovog cilja za konferenciju mira [...]89 Ovaj dokument o stanju u zemlji Milo Sekuli je dostavio jugosloven-skoj izbeglikoj vladi, koja se nalazila u Londonu. Momilo Nini, ministar inostranih poslova u jugoslovenskoj vladi, navodno je rekao jugoslovenskom ambasadoru u Sjedinjenim Dravama Konstantinu Fotiu da obnavljanje Jugoslavije ne bi bilo poeljno, ve da bi pre trebalo stvori[ti] Veliku Srbiju sve do Ogulina, sa zapadnim granicama na liniji Karlovac-Ogulin-Naice.90 Elementi programa etnikog odbora u Beogradu mogu se nai u jed-nom dokumentu koji je u septembru 1941. godine objavila Vrhovna komanda etnikog pokreta. Dokumentom je predvieno da treba kazni[ti] sve one koji su na zloinaki nain sluili neprijatelju i koji su svesno radili na istrebljenju srpskog naroda, omeiti defakto srpske zemlje i uiniti da u njima ostane samo srpski ivalj (etniki ista Srbija), posebno imati u vidu brzo i radikalno ienje gradova i njihovo popunjenje sveim srpskim elementom, izgraditi plan za ienje ili pomeranje seoskog stanovnitva sa ciljem homogenosti srpske dravne zajednice, a u srpskoj jedinici kao naroito teak problem uzeti pitanje muslimana i po mogunosti reiti ga u ovoj fazi.91 U Instrukciji Drae Mihailovia majoru oru Lasiu, komandantu et-nikih odreda Jugoslovenske vojske u Crnoj Gori, i kapetanu Pavlu I. uriiu, komandantu etnikih odreda Jugoslovenske vojske na podruju Lima (reka u Crnoj Gori), od 20. decembra 1941, jo jednom se navode ciljevi vojske: Ciljevi naih odreda jesu: 1/ Borba za slobodu celokupnog naeg naroda pod skiptrom Njegovog Velianstva Kralja Petra II. 2/ Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etniki istu u granicama Srbije Crne Gore - Bosne i Hercegovine Srema Banata i Bake.
Homogena Srbija, 30. juni 1941, citirano iz Vesovi i Nikoli, str. 193. U sastavljanju ovog spisa verovatno su uestvovali Vojislav Vujanac, Dragoslav Stranjakovi i Mladen ujovi. Slinost u njihovim stavovima moe se objasniti injenicom da su svi bili lanovi Srpskog kulturnog kluba. Vidi Stanii, Projekti Velika Srbija, str. 47. U julu i avgustu 1941, u Beogradu je osnovan odbor za pruanje podrke Ravnogorskom pokretu. Meu lanovim tog odbora bio je jedan broj oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije, meu kojima su bili Boko i arko Todorovi.
87 88
89 Citirano iz Jovan Marjanovi, Prilozi istoriji sukoba narodnooslobodilakog pokreta i etnika Drae Mihailovia u Srbiji 1941. godine, u Istorija XX veka: zbornik radova, tom 1 (Beograd: Kultura, 1959), str. 179-180. 90 Citirano u Stanii, Projekti Velika Srbija, str. 49. 91 Ovaj dokument citiraju Vladimir Dedijer i Antun Mileti u Genocid nad Muslimanima, 1941-1945: zbornik dokumenata i svjedoenja, (Sarajevo: Svjetlost, 1990), str. 18-19.
130
131
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 3/ Borba za ukljuenje u na dravni ivot i svih jo neosloboenih, slovenakih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst Gorica - Istra i Koruka) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.. 4/ ienje dravne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata. 5/ Stvoriti neposredne zajednike granice izmeu Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenije ienjem Sandaka od Muslimanskog ivlja i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog ivlja. 6/ Kazniti sve Ustae i Muslimane koji su u traginim danima nemilosredno unitavali na narod. 7/ Kazniti sve one koji su krivi za nau aprilsku katastrofu.92 8/ U krajevima oienim od narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata izvriti naseljavnje Crnogorcima (u obzir dolaze siromane nacionalno ispravne i potene porodice) [...]93 Slini ciljevi izloeni su i u programu Dinarske divizije, kojom je komandovao Momilo uji, iz marta 1942.94 Ova etnika divizija formirana je u januaru 1942. s ciljem stavljanja pod istu komandu borbenih jedinica u Kninskoj Krajini, zapadnoj Slavoniji i Lici.95 Ovo je bilo u sklopu napora da se vaspostavi isto nacionalni poredak u svim zemljama, gde ive Srbi, pa i onima na koje Srbi aspiriraju.96 Divizija je imala zadatak da iri i sprovodi u delo srpsku ideju u Lici, severnoj Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori i Bosni:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1. Uloga divizije: Radi ostvarenja Srbinove osnovne zamisli i stvaranja srpske nacionalne drave, formirae se kao jedan inilac te zamisli u reonu Kosova polja, "Dinarska etnika divizija" od izrazito nacionalnog elementa. Ta divizija ponikla na istoimenom polju, gde je nekada bilo groblje srpske slave i srpskog junatva, ima da da izraza vaskrsnute Srbinove vojnike moi i da, kao jedan veliki gvozdeni malj vaspostavi isto nacionalni poredak u svim zemljama, gde ive Srbi, pa i onima na koje Srbi aspiriraju. Prema tome uloga ove divizije ima isto politiki karakter, jer ona za sada dok rat jo uvjek traje ima da bude utoite svih nacionalnih elemenata srpskog karaktera, da iri i ostvaruje srpsku ideju u delovima Like, severne Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore i Bosne i da u danom momentu, blagodarei impozantnim snagama, sa kojima raspolae, vaspostavi isto nacionalni poredak, sa kraljem Petrom na elu [...] Ba zbog napred iznete uloge ove divizije potrebno e biti izneti njeno nacionalno obeleje, zbog toga to je njena uloga izrazito srpska. U prvom redu ona se mora popunjavati isto Srbima kako borcima, tako podoficirima i ofici-rima. Dva ista imena: Kosovo u Junoj Srbiji i Kosovo u Severnoj Dalmaciji i istorijske povezanosti ovoga imena, ukazuju na to, da je na Kosovu Srbin izgubio svoju dravu i da na Kosovu Srbin mora vaspostaviti svoju nacionalnu misao, kako bi se mogla ostvariti Srbinova zamisao o stvaranju jedne velike Srbije, koja bi obuhvatala: Srbiju, Vojvodinu, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru, Dalmaciju (do ibenika) i Liku. Poto se zavri stvaranje ovakve jedne srpske jedinice, tek onda moe biti rei o nekim saveznim dravama ili dravnim savezima ili u najirem smislu te rei o Balkanskoj konfederaciji. U tako zamiljenoj srpskoj jedinici ima iskljuivo iveti pravoslavno stanovnitvo.97 Stevan Moljevi, poreklom iz Banjaluke (oblast Bosanske Krajine), insistirao je na tome da Draa Mihailovi treba da se pozabavi ujedinjenjem zapadnih srpskih zemalja. Smatrao je da beogradski politiari ne pokazuju dovoljno interesovanja i razumevanja za to pitanje.98 Godine 1943, meu politikim savetodavcima Ravnogorskog pokreta dolo je do razilaenja po pitanju britanske pomoi etnikom pokretu. Dragia Vasi je verovao da Britanci podrivaju srpski narod, a Stevan Moljevi da pokret treba da se
92 Aprilska karastrofa iz 1941. odnosi se na poraz jugoslovenskih snaga od sila osovine (Nemaka, Italija, Bugarska, Maarska, itd.). One su primorane da kapituliraju posle samo tri nedelje pruanja otpora. 93 Ovaj dokument citira se u Dedijer i Mileti, str. 26. 94 Taj dokument sainjen je izmeu 8. i 12. marta 1942. godine u Mostaru. Autori su bili stareine JAUO: major Borivoje S. Radulovi, kapetan (1. kl.) Radovan S. Ivanievi i kapetan (2.kl.) Mile Rakoevi. Vidi Branko Petranovi, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji, 1941-1945, tom 2 (Beograd: Rad, 1983), str. 93. etnika Dinarska divizija sastojala se od pet pukova i dve jedinice. Svaki puk sastojao se od dva bataljona. 95 Fikreta Jeli-Buti, etnici u Hrvatskoj, 1941-1945, str. 79-85. U decembru 1941. i januaru 1942, ove jedinice ule su u Ravnogorski pokret pod komandom Drae Mihailovia. 96 uro Stanisavljevi, Pojava i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj 19411942. godine, u Istorija XX veka: zbornik radova, tom 4 (Beograd, 1962), str. 96-97.
97 98
Ibid, str. 96-97. Todorovi, str. 135-136.
132
133
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija osloni upravo na Engleze i Amerikance.99 Poetkom juna 1943, kada je Vrhovna komanda etnikog pokreta vratila u Srbiju, Dragia Vasi je istupio iz Centralnog nacionalnog komiteta (do januara 1944). Otkad Mladen ujovi, po smrti Ilije Trifunovia-Biranina, preuzima komandu nad oruanim odredima u zapadnoj Bosni, Stevan Moljevi je, zapravo, postao glavni politiki savetnik Drae Mihailovia i glavni urednik lista Ravna Gora. Ravnogorski pokret je svoje glavne neprijatelje video u Nemcima i komunistima-partizanima. Glavni razlog za netrpeljivost prema komunistima bilo je reenje nacionalnog pitanja koje je predlagala Komunistika partija Jugoslavije. Njime se, naime, odbacivala mogunost objedinjavanja srpskih teritorija u jednoj dravi. etnici su tvrdili da se komunisti, odnosno partizani, spremaju da podele Srbe u etiri odvojene oblasti Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. etnici i jugoslovenski komunisti imali su veoma razliito vienje srpskog naroda komunisti su priznavali postojanje posebne makedonske i crnogorske nacije, koje su etnici poricali. etnici su komuniste, odnosno partizane, optuivali da ele da razore ili razbiju jedinstvo srpskog naroda, a da s druge strane planiraju stvaranje hrvatske federalne jedinice, koja bi obuhvatala Dalmaciju sve do Bokokotorskog zaliva.100 ivko Topalovi (1887-1972), predsednik Socijalistike partije Jugoslavije (bezuticajna politika organizacija), koji se 1943. prikljuio Ravnogorskom pokretu, opisao je etniku ideologiju kao antihrvatsku, antimuslimansku i antikomunistiku: [...] U ostalim krajevima pak [autor misli na Bosnu i Hercegovinu] srpsko etnitvo, poniklo iz odbrane od hrvatskog ustatva ideoloki je znalo samo za srbizam. Ono je izjednaavalo nacionalno pitanje i dravno pripadnitvo sa verom. Srbin, to je pripadnik pravoslavne crkve kome je svaki katolik Hrvat a svaki musliman Turin. Njih u srpskoj dravi valja
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kao neprijatelje iskoreniti, ili proterati. Ovaj srbizam je suta suprotnost jugoslovenstvu.101 Izgubivi neto od svoje politike prednosti nad komunistima, odnosno partizanima, Ravnogorski pokret je sazvao kongres u selu Ba od 25. do 28. januara 1944. Trebalo je usvojiti program budue organizacije nove Jugoslavije. Skup je organizovan kao odgovor na drugo zasedanje prevashodno komunistikog Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije, odrano 1943. godine, na kojem su postavljeni temelji budue jugoslovenske drave kao federativne drave sastavljene od est republika. Na kongresu je uestvovalo vie od tri stotine delegata iz itave zemlje i to je bila prilika da se izvesnim predratnim politikim strankama (Socijalistika partija Jugoslavije, Demokratska stranka i dr.) dozvoli povratak na politiku scenu, to se kosilo sa eljama glavnih ideologa etnikog pokreta (Stevan Moljevi i Dragia Vasi), koji su oseali averziju prema jugoslovenskim meuratnim politiarima i koji su bili za to da se pokret proiri, umesto da se stvara neka nova politika organizacija. Da bi poboljali imid pokreta i uvstili njegov demokratski karakter, predstavnici izvesnih politikih stranaka reili su da se okupe, dok se ne zavri rat, u koaliciju nazvanu Jugoslovenska demokratska narodna zajednica i da se svrstaju uz Ravnogorski pokret. U svojim zakljucima Kongres je predvideo restauraciju jugoslovenske drave i njeno proirenje teritorijama naseljenim Srbima, Hrvatima i Slovencima. Teritorija te drave ne bi bila nita manja od one koju je jugoslovenska delegacija zatraila na mirovnoj konferenciji po zavretku Prvog svetskog rata [vidi geografsku kartu br. 3 u Dodatku].102 Nova Jugoslavija je trebalo da bude parlamentarna monarhija na elu sa kraljem Petrom II Karaoreviem. Drava bi bila organizovana na federalnoj osnovi i sastojala bi se od tri jedinice Srbije, Hrvatske i Slovenije. Srpska federalna jedinica bi obuhvatila itav srpski narod. Isti princip vaio bi i za Hrvatsku i Sloveniju. Kongres je proglasio nevaeim sve teritorijalne izmene sprovedene pre i za vreme rata: Banovinu Hrvatsku, razbijanje Jugoslavije od strane okupatora i stvaranje Nezavisne Drave Hrvatske. Jugoslovenska orijentacija kongresa bila je u skladu sa stavovima jugoslovenske vlade u
99 Razlike u miljenju izmeu Dragie Vasia i Drae Mihailovia javile su se u prolee 1943, posle poraza na Neretvi i Drini. Dragia Vasi je kritikovao, pored ostalog, bespotednu borbu s partizanima u Crnoj Gori, Hercegovini i Sandaku. Vie puta je u pismima Drai Mihailoviu kritkovao slabosti etnikog pokreta. Osuivao je obiaje vojnika da rasipaju municiju na svadbama i drugim sveanostima, sklonost kao krvolonim postupcima, kao to je rezanje grkljana neprijatelju umesto usmrivanja vatrenim orujem i slino. Vidi N. Nikoli, Dragia Vasi: skica za portret nacionalnog revolucionara, str. 103; Nikola Milovanovi, Dragia Vasi: Od graanskog buntovnika do kontrarevolucionara, (Beograd: Nova knjiga, 1986), str. 35. 100 Ujedinjeno srpstvo (1944: 2).
101 ivko Topalovi, Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji, (Kragujevac: Pogledi, 2001), str. 204. 102 U to vreme jugoslovenska delegacija je traila da se Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca proiri podrujima Skadra (Albanija), Temivara (Rumunija), ustendila i Vidina (Bugarska), Segedina i Peuja (Maarska), Istre, Rijeke (Italija) i Koruke (Austrija).
134
135
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izbeglitvu, koja se izjasnila za stvaranje federativne drave sa tri jedinice (Srbija, Hrvatska, Slovenija). Meutim, ako su ideoloke voe Ravnogorskog pokreta uopte prihvatale takvo reenje, bilo je to jedino pod uslovom da Srbi u toj novoj dravi dobiju dominantnu ulogu.103 Pored toga, nova Jugoslavija je trebalo da bude ista drava bez nacionalnih manjina.104 3.3.3 Praksa etnikog ienja Ravnogorski pokret je 1944. godine objavio da nee biti kolektivnih odmazdi, ve jedino pojedinanih, protiv poinilaca zloina nad srpskim stanovnitvom. Istina je, meutim, bila da su etniki odredi u periodu od 1941. do 1944 sprovodili akcije odmazde i osvete nad Hrvatima i Muslimanima. Tokom celog sukoba komanda etnikog pokreta nastavila je da daje kontradiktorne izjave o merama osvete. Ipak, vostvo pokreta ili njegovi ideolozi su putem tampe i pamfleta izriito pozivali na osvetu. Osim toga, takve direktive izdavane su i na lokalnom nivou, posebno u istonoj Bosni i severnoj Dalmaciji. Osveta je dovoena u vezu sa politikom restrukturiranja jugoslovenske drave.105 Ona je sluila i kao opravdanje za ienje nesrpskog elementa sa teritorija pod etnikom kontrolom. Moljevi je smatrao da se mora voditi politika svrenog ina. Zacrtanu teritoriju je trebalo zauzeti poevi od Osijeka, Slavonskog Broda, Sunje, Karlovca, Knina, ibenika, Mostara i Metkovia, a nesrpske elemente oistiti ubijanjem onih koji su bili odgovorni za masakre nad Srbima, i proterivanjem Hrvata u Hrvatsku, a muslimana u Tursku ili Albaniju.106 U memorandumu koji je 26. februara 1942. napisao u Uicu pod naslovom Trenutna situacija u nekim srpskim oblastima i njihova uloga u stvaranju homogene Srbije, Stevan Moljevi je rekao da se meanje srpskog naroda sa Hrvatima i Muslimanima u Krajini, Bosni i Hercegovini vie ne moe
Kosta Nikoli, op. cit, str. 67. Ovo je bilo u skladu s odlukama kongresa odranog u selu Ba, a kako je prenelo Pomoravlje u prolee 1944. godine. Novinski lanci objavljeni u Milan B. Mati, Ravnogorska ideja u tampi i propagandi etnickog pokreta u Srbiji 1941-1944 (Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1995), str. 198-204. 105 Mihailo Stanii, Slom, genocid, odmazda, (Beograd: Slubeni list SRJ, 1999), str. 378. 106 O ovim namerama govori se u jednom pismu upuenom Dragii Vasiu (AVII, Ca, 32/2, k. 12). Delovi tog pisma citirani su u Stanii, Slom, genocid, odmazda, str. 53. Dokument je objavljen u Dedijer i Mileti, str. 33-34, kao i u Zborniku dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom 14, knj. 1, str. 101-103.
103 104
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija tolerisati. Premda su etnici tvrdili da se bore protiv faizma, etnika vojska sluila se istim metodama kao i njihovi zakleti neprijatelji. Iako treba napomenuti da su masakri koje su vrili etnici bili manjeg obima od onih koje je vrila vojska Nezavisne Drave Hrvatske, treba razmotriti koja je tano bila njihova priroda. Jesu li oni predstavljali puke akcije odmazde ili su pak kaznene ekspedicije etnika bile motivisane njihovim nacionalnim programom? Mora se konstatovati da etniki odredi nisu napadali samo hrvatske i muslimanske vojnike koji su se borili za Nezavisnu Dravu Hrvatsku, ve i civilno stanovnitvo, ukljuujui ene i decu. Takoe treba istai da je civilnih rtava akcija odmazde (starih, ena i dece) bilo znatno vie nego vojnih (vidi dole navedene primere, str. 55 i 56). Vojska Ravnogorskog pokreta terorisala je Hrvate koje je optuivala za izdaju Jugoslavije, odgovornost za poraz u aprilu 1941, i podrku politici istrebljivanja Srba koju je vodila Nezavisna Drava Hrvatske, posebno na podrujima gde je ivelo metovito stanovnitvo Srba i Hrvata i gde su ustae izvrile masakre nad Srbima. Muslimani Bosne, Hercegovine i Sandaka, o kojima se nije razmiljalo kao o naciji i koji su esto nazivani Turcima, takoe su bili rtva etnikog terora, kao i komunisti-partizani, koji su postali glavni neprijatelji etnikog pokreta. Etniko ienje bosanskih Muslimana koje je sprovodila etnika vojska adekvatno ilustruje kako su politiki i vojni ciljevi Ravnogorskog pokreta sprovoeni u delo. Prva zverstva nad Muslimanima u Bosni poinjena su ve u leto 1941. Prvi veliki masakr dogodio se u oblasti Ljubinja (jama avkarica), a za njim su usledili masakri u Kulen Vakufu (5. i 6. septembar 1941) i Koraju (26. i 27. novembar 1941). U periodu od 5. decembra 1941. do 20. januara 1942, kada su optinu Foa kontrolisale snage lojalne jugoslovenskoj vladi u izbeglitvu, izvreni su mnogobrojni masakri (u samoj Foi, u Goradu, Vlasenici i Srebrenici), kao odmazda za masakre Srba koje su poinile ustake formacije, u kojima je bilo i Muslimana. Na ovaj nain ubijeno je nekoliko hiljada Muslimana. Operacije JVUO poprimile su oblik kaznenih ekspedicija u kojima su uz masovne zloine pljaka i silovanje bile redovne pojave. Muslimanim su nanoene teke povrede noem (odsecani su ui ili nosevi ili su vaene oi), a mnogi su doiveli smrt klanjem. Ovi surovi obiaji nisu bili tipini samo za etniki pokret, jer su svi uesnici sukoba na teritoriji Jugoslavije vrili teror, ali za etnike su oni bili deo borbene tehnike. Meutim, surovosti ove vrste nisu specijalnost samo ovog dela Evrope ili sveta: na primer, u oba svetska rata neprijateljske strane na istonom frontu (Nemci i Rusi) poinile su jedna nad drugom zverstva i nehumana dela. Nakon zatija do kojeg je dolo po uspostavljanju
136
137
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija partizanskog taba na podruju Foe usledili su dalji masakri 19. avgusta 1942 tada je ubijeno oko dve hiljade ljudi, a nekoliko hiljada moralo je da pobagne. Najvei masakri dogodili su se na podruju Sandaka i u jugoistonoj Bosni i Hercegovini u januaru i februaru 1943. Dana 10. januara 1943, piui o operacijama izvedenim u januaru 1943, komandant etnikih odreda na podruju Lima i Sandaka Pavle I. urii izvestio je naelnika Vrhovnog taba (Drau Mihailovia) o sledeem: Akcija na desnoj obali Lima u srezu Bjelopoljskom zavrena je. Ista je izvedena tano po utvrenom planu. Rezultat ove borbe je: Potpuno su unitena sledea muslimanska sela (Sekcije: Pljevlje, Sjenica, Pe, Kolain): Voljevac, Gubovaa, Radijelja, Uanovii, Preseenik, Baturie, Donji Vlah (Sekcija Pljevlja), Mirovii, olja, Radojeva Glava, Medie, Pobretie, Donja Kostenica, Stublo, Vrh, Zminjac, ipovice, Negobratina, Osmanbegovo selo, Dupljaci, Jasen, Kostie, Kaevar, Ivanje, Godijevo, ilii, Gornja Crna, Gornji Radulii, Vrba, Crhalja, Kradenik, Sipanje, Liine (Sekcija Sjenica - Pe). Ukupno 33 sela. rtve: Muslimana boraca oko 400 (stotine) ena i dece oko ... 1000. Nae rtve: 14 mrtvih i 26 ranjenih od kojih 3 ene Do ovolikog broja naih rtava dolo je ne usled nepravilnog voenja od strane stareina, ve oiglednog neuvanja samih vojnika i njihovih herojskih juria na muslimane, koji su bili zatvoreni u svojim kuama. Sve kue u gore navedenim selima bile su popaljene, mada sam bio izdao nareenje da se ne pale. Do ovog paljenja dolo je usled pogibije iznetih naih boraca.107 Dana 13. februara 1943, Pavle I. urii podneo je naelniku vrhovnog taba sledei izvetaj, u kojem navodi: Akcija u Pljevljanskom, ajnikom i Foanskom srezu protivu muslimana izvrena je. Operacije su izvedene tano po nareenju i izdatoj zapovesti. Napad je poeo u odreeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvrile su dobivene zadatke na opte zadovoljstvo.
107
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Otpor neprijatelja bio je od poetka do kraja slab. Jedini vei otpor bio je na Trebekom brdu, koji je trajao 4. asa, ali i on je brzo savladan. Nai odredi 7. ovog meseca u toku noi, ve su izbili na r. Drinu, te su borbe zakljuno sa tim danom bile uglavnom zavrene, a zatim je nastalo ienje osloboene teritorije. Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena tako, da nijedan njihov dom nije ostao itav. Sva imovina je unitena sem stoke, ita i sena. Nareeno je i predvieno prikupljanje ljudske i stone hrane u odreenim mestima, za stvaranje magacina rezervne hrane i ishranu jedinica, koje su ostale na terenu radi ienja i pretresanja terena i umovitih predela, kao i radi sprovoenja i uvravanja organizacije na osloboenoj teritoriji. Za vreme operacija se pristupilo potpunom unitavanju muslimanskog ivlja bez obzira na pol i godine starosti. rtve: - Nae ukupne rtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesretnim sluajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih rtava: ena, staraca i dece. Za vreme poetnih operacija, muslimani su se dali u begstvo ka Metaljci, ajniu i r. Drini. Na Metaljci je naao sklonite mali deo stanovnitva. U ajniu se rauna da ima oko 2.000 izbeglica, a jedan deo je uspeo da umakne preko Drine pre nego to su odreene jedinice izvrile presecanje moguih odstupnih pravaca na tom sektoru. Sve ostalo stanovnitvo je uniteno.108 Broj rtava u dejstvima protiv Muslimana u januaru i februaru 1943. godine procenjen je na deset hiljada.109 Broj rtava u Crnoj Gori od 1942. do sre-dine 1943. procenjen je na oko tri hiljade, ili na sedam hiljada za sve ratne godi-ne zajedno (1941-1945). U Hrvatskoj su masakri bili brojni u severnoj Dalmaciji (u Kninskoj krajini), u oblastima Like, Gorskog Kotora i Korduna. Na tim pod-rujima etnikim snagama je komandovao pop Momilo uji (1907-1999), ko-ji se od januara 1942. nalazio na elu Dinarske etnike divizije. Od jeseni 1942. do prolea 1943. godine etnike snage su izvrile napade na brojna hrvatska sela i masakrirale stanovnike klanjem. Tokom operacije Dinara u oktobru 1942, pripadnici odreda kojim je komandovao Momilo uji zapalili su vie sela (Gata, Tugari, Ostrvice i dr.) i pobili celopkupno stanovnitvo. Po zavret-ku rata
Ovaj dokument je objavljen u Dedijer i Mileti, str. 329-333. Tomasevich, str. 258. Kada govori o ukupnom broju rtava Ravnogorskog pokreta, Vojislav eelj e navesti cifru od deset hiljada mrtvih. Ta cifra odnosi se, meutim, samo na operacije iz januara i februara 1943.
108 109
Ovaj dokument je objavljen u Dedijer i Mileti, str. 299-302.
138
139
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Momilo uji je proglaen odgovornim za smrt oko 1.800 osoba (ukljuujui ene i decu).110 Jugoslovenska dravna komisija proglasila ga je 1947. rat-nim zloincem zbog ratnih zloina poinjenih u Drugom svetskom ratu. Poto je iz Hrvatske pobegao u Italiju preko Slovenije, konano se 1949. nastanio u Sjedinjenim Dravama. Godine 1957. osnovao je organizaciju (etniki pokret Ravna Gora) koja je nastavila tradiciju etnikog pokreta Drae Mihailovia. Jugoslovenske vlasti su amerikih sudskim vlastima u vie navrata podnosile zahteve za njegovo izruenje, ali bez uspeha.111 U junu 1989, Momilo uji je Vojislava eelja proglasio etnikim vojvodom (odnosno vojskovoom). Prema tome, izmeu etnikog pokreta iz Drugog svetskog rata i politikog pokreta koji je 1990. godine osnovao Vojislav eelj postoji direktna veza.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 4.1. Konfederalizacija Jugoslavije i nezadovoljstvo rukovodstva Socijalistike Republike Srbije Tokom 1970-ih, a posebno 1980-ih godina, u vodeim krugovima srpske politike i kulturne scene javilo se nezadovoljstvo Jugoslavijom, koja je optuivana za marginalizaciju Srbije. Meutim, situaciju i budunost Jugoslavije kritikovale su i druge republike. Nakon perioda politikog i ekonomskog centralizma jugoslovenska federacija je u periodu od 1967. do 1974. godine reformisana. Na kraju tog procesa usvojen je novi ustav. Tim novim ustavom, koji je usvojen u februaru 1974. i kojim su obuhvaene izmene predloene prethodnih godina (1968. i 1971), stvoren je teren za konfederalizaciju zemlje, poto su republike i autonomne pokrajine dobile vea prava na utrb centralne vlasti federacije. Kao rezultat toga, poloaj republike Srbije postao je sloeniji, poto su dve autonomne pokrajine u njenom sklopu definisane kao zasebne federalne jedinice. Prema ustavima iz 1946. i 1963. godine, pokrajinska ovlaenja i ustanove utvrivala je sama republika Srbija. Prema ustavu iz 1974. godine, njih je, u konanoj instanci, utvrivala savezna vlada. Pokrajine su izjednaene sa republikama, a njihovi odnosi sa centrom u Srbiji postali su labavi i problematini. Ustavne promene elaboriralo je izmeu 1968. i 1972. liberalno srpsko rukovodstvo na elu sa Markom Nikeziem (1921-1990) i Latinkom Perovi (1933- ), koje je zagovaralo ograniavanje privrednih funkcija centralne vlade i jaanje autonomije republika. Godine 1972, liberalno rukovodstvo je na Titovu inicijativu smenjeno u korist konzervativnih snaga, koje su nastavile sa mnogobrojnim istkama po preduzeima i institucijama. Godine 1975, Predsednitvo Socijalistike Republike Srbije, zabrinuto zbog unutranjih napetosti u Srbiji, pokrenulo je pitanje meusobnih odnosa tri jedinice u sastavu republike.113 U junu 1976. godine osnovana je radna grupa koja je trebalo da proui ovo osetljivo pitanje. Radna grupa je u martu 1977. iz-nela svoje zakljuke srpskom Predsednitvu u svom zakljuku autori izvetaja su naveli da strukture vlasti Republike Srbije ne funkcioniu na itavoj teritoriji republike. Upozorili su vlasti na stvaranje tri razliita pravna sistema i tenden-ciju konstitutivnih delova Srbije ka udaljavaju jednih od drugih. Takoe su razmotrili kako se ostvaruje istorijsko pravo srpskog naroda na nacionalnu
ulicama Pritine traei da Socijalistikoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo bude dat status republike. Ove demonstracije su nemilosrdno uguene, kao i one iz prolea 1981, kada su izneti isti nacionalistiki zahtevi. 113 Dragoslav Markovi, ivot i politika: 1967-1978, II tom (Beograd: Rad, 1987).
4. Pojava srpskog nacionalnog pokreta 1980-ih godina i ideologija Velike Srbije

Vojnom pobedom partizana, odnosno, komunista, i njihovim dolaskom na vlast, status i uticaj srpske politike elite se smanjio u korist ravnotee izmeu republika jugoslovenske socijalistike federacije. Godine 1945-1946, komunisti su nacionalno pitanje proglasili reenim dolaskom na vlast radnike klase i izjednaavanjem svih naroda i narodnosti. Uprkos tome, pred kraj 1960-ih godina poele su politike krize i javni protesti: kriza u Hrvatskoj trajala je od 1967. do 1971, a protesti Albanaca od 1968. do 1981.112
110 Iz tog razloga Momilo uji je dospeo na spisak ratnih zloinaca koje su jugoslovenske vlasti sastavile posle 1945. Vidi Jovo Popovi, Marko Loli i Branko Latas, Pop izdaje (Zagreb: Stvarnost, 1988), str. 169-170. U decembru 1944, Momilo uji je prebegao u Sloveniju, odakle se u maju 1945. prebacio u Italiju. Poto su jugoslovenske vlasti traile njegovo izruenje, nekoliko godina je proveo krijui se, a onda se preselio u Sjedinjene Drave i preuzeo vostvo nad etniki pokret Ravna Gora. 111 Svoj poslednji zahtev Savezni sekretarijat za pravosue i optu upravu SFRJ podneo je u maju 1991. U maju 1999, hrvatski ministar pravde Zvonimir eparovi takoe je zatraio izruenje biveg etnikog vojnog voe zbog optube za ubistvo najmanje 1.500 osoba u oblasti Knina, Vrlike, Sinja, ibenika i Otoca. (Voice of America, http://www.voa.gov/miscl/croatia/dj53199.html, stranica konsultovana 7. februara 2005). 112 U periodu 1967 1971. u Hrvatskoj se javio nacionalistiki pokret koji je stremio jaanju suverenosti Socijalistike Republike Hrvatske. Glavne lidere Saveza Komunista Hrvatske, Miku Tripala i Savku Dabevi-Kuar, Tito je smenio u decembru 1971, zbog toga to nisu osudili nacionalistike pretenzije hrvatskih intelektualaca okupljenih oko Matice Hrvatske. Krajem novembra 1968, Albanci su demonstrirali na
140
141
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dravu u sklopu jugoslovenske federacije.114 Sadraj ovog dokumenta naiao je na neo-dobravanje rukovodstava autonomnih pokrajina, koja su imala podrku federa-lnih struktura. U to vreme ravnotea snaga nije bila pogodna za izmenu Usta-va i zbog ovog protivljenja pitanje je drano na ledu sve do poetka 1980-ih godina. U elji da obezbedi jedinstvo republike, srpsko rukovodstvo je isko-ristilo dogaaje na Kosovo u prolee 1981. da ponovo aktualizuje pitanje jedin-stva Srbije.115 Godine1985, nesuglasice izmeu politikog rukovodstva ue Srbi-je i rukovodstava autonomnih pokrajina navele su Savez komunista Jugoslavije da prizna da u Srbiji postoje unitranji sukobi.116 Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije priznao je da se pravo srpskog naroda na sopstvenu dravu, koje imaju i svi drugi narodi u federaciji, ne ostvaruje u potpunosti zbog toga to se u stvarnosti ne potuje ustavni princip prema kojem pokrajine pripadaju Srbiji, ali je upozorio rukovodstvo u Beogradu da mora da potuje suverena prava radnika, kao i svih naroda i narodnosti u autonomnim pokrajinama, i da problem jedinstva ne pokuava da rei centralistikim metodama. Savezu komunista Jugoslavije (SKJ) trebalo je oko deset godina da postane sasvim svestan ozbiljnosti dezintegracionih pojava u Srbiji. 4.2. Pokretanje srpskog nacionalnog pitanja Poetkom 1980-ih godina Jugoslavija je upala u duboku ekonomsku i drutvenu krizu, ije produbljivanje vlasti nisu bile u stanju da zaustave. U isto vreme, kosovski Srbi i beogradski verski i intelektualni krugovi doprineli su pokretanju srpskog nacionalnog pitanja u komunistikoj Jugoslaviji. Demonstracije Albanaca u prolee 1981. oznaile su poetak tog postepenog procesa. Koristei slabost Partije, svetenici (Atanasije Jevti, Irinej Bulovi, Amfilohije Radovi) su stali u odbranu srpskog nacionalnog interesa na Kosovu, koje se smatralo biolokom i duhovnom sutinom srpskog naroda i glavnim mestom u njegovom kolektivnom pamenju. Oni su upuivali apele i pisali lanke za asopise
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija koje je objavljivala Srpska pravoslavna Crkva (Pravoslavlje, Glas Crkve), u kojima su osuivali zloine albanskih separatista i nacionalista.117 Od 1982. godine, kosovski Srbi bili su odluni u tome da se suprotstave albanizaciji te oblasti. Postepeno su stvorili pokret otpora, koji su predvodili Kosta Bulatovi, Boko Budimirovi, Miroslav olevi i drugi. Pokret je odigrao presidnu ulogu u buenju srpske nacionalne svesti tokom 1980-ih godina. U jesen 1985, pokret je delio jednu peticiju kojom je osuivao albanski separatizam, smatrajui ga odgovornim za egzodus tamonjih Srba. Potpisivanje peticije predstavljalo je ponavljanje zahteva srpskog pokreta na Kosovu, koji je od tog trenutka postajao sve masovniji. Ovi aktivisti su pojaali pritisak na politiko rukovodstvo republike Srbije, federacije i SKJ. Dok su beogradski intelektualci prvu polovinu 1980-ih proveli aktivno branei ljudska prava i slobodu izraavanja, od 1985. glavna tema njihovih javnih i politikih nastupa bio je srpski narod. Udruenje knjievnika podravalo je kosovske Srbe, a istaknuti lanovi Akademije nauka i umetnosti (Pavle Ivi, Antonije Isakovi, Mihailo Markovi, Radovan Samari, Kosta Mihailovi i drugi) napisali su Memorandum u kojem su detaljno analizirali stanje u jugoslovenskom drutvu i poloaj Srbije u njemu. Taj dokument, za koji se esto pogreno navodilo da je tajni i zavereniki, zapravo je sainjen u okviru obavljanja svakodnevnih legalnih aktivnosti glavne sprske naune ustanove.118 Kada je nacrt dokumenta ve bio u poodmakloj fazi, on je nekim kanalom stigao do beogradskih dnevnih novina Veernjih novosti, u kojima je objavljen 24. septembra 1986. Njegovo objavljivanje je u politikom smilu okiralo i javnost i Savez komunista Jugoslavije. Nedovreno delo vie autora, Memorandum, kritika ocena situacije u jugoslovenskoj federaciji, nije bio koherentan spis. Kontradiktoran po sadraju, Memorandum poinje opisom privredne i politike krize iskazanim projugoslovenskim i univerzalistikim jezikom, pri emu se izraava aljenje zbog toga to je fenomen nacije dobio primat nad konceptom klase, ali se zavrava
117 Radmila Radi, Crkva i srpsko pitanje, u Neboja POPOV, Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pamenju (Beograd: Republika, 1996), str. 267-304. 118 Kosta Mihailovi, Vasilije Kresti, "Memorandum SANU": odgovori na kritike (Beograd: SANU, 1995), str. 14. Ovaj tekst Srpska Akademija nauka i umetnosti objavila je na engleskom jeziku pod naslovom Memorandum of the Serbian Academy of Sciences and Arts: Answers to Criticisms. Prevod na francuski naslovljen Le mmorandum de l'Acadmie serbe des Sciences et des Arts : rponse aux critiques objavio je LAge dhomme 1996, (Paris, Lausanne).
Ovaj izvetaj objavljen je u arko Papi, Vreme zastoja (Beograd: Ekonomika, 1990), str. 135-165. 115 Dokumenti SK Srbije: etrnaesta sednica CK SK Srbije: uzroci i posledice kontrarevolucionarne akcije na Kosovu, (Beograd: Komunist, 1981), str. 72-73. 116 U vezi s ulogom Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije u reavanju pitanja srpskog jedinstva vidi ta kau vaea partijska dokumenta o odnosima u SR Srbiji, Borba, 8. juli 1988, str. 5.
114
142
143
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija definisanjem konkretnih interesa srpskog na-roda. U tom zavrnom delu naglasak je na privrednom zaostajanju Srbije, nje-nom sloenom ustavnom poloaju zbog postojanja autonomnih pokrajni, kao i na poloaju Srba na Kosovu. Autori su verovali da najbogatije republike, Slove-nija i Hrvatska, ekonomski eksploatiu Srbiju i da je njihov odnos revanistiki zbog njene dominacije u prvoj Jugoslaviji (1918-1941). Verovali su da su alban-ski nacionalisti na Kosovu 1981. godine objavili totalni rat Srbima, rtvama fizikog, politikog, pravnog i kulturnog genocida. Zakljuili su da Srbima u Hrvatskoj jo od vremena nezavisne ustake drave (1941-1945) nije pretila tolika opasnost. Cilj ovih akademika bio je ponovno uspostavljanje ravnotee i izjednaavanje srpskog naroda s ostalim narodima u sastavu Jugoslavije. 4.3. Ideoloka transformacija Saveza komunista Srbije U drugoj polovini 1980-ih godina u Srbiji se nije se mogao javiti snaan nacionalni pokret bez podrke Saveza komunista Srbije. Zapravo, nacionalistiko preobraenje jedne frakcije ove partije poogodovalo je izraavanju dotad osuivane velikosrpske ideologije. Godine 1986. srpsko rukovodstvo je odluilo da nae reenje za ustavnu krizu koja je nagrizala republiku. Ono je godinama pokuavalo da pregovorima sa drugom stranom izdejstvuje promene u autonomnim pokrajinama. Polako se ilo ka kompromisu. Suoeni sa rastuim nacionalizmom, ti rukovodioci su morali da dokau da njihovi zahtevi za jedinstvenu republiku Srbiju nisu deo nacionlistike strategije.119 Politike voe u drugim republikama su sa sumnjiavou motrile aktivnosti svojih kolega u Srbiji. Mnogi od njih su, zapravo, smatrali da je tadanji predsednik Srbije, Ivan Stamboli, i sam nacionalista. Godine 1986. Partija se suoila sa sve otvorenijim pokretom otpora kosovskih Srba, kojem su sve veu podrku davali intelektualci u prestonici. Krajem septembra i poetkom oktobra, Partiju je potreslo objavljivanje delova Memoranduma Akademije nauka i umetnosti. Njen vrh je ustro reagovao, osuujui nacionalistiki sadraj Memoranduma. Nakon objavljivanja tog dokumenta meu komunistikom elitom Srbije dolo je do sve veih podela. Podela nije nuno bila na dogmatsko (ili konzervativno) i reformistiko krilo, mada je konzervativno bilo sklonije nacionalistikom opredeljenju. Reformsko krilo Partije je takoe bilo podeljeno po ovim pitanjima.
119 Ivan Stamboli, Put u bespue:odgovori Ivana Stambolia na pitanja Slobodana INIA, (Beograd : Radio B92, 1995).
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Godine 1987. Savez komunista se podelio u dve grupe jednu je predvodio Slobodan Miloevi, koji je proklamovao privrenost titoizmu i osudio srpski nacionalizam, ali i bezrezervno preuzeo zahteve kosovskih Srba, dok je drugu grupu predvodio Ivan Stamboli, koji je bio za ujedinjenje Srbije, ali uz potovanje autonomije pokrajina i jugoslovenskih saveznih struktura. Prvi je bio predsednik Partije, dok je drugi imao bazu u beogadskom komitetu SK (Saveza komunista). Jaz izmeu te dve frakcije stalno e se produbljivati i u septembru 1987. postae nepremostiv.120 Zbog kosovskog pitanja Partija konano usvaja srpski nacionalni cilj. Za samo nekoliko meseci predsednik SK Srbije Slobodan Miloevi uspeva da uvrsti svoju vlast. On je prisvojio nezadovoljstvo kosovskih Srba i Crnogoraca, koji su bili organizovani na nacionalnoj osnovi i van partijskih struktura. U trenutku kada je legitimitet Partije sve vie dolazio u pitanje zbog duboke privredne i drutvene krize, Miloeviu je uspelo da joj vrati legitimitet i predvodniku ulogu.121 Godine 1988-1989. dolo je to tzv. populistike anti-birokratske revolucije u vidu masovnih okupljanja u Vojvodini, centralnoj Srbiji i na Kosovu, radi davanja podrke kosovskim Srbima i novoj politici centralizacije Srbije.122 Posle masovnih javnih okupljanja u Novom Sadu 5. i 6. oktobra 1988, politiko rukovodstvo Vojvodine, koje je elelo da sauva autonomiju te pokrajine, primorano je na ostavke. Posle prvog neuspenog pokuaja 7. i 8. oktobra 1988, sline akcije u Titogradu dovele su do pada crnogorskih vlasti, 10. i 11. januara 1989. U oktobru 1988. organizacija komunista na Kosovu uklonila je sa vlasti Kauu Jaari i Azema Vlasija, koje je smatrala suvie blagonaklonim prema albanskom nacionalizmu, to je dovelo do protestnih okupljanja Albanaca. Cilj mobilizacije naroda bio je da Srbi ostvare kontrolu nad Kosovom, koje im je izmicalo iz ruku i ije
120 Razilazili su se pre svega u nainima i sredstvima sprovoenja politike partije. Odnosi su se zategli po pitanju imenovanja na najvie poloaje u SK Srbije, kao i na poloaje od stratekog znaaja za konsolidaciju moi i kontrolu nad dravnim aparatom i medijima. 121 Najvie zapanjuje to to je transformaciju komunizma u nacionalizam Miloevui sproveo uz podrku vojske (iji su eoni ljudi bili okoreli komunisti i pristalice Jugoslavije) i najviih ealona Saveza komunista Jugoslavije. Od septembra do decembra 1987. uklonio je svoje najvanije kritiare iz Partije, meu kojima i predsednika Srbije Ivana Stambolia, koji je, zapravo, odgirao znaajnu ulogu u Miloevievom politikom usponu. 122 Yves Tomi, Milosevic et la mutation de la Ligue des communistes de Serbie: du communisme au nationalisme populiste (1986-1989) /Miloevi i transformacija Saveza komunista Srbije: od komunizma do populistikog nacionalizma/ (L'Autre Europe, br. 34-35, mart 1997).
144
145
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija stanovnitvo je sada bilo 90 % albansko. Izmene Ustava Srbije kojima je suena autonomija pokrajina zvanino su usvojene 28. marta 1989. Posle daljih demonstracija Albanaca, na Kosovu je proglaeno vanredno stanje. Tokom 1989. sukobi u Savezu komunista Jugoslavije su se intenzivirali, posebno izmeu rukovodstva Srbije i rukovodstva Slovenije. Kriza se produbila kada je Srbija prekinula ekonomske odnose sa Slovenijom, poto su slovenake vlasti zabranile okupljanje kosovskih Srba i Crnogoraca u Ljubljani. Za razliku od 1970-ih i prve polovine 1980-ih godina, kada se srpsko komunistiko rukovodstvo u tenji za jedinstvenom Socijalistikom Republikom Srbijom pozivalo na potrebu racionalizacije dravnih funkcija radi ublaavanja privredne i drutvene krize, u drugoj polovini 1980. godina njegov glavni cilj je bio objedinjavanje srpskog narodu u sopstvenoj republici. U rasponu od nekoliko godina, nacionalistiki orijentisane politike elite prele su sa zahteva za objedinjavanje Socijalistike Republike Srbije na zahtev za objedinjavanje srpskog naroda. Poto je to bila logika naela jedinstva, jedinstvo se nije moglo ograniiti na Srbiju, ve je moralo obuhvatiti, u relativno bliskoj budunosti, teritorije naseljene Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Srpski nacionalisti, tako, od 1989. poinju da se usredsreuju na poloaj Srba u Hrvatskoj. Rukovodstvo u Beogradu se tome nije protivilo. Dana 9. jula 1989, nekih 80.000 Srba iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije okupilo se u blizini Knina na proslavi estote godinjice Kosovske bitke. Savez komunista Srbije je sve vie usvajao saaj Memoranduma Akademije nauka i umetnosti, u kojem se osuivao podreen poloaj Srbije i Srba u komunistikoj Jugoslaviji. Nacionalistika ideologija se koristila kao sredstvo za vraanje legitimiteta Partiji i za njeno jaanje. I dok komunistike partije u drugim socijalistikim zemljama centralne i istone Evrope nisu uspevale da zaustave osipanje svoje moi, Partija u Srbiji je uspela da ojaa svoju mo i konsoliduje svoju poziciju uoi uvoenja politikog pluralizma i institucija reprezentativne demokratije 1990. godine. Narodni pokret u Srbiji moe se protumaiti kao reakcija na marginalni poloaj te republike u jugoslovenskoj federaciji i stagnaciju njene privrede. Srbija se nala u procepu modernih razvojnih tokova i elje za ouvanjem zastarelih drutvenih struktura. Srpske voe su stremile redefinisanju ustavnog statusa Srbije, kao i njenih odnosa sa drugim republikama, putem centralizacije saveznih ovlaenja. Otvaranje srpskog nacionalnog pitanja olakale su privredna i drutvena kriza i slabost jugoslovenske drave, iju su koheziju podrivale ekonomske i politike deobe.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 4.4. Politike ideje Vojislava eelja Vojislav eelj je postao lan Saveza komunista Jugoslavije sa esnaest i po godina, kao predstavnik uenika svoje srednje kole.123 Na Univerzitetu u Sarajevu nalazio se na vanim poloajima u Savezu studenata. Studirao je pravo i istakao se time to je, umesto za etiri, diplomirao za dve godine i osam meseci. Godine 1976. nastavio je studije na Pravnom fakultetu u Beogradu, stekavi titulu magistra u junu 1978, a godinu dana kasnije, sa dvadeset i pet godina, odbranio je doktorsku disertaciju.124 Nakon to na konkursu za asistenta na Pravnom fakultetu u Sarajevu nije izabran u to zvanje, Vojislav eelj se zaposlio na Fakultetu politikih nauka. Od decembra 1979. do novembra 1980. godine sluio je vojni rok u Beogradu, ali je za to vreme izgubio mesto na fakultetu. Za taj zastoj u karijeri optuio je profesore muslimanske nacionalnosti (Atifa Purivatru, Hasana Suia i Omera Ibrahimagia), nazvavi ih panislamistima i nacionalistima.125 U to vreme Vojislav eelj prvi put jasno formulie svoje tadanje politike ideje.126 Od septembra 1981. ponovo dri nastavu na Fakultetu politikih nauka u Sarajevu, iz oblasti meunarodnih odnosa. Poetkom 1980-ih godina Vojislav eelj poinje da uestvuje u intelektualnim raspravama. Skrenuo je panju na sebe time to je podrao Nenada Kecmanovia, kojeg su politike vlasti Bosne i Hercegovine napale zbog njegovih kritikih lanaka u beogradskom nedeljniku NIN.127 Takoe, eelj je napao Branka Miljua, sekretara Saveza komunista Sarajeva, da je u svom magistarskom radu, navodno, prepisivao od drugih.128 Ujedno je u Knjievnoj rei kritikovao univerzitetske profesore
123 124
Nada BOJI, Ko ste vi, Vojislave eelju? (Beograd: Dereta, 1992), str. 40. Naslov disertacije bio je: Politika sutina militarizna i faizma. BOJI, str.
75. Vojislav eelj, Hajka na jeretika (Beograd: ABC Glas, 1991), str. 12. Objavio je niz lanaka u raznim asopisima (Knjievna re, NIN, Duga, Ideje) osuujui argumente reakcionarnih panislamista, grupe muslimanskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine koja je bila povezana sa Hamdijom Pozdercem, predsednikom Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hecegovine. Vojislav eelj je dao istorijski prikaz te kontroverze i polemike u svojoj knjizi Hajka na jeretika, str. 37-42. 127 Vojislav eelj, Osvajanje slobode, (Beograd: ABC Glas, 1991), str. 110. Nenad Kecmanovi je 1981. objavio nekoliko lanaka u beogradskom nedeljniku NIN, u kojima je kritikova Savez komunista Bosne i Hercegovine zbog suprotstavljanja ideolokom usmerenju Saveza komunista. eelj, Hajka na jeretika, str. 18. 128 eelj, Hajka na jeretika, str. 43-48. Branko Milju je bio asistent na Fakultetu politikih nauka i, isto kao i Vojislav eelj, predavao je meunarodne odnose. Mesto mu
125 126
146
147
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija muslimanske nacionalnosti (Atifa Purivatru, Hasana Suia i Muhameda Filipovia) zbog osujeivanja njegove karijere.129 Prebacivao im je uee na jednoj meunarodnoj konferenciji u Madridu posveenoj Zelenoj knjizi Muamera Gadafija. Tvrdio je da su u svojim radovima pomenuti intelektualci zastupali panislamska gledita.130 Zbog svojih stavova Vojislav eelj je iskljuen iz Saveza komunista 4. decembra 1981.131 Osloboen je izvoenja nastave na Fakultetu politikih nauka, a u prolee 1982. imenovan je za istraivaa u Insitutu za drutvena istraivanja, ustanovi pri tom Fakultetu.132 Jedan broj beogradskih intelektualaca, uglavnom pisaca i istaivaa u oblasti drutvenih nauka, stao je u njegovu odbranu, pisanjem protestnih pisama vladi Republike Bosne i Hercegovine, Centralnom komitetu Saveza komunista Bosne i Hercegovine i Fakultetu politikih nauka u Sarajevu.133 Negde u to vreme Vojislav eelj je poeo veoma otro da kritikuje nain na koji se u okviru Jugoslavije reavalo nacionalno pitanje: zagovarao je upotrebu sile protiv kosovskih Albanaca i osuivao pasivnost srpskog politikog rukovodstva u reavanju kosovske krize. Po njegovom miljenju, Muslimani u Bosni i Hercegovini nisu bilii narod, ve verska grupa. Izraavao je zebnju da e Bosna i Hercegovina postati republika u kojoj e odluujuu re imati Muslimani. U poslednje vrijeme, Vojo je bio zagovornik ideje mijenjanja Ustava SFRJ, koji po njegovom miljenju, daje prevelika ovlatenja pokrajinama. Smatrao je da bi novim Ustavom trebalo ojaati nadlenosti Federacije. Kao primjer navodio je da politiko rukovodstvo Srbije, na koje je inae imao odreenih primjedbi, zbog pasivnog dranja prema Kosovu, ne moe da povue neki radikalniji potez za sreivanje situacije na Kosovu, upravo zbog toga to autonome pokrajine u okviru Srbije imaju suvie vlasti. Smatrao je da je Srbiji napravljena nepravda to su samo u njenim granicama formirane autonomne pokrajine, a to nije uinjeno u Hrvatskoj,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija gdje je po istoj analogiji, trebalo formirati autonomnu pokrajinu za Liku i Kordun, gdje je dominantno srpsko stanovnitvo. U tom smislu je isticao da su tamo mogunosti Srba da iskau svoja nacionalna osjeanja i obiljeja, manja nego u Srbiji. Stekla sam dojam da je za formiranje autonomnih pokrajina okrivljivao druga Tita. Stajao je na stanovitvu da je i crnogorska nacija svjesno isforsirana i da se tu u stvari radi o Srbima, za koje, inae, tvrdi da su daleko svesrdnije prihvatili jugoslovenstvo nego drugi narodi u Jugoslaviji. Isto tako, smatrao je da Muslimani nisu nacija, odnosno narod, te da se tu radi o jednoj islamskoj konfesionalnoj skupini. Bio je zaplaen da bi Bosna i Hercegovina mogla da se razvije u istu muslimansku republiku i da djelatnost pojedinaca iz javnog ivota to ima kao konaan program i cilj, to bi, po njegovom miljenju, moglo dovesti do iseljavanja Srba iz Bosne. U tom smislu smatrao je da je i poloaj intelektualaca srpske nacionalnosti u Sarajevu neravnopravan u odnosu na Muslimane, to bi znao argumentovati sa nizom injenica.134 U periodu 1982-1983, u razgovorima sa svojim sarajevskim poznanicima eelj je govorio o moguoj teritorijalnoj podeli Bosne i Hercegovine u tri dela: srpski, hrvatski i muslimanski.135 Prvi put Vojislav eelj je pritvoren (na dvadesetsedam sati) u februaru 1984, a potom u aprilu 1984 (na tri dana). Ovo drugo hapenje dogodilo se u u jednom stanu u Beogradu gde je Slobodni univerzitet organizovao predavanje, a oko te ustanove bili su okupljeni kritiki nastrojeni intelektualci, meu kojima i disident Milovan ilas.136 Dana 15. maja 1984. eelj je ponovo uhapen, da bi 9. jula te godine bio osuen na osam godina zatvora za kontrarevolucionarnu delatnost protiv drutvenog poretka. Optuen je da je odgovoran za sadraj rukopisa Odgovori na anketu-intervju: ta da se radi?, koji je Sluba dravne bezbednosti (tajna policija) pronala u njegovom stanu. U tom dokumentu on je zagovarao reogranizaciju jugoslovenske federacije u etiri republike (Srbiju, Makedoniju, Hrvatsku i Sloveniju), kao i reviziju granice izmeu Srbije i Hrvatske:137
134 Prema svedoenjima eeljevih kolega sa Fakulteta politikih nauka u Sarajevu, objavljenim u Vojislav eelj, Veleizdajniki proces (Beograd: ABC Glas, 1991), str. 22. 135 Vidi svedoenja eeljevih kolega sa Fakulteta politikih nauka u Sarajevu, objevljenim u eelj, Veleizdajniki proces. 136 eelj, Veleizdanjiki proces, str. 42. 137 Ovaj tekst je, zapravo, bio odgovor na anketu koju su novinari Duan Bogavac i Slobodan Kljaki sproveli za Komunist, list Saveza komunista Jugoslavije, meu vienim linostima jugoslovenske kulturne scene. Autori Vojislava eelja nisu
je, meutim, zamrznuto zbog politike funkcije koju je imao u Savezu komunista Bosne i Hercegovine. Prema tvrenju Vojislava eelja, Branko Milju je bio jedan od predvodnika politike kampanje protiv Nenada Kecmanovia, takoe univerzitetskog profesora. eelj, Osvajanje slobode, str. 138. 129 eelj, Hajka na jeretika, str. 164. 130 Ibid, Hajka na jeretika, str. 7-12. 131 Vojislav eelj, Zato sam iskljuen iz Saveza komunista? (Knjievna re, 25. decembar 1981), objavljeno u Vojislav eelj, Hajka na jeretika, (Beograd: ABC Glas, 1991), str. 27-36. 132 Ibid, str. 27-36. 133 Ovi spisi objavljeni su u Vojislav eelj, Disidentski spomenar (Beograd: ABC Glas, 1991), str. 28-30.
148
149
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija [...] Nuno je ukidanje autonomnih pokrajina, ili bar njihovo striktno podvoenje pod srbijanski suverenitet, s obzirom da je u Vojvodini veinsko stanovnitvo srpsko, a na Kosovu je pretean dio albanske etike skupine pokazao spremnost i odlunost za voenje separatistike politike, pa bi mu svako dalje davanje politikih beneficija bilo nesvrsishodno i tetno sa stanovita optejugoslovenskih interesa i dravnog razloga koji u ovakvim sluajevima ima presudan znaaj. Jugoslovenska federacija bi se sastojala od etiri stvarno ravnopravne republike: Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije. Nuno je i novo teritorijalno razgranienje izmeu Srbije i Hrvatske. S obzirom na djeliminu teritorijalnu izmijeanost srpskog i hrvatskog stanovnitva na podruju Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Slavonije, razgranienje bi se ostvarilo na principu koji podrazumijeva da u granicama Hrvatske ostane isti broj graana srpske nacionalnosti kao u Srbiji hrvatske, prema podacima iz posljednjeg popisa stanovnitva. Time bi konano bilo rijeeno srpskohrvatsko nacionalno pitanje na naelima humanizma i demokratije, te uvrena meunacionalna sloga i zajednitvo, a izbjegnut jedan od osnovnih uzroka razdora iz prolosti.138 Zahvaljujui angaovanju jugoslovenskih intelektualaca sluaj Vojislava eelja dobio je meunarodnu vidljivost, pa e on odsluiti samo godinu dana i deset meseci od izreene zatvorske kazne.139 Poetkom 1980-ih, Vojislav eelj se ideoloki pribliio nacionalistiki orijentisanim intelektualcima, poput Vuka Drakovia (1946-), koji je ranije takoe iveo u Hercegovini i s kojim se eelj upoznao u januaru 1982, i Dobrice osia (1921-), biveg lana Saveza komunista Jugoslavije i od 1960-ih godina politikog disedenta.140 U to vreme ova dva
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pisca bili su najbolji eeljevi prijatelji.141 Meutim, mada su obojica branili srpski nacinalni interes, ovi knjievnici nisu bili i politiki istomiljenici: Dobrica osi je ostao privren svom ueu u partizanskom komunistikom pokretu tokom Drugog svetskog rata, dok je Vuk Drakovi radio na rehabilitaciji etnikog pokreta Drae Mihailovia. Iako je Vojislav eelj bio veliki potovalac Dobrice osia, na ideolokom planu mu je bio mnogo blii Vuk Drakovi. Tako je Drakovi ak krstio eeljevog najstarijeg sina. Vuk Drakovi, bivi novinar jugoslovenske novinske agencije Tanjug, koji je bio iskljuen iz Saveza komunista Jugoslavije, poeo je da zastupa srpske nacionalne interese poetkom 1980ih. Poznato je njegovo pismo hrvatskim vlastima u kojem je protestvovao zbog kulturnog genocida za koji je tvrdio da se sprovodi nad Srbima u Hrvatskoj, traei da im se vrati kulturna i duhovna autonomija koju su uivali pre 1941. Smatrao je da su Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ugroena manjina, da im na Kosovu preti istrebljenje i da im u Crnoj Gori nije dozvoljeno da se slobodno nazivaju svojim etnikim imenom.142 Sa drugim piscima on je osuivao politika suenja Srbima u Bosni i Hercegovini, a posebno je naglaavao egzodus 200.000 Srba iz te republike.143 Godine 1986, pisci Vuk Drakovi i Milan Danojli odrali su, zajedno s istoriarem Veselinom uretiem, seriju predavanja po Severnoj Americi.144 Posle 1986. godine, Vojislav eelj se prikljuio monom nacionalnom pokretu za jaanje poloaja Srbije u okviru jugoslovenske federacije. Uestvovao je, na primer, u demonstracijama koje su organizovali srpski aktivisti na Kosovu; bio je meu demonstantima koji su 8. jula 1988. otputovali u Novi Sad, da bi tamo protestovali protiv pokrajinskih voa u Vojvodini, koje su optuivali da ne podravaju
i vesti BETE od 24. juna 1999. godine u prevodu na Francuski Balkans Courrier-a: http://www.balkans.eu.org/article3103.html, konsultovana 7. februara 2005). 141 eelj, Veleizdajniki proces, str. 15-17. 142 To pismo upueno politikim vlastima Republike Hrvatske objavljeno je u tampi srpske dijaspore, izmeu ostalog u etnikim novinama, br. 279 iz maja 1986, str. 3, kao i u Srbiji: glasu srpskih boraca, br. 263, mart 1986, str. 3-4. 143 U pismu od 9. januara 1986. koje su Predsednitvu Jugoslavije, Predsednitvu Republike Srbije i sredstvima informisanja uputili Vuk Drakovi, Vojislav Lubarda, Gojko ogo i Rajko Nogo. Pismo je objavljeno u novinama Srbija: glas srpskih boraca, br. 264, april 1986, str. 2. 144 Na napad Vjesnika, zvaninih zagrebakih dnevnih novina, Vuk Drakovi e urednitvu odgovoriti u septembru 1986. Njegov odgovor etnike novine e objaviti u novembru 1986. Veselin ureti je autor knjige o Saveznicima i etnicima u Drugom svetskom ratu, u kojoj se rehabilituje Ravnogorski pokret.
intervjuisali, ali on je eleo da odgovori na njihova pitanja. Tekst je objavljen u Vojislav eelj, Demokratija i dogma, (Beograd: ABC Glas, 1991), str. 117-137. 138 eelj, Demokratija i Dogma, str. 130. 139 Vojislav eelj, Pravo na istinu, (Beograd: ABC Glas, 1991). Ovo delo je zbirka protestnih pisama, peticija i dopisa koje su jugoslovenski i strani intelektualci upuivali jugoslovenskim vlastima povodom kazne od osam godina zatvora izreene Vojislavu eelju 1984. godine. 140 Vuk Drakovi, roen 1946. u Vojvodini, u srpskoj porodici poreklom iz Hercegovine, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu (1968). Od 1969. do 1978. radio je kao novinar Jugoslovenke novinske agencije TANJUG, a zatim za novine Rad. U prvoj polovini 1980-ih godina napisao je nekoliko romana, a tokom 1990-ih postao je glavni protivnik reima Slobodana Miloevia. Trenutno je ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (zvanina web-stranica Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore: http://www.mfa.gov.yu/Officials/draskovic_e.html, konsultovana 7. februara 2005,
150
151
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kosovske Srbe.145 Nakon to su vlasti u republici Srbiji zapoele s ustavnim reformama 1988, uestvovao je u debatama koje su o ustavnim promenama organizovali Udruenje knjievnika (22. februar 1988), Srpsko filozofsko drutvo (22. mart 1988) i Srpska akademija nauka i umetnosti (17. i 18. mart 1988). Predlagao je da se jugoslovenska federacija preuredi tako da, umesto osam federalnih jedinica (est republika i dve autonomne pokrajine), obuhvati samo tri federalne jedinice utemeljene na postojanju samo tri nacije u Jugoslaviji Srba, Hrvata i Slovenaca. eelj je smatrao da su Makedonci i Muslimani izmiljene nacije.146 Srpska federalna jedinica je, pored Srbije, trebalo da obuhvati Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i druga podruja, i mogla je biti organizovana na principu regionalne autonomije ovih istorijskih provincija.147 Zagovarao je ukidanje ovlaenja Autonomnim pokrajinama Vojvodini i Kosovu.148 Time se Vojislav eelj uklapao u konceptualne okvire prve Jugoslavije (1918-1941), koja je priznavala samo tri konstitutivna naroda, i bio je na liniji reenja koja su vreme prve Jugoslavije predlagali srpski nacionalisti, odnosno da jugoslovenska federacija treba da se sastoji od tri jedinice srpske, hrvatske i slovenake. On je u to vreme verovao i da je potrebna nova kolonizacija Kosova i Metohije, da bi se razreile kriza i napetosti u toj autonomnoj jugoslovenskoj provinciji. Velika koncentracija Albanaca na jednoj teritoriji, po njegovom miljenju injenica od stratekog znaaja, predstavljala je opasnost, zbog ega je predlagao raseljavanje veeg dela albanske nacionalne manjine po celoj Jugoslaviji.149 Godine 1988. sainio je nacrt za izmenu Ustava Jugoslavije iz 1974. godine i Ustava republike Srbije.150 Godine 1989. on je pad autonomakog rukovodstva Vojvodine, potinjavanje politikog rukovodstva Kosova rukovodstvu u Beogradu, i promenu garniture na vlasti u Crnoj Gori video kao prvu fazu u ujedinjavanju srpskog naroda.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Srbi treba da povrate svoju politiku mo i uticaj, treba da se postave shodno svojoj politikoj snazi. to se tie etapa, mislim da je prva etapa sa Vojvodinom, Kosovom i Metohijom i Crnom Gorom postignuta. U Crnoj Gori je bilo javnih zahteva da bude Crna Gora prikljuena Srbiji a u Bosni i Hercegovini i u srpskim delovima sadanje Hrvatske, dolo je do velikih uznemirenja Srba. Tamo je bilo i velikih demonstracija. Pre mesec dana recimo u Banja Luci, Drvaru i nekim hercegovakim mestima, u Kninu, Srbu u Lici, u Pakracu srpski narod se i tamo sve vie budi, ustaje i javno izraava svoje zahteve. I to je povod razmiljanju da e dovesti do prirodnog ujedinjenja srpskog naroda u celini i politiki i kulturno i ekonomski.151 U drugoj polovini 1980-ih godina Vojislav eelj je produbljivao veze sa srpskom politikom emigracijom etnike orijentacije, posebno sa pokretom Momila ujia, biveg komandanta etnike dinarske divizije. Ovaj pokret etnikih veterana, poznat pod nazivom Pokret srpskih etnika Ravne Gore u slobodnom svetu, imao je za cilj oslobaanje Srba od komunistike diktature i ujedinjavanje srpskih zemalja.152 Kada je posle trogodinje zabrane dobio paso, Vojislav eelj je 1989. godine otputovao u Sjedinjene Drave, Kanadu i Australiju i tamo proveo tri meseca, sastajui se sa predstavnicima raznih organizacija srpske dijaspore. Drao je predavanja u kojima je izlagao svoj nacionalni program:153 Mi Srbi treba da u okviru Jugoslavije odredimo svoje nacionalne ciljeve, svoj nacionalni program i granice svoje dravnosti i da prepustimo toj naoj, navodnoj sjevernoj brai Hrvatima i Slovenima, njihovoj slobodnoj volji, da se izjasne da li ele da ive u takvoj dravi ili ne ele. Srpski narod nije apriori protiv postojanja Jugoslavije. Srpski narod je, duboko sam ubijeen, za postojanje Jugoslavije ali ne Jugoslavije po svaku
151 Intervju koji je Vojislav eelj dao tampi srpske dijaspore, objavljen i u Vojislav eelj, Horvatove ustake fantazmagorije i druge politike rasprave (Beograd: ABC Glas, 1992), str. 96-97. 152 Vidi re urednika iz julskog broja Srbije: glasa srpskih boraca iz 1986. godine, pod naslovom Na stav i naa poruka: /prevod s engleskog:/ etniki pokret Ravne Gore stvorio je srpski narod, koji je prolio krv radi njegovog osnivanja. Ciljevi tog pokreta bili su i ostali sloboda, jedinstvo i napredak svega srpskog. [...] Mi nismo stranka, grupa ili klika u slubi pojedinaca. Mi smo iva, borbena snaga srpskog naroda, spremni smo da se rtvujemo za slobodu Srpstva i jedinstvo svih srpskih zemalja. 153 Ta njegova predavanja objavljena su u eelj, Horvatove ustake fantazmagorije i druge politike rasprave. Neka je takoe objavila i etnika tampa u Sjedinjenim Dravama.
145 U septembarskom broju iz 1988. godine Srbije: glasa srpskih boraca, glasnika Pokreta srpskih etnika Ravne Gore, objavljeno je eeljevo otvoreno pismo Boku Kruniu, koji se tada nalazio na elu Autonomne pokrajine Vojvodine. 146 Vojislav eelj, Pledoaje za demokratski ustav, (Beograd: ABC Glas, 1991), str. 26. Dolo je do izmene stava u odnosu na tekst Odgovori na anketu-intervju: ta da se radi?, gde je govorio o federaciji sa etiri republike: Srbijom, Hrvatskom, Slovenijom i Makedonijom. 147 eelj, Pledoaje za demokratski ustav, str. 32-33. 148 Ibid, str. 40. 149 eelj, Osvajanje slobode, str. 184. 150 Ovi tekstovi objavljeni su u eelj, Pledoaje za demokratski ustav.
152
153
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija cijenu. Samo one Jugoslavije koja bi svojim granicama potovala granice srpske dravnosti garantovane Londonskim ugovorom. Dakle, u sluaju opstanka federalne Jugoslavije, srpska federalna jedinica u svojim granicama mora da ima, ne samo dananju Srbiju, dananje pokrajine Vojvodinu, Kosovo i Metohiju, nego i Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Dubrovnik, Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun, istonu Slavoniju i Baranju. Sve ove granice nisu garantovane Londonskim ugovorom; njih je obiljeio Ante Paveli u toku Drugog svjetskog rata. Obiljeio ih je srpskim grobljima, masovnim grobnicama, srpskim stratitima, logorima, klanicama, jamama. A miljenja sam da srpski narod ni po koju cijenu ne smije dozvoliti da bilo koje masovno groblje ostane van granica srpske drave.154 U svojim predavanjima eelj je traio uvoenje sankcija Hrvatima, krivim za veinsku podrku reimu Ante Pavelia tokom Drugog svetskog rata. Smatrao je da je Hrvatska jedna proizvoljno kreirana drava kojoj su 1945. godine pripale teritorije koje nikada ranije nije imala, kao npr. Dubrovnik. U vezi s Kosovom bio je jo osvetoljubiviji: to se tie Kosova i Metohije srpski narod je kroz svoju istoriju vie puta ratovao za Kosovo i Metohiju. Ako bude potrebno, srpski narod e ponovo ratovati za Kosovo i Metohiju. I rijeke krvi e se proliti da Kosovo i Metohija ostanu srpska teritorija, ako nas na to prisile. Mi ne prijetimo ali obeavamo, ako budemo prisiljeni, tako emo uraditi. Smatram da jedno od naela tog Srpskog programa treba da bude zahtev za novom kolonizacijom Kosova i Metohije. Na koji nain? [...]Meutim, na Kosovo i Metohiju bi se mogli preseliti srpska i jugoslovenska prestonica, svi dravni organi, ustanove i institucije. To bi podrazumjevalo preseljenje vie stotina hiljada dravnih inovnika i lanova njihovih porodica. Zatim na Kosovo i Metohiju bi se mogle preseliti sve vojne i policijske akademije, sve vojne ustanove koje nisu direktno vezane za komandovanje pojedinim armijskim oblastima. Na taj nain poinjalo bi se naseljavati to vie dravnih inovnika, dravnih slubenika na Kosovu. Onaj ko nee da se preseli da bude jednostavno otputen iz dravne slube i neka se sam snalazi. Dravni inovnici koji su decenijama posle rata uivali najvie privilegije treba da daju svoj doprinos rjeavanju naeg kljunog problema.155
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pre povratka u Srbiju eelj je srpsku emigraciju pozvao da bude ujedinjena, kako bi mogao da se formira jedan srpski demokratski pokret. Po njegovom miljenju, njihova zajednika platforma mogla je biti: 1 Definitivno ruenje kulta linosti Josipa Broza Tita kao zlikovca i tiranina koji nam je najvee nacionalne poraze naneo, kao i okonanje komunistike diktature i samovolje antisrpske koalicije nad naom otadbinom. 2 Obnavljanje granice srpske dravnosti po istorijskim i etnikim kriterijumima, na kojima su one zasnovane i u tekstu Londonskog ugovora iz 1915. godine. 3 Uspostavljanje demokratskog reima s viepartijskim sistemom i slobodnom trinom privredom.156 Dana 28. juna 1989, Momilo uji, koji jeVojislava eelja upravo proglasio vojvodom etnikog pokreta, dao je izjavu u kojoj se izjasnio za ujedinjenje srpskih zemalja: Dolaze dani vaskrsa i obnove SRPSKE DRAVE na Balkanu u kojoj e biti ujedinjeno svo Srpstvo i sve srpske zemlje sa granicama dokle dopiru nai hramovi, domovi i grobovi. Da to to pre postignemo, treba da utvrdimo nae srpsko duhovno i nacionalno jednistvo pod blagoslovom nae Svetosavske Crkve, sa vjerom u Boga i Svetoga Savu, spremni na svekolike rtve u borbi u kojoj emo izvojevati pobjedu i slobodu, ne oekujui od nikoga pomo osim od Boga Svemogueg. Hrvati su nam kroz vjekove bili i ostali najvei dumani koji su nas u prolom ratu poklali vie nego Turci za pet stotina godina. Sa njima nema nikakvog pregovora, razgovora i nagaanja. Mi emo zaposjesti granice naih srpskih zemalja i nema sile koja e nas maknuti sa tih granica. (kurziv Y. T.).157 Vojislav eelj je svoj projekat Velike Srbije zasnivao i na istorijskim i na etnikim pravima. esto se pozivao na meunarodno pravo da bi opravdao teritorijalne granice budue srpske drave, posebno one prema Makedoniji i Hrvatskoj. to se tie Hrvatske, svoje argumente je temeljio na Londonskom ugovoru, koji su 26. aprila 1915. potpisale drave Antante i Italija, da bi Italiju navele da ue u rat protiv Nemake i Austrougarske.158 Taj Ugovor, sa etiri drave potpisnice (Velika Britanija, Francuska, Rusija i Italija), nastao u tajnim pregovorima bez konsultovanja srpske vlade, trebalo je da udovolji teritorijalnim pretenzijama Italije u
Srbija: glas srpskih boraca, br. 303, juli 1989, str. 2. Ibid, str. 4. Ren Albrecht-Carri, Italy at the Paris Peace Conference /Italija na mirovnoj konferenciji u Parizu/, (Njujork: Columbia University Press, 1938), str. 575.
156 157 158
Program Dr. Vojislava eelja: iz predavanja kod Graanice u Americi, etnike novine, br. 298, juli 1989, str. 4. 155 Ibid, str. 5.
154
154
155
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Dalmaciji, u zamenu za njen ulazak u rat na strani Antante.159 U Ugovoru se, dakle, nisu direktno pominjali nikakvi teritorijalni ustupci Srbiji za stvaranje Velike Srbije, kako to tvrdi Vojislav eelj.160 A granice Srpske federalne jedinice mogu biti samo one granice Srpske drave, koje su garantovane Londonskim paktom 1915. godine. To znai, u granicama Srbije treba da bude i sadanja ua Srbija, Vojvodina, Kosovo i Metohija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Dubrovnik, Dalmacija, Lika, Kordun, Banija, istona Slavonija i Baranja.161 Mada se u lanu 5 Londonskog ugovora jasno kae da e sve teritorije koje nisu vraene Italiji generalno biti dodeljene Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, to nije znailo da drave uesnice nisu imale dogovor o teritorijalnim reprekusijama Ugovora. Tako je Dalmaciju trebalo podeliti i dodeliti nekolikim dravama, a ne samo Srbiji.162 Ipak, britanske, francuske, ruske i italijanske diplomate predvidele su da deo dalmatinske obale izmeu rta Planka (Ploa na srpskom), severno od Splita, i Crne Gore pripadne Srbiji, koja bi se onda prostirala i do Bosne i Hercegovine.163 Meutim, u elji da se uspostavi odreena ravnotea meu silama u regionu, tokom pregovora o Londonskom ugovoru (u martu i aprilu 1915) nije bilo predvieno da ova proirena Srbija obuhvati Hrvatsku i Slavoniju.164 Premda definie liniju razgranienja du dalmatinska obale, Londonski ugovor ne definie granice u unutranjosti zemlje, pogotovo ne granicu du linije Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica [vidi geografsku kartu 9 u Dodatku]. Osim toga, Karlobag, koji se nalazi severno od Zadra (Zara na italijanskom) na dalmatinskoj obali, nije trebao da
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pripadne Srbiji, ve Hrvatskoj.165 Tokom leta 1915, sile Antante (Francuska, Velika Britanija, Rusija, Italija) su elele da Bugarska i Rumunija uu u rat protiv Austrougarske i Nemake i obeale su im teritorije (prvoj istoni deo Makedonije, drugoj Banat), koje su pripadale Srbiji ili je trebalo da uu u buduu Jugoslaviju u skladu s pretenzijama tadanje srpske vlade Nikole Paia. Sile Antante su se u jednoj noti od 4. avgusta 1915. obavezale da e Srbiji te teritorijalne ustupke nadoknaditi na Jadranskom moru i u Bosni i
165 Marjanovi, Borba za Jadran 1914-1946: iredenta i imperijalizam, str. 26. lan 5 Londonskog sporazuma predvia sledee: Italija e dobiti i provinciju Dalmaciju u njenim sadanjim granicama, obuhvatajui na severu Lisaricu i Tribanj, a na jugu do jedne linije, koja poinje na obali rta Planka i koja se protee na istok pratei vrhove, koje stvaraju razvode na nain, da e na italijanskoj teritoriji ostati sve doline i vodene ile, koje silaze prema ibeniku, kao to su ikola, Krka i Butinjica i njihove pritoke. Italija e, takoe, dobiti ostrva, koja se nalaze na severu i na zapadu Dalmacije poev od ostrva Premude, Silbe, Oliba, krde, Maun, Pag i Vir na severu, do Mljeta na jugu, obuhvatajui ostrva Sv. Andrija, Bievo, Vis, Hvar, Torkul, Korula, Kaciol i Lastovo, sa susednim grebenima i ostrvcima, zatim Palagru, izuzev ostrva Veliki i Mali Drvenik, iovo, olta i Bra. Neutralizovano e biti: l. - Cela obala od rta Planka na severu do june obale poluostrva Peljeac na jugu tako da se obuhvati celo poluostrvo; 2. - deo obale, koji poinje na severu na jednoj taki udaljenoj 10 kilometara juno od Cavtata, pa se zatim prostire prema jugu sve do reke Vojue tako da obuhvata zaliv i luke Kotor, Bar, Ulcinj, Sv. Ivan Medovanski, Dra, ne krei prava koje ima Crna Gora na osnovu izjava koje su velike Sile izmenile aprila i maja 1909; ova prava se odnose samo na sadanju teritoriju Crne Gore i nee vaiti za one zemlje i luke koje e joj tek biti dodeljene; prema tome, nijedan deo obale, koju danas ima Crna Gora, nee biti neutralizovan; na snazi e ostati ogranienja koja se odnose na luku Bar na koja je pristala Crna Gora 1909; 3. - i na kraju sva ostrva koja nisu dodeljena Italiji. Primedba: etiri velike Sile saveznice dodelie Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori sledee teritorije: Na gornjem Jadranu itavu obalu od Voloskog na granici Istre do severne obale Dalmacije, obuhvatajui sadanju ugarsku obalu i hrvatsko primorje, sa lukom Rijeka i malim lukama Novi i Karlobag, kao i ostrva Krk, Prvi, Grgur, Goli i Rab. Na junom Jadranu, u oblasti za koju su zainteresovane Srbija i Crna Gora, cela obala od rta Planka do reke Drim, sa vanim lukama Split, Dubrovnik, Kotor, Bar, Ulcinj i Sv. Ivan Medovanski, i sa ostrvima Veliki Drvenik, Mali Drvenik, iovo, olta, Bra, Jakljan i Koloep. Luka Dra ostae nezavisnoj muslimanskoj dravi Albaniji. Izvor: http://www.mfa.gov.yu/History/london_treaty_e.html (konsultovano 17. oktobra 2005). Engleski tekst na stranici interneta Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore preuzet je iz Marjanovi, Londonski ugovor iz godine 1915.: prilog povijesti borbe za Jadran 1914.-1917., str. 445-449.
159 Milan Marjanovi, Londonski ugovor iz godine 1915: prilog povijesti borbe za Jadran 1914.-1917. (Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, 1960), str. 232-233. 160 Delovi Ugovora koji se odnose na junoslovenske zemlje mogu se nai na stranici Interneta Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore: http://www.mfa.gov.yu/History/londonski_ugovor_s.html. 161 Vojislav eelj, Politika kao izazov savesti (Beograd: ABC Glas, 1993), str. 9. 162 Italijanska vlada elela je da uzme celu Dalmaciju. Londonski ugovor je za pretpostavku uzeo postojanje tri drave: Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Milan Marjanovi, Borba za Jadran 1914-1946: iredenta i imperijalizam (Split: Redakcija listova JRM, 1953), str. 27. 163 Documents diplomatiques secrets russes, 1914-1917 : daprs les archives du ministre des affaires trangres Petrograd /Tajni dokumenti ruske diplomatije, 1914-1917: iz arhive Ministarstva spoljnih poslova u Petrogradu/, (Paris: Payot, 1928), str. 229-230. 164 Ren Albrecht-Carri, Italy at the Paris Peace Conference /Italija na mirovnoj konferenciji u Parizu/, str. 31.
156
157
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Hercegovini, kao i uspostavljanjem zajednike granice sa Grkom, dok se Hrvatska nigde nije pominjala.166 Ukoliko je srpskoj vladi iko ponudio Veliku Srbiju, bio je to 1915. godine ministar spoljnih poslova Velike Britanije, Edward Grey, koji je to uinio samostalno, i to samo u sklopu jednog zahteva upuenog ruskoj vladi.167 Tokom jula i avgusta 1915. godine, za vreme pregovora sa Bugarskom i Rumunijom o njihovom ulasku u rat protiv snaga Osovine, teritorije koje su predloene kao kompenzacija Kraljevini Srbiji menjale su oblik i nikada nisu ule ni u jedan jedini diplomatski sporazum. tavie, zbog protivljenja italijanske diplomatije, koja je smatrala da pitanje ujedinjenja Hrvatske i june Maarske (Vojvodine) sa Srbijom treba da ostane otvoreno, hrvatske teritorije nisu bile deo mogue Velike Srbije.168 To je, izmeu ostalog, i bio razlog da predsednik srpske vlade Nikola Pai odbije predloge Antante, jer oni nisu vodili ka ujedinjavanju Junih Slovena u dravu Jugoslaviju.169
5. Srpska radikalna stranka (SRS) stranka za Veliku Srbiju

5.1 Od etnikih grupica do Srpske radikalne stranke Nacionalistiki orijentisani intelektualci koji su u drugoj polovini 1980-ih ustali u odbranu kosovskih Srba pregrupisali su se poetkom 1990ih i osnovali svoju prvu politiku organizaciju Srpski slobodarski pokret, sa Vojislavom eeljem kao predsednikom.170 Ova marginalna politika grupa isticala se svojom privrenou ideji da svi Srbi na teritoriji Jugoslavije treba da se ujedine u jednu dravu, ukoliko bi se Slovenija ili Hrvatska otcepile od Jugoslavije: 1. Pokret se zalae za obnovu punog, nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politikog jedinstva srpskog naroda, za puno meusobno razumevanje i solidarnost Srba vernika i Srba ateista, za bratsku slogu Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba katolika i Srba protestanata. Sve ono to nas je proteklih decenija i vekova delilo treba da bude ostavljeno prolosti i preputeno istorijskoj nauci radi objektivnog istraivanja i objanjavanja , lieno bilo kakvih ideolokih predrasuda. Obnova naih tradicionalnih narodnih vrednosti, kulturnih tekovina, slobodarskih htenja i demokratskih dostignua znai ujedno i raskid s celokupnim dogmatskim nasleem, svim vidovima totalitarnih ideologija i komunistikim politikim monopolizmom. Smatramo da srpski narod u principu nije protiv postojanja Jugoslavije, ali je kao zajedniku dravu u budunosti moe prihvatiti samo pod uslovom da njeno postojanje ne dovodi u pitanje ni jednu tekovinu oslobodilakih ratova Srbije i Crne Gore u protekla dva veka. U jugoslovenskom pravnom poretku treba da bude odbaeno sve ono to je rezultat komunistikog revolucionarnog nasilja i decenijama voene izrazito antisrpske politike, ije su pogubne posledice najoitije u oktroisanoj administrativnoj podeli drave.
170 U osnivakom odboru bili su: Vojislav eelj, pravnik; ore Nikoli, biolog; Vojislav Lubarda, pisac; Tripo Zirojevi, lekar; Aleksandar otri, student; Radivoje PANI, student; Vojin Vuleti, tehniar; Milija epanovi, oficir u penziji; Mladen Markov, pisac; Miodrag Glii, ekonomista; Todor Bokovi, radnik; Bogoljub Peji, publicista; Jovan Radulovi, pisac; Rajko Petrov Nogo, pisac; Slobodan Rakiti, pisac; Ljubica Mileti, pisac; Duan Vukajlovi, pisac; Alek Vukadinovi, pisac; Milorad Vukosavljevi, pisac.
166 Dragoslav Jankovi, Srbija i jugoslovensko pitanje 1914-1915. godine, (Beograd: Institut za savremenu istoriju), 1973, str. 127. 167 ore . Stankovi, Nikola Pai, saveznici i stvaranje Jugoslavije, (Beograd: Nolit, 1984), str. 128. Kako je uoio istoriar ore Stankovi sa Univerziteta u Beogradu, tu se prvi put pominje sintagma Velika Srbija. Pored Vojislava eelja, takvo tumaenje Londonskog ugovora iz aprila 1915. ima i izvestan broj drugih srpskih istoriara (Ekmei, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, tom 2, str. 747). U pasusu naslovljenom Londonski ugovor u jednom srednjokolskom ubeniku istorije XX veka koji je objavljen u Srbiji, autori tvrde sledee: /prevod s engleskog:/ U drugoj godini sukoba, izgledalo je da e ujedinjenje Srba i stvaranje velike Srbije biti mogui prema Londonskom ugovoru od 26. aprila 1915. godine, u vidu sporazuma Italije i sila Antante o teritorijalnim ustupcima Italiji (Istra i vei deo Dalmacije), da bi Italija ula u rat. Saveznici su takoe ponudili Bosnu i Hercegovinu, Slavoniju, Srem, Baku, junu Dalmaciju i severnu Albaniju Srbiji. [] Kosta Nikoli, Nikola uti, Momilo Pavlovi, Zorica padijer, Istorija 3/4, (Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2002), str. 132. Ove tvrdnje izazvale su estoku polemiku u beogradskom nedeljniku Vreme, a pobijala ih je Dubravka Stojanovi, profesor istorije sa Univerziteta u Beogradu (O metodologiji, potenju i skandalima, Vreme, br. 628, 16. januar 2003, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=331016). 168 Marjanovi, Borba za Jadran 1914-1946: iredenta i imperijalizam, str. 27-29. 169 U predlozima sila Antante koji su predoeni srpskoj vladi nisu se pominjale teritorije Hrvatske ili Slovenije. Osim toga, neutralizacija jadranske obale, koja je trebalo da pripadne Srbiji, bila je neprihvatljiva efu srpske vlade. Ibid, str. 127-128. Stankovi, str. 128.
158
159
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U tom smislu posebno se deklariemo kao protivnici vetakih teritori-jalnih podela srpskih zemalja i insistiramo prevashodno na principu da nijedna politika stranka ili jugoslovenski reim nema pravo da srpskom narodu oduz-me one teritorije koje je Srbija imala u svom sastavu pre stvaranja Jugoslavije. U sluaju da Slovenci i Hrvati odlue da istupe iz Jugoslavije, zalaemo se za demokratsku integraciju svih istorijskih pokrajina u kojima u veini ivi srpski narod. Da bi se postiglo potpuno nacionalno pomirenje svih Srba neophodno je odstraniti sve ideoloke, pravne i politike posledice vetaki izazvanog krvavog graanskog rata, kao i omoguiti potpuno slobodno istoriografsko i uopte nauno prouavanje svih zbivanja iz nae novije istorije. Ubeeni smo da je neophodno posebnu panju posvetiti stvaranju mogunosti za slobodan i nesmetan povratak u Otadbinu svim srpskim iseljenicima, kao i stalnom jaanju kulturnih, ekonomskih i politikih veza Otadbine i dijaspore. Beograd, 6. januar 1990.171 Ova organizacija, koja je brojala 540 lanova, nije dugo postojala pod tim imenom. Dana 14. marta 1990. prikljuila se nekim lanovima Srpske narodne obnove (SNO), stranke osnovane u januaru 1990, na ijem elu je bio Mirko Jovi, pa je tako osnovana nova organizacija poznata pod nazivom Srpski pokret obnove (SPO).172 Pisac Vuk Drakovi izabran je za predsednika SPO, a Vojin Vuleti za sekretara. Partijsko rukovodstvo
etnike novine, br. 302, mart 1990, str. 3. Cilj SNO je takoe bio stvaranje Velike Srbije, koja bi obuhvatila ne samo Srbiju, ve i Bosnu, Slavoniju, Hercegovinu, Liku, Kordun, Baniju i Kninsku Krajinu. Stranka je bila za izmenu zapadnih granica Srbije, koje je trebalo utvrditi na osnovu etnike karte kakva je bila 6. aprila 1941, kada su sile Osovine napale Jugoslaviju. Sve teritorije koje su pre 1941. imale veinsko srpsko stanovnitvo morale su ui u sastav Srbije, jer nikakva hrvatska drava nije smela da profitira od genocida koji je izvren nad Srbima od 1941. do 1945. SNO je predlagao podelu Srbije na nekoliko administrativnih oblasti: savsko-dunavski region, sa centrom u Novom Sadu; vrbaski region, sa centrom u Banjaluci; drinski region, sa centrom u Sarajevu, zetski region, sa centrom u Cetinju, vardarski region, sa centrom u Skoplju; i moravski region, sa centom u Kruevcu. Vidi radnu verziju programa objavljenu u etnikim novinama, br. 302, mart 1990, str. 1, 2, i 5. Podaci o lanstvu Srpskog slobodarskog pokreta mogu se nai u intervjuu koji je V. eelj dao asopisu ON u aprilu 1990, a koji je objavljen i u Vojislav eelj, Razaranje srpskog nacionalnog bia (Beograd: ABC Glas, 1992), str. 53.
171 172
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija brojalo je tridesetjednog lana esnaest iz SNO i petnaest iz SSO. Tom prilikom SPO je zakljuio sledee: Srpski pokret obnove iskazuje duni prioritet prema tri miliona Srba koji su izginuli i poklani u ratovima od 1912. do 1918. i od 1941. do 1945. godine, da bi Jugoslavija bila stvorena, odnosno obnovljena. Potujui jugoslovenske ideale te najvee kosturnice naeg naroda, Srpski pokret obnove ne eli i nee da razbija Jugoslaviju. Istovremeno, SPO ne osporava pravo ni slovenakog ni hrvatskog naroda da osnuju svoje samostalne drave i otcepe se od Jugoslavije ili proglase konfederalni odnos sa Jugoslavijom. Opominjemo, meutim, da e, u oba sluaja, Srpski pokret obnove imati isti odgovor: Ni samostalna ni konfederalna Slovenija i Hrvatska ne mogu zadovoljiti svoj separatizam sve dok ne podmire dugovanja Jugoslaviji (Hrvatska i ratnu tetu srpskom narodu), a pogotovu se nee moi otcepiti ili konfederalizovati nijedan pedalj zemlje natopljen srpskom krvlju i obeleen srpskim crkvama i grobovima. Od Jugoslavije niko ne moe odvojiti teritorije koje su 1918. godine, na dan stvaranja Jugoslavije, bile u sastavu Kraljevine Srbije i teritorije u kojima su Srbi bili u veini pre poinjenog gencida hrvatskih ustaa nad njima.173 SPO je pokazivao istu elju za prisajedinjenje Jugoslaviji (ili, tanije, Srbiji) zapadnih teritorija na kojima su tokom Drugog svetskog rata poinjeni zloini nad Srbima. U aprilu 1990. godine Vuk Drakovi, Vojislav eelj i Milan Komneni otputovali su u Sjedinjene Drave da bi zatraili podrku tamonjih Srba.174 etnike novine su osnivanje SPO nazvale poetkom novog srpskog ustanka.175 U redovima rukovostva SPO uskoro je dolo do sukoba. Jedan deo rukovodstva je 5. juna 1990. godine Vuka Drakovia razreio predsednikih funkcija.176 Dana 18. juna 1990, frakcija na elu s Vojislavom eeljem odluila je da osnuje novu organizaciju - Srpski etniki pokret (SP). Nova stranka bila je
Velika Srbija, juli 1990, br. 1, str. 18. etnike novine, br. 305, juli 1990, str. 2 i 4. Ova trojica voa SPO provela su desetak dana u Sjedinjenim Dravama kako bi obezbedila podrku srpske dijaspore. U Klivlendu i ikagu su imali javne nastupe. 175 etnike novine: glas srpskih boraca, koje izlaze u Milvokiju (Viskonsin), jedno je od glasila etnike dijaspore u Severnoj Americi. Tadanji glavni urednik bio je oko P. Mari, bivi etniki komandant. 176 Vojislav eelj je eleo da Vuk Drakovi da ostavku, jer je kritikovao grupu lanova SPO, meu kojima je bio i Vojislav eelj, zato to su nasilniki prekinuli predstavu Sveti Sava u Jugoslovenskom dramskom pozoritu. Vjesnik, 7. juni 1990, objavljeno u Vojislav eelj, Bal vampira, (Beograd: ABC Glas, 1992), str. 119.
173 174
160
161
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eksplicitnija po pitanju stvaranja Velike Srbije i u njenom programu jasno se navodilo koje teritorije je trebalo da postanu deo te proirene Srbije: 1. Obnavljanje slobodne, nezavisne i demokratske srpske drave na Balkanu koja e obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemlje, to znai da e u svojim granicama imati, pored sadanje oktroisane srbijanske federalne jedinice, srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju. 2. Postizanje punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politikog jedinistva srpskog naroda, kao i meusobnog razumevanja i solidarnosti Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba katolika i Srpa protestanata. To podrazumeva i definitivno okonanje graanskog rata koji su komunisti pre pola veka nametnuli Srbima. [...] 5. /prevod s engleskog:/ Sistematsko ekonomsko, meunarodno i politiko omoguavanje preseljenja svih pripadnika srpske nacionalne manjine sa teritorije Albanije, Rumunije, Bugarske i Grke u Srbiju, kao i povratak svih emigranata koji ele da se vrate, bilo iz Evrope, bilo s drugih kontinenata. [...] 20. Guenje svim sredstvima albanske separatistike pobune na Kosovu i Metohiji, a da bi recidivi te pobune bili nemogui, zalaemo se da se hitno sprovedu sledee mere: - da se efikasno onemogui uspostavljanje bilo kakvog oblika kosovsko-metohijske politike i teritorijalne autonomije; - da se odmah protera svih 360 hiljada albanskih emigranata i njihovih potomaka; /prevod s engleskog:/ One koji su u Jugoslaviju doli iz Albanije posle 6. aprila 1941. godine, treba staviti pod nadlenost visokog komesara za izbeglice Ujedinjenih nacija. Ima na ovom svetu drava neuporedivo veih, bogatijih i manje gusto naseljenih od Jugoslavije; neka one prime ove imigrante i daju nam neki dokaz svog humanizma.177
Velika Srbija, novine Srpskog etnikog pokreta, br. 2, avgust 1990. Na naslovnoj strani je geografska karta Velike Srbije kako ju je zamiljao politiki pokret Vojislava eelja. Na zapadu (na teritoriji Hrvatske) Srbija prostire do linije Karlobag Karlovac Virovitica. Program Srpskog etnikog pokreta govori o istoj elji za ujedinjenjem svih Srba u jednu dravu i o istom tipu reenja kakvo su zagovarali srpski intelektualci okupljeni oko Srpskog kulturnog kluba u poznim 1930-im godinama, odnosno stvaranje, u nacionalnom smislu, to homogenije drave putem proterivanja nacionalnih manjina, pre svega Albanaca. Tako je 18. septembra 1990. ponovo osnovan Srpski kulturni klub.178 Na svom drugom sastanku, odranom 20. septembra 1990, Srpski kulturni klub je doneo jednoglasnu odluku o kolektivnom pristupanju Srpskom etnikom pokretu.179 U leto 1990, Liberalna stranka Valjeva, na elu s Aleskandrom Stefanoviem, prikljuila se Srpskom etnikom pokretu. Stranka je zatim organizovala nekoliko sastanaka (u Valjevu, Velikoj Plani, Malom Zvorniku i drugim mestima) na kojima je sa svojim programom upoznala iru javnost. U avgustu 1990, Srpski etniki pokret nije uspeo da se registuje kao politika stranka, poto su vlasti odbile njegovu prijavu. To je znailo da nije mogao da uestvuje na prvim
Program objavljen u Velikoj Srbiji, novinama Srpskog etnikog pokreta, juli 1990, br. 1, str. 2-3.
177
178 Predsednik je bio elimir Markovi, potpredsednici Branislav Filipovi i Sran Obradovi, sekretar Rajko Bukvi i blagajnik Radmila Nikoli. 179 Velika Srbija, novembar 1990, br. 6, str. 31.
162
163
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija viestranakim parlamentarnim izborima u decembru 1990. Uprkos tome, Vojislav eelj e na predsednikim izvorima nastupiti kao nezavisni kandidat i, kako je sam rekao, kao predstavnik srpskih etnika.180 Za vreme izborne kampanje Vojislav eelj je upozoravao hrvatske politike voe da Hrvatska nee moi da se odvoji od Jugoslavije bez gubitka teritorije: to se Hrvata tie, mi srpski etnici neprekidno poruujemo novom ustakom poglavniku Franji Tumanu i novoj ustakoj vlasti u Hrvatskoj da se ne igraju sa srpskim narodom koji ivi na podruju dananje improvizovane hrvatske dravne zajednice. To je srpska teritorija na kojoj ivi srpski narod i mi nikada neemo dozvoliti da ona bude odvojena od matice zemlje. Mogu Hrvati da se izdvajaju iz Jugoslavije, mogu da formiraju samostalnu dravu, da se prikljuuju nekome drugom, ali moraju uvek znati da mi ni po koju cenu, po cenu novih potoka krvi, neemo dozvoliti da nam odvajaju ni jednu teritoriju na kojoj se nalaze srpska sela, srpska masovna groblja, srpske klanice, srpske jame, srpski logori, srpski Jasenovci, srpske poruene crkve To nikada neemo dozvoliti.181 Ono emu zapravo tee Vojislav eelj i njegova stranka jeste amputacija delova Hrvatske. On to izriito i kae: Hrvati moraju da budu kanjeni na onaj nain na koji se inae u civilizovanom svetu kanjavaju narodi i drave za zloine koje poine u ratnim uslovima njihovi reimi, a to je - gubitak teritorija.182 Vojislav eelj Hrvatima, zapravo, odrie pravo na sopstvenu dravu: Gledajte, otkuda Hrvatima neko dravno pravo. ta Hrvati imaju kao argument da se suprostave ovome. Je li Slovenija ikada kao drava igde postojala? Nije. A mi neemo sa njima. Nas ne interesuje ija je to teritorija. Srpska vojska je 1918. godine ula u Sloveniju. Srpska vojska sada se povlai iz Slovenije. I jedno faktiko stanje jeste, da Slovenci vide dalje kuda e. Hrvati od 1102. godine, nikakve drave nemaju. Oni su svoju dravu predali Maarima ugovorom, Paktom konvencije 1102. godine. Prema tome, ija je to teritorija, mi ne znamo. Postoji jedan jedini meunarodni pravni akt koji regulie pitanje zapadnih srpskih granica, to je Londonski pakt iz 1915. godine. I mi po odredbama Londonskog pakta moemo pretendovati na teritoriju do linije Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica. Ono zapadno od te linije mi ne znamo ije je. Moda je
180 Vojislav eelj, Filipike etnikog vojvode: dr Vojislav eelj u objektivu Sinie Aksentijevia (Beograd: ABC Glas, 1994), str. 24. 181 Ibid, str. 24. 182 Ibid, str. 24.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija italijansko poto je to Italijanima obeano po odredbama Londonskog pakta. Moda je austrijsko poto je bilo u sastavu austrijske drave pre okonanja Prvog svetskog rata, moda je maarsko poto su Hrvati svoju zemlju svojevremeno dali dobrovoljno. Pa uostalom, moda je najpre maarsko poto su Maari na Jadranskog obali izgradili svoju veliku luku. Luka Rijeka je maarska luka. A moda je to zaista Hrvatsko. Nas to ne inetersuje ije je. Mi emo obavestiti Ujedinjene nacije, povukli smo svoje trupe sa te teritorije. Tamo ne postoji dravna vlast, pa neka vide Ujedinjene nacije, velike sile i susedne drave ija je to zemlja.183 Hrvatska nema nikakvog meunarodno-pravnog osnova za svoju dravnost, kao uostalom, ni Slovenija po prestanku postojanja Jugoslavije, opstaje jedino Srbija. Poto je Kraljevina SHS, odnosno Kraljevina Jugoslavija, pravni sledbenik Jugoslavije, moe da bude jedino drava Srbija. Shodno odredbama Londonskog pakta iz 1915. mogue je kreirati zapadnu srpsku granicu. I ona moe da bude na liniji KarlobagOgulin-Karlovac-Virovitica, ako elimo da ta granica bude i etnika i istorijska i strateka.184 tavie, on Hrvatima porie i to da su narod: Hrvati nisu nikakav istorijski narod. Uzmite Nemce i ehe. eh je sinonim za kukavicu, dok su Nemci ratniki narod. Isto je i sa Srbima i Hrvatima. Hrvati su jedan iskvaren narod. Jo nikada nisam sreo pristojnog Hrvata.185 5.2. Srpska radikalna stranka Dana 23. februara 1991. u Kragujevcu, Srpski etniki pokret i veina lokalnih odbora Narodne radikalne stranke ujedinili su se u Srpsku radikalnu stranku (SRS), koja je tvrdila da je naslednica Radikalne stranke
183 Citat iz intervjua koji je Vojislav eelj dao Radio aku 1991. Intervju je objavljen u Vojislav eelj, Brankovi je ustao iz groba, (Beograd: ABC Glas, 1994), str. 6. 184 Iz invervjua Vojislava eelja asopisu Svet (4. septembar 1991), kasnije objavljenog i u eelj, Politika kao izazov savesti, str. 97. 185 Iz intervjua Jugoslovenskoj novinskoj agenciji TANJUG od 8. avgusta 1991, kasnije objavljenog i u Vojislav eelj, Crveni tiranin sa Dedinja, (Beograd: ABC Glas, 1995), str. 7. U svom delu Ideologija srpskog nacionalizma: nauno i publicistiko delo prof. dr. Laze M. Kostia, na str. 323, Vojislav eelj za Hrvate kae da su vetaki narod: Dananji Hrvati su oigledno, potpuno nov, vetaki narod, sainjen od odnaroenih Srba, a imaju veoma malo zajednikog sa izvornim Hrvatima, zapravo u onoj meri u kojoj danas roeni akavci i kajkavci procentualno uestvuju u ukupnom broju hrvatskog stanovnitva.
164
165
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija koju je 1881. osnovao Nikola Pai (lan 1 Statuta ove partije). Paieva stranka je igrala znaajnu ulogu u politikom ivotu Srbije pre Prvog svetskog rata, kao i prve Jugoslavije (1918-1941). Njen voa Nikola Pai je vie puta bio na elu srpske ili jugoslovenske vlade. Vojislav eelj je izabran za predsednika novostvorene stranke, dobivi 489 od ukupno 509 glasova. Program SRS je preuzeo elemente programa ranijih politikih partija iji je osniva ili suosniva bio Vojislav eelj. Glavni cilj bio je obnavljanje slobodne, nezavisne i demokratske srpske drave na Balkanu koja e obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemlje, to znai da e u svojim granicama imati, pored sadanje oktroisane srbijanske federalne jedinice, srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju.186 Stvarni cilj programa je stvaranje Velike Srbije. Izbor rei obnavljanje podrazumeva da je Srbija nekada obuhvatala gorenavedene teritorije. Meutim, od tih teritorija nikada nisu bile deo srpske drave (Lika, Kordun, Banija, Slavonija i Baranja). to se tie granica budue Velike Srbije, Vojislav eelj je promovisao ideju zapadne granice koja bi ila linijom Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica i neumorno ju je ponavljao u svojim medijskim nastupima. Ovo se nije mnogo razlikovalo od zamisli koju je za vreme Drugog svetskog rata imao Stevan Moljevi, a prema kojoj se teritorija Hrvatske drastino smanjuje: Mi se borimo da se, pre svega, omogui otcepljenje Slovenije, a onda e jedna umna i pametna vlada u Beogradu izvriti amputaciju Hrvatske. Razume se onoga to mi smatramo Hrvatskom. To su teritorije zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica (podvukao Yves Tomi). Da li su to zaista hrvatske teritorije, to nas zaista ne interesuje, verovatno su italijanske. Onda emo se nagoditi sa Italijanima, da oni preuzmu ono to je njihovo ... ili su Austrijske ili su Maarske.187 Mi se nadamo nestanku Jugoslavije sa istorijske scene. Najvjerovatnija projekcija je da e se Jugoslavija raspasti na tri drave, veliku Srbiju, malu Sloveniju i jo manju Hrvatsku. to se Srpske radikalne stranke tie mi emo se zalagati ukoliko ostvarimo neku participaciju u vlasti, ili eventualno osvojimo vlast, da Srbija to pre sklopi ugovor sa Italijom, da se revitalizuje Londonski pakt i da se uspostavi srpsko186 Programska deklaracija Srpske radikalne stranke, Velika Srbija, br. 9, maj 1991, str. 6-7. 187 Iz intervjua koji je Vojislav eelj dao listu Glas Podrinja, 21. mart 1991, objavljeno i u eelj, Razaranje srpskog nacionalnog bia, str. 179.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija italijanska granica na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica (podvukao Yves Tomi).188 Nae zapadne granice su na liniji Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica (podvukao Yves Tomi). Razume se, Rijeka nee biti na naoj teritoriji. Nee Zagreb, nee drugi neki gradovi, ali mi nemamo drugog izlaza nego razmenu stanovnitva sa Hrvatskom. Srbi da ive pod hrvatskim reimom teko je zamislivo, a, usotalom, i ta e Hrvati na naoj strani? Razmeniemo, lepo, stanovnitvo i svako neka ivi svojim ivotom.189 Premda je voa Srpske radikalne stranke imao koristi od etnikih odlikovanja koja mu je dodelio Momilo uji, voa Pokreta srpskih etnika Ravne Gore u slobodnom svetu, njegova politika orijentacija udaljavala ga je od etnike emigracije. Kako Vojislav eelj nije bio ni za monarhiju ni za dinastiju Karaorevia, na njega se obruio Momilo uji. Optuen je da sarauje sa Socijalistikom partijom Srbije Slobodana Miloevia i 1998. godine, nakon jednog sastanka sa delegacijom ujievog pokreta, oduzeta mu je titula vojvode.190 injenica je da ljudi koji su intelektualno ili ne neki drugi nain bili bliski Ranogorskom pokretu iz Drugog svetskog rata uopte nisu bili jedinstveni u stavu prema Vojislavu eelju. Intelektualci koji su se zalagali za vraanje ugleda etnikom pokretu Drae Mihailovia smatrali su, zapravo, da lider radikala svojim komentarima punim mrnje i svojim nasilnikim ispadima samo kalja ime istorijskog etnikog pokreta. Drug eelj jednog dana obeava proterivanje svih Hrvata iz Srbije, onda se sutradan fiziki obraunava sa prosvetnim radnicima koji danima trajkuju i trae platu veu od 20. maraka, sledeeg dana obeava proterivanje Slovenaca, posle toga po faistikom receptu ita spisak novinara spremnih za odstrel, onda se opet malo bije sa profesorima. Ovo je potpuni moralni krah Vojislava eelja. Jasno je pokazao da je potpuno u rukama vladajue partije i da radi po njihovim instrukcijama. Moda je, u poetku, mislio kako e iskoristiti komuniste. Ispalo je da su oni iskoristili njega i sveli ga na rang poslunog sluge. [...] to se tie siledijstva eelj se opravdava time da: Tako postupa svaki etniki vojvoda. Prvo, autentini etnici tako se ne ponaaju. etnici su, bar one koje sam ja upoznao, pre svega gospoda.
Iz intervjua koji je Vojislav eelj dao listu Pogledi, 31. maj 1991, str. 36. Iz intervjua koji je Vojislav eelj dao listu Adresa (5 18. novembar 1991), objavljeno i u eelj, Politika kao izazov savesti, str. 111. 190 Veernje novosti, 24. november 1998.
188 189
166
167
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Drugo, eelj i sam zna da je lani vojvoda, a kao instant Srbin, i jo na sve to etnik i vojvoda, svojim divljakim ponaanjem najvie (moda i smiljeno) radi na daljem difamiranju pripadnika ravnogorskog pokreta. Ovo je ujedno najbolji dokaz da je eelj, iako rtva komunistikog reima, postao najverniji sluga istog tog reima.191 Srpska radikalna stranka se razlikovala od veine politikih organizacija u Srbiji po tome to je imala ogranke i van granica Republike Srbije. Tako je imala ogranak u Republici Srpskoj Krajini (na ijem elu je bio Rade Leskovac), u Republici Srpskoj (Nikola Poplaen) i u Crnoj Gori (Drago Bakra). SRS je 1993. bio druga najznaajnija politika snaga u Republici Srpskoj Krajini. U Republici Srpskoj, SRS je podravao Srpsku demokratsku stranku Radovana Karadia u odbrani srpskog ivotnog prostora, srpskih zemalja, srpskog naroda, iako je nastavio da kritikuje nain na koji ona sprovodi svoju vlast.192 Godine 1993, SRS je imao 70.000 lanova u Republici Srpskoj, gde je jednom meseno izdavao list pod nazivom Zapadna Srbija. 5.3. Politika pozicija SRS za vreme rata (1991-1995) U prolee 1991. godine u Hrvatskoj je dolo do oruanih incidenata. Srpska radikalna stranka je tamo u borbu uputila svoje dobrovoljce. Ti dobrovoljci su bili povezani sa politikom organizacijom koju je predvodio Vojislav eelj, ali su takoe bili podreeni, sa daljine, Momilu ujiu, koji je dodeljivao odlikovanja i titule vojvoda onim dobrovoljcima koji su se istakli u sukobima sa hrvatskim snagama bezbednsoti.193
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Na ovaj nain uspostavljena je veza izmeu etnika iz Drugog svetskog rata i onih koji su se proglasili naslednicima Drae Mihailovia. Veza se takoe mogla videti i u nacionalnim simbolima koje su koristill borci Srpske radikalne stranke. Rat u Hrvatskoj, a zatim i u Bosni i Hercegovini, pruio je priliku radikalima da definiu svoje ciljeve i stavove o proirenoj srpskoj dravi koju su hteli da propagiraju. Iako su nacionalni ciljevi, pre svega stvaranje unitarne srpske drave pod nazivom Velika Srbija, bili jasno definisani pre izbijanja rata u Hrvatskoj u prolee 1991. godine, radikali su tokom ratnih godina (1991 1995) svoje svatove preinaili i prilagodili aktuelnom trenutku. Jedan od najbitnijih predloga Vojislava eelja tokom ratnih godina bila je razmena stanovnitva izmeu Srbije i Hrvatske. U ovoj ideji nalazimo odjek reenja koja su predlagali neki lanovi Srpskog kulturnog kluba u poznim 1930-im godinama. Hrvati su narod kukavica, Hrvati nisu narod u pravom smislu rei. Nisu nimalo sluajno Marks i Engels govorili za Hrvate da su otpad evropskih naroda. Ti tekstovi su sauvani, mogu se pronai i videti. A kako e se taj rat zavriti? Zavrie se, po mom miljenju, veoma brzo srpskom pobedom i uspostavljanjem zapadnih srpskih granica, a Hrvati e morati da plaaju i ratnu odtetu. to se tie Srba koji ive u Zagrebu i u onim krajevima dananje Hrvatske koji nisu srpski, oni e po mom miljenju morati da se presele u Srbiju i njima nema opstanka tamo gde su Hrvati u veini, tamo gde e postojati hrvatska vlast. Srbin pod hrvatskom vlau moe da bude samo rob, moe da ivi ivot nedostojan oveka, a znam da se niko od Srba sa tim nee pomiriti i da e oni traiti naina da preu u Srbiju, a to opet govori da e biti neminovna razmena stanovnitva.194 Dok je u Hrvatskoj besneo rat, radikali su razmatrali mere osvete nad Hrvatima u Srbiji, tanije u Vojvodini. eleli su da organizuju civilizovanu razmenu stanovnitva izmeu Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji. Vojislav eelj je o tome izjavio da samo treba poslati kui one Hrvate koje su u Vojvodinu dovele hrvatske vlasti tokom Drugog svetskog rata.195 Meutim, u prolee 1991, izjavio je da 100.000 Hrvata treba da
imali su izmeu 25 i 45 godina. Mnogi od njih bili su u srodstvu sa lanovima etnikog pokreta iz Drugog svetskog rata. 194 Ratne novine, 18. avgust 1991, objavljeno i u eelj, Razaranje srpskog nacionalnog bia, str. 296. 195 Prema Vojislavu eelju, Ante Paveli, koji se nalazio na elu Nezavisne Drave Hrvatske, naseljavao je Hrvate iz zapadne Hercegovine u neka mesta po Vojvodini (Slankamen, Hrtkovci, Petrovaradin). Vojislav eelj, Miloevi hapsi radikale, (Beograd: ABC Glas), 1994, str. 20.
191 Forum Aleksandra I. Popovia u Pogledima, br. 107, 24. april 1992, str. 21. Ovaj list su osnovali studenti Univerziteta u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, 1982. godine. Godine 1990, list postaje politika publikacija u potpunosti posveena rehabilitaciji Ravnogorskog pokreta (stranica interneta: http://www.pogledi.co.yu). 192 Vojislav eelj, Srpska radikalna stranka (Beograd: ABC Glas, 1995), str. 26. 193 Tako je, posle pobede etnikih boraca u Borovu Selu poekom maja 1991. godine, komandant etnike jedinice Miladin Todosijevi dobio rang majora, na osnovu dekreta koji je izdao i potpisao vojvoda Momilo uji 9. maja 1991, na proslavi kojom se obeleavao Trei srpski ustanak iz 1941. na Ravnoj Gori. Organizacija Momila ujia je na Srpski etniki pokret pod Vojislava eelja gledala kao na svoj sastavni deo (Srbija: glas srpskih boraca, br. 328, avgust 1991, str. 2). tavie, Momilo uji je bio predsednik Vojvodskog saveta, organa koji je obavljao funkciju vrhovne komande svih etnikih jedinica aktivnih u otadbini (u skladu s intervjuom koji je Vojislav eelj dao dvonedeljnom listu Pogledi, 31. maj 1991, str. 35). Dobrovoljci upueni u Hrvatsku
168
169
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija napusti Srbiju, kako bi tu mogle da se nastane srpske izbeglice iz Hrvatske.196 Godine 1992. ponavlja taj zahtev, dodajui da Hrvati u Srbiji nisu lojalni, i da su mnogi od njih lanovi Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), stranke na vlasti u Hrvatskoj, i ustaki kolaboracionisti.197 U Narodnoj skuptini Srbije je 1. aprila 1992. godine nedvosmisleno zagovarao razmenu stanovnitva kao meru odmazde: Druga jedna stvar, ako Hrvati ovako masovno isteruju Srbe iz njihovih domova, pa ta ekaju Hrvati ovde u Beogradu, ta ekaju Hrvati po Srbiji. Razmena stanovnitva, koliko je Tuman isterao Srba iz Zagreba, toliko mi Hrvata iz Beograda. Koja srpska porodica doe iz Zagreba, lepo na adresu Hrvata u Beograd, pa mu da svoje kljueve, idi tamo u Zagreb, razmena. () Posle sledeih ili nekih drugih izbora, kada se promeni vlast u Srbiji, nee biti pardona, po istom onom pravu po kome je Tuman proterao Srbe iz Hrvatske, mi emo proterati Hrvate iz Srbije. I neemo dozvoliti da Hrvati kao danas u Slankamenu svoje stare, razruene kue, kue pretvorene u tale nude Srbima, izbeglicama u zamenu za vile na jadranskoj obali, koje su svi morali da napuste. Hrvati u Slankamenu, Zemunu i drugim mestima nee imati miran san, dok se ne presele, jer mi srpske izbeglice iz Zagreba, Rijeke, Varadina i drugih hrvatskih mesta moramo udomiti, moramo im nai krov nad glavom i moramo im nadoknaditi onu tetu, koju su pretrpeli kada su isterivani iz svojih domova. 198 Dana 6. maja 1992. bio je na mitingu u Hrtkovcima, i tom prilikom je nekim hrvatskim iteljima zapreeno proterivanjem.199 Taj miting je pripremio teren za kampanju zastraivanja nesrpskog stanovnitva Srema (Vojvodina), koja je za rezultat imala egzodus nekoliko hiljada ljudi.200
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izmeni etnikog sastava teilo se i na Kosovu, putem programiranog naseljavanja Srba i stvaranja srpskih enklava u kojima bi Srbi i Albanci bili potpuno razdvojeni.201 Po tvrenju SRS, ukoliko bi se 400.000 Albanaca koji su se naselili na Kosovo tokom Drugog svetskog rata ukljuujui i njihove potomke proterali, Srbija bi na njihovo mesto mogla da naseli 400.000 srpskih izbelgica iz bivih jugoslovenskih republika.202 U zimu i prolee 1992, dok su srpske i crnogorske politike vlasti radile na Ustavu Savezne Republike Jugoslavije (koja se naziva i treom Jugoslavijom), Vojislav eelj je u vie navrata izloio svoju viziju budunosti te jugoslovenske federacije i njenih suseda. Govorei o Bosni i Hercegovini, predsednik Srpske radikalne stranke je 23. januara 1992. godine izjavio da e Bosna i Hercegovina, ukoliko Muslimani ne ele da budu deo te federacije, morati da se podeli. U tom sluaju bi Muslimani mogli da raunaju na osamnaest posto teritorije te republike.203 Zapadna Hercegovina, odnosno desna obala Neretve, mogla bi se pripojiti Hrvatskoj.204 eelj je za Bosnu i Hercegovinu planirao dva alternativna scenarija: ili e se ona ouvati kao jedinica koja e ui u sastav skraene Jugoslavije, ili e se podeliti. Svako drugo reenje znailo bi rat.205 U martu 1992. godine SRS je prednost davao podeli Bosne i Hercegovine du nacionalnih linija:206 Mi smatramo da svako reenje koje prihvati srpski narod Bosne i Hercegovine i njegovi legitimni predstavnici, pre svega, rukovodstvo Srpske demokratske stranke, koje takoe podravamo, da odgovara i svim drugim Srbima. Smatramo da, kada bude uraena definitivna karta o podeli Bosne i Hercegovine na tri nacionalne teritorije, srpski predstavnici treba strogo da vode rauna da ne dozvole da se srpske teritorije suvie iscepaju i da bi bilo najbolje da ta podela bude izvrena na principu - srpski narod dve teritorijalne celine u okviru jedinstvene nacionalne teritorije. Znai, ako se muslimanska teritorija deli na dve celine, Cazinska krajina i Centralna Bosna, ako se hrvatska teritorija deli na dve celine (zapadna Hercegovina i delovi uz reku Savu), da se i srpska teritorija moe podeliti najvie u dve celine. To podrazumeva da bi Semberija, odnosno
Politika, 14. maj 1991. Vreme, 13. juli 1992. Vojislav eelj, Poslanike besede, (Beograd: ABC Glas, 1995), str. 173-174. Vojislav eelj je 7. aprila 1992. u Narodnoj skuptini jo jednom tvrdio da ima dobrih osnova za taj svoj stav (ibid, str. 175). 199 Vjesnik, 9. maj 2004, (http://www.vjesnik.hr/html/2004/05/09/Clanak.asp?r=van&c=3, stranica konsulto-vana 23. februara 2005). Hrtkovci se nalaze u optini Ruma. U prolee 1992. godine sastav stanov-nitva te optine bio je sledei Hrvati - 70%, Maari - 20% i Srbi 10% (Vreme, 13. juli 1992). 200 Dnevnik, 7. maj 2003, (http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/07-052003/Strane/dogaaji.htm, stranica konsultovana 23. februara 2005).
196 197 198
eelj, Srpska radikalna stranka, str. 175-176. Ibid, str. 173. Vojislav eelj, Milan Pani mora pasti: konferencije za tampu 1992. godine (Beograd: ABC Glas, 1994), str. 19. 204 Ibid, str. 23. 205 Ibid, str. 52 (konferencija za novinare od 27. februara 1992). 206 Ibid, str. 59 (konferencija za novinare od 19. marta 1992).
201 202 203
170
171
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija severoistona Bosna po svaku cenu morala imati teritorijalnu vezu sa Bosanskom krajinom, a SAO Romanija i SAO Ozren teritorijalnu vezu sa podrujem istone Hercegovine. 207 Vojislav eelj je smatrao da je srpska dravna jedinica (Republika Srpska Krajina) konstituisana na teritoriji Republike Hrvatske trebalo da bude u sastavu te skraene Jugoslavije.208 Nije mogao da zamisli da teritorija Srpske Krajine ponovo bude u sklopu Hrvatske.209 Ve u februaru 1992. godine objavio je da su Srpska radikalna stranka i njen Srpski etniki pokret u stanju pripravnosti i da su spremni za akciju u Bosni i Hercegovini.210 Lider SRS bio je protiv priznavanja suverenosti Makedonije, koja je pre stvaranja Jugoslavije pripadala Srbiji. Verujui da ta republika treba da bude jedna od jedinica nove jugoslovenske federacije, Vojislav eelj je zagovarao upotrebu sile u sluaju da makedonske vlasti odlue da proglase dravnu nezavisnost. Ako vojska ne bi bila u stanju da porazi makedonske separatiste, onda bi teritoriju Makedonije trebalo podeliti izmeu Srbije, Grke, Bugarske i Albanije.211 Istona Makedonija bi se pripojila Bugarskoj, dok bi zapadni delovi pripali Albaniji, teritorije na jugu Grkoj, a Srbija bi dobila severnu Makedoniju. Srbija bi zadrala granicu sa Grkom u dolini Vardara. Godine 1993, ocenjujui da je veina podruja od vitalnog znaaja za srpski narod osloboena, SRS se izjasnio za mir u Bosni i Hercegovini i za uspostavljanje novih granica koje bi se poklapale sa linijama fronta.212 Bosna i Hercegovina je trebalo da se podeli u tri odvojene nezavisne drave.213 Vojislav eelj je bio uveren da Republika Srpska Krajina i Republika Srpska treba da se ujedine u jednu dravu koja bi se zvala Zapadna Srbija.214 Na treem kongresu SRS odranom 30. januara 1994, usvojen je novi program. U duhu prethodnog kongresa predloen je plan za ujedinjenje srpskih zemalja.215 U novim lanovima usvojenim tog dana
Ibid, str. 59 (konferencija za novinare od 19. marta 1992). Ibid, str. 19. Ibid, str. 21. 210 Ibid, str. 52 (konferencija za novinare od 27. februara 1992). 211 Ibid, str. 41 (konferencija za novinare od 20. januara 1992). 212 Vojislav eelj, Partijski bilansi i politiki balansi (Beograd: ABC Glas, 1993),
207 208 209
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pisalo je da je [o]snovni cilj Stranke borba za ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu dravu, zatita Srba na prostorima koji pripadaju drugim dravama, osvajanje vlasti radi realizacije stranakog programa (lan 3).216 SRS se jo jednom izjasnio za ukidanje autonomnih pokrajina u Srbiji i preduzimanje represivnih mera protiv kosovskih Albanaca.217 Cilj stvaranja jedinstvene srpske drave pominje se ponovo 2. februara 1994, kada su Srpska Radikalna Stranka i Srpska Demokratska Stranka Krajine, na elu sa Milanom Babiem, potpisale sporazum o formiranju koalicije. tavie, ujedinjenje svih srpskih zemalja i formiranje jedinstvene srpske drave definisano je kao osnovni cilj sporazuma.218 Vojislav eelj je smatrao da nacionalne manjine ne treba da ine vie od osam procenata stanovnitva u Velikoj Srbiji i njenim teritorijalnim jedinicama.219 U jesen 1995. godine, kada su teritorije koje su nekoliko godina bile pod kontolom srpskih vlasti pale pod kontrolu hrvatskih i hrvatskobosanskih snaga, Vojislav eelj je optuio Slobodana Miloevia za izdaju Srba u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj.220 Zaloio se za ruenje izdajnikog reima Slobodana Miloevia221 kao nain da se odbrane srpski nacionalni interesi. 5.4. Uloga Srpske radikalne stranke na izborima i njen dvosmislen odnos sa Socijalistikom partijom Srbije. Tokom 1990-ih godina SRS je odravao dvosmislen odnos sa vladajuom Socijalistikom partijom Srbije. Vlasti nisu priznavale Srpski etniki pokret, koji je bio protiv komunizma i kulta Titove linosti, smatrajui ga organizacijom koja je nasledila etniki pokret iz Drugog svetskog rata, nad kojim su komunisti odneli pobedu 1945-1946. godine. Vojislav eelj je osuen na 45 dana zatvora zbog naruavanja javnog reda 2. oktobra 1990. godine, kada je u centru Beograda, postavio tand sa plakatima na kojima se graani Beograda pozivaju da potpiu peticiju za premetanje Kue cvea u kojoj se nalazi grobnica Josipa Broza Tita iz
eelj, Srpska radikalna stranka, str. 99. Ibid, str. 96: proterivanje svih albanskih imigranata i njihovih potomaka (njih 400.000 prema procenama SRS); zatvaranje svih ustanova koje finansira drava, a koje rade na albanskom jeziku; oduzimanje srpskog dravljanstva svim iptarima koji ive u inostranstvu i pomau separatistiku delatnost, itd. 218 eelj, Filipike etnikog vojvode, str. 185. 219 Ibid, str. 188. 220 eelj, Srpska radikalna stranka, str. 20. 221 Ibid, str. 197.
216 217
str. 127. Ibid, str. 140. Ibid, str. 167. Jovan BAZI, Srpsko pitanje: politike koncepcije reavanja srpskog nacionalnog pitanja, (Beograd: Slubeni list SCG, Institut za politike studije, 2003), str. 268.
213 214 215
172
173
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Beograda u Kumrovec (Hrvatska), kao i da priteknu u pomo Srbima u Hrvatskoj tako to e se prijaviti kao dobrovoljci za Knin.222 Vojislav eelj je uhapen 23. oktobra, a osloboen 15. novembra 1990, tako da je uspeo da se kandiduje na predsednikim izborima 9. decembra 1990. godine. U junu 1991. Vojislav eelj izbija na pozornicu kao ozbiljniji politiki suparnik u borbi za vlast u Rakovici, radnikom naselju na obodu Beograda.223 eelj je pobedio knjievnika Borislava Pekia, kandidata Demokratske stranke, sa 23 procenta glasova na izborima na kojima je odziv bio ispod 50 procenata. Iako su ga vlasti 1990. godine marginalizovale, Socijalistika partija Srbije ga je sada nezvanino podrala i dala mu slobodan pristup glavnim medijima u Srbiji, pre svega dravnoj televiziji. Kada je SRS postao druga najznaajnija politika sila u zemlji, dve glavne stranke u politikom ivotu Srbije postaju nezvanine saveznice. Saveznitvo im je omoguavao isti ideoloki okvir u pogledu srpskog nacionalnog pitanja. Prirodu i ozbiljnost ovog prihvatanja politike vladajue stranke teko je proceniti. U prolee 1992. godine, Slobodan Miloevi je izjavio da je Vojislav eelj njegov omiljeni opozicioni politiar. U maju 1992. Vojislav eelj je prvi put imao razgovore sa predsednikom Srbije, i to na njegov zahtev. Slobodan Miloevi je od njega navodno traio jo dobrovoljaca za Bosnu i Hercegovinu: Miloevi me je zamolio da mi radikali jo intenzivnije organizujemo slanje dobrovoljaca preko Drine, sa svoje strane obeavajui adekvatnu pomo u oruju, u uniformama i prevoznim sredstvima. Po tom pitanju saradnja je besprekorno funkcionisala sve do septembra 1993. godine [...] 224 U predsednikim izborima decembra 1992, SRS je u drugom krugu podrao Slobodana Miloevia, kada mu je protivkandidat bio ameriki Srbin Milan Pani. To neprirodno saveznitvo bivih komunista i naslednika etnikog pokreta nije imalo vrstu osnovu, pa se SRS u prolee 1993, kada je Slobodan Miloevi podrao Vance-Owenov mirovni plan za Bosnu i Hercegovinu, distancirao od reima i izazvao pad vlade Republike Srbije na ijem elu se nalazio Nikola ainovi. Socijalistika partija Srbije je krenula u propagandnu kampanju protiv Srpske radikalne stranke i njenog
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija lidera Vojislava eelja. Od tada se radikali prikazuju kao faisti i primitivci, i ukida im se pristup dravnim medijima.225 Policija je uhapsila neke militantne lanove SRS zbog navodnog posedovanja oruja.226 Dravni mediji poeli su da prikazuju lidera SRS kao ratnog zloinca. Sa svoje strane, SRS je optuivao Slobodana Miloevia za izdaju srpskog nacionalnog interesa227 i pripisivao mu odgovornost za korupciju i organizovani kriminal u Srbiji.228 U jesen 1994. lider SRS je uhapen zbog uvreda i napada na predsednika Skuptine Jugoslavije Radomana Boovia. Osuen je na tri meseca zatvora i puten je na slobodu 29. januara 1995. U oktobru 1994. u SRS je dolo do rascepa: grupa od sedam poslanika radikala u saveznoj skuptini osnovala je parlamentarnu grupu Nikola Pai, koja e prerasti u zasebnu disidentsku stranku kako bi konsolidovala svoje poloaje nevanu Srpsku radikalnu stranku Nikola Pai. Posle pet godina marginalizacije u medijima, Srpska radikalna stranka se vratila u centar politike pozornice zahvaljujui pogoravanju situacije na Kosovu. Od 1998. do 2000. godine, on e deliti vlast sa Socijalistikom partijom Srbije. Na izbornom planu, stranka Vojislava eelja je iz marginalne brzo prerasla u politiku snagu s kojom je trebalo raunati na prostoru cele drave. Nakon to su upravne vlasti odbile da ga registruju u avgustu 1990. godine, Srpski etniki pokret nije mogao imati svoje kandidate na prvim viestranakim parlamentarnim izborima u Srbiji, 9. i 23. decembra 1990. Bez obzira na to, Vojislav eelj je uspeo da prikupi dovoljno glasova da nastupi kao nezavisni kandidat na predsednikim izborima 9. decembra 1990. Na tim izborima je bio na petom mestu, sa 96.277 glasova (ili 1,91 procenata od onih koji su glasali), nasuprot 3.285.799 glasova za Slobodana Miloevia iz Socijalistike partije Srbije i 824.674 glasa za Vuka Drakovia, koji se, poput eelja, predstavljao kao nastavlja tradicije
225 A kada smo podneli zahtev za izglasavanje nepoverenja vladi Nikole ainovia, socijalisti su krenuli onom. Poeli su da nas optuuju da smo faisti, da smo kriminalci, da smo paravojna organizacija, ta sve nisu rekli na na raun. [...], Vojislav eelj, Preti li nam slobotomija, (Beograd: ABC Glas, 1994), str. 6. 226 eelj, Miloevi hapsi radikale, str. 33, 52, 72,73. 227 Slobodan Miloevi je izdajnik otadbine. On samo vodi narod u bedu i misli iskljuivo na to da zadri vlast. elimo da to pre izazovemo njegov pad. Deo iz intervua koji je dao italijakom dnevnom listu Il Mondo od 8. maja 1995, i koji je objavljen u eelj, Srpski brani par auescu, str. 226. 228 U intervjuu datom Velikoj Srbiji, januar 1995, a objavljenom i u eelj, Crveni tiranin sa Dedinja, str. 220-221.
222 Dokumentacija Tuilatva objavljena je u Vojislav eelj, Srpski etniki pokret (Beograd: ABC Glas, 1994), str. 187-189. 223 Dopunski izbor odrani su da bi se popunilo mesto pokojnog pisca Miodraga Bulatovia, poslanika SPS-a u Skuptini. Vreme, 17. juni 1991, str. 8. 224 Svet od 13. januara 1995, objavljeno i u Vojislav eelj, Srpski brani par auescu, (Beograd: ABC Glas, 1995), str. 158.
174
175
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ravnogorskog pokreta.229 U februaru 1991, Srpski etniki pokret uao je u sastav Srpske radikalne stranke, koja je u martu iste godine uspela da legalizuje svoj status pod tim imenom. Od marginalne politike snage partija Vojislava eelja je za samo godinu dana postala druga najznaajnija politika organizacija u Srbiji. Na prvim parlamentarnim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odranim 31. maja 1992. godine, SRS je osvojio 1.166.933 glasa (30 procenata).230 Izbori za Skuptine Jugoslavije i Srbije iz decembra 1992. godine potvrdili su izborni uspeh radikala: i na jednim i na drugim izborima bili su drugi, posle Socijalistike partije Slobodana Miloevia, osvojivi 1.024.983 (21,8 procenata), odnosno 1.066.765 (22,6 procenata) glasova.231 Poto je prethodno podrao partiju Slobodana Miloevia i saradjivao s njom, SRS je u jesen 1993. doveo do pada srpske vlade. Kada je vladajua stranka zasula Srpsku radikalnu stranku svojom propagandom, ona je na parlamentarnim izborima 19. decembra 1993. izgubila gotovo polovinu svojih glasaa, dobivi tek 595.467 glasova (13,8 procenata).232 Na optim izborima 1997, radikali su povratili popularnost koju su imali 1992; dobili su podrku 1.162.216 glasaa (28,1 procenat), a 5. oktobra 1997. Vojislav eelj u drugom krugu predsednikih izbora pobeuje socijalistikog kandidata Zorana Lilia.233 Meutim, zbog nedovoljnog odziva glasaa (manje od pedeset posto) rezultat je proglaen nevaeim. Na ponovljenom glasanju, 7. i 21. decembra 1997, Vojislav eelj je izgubio od Milana Milutinovia, kandidata Socijalistike partije Srbije, dobivi u drugom krugu 1.383.868 glasova naspram Milutinovievih 2.181.808.234 Dok je 2000. godine delio vlast sa partijom Slobodana Miloevia, SRS je doiveo jo jedan pad u broju svojih glasaa. Na izborima za Saveznu skuptinu osvojio je samo 472.820 glasova, dok je njegov kandidat za saveznog predsednika, Tomislav Nikoli, proao loe, osvojivi samo 289.013 glasova (5,9 procenata). Posle pada Slobodana Miloevia 5. oktobra 2000, birako telo SRS pokazalo je dalje znake erozije na optim
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izborima odranim 23. decembra 2000: tek 322.333 glasaa iskazalo je poverenje radikalima.235
Zakljuak
Onako kako je bio formulisan u XIX veku, projekat ujedinjenja Srba u jednu dravu nije se razlikovao od programa drugih nacionalnih pokreta u Evropi, posebno pokreta za ujedinjenje Italije i Nemake, kao ni nacionalnih pokreta zemalja srednje i istone Evrope i Balkana. U to doba, velikosrpska ideologija nije postavljala kao cilj proterivanje nesrpskog stanovnitva iz budu-e drave u kojoj bi svi Srbi na Balkanu iveli zajedno. Za voe je bilo bitno da se dobije podrka drugih Junih Slovena iz Otomanskog i Habzburkog car-stva. Dok su nacionalni identiteti jo uvek bili u nastajanju, brojni intelektualci i politiari su verovatli da su Srbi, Hrvati i Slovenci deo jednog istog naroda. Koncept Velike Srbije nije bio jasno definisan i esto se zamenjivao s aspiracija-ma ka ujedinjenju Junih Slovena. Osnovno naelo nije bilo iskljuivanje drugih Junih Slovena, ve njihovo ukljuivanje, bez obzira na verosipovest. Na ono malo geografskih karti Velike Srbije objavljenih u XIX veku, ona se, zapravo, poklapa sa teritorijom Jugoslavije. Pored toga, ta ideologija nastala je u vreme kada su Balkanom vladali Austijsko i Otomansko carstvo. Po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, uoljiv je razvoj velikosrpske ideologije, posebno uoi Drugog svetskog rata, i od tada je prisutna ideja da nesrpsko stanovnitvo treba proterati iz Velike Srbije postavljene kao cilj, kako bi se postigla etnika homogenost. U tom smislu velikosrpska ideologija poprima novu dimenziju, koja e u Drugom svetskom ratu poprimiti vojni oblik. Ova transformacija velikosrpske ideologije dogodila se u poznim 1930-im godinama i podsticaj su joj dali intelektualci okupljeni oko Srpskog kulturnog kluba, od kojih e neki potom biti aktivni u Ravnogorskom pokretu Drae Mihailovia, poraenom od strane komunista partizana 1945-46. godine. Upravo ovi intelektualci formulisli su nacionalni i politiki program tog Pokreta. Ideja okupljanja svih Srba u jednoj dravi svom snagom je zaivela u drugoj polovini 1980-ih, kada se Jugoslavija strmoglavljivala u teku politiku, privrednu i drutvenu krizu. Od cilja jedinstvene Srbije, republike podeljene u tri jedinice (uu Srbiju i Autonomne Pokrajine Vojvodinu i Kosovo), rukovodstvo u Beogradu prelo je na davanje
229 Vladimir Goati, Izbori u SRJ od 1990. do 1998.: volja graana ili izborna manipulacija, (Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju), 1999, str. 287. 230 Ibid, str. 290. 231 Ibid, str. 291. 232 Vladimir Goati, Partije i partijski sistem Srbije, (Ni: Odbor za graansku inicijativu, 2004), str. 251. 233 Ibid, str. 257. 234 Ibid, str. 258.
235
Ibid, str. 253.
176
177
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija podrke Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, branei njihovo pravo na samoopredeljenje. U kontekstu dezintegracije Jugoslavije (1991-1992), srpski predsednik Slobodan Miloevi izraavao je miljenje da svi Srbi treba da ive u istoj dravi. Ispoljavanje ekstremnog nacionalizma olakala je ideoloka transformacija Saveza komunista Srbije, koji je od 1987-1988. na sebe preuzeo ulogu branioca srpskog nacionalnog interesa. Tokom tog perioda mnogi intelektualci doprineli su formulisanju projekta za ujedinjenje svih Srba u istu dravu. Poevi od 1983-1984, Vojislav eelj je predlagao izmenu unutranjih granica u Jugoslaviji, pri emu bi se uveala teritorija republike Srbije. U potonjim godinama on e nastaviti da obrazlae ovaj svoj politiki projekat stvaranja Velike Srbije. On je svoj program, zapravo, elaborirao mnogo pre uvoenja politikog pluralizma 1990. i dolaska na vlast Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Franje Tumana te godine. Tumanova politika, koja uopte nije bila povoljna za hrvatske Srbe, posluie kao opravdanje za vojno angaovanje stranke Vojislava eelja. Ali smanjenje ili teritorijalna amputacija Hrvatske je ideja koju je on gajio ve vie godina. Politiki i ideoloki, Vojislav eelj je sebe video kao direktnog naslednika Slobodana JOVANOVIA, Dragie Vasia, Stevana Moljevia i Drae Mihailovia.236 I, zaista, on i jeste intelektualni potomak Srpskog kulturnog kluba i Ravnogorskog pokreta, od kojih je preuzeo cilj stvaranja srpskog dravnog entiteta, to etniki homogenijeg, nasilnim premetanjem i raseljavanjem stanovnitva.
Dodaci
GEOGRAFSKA KARTA 1 Vojne granice u osamnaestom veku
Izvor: Jean Nouzille, Histoire de frontires : lAutriche et lEmpire ottoman /Istorija granica: Austrija i Otomansko carstvo / (Pariz: Berg International, 1991) 232.
236 Prema intervjju u nedeljniku Slobodni Tjednik od 4. maja 1990, ponovo objavljenom u eelj, Razaranje srpskog nacionalnog bia, str. 61.
178
179
Razobliavanje projekta Velika Srbija GEOGRAFSKA KARTA 2 Srbija prema geografu Vladimiru Kariu
Razobliavanje projekta Velika Srbija GEOGRAFSKA KARTA 4 Administrativna podela Jugoslavije i Banovina Hrvatska (1939)
Izvor: Charles Jelavich, South Slav Nationalism: Textbooks and Yugoslav Union Before 1914 /Junoslovenski nacionalizam: udbenici i jugoslovenska zajednica pre 1914. godine/, (Kolumbus, Ohio: Ohio State University Press, cop. 1990), str. 142.
Izvor: John R. Lampe, Yugoslavia as History: Twice There Was a Country /Jugoslavija kao prolost: bila dvaput jedna zemlja/, (Cambridge: Cambridge University Press, 1996), str. 165.
GEOGRAFSKA KARTA 5 Rasparavanje Jugoslavije 1941. GEOGRAFSKA KARTA 3 Teritorijalni zahtevi Jugoslavije i konane granice, 1918-1921
Izvor: John R. Lampe, Yugoslavia As History: Twice There Was a Country /Jugoslavija kao prolost: bila dvaput jedna zemlja/, (Kembrid: Cambridge University Press, 1996), str. 113.
Izvor: Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: The Chetniks /Rat i revolucija u Jugoslaviji, 1941-1945: etnici/, (Stanford: Stanford University Press, 1975), str. 90.
180
181
Razobliavanje projekta Velika Srbija GEOGRAFSKA KARTA 6 Nacionalni sastav u delovima rasparane Jugoslaviji (1941)
Razobliavanje projekta Velika Srbija
GEOGRAFSKA KARTA 8 Kretanje Vrhovne komande JVUO tokom Drugog svetskog rata
Izvor: Lucien Karchmar, Draa Mihailovi and the Rise of the etnik Movement, 1941-1942 /Draa Mihailovi i nastanak etnikog pokreta, 1941-1942/ (Njujork, London: Garland Publishing, 1987), tom. 1, str. 28.
GEOGRAFSKA KARTA 7 Karta Velike Srbije Stevana Moljevia
Izvor: Lucien Karchmar, Draa Mihailovi and the Rise of the etnik Movement, 1941-1942 /Draa Mihailovi i nastanak etnikog pokreta, 1941-1942/, (Njujork, London: Garland Publishing, 1987), tom 2, str. 528-529. Izvor: Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: The Chetniks /Rat i revolucija u Jugoslaviji, 1941-1945: etnici/, (Stanford: Stanford University Press, 1975), str. 168.
182
183
Razobliavanje projekta Velika Srbija GEOGRAFSKA KARTA 9 Karta teritorijalnih pregovora za Londonski ugovor (26. april 1915)
Citati/izjave Vojislava eelja o Velikoj Srbiji

Ovde dajemo izbor, a ne iscrpan pregled. [...] Nuno je i ukidanje autonomnih pokrajina, ili bar njihovo striktno podvoenje pod srbijanski suverenitet, s obzirom da je u Vojvodini veinsko stanovnitvo srpsko, a na Kosovu je pretean dio albanske etnike skupine pokazao spremnost i odlunost za voenje separatistike politike, pa bi mu svako dalje davanje politikih beneficija bilo nesvrsishodno i tetno sa stanovita optejugoslovenskih interesa i dravnog razloga koji u ovakvim sluajevima ima presudan znaaj. Jugoslovenska federacija bi se sastojala od etiri stvarno ravnopravne republike: Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije. Nuno je i novo teritorijalno razgranienje izmeu Srbije i Hrvatske. S obzirom na djeliminu teritorijalnu izmijeanost srpskog i hrvatskog stanovnitva na podruju Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Slavonije, razgranienje bi se ostvarilo na principu koji podrazumijeva da u granicama Hrvatske ostane isti broj graana srpske nacionalnosti kao u Srbiji Hrvatske, prema podacima iz poslednjeg popisa stanovnitva. Time bi konano bilo rijeeno srpskohrvatsko nacionalno pitanje na naelima humanizma i demokratije, te uvrena meunacionalna sloga i zajednitvo, a izbjegnut jedan od osnovnih uzroka razdora iz prolosti [...] Odgovori na anketu-intervju: ta da se radi?, septembar 1993, objavljeno u eelj, Demokratija i dogma, str. 130. [...] Mi Srbi treba da u okviru Jugoslavije odredimo svoje nacionalne ciljeve, svoj nacionalni program i granice svoje dravnosti i da prepustimo to naoj, navodnoj sjevernoj brai Hrvatima i Slovencima, njihovoj slobodnoj volji, da se izjasne da li ele da ive u takvoj dravi ili ne ele. Srpski narod nije apriori protiv postojanja Jugoslavije. Srpski narod je, duboko sam ubijeen, za postojanje Jugoslavije ali ne Jugoslavije po svaku cijenu. Samo one Jugoslavije koja bi svojim granicama potovala granice srpske dravnosti garantovane Londonskim ugovorom. Dakle, u sluaju opstanka federalne Jugoslavije, srpska federalna jedinica u svojim granicama mora da ima, ne samo dananju Srbiju, dananje pokrajine
Izvor: Ren Albrecht-Carri, Italy at the Paris Peace Conference /Italija na Pariskoj mirovnoj konferenciji/, (Njujork: Columbia University Press, 1938), str. 27.
GEOGRAFSKA KARTA 10 Karta Velike Srbije objavljena u novinama Srpskog etnikog pokreta Velika Srbija, u avgustu 1990.
Velika Srbija, novine Srpskog etnikog pokreta, br. 2, avgust 1990. Na naslovnoj strani je geografska karta Velike Srbije kako ju je zamiljao politiki pokret Vojislava eelja. Na zapadu (na teritoriji Hrvatske) Srbija se prostire do linije Karlobag Karlovac Virovitica.
184
185
Razobliavanje projekta Velika Srbija Vojvodinu, Kosovo i Metohiju, nego i Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Dubrovnik, Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun, istonu Slavoniju i Baranju. Sve ove granice nisu garantovane Londonskim ugovorom; njih je obiljeio Ante Paveli u toku Drugog svjetskog rata. Obiljeio ih je srpskim grobljima, masovnim grobnicama, srpskim stratitima, logorima, klanicama, jamama. A miljenja sam da srpski narod ni po koju cijenu ne smije dozvoliti da bilo koje masovno groblje ostane van granica srpske drave [...] Program Dr. Vojislava eelja: iz predavanja kod Graanice u Americi, etnike novine, br. 298, juli 1989, str. 4. Na glavni zadatak predstavlja obnova srpske dravne nezavisnosti u granicama koje bi obuhvatale sve srpske zemlje. Pored teritorije sadanje suene srbijanske federalne jedinice, mi jednostavno srpsku dravu ne moemo zamisliti bez srpske Makedonije, srpske Crne Gore, srpske Bosne, srpske Hercegovine, srpskog Dubrovnika, srpske Banije, srpskog Korduna, srpske Slavonije i srpske Baranje. Programska izjava Vojislava eelja za vreme predsednikih izbora u decembru 1990, Velika Srbija, br. 7, 1990, objavljeno u eelj, Srpski etniki pokret, str. 220. Monitor: Kakav je Va koncept budunosti ove zemlje? Vojislav eelj: Mi se nadamo da Jugoslavija nee opstati, da emo Jugoslaviji vrlo brzo sagledati definitivni kraj. Jedna je od varijanti da se na ovim prostorima stvore tri nezavisne drave: Velika Srbija, mala Slovenija i jo manja Hrvatska. Druga, mogua, varijanta je da emo mi Srbi postii sporazum sa Talijanima, da e se oiveti Londonski pakt iz 1915. godine i da e se srpsko-talijanska granica postaviti na liniji Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica. Intervju objavljen u nedeljniku Monitor 31. maja 1991. Takoe objavljen u eelj, Razaranja srpskog nacionalnog bia, str. 220. Kakva je, po Vama, perspektiva Jugoslavije? Mislim da je svima jasno da Jugoslavija nema nikakve budunosti i da e se u najskorije vreme podeliti na tri posebne drave. Bie to velika
Razobliavanje projekta Velika Srbija Srbija, mala Slovenija i jo manja Hrvatska. Lino oekujem da e Italija traiti nazad svoje teritorije. To je deo Jadranskog mora koji joj je otet nakon oba svetska rata. To znai da e Istra opet biti italijanska kao i Rijeka kao i deo ostrva, pre svega u Kvarneru. Srbija e svoju zapadnu granicu uspostaviti na liniji Karlobag-Ogulin, Karlovac-Virovitica. [...] Intervju koji je Vojislav eelj dao asopisu Svet (9. avgust 1991), objavljen i u eelj, Politika kao izazov savesti, str. 92. - Govori se zadnjih dana o stvaranju nekakvog Saveza srpskih zemalja, a Vi ste jedan od njenih glavnih promotera. Postoji li, po Vama, ikakva mogunost da to u dogledno vreme bude ostvareno, ili je, pak, re o propagandnom triku? - Mislim da je ta ideja vrlo sazrela i da je treba ostvariti u dve faze. Prva faza bi bilo ujedinjenje Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. I to treba odmah uraditi. To je pitanje opstanka i za Republiku Srpsku i za RSK, naroito za ovu drugu. Druga faza bi onda bilo ujedinjenje te i takve drave u SRJ, kao posebne federalne jedinice. Smatram da bi prvi deo plana morali odmah i radikalno sprovesti. - Momilo Krajinik ree da bi se ta drava zvala Nova Srbija . . . . - Meni se neto ini da je onaj naziv "Zapadna Srbija" bolji, jer bi to "Nova Srbija" teko prolo na Zapadu. Intervju koji je Vojislav eelj dao NI Svet (17. april 1993), objavljen i u Vojislav eelj, Aktuelni politiki izazovi, (Beograd: ABC Glas, 1993), str. 210.
186
187
Bibliografija Skraenice
Albrecht-Carri, Ren. Italy at the Paris Peace Conference /Italija na Pariskoj mirovnoj konferenciji/. Njujork: Columbia University Press, 1938. Ban, Matija. Pravilo o etnikoj vojni, Beograd, 1848. Bazi, Jovan. Srpsko pitanje: politike koncepcije reavanja srpskog nacionalnog pitanja. Beograd: Slubeni list SCG, Institut za politike studije, 2003. Behschnitt, Wolf Dietrich. Nationalismus bei Serben und Kroaten 1830-1914: Analyse und Typologie der nationalen Ideologie /Srpski i hrvatski nacionalizam 1830-1914: analiza i tipologija nacionalne ideologije. Minhen: Oldenbourg, 1980. Boji, Nada. Ko ste vi, Vojislave eelju? Beograd: Dereta, 1992. etnike novine. Dedijer, Vladimir i Antun Mileti. Genocid nad Muslimanima, 1941-1945: zbornik dokumenata i svjedoenja. Sarajevo: Svjetlost, 1990. Devas, George. La nouvelle Serbie: origines et bases sociales et politiques, renaissance de ltat et son dveloppement historique, dynastie nationale et revendications libratrices /Nova Srbija: Poreklo, drutveni i politiki osnovi, pojava i istorijski razvoj drave, narodne dinastije i slobodarske tenje/. Pariz i Nansi: Berger-Levrault, 1918. Dimi, Ljubodrag. Srpski kulturni klub izmeu kulture i politike: prilog istoriji. Knjievnost 1993: 9-10. Dnevnik, 7 May 2003. http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/07-05-003/ Strane/ dogaaji.htm. (Stranica konsultovana 23. februara 2005.) Documents diplomatiques secrets russes, 1914-1917 : daprs les archives du ministre des affaires trangres Petrograd /Tajni dokumenti ruske diplomatije, 1914-1917: iz arhive Ministarstva spoljnih poslova u Petrogradu. Pariz: Payot, 1928. Dokumenti SK Srbije: etrnaesta sednica CK SK Srbije: uzroci i posledice kontrarevolucionarne akcije na Kosovu . Beograd: Komunist, 1981. Ekmei, Milorad. U Istorijski glasnik, 1980: 1-2, str. 151-160. ---------------. Srbija izmeu srednje Evrope i Evrope. Beograd: Politika, 1992. ---------------. Stvaranje Jugoslavije 1790-1918. Tom 1 i 2. Beograd, Prosveta, 1989. Goati, Vladimir. Izbori u SRJ od 1990. do 1998.: volja graana ili izborna manipulacija. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju, 1999.
AVNOJ CNK HDZ JRSD JUORA JURAO JVUO SK SKJ RSK SP SHS SKK SNO SPO SRS
Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije Hrvatska demokratska zajednica Jugoslovenska radikalna seljaka demokratija i nakon 1933. Jugoslovenska nacionalna stranka Jugoslovenska organizacija ravnogorki Jugoslovenska ravnogorska omladina Jugoslovenska vojska u Otadbini Savez komunista Savez komunista Jugoslavije Republika Srpska Krajina Srpski etniki pokret Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca Srpski kulturni klub Srpska narodna obnova Srpski pokret obnove Srpska radikalna stranka
188
189
Razobliavanje projekta Velika Srbija ---------------. Partije i partijski sistem Srbije. Ni: Odbor za graansku inicijativu, 2004. Grmek, Mirko, Marc gjidara i Neven imac (urednici) . Le nettoyage ethnique: documents historiques sur une idologie serbe /Etniko ienje: istorijski dokumenti o srpskoj ideologiji/. Pariz: Fayard, 1993. Imami, Petrit. Srbi i Albanci kroz vekove. Beograd: KVS, 2000. Ivanovi, Ljubomir. etovanje ili etniko ratovanje. 1868. Janiijevi, Milosav. Stvaralaka inteligencija meuratne Jugoslavije. Beograd: Institut drutvenih nauka, 1984. Jankovi, Dragoslav. Srbija i jugoslovensko pitanje 1914-1915. godine. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1973. Jelavich, Charles. South Slav Nationalism: Textbooks and Yugoslav Union before 1914 / Junoslovenski nacionalizam: udbenici i jugoslovenska zajednica pre 1914. godine/. Kolumbus: Ohio State University Press, 1990. Jeli-buti, Fikreta. etnici u Hrvatskoj, 1941-1945. Zagreb: Globus, 1986. ---------------. Ustae i Nezavisna drava Hrvatska, 1941-1945. Zagreb: kolska knjiga, 1977. Jovanovi, Slobodan. Srpski knjievni glasnik, 1. januara 1940. Jovii, Miodrag. Jako srpstvo jaka Jugoslavija: izbor lanaka iz Srpskog glasa, organa Srpskog kulturnog kluba. Beograd: Nauna knjiga, 1991. Jovii, Vladimir. Srpsko rodoljubivo pesnitvo. Beograd: Nolit, 1976. Karchmar, Lucien. Draa Mihailovi and the Rise of the etnik Movement, 1941-1942 /Draa Mihailovi i nastanak etnikog pokreta, 1941-1942/. Tom 1. Njujork, London: Garland Publishing, 1987. Lampe, John R. Yugoslavia As History: Twice There Was a Country /Jugoslavija kao prolost: bila dvaput jedna zemlja/. Kembrid: Cambridge University Press, 1996. Ljui, Rado. Ilija Garaanin o srpskoj dravnosti. U Ilija Garaanin (1812-1874), Beograd, SANU, Odeljenje istorijskih nauka, 1991. Mackenzie, David. Ilija Garaanin: Balkan Bismarck /Ilija Garaanin - balkanski Bizmark/. Njujork: Columbia University Press, 1985. Marjanovi, Jovan. Prilozi istoriji sukoba narodnooslobodilakog pokreta i etnika Drae Mihailovia u Srbiji 1941. godine. U Istorija XX. veka: zbornik radova, tom 1, Beograd: Kultura, 1959, str. 179-180. Marjanovi, Milan. Borba za Jadran 1914-1946: iredenta i imperijalizam. Split: Redakcija listova JRM, 1953.
Razobliavanje projekta Velika Srbija ---------------. Londonski ugovor iz godine 1915.: prilog povijesti borbe za Jadran 1914.-1917. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, 1960. Markovi, Dragoslav. ivot i politika: 1967-1978. Tom 2. Beograd: Rad, 1987. Mati, Milan B. Ravnogorska ideja u tampi i propagandi etnikog pokreta u Srbiji 1941-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1995. Mihailovi, Kosta i Vasilije KRESTI. "Memorandum SANU": odgovori na kritike, Beograd: SANU, 1995. Milovanovi, Nikola. Dragia Vasi: Od graanskog buntovnika do kontrarevolucionara. Beograd: Nova knjiga, 1986. Mill, John Stuart. Considerations on Representative Government /Razmatranja o predstavnikoj vladi . London, 1872. U Anthony D. Smith, Theories of Nationalism (Njujork: Holmes and Meier, 1983), str. 9. Na svom putu. Ravna Gora, br. 3, 1. mart 1943. Nikoli, K/osta/. Dragia Vasi: skica za portret nacionalnog revolucionara. U Istorija XX veka (1997: 1). ---------------. Istorija ravnogorskog pokreta. Tom 1. Beograd: Srpska re, 1999. Nikoli, Kosta, Nikola uti, Momilo Pavlovi i Zorica padijer. Istorija 3/4. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2002. Nouzille, Jean. Histoire de frontires: lAutriche et lEmpire ottoman / Istorija granica: Austrija i Otomansko carstvo/ (Pariz: Berg International, 1991. Papi, arko. Vreme zastoja. Beograd: Ekonomika, 1990. Na stav i naa poruka. Re urednika. Srbija: glas srpskih boraca, juli 1986. Perin, oko. Nacionalizovanje Vojvodine i June Srbije. Petranovi, Branko. Jugoslovensko iskustvo srpske nacionalne integracije. Beograd: Slubeni list SRJ, 1993. ---------------. Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji, 1941-1945. Tom 2. Beograd: Rad, 1983. PETROVICH, Michael. A History of Modern Serbia, 1804-1918 /Istorija moderne Srbije 1804-1918/. Tom 1. Njujork: Harcourt Brace Jovanovich, 1976. Pogledi. http://www.pogledi.co.yu). Politika. 14. maj 1991. Popovi, Aleksandar I. Forum. U Pogledi, 24. april 1992, br. 107. Popovi, Jovo, Marko Loli i Branko Latas. Pop izdaje. Zagreb: Stvarnost, 1988. Program Dr. Vojislava eelja: iz predavanja kod Graanice u Americi. etnike novine, juli 1989, br. 298.
190
191
Razobliavanje projekta Velika Srbija Programska deklaracija Srpske radikalne stranke. Velika Srbija, maj 1991, br. 9, str. 6-7. Radi, Radmila. Crkva i srpsko pitanje. U Neboja Popov, ur, Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pamenju (Beograd: Republika, 1996), str. 267-304. Simeunovi, Dragan. Iz riznice otadbinskih ideja. Beograd: Vojska i Verzal Press, 2000. Smith, Anthony D. National Identity /Nacionalni identitet/. London: Penguin Books, 1991. Sporazum ili nesporazum. Srpski glas, 1. februar 1940, br. 12. Srbija: glas srpskih boraca. Stamboli, Ivan. Put u bespue: odgovori Ivana Stambolia na pitanja Slobodana Inia. Beograd: Radio B92, 1995. Stanisavljevi, uro. Pojava i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj 19411942. godine. U Istorija XX veka: zbornik radova, tom 4, Beograd: 1962, str. 96-97. Stanii, Mihailo. Projekti Velika Srbija. Beograd: Slubeni list SRJ, 2000. ---------------. Slom, genocid, odmazda. Beograd: Slubeni list SRJ, 1999. Stankovi, ore . Nikola Pai, saveznici i stvaranje Jugoslavije. Beograd: Nolit, 1984. Stojanovi, Dubravka. O metodologiji, potenju i skandalima. Vreme, 16. januar 2003, br. 628, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=331016. eelj, Vojislav. Aktuelni politiki izazovi. Beograd: ABC Glas, 1993. ---------------. Bal vampira. Beograd: ABC Glas, 1992. ---------------. Brankovi je ustao iz groba. Beograd: ABC Glas, 1994. ---------------. Crveni tiranin sa Dedinja. Beograd: ABC Glas, 1995. ---------------. Demokratija i dogma. Beograd: ABC Glas, 1991. ---------------. Disidentski spomenar. Beograd: ABC Glas, 1991. ---------------. Emigrantski opus profesora Laze M. Kostia. I deo. Beograd: ZIPS, 1999. ---------------. Filipike etnikog vojvode: dr Vojislav eelj u objektivu Sinie Aksentijevia. Beograd: ABC Glas, 1994. ---------------. Hajka na jeretika. Beograd: ABC Glas, 1991. ---------------. Horvatove ustake fantazmagorije i druge politike rasprave. Beograd: ABC Glas, 1992. ---------------. Ideologija srpskog nacionalizma: nauno i publicistiko delo prof. dr. Laze M. Kostia. Beograd: ABC Glas, 2002.
Razobliavanje projekta Velika Srbija ---------------. Milan Pani mora pasti: konferencije za tampu 1992. godine. Beograd: ABC Glas, 1994. ---------------. Miloevi hapsi radikale. Beograd: ABC Glas, 1994. ---------------. Osvajanje slobode. Beograd: ABC Glas, 1991. ---------------. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: ABC Glas, 1993. ---------------. Pledoaje za demokratski ustav. Beograd: ABC Glas, 1991. ---------------. Politika kao izazov savesti. Beograd: ABC Glas, 1993. ---------------. Poslanike besede. Beograd: ABC Glas, 1995. ---------------. Pravo na istinu . Beograd: ABC Glas, 1991. ---------------. Preti li nam slobotomija? Beograd: ABC Glas, 1994. ---------------. Razaranje srpskog nacionalnog bia. Beograd: ABC Glas, 1992. ---------------. Srpska radikalna stranka. Beograd: ABC Glas, 1995. ---------------. Srpski brani par auescu . Beograd: ABC Glas, 1995. ---------------. Srpski etniki pokret . Beograd: ABC Glas, 1994. ---------------. Veleizdajniki proces. Beograd: ABC Glas, 1991. ---------------. Zato sam iskljuen iz Saveza komunista ? U Vojislav eelj, Hajka na jeretika, (Beograd: ABC Glas, 1991), str. 27-36 ta kau vaea partijska dokumenta o odnosima u SR Srbiji. Borba, 8. juli 1988, str. 5. Tadi, Ljubomir. O velikosrpskom hegemonizmu. Beograd: Struna knjiga i Politika, 1992. Todorovi, D. Dr Stevan Moljevi: reju, perom, delom i ivotom za Ujedinjeno Srpstvo. Beograd: Kalekom, 2000. Todosijevi, Bojan. Why Bunjevci did not Become a Nation: A Case Study //Zato Bunjevci nisu postali nacija - studija sluaja/. East Central Europe, tom 29, br. 1-2, str. 59-72. Tomasevich, Jozo. War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: The Chetniks/Rat i revolucija u Jugoslaviji, 1941-1945: etnici/. Stanford: Stanford University Press, 1975. Tomic, Yves. Milosevic et la mutation de la Ligue des communistes de Serbie : du communisme au nationalisme populiste (1986-1989) /Miloevi i transformacija Saveza komunista Srbije: od komunizma do populistikog nacionalizma/. L'Autre Europe, br. 34-35, mart 1997. ---------------. Le movement national croate au XIXe sicle: entre yougoslavisme (jugoslovenstvo) et croatisme (hrvatstvo) /Hrvatski nacionalni pokret u 19. veku: izmeu jugoslovenstva i hrvatstva/, Revue des tudes slaves, 68: 4 (1996), str. 463-475.
192
193
Razobliavanje projekta Velika Srbija Topalovi, ivko. Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji. Kragujevac: Pogledi, 2001. Toi, Desimir. Srpski nacionalni problemi. Pariz: Osloboenje, 1952. Trgovevi, Ljubinka. Obrazovanje kao inilac modernizacije Srbije u XIX veku: analitika skica. U Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 1994, str. 217-232. Veernje novosti. 24. novembar 1998. Velika Srbija, novine Srpskog etnikog pokreta. Vesovi, Milan i Kosta Nikoli. Ujedinjene srpske zemlje: ravnogorski nacionalni program. Beograd: Vreme knjige, 1996. Vinji, edomir. Partizansko ljetovanje : Hrvatska i Srbi 1945-1950. Zagreb: SKD Prosvjeta, 2003. Vjesnik. 9. maj 2004, http://www.vjesnik.hr/html/2004/05/09/Clanak.asp?r=van &c=3. Stranica konsultovana 23. februara 2005. Vojvodi, Vaso. U duhu Garaaninovih ideja: Srbija i neosloboeno srpstvo 18681876. Beograd: Prosveta, 1994. Vreme. Za nae ujedinjenje i nae jedinstvo, Ujedinjeno srpstvo, 2. april 1944, br. 1. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knj. 1, Dokumenti etnikog pokreta Drae Mihailovia 19411942. Beograd: Vojnoistorijski institut, 1981, str. 173-182:
DODATAK B Radna biografija Yvesa Tomia
Yves Tomi Profesionalno iskustvo Od oktobra 1995. godine vo|a istraivanja, nadlean za Odeljenje za Balkan pri Bibliothque de documentaion internationale contemporaine /Biblioteka za meunarodnu dokumentaciju/ (BDIC, Univerzitet u Parizu X - Nanter). Od 2004. godine istraiva-spoljni saradnik pri Labaratorie d'analyse des systmes politiques /Laboratoriji za analizu politikih sistema/ (CNRS/Univerzitet u Parizu X - Nanter). U periodu od 1999-2003, istraivanje i radni materijal o balkanskim zemljama za Delegaciju za strateka pitanja (Ministarstvo odbrane) u okviru BDIC i Evropske geopolitike opservatorije (Lion). Godine 1999-2000. i 2000-2001, predava na Univerzitetu ParizSorbona (Pariz-IV), Katedra za slovenske studije, predavanja o istoriji jugoslovenskih zemalja. Kustos izlobe De lUnification lclatement : lespace yougoslave, un sicle dhistoire /Od ujedinjenja do raspada: jugoslovenski prostor, jedan vek istorije/, Muzej savremene istorije (MHC-BDIC), mart-maj 1998. Postdiplomske studije Radi na doktorskoj disertaciji (Univerzitet Pariz X - Nanter), mentor Jean-Charles Szurek, naslov: La question nationale serbe dans la Yougoslavie communiste /Srpsko nacionalno pitanje u komunistikoj Jugoslaviji/. D.E.A. /magistratura/ iz slovenskih i istonoevropskih studija, titula steena u novembru 1992. s ocenom vrlo dobar, I.N.A.L.C.O. /Nacionalni institut za orijentalne jezike i civilizacije/. D.R.E.A. /magistratura i istraivaki rad/ iz srpskohrvatskog, smer civilizacija, I.N.A.L.C.O, 1991.
194
195
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Publikacije i izdavaka delatnost Nauni direktor asopisa Balkanologie /Balkanologija/. Radovi Yves Tomic, La Serbie du prince Milos Milosevic /Srbija od kneza Miloa do Miloevia/, Brisel, P.I. E. Peter Lang, 2003. Laurent Gerverau, Yves Tomic (ur.), De lunification lclatement, lespace yougoslave, un sicle dhistoire /Od ujedinjenja do raspada, jugoslovenski prostor, jedan vek istorije/, Nanter, BDIC, 1998, 320 str. Elaborati: La transition politique en RF Yougoslavie: aspects scuritaires /Politika tranzicija u Saveznoj Republici Jugoslaviji: bezbednosni aspekti/, projekt u toku (juli 2002-mart 2003), Nanter, BDIC, za Delegaciju za strateka pitanja (Ministarstvo odbrane). La question serbe aprs le conflit au Kosovo /Srpsko pitanje nakon kosovskog sukoba/, Lion, OEG /Evropska geografska organizacija/ 2000, studija realizovana u saradnji sa Jacqueline Markovic za Delegaciju za strateka pitanja (Ministarstvo odbrane). Bosnie: une alternative au protectorat ? /Bosna: alternativa protektoratu?/, Lion, OEG, 1999, elaborat realizovan u saradnji sa Jacqueline Markovic. lanci Serbie: quelle assise gographique? A propos des projets de nouvelle Constitution de la Serbie /Srbija: koje geografsko uporite? O pitanju projekta novog ustava Srbije/, u Andr-Louis Sanguin, Amal Cattaruzza, Emmanuelle Chaveneau-Le Brun (ur.), Lex-Yougoslavie, dix ans aprs Dayton /Biva Jugoslavija, deset godina nakon Daytona/, Pariz, LHarmattan, 2005. La vie politique en Serbie de 1987 2000: une chronologie /Politiki ivot u Srbiji od 1987. do 2004: Hronologija/, Revue dtudes comparatives EstOuest /asopis za komparativne studije Istok-Zapad/, sv. 35, br. 1-2, martjuni 2004.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Le bilan de lanne en RF Yougoslavie dans Ltat du monde, /Jednogodinji bilans u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Stanje u svetu/, izdanje 1996-2006, Pariz, La Dcouverte. La drive autoritaire et nationaliste en Serbie: 1987 - 2000 /Razvoj autoritarnosti i nacionalizma u Srbiji: 1987-2000/ u Stphane Yerasios (ur.), Le retour des Balkans, 1991-2001 /Povratak Balkana, 1991-2001/, Pariz, Autrement, 2002. La Ligue des communistes de Serbie et louverture de la question nationale serbe: 1977-1987 /Savez komunista Srbije i otvaranje srpskog nacionalnog pitanja: 1977-1987/, Balkanologie, sv. III, br. 1, septembar 1999, str. 89-119. De lusage du mythe du Kosovo /Upotreba kosovskog mita/, Les ides en mouvement /Ideje u pokretu, mesenik Prosvetnog saveza/, vanredni broj, juni 1999. Le nationalisme utilitariste du rgime de Slobodan Miloevi /Utilitarni nacionalizam reima Slobodana Miloevia/, edicija Anatole LeroyBeaulieu (FNSP-IEP Pariz), br. 4, maj 1999. Serbie: une transition dmocratique inacheve /Srbija: nedovrena demokratska tranzicija/, Balkanologie, sv. br. 1, juli 1997, str. 119-124/. Miloevi et la mutation de la Ligue des communistes de Serbie: du communisme au nationalsime populiste (1986-1989) /Miloevi i promene u Savezu komunista Srbije: od komunizma do populistikog nacionalizma (1986-1989), Lautre Europe, br. 34-35, mart 1997. Le long processus de dsintgration de la Fdration yougoslave: tentative de priodisation /Dugi proces dezintegracije jugoslovenske federacije: pokuaj periodizacije/, Revue detudes comparatives Est-Ouest /asopis za komparativne studije Istok-Zapad/, 1997, 1 (mart) str. 147-161. Le mouvement national croate au XIXme sicle: entre yougoslavisme et croatisme /Nacionalni pokret u Hrvata u 19 veku: izmeu jugoslovenstva i hrvatstva/, Revue des Etudes Slaves, /asopis za slovenske studije/, Pariz, LXVIII/4, 1996, str. 463-475. Y a-t-il jamais eu une intgration yougoslave /Da li je jugoslovenska integracija ikada postojala/, Les Temps Modernes /Moderna vremena/, br. 574 (maj 1994), str. 87-96. Aux origines du dchirement de la Yougoslavie, a propos de quelques ouvrages rcents /Uzroci raspada Jugoslavije, u vezi s nekoliko najnovijih izdanja/, Revue Europene dHistoire /Evropski asopis za istoriju/, br. 2 (1994), str. 199-201.
196
197
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Kolumne Ouvrons les ngociations sur le Kosovo/Otvorimo pregovore o Kosovu/, Libration, 30. 03. 2004. La Serbie en qute davenir /Srbija u potrazi za budunou/, Libration, 07. 01. 2004. Kosovo : une voie vers lindpendance /Kosovo: put prema nezavisnosti/, Libration, 12. 12. 2001. La dernire fiction yougoslave /Poslednja jugoslovenska fikcija/, Libration, 04. 07. 2001. Regarder la Serbie autrement /Drugi pogled na Srbiju/, Libration, 22. 12. 2000. Yougoslavie, une transition chaotique /Jugoslavija, haotina tranzicija/, Libration, 28. 09. 2000. Enslemble contre Miloevi /Zajedno protiv Miloevia/, Le Monde, 06. 12. 1996. Druge aktivnosti Predsednik Francuskog udruenja za balkanske studije (AFEBalk, www.afebalk.org) Konsultant za Balkan (Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova) lan Upravnog odbora Courrier des Balkans (www.balkans.eu.org).
II Tok suenja
198
199
Optunica protiv Vojislava eelja

(delovi)
OPTUNICA Tuilac Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju, u skladu sa svojim ovlaenjima iz lana 18 Statuta Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (u daljem tekstu: Statut Meunarodnog suda), optuuje: VOJISLAVA EELJA za ZLOINE PROTIV OVENOSTI i KRENJA ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kako sledi: OPTUENI 1. Vojislav EELJ, sin Nikole EELJA, roen je 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, u Republici Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Bosna i Hercegovina). Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Fakultetsku diplomu stekao je 1976, zvanje magistra 1978, a doktora nauka 1979. godine. Od 1981. do 1984, predavao je politike nauke kao asistent na Sarajevskom univerzitetu. 2. Mada je poeo kao komunista, Vojislav EELJ je na kraju postao kritiar komunistikog reima u bivoj Jugoslaviji, a poetkom osamdesetih godina sklopio je bliske veze sa grupom srpskih nacionalista. Godine 1984. osuen je za "kontrarevolucionarnu delatnost" i izreena mu je kazna od osam godina zatvora. Nakon to mu je Vrhovni sud Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: SFRJ) smanjio kaznu, puten je iz zatvora 1986. godine. 3. Kad je puten na slobodu, Vojislav EELJ se nastanio u Beogradu i nastavio da se bavi nacionalistikom politikom. Godine 1989. otputovao je u SAD i upoznao predsednika etnikog pokreta u slobodnom svetu Momila ujia, koji ga je na dan 600. godinjice Kosovske bitke - 28. juna 1989. godine - imenovao za etnikog vojvodu,
200
201
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija to znai vou. Nakon to mu je dodeljena ta titula, Vojislav EELJ je putovao po SAD, Kanadi, Australiji i Zapadnoj Evropi sakupljajui sredstva kojima e finansirati svoju nacionalistiku delatnost. Dana 23. januara 1990. godine, Vojislav EELJ je postao voa Srpskog slobodarskog pokreta, a 14. marta 1990. uao je u koaliciju sa Vukom Drakoviem, takoe srpskim nacionalistom, i osnovao Srpski pokret obnove (u daljem tekstu: SPO). 4. U junu 1990. godine, Vojislav EELJ je osnovao stranku Srpske narodne obnove, koja je kasnije preimenovana u Srpski etniki pokret. Na izborima u decembru 1990. godine, njegova stranka je osvojila skoro 100.000 glasova. Ubrzo nakon toga, vlasti SFRJ su zabranile Srpski etniki pokret. Dana 23. februara 1991. godine, Vojislav EELJ je izabran za predsednika novoosnovane Srpske radikalne stranke (u daljem tekstu: SRS). U junu 1991. godine postao je lan Skuptine Republike Srbije. Na gotovo svakodnevnim mitinzima i tokom predizborne kampanje, pozivao je na jedinstvo Srba i na rat protiv "istorijskih neprijatelja" Srbije, odnosno protiv stanovnitva hrvatske, muslimanske i albanske nacionalnosti na teritoriji bive Jugoslavije. Vie relevantnih istorijskih i politikih injenica iznosi se u Dodatku I ove optunice. INDIVIDUALNA KRIVINA ODGOVORNOST lan 7(1) Statuta Meunarodnog suda 5. Vojislav EELJ snosi individualnu krivinu odgovornost za zloine koji se navode u lanovima 3 i 5 Statuta Meunarodnog suda i koji su opisani u ovoj optunici, koje je on planirao, naredio, podsticao, poinio ili ije je planira-nje, pripremu ili izvrenje na drugi nain pomagao i podravao. Kad u ovoj op-tunici koristi re "poiniti", tuilac nema nameru da sugerie da je optueni fi-ziki poinio sve zloine za koje se tereti kao lino odgovoran. Re "poiniti" u ovoj optunici ukljuuje uestvovanje Vojislava EELJA u udruenom zloina-kom poduhvatu. Kad u ovoj optunici koristi re "podsticao", optuba optue-nog Vojislava EELJA tereti da je svojim govorima, izjavama, radnjama i/ili propustima doprineo da se kod izvrilaca stvori odluka da poine navedena krivina dela. 6. Vojislav EELJ je uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu. Svrha tog udruenog zloinakog poduhvata bila je da se, injenjem zloina koji predstavljaju krenje odredbi lanova 3 i 5 Statuta
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Meunarodnog suda, veina Hrvata, Muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni sa otprilike jedne treine teritorije Republike Hrvatske (u daljem tekstu: Hrvatska) i velikih delova Bosne i Hercegovine, kao i iz nekih delova Vojvodine u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Srbija), kako bi ta podruja postala deo nove drave pod dominacijom Srba. U Hrvatskoj su ta podruja obuhvatala oblasti koje su srpske vlasti nazivale "SAO Krajina" (odnosno Srpska autonomna oblast Krajina), "SAO Zapadna Slavonija" i "SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem" (nakon 19. decembra 1991, "SAO Krajina" se pojavljuje pod nazivom RSK (Republika Srpska Krajina), a dana 26. februara 1992, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem ule su u sastav RSK), te "Dubrovaku republiku". U Bosni i Hercegovini, ta podruja su obuhvatala Bosanski amac i Zvornik. 7. Zloini navedeni u ovoj optunici bili su deo cilja ovog udruenog zloinakog poduhvata, a Vojislav EELJ je imao svest i nameru potrebne za poinjenje svakog tog zloina. Alternativno, zloini navedeni u takama od 1 do 9 i od 12 do 15 ove optunice bili su prirodne i predvidive posledice ostvarenja cilja ovog udruenog zloinakog poduhvata, a Vojislav EELJ je bio svestan da su takvi zloini mogui ishod ostvarenja udruenog zloinakog poduhvata. 8. Gore navedeni udrueni zloinaki poduhvat nastao je pre 1. avgusta 1991. i trajao najmanje do decembra 1995. Vojislav EELJ je uestvovao u ovom udruenom zloinakom poduhvatu do septembra 1993, kad je doao u sukob sa Slobodanom Miloeviem. Vojislav EELJ je na ostvarenju cilja udru-enog zloinakog poduhvata radio u dogovoru sa vie pojedinaca. Svaki ues-nik ili saizvrilac u sklopu udruenog zloinakog poduhvata odigrao je svoju ulogu ili vie uloga koje su znaajno doprinele ostvarenju cilja ovog poduhvata. Meu ostalim pojedincima koji su uestvovali u ovom udruenom zloinakom poduhvatu bili su Slobodan MILOEVI, general Veljko KADIJEVI, general Blagoje ADI, pukovnik Ratko MLADI, Jovica STANII, Franko SIMATO-VI zvani "Frenki", Radovan STOJII zvani "Baa", Milan MARTI, Goran HADI, Radovan KARADI, Momilo KRAJINIK, Biljana PLAVI, eljko RANATOVI zvani "Arkan" i drugi pripadnici Jugoslovenske narodne armije (u daljem tekstu: JNA), kasnije Vojske Jugoslavije (u daljem tekstu: VJ), novoformirane srpske Teritorijalne odbrane (u daljem tekstu: TO) u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, vojske Republike Srpske Krajine (u daljem tekstu: SVK), vojske Republike Srpske (u daljem tek-stu: VRS), TO-a Srbije i Crne Gore,
202
203
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija snaga lokalne srpske policije i policijskih snaga Republike Srbije i Republike Srpske (u daljem tekstu: snage MUP-a), uk-ljuujui Dravnu bezbednost (u daljem tekstu: DB) Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije i specijalnih snaga srpske policije u SAO Krajini i u RSK-u koje su se obino nazivale "Martieva policija", "martievci", "Policija SAO Krajine" ili "Milicija SAO Krajine" (u daljem tekstu: Martieva policija), te pripadnici paravojnih snaga iz Srbije i Crne Gore, paravojnih snaga bosanskih Srba i hrvatskih Srba i dobrovoljakih jedinica kao to su "etnici" ili "eeljevci" (u daljem tekstu, zajedno: srpske snage), kao i druge politike linosti iz S(F)RJ, Republike Srbije, Republike Crne Gore i iz rukovodstva bosanskih i hrvatskih Srba. 9. Vojislav EELJ, kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), bio je istaknuta politika linost u SFRJ/SRJ u periodu na koji se odnosi ova optunica. Zagovarao je politiku ujedinjenja "svih srpskih zemalja" u homogenu srpsku dravu. Takozvanu liniju Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica oznaio je kao zapadnu granicu te nove srpske drave (o kojoj je govorio kao o "Velikoj Srbiji") koja ukljuuje Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i znatne delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine. 10. Vojislav EELJ, delujui sam i u dogovoru s drugim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, uestvovao je u udruenom zloinakom poduhvatu na sledee naine: 1) Uestvovao je u regrutovanju, formiranju, finansiranju, snabdevanju, pruanju podrke i rukovoenja srpskim dobrovoljcima povezanim sa SRS-om, najee zvanim "etnici" ili "eeljevci". Ove dobrovoljake jedinice su bile osnovane i podravane da bi pomogle u izvrenju ovog udruenog zloinakog poduhvata putem injenja zloina kojim se kre odredbe lanova 3 i 5 Statuta Meunarodnog suda. 2) Drao je hukake govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovoljakim jedinicama i drugim srpskim snagama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, podstiui te snage na injenje zloina kojim se kre odredbe lanova 3 i 5 Statuta Meunarodnog suda. 3) Zagovarao je i podsticao stvaranje homogene "Velike Srbije", koja bi konkretno obuhvatala podruja navedena u ovoj optunici, putem sile, te na taj nain uestvovao u irenju ratne propagande i raspirivanju mrnje prema nesrpskom stanovnitvu. 4) U svojim javnim govorima pozivao je na proterivanje hrvatskih civila iz delova pokrajine Vojvodine u Srbiji, i tako podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da uzmu uea u kampanji progona lokalnog hrvatskog stanovnitva.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 5) Uestvovao je u planiranju i pripremama za preuzimanje vlasti u selima u dve SAO u Hrvatskoj i u optinama Bosanski amac i Zvornik u Bosni i Hercegovini te kasnije prisilno uklanjanje veine nesrpskog stanovnitva sa tih podruja. 6) Uestvovao je u pruanju finansijske, materijalne, logistike i politi-ke podrke potrebne za takvo preuzimanje vlasti. Tu podrku, uz pomo Slobo-dana Miloevia, obezbedio je od srpskih vlasti i Srba iz inostranstva, gde je prikupljao sredstva za podrku ostvarenju cilja udruenog zloinakog poduhvata. 7) Regrutovao je srpske dobrovoljce povezane sa SRS-om i indoktrinisao ih svojom ekstremnom nacionalistikom retorikom kako bi uzeli uea u prisilnom uklanjanju nesrpskog stanovnitva sa odabranih podruja putem injenja zloina iz ove optunice na naroito nasilan i brutalan nain. 11. Vojislav EELJ je svesno i hotimino uestvovao u ovom udruenom zloinakom poduhvatu, imajui istu nameru kao i drugi uesnici ovog udruenog zloinakog poduhvata ili svest o predvidivim posledicama njihovih postupaka. Po tom osnovu, on za ove zloine snosi individualnu krivinu odgovornost po lanu 7(1) Statuta Meunarodnog suda, pored odgovornosti koju po istom lanu snosi za to to je planirao, naredio, podsticao, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu i izvrenje ovih zloina. OPTI PRAVNI NAVODI 12. Sve vreme na koje se odnosi ova optunica, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini postojalo je stanje oruanog sukoba. Postojao je neksus izmeu tog stanja oruanog sukoba i zloina za koje se ovde navodi da su poinjeni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine u Srbiji. 13. Sve vreme na koje se odnosi ova optunica, Vojislav EELJ je bio duan da se pridrava zakona i obiaja koji reguliu voenje oruanih sukoba. 14. Ponaanje za koje se optunicom tereti kao za zloine protiv ovenosti bilo je deo rasprostranjenog ili sistematskog napada usmerenog protiv hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila na irokim podrujima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine u Srbiji.
204
205
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija OPTUBE: TAKA 1 (PROGONI) 15. Od 1. avgusta 1991. ili priblino od tog datuma pa najmanje do septembra 1993. godine, Vojislav EELJ, delujui pojedinano ili u dogovoru sa poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje progona hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovnitva na teritoriji SAO Zapadna Slavonija i SAO SBZS (Slavonija, Baranja i zapadni Srem), u optinama Bosanski amac i Zvornik u Bosni i Hercegovini i u delovima Vojvodine u Srbiji. 16. Tokom itavog tog perioda, srpske snage, koje su se sastojale od jedinica JNA (i zatim VJ-a), lokalnih jedinica srpskog TO-a (koje su kasnije transformisane u vojsku RSK (SVK) i vojsku Republike Srpske (VRS)), te jedinica TO-a iz Srbije i Crne Gore, jedinica lokalne srpske policije i MUP-a Republike Srbije, te dobrovoljakih i paravojnih jedinica, ukljuujui dobrovoljce koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav EELJ, napadale su i preuzimale kontrolu nad gradovima i selima na tim podrujima. Nakon preuzimanja vlasti, ove srpske snage, u saradnji sa lokalnim srpskim vlastima, uspostavile su reim progona smiljen da se nesrpsko civilno stanovnitvo istera sa tih podruja. 17. Ovi progoni su injeni na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi, a obuhvatali su: 1) Istrebljenje ili ubistvo mnogih hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, ukljuujui ene i starije osobe, u optini Vukovar i selima Voin, Hum, Bokane i Kraskovi u Hrvatskoj, te u optinama Bosanski amac i Zvornik u Bosni i Hercegovini, o emu se detalji iznose u paragrafima od 18 do 23 ove optunice. 2) Dugotrajno i rutinsko zatvaranje i zatoenje hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila u zatoenikim objektima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, uljuujui zarobljenike logore u Vukovaru, u Voinu i okolini, te u Bosanskom amcu i Zvorniku, o emu se detalji iznose u paragrafima od 24 do 26 ove optunice. 3) Uspostavljanje i odravanje nehumanih ivotnih uslova za hrvatske, muslimanske i druge nesrpske civile u pomenutim zatoenikim objektima.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 4) Stalno muenje, premlaivanje i ubijanje zatoenih civila hrvatske, muslimanske i druge nesrpske nacionalnosti u pomenutim zatoenikim objektima. 5) Dugotrajan i est prisilni rad hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila zatoenih u pomenutim zatoenikim objektima ili dranih u kunom pritvoru u njihovim domovima u Vukovaru, Voinu, Bosanskom amcu i Zvorniku. Prisilni rad obuhvatao je kopanje grobova, utovarivanje municije za srpske snage, kopanje rovova, te druge vidove fizikog rada na frontu. 6) Seksualno zlostavljanje hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila od strane srpskih vojnika prilikom zarobljavanja i u zatoenikim objektima. 7) Uvoenje restriktivnih i diskriminacionih mera uperenih protiv hrvatskog, muslimanskog i drugog nerspskog civilnog stanovnitva, ukljuujui osobe u Voinu u Hrvatskoj i Bosanskom amcu i Zvorniku u Bosni i Hercegovini, te u delovima Vojvodine u Srbiji, kao to su ograniavanje slobode kretanja; uklanjanje sa poloaja vlasti u lokalnim institucijama dravne vlasti i u policiji; otputanje sa posla; uskraivanje prava na zdravstvenu zatitu i samovoljni pretresi kua. 8) Muenje, premlaivanje i pljakanje hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila. 9) Deportacija ili prisilno premetanje desetina hiljada hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih teritorija i iz delova Vojvodine u Srbiji, kao to se detaljnije opisuje u paragrafima od 27 do 29. 10) Namerno unitavanje domova i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovnitva u optini Vukovar i u Voinu u Hrvatskoj, te u optinama Bosanski amac i Zvornik u Bosni i Hercegovini, kao to se detaljnije opisuje u paragrafu 31. Ovim delima i propustima, Vojislav EELJ je poinio: Taka 1: Progone na politikoj, rasnoj ili verskoj osnovi, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(h) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda.
206
207
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija TAKE od 2 do 4 (ISTREBLJENJE i UBISTVO) 18. Od 1. avgusta 1991. ili priblino od tog datuma pa do juna 1992. godine, na teritoriji SAO SBZS u Vukovaru, a na teritoriji SAO Zapadna Slavonija u Voinu, od 1. marta 1992. ili priblino od tog datuma pa najmanje do septembra 1993. u optini Zvornik u Bosni i Hercegovini, te od 1. aprila 1992. ili priblino od tog datuma pa najmanje do septembra 1993. u optini Bosanski amac u Bosni i Hercegovini, Vojislav EELJ, delujui pojedinano ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje istrebljenja i ubistva hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, kao to se navodi u paragrafima od 19 do 23 ove optunice. HRVATSKA SAO ZAPADNA SLAVONIJA 19. Poev od avgusta 1991. godine, srpske snage, ukljuujui dobrovoljake jedinice zvane "eeljevci", imale su kontrolu nad Voinom. U novembru 1991. godine, Vojislav EELJ je posetio Voin i obratio se dobrovoljcima. Podstaknute govorima Vojislava EELJA, dobrovoljake jedinice, posebno "eeljevci", poele su da pale kue hrvatskih graana i da ubijaju hrvatske civile u selima Voin, Hum, Bokane i Kraskovi sve dok se 13. decembra 1991. godine nisu povukle sa tog podruja. Ili su od kue do kue i ubijali svakog kog su nali, a ukupno etrdeset tri civila. Neki od onih koji su se sakrili uspeli su da preive. Imena rtava daju se u Dodatku II u prilogu ove optunice. SAO SBZS - VUKOVAR 20. U novembru 1991. godine, u toku borbi koje su srpske snage vodile da bi zauzele Vukovar, Vojislav EELJ je obiao grad i javno izjavio da "nijedan ustaa ne sme iv da izae iz Vukovara", podstiui na taj nain ubijanje Hrvata. Dana 20. novembra 1991. ili priblino tog datuma, kao deo opte kampanje progona, srpske vojne snage, u ijem sastavu su bili pripadnici JNA i TO-a, te dobrovoljakih i paravojnih jedinica pod komandom, kontrolom ili uticajem JNA, TO-a SBZS i drugih uesnika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija udruenog zloinakog poduhvata, ukljuujui dobrovoljce koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav EELJ, odvele su oko etiri stotine Hrvata i drugih nesrba iz vukovarske bolnice nakon to su Srbi preuzeli vlast u tom gradu. Oko tri stotine tih nesrba prebaeno je u kasarnu JNA, a zatim na poljoprivredno dobro Ovara, oko pet kilometara juno od Vukovara. Tu su pripadnici srpskih snaga satima tukli i muili rtve. Tokom veeri 20. novembra 1991. godine, vojnici su rtve u grupama od 10-20 ljudi prevozili na jedno udaljeno stratite izmeu poljoprivrednog dobra Ovara i Grabova, gde su iz vatrenog oruja ubili oko dve stotine pedeset i pet nesrba iz vukovarske bolnice. Njihova tela pokopana su u masovnu grobnicu. Imena rtava ovog ubistva navode se u Dodatku III u prilogu ove optunice. 21. Nakon to su srpske snage preuzele kontrolu nad Vukovarom 18. novembra 1991. godine, u "Veleprometu" se okupilo vie od hiljadu civila. Neke su na to mesto poterale srpske snage, a drugi su ili dobrovoljno, traei zatitu. Do 19. novembra 1991, u "Veleprometu" se okupilo oko dve hiljade ljudi. JNA je otprilike osam stotina okupljenih lica smatrala ratnim zarobljenicima. Uvee tog 19. novembra 1991, ubrzo nakon to je JNA poela da prebacuje navodne ratne zarobljenike u svoj zatvorski objekat u Sremskoj Mitrovici u Srbiji, srpske snage, meu kojima su bili dobrovoljci koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav EELJ, izvojile su odreeni broj pojedinaca iz te grupe navodnih ratnih zarobljenika. Te izdvojene pojedince izveli su iz "Veleprometa" i ubili. Tela nekih od tako ubijenih rtava prebaena su na poljoprivredno dobro Ovara i pokopana u masovnu grobnicu, a tela est rtava ostavljena su da lee na zemlji iza "Veleprometa". Imena ovih est rtava navode se u Dodatku IV ove optunice. BOSNA i HERCEGOVINA ZVORNIK 22. U martu 1992, Vojislav EELJ je odrao govor na mitingu u Malom Zvorniku, koji se nalazi na drugoj obali reke Drine preko puta Zvornika. Vojislav EELJ je rekao: "Draga brao etnici, naroito vi sa druge strane reke Drine, vi ste najvei junaci. Oistiemo Bosnu od pagana i pokazaemo im put koji vodi na istok, gde im je i mesto", podstiui tako progon nesrba u Zvorniku. U aprilu 1992. godine, srpske snage, ukljuujui dobrovoljce zvane "eeljevci" i "Arkanove tigrove", napale su i preuzele
208
209
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kontrolu nad gradom Zvornikom i okolnim selima. U tom napadu, srpske snage su ubile mnogo nesrpskih civila. Dana 9. aprila 1992. godine ili priblino tog datuma, pripadnici Arkanove jedinice pogubili su dvadeset mukaraca i mladia, bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, u gradu Zvorniku. Nakon preuzimanja vlasti, nesrbi su rutinski zatoavani, premlaivani, mueni i ubijani. Stotine nesrpskih civila bilo je zatoeno u Zvorniku ili okolini Zvornika od aprila do jula 1992. godine, i to u fabrici obue "Standard", u "Ciglani", na Ekonomiji, u zgradi "Novi izvor" i u Domu kulture u elopeku. Dana 12. maja 1992. godine ili priblino tog datuma, na Ekonomiji, srpske snage, meu kojima je bio voa jedne grupe "eeljevaca", pretukle su na smrt zatoenika Nesiba Dautovia. U maju 1992. godine, srpske snage su ubile dva zatoena mukarca nesrpske nacionalnosti u zgradi "Novi izvor". U periodu od 1. do 5. juna 1992, srpske snage su ubile vie od 150 mukaraca bosanskih Muslimana u Tehnikoj koli u Karakaju. U periodu od 7. do 9. juna 1992, srpske snage su ubile vie od 150 zatoenika u Gerinoj klanici. Srpske snage su od 1. do 26. juna 1992. godine ubile vie od etrdeset zatoenih mukaraca nesrpske nacionalnosti u Domu kulture u elopeku. Imena rtava iz Tehnike kole u Karakaju, Gerine klanice i Doma kulture u elopeku iji identitet je utvren navode se u Dodatku V ove optunice. BOSANSKI AMAC 23. U aprilu 1992. godine, srpske snage, ukljuujui dobrovoljce zvane "eeljevci", napale su i preuzele kontrolu nad gradom Bosanskim amcem i okolnim selima. Nakon preuzimanja vlasti, stotine nesrba je rutinski zatoavano, premlaivano i mueno u glavnoj policijskoj zgradi (SUP-u), zgradi Teritorijalne odbrane (TO-u), u zgradi osnovne i srednje kole, kao i u skladitu poljoprivredne zadruge u Crkvini, jugozapadno od grada Bosanskog amca, a desetine ih je ubijeno. Dana 7. maja 1992. ili priblino tog datuma, dvojica voa jedne jedinice "eeljevaca" ubile su iz vatrenog oruja osamnaest mukaraca i mladia u skladitu poljoprivredne zadruge u Crkvini. Imena rtava iz Crkvine navode se u Dodatku VI ove optunice. Svojim ueem u ovim delima, Vojislav EELJ je poinio: Taka 2: Istrebljenje, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanu 5(b) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. Taka 3: Ubistvo, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanu 5(a) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Taka 4: Ubistvo, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano zajednikim lanom 3(1)(a) enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanu 3 i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. TAKE od 5 do 9 (ZATVARANJE, MUENJE, DRUGA NEHUMANA DELA i OKRUTNO POSTUPANJE) 24. Od avgusta 1991. do septembra 1992. godine, Vojislav EELJ, delujui pojedinano ili u dogovoru s drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje zatvaranja u nehumanim uslovima muslimanskih, hrvatskih i drugih nesrpskih civila na gorenavedenim teritorijama. 25. Srpske vojne snage, koje su se sastojale od jedinica JNA (i kasnije VJ-a), TO-a hrvatskih i bosanskih Srba (koje su kasnije transformisane u vojsku RSK (SVK) i vojsku Republike Srpske (VRS)), dobrovoljakih i paravojnih jedinica, ukljuujui dobrovoljake jedinice koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav EELJ, delujui u saradnji sa pripadnicima lokalne policije i lokalnim srpskim vlastima, zarobile su i zatoile stotine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila. Ti civili su drani u kraem ili duem zatoenitvu u sledeim zatoenikim objektima: 1) Skladite "Veleprometa", Vukovar, SAO SBZS, novembar 1991, objekat je vodila JNA, oko hiljadu dvesta zatoenika. 2) Poljoprivredno dobro Ovara, okolina Vukovara, SAO SBZS, novembar 1991, objekat je vodila JNA, oko tri stotine zatoenika. 3) Podrum zgrade banke u Voinu u oktobru 1991, nekoliko zatoenika. 4) "Lager Sekulinci" kod Voina u avgustu 1991, tri zatoenika. 5) Fabrika obue "Standard", "Ciglana", Ekonomija, zgrada "Novi izvor" i Dom kulture u elopeku, Zvornik, Bosna i Hercegovina, od aprila do jula 1992, stotine zatoenika. 6) Glavna policijska zgrada (SUP), zgrada Teritorijalne odbrane (TO), zgrada osnovne i srednje kole u Bosanskom amcu i skladite poljoprivredne zadruge u Crkvini, u okolini Bosanskog amca, Bosna i Hercegovina, od aprila do septembra 1992, stotine zatoenika. 26. ivotni uslovi u tim zatoenikim objektima bili su surovi i obeleeni neovenim postupanjem, pretrpanou, gladovanjem, prisilnim radom, neadekvatnom lekarskom negom i sistematskim fizikim i
210
211
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija psihikim zlostavljanjem koje je ukljuivalo muenje, premlaivanje i seksualno nasilje. Svojim ueem u ovim delima, Vojislav EELJ je poinio: Taka 5: Zatvaranje, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(e) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. Taka 6: Muenje, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(f) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. Taka 7: Nehumana dela, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(i) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. Taka 8: Muenje, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano zajednikim lanom 3(1)(a) enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanovima 3 i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. Taka 9: Okrutno postupanje, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, sankcionisano zajednikim lanom 3(1)(a) enevskih konvencija iz 1949, kanjivo po lanovima 3 i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. TAKE 10 i 11 (DEPORTACIJA, PRISILNO PREMETANJE) 27. Od 1. avgusta 1991. ili priblino od tog datuma do maja 1992. godine u srpskim autonomnim oblastima u Hrvatskoj i RSK-u, a od 1. marta 1992. ili priblino od tog datuma pa najmanje do septembra 1993. u Bosni i Hercegovini, te u maju 1992. u delovima Vojvodine u Srbiji, Vojislav EELJ, delujui pojedinano ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, podsticao, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje deportacije ili prisilnog premetanja hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila iz mesta njihovih zakonskih prebivalita u Vukovaru (SAO SBZS) u novembru 1991, a u Voinu (SAO Zapadna Slavonija) u novembru i decembru 1991, u optini Zvornik u Bosni i Hercegovini u periodu od marta 1992. do septembra 1993, u optini Bosanski amac u Bosni i Hercegovini u periodu od aprila 1992. do septembra 1993, te u delovima Vojvodine, Srbija, ukljuujui selo Hrtkovci, u maju 1992. godine. 28. Da bi ostvarile ovaj cilj, srpske snage koje su se sastojale od JNA (i kasnije VJ-a), lokalnih jedinica TO-a hrvatskih i bosanskih Srba (koje su kasnije transformisane u vojsku RSK (SVK) i vojsku Republike Srpske (VRS)) i onih iz Republike Srbije i Crne Gore, te dobrovoljaca i paravojnih
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija jedinica, meu kojima su bili "Beli orlovi" i "Duan Silni", kao i od dobrovoljaca koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav EELJ, delujui u saradnji sa lokalnom policijom i policijom Srbije, opkolile su hrvatske i bosanske gradove i sela i zahtevale da stanovnici predaju oruje, ukljuujui i svoje lovake puke koje su legalno posedovali. Nakon toga su ti gradovi i sela bili napadnuti ili zauzeti na neki drugi nain, ak i ona mesta u kojima su se stanovnici povinovali zahtevima. Namera ovih napada bila je da se stanovnitvo natera da bei. Nakon to bi preuzele kontrolu nad tim gradovima i selima, srpske snage su u nekim mestima sakupljale preostalo hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko stanovnitvo i pod pretnjom sile ga prevozile do lokacija u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini koje nisu bile pod srpskom kontrolom, ili ih deportovale na lokacije van Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, a naroito u Srbiju i Crnu Goru. U drugim mestima, srpske snage u saradnji sa lokalnim srpskim vlastima, uvodile su restriktivne i diskriminacione mere za nesrpsko stanovnitvo i uzimale uea u kampanji terora iji cilj je bio da se oni proteraju sa te teritorije. Veina nesrba koji su ostali kasnije je deportovana ili prisilno premetena iz svojih domova. 29. U maju 1992. godine, Vojislav EELJ je doao u Vojvodinu i sastao se sa svojim saradnicima iz SRS-a. Vojislav EELJ je svoje saradnike uputio da kontaktiraju nesrbe i da im zaprete smru ako ne odu sa tog podruja. Dana 6. maja 1992, Vojislav EELJ je odrao hukaki govor u selu Hrtkovci, u Vojvodini, u kojem je pozivao na proterivanje Hrvata sa tog podruja i proitao spisak sa imenima pojedinih metana Hrvata koji bi trebalo da odu u Hrvatsku. Nakon tog govora, u Hrtkovcima je poela kampanja etnikog ienja usmerena protiv nesrba, a naroito Hrvata. Tokom sledea tri meseca, mnogi nesrbi bili su ikanirani, pretilo im se smru i zastraivalo, prisiljavajui ih na odlazak. Kue Hrvata su opljakane i u njih su se uselili Srbi. esto su se u kue nesrba koji su bili naterani na odlazak useljavale srpske porodice raseljene iz drugih delova bive Jugoslavije. 30. Svojim ueem u ovim delima, Vojislav EELJ je poinio: Taka 10: Deportaciju, ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(d) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. Taka 11: Nehumana dela (prisilna premetanja), ZLOIN PROTIV OVENOSTI, kanjiv po lanovima 5(i) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda.
212
213
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija TAKE od 12 do 15 (BEZOBZIRNO RAZARANJE, PLJAKA JAVNE ILI PRIVATNE IMOVINE i PROTIVPRAVNI NAPADI NA CIVILNE OBJEKTE)
DODATAK I 31. Od 1. avgusta 1991. ili priblino od tog datuma do maja 1992. u srpskim autonomnim oblastima u Hrvatskoj i RSK-u, a od 1. marta 1992. ili priblino od tog datuma pa najmanje do septembra 1993. godine u optini Zvornik u Bosni i Hercegovini, te od 1. aprila 1992. ili priblino od tog datuma pa najmanje do septembra 1993. u optini Bosanski amac u Bosni i Hercegovini, Vojislav EELJ, delujui pojedinano ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, poinio ili na drugi nain pomagao i podravao planiranje, pripremu ili izvrenje bezobzirnog razaranja i pljake javne i privatne imovine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih stanovnika, koji nisu bili opravdani vojnom nudom. To namerno i bezobzirno razaranje i pljaka obuhvatali su pljaku i unitavanje domova i verskih i kulturnih objekata, a dogodili su se u sledeim gradovima i selima: SAO SBZS: Vukovar (unitene su stotine domova) SAO Zapadna Slavonija: Voin i Hum (unitene su desetine domova i katolika crkva) i Bosna i Hercegovina: Bosanski amac (unitene su stotine domova i damija) i Zvornik (unitene su stotine domova i desetine damija). 32. Svojim ueem u ovim delima, Vojislav EELJ je poinio: Taka 12: Bezobzirno razaranje sela ili pustoenje koje nije opravdano vojnom nudom, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(b) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. Taka 13: Unitavanje ili hotimino nanoenje tete ustanovama namenjenim religiji ili obrazovanju, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(d) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. Taka 14: Pljaku javne ili privatne imovine, KRENJE ZAKONA I OBIAJA RATOVANJA, kanjivo po lanovima 3(e) i 7(1) Statuta Meunarodnog suda. /potpis na originalu/ Carla Del Ponte, tuilac (peat Tuilatva) Dana 15. januara 2003, U Hagu, Holandija DODATNE ISTORIJSKE I POLITIKE INJENICE Hrvatska 1. U oekivanju izbora 1990. godine u Kninu je osnovana nacionalistika Srpska demokratska stranka (u daljem tekstu: SDS) koja je zagovarala autonomiju, a kasnije i otcepljenje veinski srpskih podruja od Hrvatske. Vojislav EELJ je odravao kontakt sa voama SDS-a. Dolazio je na sastanke SDS-a i uestvovao u politikim dogaajima koje je organizovao SDS. 2. Dana 25. jula 1990. godine, grupa voa SDS-a osnovala je Srpsko nacionalno vee (u daljem tekstu: SNV), usvojivi Deklaraciju o autonomiji i poloaju Srba u Hrvatskoj i o suverenosti i autonomiji srpskog naroda. 3. Dana 30. jula 1990. godine, na prvoj konstitutivnoj sednici SNVa, raspisan je referendum na kojem e biti potvrena autonomija i suverenitet srpskog naroda u Hrvatskoj. 4. Dana 17. avgusta 1990. godine, Srbi u Kninu su podigli barikade nakon to je hrvatska vlast referendum proglasila nelegalnim. 5. U periodu od 19. avgusta do 2. septembra 1990. godine, Srbi u Hrvatskoj odrali su referendum o pitanju "suverenosti i autonomije" srpskog naroda u Hrvatskoj. Glasanje je odrano u onim oblastima Hrvatske u kojim su Srbi bili u veini i bilo je ogranieno na srpske glasae. Hrvatima koji su iveli u tom regionu nije bilo omogueno da uestvuju na referendumu. Rezultati referenduma pokazali su da se velika veina glasaa izjasnila za srpsku autonomiju. Dana 30. septembra 1990. godine, SNV je proglasio "autonomiju srpskog naroda na nacionalnim i istorijskim teritorijama na kojima ivi, a koje su unutar sadanjih granica Republike Hrvatske kao federalne jedinice Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije". 6. Dana 21. decembra 1990. godine u Kninu, hrvatski Srbi su proglasili ustanovljenje "Srpske autonomne oblasti Krajina" (SAO Krajina) i posle toga proglasili njeno otcepljenje od Hrvatske.
214
215
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 7. Dana 7. januara 1991, u idskim Banovcima je formirano Srpsko nacionalno vee za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem (u daljem tekstu: SBZS). 8. Tokom celog prolea 1991. godine izbijali su sukobi izmeu naoruanih Srba i hrvatske policije. 9. Okrajima u Pakracu i na Plitvicama sukob se u martu 1991. godine pojaao. Na Plitvicama su 31. marta 1991. Srbi napali autobus koji je prevozio hrvatske policajce, pa je i tamo dolo do borbe. JNA je razmestila svoje trupe na tom podruju i izdala ultimatum hrvatskoj policiji da se povue sa Plitvica. U dogaajima kod Plitvica u SAO Krajini uestvovali su Vojislav EELJ i deo njegovih dobrovoljaca. U razgovorima sa oficirima JNA predstavljao se kao "vojvoda". Drao je ekstremistike nacionalistike govore, podstiui lokalno stanovnitvo da uzme uea u nasilju nad hrvatskim policajcima. 10. Dana 1. aprila 1991. godine, Izvrno vee SAO Krajine usvojilo je odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Republici Srbiji. SAO Krajina je tom prilikom priznala ustav i zakone Srbije, kao i ustavno-pravni sistem SFRJ-a, odluivi da se na celoj njenoj teritoriji primenjuju zakoni i propisi Srbije. 11. Krajem aprila 1991. godine, naoruani metani Srbi pomogli su "eeljevcima" i drugim srpskim dobrovoljcima da podignu barikade u Borovom Selu kod Vukovara. Dana 1. maja 1991. godine, ti naoruani Srbi su uzeli za taoce vie hrvatskih policajaca koji su bili poslati sa zadatkom da ponovo uvedu red i mir u Borovom Selu. Dana 2. maja, hrvatska policija iz Osijeka poslala je u Borovo Selo veu grupu teko naoruanih policajaca da oslobode taoce. Naoruani metani Srbi pomagali su "eeljevcima" i drugim srpskim dobrovoljcima da postave zasedu toj grupi policajaca. U borbi je poginulo dvanaest hrvatskih policajaca, a dvadeset ih je ranjeno. 12. Dana 12. maja 1991. godine, odran je referendum u SAO Krajini, Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu o prisajedinjenju tih oblasti Srbiji i konsolidovanju tih delova Jugoslavije sa Srbijom, Crnom Gorom i drugima koji ele da ouvaju Jugoslaviju. Za prisajedinjenje se izjasnilo 99,8% glasaa koji su izali na referendum. 13. Dana 19. maja 1991, Hrvatska je odrala referendum na kojem se glasako telo velikom veinom opredelilo za nezavisnost od SFRJ. Dana 25. juna 1991. godine, Hrvatska i Republika Slovenija proglasile su nezavisnost od SFRJ. Dana 25. juna 1991. godine, JNA je pokrenula trupe u nameri da sprei odvajanje Slovenije.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 14. Dana 25. juna 1991, u Bakoj Palanci u Srbiji, osnovana je "Velika narodna skuptina SBZS", na zasedanju na kojem su bili predstavnici svih srpskih sela u SBZS. Velika narodna skuptina donela je odluku da se SBZS konstituie kao SAO SBZS i otcepi od Hrvatske. Goran Hadi, dotadanji predsednik SNV-a, izabran je za mandatara vlade. 15. Evropska zajednica nastojala je da posreduje u sukobu. Dana 8. jula 1991, postignut je dogovor da Hrvatska i Slovenija suspenduju implementaciju odluke o nezavisnosti do 8. oktobra 1991. Evropska zajednica je na kraju priznala Hrvatsku kao nezavisnu dravu 15. januara 1992. 16. Dana 18. jula 1991, Savezno predsednitvo, uz podrku srpske i crnogorske vlade i generala KADIJEVIA, izglasalo je povlaenje JNA iz Slovenije, ime je pristalo na otcepljenje Slovenije i raspad SFRJ. 17. Srbi na podruju Kninske Krajine, u istonoj Slavoniji i u zapadnoj Slavoniji poeli su dobijati sve veu podrku od vlade Republike Srbije i JNA. U avgustu 1991. lokalnu srpsku Teritorijalnu odbranu, dobrovoljake i policijske snage na tim podrujima snabdevali su, obuavali, a delimino njima i rukovodili JNA i funkcioneri iz MUP-a Srbije. Tokom avgusta i septembra 1991, velika podruja Hrvatske dola su pod srpsku kontrolu nakon akcija srpskih vojnih snaga, meu kojima su bili "eeljevci", "Beli orlovi" i policijske snage. 18. U tom periodu, Vojislav EELJ se neprekidno obraao javnosti pozivajui je da se ukljui u ratna nastojanja. U vie navrata je odlazio na liniju fronta i sastajao se sa lokalnim srpskim voama. 19. Na podrujima pod srpskom okupacijom u Krajini, Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, sistematski je proterivano hrvatsko i drugo nesrpsko stanovnitvo, a ta podruja su ula u sastav raznih gorenavedenih "srpskih autonomnih oblasti". JNA je ostala razmetena na podrujima gde su srpski pobunjenici preuzeli kontrolu, obezbeujui tako podruja koja su oni osvojili. 20. Dana 13. avgusta 1991, lanovi Predsednitva SDS-a iz zapadne Slavonije odrali su u Pakracu sednicu na kojoj je doneta odluka da se proglasi osnivanje "Srpske autonomne oblasti" (SAO) Zapadna Slavonija. Kao kriterijum pomou kojeg je definisana teritorija SAO Zapadna Slavonija koriena je nacionalna struktura stanovnitva. U SAO Zapadnu Slavoniju ule su optine iji su predstavnici prisustvovali gorenavedenoj sednici Regionalnog odbora SDS-a: Pakrac, Daruvar, Grubino Polje, Podravska Slatina, Okuani, te delovi optina Slavonska Poega i Orahovica. Na tim podrujima su Srbi inili 50 i vie posto stanovnitva.
216
217
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 21. U avgustu 1991. srpske snage, pod vostvom JNA, preduzele su operacije protiv gradova u istonoj Slavoniji, to je rezultiralo njihovom okupacijom. Hrvatsko i drugo nesrpsko stanovnitvo tih podruja proterano je pod pretnjom sile. Krajem avgusta, srpske snage su zapoele opsadu grada Vukovara. Do sredine oktobra 1991. srpske snage su zauzele sve druge gradove u istonoj Slavoniji sa veinskim hrvatskim stanovnitvom, osim Vukovara. Nesrbi su podvrgnuti surovom okupacijskom reimu progona, ubistva, muenja i drugih oblika nasilja. Veliki deo nesrpskog stanovnitva je na kraju ubijen ili silom isteran sa okupiranih podruja. 22. Opsada Vukovara trajala je do 18. novembra 1991, kada je grad pao u ruke srpskih snaga. Tokom tromesene opsade grad je u velikoj meri razoren granatiranjem JNA, a poginulo je na stotine lica. Kad su srpske snage zauzele grad, pripadnici srpskih snaga su pobili stotine Hrvata. Veina nesrpskog stanovnitva proterana je iz grada za samo nekoliko dana nakon to je on pao pod kontrolu Srba. 23. U enevi su 23. novembra 1991. Slobodan MILOEVI, savezni sekretar za narodnu odbranu Veljko KADIJEVI i Franjo TUMAN sklopili sporazum, koji su potpisali pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Cyrusa VANCEA. Sporazumom se trailo da hrvatske snage deblokiraju kasarne JNA, a da se snage JNA povuku iz Hrvatske. Obe strane obavezale su se da e jedinice "pod njihovom komandom, kontrolom ili politikim uticajem" odmah sprovesti prekid vatre u celoj Hrvatskoj, a obavezale su se i da e obezbediti da sve paravojne ili neregularne jedinice povezane sa njihovim snagama takoe potuju prekid vatre. 24. Dana 19. decembra 1991, SAO Krajina se proglasila Republikom Srpskom Krajinom (u daljem tekstu: RSK), a Milan Babi je postao njen prvi predsednik. Dana 26. februara 1992, SAO Zapadna Slavonija i SAO SBZS ule su u njen sastav na osnovu unilateralnih odluka koje su o tome donele. 25. Prema Vanceovom planu, na podrujima koja su okupirale srpske snage stvorene su tri zone pod zatitom Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UNPA) (Krajina, Zapadna Slavonija, SZBS) koje su se poklapale sa etiri sektora (Jug, Sever, Zapad i Istok). Vanceovim planom trailo se povlaenje JNA iz Hrvatske, povratak raseljenih lica u svoje domove na podrujima UNPA i demilitarizovanje ovih podruja UNPA. Mada se JNA zvanino povukla iz Hrvatske u maju 1992, veliki delovi njenog naoruanja i ljudstva ostali su na podrujima koja su bila u rukama Srba i bili predati "policiji" RSK. Raseljenim licima nije bilo dozvoljeno da se vrate u svoje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija domove, a tokom sledeih meseci i godina proterano je i ono malo Hrvata i drugih nesrba koji su ostali na podrujima pod srpskom okupacijom. 26. Srpske oblasti u RSK ostale su pod srpskom kontrolom do poetka maja, odnosno do poetka avgusta 1995. godine. Poetkom maja 1995, hrvatske snage su operacijom "Bljesak" ponovo uspostavile kontrolu nad podrujem zapadne Slavonije. Poetkom avgusta 1995, politiko i vojno rukovodstvo Srba napustilo je najvei deo teritorije u Hrvatskoj tokom masovne hrvatske operacije. Tom operacijom, poznatom pod nazivom "Oluja", ponovo je uspostavljena hrvatska kontrola nad najveim delom RSK. Preostala podruja pod srpskom kontrolom u istonoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu mirnim putem su reintegrisana u Hrvatsku 1998. godine. Bosna i Hercegovina 27. U novembru 1990, u Bosni i Hercegovini su odrani viestranaki izbori. Na republikom nivou, SDA (Stranka demokratske akcije), stranka bosanskih Muslimana, osvojila je 86 mesta; SDS, stranka bosanskih Srba, osvojila je 72 mesta, a HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) osvojila je 44 mesta u Skuptini. 28. Centralna ideja politikog programa SDS-a, onako kako su ga formulisale voe stranke, izmeu ostalih, Radovan KARADI, Momilo KRAJINIK i Biljana PLAVI, bilo je ujedinjenje svih Srba u jednoj dravi. SDS je izdvajanje Bosne i Hercegovine iz SFRJ smatrao pretnjom srpskim interesima. 29. Rezultati izbora odranih u novembru 1990. znaili su da SDS, kako vreme bude odmicalo, nee moi mirnim putem da zadri Bosnu i Hercegovinu u onome to je postajalo Jugoslavija pod srpskom dominacijom. Zbog toga je na odreenim podrujima Bosne i Hercegovine, gde je postojala srpska veina, srpski narod poeo da se organizuje u formalne regionalne strukture koje su nazvali "zajednicama optina". U aprilu 1991. godine formirana je Zajednica optina Bosanske Krajine, sa seditem u Banjoj Luci. 30. U jesen 1991. JNA je poela da povlai svoje snage iz Hrvatske. Snage pod kontrolom JNA poele su da se razmetaju u Bosni i Hercegovini. Mnogo tog ljudstva razmeteno je na podruja na kojima nije bilo garnizona ni drugih objekata JNA. 31. Dok je rat u Hrvatskoj trajao, postajalo je sve verovatnije da e i Bosna i Hercegovina proglasiti nezavisnost od SFRJ. Uviajui da nee
218
219
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija moi da sprei otcepljenje Bosne i Hercegovine od SFRJ, SDS je poeo da stvara zasebni srpski entitet u Bosni i Hercegovini. U periodu od septembra do novembra 1991, formirano je nekoliko srpskih autonomnih oblasti (SAO), od kojih su neke nastale na osnovu gorepomenutih zajednica optina. 32. Dana 12. septembra 1991, proglaena je Srpska autonomna oblast Hercegovina. Dana 16. septembra 1991, Skuptina Zajednice optina Bosanske Krajine proglasila je Autonomnu regiju Krajina. Do 21. novembra 1991, srpske autonomne oblasti i autonomne regije postale su Autonomna regija Krajina, SAO Hercegovina, SAO Romanija-Bira, SAO Semberija i SAO Severna Bosna. 33. Dana 15. oktobra 1991, na sednici stranakog saveta SDS-a, doneta je odluka o formiranju odvojene skuptine pod nazivom "Skuptina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini" koja je trebala da titi srpske interese. 34. Dana 24. oktobra 1991, Skuptina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, u kojoj je dominirao SDS, donela je odluku o raspisivanju "plebiscita srpskog naroda u Bosni i Hercegovini" na kome e se odluiti o ostajanju u zajednikoj dravi Jugoslaviji sa Srbijom, Crnom Gorom, Srpskom autonomnom oblasti Krajina, SAO Zapadnom Slavonijom i SAO Istonom Slavonijom, Baranjom i zapadnim Sremom. 35.Dana 9. i 10. novembra 1991, bosanski Srbi su odrali taj plebiscit. Rezultat je velikom veinom glasova pokazao da bosanski Srbi ele da ostanu u Jugoslaviji. 36. Dana 11. decembra 1991, Skuptina srpskog naroda obratila se JNA sa zahtevom da svim raspoloivim sredstvima, kao "integralni deo drave Jugoslavije" zatiti ona podruja u Bosni i Hercegovini u kojima je sproveden plebiscit srpskog naroda i drugih graana o ostajanju u zajednikoj jugoslovenskoj dravi. 37. Dana 9. januara 1992. Skuptina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini usvojila je deklaraciju o proglaenju Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Proglaeno je da teritorija te republike obuhvata "podruja srpskih autonomnih regija i oblasti i drugih srpskih etnikih celina u Bosni i Hercegovini, ukljuujui podruja na kojima je srpski narod ostao u manjini zbog genocida koji je nad njim izvren u Drugom svetskom ratu", te da ostaje u sastavu savezne drave Jugoslavije. Dana 12. avgusta 1992, republika bosanskih Srba promenila je naziv u Republika Srpska. 38. Od 29. februara do 2. marta 1992, Bosna i Hercegovina je odrala referendum o nezavisnosti. Na poziv SDS-a, veina bosanskih Srba
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija je ovo glasanje bojkotovala. Na referendumu je veina glasala za nezavisnost. 39. Dana 27. marta 1992, na Palama je zvanino proglaena Srpska Republika Bosna i Hercegovina. 40. Poev od marta 1992. nadalje, srpske regularne i neregularne snage poele su da preuzimaju kontrolu nad podrujima u Bosni i Hercegovini, ukljuujui i teritorije koje se navode u ovoj optunici. 41. Dana 6. aprila 1992, Sjedinjene Amerike Drave i Evropska zajednica zvanino su priznale nezavisnost Bosne i Hercegovine. 42. Dana 27. aprila 1992, Srbija i Crna Gora su proglasile novu Saveznu Republiku Jugoslaviju, koju su proglasile dravom naslednicom Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. 43. Dana 15. maja 1992, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u rezoluciji broj 752 zahtevao da odmah prestanu svi oblici spoljnog meanja u Bosni i Hercegovini od strane jedinica JNA i elemenata Hrvatske vojske (u daljem tekstu: HV) i da se te jedinice povuku, stave pod kontrolu republike vlade ili raspuste i razoruaju. 44. Vojislav EELJ je dolazio u Bosnu i Hercegovinu i pre i tokom oruanog sukoba da bi podsticao moral uesnika u sukobu. U oktobru 1991. godine, obiao je srpske vojnike u Trebinju, gde su se okupili za napad na Dubrovnik. U maju i avgustu 1992. godine obiao je Gacko, odnosno Zvornik. U maju 1993. godine, odrao je govor u Banjoj Luci. 45. U septembru 1993. godine, Vojislav EELJ je doao u sukob sa Slobodanom MILOEVIEM, osporavajui MILOEVIEVO rukovodstvo i pozivajui na to da mu se izglasa "nepoverenje" u srpskoj vladi. Tokom oktobra i novembra 1993, desetine etnikih dobrovoljaca Vojislava EELJA uhapeno je u Srbiji, gde su optueni za ratne zloine i druga dela.
220
221
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija KAD "VERBALNI DELIKT" POSTANE RATNI ZLOIN HAG/DEN HAAG, 16.02.2003. Nakon to je Riard Goldston/Richard Goldstone u julu 1995. optuio Radovana Karadia i Ratka Mladia, pitanje na koje su u naredne etiri godine najee morali da odgovaraju on i njegova naslednica na poloaju glavnog tuioca Hakog tribunala, Luiz Arbur/Louise Arbour je glasilo: "Zato jo niste podigli optunice protiv eljka Ranjatovia 'Arkana' i Vojislava eelja? Svi znaju kakva je bila njihova uloga u ratovima u Hrvatskoj i Bosni." Na jedno takvo pitanje Luiz Arbur je, poetkom 1997., ovako odgovorila autoru ovih redova: "Na najvei neprijatelj je navodno 'opte znanje'. Stalno mi govore: 'Zato niste optuili ovog ili onog? Pa svi znaju da je kriv.' E, pa, transformacija onog to navodno svi znaju, u optunicu koja e izdrati probu pred sudom i za dela koja su u okvirima postavljenim Statutom ovog Tribunala, je poprilian put koji treba prei. U sluajevima kada osumnjieni nisu poznate linosti, niko nas ne pita: 'Zato ih jo niste optuili?' A u tim, navodno notornim sluajevima, postoji stalno sumnja da neto nije u redu ako Tribunal ne postupa u skladu sa optom percepcijom. Na posao je da istraujemo, prikupljamo dokaze i podiemo optunice koje e izdrati proveru po standardima ovog Tribunala, dakle izvan svake razumne sumnje." Zapeaena optunica protiv Arkana podignuta je nekoliko meseci nakon tog razgovora, u seprembru 1997., njeno postojanje je javno objavljeno u prolee 1999. a otpeaena je tek u januaru 2001. Optunicu protiv Vojislava eelja glavni tuilac Del Ponte je potpisala 15. januara ove godine, a sudija Kvon/Kwon je - na osnovu priloenih dokaza - potvrdio mesec dana kasnije, 14. februara. Lider srpskih radikala i "etniki vojvoda" se, u ukupno 14 taaka, tereti za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja, poinjena izmeu avgusta 1991. i septembra 1993. u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini. Prvo to pada u oi je da se eelj tereti iskljuivo po osnovu individualne, dakle line, a ne i takozvane komandne odgovornosti. Tuilatvo mu, dakle, ne pripisuje odgovornost zato to nije spreio zloine koje su poinili "etnici" ili "eeljevci", ili to nije kaznio poinioce tih zloina. eelj se tereti da je lino, sa znanjem, namerom i punom sveu o posledicama, uestvovao u "zajednikom zloinakom poduhvatu", iji je
Izvetaji agencije SENSE o toku suenja Vojislavu eelju
PODIGNUTA OPTUNICA PROTIV VOJISLAVA EELJA HAG, 14.02.2003. U Hagu je veeras saopteno da je podignuta optunica protiv Vojislava eelja, lider Srpske radikalne stranke. Optunicu je, pre mesec dana, potpisala glavni tuilac Karla/Carla del Ponte, a danas je - na osnovu prateeg dokaznog materijala, potvrdio korejski sudija O-Gon Kvon/Kwon. U ukupno 14 taaka optunice, Vojislav eelj se tereti za uee u sistematskim i rasprostranjenim napadima na hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko civilno stanovnitvo u Istonoj i Zapadnoj Slavoniji, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Do septembra 1993., kada se raziao sa Slobodanom Miloeviem, Vojislav eelj je - navodi se u optunici - bio jedan od uesnika u "zajednikom zloinakom poduhvatu", sa ciljem trajnog uklanjanja nesrpskog stanovnitva sa treine teritorije Hrvatske, iz veeg dela Bosne i Hercegovine, kao i iz delova Vojvodine. eelj je, navodi se u optunici, uestvovao u regrutovanju, finansira-nju, naoruavanju, opremanju i usmeravanju dobrovoljaca povezanih sa Srpskom radikalnom strankom, poznatijih kao "etnici" ili "eeljevci". Lino je, navodi se dalje, uestvovao u ratnoj propagandi, raspirivanju mrnje prema drugim etnikim grupama i podsticanju na zloine. Optuen je, takodje, da je uestvovao u planiranju i pripremi osvajanja gradova i sela i proterivanju nesrpskog stanovnitva iz Istone i Zapadne Slavonije (u optinama Vukovar i Voin), kao i iz optina Zvornik i Bosanski amac u Bosni i Hercegovini. Odgovornost Vojislava eelja se u osam taaka optunice kvalifikuje kao zloin protiv ovenosti, a u est kao krenje zakona i obiaja ratovanja.
222
223
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija cilj bio nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovnitva sa treine teritorije Hrvatske, iz veeg dela BiH i iz delova Vojvodine. eeljev doprinos tom zloinakom poduhvatu je, prema optunici, bio viestruk. Prvo, uestvovao je u regrutovanju, naoruavanju, opremanju i "usmeravanju" dobrovoljakih paravojnih formacija poznatih kao "etnici" ili "eeljevci." Drugo, uestvovao je u "planiranju i pripremi" osvajanja sela u Istonoj i Zapadnoj Slavoniji i u optinama Zvornik i Bosanski amac, kao i u prisilnom transferu nesrpskih stanovnika tih sela ili njihovom zatvaranju u zatoenike objekte, gde su bili podvrgnuti muenjima, ubistvima i neljudskim uslovma ivota. Trei i reklo bi se najznaajniji eeljev doprinos zajednikom zloinakom poduhvatu je, prema optunici, njegova "zapaljiva" i "ekstremno nacionalisticka retorika" i "ratna propaganda". Taj se doprinos najmanje ogleda u njegovim idejama i tiradama o "Velikoj Srbiji" sa granicama na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. eeljeva "zapaljiva i ekstremno nacionalistika retorika", kojom je irio mrnju prema drugim etnikim grupama, prema optunici je direktno podsticala njegove sledbenike na ratne zloine: ubistva, silovanja, muenja, pljakanja, razaranja, proterivanja. U optunici se navodi niz primera kada su, neposredno nakon eeljevih poseta i govora "dobrovoljcima" u Vukovaru, Voinu, Zvorniku i drugim mestima, usledili napadi "etnika" ili "eeljevaca" na Hrvate i Bonjake, upadi u njihove kue, ubistva, premlaivanja, pljake, silovanja i proterivanja. Slino se, u maju 1992., dogodilo u vojvoanskom selu Hrtkovci. U optunici se navodi da je Vojislav eelj 6. maja 1992. odrao "zapaljiv govor" u Hrtkovcima u kojem je pozvao na proterivanje Hrvata i proitao je spisak hrvatskih stanovnika koji treba da napuste selo. Svojim lokalnim sledbenicima je, navodi se dalje, izdao uputstva kako da pritiskom i smrtnim pretnjama nateraju na odlazak one koji ne ele da odu dobrovoljno. Odmah nakon te posete i govora je, prema optunici, poela kampanja etnikog ienja, zlostavljanja, napada i pretnji lokalnim Hrvatima da e biti ubijeni ukoliko ne odu. U naredna tri meseca Hrvati su napustili selo, a njihove kue su opljakane i okupirane. Svi ti zloini bi se, jezikom optunice, mogli opisati kao "prirodne i predvidljive posledice" eeljeve propagande mrnje i direktnog podsticanja nasilja, ime je njegova retorika prela prag koji takozvani verbalni delikt deli od ratnog zloina.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija VOJISLAV EELJ U PRITVORU TRIBUNALA HAG, 24.02.2003. Deset dana nakon to je sudija O-Gon Kvon/Kwon potvrdio optunicu protiv Vojislava eelja i potpisao nalog za njegovo hapenje, lider Srpske radikalne stranke (SRS) se jutros dobrovoljno predao Hakom tribunalu. Holandski policajci liili su eelja slobode na samom izlasku iz aviona i bez zadravanja ga sa amsterdamskog aerodroma prebacili u Pritvorsku jedinicu UN u Sheveningenu/Scheveningen. Odmah po dolasku optueni je proao kroz uobiajenu proceduru prijema: identifikaciju, rutinski lekarski pregled i informisanje o pravima pritvorenih. Upravnik Pritvorske jedinice Timoti Mekfaden/Timothy McFadden nam je izjavio da se Vojislav eelj u prvim asovima pritvora ponaa "vrlo dentlmenski, posluno i ne pravi apsolutno nikakve probleme". Predstavnik za tampu tuilatva Hakog tribunala, Florens Artman/ Florance Hartmann, u prvi plan istie injenicu da se optueni naao u pritvoru odmah nakon podizanja optunice, tako da u njegovom sluaju nee biti nepo-trebnih zastoja i odlaganja. Artman ukazuje da je to "primer koji bi trebalo da slede i ostali optueni, od kojih su neki ve sedam ili osam godina u begstvu". Prvo pojavljivanje Vojislava eelja pred Tribunalom, na kojem e se optueni izjasniti o navodima optunice, bie naknadno zakazano. Lider Srpske radikalne stranke (SRS) i "etniki vojvoda" se u osam taaka optunice tereti za zloine protiv ovenosti, a u jo est za krenja zakona i obiaja ratovanja. eelj je, po osnovu pojedinane krivine odgovornosti, optuen za uee u "zajednikom zloinakom poduhvatu" sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja nesrpskog stanovnitva sa treine teritorije Hrvatske, iz veeg dela Bosne i Hercegovine, kao i iz delova Vojvodine nastanjenih Hrvatima. eelj se tereti da je u tom poduhvatu uestvovao od avgusta 1991. do septembra 1993. godine, kada se privremeno raziao sa tadanjim predsednikom Srbije, Slobodanom Miloeviem. Vojislav eelj je osmi optueni sa liste dvadesetak uesnika "zajednikog zloinakog poduhvata" navedenih u optunicama za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini. Nosilac liste je Slobodan Miloevi, a pored njega do sada su optueni jo i Radovan Karadi, Ratko Mladi, Milan Marti, eljko Ranatovi "Arkan", Momilo Krajinik, Biljana Plavi i Vojislav eelj. Ostali uesnici "zajednikog zloinakog poduhvata" su i dalje pod istragom, a medju njim su Borisav
224
225
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Jovi, Branko Kosti, Veljko Kadijevi, Blagoje Adi, Momir Bulatovi, Aleksandar Vasiljevi, Jovica Stanii, Frenki Simatovi i drugi. VOJISLAV EELJ SUTRA PRVI PUT PRED SUDIJOM HAG, 25.02.2003. Sudjenje Slobodanu Miloeviu e sutra trajati jedan sat krae nego to je uobiajeno, kako bi se sudnica broj 1 oslobodila za prvo pojavljivanje Vojislava eelja pred Hakim tribunalom, zakazano za 13:15 asova. Proceduru izjanjavanja optuenog o navodima optunice e voditi nemaki sudija Volfgang omburg/Wolfgang Schomburg, koji u takvim prilikama, u interesu javnosti, insistira na itanju optunice ak i kada se optueni odreknu tog prava. U 14 taaka optunice, lider srpskih radikala se tereti za uee u sistematskim i rasprostranjenim napadima na hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko civilno stanovnitvo u Istonoj i Zapadnoj Slavoniji, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Od avgusta 1991. do septembra 1993., kada se privremeno raziao sa Slobodanom Miloeviem, Vojislav eelj je, prema optunici, bio jedan od uesnika u "zajedniom zloinakom poduhvatu", iji je cilj bio da se - pretnjama i nasiljem - trajno ukloni nesrpsko stanovnitva sa otprilike treine teritorije Hrvatske, iz veeg dela Bosne i Hercegovine, kao i iz delova Vojvodine. Vojislav eelj se tereti da je uestvovao u regrutovanju, finansiranju, naoruavanju, opremanju i usmeravanju dobrovoljaca povezanih sa Srpskom radikalnom strankom, poznatijih kao "etnici" ili "eeljevci". eeljev najzna-ajniji doprinos "zajednikom zloinakom poduhvatu" u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je, prema optunici, bila njegova "zapaljiva" i "ekstremno naciona-listika retorika" i "ratna propaganda", kojom je raspirivao mrnju prema drugim etnikim grupama i svoje sledbenike direktno podsticao na zloine. U optunici se navodi da je eelj u maju 1992., u vojvodjanskom selu Hrtkovci, odrao "zapaljiv govor" u kojem je pozvao na proterivanje Hrvata i proitao je spisak hrvatskih stanovnika koji treba da napuste selo. Odmah nakon te posete i govora je, prema optunici, poela kampanja etnikog ienja, zlostavljanja, napada i pretnji lokalnim Hrvatima da e biti ubijeni ukoliko sami ne odu. U naredna tri meseca Hrvati su napustili selo, a njihove kue su opljakane i okupirane. Optuen je, takodje, da je uestvovao je u "planiranju i pripremi" osvajanja sela u Istonoj i Zapadnoj Slavoniji i u optinama Zvornik i Bosanski amac, kao i u prisilnom transferu nesrpskih stanovnika tih sela
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ili njihovom zatvaranju u zatoenike objekte, gde su bili podvrgnuti muenjima, ubistvima i neljudskim uslovima ivota. Odgovornost Vojislava eelja se u osam taaka optunice kvalifikuje kao zloin protiv ovenosti, a u est kao krenje zakona i obiaja ratovanja. EELJU "NIJE JASAN SADRAJ OPTUNICE" HAG, 26.02.2003. Vojislavu eelju "nije jasan sadraj optunice" pa nije danas bio u stanju da se izjasni o njenim navodima, koji ga terete za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini. Prema Pravilima postupka Tribunala, optueni treba da se o optunici izjasni u roku od 30 dana od prvog pojavljivanja pred sudijama, ali su gotovo svi optueni do sada koristili pravo da se o tome izjasne odmah po dolasku u Hag. eelju "nije jasno znaenje" nekih izraza iz optunice, poput "toka", "obrana", "spol", "suradnja", "Zapadni Srijem"... pa zato ne moe da se izjasni. Nemaki sudija Volfgang omburg/Wolfgang Schomburg mu je, mirno, rekao da o tome podnese pismeni prigovor veu, koje e ga proslediti prevodilakoj slubi, kako bi se otklonili eventualni jeziki nesporazumi. Obavestio je eelja da e, ukoliko se ne izjasni u roku od 30 dana, vee zakljuiti da se optueni izjasnio da nije kriv ni po jednoj od taaka optunice. Vojislav eelj se u sudnici pojavio sam, bez branilaca, a na pitanje sudije Volfganga omburga/Wolfgang Schomburg da li ipak eli da ima strunu pomo advokata je odgovorio da je njegova odluka da se brani sam - definitivna. Dodao je kako e kasnije, moda, imenovati "savetnika ili pravnog pomonika" ali e za sebe "zadrati ekskluzivitet pojavljivanja u sudnici". Traio je da mu se dostave, na srpskom, svi dokumenti Tribunala relevantni za njegovu odbranu, ukljuujui i rezolucije Saveta bezbednosti o osnivanju i nadlenosti Medjunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. Pozivajui se na prava koja ima po Statutu i Pravilima postupka Tribunala, eelj je insistirao da mu se proita ne samo optunica, ve i svi njeni dodaci, ukljuujui i spiskove sa imenima, godinama rodjenja i polom rtava zloina za koje se tereti. itanje spiskova sa imenima vie od 340 rtava iz Voina, Huma, Bokana, Kraskovia, zatim iz vukovarske Ovare i "Veleprometa", kao i iz elopeka i Karakaja kraj Zvornika i Crkvine u optini Bosanski amac, trajalo je oko 45 minuta. Optueni je ovu
226
227
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "prozivku rtava" - od kojih je najmladja imala 16 a najstarija 84 godine pratio uglavnom bezizraajno, sem to je na momente pokuao da se nasmei, ali je to delovalo vie kao kiseo, nego cinian, osmeh. Osim na probleme "terminoloke prirode", eelj je, nakon to mu je optunica proitana, uloio jo nekoliko - kako je rekao - "manjih prigovora". Rekao je da ne trai da bude privremeno oslobodjen poto ne postoji ni jedna vlada koja bi mu dala garancije. Optueni, takodje, ne eli da ima bilo kakav kontakt sa ambasadom i konzulatom Srbije i Crne Gore, poto su u obe drave, kako je rekao, "na vlasti kriminalci i mafijai". Sudija omburg mu je obeao da e se Tribunal postarati da ne bude kontakata koje optueni ne eli. eelj se, zatim, alio da je - prilikom transfera od Pritvorske jedinice do Tribunala - bio podvrgnut "fizikom muenju i zlostavljanju", poto su mu straari navukli pancir teak 20 kilograma, pa je morao da "etvoronoke ulazi u kola". Protestovao je, takodje, to rodbina, prijatelji i pravni savetnici koji ele da ga posete moraju da trae holandske vize. Poto je Tribunal eksteritorijalan vize za posete optuenima bi, po njemu, trebalo da izdaju UN. Konano, eelj je protestovao i zbog odee koju u Tribunalu nose sudije, tuioci i branioci, tvrdei da ga to "frustrira" i "psiholoki optereuje" - jer ga asocira na inkviziciju - pa je traio da u njegovom sluaju sudije i tuioci budu "pristojno gradjanski odeveni". Sudija omburg je mirno odgovorio na sve "manje prigovore", i zakljuio prvo pojavljivanje optuenog pred Tribunalom, koje je u sluaju Vojislava eelja trajalo rekordnih dva i po sata. HOE LI EELJ DOBITI ADVOKATA ILI PRILIKU ZA "SHOW"? HAG, 06.03.2003. Ako Tribunal dopusti Vojislavu eelju da se sam brani, on e sudjenje pretvoriti u "show", upozorili su tuitelji i zatraili od sudskog vijea da mu dodijeli advokata. Na prvom pojavljivanju pred Hakim tribunalom 26. februara 2003., eelj je rekao da e se sam braniti od optubi za zloine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Jedini drugi optuenik koji u sudnici sam vodi svoju obranu je Slobodan Miloevi. Medjutim, tuitelji smatraju da za razliku od Miloevia koji "usprkos odbacivanju autoriteta Tribunala, ipak uredno sudjeluje u postupku", eelj to nee initi. Dok Miloevi, "kao bivi ef drave, ne treba skandale da bi zadrao panju javnosti", eeljeva
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija situacija je drugaija: "Optueni eelj uiva u stvaranju skandala, urota i u publicitetu", navodi se u podnesku optube. eelj je u vie prilika, prije dolaska u Hag, najavljivao da se nee braniti od optubi, ve da e iskoristiti sudjenje da bi branio srpske nacionalne interese i da bi "unitio" Tribunal, navodi se u podnesku. Tribunal je uspostavljen, medju ostalim, i da bi razbio mit o kolektivnoj krivnji i usmjerio odgovornost za zloine prema pojedincima, a eelj e pokuati, strahuje tuiteljstvo, da te principe "iskrene naopake." Budui da se optueni namjerava fokusirati na vlastitu politiku agendu, umjesto na navode iz optunice, tuitelji strahuju da e to ugroziti ozbiljnost postupka i da e biti nanesena teta Tribunalu. "Provokativne prijetnje i govori ispunjeni mrnjom prema ne-Srbima standardna su eeljva praksa od poetka sukoba u bivoj Jugoslaviji", upozoravaju tuitelji koji dre da mu ne treba dati nove prilike da to iznosi u javnost. "Najavljene namjere optuenog, sloenost predmeta, javni interes da se sauva mir u bivoj Jugoslaviji kao i potreba da se sudjenje okona" ukazuju - kako se navodi - da je "u interesu pravde" da se eelju dodijeli advokat, ak i ako on to ne eli. Tuitelji dre da medjunarodno pravo kao i Statut Tribunala doputaju da se optuenom nametne advokat kad je je to u interesu pravde. K tome, u podnesku se navodi da u vie evropskih zemalja, ukljuujui Srbiju i Crnu Goru, zakon predvidja da optuenici kojima prijeti eventualna dua kazna moraju u sudnici imati pomo advokata. EELJ RAZUMIJE "BHS", SMATRA SUDAC HAG, 13.03.2003. Povodom zahtjeva Vojislava eelja da mu svi dokumenti vezani uz njegov proces budu dostavljeni na srpskom, pred-raspravni sudac Schomburg/omburg je odgovorio da e optueni primati dokumente "na jeziku koji razumije", to ukljuuje srpski, bosanski ili hrvatski jezik (BHS). Sekretarijat Tribunala je ve bio suoen sa zahtjevima optuenih da im se prijevodi dostavljaju samo na jednom od spomenuta tri jezika, ali ih nije prihvaao jer bi to zahtijevalo znaajno proirenje ve preoptereene prevodilake slube kao i produenje postupka. Lingvistiki strunjaci, koje je konzultirao Tribunal, zakljuili su da svaka osoba prosjenog obrazovanja, koja govori bosanski, hrvatski ili srpski, moe razumjeti bilo koji od ta tri jezika. Time je odbaen eeljev argument da ne razumije hrvatski prijevod.
228
229
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Medjutim, optueni ne moe oekivati da e apsolutno svaki dokument dobiti ak ni na BHS. Statutom Tribunala je propisano da odredjen broj dokumenata mora biti preveden na jezik optuenog ukljuujui optunicu, njen popratni dokazni materijal, izjave svjedoka i odluke Sudskog vijea. Ali "prevodjenje apsolutno svih dokumenata i podnesaka na BHS uzelo bi mnogo vremena i bitno bi ugrozilo pravo optuenog na brzo sudjenje", zakljuio je sudac Wolfgang Schomburg/Volfgang omburg. On podsjea optuenog da ima pravo na pomo advokata koji, uz srpski, govori jedan od slubenih jezika Tribunala (engleski ili francuski). eelj inzistira da sam zastupa svoje interese u sudnici, dok tuitelji strahuju da bi to ugrozilo ozbiljnost sudjenja, s obzirom da je optueni najavlji-vao da se ne namjerava braniti od optubi ve da e pred Tribunalom braniti "srpske nacionalne interese". Stoga tuitelji dre da je u interesu Tribunala, kao i optuenog, da mu bude dodijeljen ako treba i nametnut - advokat. Dok se eka sudska odluka o tom pitanju, Somburg je, kao privremenu mjeru, naloio da se podnesci optube prevedu na jezik koji eelj razumije kako bi optueni mogao pripremiti svoje odgovore do 25. marta, kad je zakazano njegovo ponovno pojavljivanje pred sucem. eelj e tada biti pozvan da se izjasni o krivnji po optubama za zloine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. DRUGI POKUAJ IZJANJAVANJA VOJISLAVA EELJA HAG, 23.03.2003. Lider srpskih radikala Vojislav eelj e u utorak 25. marta po drugi put biti pozvan da se izjasni o navodima optunice koja ga tereti za zloine poinjene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Na prvom pojavljivanju pred sudom, 26. februara ove godine, eelj je rekao da "ne razume sadraj optunice" poto su mu neki njeni delovi proitani na hrvatskom, pa je zatraio da mu se ona dostavi na srpskom i iskoristio je pravo da se o njoj izjasni u roku od 30 dana. U medjuvremenu, sudija omburg/Schomburg je odbio eeljev zahtev da mu se ubudue svi dokumenti dostavljaju "iskljuivo na srpskom", ukazujui na pravila i praksu Tribunala da se sa optuenima komunicira na "jeziku koji razumeju", to znai na "bosanskom, hrvatskom ili srpskom" ili, skraeno, BHS-u. Ukoliko zbog toga ili nekih drugih razloga eelj u utorak odbije da se izjas-ni, sudija e zakljuiti da se
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija optueni izjasnio da nije kriv ni po jednoj od 14 ta-aka koje ga terete za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja. Upravnik Pritvorske jedinice UN, Timoti Mekfaden /Timothy McFadden/, je u intervjuu za televizijski program agencije SENSE izjavio da se eelj u pritvoru ponaa drugaije nego u sudnici, da potuje kuni red i osoblje koje se o njemu stara, da ostavlja utisak da je zadovoljan tretmanom i uslovima pritvora i da vredno, vie asova dnevno, radi na pripremi svoje odbrane. Od branilaca optuenih koji su na istom spratu Pritvorske jedinice saz-najemo da se eelj "uklopio u meovito drutvo" koje ine srpski, hrvatski i bonjaki pritvorenici i da ima posebno srdaan odnos sa Mladenom Naletili-em "Tutom", naroito nakon to je bivi zapovednik Kanjenike bojne HVO prestao da lidera srpskih radikala i "etnikog vojvodu" zadirkuje da je Hrvat. Nastavak sudjenja Slobodanu Miloeviu zakazan je za utorak 25. marta, pod uslovom da se optueni do tada oporavi od povienog krivnog pritiska zbog kojeg je prolog utorka sudjenje prekinuto. Za utorak je, takodje, zakazana rasprava o zahtevu Milana Milutinovia, Nikole ainovia i Dragoljuba Ojdania da budu privremeno oslobodjeni, do poetka sudjenja. Pretresno vee je, podsetimo, u junu prole godine odobrilo privremeno oslobadjanje ainovia i Ojdania, ali je albeno vee prihvatilo prigovor tuilatva i ponitilo tu odluku. Ostaje da se vidi da li e ainovi i Ojdani bolje proi "u paketu" sa Milutinoviem, ijem se privremenom oslobadjanju tuilatvo, po svemu sudei, nee protiviti. Nakon to je, protekle sedmice, zavren dokazni postupak odbrana generala Stanislava Galia i doktora Milomira Stakia, sudjenja za granatiranje Sarajeva i genocid u Prijedoru ulaze u zavrnu fazu, u kojoj e optuba i odbrana medjusobno pobijati neke od izvedenih dokaza. Pre toga e se, na sudjenju Stakiu, pojaviti jedan "svedok suda" koji je, istovremeno, i osumnjieni u prijedorskoj istrazi hakog tuilatva. Na poziv Pretresnog vea, sledee sedmice svedoie Slobodan Kuruzovi, bivi komandant Teritorijalne odbrane, lan Kriznog taba i zapovednik logora Trnopolje. Kuruzovi je odbio ponudu da svedoi u prisustvu advokata, koji bi ga zatitio od eventualnih samo-inkriminiuih izjava. Sledee sedmice nastavie se dokazni postupak odbrane trojice optuenih za etniko ienje Bosanskog amca, a odrae se i konferencija o stanju u postupku protiv etvorice oficira Vojske Republike Srpske, optuenih za genocid u Srebrenici.
230
231
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EELJ SE IZJASNIO DA NIJE KRIV HAG, 25.03.2003. Lider srpskih radikala Vojislav eelj izjasnio se danas da nije kriv ni po jednoj od 14 taaka optunice koja ga tereti za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja poinjene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini izmedju avgusta 1991. i septembra 1993. godine. I tokom drugog pojavljivanja pred Tribunalom u proteklih mesec dana, optueni eelj je pokuavao da od sudskog postupka napravi predstavu, ili komediju, ali ga je sudija Volfgang omburg/Wolfgang Schomburg i ovog puta vrlo uspeno ukrotio. Strpljivo i argumentovano je odgovarao na sve ponovlje-ne prigovore optuenog na jezik, odnosno hrvatske izraze koje, navodno, ne ra-zume, zatim na zatitni prsluk koji mora da nosi tokom transfera od Pritvorske jedinice do Tribunala, kao i na odeu koju u sudnici nose sudije i tuioci. eelj je, takodje, ponovo izjavio da njegova porodica i prijatelji koji ele da ga posete u pritvoru ni pod kojim uslovima nee traiti holandske vize, pa je zahtevao da im vize izda Savet bezbednosti UN, kao osniva Tribunala. Sudija omburg ga je uputio da proita sporazum Tribunala sa zemljom domainom kojim se to pitanje regulie, ukazujui eelju da njegova porodica i prijatelji - kao i porodice i prijatelji svih optuenih nemaju druge mogunosti za dolazak u Hag osim sa holandskom vizom. Poto je eelj insistirao da oni to "nikada nee traiti, a pogotovo ne sada kada Holandija podrava ameriki genocid u Iraku", sudija omburg ga je zamolio da se koristi "civilizovanim jezikom" i da se "ne izraava na agresivni nain". Mada je prigovorio na neke od formulacija kojim je optuba obrazloila zahtev da mu sudsko vee, u interesu pravde, dodeli pravnog zastupnika, eelj je svojim dananjim ponaanjem jo jednom potvrdio da mu je namera da uini upravo ono na ta je upozorilo tuilatvo. Da, naime, sudski postupak pretvori u predstavu, ili komediju, poto - kako se navodi u podnesku tuilatva - "ivi od izazivanja skandala, zavera i publiciteta". Sudija omburg je danas primetio da u zahtevu tuilatva "moda ima nekog merituma", najavljujui da e se Pretresno vee o njemu izjasniti kada proui dokument od stotinjak rukom pisanih stranica kojim je eelj odgovorio na podnesak optube. Taj dokument je trenutno na "deifrovanju" i prevodjenju, a eelj je danas odbio ponudu sudije da mu se stavi na raspolaganje kompjuter ili pisaa maina, kako budue
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija podneske ne bi pisao rukom. eelj to nije prihvatio jer se, kako je rekao, "boji da ga ne stresne struja". EELJ INSISTIRA DA SE SAM BRANI HAG, 03.04.2003. Optueni Vojislav eelj, kojeg hako tuilatvo tereti za zloine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, smatra da ne postoje nikakve pravne osnove da mu se nametne branilac. Tuilatvo je prolog mjeseca zatrailo od Raspravnog vijea da optuenom, koji se eli sam braniti, imenuje advokata kako bi se sprijeilo da on sudjenje pretvori u "show". Tulatvo strahuje da e ozbiljnost postupka biti ugroena jer je eelj prije predaje Tribunalu izjavljivao da e u Haagu braniti "srpske nacionalne interese" i da e "unititi" Tribunal, umjesto da se, kako upozorava tuilac, fokusira na obranu od konkretnih optubi koje su protiv njega podignute. U svom odgovoru, na stotinjak rukom ispisanih stranica, eelj kae da nikada nee prihvatiti advokata kojeg mu Tribunal pokua nametnuti i upozorava: "Ukoliko ipak odluite da mi, krenjem mojih elementarnih prava, nametnete branioca, vaeg plaenika, onda vam garantujem da ete morati da mi sudite u odsustvu jer u se efikasno postarati da ni jednom sudskom pretresu ne prisustvujem." eelj, dalje, ponavlja da nema namjeru da se brani od optubi ve da dokae da su one "lane i pravno neutemeljene". On navodi da e koristiti "pravne argumente i injenice" da bi opovrgao "tendencioznu i politiku optu-nicu", te da e na taj nain "poraziti Tribunal". Ostajui pri tvrdnji da je Tribunal nelegalna institucija, optueni dri da ima pravo da to dokazuje pravnim argumentima. eelj nadalje tvrdi da nee on praviti "show", jer je "show ve poeo s neodgovornim ponaanjem tuilatva" koje je, tvrdi on, "uplaeno". U svom opirnom podnesku optueni se osvrnuo i na nalog suca Wolfganga Schomburga/Volfgang omburg da se dokumenti prevode na "jezik koji optueni razumije". eelj, naime, ostaje pri tvrdnji da razumije samo srpski jezik i ne prihvaa da mu dio dokumenata bude dostavljan na bosanskom ili hrvatskom. Ta je praksa usvojena zbog nemogunosti Tribunala da odrava zasebne prijevodne slube na svakom od ta tri jezika. eelj smatra uvredljivom skraenicu BHS (bosanski-hrvatski-srpski) navodei da se njegov jezik "odvajkada zove srpski". "Hrvati su se polovinom 19. veka odrekli sopstvenog jezika i srpski prihvatili kao svoj knjievni jezik, mada je njihov izvorni do skoro
232
233
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija identinosti blizak slovenakom" - navodi eelj i dodaje: "Nikada kroz istoriju nije postojao nikakav bosanski jezik." Vijee e razmotriti eeljeve pravne argumente, ali ne i njegovu lingvistiku ekspertizu. "STENDBAJ ADVOKAT" ZA VOJISLAVA EELJA HAG, 12.05.2003. Odbijajui zahtev tuioca da se Vojislavu eelju, lideru srpskih radikala optuenom za zloine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, nametne branilac po slubenoj dunosti, sudije su naloile sekretarijatu Tribunala da optuenom dodeli jednog "stendbaj/standby advokata". U danas objavljenoj odluci Pretresnog vea kojim predsedava nemaki sudija Volfgang omburg/Wolfgang Schomburg, precizno se definiu zadaci takvog advokata, kako u odnosu na optuenog, tako i prema Tribunalu. Njegova uloga nije da preuzme odbranu optuenog koji je odluio da se sam brani, ve da mu pomogne u pripremi i prezentaciji njegovog sluaja, i to samo ako optueni to zatrai. Zbog toga e on, hteo to eelj ili ne, biti prisutan u sudnici u svim fazama postupka i imae uvid u sva sudska dokumenta i sav dokazni materijal koji optuba dostavlja optuenom. S druge strane, "stendbaj advokat" je i neka vrsta zatitne mere Pretresnog vea, za sluaj da optueni, ponaanjem kakvo je ve ispoljio na prva dva pojavljivanja u Tribunalu, ugrozi dostojanstvo, integritet i ekspeditivnost sudskog postupka. U odluci se, naime, precizira da "stendbaj advokat" mora u svakom trenutku da bude spreman da "preuzme sluaj od optuenog", ukoliko to od njega zatrai Pretresno vee. U odluci se navode dva mogua sluaja u kojima bi "stendbaj advokat" mogao da bude na to pozvan. U sluaju uvredljivog ili agresivnog ponaanja optuenog prema "osetljivim ili zatienim svedocima", sudije e naloiti da njihovo unakrsno ispitivanje preuzme "stendbaj advokat", s tim to e optueni moi da kontrolie "sadraj ispitivanja". U izuzetnim okolnostima, ukoliko vee zakljui da optueni - i nakon formalne opomene Vea - do te mere remeti sudski postupak da ga je neophodno udaljiti iz sudnice, "stendbaj advokat" bi preuzeo kompletno vodjenje sluaja do eeljevog povratka na optueniku klupu. U "stendbaj" ulozi e se, po svemu sudei, nai neko od advokata iz zemalja bive Jugoslavije koji su na listi potencijalnih branilaca pred
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Hakim tribunalom. Prema nalogu vea, taj advokat treba da "teno govori" BHS - to je tribunalova skraenica za bosanski, hrvatski i srpski jezik - kao i engleski ili francuski, koji su zvanini jezici tribunala. HAG: ZABRANA IZBORNIM KANDIDATIMA HAG, 12.12.2003. Haki sud je zabranio svojim pritvorenicima, Slobodanu Miloeviu i Vojislavu eelju da u periodu od 30 dana koriste pravo na komunikaciju iz zatvora Scheveningen, koja bi za svrhu imala vodjenja politikih kampanja preko medija u Srbiji, saopteno je danas u Hagu. Optueni Miloevi i eelj, koji su kandidati na srpskim parlamentarnim izborima 28. decembra, nedavno su davali izjave medijima, koristei mogunost komuniciranja iz elija pritvora hakog suda. Glasnogovornica Tuiteljstva Florance Hartmann je ranije ove sedmice najavila moguu reakciju Suda na ovakvu , po njoj, oitu "zloupotrebu" ovlatenja pritvorenika, to se danas i dogodilo. Zamjenik sekretara Suda Dejvid Tolbert donio je ovakvu odluku uzimajui u obzir Pravilnik o pritvoru, koji predvidja da Ujedinjene nacije snose krajnju odgovornost za sve aspekte pritvora. Dosadanja klauzula o pravima pritvorenika u vezi s mogunostima ostvarivanja"bitnih kontakata" bila je, prema zvaninicima tribunala, uveliko zloupotrebljena u sluaju Miloevia i eelja, i to u funkciji njihove predizborne kampanje u matinoj zemlji. Pravilnik Hakog suda predvidja da se komunikacija pritvorenika i drugih lica moe zabraniti, ako to znai podrivanje mandata Medjunarodnog suda, te u funkciji ponovnog uspostavljanja i odravanja mira u bivoj Jugoslaviji. "IZBORNI KONCI" IZ HAKE ELIJE BRISEL, 29.12.2003. Podsjeajui na lik lidera srpskih radikala, Vojislava eelja, ija partija je dobila veinu na nedjeljnim izborima u Srbiji, dananji The Daily Telegraph/Dejli telegraf, kae da je rije o ovjeku ija je retorika tako divlja a ponaanje tako brutalno, da ga je ak i njegov dugogodinji saveznik, Slobodan Miloevi nazvao" personifikacijom nasilja i primitivizma". "On je slao ubilake bande u Bosnu, veliao Saddama a srpskim neprijateljima prijetio vadjenjem oiju zahrdjalim viljukama", podsjea britanski list. Pored ostalog, lider radikala, koji trenutno, zajedno sa ostalim optuenim za ratne zloine, dijeli hake elije, tokom ratnih sukoba na
234
235
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Balkanu je prijetio da se nee libiti ni unitavanja nuklearnih postrojenja i ispaljivanja projektila na metropole juga Europe. Preliminarni rezultati izbora u Srbiji, po kojima su radikali osvojili neto vie od etvrtine glasova, prema Daily Telegraphu oznaavaju "nedobrodolu renesansu srpskog nacionalizma i inata", i to ba u trenutku kada zemlja ima najzreliju priliku da sagleda perspektive vlastitog lanstva u Europskoj uniji. "Rezultati izbora su dio zabrinjavajueg trenda u zemljama bive Jugoslavije", podsjea list, ukazujui da su i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj doli na vlast, istina reformirani, ali jo uvijek jasno profilirani nacionalisti. Jedan od snanih razloga visokom izbornom skoru srpskih radikala je, prema Daily Telegraphu, i vie nego skroman uinak dosadanje "umjerene" vlasti. Uz tek nekoliko ozbiljnih pokuaja slamanja korupcije i loe uprave, tri godine vlasti ostavljaju neveselu sliku: spori rast plata su "progutale" cijene svakodnevnog preivljavanja, tako da je za mnoge stanovnike Srbije danas tee nego ikada ranije. MILOEVI I EELJ I DALJE POD REIMOM OGRANIENIH KOMUNIKACIJA HAG, 10.02.2004. Slobodan Miloevi i Vojislav eelj ostae u reimu ogranienih komunikacija sa osobama izvan Pritvorske jedinice UN i narednih mesec dana. Na toliko je, naime, produena primena odluke Sekretarijata Tribunala od 11. decembra prole i potvrdjena 9. januara ove godine, poto su optueni izjavama u medijima "podrivali mandat Medjunarodnog suda u nastojanju da doprinese uspostavljanju i odravanju mira u bivoj Jugoslaviji.". Optuenima eelju i Miloeviu je u poslednja dva meseca dozvoljeno da primaju posete i obavljaju telefonske razgovore samo sa njihovim pravnim savetnicima, diplomatskim i konzularnim predstavnicima Srbije i Crne Gore i lanovima ue porodice. Prema nalogu Sekretarijata, pod nadzorom su svi njihovi telefonski razgovori, osim sa pravnim zastupnicima, dok su posete lanova porodice nadgledane na nain koji je odredio upravnik Pritvorske jedinice. S obzirom da je ponaanje Vojislava eelja, kako se navodi u najnovijoj odluci, i dalje "drsko" i "zabrinjavajue", reim komunikacija e u njegovom sluaju ostati nepromenjen.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Za razliku od eelja Miloevi je, kako se navodi, potovao odluku od 9. decembra prole godine, pa su za njega uvedene izvesne "olakice", imajui u vidu i to to uskoro treba da zapone sa pripremom svoje odbranu. Njemu e, zato, biti dozvoljene posete i telefonski razgovori za koje se oceni da su "neophodni u procesu prikupljanja dokaza za njegovu odbranu". To ukljuuje i mogunost da Miloevi telefonom ili u linom konataktu intervjuie osobe koje su potencijalni svedoci u dokaznom postupku odbrane. U odluci se naglaava da se to ni u kom sluaju ne sme koristiti za kontakt optuenog sa medijima. Mada su diplomatsko-konzularni predstavnici Srbije i Crne Gore izuzeti iz ove zabrane, u Ambasadi Srbije i Crne Gore u Hagu kau da nemaju nikakve kontakte sa ovom dvojicom optuenih, sem to su u ime eelja prole godine traene neke konzularne usluge.
NOVI "ADVOKAT U PRIPRAVNOSTI" ZA VOJISLAVA EELJA HAG, 17.02.2004. Beogradski advokat Lazarevi, koji je dosada obavljao tu dunost, podneo ostavku zbog "sukoba interesa": poto je odluio da protiv eelja podnese krivinu prijavu zbog klevete. Za sluaj da se predomisli i zatrai strunu pomo, Vojislav eelj je dobio novog "advokata u pripravnosti" - iskusnog holandskog pravnika Van der Spula, koji je pred Tribunalom za Ruandu branio biveg premijera Kambandu, osudjenog na doivotni zatvor zbog genocida. Dosadanji "advokat u pripravnosti", Aleksandar Lazarevi iz Beograda, bio je prinudjen da, zbog "konflikta interesa", zahvali na dunosti na koju ga je imenovao Sekretarijat Tribunala. Lazarevi je, naime, odluio da protiv eelja podnese krivinu prijavu za klevetu, zbog optubi koje je bivi vodja srpskih radikala izrekao na njegov - i raun jo mnogih ljudi - na proloj statusnoj konferenciji u decembru prole godine. Dunost "advokata u pripravnosti" je, inae, da bude u potpunosti upoznat sa predmetom kako bi u svakom trenutku mogao da "uskoi" u postupak, ukoliko optueni zatrai da mu pomogne u pripremi i prezentaciji njegovog sluaja. Istovremeno, "advokat u pripravnosti" e biti tu i za sluaj potrebe da se "osetljivi ili zatieni svedoci" zatitite od uvredljivog i agresivnog ponaanja optuenog. U takvom sluaju, sudije e advokatu naloiti da preuzme njihovo unakrsno ispitivanje, s tim to e optueni moi da kontrolie "sadraj ispitivanja."
236
237
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U ekstremnim sluajevima, ukoliko sudije zakljue da optueni - i nakon formalne opomene - do te mere remeti sudski postupak da ga je neophodno udaljiti iz sudnice, "advokat u pripravnosti" bi preuzeo kompletno vodjenje sluaja do eeljevog povratka na optueniku klupu Na dananjoj, etvrtoj konferenciji o stanju u postupku protiv Vojislava eelja - optuenog za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini - optueni je u nekoliko navrata isticao da je spreman da "ve sutra pone sudjenje", tvrdei da e, prema njegovom informacijama, optuba za to biti spremna "tek 2006. godine, a moda ni tada." Dananja rasprava je, najveim delom, bila posveena medjusobnom obelodanjivanju dokaza strana u sporu. Optuba je ukazala na probleme koje ima zbog eeljevog odbijanja da prima dokumenta u "elektronskoj formi", to jest na CD-romu, kao i zbog njegovog zahteva da mu se dokumenti dostavljaju "iskljuivo na srpskom jeziku", poto ne razume ni jedan drugi. Predraspravni sudija Karmel Agijus/Carmel Agius je u nekoliko navrata prekidao eeljeve "politike govore", opominjao ga da "ne pretvara postupak u neto smeno", podseao ga na njegov status optuenog i naloio da se iz zapisnika rasprave izbrie ono to je eelj govorio o nekim drugim optuenima u Pritvorskoj jedinici. Na eeljev prigovor na "inkvizitorsku odeu sudija" koja kod njega, kako ponavlja na svakoj statusnoj konferenciji, izaziva "psihike patnje", sudija Agijus je odbrusio da "Vee nee uiniti nita tim povodom" i savetovao je optuenom da "gleda u drugom pravcu, ako mu se ne dopada kako su sudije obuene." DA LI JE VOJVODINA U NADLENOSTI TRIBUNALA? HAG, 09.03.2004. Vojislav eelj, ba kao i Slobodan Miloevi, ne priznaje Haki tribunal i odbija da imenuje branioca, pozivajui se na Statut koji mu garantuje pravo da se brani sam. Za razliku od Miloevia, koji odbija da "nelegalnom sudu" dosta-vlja bilo kakve pisane podneske, eelj naprosto uiva u "presavijanju tabaka" i dopisivanju sa Sekretarijatom, Pretresnim i albenim veem suda koji ne priz-naje. U proteklih godinu dana uputio im je tridesetak rukom pisanih podnesa-ka, na razne teme: od albi na "duevne patnje" koje mu prouzrokuju crveno-crne sudijske odore, do zahteva da Tribunal intervenie da se njegovom linom ispovedniku,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vladiki Filaretu - koji je na listi "nepoeljnih osoba" EU - izda holandska viza kako bi mogao da ga poseti, i ispovedi, u Pritvorskoj jedinici. Poslednji u toj seriji podnesaka je eeljev prigovor na optunicu, na etrdeset gusto kucanih strana, u kojem osporava praktino sve: od legaliteta osnivanja Hakog tribunala do njegove nadlenosti uopte, a posebno njegove nadlenosti na teritoriji Vojvodine. U optunici eelj se, podsetimo, tereti za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delu Vojvodine, od avgusta 1991. do septembra 1993. godine Vojvodjanski deo eeljeve optunice pokriva dogadjaje u selu Hrtkovci, gde je optueni - kako se navodi - 6. maja 1992. odrao "zapaljiv govor" u kojem je pozvao na proterivanje Hrvata i proitao spisak hrvatskih stanovnika koji treba da napuste selo. Tuilac tvrdi da je eelj, tom prilikom, izdao uputstva lokalnim sledbenicima da pritiskom i smrtnim pretnjama nateraju na odlazak one koji ne ele dobrovoljno da napuste svoje domove. Odmah nakon eeljeve posete i govora je, prema optunici, poela kampanja etnikog ienja, zlostavljanja, napada i pretnji lokalnim Hrvatima da e biti ubijeni ukoliko ne odu, tako da su u naredna tri meseca svi Hrvati napustili selo, a njihove su kue opljakane i okupirane. eelj, medjutim, smatra da Tribunal nije nadlean za eventualne zloine u Hrtkovcima jer, kako navodi u prigovoru, "u Vojvodini od 1. januara 1991. do danas nisu postojale strane u sukobu, pa nije bio ni mogu oruani sukob dovoljnog obima i intenziteta...", niti je bilo "sistematskog i rasprostranjenog" napada na civile, to su uslovi za nadlenost Tribunala. Ukoliko je u Hrtkovcima uopte bilo nekih zloina, navodi dalje eelj, oni bi spadali u nadlenost domaeg a ne medjunarodnog pravosudja. Tuilatvo je podnelo dva odgovora na eeljev prigovor. U prvom se ukazuje da je pred Tribunalom ve dokazano postojanje oruanog sukob u Hrvatskoj u vreme na koje se optunica odnosi, kao i da su zloini za koje se tereti eelj u "objektivnoj geografskoj i vremenskoj vezi sa tim oruanim sukobom.", ime je po tuilatvu zadovoljen uslov za nadlenost Tribunala. Medjunarodno pravo, navodi se u odgovoru, primenjuje se na celokupnoj teritoriji zahvaenoj medjunarodnim ili unutranjim sukobom, "bez obzira vode li se tamo borbe ili ne". Po tuilatvu je "dovoljno da su navodni zloini bili usko povezani sa neprijateljstvima na drugim delovima teritorija pod kontrolom sukobljenih strana". U naknadnom, dopunskom odgovoru, tuilatvo se poziva na izjave samog optuenog koje im je, najavljujui svoju "specijalnu odbranu",
238
239
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija u medjuvremenu dostavio eelj. U intervjuu nedeljniku "Duga" iz decembra 1992. eelj, kako ga citira tuilac, objanjava da su dogadjaji poput onih u Hrtkovcima "neizbeni u ratnoj situaciji." Posebno zanimljiv je, po tuiocu, intervju optuenog Radiju B92 iz septembra 1993. u kojem se eelj, u pogledu tretmana vojvodjanskih Hrvata, poziva na medjunarodno pravo. "U uslovima rata" - govorio je 1993. eelj - "kada ste u ratu sa drugom zemljom, pripadnici etnike manjine iz te zemlje koji ive unutar vaih granica su potencijalni pijuni, pa se protiv njih preuzimaju mere zatite, izvesne mere koje priznaje i madjunarodno ratno pravo." Prema tome, zakljuuje tuilac, "optueni ne moe danas da tvrdi da ovaj Tribunal, koji primenjuje medjunarodno humanitarno pravo, nije nadlean za zloine poinjene u Srbiji koji su bili vremenski i prostorno povezani sa oruanim sukobom u drugim delovima bive Jugoslavije." TUILATVO NUDI KOMPJUTERSKI KURS ZA EELJA HAG, 26.04.2004. U odgovoru na jedan od zahteva iz Podneska broj 30 Vojislava eelja, tuilatvo Hakog tribunala ponudilo se da za optuenog organizuje kurs korienja kompjuterom i Internetom. U podnesku broj 30 (link za faksimil podneska se nalazi ispod ovog teksta) eelj je, pored ostalog, zahtevao da mu se "odmah dostave sve izjave svedoka, u svim predmetima" koji su pominjali njegovo ime "u bilo kom kontekstu, u toku sasluanja pred tuiocem ili svedoei pred sudskim veem." Taj eeljev zahtev tuilatvo smatra legitimnim, u meri u kojoj obelodanjivanje izjava ne ugroava bezbednost svedoka i rtava i poverljivost informacija dobijenih iz takozvanih osetljivih izvora. Tuilatvo je spremno da se upusti u pretragu svoje baze podataka u potrazi za izjavama u kojima se pominje eelj i procenjuje da bi moglo pronai oko 1.000 takvih izjava na 6 do 7 hiljada stranica. Pre nego to se u to upusti u taj obiman i skup posao, medjutim, tuilatvo trai od vea da naloi optuenom da prihvati da mu se taj materijal dostavi na nain na koji se dostavlja svim ostalim optuenima, dakle u elektronskoj formi, na CD i DVD, a ne na papiru ili video kasetama. Optuba, dalje, trai da se vee "uveri u spremnost optuenog da potuje taj nalog" ili da, u suprotnom, "oslobodi tuilatvo obaveze" da mu obelodani traeni materijal. Spremnost na pretragu baze podataka tuilatva odnosi se samo na izjave svedoka koji jo nisu svedoili, ili su svoje iskaze dali na zatvorenim
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sednicama. Transkripti javnih svedoenja su u javnom domenu, na Internetu, pa tuilatvo - kako se navodi u odgovoru - ne namerava da preuzima ulogu eeljevih branilaca i umesto njih pretrauje materijal koji je svima dostupan. Tvrdoglavim odbijanjem da se slui kompjuterom i koristi dokaznim materijalom u elektronskoj formi optueni, smatra tuilatvo, podriva sopstveno pravo na fer i ekspeditivno sudjenje, te je u interesu pravde da se eelj navede da promeni taj stav. Sa svoje strane, tuilatvo je spremno da pomogne tako to e eelju organizovati kratak kurs ovladavanja kompjuterom i internetom. EELJU PRODUEN "REIM OGRANIENIH KOMUNIKACIJA" HAG, 07.05.2004. Vojislav eelj ostaje na "reimu ogranienih komunikacija" najmanje do predsednikih izbora u Srbiji, zakazanih za 13. juna 2004. odluio je danas zamenik sekretara Hakog tribunala Dejvid/David Tolbert. Reim ogranienih komunikacija je Vojislavu eelju i Slobodanu Miloeviu uveden prvi put decembra prole godine, uoi tadanjih predsednikih izbora, u koje su obojica pokuali da se ukljue izjavama iz Pritvorske jedinice UN. Miloeviu je, posle dva meseca, taj reim ukinut, dok je eelju produavan svakih 30 dana do najnovije, dananje odluke, koja e vaiti do 13. juna 2004. U tom periodu, zabranjeni su bilo kakvi kontakti optuenog sa svima izuzev pravnih zastupnika diplomatskih i konzularnih predstavnika Srbije i Crne Gore i lanova najue porodice. Porodine posete bie nadgledane na nain koji odredi upravnik Pritvorske jedinice. Budui da se u tekstu precizira da se iz restrikcije izuzimaju pravni zastupnici "ukoliko ih ima", u ovom trenutku nije jasno da li to izuzee vai za dvoje sadanjih "pravnih savetnika" optuenog eelja, koji je sam svoj branilac. Na produenje i pootrenje restrikcija zamenika sekretara je, kako se navodi u dananjoj odluci, navelo eeljevo "izazovno" ponaanje, a posebno njegovo pismo od 15. aprila 2004. upueno Tomislavu Nikoliu, sadanjem lideru srpskih radikala.. eelj u tom pismu iznosi teke optube na raun sudija, tuilaca i zvaninika Sekretarijata suda, i podstie Nikolia da se to distribuira medijima, to je ovaj i uinio, ime se optueni ukljuio u sadanju izbornu kampanju u Srbiji. A to, po oceni zamenika sekretara, predstavlja "ozbiljnu zloupotrebu" mogunosti pisane komunikacije koje su prethodnim odlukama bile odobrene eelju.
240
241
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija TRIBUNAL DEMANTUJE EELJA HAG, 26.05.2004. Vojislav eelj "nije lien prava glasa" i nije mu "uskraeno pravo" da redovno kontaktira sa lanovima porodice - izjavio je na dananjoj konferenciji za novinare portparol Hakog tribunala Dim Lendejl/Jim Landale. Na ovu izjavu Lendejla su, kako je rekao, prisilile "pogrene informacije" koje su se proteklih dana pojavile u medijima u Srbiji, a prema kojima je Tribunal "liio eelja prava glasa" na predstojeim predsednikim izborima i "uskratio mu pravo da kontaktira sa porodicom." Nita od svega toga nije tano, tvrdi Lendejl i dodaje da je eelj sam sebe liio prava glasa time to je odbio da popuni prijavu za glasanje koju je svim pritvorenicima iz Srbije i Crne Gore dostavila njihova ambasada u Hagu. Tu prijavu je, kako saznajemo, uredno popunilo 13 hakih pritvorenika medju kojima, pored eelja, nije ni Slobodan Miloevi. DVOSMISLENOST TUILATVA U ODNOSU NA VOJVODINU HAG, 04.06.2004. Pretresno vee je naloilo tuilatvu da otkloni izvesne "dvosmislenosti" iz optunice protiv Vojislava eelja, ali je odbacilo sve ostale prigovore iz podneska koji je optueni podneo u decembru prole godine. U odluci koja je danas objavljena u Hagu, Pretresno vee priznaje da je imalo problema da shvati na ta sve optueni, zapravo, prigovara, budui da je njegov podnesak - kako se navodi - "nepisan nejasnim i trapavim jezikom, sa estim ponavljanjima." Sudije su, ipak, uspele da razlue tri pitanja koja je po-krenuo eelj: da li je Tribunal legalan i da li je Savet bezbednosti bio nadlean da ga osnuje; da li je Tribunal nadlean za zloine protiv ovenosti koji su navodno poinjeni u Vojvodini; kao i opti prigovor na formu optunice. Vee je odbacilo eeljeve prigovore na legalnost Tribunala i nadle-nost Saveta bezbednosti, ali je naloilo tuilatvu da otkloni "dvosmislenosti" u pogledu toga da li je u Vojvodini - u vreme kada su poinjeni navodni zloini nad Hrvatima - postojalo stanje oruanog sukoba. U optunici se, naime, tvrdi da je postojala veza izmedju dogadjaja u Hrtkovcima i "oruanog sukoba u dru-gim delovima bive Jugoslavije." Vee je to ocenilo "dvosmislenim" i pozvalo tuilatvo da se izjasni o tome da li je u Vojvodini postojalo stanje oruanog su-koba i, ako jeste, da
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija prezentira dodatne dokaze za tu svoju tezu. Ukoliko tuila-tvo to ne uini, vee e - kako se navodi u danas objavljenoj odluci - brisati sve take optunice koje se odnose na navodne zloine protiv ovenosti poinjene 1992. u Vojvodini. PRODUEN "REIM OGRANIENIH KOMUNIKACIJA" VOJISLAVU EELJU HAG, 10.06.2004. Vojislav eelj e ostati na reimu ogranienih komunikacija do kraja drugog kruga predsednikih izbora u Srbiji, odluio je danas zamenik sekretara Hakog tribunala Dejvid/David Tolbert. Ogranienja koja su eelju prvi put nametnuta u decembru prole godine i od tada obnavljana svakih 30 dana, dananjom odlukom su produena za malo vie od pola meseca: od 13. juna do 1. jula 2004. Do tada, zabranjeni su bilo kakvi kontakti optuenog sa svima izuzev pravnih zastupnika (ukoliko ih ima), diplomatskih i konzularnih predstavnika Srbije i Crne Gore, kao i lanova najue porodice. Porodine posete bie nadgledane na nain koji odredi upravnik Pritvorske jedinice. Na produenje ovih zabrana zamenika sekretara je, kako se navodi u dananjoj odluci, navelo eeljevo "izazovno" ponaanje i uporno krenje odluka koje se odnose na reim komunikacija u Pritvorskoj jedinici UN i iz nje. Imajui u vidu "veliku verovatnou" da e se kandidat eeljeve partije plasirati u drugi krug izbora, zamenik sekretara procenjuje da e optueni "pokuati da se ukljui u politike aktivnosti... tako to e uputiti pisma podrke svojoj partiji i njenim pristalicama." Ta procena se, pored ostalog, zasniva i na izjavi generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, Aleksandra Vuia, koju je - kako se navodi u fusnoti odluke - 25. maja ove godine prenela agencija Tanjug. Vui u njoj najavljuje da e eelj "nai naina da uoi drugog izbornog kruga poalje novo pismo podrke, bez obzira to e time naljutiti hake straare." eelj e, ipak, imati priliku da javno prokomentarie rezultate prvog izbornog kruga, budui da je redovna konferencija o stanju u postupku zakazana za ponedeljak, 14. juna. SUDIJA TITI EELJA OD NJEGA SAMOG HAG, 14.06.2004. Mada ga je predraspravni sudija, pre nego to mu je dao re, upozorio da nee tolerisati nikakve "politike govore", Vojislav eelj je danas zahtevao da mu se omogui da u narednih desetak dana odri
242
243
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija konferenciju za srpske novinare kako bi podrao kandidaturu Tomislava Nikolia na predsednikim izborima u Srbiji. Ocenjujui da je tim zahtevom optueni izaao iz okvira konferencije o stanju u postupku, sudija Adjijus/Agius je prekinuo eelja i zakljuio raspravu. Pre toga, malteki sudija je jo jednom prekinuo eelja, ali "za njegovo dobro", odnosno, kako je naglasio, "da ne bi trao pred rudu i davao izjave koje se kasnije mogu koristiti protiv njega." Govorei o predlogu "nespornih injenica" koje mu je uputilo tuilatvo, eelj je izrazio spremnost da se o njima usmeno izjasni. Proitao je prvu od ukupno etiri injenice koje tuilatvo predlae kao nesporne. Ona glasi: "Srpska radikalna stranka i ja lino neemo nikada odustati od stvaranja Velike Srbije u kojoj e biti objedinjene sve srpske zemlje istono od linije Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica..." eelj je rekao da je spreman da to prihvati kao nespornu injenicu, ali uz jednu dopunu. A dopuna je da se SRS i on lino "zalau za bratsku slogu i jedinstvo Srba pravoslavaca, Srba katolika, Srba muslimana i Srba protestanata....", kao i da je rat na Balkanu bio "uglavnom rat izmedju Srba." Ocenjujui da taj, kao i ostali predlozi "nespornih injenica", zadiru u samu sr tuioevog sluaja protiv eelja, sudija je prekinuo optuenog i savetovao ga da o svemu tome "razmisli u tiini svoje elije" i da se, pre nego to bilo ta na tu temu kae, posavetuje sa svojim pravnim savetnicima. eelj, medjutim, tvrdi da mu je zabranjeno da komunicira sa svojim pravnim savetnicima, poto Sekretarijat jo nije registrovao advokate Maju Gojkovi i Slavka Jerkovia koji su mu, kako se poalio, za rad u proloj godini ispostavili raun na 200.000 dolara. Taj raun eelj je, kako je rekao, prosledio Sekretarijatu tribunala, poto sam moe da plati samo "manji deo" te sume. Dananja rasprava je, najveim delom, bila posveena obelodanjivanju dokaznog materijala optube i zahtevima optuenog da mu se dostave sve izjave u kojima se pominje njegovo ime, kao i sve presude, podnesci odbrane i optube i odluke sudskih vea u proteklih deset godina, kako bi temeljito prouio sudsku praksu Tribunala i pripremio se za sudjenje. O datumu sudjenja nije danas bilo rei, sem to je eelj pozivajui se na "izvore Sekretarijata" - rekao da se njegov poetak planira za 2007. godinu. Sudija Adjijus, medjutim, kae da mu "nije poznato da se pominje ta godina." Tuilatvo je najavilo da planira 63 svedoka koji e
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija iskaze dati pred sudom, kao i jo 40 koji e priloiti pisane izjave, emu se eelj suprostavio najavljujui da e "osporavati svaku takvu deklaraciju... ukoliko ne bude u mogunosti da unakrsno ispita te svedoke." Ukazujui da ga glavni tuilac i portparoli Tribunala i tuilatva esto pominju u svojim izjavama, eelj je traio da mu se omogui da jednom meseno odri konferenciju za tampu na kojoj bi govorio o stanju u predmetu. Izrazio je, takodje, nezadovoljstvo nainom na koji su njegovi nastupi pred Tribunalom prezentirani u televizijskim emisijama agencije SENSE. EELJ TRAI DA BUDE PRIVREMENO OSLOBODJEN HAG, 30.06.2004. Vojislav eelj, bivi lider srpskih radikala optuen za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, trai da bude privremeno oslobodjen iz pritvora Hakog tribunala, kao i da mu se ukine reim ogranienih komunikacija. Ovi zahtevi sadrani su u dva podneska koje su sredinom juna pripremili eeljevi pravni savetnici, a koji su danas objavljeni u Tribunalu. U zahtevu za privremenim oslobadjanjem do poetka sudjenja se navodi da je optueni dobrovoljno pristupio u Hag, da je u pritvoru ve 15 meseci a da e sudjenje najverovatnije poeti tek 2007. godine poto tuilatvo, kako tvrde eeljevi pravni savetnici, nije u stanju da pronadje dokaze za svoje neutemeljene optube. Budui da optueni koji trai privremeno oslobadjanje treba da uveri sudije da na slobodi nee predstavljati opasnost po rtve, u podnesku se navodi da je takva mogunost teorijski iskljuena zbog toga to ne postoji ni jedna rtva koja bi se direktno, neposredno, posredno ili u bilo kakvoj insinuaciji mogla staviti na teret optuenom. Drugim podneskom zahteva se ukidanje reima ogranienih komunikacija kojim se eelju zabranjuju kontakti sa svima izuzev pravnih zastupnika, diplomatsko-konzularnih predstavnika i lanova ue porodice. Podnesak je, po svemu sudei, zakasnio budui da, prema poslednjem nalogu zamenika sekretara suda, zabrana komunikacija istie 1. jula 2004. godine. EELJU UKINUTA OGRANIENJA NA KOMUNIKACIJE HAG, 01.07.2004. Vojislavu eelju, bivem lideru srpskih radikala optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, od
244
245
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija danas je ukinut reim ogranienih komunikacija. eelja je o tome jue pismom obavestio zamenik sekretara Tribunala, Dejvid/David Tolbert. Optueni je, istovremeno, upozoren da je pritvorenicima zabranjena direktna i indirektna komunikacija sa medijima, te da bi svako krenje te zabrane dovelo do ponovnog uvodjenja ogranienja u komunikacijama sa spoljnim svetom. Reim ogranienih komunikacija je Vojislavu eelju i Slobodanu Miloeviu uveden prvi put decembra prole godine, uoi tadanjih parlamentarnih izbora u Srbiji, u koje su obojica pokuali da se ukljue izjavama iz Pritvorske jedinice UN. Miloeviu je, posle dva meseca, taj reim ukinut, dok je eelju produavan svakih 30 dana, po poslednjeg ogranienja koje je obuhvatilo period izmedju izmedju dva kruga predsednikih izbora u Srbiji: od 13. do 30. juna 2004. TUILATVO SE ALI NA ODLUKU O NADLENOSTI ZA VOJVODINU HAG, 02.07.2004. Tuilatvo je uloilo albu na odluku Pretresnog vea kojom mu je naloeno da iz optunice protiv Vojislava eelja otkloni "dvosmislenosti" u pogledu toga da li je u Vojvodini - u vreme kada su u njoj poinjeni navodni zloini nad Hrvatima - postojalo stanje oruanog sukoba. Takvo stanje je, inae, preduslov da bi se neka dela - u konkretnom sluaju progon Hrvata iz vojvodjanskog sela Hrtkovci - mogla kvalifikovati kao zloin protiv ovenosti. Pretresno vee je, smatra tuilatvo, pojam "oruani sukob" interpretiralo u uskom znaenju postojanja "borbi" ili "nasilja", umesto u irem pravnom konceptu "stanja oruanog sukoba", koji je prihvaen u sudskoj praksi Tribunala. Pozivajui se na relevantne odluke albenog vea, tuilatvo navodi da je Pretresno vee pogreno zakljuilo da bi Tribunal bio nadlean za zloine protiv ovenosti u Vojvodini samo ako je, u vreme kada su oni poinjeni, postojao "oruani sukob" u samoj Vojnodini. Po miljenju tuilatva, pojam "poinjeni u oruanom sukobu" u lanu 5 Statuta Tribunala, "jednostavno znai (da su ti zloini) poinjeni tokom perioda neprijateljstava na teritoriji bive Jugoslavije." Alternativno, navodi tuilatvo, ta bi fraza mogla da znai "da su zloini poinjeni na teritoriji jedne od strana u sukobu, u vreme dok su se odvijala neprijateljstva."
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Od albenog vea se trai da razjasni koja je korektna interpretacija fraze "poinjeni u oruanom sukobu" i poniti spornu odluku Pretresnog vea. O prihvatljivosti albe tuilatva najpre e se izjasniti panel trojice sudija albenog vea. Ukoliko oni zakljue da alba jeste prihvatljiva, razmatrae je albeno vee u punom, petolanom sastavu. TUILATVO PROTIV PRIVREMENOG OSLOBADJANJA VOJISLAVA EELJA HAG, 22.07.2004. Tuilatvo se kategoriki protivi zahtevu Vojislava eelja da bude privremeno oslobodjen iz pritvora Tribunala, kako bi poetak sudjenja saekao na slobodi. U zahtevu koji su prolog meseca podneli eeljevi pravni savetnici se navodi da je optueni dobrovoljno pristupio u Hag kao i da je teorijski iskljuena mogunost da bi na slobodi mogao predstavljati opasnost po rtve i svedoke poto ne postoji ni jedna rtva koja bi se direktno, neposredno, posredno ili u bilo kakvoj insinuaciji mogla staviti na teret optuenom. Navodi se, takodje, da je eelj u pritvoru ve 15 meseci a da e sudjenje najverovatnije poeti tek 2007. godine poto tuilatvo, po oceni pravnih savetnika, nije u stanju da pronadje dokaze za svoje neutemeljene optube. U opsenom odgovoru tuilatva, koji je danas objavljen u Tribunalu, osporavaju se svi argumenti eeljevih pravnik savetnika. Dobrovoljnost eeljeve predaje je, po tuilatvu, bila iznudjena injenicom da su, po priznanju samog optuenog, nakon objavljivanja optunice njegovo hapenje i izruenje Tribunalu bili gotovo neizbeni. Sudije bi, smatra tuilatvo, poseban znaaj trebalo da pridaju injenici da je optueni, tek posle predaje, dobio priliku da se upozna sa obimom i tei-nom dokaza protiv njega. A to bi, imajui u vidu teinu zloina za koje se tereti i mogunost da mu se, ukoliko bude osudjen, izrekne duga zatvorska kazna, moglo da ga motivie da odbije da se vrati u Hag na sudjenje. Vlada Srbije i Cr-ne Gore, ukazuje tuilatvo, nije dala nikakve garancije da bi eelja ukoliko odbije da se dobrovoljno vrati uhapsila i prinudno sprovela u Hag. Pa ak i da je optueni ponudio takve garancije njima bi, smatra tuilatvo, trebalo pri-dati malu teinu, imajui u vidu sadanji stepen saradnje Beograda sa Tribunalom. Suprotno tvrdnji eeljevih pravnih savetnika da ne postoji ni jedna rtva koja bi mu se mogla staviti na teret, u odgovoru tuilatva se
246
247
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija navodi da je u procesu obelodanjivanja dokaza optueni dobio izjave brojnih rtava koje su spremne da svedoe protiv njega, a koje bi mogle da budu ugroene ukoliko bi se on pustio na slobodu. eelj je, smatra tuilatvo, voljan i sposoban da zastrauje i ugroava budue svedoke optube, to je ve i inio sa nekim svedocima sa sudjenja Slobodanu Miloeviu. Kao primer, navodi se eeljevo obelodanjivanje poverljive izjave koju je Nenad anak dao istraiteljima, kao i njegovi javni napadi na generala Aleksandra Vasiljevia, kojeg je nazvao lanim svedokom. Konano, u odgovoru se navodi da je svako kanjenje u pripremama za sudjenje rezultat eeljeve obstrukcije a ne greaka tuilatva. Svojim povrnim, uvredljivim, zakasnelim i obimnim podnescima eelj, smatra tuilatvo, optereuje tribunalovu prevodilaku slubu, zatim tuilatvo koje na njih mora da odgovara, kao i sudije koji o njima odluuju. Pored toga, dodaje tuilatvo, svojim uvredljivim optubama i klevetama koje iznosi na statusnim konferencijama, optueni uporno trai vreme Tribunala. Vee jo nije zakazalo raspravu na kojoj e se raspravljati o zahtevu Vojislava eelja da poetak sudjenja saeka na slobodi. EELJU OSTAJU OPTUBE ZA ZLOINE U VOJVODINI HAG, 06.09.2004. albeno vee ponitilo je odluku prvostepenog vea u sluaju Vojislava eelja, kojom je delimino prihvaen prigovor optuenog na nadlenost Hakog tribunala za zloine koji su tokom 1992. poinjeni u Vojvodini. Ponitenom odlukom, podsetimo, Pretresno vee je naloilo tuilatvu da otkloni dvosmislenosti u pogledu toga da li je u Vojvodini u vreme kada su poinjeni navodni zloini nad Hrvatima postojalo stanje oruanog sukoba. Takvo stanje je, inae, preduslov da bi se neka dela - u konkretnom sluaju progon Hrvata iz vojvodjanskog sela Hrtkovci mogla kvalifikovati kao zloin protiv ovenosti. U optunici se tvrdi da je postojala veza izmedju dogadjaja u Hrtkovcima i oruanog sukoba u drugim delovima bive Jugoslavije. Prvostepeno vee je, medjutim, to ocenilo dvosmislenim i pozvalo tuilatvo da prezentira dokaze da je Vojvodini postojalo stanje oruanog sukoba, navodei da e u suprotnom brisati sve take optunice koje se odnose na navodne zloine protiv ovenosti poinjene 1992. u Vojvodini. albeno vee prihvatilo je argumente tuilatva i ocenilo da je prvostepeno vee pojam "oruani sukob" interpretiralo u uskom znaenju
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija postojanja "borbi" ili "nasilja", umesto u irem pravnom konceptu "stanja oruanog sukoba", koji je prihvaen u sudskoj praksi Tribunala. U konkretnom sluaju, na tuilatvu je teret dokazivanja da je do rasprostranjenog i sistematskog napada na civilno stanovnitvo sela Hrtkovci dolo u toku oruanog sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i da je postojala veza izmedju napada na civile u Vojvodini i sukoba u susednim zemljama. NA PAPIRU I SRPSKOM JEZIKU HAG, 04.10.2004. Karmel Adjius/Carmel Agius, predraspravni sudija u predmetu protiv Vojislava eelja, ponovo je na dananjoj konferenciji o stanju u postupku pokuao da optuenog zatiti od njega samog. Sudija, naime, nije dopustio eelju da usmeno odgovara na stavove tuilatva u vezi sa takozvanim usaglaenim injenicama niti da obrazlae svoje specifine zahteve u vezi sa obelodanjivanjem oslobadjajueg materijala. Takvu odluku sudija Adjius je obrazloio injenicom da optueni nema adekvatnu pravnu pomo, poto se sam brani te da bi odgovarajui tuilatvu bez strune pomoi mogao da izgovori neto to bi se moglo upotrebiti protiv njega. Predmet spora je eeljev zahtev da mu se sav dokazni materijal dostavlja iskljuivo na papiru, a ne u elektronskoj formi (CD-ROM), i iskljuivo na srpskom jeziku. Tuilatvo je, kako je objasnila tuiteljica Hildegard Erc-Reclav/ Uertz-Retzlaff, u vie navrata dostavljalo optuenom kompakt diskove sa materijalom za obelodanjivanje ali je on svaki put odbijao da ih primi, poslednji put 30. septembra. Optuba medjutim smatra da je ona dostavljanjem ovih dokumenata u elektronskoj formi ispunila svoju obavezu te da nije duna da to ponovo ini. eelj je danas traio i da mu se naravno na papiru i na srpskom dostavi dodatni dokazni materijal za koji veruje da je oslobadjajueg karaktera. Rekao je da iz pouzdanih izvora zna da optuba poseduje dokumente koja govore o Srpskog gardi koju je, kako je rekao, Vuk Drakovi sastavio od beogradskih kriminalaca. Ti dokumenti bi, smatra eelj, bili od velike vanosti za njegovu odbranu. Na uporno odbijanje optuenog da prima dokumente na engleskom jeziku tuiteljica je odgovorila emitovanjem dela intervjua koji je Vojislav eelj, tokom sukoba u bivoj Jugoslaviji, dao jednoj nemakoj televiziji. U intervjuu, eelj direktno odgovara na pitanja koja mu se postavljaju na engleskom jeziku, izgovarajui i sam nekoliko engleskih izraza.
248
249
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj je protestovao zbog objavljenog tog snimka tvrdei da se na osnovu par engleskih rei ne moe zakljuivati da je on u stanju da prouava ozbiljne pravne tekstove na engleskom, ali je sudija Adjius njegovu primedbu ocenio suvinom, naglaavajui da mu pravila Tribunala garantuju prava koja e biti potovana. Nakon nekoliko neuspelih pokuaja da od optuenog dobije odgovor da li eli da se povodom problema obelodanjivanja materijala pismeno obrati veu, sudija Adjius mu je za to odredio rok od tri sedmice. Isto toliko e prema odluci sudije optuba dobiti da odgovori na eventualni pismeni podnesak optuenog. Optuba je danas potvrdila nameru da u svom dokaznom postupku pozove 64 svedoka i priloi pismene izjave jo oko 40 svedoka. Optueni, kako je podsetio predraspravni sudija, insistira da unakrsno ispita i svedoke ije pismene izjave budu priloene ali je tuilatvo najavilo detaljno obrazloenje o tome da li i koje svedoke treba izloiti unakrsnom ispitivanju. Sledea konferencija o stanju u postupku trebalo bie odrana u roku od 120 dana, poetkom februara 2005. ZAHTEV DA SE PROIRI OPTUNICA PROTIV EELJA HAG, 04.11.2004. Na bazi novih dokaza do kojih je, kako se navodi, nedavno dolo, tuilatvo Hakog tribunala je od Raspravnog vea zatrailo dozvolu da optunicu protiv eelja dopuni novim navodima. U izmenjenoj i proirenoj optunici koja je podneta na odobravanje, navedeni su zloini koje su formacije etnika ili eeljevaca poinile u pet optina ireg podruja Sarajeva (Ilija, Vogoa, Novo Sarajevo, Ilia i Rajlovac), Bijeljini, Mostaru i Nevesinju. U selu Ljeevo u irem podruju Sarajeva, navodi se u predlogu proirene optunice, eeljevci su 5. juna 1992. ubili 22 nesrpska civila. U leto 1993., navodi se dalje, eeljevci su otsekli glavu jednom civilu i ubili pet ratnih zarobljenika u podruju Crne Rijeke u optini Ilija. U istom periodu, jedinica eeljevaca je ubila 25 civila koji su korieni za ivi tit na brdu u u optini Vogoa, kao i dvojicu ratnih zarobljenika na planini Igman u optini Ilia. eeljevci su, navodi se u proirenoj optunici, 31. marta 1992. uestvovali u zauzimanju Bijeljine i egzekuciji estorice civila. Nakon zauzimanja grada, navodi se dalje, srpske snage medju kojima su bili i eeljevci su rutinski zatoavali, tukli, seksualno napadali, muili i ubijali nesrpske civile. Izmedju aprila 1993. i septembra 1993. stotine
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nesrba su zatvoreni u zgradi SUP-a i logoru Batkovi, gde je usled zlostavljanja i neljudskih uslova umrlo oko sto zatoenika. U podruju Mostara eeljevci su, kako se navodi u proirenoj optunici, 13. juna 1992. uhapsili 88 civila, zatvorili ih na fudbalskom igralitu u Vrapiima i zatim ih ubili. Istog dana eeljevci su 18 nesrpskih civila iz naselja Zelik odveli u Sutinu, ubili ih a njihova tela bacili u jamu u blizini Neretve. Prema navodima iz proirene optunice, eeljevci su 22. juna 1992. uhapsili 76 muslimanskih civila u podruju Nevesinja, odveli ih u osnovnu kolu u Dnopolju, ubili sve mukarce a ene i decu zatvorili u toplanu u Kilavcima. Nakon toga su 44 ene i deteta ubijeni i baeni u jamu u Lipovai. Takodje u podruju Nevesinja, eeljevci su, kako se tvrdi, 26. juna 1992. uhapsili 11 muslimanskih civila i muili ih u koli u Ziemlju, da bi zatim sedam od njih odveli i ubili. Istog meseca 1992. srpske snage medju kojima su, kako se navodi, bili i eeljevci uhapsile su i zatvorile 20 muslimanskih civila iz naselja Lakat, od kojih je 19 ubijeno na planini Boranica. Mada proirena novim navodima, nova optunica sadri isti broj taaka kojima se Vojislav eelj tereti za progone na politikim, rasnim i verskim osnovama, istrebljenje, ubistva, zatoavanje, muenje, surovo postupanje, deportacije i prinudno premetanje stanovnitva, kao i za bezobzirno razaranje i pljaku javne ili privatne imovine, to se u ukupno 14 taaka kvalifikuje kao zloini protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja. SUENJE EELJU SAMO U HAGU HAG, 18.05.2005. Tuiteljstvo ne razmilja o mogunosti da suenje Vojislavu eelju prepusti nacionalnim sudovima, niti e tu mogunost razmatrati u budunosti, rekla je danas glasnogovornica Ureda tuitelja Florence Hartmann/Florans Artman povodom informacija objavljenih u beogradskim novinama u kojima se spominje takva mogunost. Redovita konferencija o stanju u pred-raspravnom postupku na suenju eelju zakazana je za ponedjeljak 30. maja, najavljeno je na dananjoj konferenciji za novinare. Glasnogovornik Tribunala je najavio da e u utorak 24. maja biti odrana usmena rasprava o zahtjevu biveg kosovskog premijera Ramusha/Ramu Haradinaja za privremeno oslobaanje. Na tu su raspravu, uz obranu i optubu, pozvani i predstavnici UNMIK-a i nizozemske vlade.
250
251
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Glavna tuiteljica Carla/Karla Del Ponte, kako je najavljeno, u etvrtak e u Beu sudjelovati na sjednici Stalnog vijea OESS. Ona e, meu ostalim, govoriti o jaanju suradnje izmeu Tribunala i OESS u praenju suenja koje Tribunal prepusti nacionalnim pravosuima. EELJ U DRUTVU MARTIA, STANIIA I SIMATOVIA HAG, 30.05.2005. Tuilatvo je danas podnelo zahtev za spajanje predmeta Vojislava eelja, Milana Martia, Jovice Staniia i Franka Simatovia, kako bi im se zajedno sudilo. To je, pred sam kraj dananje konferencije o stanju u postupku protiv eelja, izjavila tuilac Hildegard Erc-Reclav/ Uertz-Retzlaff, potvrujui tako glasine o kojima je prethodno govorio optueni. eelj je odmah prigovorio takvom zahtevu tuilatva, navodei da on i dobrovoljci Srpske radikalne stranke nisu imali nita sa policijom, ve sa JNA, te bi po njemu bilo ispravnije da mu se sudi zajedno sa bivim naelnicima Generaltaba, Veljkom Kadijeviem i Blagojem Adiem. Sa Jovicom Staniiem i Frankom Simatoviem je, tvrdi eelj, uvek bio u sukobu, dok sa Martiem nije imao nikakvih dodirnih taaka. Poto je eelj dodao kako je dodirne take imao pre sa Milanom Babiem, sudija Karmel Aius/Carmel Agius ga je upozorio da ne tri pred rudu i ne govori stvari koje bi mu mogle vie tetiti nego koristiti. eelja je, takoe, interesovalo da li se zahtev za spajanje predmeta odnosi i na Gorana Hadia, za kojeg on, kako je rekao zna gde se nalazi i ko ga uva. Poto to zna, eelj je uveren da Hadi nikada nee biti uhvaen, pa se boji da bi to moglo posluiti kao izgovor za odlaganje poetka suenja. Tuioci su mu odgovorili da bi bilo besmisleno traiti spajanje predmeta optuenog koji je u bekstvu, to znai da bi se Hadi mogao prikljuiti ostalima samo ukoliko stigne u Hag pre poetka suenja navedenoj etvorki. U suprotnom, Hadiev sluaj bi mogao da bude ustupljen lokalnom pravosuu, najverovatnije hrvatskom. Ukoliko sudije prihvate zahtev za spajanje predmeta, suenje Vojislavu eelju, Milanu Martiu, Jovici Staniiu i Frenkiju Simatoviu moglo bi da pone u prvoj polovini sledee godine. ZAJEDNIKO SUENJE "IRACIONALNO" HAG, 16.06.2005. Optueni Milan Marti se protivi prijedlogu tuitelja za spajanjem nje-govog predmeta s predmetima protiv Vojislava eelja, Jovice Staniia i Fran-ka Simatovia. eelj je prije dvije sedmice usmeno iznio svoje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija protivljenje, dok su Simatovi i Stanii zatraili vie vremena da odgovore na prijedlog optube. Tuiteljstvo je 1. juna uputilo sucima podnesak da se ovim optuenima sudi na jedinstvenom suenju, drei da se njihove optunice "u znaajnoj mjeri preklapaju". Bivi predsjednik "RS Krajine" Marti, voa srbijanskih Radikala eelj i bivi efovi u tajnoj policiji Srbije Stanii i Simatovi se terete za zloine protiv nesrpskog stanovnitva u Hrvatskoj i BiH. Tuitelji smatraju da bi spajanje ovih predmeta bilo ekonomino, jer bi se izbjeglo viestruko izvoenje istih dokaza. Meutim, Martieva obrana dri da broj od 14 zajednikih svjedoka, koji bi dali iskaze na suenju Martiu kao i na druga dva suenja, ne opravdava spajanje predmeta. "Uzevi u obzir razlike izmeu ova tri predmeta, prije svega izmeu navedenih zloina, zajedniko suenje bi izuzetno dugo trajalo". S obzirom na to da se u predmetima eelj i Stanii-Simatovi jo razmatraju izmjene optunica te da je tempo priprema sporiji, Martieva obrana dri da bi "zajedniko suenje bilo iracionalno i da bi vodilo nerazumnoj odgodi poetka Martievog suenja". 'KORPIONI' U JO JEDNOJ OPTUNICI? HAG, 08.07.2005. Obrana Franka Simatovia protivi se proirenju njegove optunice na zloine u podruju Srebrenice, kako je u maju predloio tuitelj. Simatovi je zajedno s bivim efom Jovicom Staniiem, koji je vodio Dravnu bezbjednost Srbije, optuen za zloine koje su izmeu 1991. i 1995. godine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini poinile paravojne formacije stvorene - prema optunici - "uz pomo ili od strane Dravne bezbjednosti Srbije." Tuitelji navode da u vrijeme podizanja optunice nisu imali u posjedu video snimku koja prikazuje kako 'korpioni' ubijaju est bonjakih zatoenika za vrijeme ofanzive u srebrenikoj enklavi 1995. godine, a to - po tuitelju - ukazuje da su snage iz Srbije sudjelovale i u srebrenikim zloinima. Obrana, meutim, osporava vrijednost tog dokaznog materijala: "Tvrdnja tuitelja da je jedinica 'korpioni' bila dio Dravne bezbjed-nosti Republike Srbije u neskladu je s ranije izvedenim dokazima u sluaju Miloevi", navodi obrana u svom podnesku sucima. Obrana navodi kako se na osnovu te video snimke ne moe dokazati da su poinitelji pripadnici DB, da su rtve iz Srebrenice niti pokazuje datum kad je izvren zloin.
252
253
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija K tome, obrana dri da je pred-raspravni postupak odmakao predaleko da bi se uvrtavao novi, kompleksni, dokazni materijal. Istodobno, obrane Staniia i Simatovia trae od sudaca da odbace tuiteljev prijedlog o spajanju ovog postupka s predmetima protiv Vojislava eelja i Milana Martia. Stanii i Simatovi su privremeno osloboeni do poetak suenja, iji datum jo nije zakazan. DVOMESENA ZABRANA KOMUNICIRANJA VOJISLAVU EELJU HAG, 14.07.2005. Zbog otkrivanja identiteta jednog zatienog svedoka, Vojislavu eelju je izreena dvomesena zabrana komunikacija sa svima izuzev pravnih zastupnika i diplomatskih i konzularnih predstavnika. Odluka zamenika sekretara je doneta 23. juna a objavljena je danas, nakon to je vee naloilo da se s nje skine oznaka poverljivosti. U odluci se navodi da je 18. juna 2005., u jednom telefonskom razgovo-ru, eelj otkrio identitet osobe ija je zatita naloena odlukama vie Pretresnih vea, to znai da se radi o zatienom svedoku za kojeg je predvieno da svedoi u vie sluajeva, pa i u eeljevom. Nakon to je o tome obaveteno tuilatvo je, navodi se u odluci zamenika sekretara, izrazilo veliku zabrinutost za bezbednost to svedoka, kao i zbog pokuaja optuenog da utie na svedoke koristei se privilegijama komuniciranja iz Pritvorske jedinice. U odluci se navodi da je eelj ve vie puta zloupotrebio privilegije komuniciranja, kao i da najnovija zloupotreba moe da predstavlja delo nepotovanja suda, koje je prema pravilima Tribunala kanjivo zatvorskom kaznom u trajanju do sedam godina i globom u visini do 100.000 eura. Slobodan Miloevi je Vojislava eelja stavio na listu svojih svedoka za sledeu sedmicu, ali je zbog produenog svedoenja generala Boidara Delia malo verovatno da e on stii na red do srede 20. jula, kada se suenje prekida zbog letnje pauze u radu Tribunala. USKORO PONOVNO IZJANJAVANJE VOJISLAVA EELJA HAG, 26.09.2005. Odluka o zahtevu tuilatva za spajanje predmeta Vojislava eelja, Milana Martia, Jovice Staniia i Franka Simatovia bie doneta "relativno uskoro" najavio je sudija Aijus/Agius na dananjoj
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija konferenciji u stanju u postupku protiv lidera srpskih radikala, optuenog za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Pre odluke o spajanju predmeta eelj e morati jo jednom da se izjasni o navodima izmenjene i dopunjene optunice. Termin ponovnog izjanjavanja bie odreen naknadno, a eelj je danas insistirao da to bude "pred kompletnim sudskim veem" (a ne kao u prvom sluaju pred jednim sudijom), kao i da mu se tom prilikom proita kompletna optunica, sa svim dodacima ukljuujui i spiskove sa imenima rtava. Ovom drugom zahtevu optuenog e, kako je rekao sudija, biti udovoljeno. Predraspravni sudija je, takoe, najavio da e vee uskoro saoptiti svoju odluku o modalitetima po kojima e tuilatvo obelodaniti eelju takozvane oslobaajue dokaze. Tuilatvo je do sada u vie navrata pokuavalo da te materijale obelodani u elektronskoj formi na kompakt diskovima (CD) ali je eelj odbio to da prihvati, zahtevajui da mu se sav taj materijal dostavi "na papiru i na srpskom", poto ne ume da rukuje kompjuterom i plai se strujnog udara. Nakon to se na proloj statusnoj konferenciji, krajem maja ove godine, optueni poalio da zbog kvaliteta vazduha u Pritvorskoj jedinici ima problema sa alergijom i astmom, Sekretarijat Tribunala je imenovao dva eksperta za alergije i kvalitet vazduha koji su istraili situaciju i podneli izvetaje o svojim nalazima. Poto je analiza polena u vazduhu vrena u periodu kada njegova koncentracija nije poveana, eelj je danas optuio sekretara suda da je "namerno ekao da proe sezona polena." Optueni je, takoe, izneo vie primedbi i na Timoti Mek Fadena /Timothy McFadden/, upravnika Pritvorske jedinice UN (PJUN), optuujui ga za "sistematsko maltretiranje" jer mu, kako tvrdi, uskrauje foto-kopiranje njegovih rukopisa i umesto toga mu nudi kompjuter, odnosno takozvani lap-top. Ukazujui da je eelj "prvi pritvorenik" koji se ali na upravnika PJUN-a, sudija je naloio da se taj deo transkripta sa dananje rasprave da Mekfadenu, kako bi on ukoliko to smatra za shodno mogao da odgovori. EELJ SE NIJE IZJASNIO O PROIRENOJ OPTUNICI HAG, 03.10.2005. Vojislav eelj se nije danas izjasnio o navodima dopunjene i proirene optunice koja mu je u celosti proitana, zajedno sa dodacima u kojima se navode imena 578 rtava zloina za koje se tereti. Nakon to je sve to sasluao, eelj je rekao da od uruivanja nove optunice nije imao prilike da se konsultuje sa lanovima svog "strunog
254
255
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija tima odbrane", tako da danas nije u stanju da se izjasni da li je kriv, ili nevin, za zloine koje mu pripisuje tuilac. Dodao je da mu sredinom meseca u posetu dolaze lanovi "strunog tima" Tomislav Nikoli i Dragan Todorovi, te da e nakon to se sa njima konsultuje biti spreman za izjanjavanje. Sudija Aijus/Agius je naloio da se novo izjanjavanje zakae za 30 dana, izdao nalog straarima da optuenog izvedu iz sudnice i zakljuio zasedanje koje je trajalo puna tri sata. eelj je na slian nain postupio i prilikom prvog pojavljivanja pred Tribunalom, 26. februara 2003. godine, da bi se po isteku roka od 30 dana izjasnio da nije kriv ni po jednoj od 14 taaka prvobitne optunice kojom se teretio za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja, poinjena 1991. i 1992. godine u Vukovaru i Voinu u Hrvatskoj, Bosanskom amcu i Zvorniku u BiH i selu Hrtkovci u Vojvodini. U meuvremenu je ta optunica izmenjena i dopunjena tako da obuhvati i zloine "eeljevaca" ili "etnika" u irem podruju Sarajeva, Bijeljini, Mostaru i Nevesinju. Mada proirena novim zloinima, odgovornost lidera srpskih radikala se i u novoj optunici kvalifikuje u 14 taaka koje ga terete za progone na politikim, rasnim i verskim osnovama, istrebljenje, ubistva, zatoavanje, muenje, surovo postupanje, deportaciju, prinudno premetanje stanovnitva, kao i za bezobzirno razaranje i pljaku javne ili privatne imovine. EELJ "NIJE U STANJU" DA SE IZJASNI O KRIVICI HAG, 03.11.2005. Poto je 3. oktobra ove godine iskoristio pravo da izjanjavanje o navodima proirene optunice odloi za 30 dana, Vojislav eelj je jutros ponovo izveden pred sudiju Karmela Ausa/Carmel Agius, koji ga je pozvao da ustane i kae da li je kriv ili nevin za zloine kojima ga tereti tuilac. eelj je odbio da ustane, govorei da "nije u stanju da se izjasni o eventualnoj krivici", poto mu je "onemoguena komunikacija sa pravnim savetnicima", s kojima je hteo da se konsultuje o tome kako e se izjasniti. efu njegovog "strunog tima odbrane" Tomislavu Nikoliu je, prema eeljevim reima, "zabranjeno" da ga poseti u Pritvorskoj jedinici, dok je sa njegovim zamenikom, Draganom Todoroviem, razgovarao u prisustvu "sudskih inovnika koji znaju srpski jezik." Kao drugi razlog zbog kojeg "nije u stanju da se izjasni" eelj je naveo "krenje Statuta" koji, prema njegovom tumaenju, propisuje da se
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija optueni izjanjavaju "pred kompletnim sudskim veem", a ne pred jednim sudijom. eelj je hteo jo da govori ali ga je sudija prekinuo, izdiktirao u zapisnik da se u ime optuenog izjanjava da nije kriv po svakoj od 14 taaka proirene optunice, zakljuio raspravu i izaao iz sudnice, ostavljajui iznenaenog eelja na optuenikoj klupi. Sve je zavreno za samo pet-est minuta, to je rekordno kratak nastup ne samo eelja ve i bilo kog od optuenih pred Tribunalom. Lider srpskih radikala se prvobitnom optunicom podignutom u januaru 2003. godine teretio za zloine u Vukovaru i Voinu u Hrvatskoj, Bosanskom amcu i Zvorniku u BiH, kao i u Hrtkovcima u Vojvodini. O navodima te optunice eelj se izjasnio 25. marta 2003. godine, odgovarajui "nisam kriv" na svaku od 14 taaka koje ga terete za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja. Tuilatvo je u meuvremenu, na bazi novih dokaza, tu optunicu proirilo i na zloine koje su eeljevci ili "etnici poinili u pet optina ireg podruja Sarajeva, kao i u Bijeljini, Mostaru i Nevesinju. Lider srpskih radikala tereti se za progone na politikim, rasnim i verskim osnovama, istrebljenje, ubistva, zatoavanje, muenje, surovo postupanje, deportaciju, prinudno premetanje stanovnitva, kao i za bezobzirno razaranje i pljaku javne ili privatne imovine. EELJ, STANII, SIMATOVI I MARTI IPAK ODVOJENO HAG, 11.11.2005. Pretresno vee III odbacilo je zahtev tuilatva za spajanje predmeta Vojislava eelja, Milana Martia, Jovice Staniia i Franka Simatovia i naloilo odvojena suenja po svakoj od tri optunice saopteno je danas u Tribunalu. Razmatrajui zahtev tuilatva vee je, kako se navodi u odluci, uzelo u obzir sudsku ekonominost, konflikt interesa, prava optuenih, optereenje svedoka i doslednost presude, i zakljuilo da ni jedan od tih faktora ne ide u prilog spajanja predmeta. Naprotiv, faktori sudske ekonominosti i prava optuenih, po oceni vea, snano govore protiv spajanja predmeta jer bi to znaajno produilo suenje svakom od optuenih i dodatno bi odloilo poetak procesa Milanu Martiu, koji je u pritvoru Tribunala od maja 2002. godine. U tuilatvu, kako saznajemo, razmatraju hoe li uloiti albu na ovu odluku Pretresnog vea.
256
257
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EELJ TRAI 2,3 MILIONA DOLARA ZA ODBRANU HAG, 24.01.2006. Suenje Vojislavu eelju poee "prilino skoro" rekao je na dananjoj konferenciji o stanju u postupku predraspravni sudija Karmel Aius/Carmel Agius, odgovarajui na primedbu optuenog da je "proao svaki razumni rok za poetak procesa." Sudija, meutim, nije objasnio niti je optueni to od njega traio ta je ili koliko je to "prilino skoro." Pretresno vee, najavio je sudija, e uskoro doneti odluke o vie podnesaka kojima optueni trai ukidanje odluke o imenovanju "stand-by" odnosno branioca u pripravnosti, prigovora na izmenjenu optunicu i zahteva pokrivanje trokova odbrane. Prema eeljevoj raunici, dosadanji trokovi pripreme njegove odbrane premauju 2,3 miliona amerikih dolara, odnosno oko 2 miliona eura. Na zahtev Sekretarijata eelj se, tvrdi, detaljno izjasnio o svom imovnom stanju ali njegova blia i dalja porodica, kako je danas rekao, "odbija da se o tome izjasni i nee da svojom imovinom pokriva trokove odbrane." eelj smatra da te trokove mora da plati Tribunal i trai da vee izda nalog kojim e se Sekretarijat obavezati da pokrije dosadanje trokove pravnih savetnika i drugih lanova njegovog tima odbrane. eelj se, takoe, poalio i na odnos Sekretarijata prema timu njegovih pravnih savetnika kojima se odbija akreditacija uz objanjenje da ne ispunjavaju uslove za advokate, da su bili osuivani, da osporavaju legalnost Tribunala i ne govore engleski ili francuski jezik. Sve to, meutim, eelj smatra vrlinom svojih pravnih savetnika, a posebno injenicu da ne govore strane jezike jer on, kako je rekao, "uopte nema poverenja u Srbe koji dobro znaju engleski ili francuski jezik." SUENJE EELJU POETKOM OKTOBRA HAG, 19.05.2006. Poetak suenja Vojislavu eelju u Tribunalu planira se za poetak oktobra ove godine, saoptio je na dananjoj konferenciji o stanju u postupku novi predraspravni sudija Alfons Ori/Alphons Orie. Sudija Ori je rekao i da e u sastavu Pretresnog vea, kojim e predsedavati, biti i sudija Patrik/Patrick Robinson sa Jamajke kao i jedan ad-litem ili privremeni sudija. Tuioci Hildegard Erc-Reclav/Uertz Ratzlaff i Danijel Sekson/Daniel Saxon najavili su da tokom svog dokaznog postupka nameravaju da u dokaze uvedu iskaze ukupno 126 svedoka. U sudnici bi, prema planu, svoj iskaz dalo 52 svedoka dok bi svedoenje njih 66 bilo
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uvedeno u pisanoj formi uz unakrsno ispitivanje od strane odbrane. Tuilatvo e ponuditi za uvrtavanje u dokaze i izjave osam svedoka u pisanoj formi ali bez unakrsnog ispitivanja. Prema proceni tuilatva njihov dokazni postupak trajao bi priblino 19 sedmica odnosno neto manje od pet meseci, pod uslovom da se radi po uobiajenom reimu u Tribunalu pet dana sedmino po pet sati. Vojislav eelj se meutim usprotivio takvom reimu, tvrdei da ima "jake medicinske razloge" da trai skraivanje radne nedelje na tri dana sedmino. Osim medicinskih, meutim naveo je i druge razloge kao to je "injenica de brani sam" i da mu je potrebno vreme za konsultacije sa pravnim savetnicima. On se pozvao na "presedan" napravljen u predmetu Slobodana Miloevia a sudija Ori je saoptio da e vee razmotriti njegov predlog. Optueni je izneo i niz primedbi u okviru "12 statusnih pitanja" ali je za veinu predraspravni sudija konstatovao da se ponavljaju i da su ih sudije ili ve razmotrile i odbacile ili su jo uvek u razmatranju. Holandski sudija je takoe skrenuo panju optuenom da njegovi podnesci kojima se obraa Veu ubudue ne mogu prelaziti 3.000 rei. Odbacujui eeljev podnesak broj 145 od 20. aprila 2006. kao "neozbiljan" i kao "zloupotrebu postupka" pred Tribunalom, Predraspravno vee je Sekretarijatu naloilo da podnesak vrati optuenom i brie ga iz registra. Sudija Ori precizirao je da se u eeljevom podnesku, u kojem trai hitan poetak suenja, koriste "nepristojne ili uvredljive rei", te da sudije u skladu s pravilima mogu da takav podnesak odbiju bez razmatranja. Predraspravni sudija savetovao je optuenom da ubudue Veu ne upuuje takvu vrstu podnesaka, da se usredsredi na argumente koje eli da iznese, da ne bude opiran, da izbegne ponavljanja, te da svoj podnesak ogranii na najvie pet stranica. TUILAC PONOVO ZAHTEVA DA SE EELJU DODELI BRANILAC HAG, 25.05.2006. etiri meseca pre planiranog poetka suenja, tuilatvo je ponovo podnelo zahtev da se Vojislavu eelju imenuje branilac, koji e mu "pomoi u pripremi i prezentaciji odbrane." Prvi takav zahtev je upuen veu u martu 2003. godine, dve sedmice nakon eeljevog dolaska u Hag, poto je optueni ve na prvom pojavljivanju pred sudom najavio da e suenje iskoristiti da bi "branio srpske nacionalne interese" i unitio Tribunal. Vee je na to odgovorilo u
258
259
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija maju 2003. godine, nalaui Sekretarijatu suda da optuenom imenuje "branioca u pripravnosti." Njegov je zadatak, prema odluci vea, trebalo da bude trostruk: da optuenom, ukoliko to zatrai, pomogne u pripremi i prezentaciji njegovog sluaja; zatim da u sluaju agresivnog ponaanja optuenog prema osetljivim ili zatienim svedocima preuzme njihovo unakrsno ispitivanje; kao i da u izuzetnim okolnostima, ako optueni zbog remeenja postupka bude udaljen iz sudnice, preuzme voenje sluaja do eeljevog povratka na optueniku klupu. Trogodinji predraspravni postupak, navodi tuilatvo u novom zahtevu, je pokazao "neefikasnost figure branioca u pripravnosti", ije prisustvo u sudnici nije spreilo optuenog u ometanju sudskog postupka. Tuilatvo, takoe, smatra da bi u sluaju Vojislava eelja koncept "prijatelja suda" bio podjednako neefikasan kao to je bio u sluaju Slobodana Miloevia. U protekle tri godine optueni je, navodi tuilatvo, uprkos brojnim opomenama "nastavio da koristi Tribunal kao politiki forum", da "ometanjem postupka svesno rasipa vreme i sredstva Tribunala", da upuuje "neozbiljne podneske koji sadre lane tvrdnje", zatim da "napada, preti i zastrauje svedoke i vrea sudije, tuioce, advokate i predstavnike Sekretarijata suda", kao i da "otvoreno kri pravila postupka koja obavezuju sve strane u postupku." Takvim svojim ponaanjem eelj je, po oceni tuilatva, "jasno pokazao da nije ni voljan ni sposoban da se sam brani", te je u interesu pravde i samog optuenog da mu se dodeli branilac koji e mu pomoi u pripremi i prezentaciji odbrane i imati "ekskluzivno pravo da pie podneske" sudu. Na prvi takav zahtev tuilatva iz marta 2003. godine, eelj je odgovorio da e se ukoliko mu sud nametne branioca "efikasno postarati da ne prisustvuje ni jednom sudskom pretresu", tako da e Tribunal morati da mu sudi u odsustvu. KAKVI USLOVI ZA EELJEVU ODBRANU HAG, 09.06.2006. Dok Pretresno vee razmatra drugi zahtev tuioca da se Vojislavu eelju dodeli branilac, poto je svojim ponaanjem "jasno pokazao da nije ni voljan ni sposoban da se sam brani", Sekretarijat suda je u posebnom podnesku izloio kakvi bi se uslovi tokom suenja mogli obezbediti optuenom u obe varijante: sa ili bez branioca. Ukoliko mu vee dodeli advokata koji e voditi odbranu, eelj moe da rauna na uslove koje imaju ostali optueni: nenadzirane
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija telefonske razgovore i sastanke sa braniocem u Pritvorskoj jedinici i Tribunalu u pauzama suenja, mogunost da u prisustvu branioca razgovara sa svedocima kao i da mu se u eliji instalira kompjuter. Ukoliko vee odbaci zahtev tuioca i dozvoli optuenom da se sam zastupa, eelj bi, prvo, mogao da rauna na pomo trojice pravnih savetnika koji, istina, ne bi bili plaeni od strane Tribunala. On je, zapravo, i do sada imao mogunost da dobije savetnike, ali je odbio da potuje proceduru i uslove za njihovo imenovanje. eelj je, takoe, odbio da koristi posebnu eliju koja mu je stavljena na raspolaganje za arhivu, tako da kompletnu dokumentaciju uva u svojoj "stambenoj eliji" - kako se to opisuje u podnesku Sekretarijata. Pored "arhivske elije", eelj bi u sluaju da mu se dozvoli da se sam zastupa mogao da koristi pritvorsku "sobu za posete", radi pripreme svedoka i dogovora sa svojim pravnim savetnicima (jednom kada ih Sekretarijat imenuje po utvrenoj proceduri) ili, ako to zaeli, za sastanke sa "braniocem u pripravnosti" koji mu je imenovan na zahtev Pretresnog vea. Meutim, navodi se dalje u podnesku Sekretarijata, bilo kakav aranman koji se odobri eelju, ne sme da ugrozi bezbednost Pritvorske jedinice, u skladu sa preporukama nezavisne vedske inspekcije i tribunalove interne istrage o okolnostima koje su prethodile smrti Slobodana Miloevia. I inspekcija i istraga su, naime, konstatovali da su jedinstveni uslovi koji su za pripremu odbrane obezbeeni Miloeviu ugrozili bezbednost Pritvorske jedinice i da se ta iskustva moraju uzeti u obzir pri utvrivanju aranmana za druge optuene koji se sami zastupaju. Taj aranman, smatra Sekretarijat suda, ne sme da ogranii sposobnost osoblja Pritvorske jedinice da pretresa osobe koje dolaze u kontakt sa optuenim i nadzire njihovo ponaanje tokom sastanaka u pritvoru. Uz to, Sekretarijat navodi da se u eeljevem sluaju mora uzeti u obzir i injenica da je optueni u vie navrata krio reim komunikacija koji vai za sve pritvorenike, zbog ega su mu 2003. i 2004. godine nametana izvesna ogranienja u komuniciranju sa spoljnim svetom. POSLEDNJA OPOMENA EELJU HAG, 19.06.2006. Predsednik Tribunala Fausto Pokar/Pocar uputio je poslednju opomenu Vojislavu eelju, ukazujui da vie nee razmatrati njegove podneske ukoliko budu sadrali nepristojne i uvredljive izraze.
260
261
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Opomena je ukljuena u odluku predsednika Tribunala kojom je odbaen eeljev zahtev da se optueni Srbi koji su sa tuilatvom zakljuili sporazume o priznanju krivice odvoje od ostalih "asnih Srba" u pritvoru. Prisustvo optuenih koji su priznali krivicu, naveo je eelj u tom zahtevu, iritira njega i ostale Srbe i "opstruira i spreava pripremanje njihove odbrane." Meanje onih koji su priznali krivicu sa onima koji je negiraju je, po eelju, "provokacija" tuilatva koje tako pokuava da "slomi" srpske pritvorenike. eelj posebno navodi dvojicu "pokajnika" Momira Nikolia, koji je priznao uee u zloinima u Srebrenici i Miodraga Jokia, koji je prihvatio odgovornost za granatiranje Dubrovnika i preti "neprijatnim incidentima" ukoliko se oni ne odvoje od ostalih. Na poslednjoj konferenciji o stanju u postupku u maju ove godine eelj je zapretio "krvavim obraunom" ukoliko se Srbi "pokajnici" ne odvoje od ostalih. Mada je tuilatvo trailo od predsednika Tribunala da uopte ne razmatra ovaj podnesak, ve da ga vrati eelju, sudija Pokar je odluio da ga razmotri sa pravnog aspekta. Kao prvo, konstatovao je da je eelj zahtev podneo u ime "svih asnih Srba u pritvoru", a da nije ponudio ni jedan dokaz da su ga ostali pritvorenici ovlastili da govori i podnosi zahteve u njihovo ime. Drugi osnov za odbacivanje eeljevog zahteva je taj to prema Pravilima pritvora optueni moe pod odreenim uslovima da trai da sam bude odvojen od nekog ili svih pritvorenih, ali ne moe to da trai za druge pritvorene. EELJ I DALJE ODBIJA DA SE SLUI KOMPJUTEROM HAG, 04.07.2006. Pripreme za poetak suenja Vojislavu eelju, zakazan za prvu polovinu oktobra ove godine, ulaze u zavrnu fazu. Na konferenciji o stanju u postupku sudija Alfons Ori/Alphons Orie je danas saoptio odluku Pretresnog vea o obliku obelodanjivanja dokaznog materijala optuenom. Tuilatvu je odobreno da eelju kao i svim drugim optuenim, odnosno njihovim braniocima dokazni i oslobaajui materijal obelodani u elektronskoj formi, na kompakt diskovima. Ukoliko optueni odbije elektronsko obelodanjivanje vee e, navodi se u odluci, smatrati da je tuilatvo ispunilo svoju obavezu. Na ovu odluku eelj je danas reagovao pitanjem: "A ta ja da radim sa tim kompjuterskim disketama, za mene su one neupotrebljive." Kao razlog zbog kojeg odbija da se slui kompjuterom ovog puta nije naveo strah od strujnog udara, ve to to mu nije dozvoljeno da dokazni
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija materijal dostavlja svojim pravnim savetnicima, koje Sekretarijat suda nije zvanino prihvatio. Traio je, takoe, i dozvolu da uloi albu na dananju odluku vea. Ukazujui eelju da je "njegova stvar hoe li ili nee da gleda materijal koji mu obelodanjuje tuilatvo", sudija Ori ga je uputio da zahtev za odobravanje albe podnese u pismenoj formi kao i da u njemu navede razloge zbog kojih trai intervenciju albenog vea. Predstavnici tuilatva su obavestili vee da su optuenom "pokuali da obelodane" kompakt diskove sa oko 280.000 stranica dokaznog i oslobaajueg materijala, kao i da su mu dostavili 165 izjava svedoka u kojima se pominje ime optuenog. Tuilatvo je, takoe, ve predalo novi predraspravni podnesak po izmenjenoj optunici, spisak svedoka i dokaznih predmeta, kao i popis presuenih injenica. Poto je eelj najavio da e osporavati mnoge od presuenih injenica, sudija Ori mu je dao rok od est nedelja do 15. avgusta da o tome pripremi podnesak. Vee e naknadno odluiti o roku koji e odobriti eelju da pripremi podneske kojima e osporavati ekspertske izvetaje o uticaju medijske propagande i ideologiji Velike Srbije u XIX i XX veku. U odgovoru na pitanje sudije o uslovima pritvora, eelj se alio da mu je uprava Pritvorske jedinice "konfiskovala poiljku sa majicama, dresovima, kapama i arapama sa srpskim nacionalnim simbolima" koja mu je poslata povodom svetskog prvenstva u fudbalu dok se, kako je rekao, "ostalim robijaima, pa ak i holandskim straarima, tolerie da nose dresove svojih nacionalnih timova." VEE ODLUILO DA SE SEELJU DODELI BRANILAC HAG, 21.08.2006. Pretresno vee II, koje ine sudije Ori/Orie, Robinson i Moloto, odluilo je danas da se Vojislavu eelju pod hitno dodeli branilac. Dok Sekretarijat suda ne obavi sve potrebne radnje za imenovanje stalnog branioca, njegovu ulogu obavljae dosadanji "branilac u pripravnosti", holandski advokat Van der Spul/Spoel. Na 25 stranica odluke Pretresnog vea detaljno se analizira meunarodna sudska praksa u pitanjima samozastupanja optuenog i, posebno, u sluajevima kada se to pravo moe u interesu pravde ograniiti, ukoliko optueni svesno remeti i ne potuje sudski postupak. Analizirajui eeljevo ponaanje u sudnici, njegove izjave i publikacije pre dolaska u Hag kao i skoro 200 podnesaka koje je u protekle tri godine podneo Tribunalu, Vee je zakljuilo da postoje "snane indicije
262
263
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija da bi samozastupanje moglo dovesti do znaajnog i upornog ometanja prikladnog i ekspeditivnog voenja suenja." A to po meunarodnoj sudskoj praksi predstavlja osnov za ograniavanje prava optuenog da se sam zastupa. Optueni, zakljuilo je vee, svesno odbija da potuje osnovna pravila Tribunala, znaajno remeti postupak, rasipa sredstva Tribunala, koristi uvredljiv jezik u svojim podnescima a ponekad i u sudnici, dovodi u pitanje dostojanstvo Tribunala i ugroava same osnove na kojima se zasniva njegovo funkcionisanje. Uprkos brojnim upozorenjima u kojima mu je ukazano na mogue posledice takvog ponaanja, optueni je konstatuje se u odluci Vea nastavio da se ponaa na isti nain, da koristi Tribunal kao pozornicu za svoje privatne ciljeve, a njegovi napadi na osobe povezane sa Tribunalom postali su sve uvredljiviji. Pozivajui se na odluku albenog vea u sluaju Miloevi, prema kojoj je Pretresno vee bilo u pravu kada je optuenom dodelilo branioca, ali je pogreilo to mu nije ostavilo kontrolu nad prezentacijom njegovog sluaja, Vee primeuje da se taj sluaj razlikuje od eeljevog, budui da su dodeli branioca prethodili Miloevievi zdravstveni problemi. U eeljevom sluaju, ogranienje prava na samozastupanje je prouzrokovano svesnim i upornim ponaanjem optuenog, to Veu daje osnov za "vri i striktniji pristup u odreivanju uloge optuenog u postupku." Da bi zatitilo pravinost i integritet postupka Vee, kako se navodi u odluci, "ne vidi drugu alternativu nego da naloi da optueni ubudue uestvuje u postupku iskljuivo posredstvom svog branioca." Ostavlja se, istina, mogunost da se, od sluaja do sluaja, razmotri da li je u interesu pravde da se optuenom dozvoli neka vrsta linog uea u postupku." Ostaje da se vidi da li e i koliko ova odluka uticati na poetak suenja Vojislavu eelju, koji je najavljen je za prvu polovinu oktobra ove godine. EELJEV "BRANILAC U PRIPRAVNOSTI" TRAI DOZVOLU ZA ALBU HAG, 27.08.2006. Holandski advokat Van der Spul/Spoel, dosadanji "branilac u priprav-nosti" u postupku protiv Vojislava eelja, zatraio je dozvolu za ulaganje albe na prolonedeljnu odluku Pretresnog vea da se optuenom lideru srpskih radikala dodeli branilac koji e ga zastupati na predstojeem suenju.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Holandski advokat priznaje da to radi "na svoju ruku", odnosno bez konsultacije sa optuenim koji odbija da s njim komunicira. Meutim, ukazuje Van der Spul, optueni je u bezbroj prilika jasno stavio do znanja da eli sam da vodi svoju odbranu i da sebe smatra najkvalifikovanijim za taj posao, s obzirom na svoju "pravnu ekspertizu i duboko poznavanje dogaaja" o kojima e se govoriti na suenju. Odluka da se optuenom mimo njegove volje dodeli, odnosno nametne, branilac ukazuje Van der Spul moe se odraziti na pravinost suenja i predstavlja potencijalni albeni osnov u sluaju da optueni bude osuen. albeno vee bi, ukoliko do toga doe, moglo da naloi novo suenje, sa optuenim u ulozi sopstvenog branioca, to bi zahtevalo dosta dodatnog vremena i sredstava. Zbog toga bi, smatra eeljev "branilac u pripravnosti", bilo mnogo bolje ako bi se taj problem razreio u ovoj fazi postupka, odnosno pre suenja a ne posle njega. Oekuje se da e vee sudije Orija/Orie kao to je to svojevremeno u sluaju Slobodana Miloevia uinilo i vee sudije Robinsona dati dozvolu za ulaganje albe, i tako raistiti pravni teren za poetak suenja. TUILATVO SE NE PROTIVI ALBI EELJEVOG "BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI" HAG, 28.08.2006. Mada smatra da holandski advokat Van der Spul/Spoel nije u svom zahtevu ukazao "ni na jednu vidljivu pravnu ili injeninu greku" u odluci Pretresnog vea da se Vojislavu eelju dodeli branilac, tuilatvo nema nita protiv da mu se odobri ulaganje albe na tu odluku. ta vie, tuilatvo smatra da bi razreenje spornog pitanja pred albenim veem Tribunala, u ovoj fazi postupka, "najbolje zatitilo prava i interese strana." U kratkom odgovoru na zahtev eeljevog "branioca u pripravnosti" se naglaava da je, po oceni tuilatva, odluka Pretresnog vea da se optuenom dodeli branilac "temeljita i zakonita" i da je u potpunosti u skladu sa sudskom praksom u Tribunalu i pred meunarodnim i domaim sudovima. EELJA E BRANITI LONDONSKI ADVOKAT DEJVID HUPER HAG, 30.08.2006. U sluaju da albeno vee potvrdi odluku da se Vojislavu eelju dodeli branilac, u toj ulozi e se nai londonski advokat Dejvid Huper/David Hooper, saopteno je danas u Tribunalu.
264
265
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U odluci o njegovom imenovanju, koju je potpisao zamenik sekretara suda, pored ostalog se navodi da su se 24. avgusta predstavnici Sekretarijata sastali sa optuenim kako bi mu objasnili "praktine posledice" odluke Pretresnog vea o dodeli branioca i ponudili mu da na listi branilaca pred Tribunalom ukae na advokate koji bi mu najvie odgovarali. eelj je, meutim, odbio da sarauje insistirajui da e se sam braniti, pa su se u Sekretarijatu suda opredelili za londonskog advokata Dejvida Hupera. Prema odluci zamenika sekretara, Huper stupa na dunost odmah i u prvih mesec dana e mu pomagati Holananin Van der Spul/Spoel, dosadanji eeljev "advokat u pripravnosti." Koliko e dugo Huper ostati na toj dunosti zavisie, meutim, od odluke albenog vea, poto je danas Van der Spulu odobreno da uloi albu na odluku Pretresnog vea kojom je eelju dodeljen branilac. SUDIJE TRAE DA SE SMANJI OBIM OPTUNICE PROTIV EELJA HAG, 06.09.2006. Pretresno vee pred kojim bi u oktobru ove godine trebalo da pone suenje Vojislavu eelju pozvalo tuilatvo da do kraja septrembra "razmotri naine kojima bi moglo da smanji obim optunice za najmanje jednu treinu." Nakon to je vee koje sudi estorici srpskih zvaninika optuenih za zloine na Kosovu naloilo tuilatvu da ne izvodi dokaze o incidentima u Raku, Dubravi i Padalitu i Pretresno vee pred kojim bi uskoro trebalo da pone suenje Vojislavu eelju je pozvalo tuilatvo da "razmotri naine kojima bi moglo da smanji obim optunice za najmanje jednu treinu." Od tuilatva se trai da do kraja septrembra ove godine obavesti vee na koji e nain reducirati optunicu i tako skratiti dokazni postupak protiv lidera srpskih radikala. Vojislav eelj se, podsetimo, u 14 taaka optunice tereti za zloine koji su poinjeni na desetak lokacija u Hrvatskoj (Vukovar i Voin), Bosni i Hercegovini (Bosanski amac, Zvornik, Bijeljina, Mostar, Nevesinje i ire podruje Sarajeva), kao i u Vojvodini (Hrtkovci). Ukoliko tuilatvo samo ne smanji obim optunice, Pretresno vee moe u skladu sa lanom 73 bis Pravila postupka, usvojenim 30. juna ove godine, da naloi tuiocu da ne izvodi dokaze o nekim od taaka optunice, kao to se dogodilo u sluaju "Kosovske estorke". Pretresno vee u tom sluaju je, kako je danas saopteno na konferenciji za novinare,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odbilo da tuilatvu izda dozvolu za ulaganje albe na odluku o izuzimanju Raka, Dubrave i Padalita, ostavljajui ipak mogunost da u zavisnosti od odvijanja postupka naknadno dopusti izvoenje dokaza i o tim incidentima. ODBAEN EELJEV ZAHTEV ZA UKLANJANJE NEPOSTOJEIH SMETNJI HAG, 11.09.2006. Predsednik Tribunala Fausto Pokar/Pocar odbacio je danas zahtev Vojislava eelja za "uklanjanje svih smetnji koje ograniavaju ravnopravnost svih radio i televizijskih stanica u Srbiji u pogledu prava na prenos njegovog suenja." Zahtev je odbaen kao "neosnovan" budui da, kako se navodi u dananjoj odluci, ne postoje nikakve smetnje i ogranienja i budui da sve radio i televizijske stanice u Srbiji i drugde imaju jednaka prava na javno emitovanje sudskih postupaka. U zahtevu koji je u julu ove godine potpisao lan "ekspertskog tima odbrane" Aleksandar Vui, navodi se da javnost u Srbiji jedva eka poetak suenja jer od eelja oekuje "briljantnu pravniku odbranu i raskrinkavanje zaverenika novog svetskog poretka." U tom iekivanju je, navodi Vui, kao "svojevrsna ok bomba" odjeknula vest da TV B92, "koja je jedina u Srbiji prenosila suenje Slobodanu Miloeviu, nema nameru da direktno prenosi suenje prof. dr Vojislavu eelju." Kako, po Vuiu, TV B92 "ima ekskluzivno pravo prenosa", od predsednika Tribunala je traeno da na vreme "ukloni sve pravne i tehnike smetnje" kako bi javnost u Srbiji mogla da prati suenje od kojeg tako mnogo oekuje. Pre nego to je odluio o ovom zahtevu, sudija Pokar je od Sekretarijata suda traio informacije o eventualnim ogranienjima na javne prenose iz sudni-ca. Odgovoreno mu je da nikakva ogranienja ne postoje, da nikada ni jednoj TV stanici nije uskraena mogunost da snima ili prenosi javne sednice Tribu-nala, kao i da nikada nikome nisu data ekskluzivna prava na prenose iz hakih sudnica. EELJ IZVEDEN IZ SUDNICE HAG, 14.09.2006. Na izriit zahtev optuenog, sudija Alfons Ori/Alphons Orie je danas naloio obezbeenju da isprati Vojislava eelja iz sudnice, nakon ega je konferencija o stanju u postupku nastavljena bez njega. eelj se danas u sudnici prvi put pojavio u drutvu engleskog advokata Dejvida Hupera/David Hooper, koji mu je dodeljen odlukom Pretresnog vea.
266
267
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Nakon to je sudija Ori saoptio dnevni red i najavio da e optueni na kraju rasprave imati priliku da se izjasni o svom fizikom i mentalnom zdravlju i uslovima pritvora, eelj je rekao da ne eli da u sudnici bude "statista", optuujui engleskog advokata i branilaki tim kojeg je on u meuvremenu okupio da su "pijuni iji je zadatak da onemogue njegovu odbranu." Ukazujui mu da je u sudnici u (glavnoj) ulozi optuenog, a ne kao "statista", sudija Ori je rekao eelju da mu je, po njegovom miljenju, "bolje da ostane" na statusnoj konferenciji, ali da ga nee prisiljavati, ukoliko on to ne eli. Poto je eelj ponovio da ne eli, sudija je naloio obezbeenju da optuenog izvede iz sudnice. U nastavku statusne konferencije razmatrana su preostala otvorena pitanja uoi suenja koje je sada najavljeno za poetak novembra. Dokazni postupak optube bi, prema proceni tuiteljice Hildegard Erc-Reclaf/Uertz Retzlaff, trebalo da traje 100 radnih dana, odnosno oko 6 meseci ukoliko se bude zasedalo 5 dana sedmino. Poto je vee prole sedmice pozvalo tuilatvo da razmotri mogunost smanjenja obima optunice za najmanje jednu treinu, Erc-Reclaf je danas odgovorila da oni to rae ne bi radili poto je po njihovom miljenju optunica ve "dovoljno suena", ali e se povinovati eventualnom izriitom nalogu vea da se to uini. SUENJE EELJU POINJE 2. NOVEMBRA HAG, 18.09.2006. Suenje Vojislavu eelju poee u etvrtak 2. novembra a dan ranije bie odrana predraspravna konferencija, saopteno je danas u Hakom tribunalu. Pretresno vee, kako se navodi u nalogu o poetku suenja, prima k znanju izjavu optuenog da "nee uestvovati u postupku dok mu se ne vrati pravo da se sam brani." Uprkos toj izjavi, datoj na prolonedeljnoj konferenciji o stanju u postupku, vee "ohrabruje optuenog da prisustvuje svim buduim raspravama u njegovom predmetu." Meutim, ukoliko on to ne bude eleo, obezbedie mu se video snimci kompletnog postupka na jeziku koji razume, tako da e suenje moi da prati iz svoje elije i da se o svim aspektima postupka konsultuje sa svojim branilakim timom, koji predvodi engleski advokat Dejvid Huper/David Hooper. Sve to, naravno, pod uslovom da albeno vee do poetka suenja potvrdi odluku Pretresnog vea kojom je eelju dodeljen branilac.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija OGRANIENA I USLOVNA SPREMNOST TUILATVA ZA SMANJENJE OPTUNICE PROTIV EELJA HAG, 22.09.2006. Odgovor tuilatva na poziv Pretresnog vea da "razmotri naine kojima bi obim optunice protiv Vojislava eelja moglo da smanji za najmanje jednu treinu." Mada i dalje smatra da "nema potrebe da se smanjuje obim optunice" protiv Vojislava eelja, tuilatvo je stavilo na papir ega bi, eventualno, bilo spremno da se odrekne ukoliko Pretresno vee bude insistiralo na tome. Najavljujui spremnost da odustane od pet taaka optunice kojima se lider srpskih radikala tereti za istrebljenje, ubistva, zatvaranja, muenja i nehumana dela, tuilatvo je na prvi pogled udovoljilo elji vea da se obim optunice smanji za najmanje jednu treinu. Problem je, meutim, u tome to odustajanje od tih pet taaka ne bi smanjilo obim dokaza koje e optuba izvoditi, budui da se radi o "kumulativnim optubama." Naime, eelj se u preostalih devet taaka i dalje tereti za ta ista dela, samo to se ona kvalifikuju kao teke povrede enevskih konvencija i krenje zakona i obiaja ratovanja, a ne vie i kao zloini protiv ovenosti. Ono to bi moglo da smanji obim dokaznog postupka i tako skrati suenje je spremnost tuilatva da povue navode optunice kojima se eelj tereti za zloine u Zapadnoj Slavoniji (u mestima Voin, Hum, Bokane i Kraskovii), kao i u optinama Brko i Bijeljina u BiH. Tuilatvo je, takoe, izrazilo spremnost da odustane od dokazivanja masovnog ubistva na planini Boranica - jednoj od ukupno etiri lokacije zloina u podruju Nevesinja. Izraavajui spremnost za odustajanje od ovih navoda optunice, tuilatvo je najavilo da e, ipak, izvoditi "ograniene dokaze" o zloinima u Zapadnoj Slavoniji, Brkom i Bijeljini, kako bi ukazalo na ciljeve i metode udruenog zloinakog poduhvata i opte elemente zloina progona u Hrvatskoj i BiH, za koji se eelj tereti u taki 1 optunice. Tuilatvo poziva vee da se unapred izjasni da li e dozvoliti izvoenje dokaza o incidentima koji su povueni iz optunice, navodei da u sluaju da mu se to ne odobri ne bi bilo spremno da se u celosti odrekne navoda koji se odnose na Zapadnu Slavoniju.
268
269
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EELJU ODOBRENA UVODNA RE HAG, 26.09.2006. Ukoliko bude eleo, Vojislav eelj e na otvaranju suenja 2. novembra ove godine moi da se obrati veu izjavom bez polaganja zakletve, nezavisno od toga da li e optuba i odbrana odrati svoje uvodne rei. To je veinom glasova odluilo predpretresno vee koje priprema suenje lideru srpskih radikala, optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini. Za odluku su glasali sudije Ori/Orie i Robinson, a protiv je bio sudija Moloto koji smatra da je odobravanjem eelju da govori na otvaranju suenja predraspravno vee podrilo sopstvenu odluku kojom je optuenom uskraeno pravo da se sam zastupa. Time se, po Molotou, "alje nejasna poruka u pogledu budue primene odluke o dodeli branioca", prema kojoj e optueni moi da se obraa veu samo posredstvom svojih advokata. Tuilatvo i odbrana su pozvani da najkasnije nedelju dana pre 2. novembra obaveste vee da li nameravaju da na poetka suenja odre svoje uvodne rei. EELJEV BRANILAC TRAI SKRAENU RADNU SEDMICU HAG, 18.10.2006. Engleski advokat Dejvid Huper/David Hooper, branilac Vojislava eelja, trai od Pretresnog vea da izmeni svoj nalog o rasporedu, po kojem je suenje iji je poetak zakazan za 2. novembar ove godine trebalo da se odvija etiri ili pet dana sedmino. Umesto toga, Huper predlae da se tokom novembra rasprava vodi samo dva, a u decembru tri dana sedmino, kako bi se timu odbrane omoguilo da proui obimni dokazni materijal i bolje pripremi svoj predmet. Predsednik Tribunala se jo nije izjasnio o zahtevu Vojislava eelja za izuzee junoafrikog sudije Bakone Molotoa, koji je u Predpretresnom veu glasao protiv toga da se optuenom dopusti da odri uvodnu re na poetku suenja. Zahtev za izuzee je, meutim, izlian, poto sudija Moloto i onako ne bi sedeo u Pretresnom veu koje e suditi eelju, budui da trenutno predsedava suenjem Martiu i da e poetkom sledee godine preuzeti neke od predmeta na listi ekanja za poetak suenja. Pored predsedavajueg sudije Orija/Orie i sudije Robinsona, u veu koje e suditi lideru srpskih radikala optuenom za zloine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, sedee jo i povremeni (ad-litem) sudija Hopfel/Hoepfel iz Austrije.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija albeno vee Tribunala, inae, jo nije donelo odluku o albi Vojislava eelja na odluku kojom mu je dodeljen branilac i naloeno da se, u budue, sudijama moe obraati samo posredstvom svog advokata. EELJ IPAK MOE SAM DA SE BRANI HAG, 20.10.2006. albeno vee Tribunala delimino je usvojilo albu, koju je u ime Vojislava eelja podneo njegov bivi zastupnik u pripravnosti, holandski advokat Van Der Spul/Spoel i povuklo odluku Pretresnog vea kojom je optuenom imenovan stalni branilac. Sudije albenog vea su, u obrazloenju, navele da su ovakvu odluku donele "u svetlu injenice da eelju nije upueno jasno upozorenje pre nego to mu je dodeljen stalni branilac." eelja je albeno vee takoe upozorilo da e "ukoliko nainom na koji se bude zastupao nakon ove odluke, znaajno bude ometao dolino odvijanje postupka, Pretresno vee biti ovlaeno da mu imenuje branioca, nakon to mu prui priliku da se da se izjasni o svom ponaanju koje je vee navelo da donese takvu odluku". Poetak suenja Vojislavu eelju zakazan je za 2. novembar ove godine. ODLOEN POETAK SUENJA EELJU HAG, 25.10.2006. Sekretarijatu suda naloeno da imenuje novog stand-by ili "branioca u pripravnosti" koji e eelju, bude li to eleo, pomagati u pripremi i prezentaciji odbrane i koji e biti spreman da privremeno ili trajno preuzme voenje predmeta ukoliko optueni, i nakon izriitog upozorenja, nastavi da "znaajno ometa dolino odvijanje postupka." U svetlu odluke albenog vea koje je prolog petka preinailo nalog o dodeli branioca Vojislavu eelju, Pretresno vee sudije Alfonsa Orija je danas odloilo poetak suenja lideru srpskih radikala, zakazan za 2. novembar ove godine. Umesto toga u sredu 1. novembra odrae se konferencija o stanju u postupku, koja bi ukoliko vee zakljui da za to postoje uslovi mogla da bude praena predraspravnom konferencijom na kojoj e se odrediti novi datum otvaranja glavne rasprave. Poetak suenja je odloen budui da je, nakon odluke albenog vea, eelj ostao ne samo bez nedavno imenovanog branioca Dejvida Hupera/David Hooper, ve i bez takozvanog stand-by odnosno "branioca u pripravnosti", poto je u meuvremenu prestao mandat holandskom advokatu Van der Spulu/Spoel, koji je poslednjih godina obavljao tu ulogu.
270
271
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pretresno vee je zbog toga naloilo Sekretarijatu suda da pod hitno imenuje novog "branioca u pripravnosti" koji e eelju, bude li to eleo, pomagati u pripremi i prezentaciji odbrane i koji e biti spreman da uskoi i privremeno ili trajno preuzme voenje predmeta ukoliko optueni, i nakon izriitog upozorenja, nastavi da se ponaa na nain kojim se, kako je to definisano u odluci albenog vea, "znaajno ometa dolino odvijanje sudskog postupka." DEJVID HUPER EELJEV "BRANILAC U PRIPRAVNOSTI" HAG, 30.10.2006. Engleski advokat Dejvid Huper/David Hooper imenovan je danas za "branioca u pripravnosti" u predmetu Vojislava eelja. Istom odlukom zame-nika sekretara Tribunala za Huperovog pomonika imenovan je Andreas O'ej/ O'Shea, advokat iz Engleske koji je ujedno i profesor prava u Junoj Africi. Huper i O'ej su, inae, do odluke albenog vea kojom je preinaen prvostepeni nalog o dodeli branioca Vojislavu eelju, nepuna dva meseca obavljali dunost dodeljenog zastupnika i ko-zastupnika optuenog lidera srpskih radikala. Prema nalogu Pretresnog vea od 25. oktobra ove godine, "branilac u pripravnosti" i njegov pomonik e optuenom, ukoliko to bude eleo, pomagati u pripremi i prezentaciji odbrane i bie spremni da privremeno ili trajno preuzmu voenje odbrane ukoliko eelj nastavi da se ponaa na nain kojim se, kako je to definisano u odluci albenog vea, "znaajno ometa dolino odvijanje sudskog postupka." Huper i O'ej e se u novoj ulozi pojaviti pred sudom ve u sredu, na konferenciji o stanju u postupku u sluaju Vojislava eelja. Koliko e dugo biti u statusu "pripravnosti" zavisie iskljuivo od ponaanja optuenog. Naime, ukoliko eelj nastavi da se ponaa na dosadanji nain, Pretresno vee moe odmah da engleske advokate "unapredi" u puni status branilaca, budui da je albeno vee u svojoj odluci od 20. oktobra uputilo optuenom izriito upozorenje da e mu u tom sluaju mimo njegove volje biti dodeljen branilac. EELJ UKLONJEN IZ SUDNICE HAG, 01.11.2006. Uprkos izriitom upozorenju, optueni lider srpskih radikala nastavio da ometa postupak pa je Pretresno vee naloilo straarima da ga izvedu iz sudnice. Njegovu odbranu su na dananjoj statusnoj konferenciji
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija privremeno preuzeli "branioci u pripravnosti" koji e, ako eelj nastavi da ometa postupak, trajno preuzeti tu ulogu Zbog upornog ometanja postupka i nakon izriitog upozorenja Pretresnog vea, Vojislav eelj je danas uklonjen iz sudnice, a njegovu odbranu su privremeno preuzeli branilac i ko-branilac u pripravnosti, engleski advokati Dejvid Huper/David Hooper i Andreas O'ej/O'Shea. Po njegovom trijumfalnom osmehu dok su ga straari izvodili iz sudnice, moglo bi se zakljuiti da je upravo to i bio cilj s kojim je optueni doao na dananju konferenciju o stanju u postupku, u uverenju da e tako onemoguiti sudski postupak, odnosno suenje. Ve na samom poetku statusne konferencije, kada ga je predsedavaju-i sudija pitao da li moe da prati postupak na jeziku koji razume, eelj je traio da se iz sudnice udalje engleski advokati koji se, kako je rekao, "lano predstavljaju" kao njegovi branioci a zapravo su "pijuni" koji ometaju njegovu odbranu. Ponovio je to i kada je sudija pozvao engleske advokate da se predstave, nakon ega ga je vee uputilo da ako se ne slae sa odlukom o imenovanju branilaca u pripravnosti iskoristi pravne lekove koji su mu na raspolaganju, a meu koje ne spada "upadanje u re gospodinu Huperu u trenutku kada se on obraa Pretresnom veu." Optueni je upozoren da e, ukoliko nastavi da ometa postupak, biti uklonjen iz sudnice, to se nakon dvadesetak minuta i dogodilo. U nastavku statusne konferencije, bez prisustva optuenog, bilo je rei o spremnosti strana za suenje, iji je poetak prethodno bio zakazan za 2. novembar ove godine, ali je odloen nakon to je albeno vee preinailo odluku da se eelju dodeli branilac. Vee je od branioca u pripravnosti trailo da se izjasni o spremnosti za suenje u ove varijante: ako se eelj bude sam branio i ako se dananja privremena situacija u kojoj su se nali Huper i O'ej pretvori u stalnu, tako to bi engleski advokati trajno preuzeli voenje odbrane. Huper je danas izrazio sumnju da je eelj spreman za poetak suenja budui da je izgubio dva letnja meseca kada mu je oduzeto pravo da se sam brani, a za sebe i svog pomonika je rekao da su izgubili poslednje dve sedmice oktobra, nakon to je albeno vee preinailo odluku o njihovom imenovanju za dodeljene branioce. Zbog toga bi se, rekao je Huper, prethodna procena da e biti spremni za poetak suenja 2. novembra, morala korigovati za najmanje dve sedmice, to znai za sredinu ili drugu polovinu ovog meseca.
272
273
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Branilac u pripravnosti je u jednom trenutku ukazao na mogunost da on i njegov pomonik napuste sudnicu ukoliko optueni bude eleo da se obrati veu bez njihovog prisustva, ali je sudija Robinson odgovorio da to ne dolazi u obzir zbog "dostojanstva i prestia Meunarodnog suda." Zakljuujui dananju raspravu, predsedavajui sudija Ori/Ori je najavio da e uskoro biti odrana nova statusna konferencije na kojoj e vee pokuati da od eelja dobije informacije o njegovoj spremnosti za poetak suenja. Ako ih ne dobije, dodao je Ori, "vee e razmotriti ta dalje da uini." Sledei korak bi, po svemu sudei, mogao da bude nalog vea da Huper i O'ej trajno preuzmu odbranu Vojislava eelja. EELJ SUTRA PONOVO PRED SUDOM HAG, 02.11.2006. Nakon to je jue naloilo da se optueni izvede iz sudnice zbog upornog ometanja postupka, Pretresno vee je za sutra ujutro zakazalo novu konferenciju o stanju u postupku protiv Vojislava eelja, lidera srpskih radikala optuenog za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Sudije e sutra pokuati da od eelja dobiju odgovor na pitanje da li je spreman za poetak suenja na kojem e se sam braniti, ali u prisustvu dvojice engleskih "branilaca u pripravnosti", spremnih da preuzmu njegovu odbranu ukoliko to naloi Pretresno vee. Ukoliko sutra od eelja ne dobije traene informacije vee e, kako je jue najavio predsedavajui sudija Alfons Ori/Alphons Orie, "razmotriti ta dalje da uini." Poetak suenja je, inae, bio zakazan za 2. novembar ove godine, ali je odloen nakon to je albeno vee preinailo odluku o dodeli branioca optuenom. Ako eelj i sutra bude ometao postupak Pretresno vee bi moglo da mu ponovo dodeli branioce engleske advokate Dejvida Hupera/David Hooper i Andreasa O'eja/O'Shea koji su na jueranjoj konferenciji o stanju u postupku nagovestili da bi mogli da budu spremni za poetak suenja u drugoj polovini novembra. TEORIJSKI DA, PRAKTINO NE HAG, 03.11.2006. Sem to je na samom poetku rekao da u sredu nije iz sudnice izveden "zbog remetilakog ponaanja" kako stoji u nalogu vea nego "na sopstveni zahtev jer nije hteo da sedi u sudnici zajedno sa pijunima", Vojislav eelj na dananjoj konferenciji o stanju u postupku nije pominjao branioce u pripravnosti koji su sedeli ispred njega. Ponaao se, za njegove
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija standarde, dosta uzdrano, verovatno svestan da bi novi ispad mogao dovesti do toga da engleske advokate Hupera/Hooper i O'eja/O'Shea vee ponovo imenuje za dodeljene branioce. Konferencija je zakazana kako bi se eelju dala prilika da se izjasni da li je spreman za poetak suenja na kojem e se, barem kako trenutno stvari stoje, sam braniti. U odgovoru na pitanje predsedavajueg sudije Orija/Orie, eelj je prvo rekao da je za suenje "teorijski spreman" od 24. februara 2003. godine, kada je doao u Hag, da bi zatim izneo sedam razloga zbog kojih to, zapravo, nije. Kao prvo, naveo je da ne zna sadraj optunice budui da je vee naloilo tuilatvu da njen obim smanji za treinu, o emu jo nije doneta odluka. Dodao je, zatim, da mu jo nisu obelodanjena imena zatienih svedoka, kao i da nisu reeni status i finansiranje njegovog "ekspertskog tima odbrane", budui da Sekretarijat suda insistira na kriterijima koji su utvreni za advokate odbrane pred Tribunalom. Poalio se, takoe, da tuilatvo nije odgovorilo na njegovu najavu "specijalne odbrane", to prema Pravilima tribunala znai odbranu alibijem ili smanjenom uraunljivou, odnosno neuraunljivou, ali eelj ta pravila tumai mnogo ire i smatra da ukljuuju i mogunost da se brani citatima iz svojih knjiga i govora. Insistira, takoe, da na predstojeem suenju sedi "u prvom redu" u klupi za branioce kako bi svedoci stekli "vizuelan utisak da je ravnopravan sa tuiocem." Konano, traio je isti tretman kakav je u pritvoru imao Slobodan Miloevi: kancelariju za sastanke sa svojim pravnim savetnicima, istraiteljima i svedocima, poverljivim telefonom i faksom, iji e klju drati u svom depu. Sudija Ori mu je sugerisao da se tim povodom obrati Sekretarijatu suda, ali e eeljevom zahtevu po svemu sudei biti teko da se udovolji budui da je glavni zakljuak vedskog tima, koji je nakon Miloevieve smrti izvrio inspekciju tribunalove Pritvorske jedinice, bio da se takve povlastice vie nikada i nikome ne smeju odobriti. Sledea konferencija o stanju u postupku zakazana je za sredu 8. novembra. SUENJE EELJU POINJE 27. NOVEMBRA HAG, 08.11.2006. Suenje Vojislavu eelju, lideru srpskih radikala optuenom za zloine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, poee u ponedeljak 27. novembra 2006. godine, saoptio je danas predsedavajui sudija Alfons Ori/Alphons Orie. Tuilac e za uvodnu re imati na raspolaganju dva i po
274
275
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sata, a isto vreme e dobiti i optueni koji je odluio da uvodnu re odri na poetku dokaznog postupka odbrane. Drugog dana suenja, 28. novembra, eelj e imati dva sata za uvodnu izjavu bez polaganja zakletve, a pod kontrolom Pretresnog vea. Dokazni postupak optube poee u sredu 6. decembra i tokom est radnih dana do zimske sudske pauze optuba bi trebalo da izvede 10 svedoka koji e govoriti o navodima optunice koji se odnose na dogaaje u selu Hrtkovci, u Vojvodini. Kako bi se izbeglo dalje odlaganje suenja, Vee je pozvalo tuilatvo da dokazni materijal koji e koristiti sa prvih 10 svedoka optuenom ovog puta izuzetno obelodani na papiru, opominjui eelja da e ukoliko nastavi da odbija da prima dokumenta u elektronskoj formi "sam sebe liiti pristupa obelodanjenom materijalu." Do poetka suenja bie odrana jo jedna konferencija o stanju u postupku, zakazana za 22. novembar ove godine. EELJ SE NEE BRANITI "SMANJENOM NEURAUNLJIVOU" HAG, 08.11.2006. Najvei deo dananje konferencije o stanju u postupku protekao je u pokuajima Vojislava eelja da sudijama objasni svoj koncept "posebne odbrane" koju priprema za predstojee suenje. Objanjavao je da je njegova odbrana "posebna zato to se jo niko nije tako branio" i zato to e njome osporavati ne samo optunicu koja ga tereti za zloine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, ve i pristup tuilatva istorijskim okolnostima u kojima je dolo do raspada bive Jugoslavije. Kao ilustraciju "posebne odbrane" naveo je "govor mrnje" hrvatskih i muslimanskih politiara i zapadnih dravnika od kojih je pomenuo predsednike iraka i Klintona, koji je po njemu "mnogo gori od onog to se njemu pripisuje." U "posebnu odbranu", dodao je, spada i ukazivanje na "ulogu Vatikana i rimskih papa" u raspadu Jugoslavije, situiranu, kako je rekao "u istorijskom kontekstu koji se odvija kroz hiljade godina." Uprkos eeljevim objanjenjima, sudije nisu uspele da shvate ta je to "posebno" u odbrani koju planira optueni. Ukazivali su mu da je, prema pravilima Tribunala, optueni duan da unapred obavesti optubu samo o "posebnim vidovima odbrane" kao to su alibi, neuraunljivost ili smanjena uraunljivost, kako bi tuilac mogao da pripremi dokaze kojima e to osporavati. eelj je, na to, dva puta ponovio da ne namerava da se brani "smanjenom neuraunljivou."
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pretresno vee je danas saoptilo svoju odluku o smanjivanju obima optunice protiv eelja. Iz optunice se brie pet "kumulativnih" taaka kojima se eelj teretio za istrebljenje, ubistva, zatvaranja, muenja i nehumana dela kao zloine protiv ovenosti, budui da se ti isti zloini u takama koje ostaju kvalifikuju kao teke povrede enevskih konvencija. Briu se, takoe, i navodi optunice kojima se eelj teretio za zloine u Zapadnoj Slavoniji (u mestima Voin, Hum, Bokane i Kraskovii), kao i u optinama Brko, Bijeljina i Bosanski amac i na planini Boranica - jednoj od ukupno etiri lokacije zloina u podruju Nevesinja. Predstavnik Sekretarijata suda obavestio je vee ta je optuenom stavljeno na raspolaganje kako bi mogao da priprema odbranu. eelj je, pored "stambene", dobio i radnu eliju, video i audio plejere, a odbio je kompjuter i pomo osoblja sekretarijata i dodeljenih branilaca. I dalje je u razmatranju eeljev zahtev za dodatnom kancelarijom iji e klju, kako je rekao na proloj statusnoj konferenciji, "nositi u depu" i u kojoj e imati telefon, faks i mogunost prijema svojih pravnih savetnika, istraitelja i svedoka odbrane. Sekretarijat suda e, kako je najavljeno, o tome doneti odluku sledee nedelje. EELJ NE PRIHVATA PONUENU HRANU HAG, 13.11.2006. Tribunal "ima mehanizme kojima e osigurati zatitu zdravlja optuenog" izjavio nam je danas predstavnik za tampu Tribunala, Refik Hodi, povodom informacija da je Vojislav eelj stupio u trajk glau. Hodi je potvrdio da eelj "ne prihvata hranu koju mu nudi osoblje Pritvorske jedinice" i dodao da optueni "ima hranu u svojoj eliji", ali oni ne znaju da li je uzima. Sekretarijat Tribunala je, nastavio je Hodi, dobio pismo eeljevih pravnih savetnika u kojem se navode etiri razloga zbog kojih se optueni odluio na taj potez: ukidanje restrikcija za posete supruge, registrovanje tima pravnih savetnika, dostavljanje dokumenata iskljuivo "na papiru i na srpskom" a ne u elektronskoj formi, kao i uklanjanje engleskih advokata Hupera/Hooper i O'eja/O'Shea, koji su imenovani za "branioce u pripravnosti." Sve te razloge, ukazao je Hodzi, eelj je ve komunicirao Tribunalu na razne naine, ukljuujui i prolonedeljnu konferenciju o stanju u postupku, i oni su trenutno na razmatranju kod predsednika Tribunala ili Sekretarijata suda. Ta pitanja, zakljuio je tribunalov
276
277
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija predstavnik za tampu, "mogu da budu reena iskljuivo u okviru Statuta i Pravila postupka, a nikako izvan toga." Poetak suenja Vojislavu eelju, optuenom za zloine protiv ovenosti i teke povrede enevskih konvencija u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, zakazan je za 27. novembar ove godine. Pre toga bi, 22. novembra, trebalo da se odri jo jedna konferencija o stanju u postupku. EELJEVO ZDRAVLJE (JO) NIJE NARUENO HAG, 15.11.2006. Nita ne ukazuje da je zdravlje Vojislava eelja narueno, izjavio je danas Refik Hodi, portparol Tribunala na redovnoj konferenciji za novinare. Vojislav eelj od 10. novembra ove godine odbija da uzima hranu i lekove koje mu nudi osoblje Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija (PJUN). Hodi, kako je rekao, "ne moe da komentarie da li eelj moda uzima drugu hranu" koja se nalazi u njegovoj eliji. Neki od razloga za eeljev trajk glau su navodne restrikcije njegovoj porodici i prijateljma da ga poseuju u pritvoru, te odbijanje Sekretarijata da registruje njegove "pravne savetnike." Hodi je danas rekao da nije tano da su posete eeljeve porodice i prijatelja zabranjene ve su, odlukom uprave Pritvorske jedinice, pod video i audio nadzorom. Portparol tuilatva Anton Nikiforov je dodao da e optuba odustati od prigovora na posete eeljeve porodice, ali je naglasio da razlog za takav potez nije trajk glau optuenog. Ni drugi argument optuenog, po Hodiu, nije utemeljen, poto "pravni savetnici" iju registraciju eelj zahteva ne ispunjavaju uslove koje, za pravne zastupnike optuenih, propisuju pravila Tribunala. U sredu, 22. novembra bie odrana poslednja statusna konferencija u sklopu ubrzanih priprema za poetak suenja Vojislavu eelju, zakazanog za ponedeljak, 27. novembra. Datum poetka suenja je, po Hodievim reima, za sada nepromenjen i ne zavisi od eeljevog trajka glau, ve iskljuivo od odluke Vea koje e suditi u tom predmetu. Portparol Tribunala se danas osvrnuo i na presudu sarajevskog Dravnog suda kojom je Radovan Stankovi proglaen krivim za silovanja bonjakih ena i devojaka u Foi 1992. i 1993. godine i osuen na kaznu zatvora od 16 godina. Hodi je podsetio da je to prvi predmet koji je iz Haga prosleen nacionalnom pravosuu i ukazao da se "takva strategija Tribunala sada pokazala opravdanom".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija OPTUBA: TRAJK GLAU JE OPSTRUKCIJA POSTUPKA HAG, 17.11.2006. Tuilatvo trai zvanian izvetaj Sekretarijata o tome da li eelj "zaista trajkuje glau", kao i hitan medicinski pregled optuenog ako se utvrdi da je to tano. U tom bi sluaju, smatra tuilatvo, bili ispunjeni uslovi za dodelu branioca eelju, budui da je njegov trajk glau "usmeren na ometanje postupka" Tuilatvo zahteva da Pretresno vee naloi Sekretarijatu suda da podnese zvanini izvetaj o tome da li je Vojislav eelj zaista stupio u trajk glau i prestao da uzima lekove. Ukoliko se ispostavi da je to tano, neophodno je, smatra optuba, bez odlaganja obaviti medicinske preglede kako bi se utvrdilo da li je optueni sposoban da priprema svoju odbranu i zastupa sebe na suenju iji je poetak zakazan za 27. novembar ove godine. Ako se u medicinskim pregledima utvrdi da optueni nije sposoban za suenje, tuilatvo trai da se eelju odmah dodeli branilac, budui da je njegov trajk glau usmeren na "ometanje postupka". Pre takve odluke i optuenom bi, smatra tuilatvo, trebalo pruiti priliku da se o svemu izjasni. U objanjenju svog zahteva, tuilatvo se poziva na odluku albenog vea kojom je eelju vraeno pravo da se sam brani sve dok svojim ponaanjem ne bude "znaajno ometao dolino odvijanje postupka." Ako doe do ometanja postupka, Pretresno vee je "ovlaeno da imenuje branioca, nakon to optuenom prui priliku da se da se izjasni o svom ponaanju na osnovu kojeg je vee donelo takvu odluku". Vojislav eelj odbija hranu i lekove koje mu nudi osoblje Pritvorske jedinice od 10. novembra ove godine a kao glavne razloge je naveo navodne restrikcije njegovoj porodici i prijateljma da ga poseuju u pritvoru i odbijanje Sekretarijata da registruje njegove "pravne savetnike." Portparol Tribunala je u sredu demantovao postojanje bilo kakvih restrikcija na kontrolisane posete optuenom, a za njegove "pravne savetnike" je rekao da ne ispunjavanju uslove koje pravila Tribunala propisuju za zastupnike optuenih. POZIV EELJU DA OBJASNI SVOJE PONAANJE HAG, 22.11.2006. Nakon dananje konferencije o stanju u postupku odrane bez prisustva optuenog, Raspravno vee je pozvalo Vojislava eelja da objasni svoje ponaanje kojim se, po oceni sudija, u znaajnoj meri ometa
278
279
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "dolino i ekspeditivno" odvijanje sudskog postupka u njegovom sluaju. Pre nego to donese odluku o nametanju branioca optuenom koji svojim ponaanjem remeti sudski postupak, vee je prema pravilima Tribunala duno da mu prui priliku da objasni svoje postupke. Raspravno vee je pozvalo eelja da svoje ponaanje objasni pismenim podneskom od najvie 1.400 rei koji treba da preda najkasnije do petka 24. novembra, a koji zatim moe usmeno da dopuni na predraspravnoj konferenciji, u ponedeljak 27. novembra. Ukoliko optueni izabere da ne iskoristi ni jednu od tih mogunosti, vee e navodi se u dananjoj odluci to tumaiti kao njegovo odricanje od prava da se izjasni i pristupie konanom odluivanju u ovom sluaju. AKTIVIRAN EELJEV BRANILAC U PRIPRAVNOSTI HAG, 22.11.2006. Na formalno upozorenje Pretresnog vea zbog jutronjeg izostanka sa konferencije o stanju u postupku, eelj je, kako je sudije obavestio zamenik sekretara suda, Robin Vincent, odgovorio na sebi svojstven nain. Poruio je, naime, sudijama da su "idioti ako misle da e on doi." Zakljuujui da optueni, uprkos upozorenju, istrajava na "ometajuem ponaanju", Pretresno vee je "aktiviralo" branioca u pripravnosti Dejvida Hupera/David Hooper i naloilo mu da u nastavku statusne konferencije preuzme voenje eeljeve odbrane. Poto je vee izrazilo zabrinutost zbog "potencijalnog pogoranja zdravstvenog stanja optuenog" zbog odbijanja da uzima hranu i lekove koje mu nudi osoblje Pritvorske jedinice, zamenik sekretara je izneo ta se sve, tim povodom, preduzima. Uveden je, kako je rekao, "rigorozni reim" nadzora 24 sata dnevno, sekretarijat svakog jutra dobija iscrpne izvetaje o fizikom i mentalnom stanju i aktivnostima optuenog, a pritvorski lekar dr. Falke je osoblju koje se stara o eelju dao "opsene savete kako da postupaju" u sluaju pogoranja njegovog zdravstvenog stanja. Mere koje se preduzimaju su, prema zameniku sekretara, "u skladu sa standardima koje je za takve sluajeve propisala Svetska zdravstvena organizacija." Konferencija o stanju u postupku je, zatim, nastavljena razmatranjem priprema za poetak suenja. Predsedavajui sudija Ori/Orie je potvrdio da e predraspravna konferencija u sluaju Vojislava eelja biti odrana u ponedeljak 27. novembra, kao i da e odmah nakon nje, uvodnom reju tuioca, biti zapoeto suenje. Sledeeg dana, 28. novembra, eelj e imati priliku da se veu obrati izjavom bez polaganja zakletve, a sasluanje prvih svedoka e poeti 6. decembra ove godine.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Poto e optuenom biti dostavljen video snimak dananje statusne konferencije, Pretresno vee mu je uputilo jo jedno formalno upozorenje zbog nepotovanja odluke o maksimalnoj duini podnesaka. Kao ilustracija, naveden je jedan podnesak za koji je eelju izuzetno dozvoljeno da umesto uobiajenih 800 sadri 5.000 rei, a optueni ga je dostavio na vie od 47.000 rei. eelj je, zbog toga, upozoren da "istrajno nepotovanje odluke vea o duini podnesaka predstavlja oblik ometajueg ponaanja" te bi vee, ukoliko se to nastavi, "moglo da razmotri mogunost da mu nametne branioca, nakon to ga s tim u vezi saslua." UPOZORENJE EELJU ZBOG "OMETAJUEG PONAANJA" HAG, 22.11.2006. Poto se Vojislav eelj jutros nije pojavio u sudnici, Pretresno vee je zakljuilo da njegov izostanak svejedno da li je posledica "fizikog stanja koje je sam izazvao ili je rezultat svesne odluke da ne doe" predstavlja "ometajue ponaanje". Shodno tome, optuenom je upueno formalno upozorenje da e, ukoliko se najkasnije do 12 sati ne pojavi u sudnici, voenje njegove odbrane na dananjoj statusnoj konferenciji preuzeti branilac u pripravnosti, engleski advokat Dejvid Huper/David Hooper. Sekretar suda je upuen da to upozorenje odmah prenese eelju u Pritvorskoj jedinici. Pre nego to je izdalo ovo upozorenje, vee je saslualo zamenika sekretara Suda Robina Vincenta koga je jutros upravnik Pritvorske jedinice obavestio da eelj nee doi na statusnu konferenciju poto se, kako je rekao, "osea previe slabim", "glas mu nije jak koliko bi voleo" i misli da "ne moe da izdri transport" do Tribunala. Na pitanje sudije Orija koji su razlozi tavog fizikog stanja optuenog, zamenik sekretara je odgovorio da eelj od pretprole subote 11. novembra trajkuje glau. Vincent je, takoe, obavestio vee da je poslednji put posetio eelja ju-e posle podne i vodio s njim 40-minutni razgovor o "administrativnim pitanji-ma." Odgovarajui na pitanja sudija opisao je kako je eelj sam, bez bilo ije pomoi ili pomagala, doao do kancelarije u kojoj su razgovarali, i "ostavio je utisak da je sposoban da uestvuje u razgovoru i razume njegovu prirodu", a po zavrenom razgovoru je ustao i sam se vratio u svoju eliju. Poto svakog jutra dobija izvetaje o zdravstvenom stanju i aktivnostima optuenog, zamenik sekretara je obavestio vee da eelj nije poslednjih dana uestvovao u sportskim aktivnostima, ali je redovno izlazio u etnju sa ostalim pritvorenicima.
280
281
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Poto je izdalo formalno upozorenje optuenom, vee je prekinulo statusnu konferenciju nalaui stranama da budu u pripravnosti za njen nastavak kada se i ako se eelj pojavi, a najkasnije u 12 sati. Ovo bi, inae, trebalo da bude poslednja konferencija o stanju u postupku pred poetak suenja, zakazan za ponedeljak 27. novembra ove godine. POELO SUENJE VOJISLAVU EELJU HAG, 27.11.2006. Konstatacijom predsedavajueg sudije da "samonametnuto slabo fiziko stanje ne moe da bude razlog za odlaganje postupka", u Tribunalu je danas poelo suenje Vojislavu eelju, lideru srpskih radikala optuenom za zloine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Optuenika klupa je bila prazna, ali to ne znai da se optuenom sudi u odsustvu, budui da je eelj prisutan u tribunalovoj Pritvorskoj jedinici, gde su mu stvoreni uslovi da postupak prati posredstvom interne televizije. Predmet Vojislava eelja je na poetku uvodne rei tuiteljica Hildegard Uerc-Reclav/Uertz-Retzlaf definisala kao "predmet o srpskim voama koji su se nakon raspada bive Jugoslavije opirali procesu osamostaljenja novih drava" i koji su po svaku cenu hteli da ostvare svoju viziju "drave za sve Srbe" ili, kako je to nazivao optueni, "Velike Srbije." Tuilatvo e, najavila je Uerc-Reclaf, dokazati da je eelj zajedno sa drugim srpskim voama uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu, sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja nesrpskog stanovnitva sa treine teritorije Hrvatske, iz veeg dela BiH i iz delova Vojvodine. Opisujui eelja kao "lukavog majstora politike manipulacije, sakrivene iza patriotske retorike", tuiteljica je ukazala da su njegovi radikalni ratno-hukaki govori kojima je ulivao strah i mrnju uticali ne samo na dobrovoljce Srpske radikalne stranke i Srpskog etnikog pokreta, ve i na rezerviste i vojnike JNA odnosno Vojske Jugoslavije, kao i na lokalno srpsko stanovnitvo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. S druge strane, efekat tih govora na Hrvate i Muslimane je, prema tuiteljici, bio takav da su mnogi od njih panino naputali svoje domove nakon to bi ih uli. Efekti nekih od njegovih govora se, smatra Uerc-Reclav, mogu izraziti brojem ubijenih Hrvata i Muslimana. Nakon to je u novembru 1991. godine eelj posetio svoje dobrovoljce u Vukovaru i rekao da "ni jedan ustaa ne sme napustiti Vukovar iv", dobrovoljci pod komandom Milana Lanuanina "Kamenog", Slobodana Katia i Branislava Vakia su,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ukazala je tuiteljica, "uinili ono to je traio njihov lider" i pogubili oko 260 ljudi u vukovarskoj Ovari. U okviru uvodne rei, pokazano je eljevo nareenje iz maja 1993. godine kojom su Vaki i Lanuanin, opisani kao "najbolji od najboljih", za zasluge u Vukovaru i na drugim ratitima se promoviu u etnike vojvode. "Gde god su ta dvojica vojvoda bili aktivni, ubijani su ne-srbi", primetila je Uerc-Reclav. Prikazan je, takoe, i "grupni portret" svee promovisanih vojvoda meu kojima su i Sreko Radovanovi "Debeli", koji je poinio zloine u Bosanskom amcu, kao i Mirko Blagojevi, Miroslav Vukovi i Dragan Cvetkovi, komandanti "etnika" odgovornih za teke zloine u Bijeljini, Brkom i Zvorniku. Zloinima dobrovoljaca u istonoj Bosni, podsetila je tuiteljica, prethodio je eeljev govor u Malom Zvorniku u kojem je "brai preko Drine" poruio da e "oistiti Bosnu od pogani i pokazati im put na Istok, gde im je mesto." I efekti tog govora se, po tuiteljici, mogu brojano izraziti: 88 ubijenih Muslimana u Domu kulture u Drinjai, 150 u Tehnikoj koli u Karakaju, 150 u Gerinoj klanici, vie od 40 u Domu kulture u elopeku... eeljev doprinos udruenom zloinakom poduhvatu, istakla je tuiteljica, ne ograniava se samo na njegov govor mrnje i ratno-hukaku retoriku. Optuba e dokazati, najavila je Uerc-Reclav, da je eelj uestvovao u regrutovanju, naoruavanju, opremanju i usmeravanju dobrovoljakih paravojnih formacija, kao i da su poinjeni zloini bili posledica politike koju je definisao optueni, a sprovodili je njegovi sledbenici. Uvodna re optube bie nastavljena i zavrena sutra, a nakon toga bi Vojislav eelj trebalo da iznese svoju uvodnu izjavu bez polaganja zakletve. Pod uslovom, naravno, da se sutra pojavi u sudnici. EELJU NAMETNUT STALNI BRANILAC HAG, 27.11.2006. Poto se Vojislav eelj ni danas nije pojavio u sudnici, Pretresno vee mu je u skladu sa prolonedeljnim upozorenjem nametnulo stalnog branioca. Dosadanjem braniocu u pripravnosti, engleskom advokatu Dejvidu Huperu/David Hooper, naloeno je da "trajno preuzme odbranu optuenog." Istovremeno, bivi eeljev branilac u pripravnosti, Holananin Van der Spulu/Spoel, je ovlaen da u svojstvu "nezavisnog advokata" uloi albu na odluku o okonanju samoodbrane optuenog koji svojim ponaanjem ometa "dostojno i efikasno odvijanje sudskog postupka."
282
283
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pre nego to je donelo odluku o nametanju branioca, predsedavajui sudija Ori/Orie je konstatovao da eelj nije odgovorio na prolonedeljni poziv da pismeno ili usmeno objasni svoje ponaanje, to je vee protumailo kao odricanje od prava da se o tome izjasni. Pri odluivanju, kako je naglaeno, sudije su uzele u obzir i injenicu da "optueni odbija da uzima hranu, traei od vea da preispita neke svoje prethodne odluke." U nastavku predraspravne konferencije, sa Huperom u ulozi stalnog branioca, saopteno je da je optubi dozvoljeno da izvede 102 svedoka, ije bi glavno ispitivanje trebalo da traje 81 sat i 30 minuta, to je oko 20 sudskih dana. Ako odbrana bude imala isto vreme za unakrsno ispitivanje tih svedoka, dokazni postupak optube mogao bi da bude zavren za 40 radnih dana. Suenje Vojislavu eelju odvijae se pred veem kojim predsedava holandski sudija Alfons Ori/Alphons Orie, a u ijem su sastavu jo i dvojica ad litem, odnosno povremenih, sudija: Austrijanac Frank Hopfel/Hoepfel i Ole Bjorn Stole iz Norveke, koji je danas zamenio sudiju Patrika/Patricka Robinsona. Po okonanoj predraspravnoj konferenciji data je poluasovna pauza, nakon koje e uvodnom reju tuioca poeti suenje Vojislavu eelju. EELJ JE SLOBODU IZRAAVANJA KORISTIO U KRIMINALNE SVRHE HAG, 28.11.2006. Drugi deo uvodne rei na otvaranju suenja Vojislavu eelju tuilatvo je posvetilo "reima, jeziku i izrazima" optuenog i njegovoj sposobnosti da koristi propagandu kako bi Srbe "naveo da se boje, mrze i ine zloine." Masovna ubistva za koja se eelj tereti ukazao je danas tuilac Danijel Sakson/Daniel Saxon "trae izvrioce koji veruju da su zverstva nuna i da ne podleu nikakvim sankcijama." Suenje Vojislavu eelju "nije prvo meunarodno suenje za zloupo-trebu propagande u zloinake svrhe", istakao je Sakson i podsetio da je u Nirn-bergu 1946. godine nemaki izdava Julius trajher/Streicher osuen na smrt zbog "propagande smrti" kojom je pozivao na istrebljenje Jevreja, kao i da je Tri-bunal za Ruandu u decembru 2003. osudio trojicu izdavaa i novinara na doi-votnu robiju i duge zatvorske kazne zbog "direktnog i javnog navoenja na genocid".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Uestvujui u udruenom zloinakom poduhvatu putem svog govora mrnje eelj je, nastavio je tuilac, "direktno podsticao na izvrenje konkretnih zloina na konkretnim lokacijama i lino je poinio zloin deportacije i prisilnog premetanja" u vojvoanskom selu Hrtkovci. Rat u bivoj Jugoslaviji je, rekao je Sakson, "voen i reima, ne samo orujem." Tuilatvo je, dodao je tuilac, svesno "tenzije" izmeu prava na slobodu govora i korienja govora mrnje, ali je eelj svoje pravo na slobodu izraavanja "iskoristio u zloinake svrhe", za irenje straha, mrnje, nasilja i patnje. Redosled poslednjih rei nije sluajan, jer je, po optubi, eelj prvo izazivao strah kod srpskog stanovnitva, zatim "demonizacijom i dehumanizacijom" Hrvata i Muslimana navodio Srbe na mrnju prema tim narodima koja je, na koncu, rezultirala poinjenjem najteih zloina protiv njih. Bez takve njegove propagande bi, smatra tuilac, bilo "malo vojnika-peaka" koji bi bili spremni za zloine u cilju stvaranja Velike Srbije. Da bi ilustrovao svoje navode, tuilac je prezentovao vie video i pisanih zapisa eeljevih govora od 1991. do 1993. godine. U govoru iz aprila 1991. godine u hrvatskom mestu Jagodnjak eelj poziva na stvaranje srpske drave sa zapadnom granicom na liniji Ogulin-Karlovac-KarlobagVirovitica, a pola godine kasnije u srpskoj skuptini kae da za ostvarenje tog cilja treba bombardovati Zagreb i koristiti napalm, a ne brinuti "o nekim tamo civilnim rtvama". U jednom intervjuu iz maja 1991. godine on tvrdi da je "hrvatski narod u celini ustaki" , a potom u drugoj izjavi za glasilo Srpske radikalne stranke nudi pomo "hiljada etnika" Milanu Babiu i Radovanu Karadiu, voama srpskih pobunjenika u Hrvatskoj i BiH. Prezentovan je i deo iz knjige Vojislava eelja u kojoj je objavljen govor koji je 6. maja 1992. odrao na mitingu SRS u Hrtkovcima. eelj poziva vojvoanske Srbe da se "to pre otarase Hrvata" i najavljuje da e hrvatske stanovnike "autobusima odvoziti do hrvatske granicu" i tamo ih ostaviti da se sami snau. Tuilac navodi da je kampanja proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca koje je usledila posle govora bila "ogledalo eeljevih instrukcija". Na poetku dananjeg zasedanja tuiteljica Hildegard UercReclav/Uertz-Retzlaf je zavrila svoje jue zapoeto uvodno izlaganje. Opisala je uee "eeljevaca" u zloinima na podruju Nevesinja, Mostara i Sarajeva i ukazala na vezu eelja i komandanata etnikih jedinica koje su uestvovale u ubistvima, muenjima, silovanjima i proterivanjima Muslimana. Zloinima u svakom od tih mesta prethodile su eeljeve
284
285
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija posete, a nakon toga je lider srpskih radikala komandante jedinica koje su poinile te zloine promovisao u etnike "vojvode." Poto se optueni ni danas nije pojavio u sudnici, propustio je priliku da iznese svoju uvodnu izjavu bez polaganja zakletve. Ipak, branilac Dejvid Huper/David Hooper je zatraio da se ostavi mogunost naknadnog eeljevog obraanja, kada se pojavi u sudnici. Izrazio je nadu da e eelj kao "inteligentan, osetljiv i hrabar ovek... skupiti hrabrosti da ostavi po strani svoju ljutnju, doe u sudnicu i suoi se sa optubama". Izvoenje dokaza optube poinje 6. decembra i najavljeno je da e do poetka sudske pauze 15. decembra iskaze dati sedam svedoka. EELJ PREBAEN U ZATVORSKU BOLNICU HAG, 29.11.2006. Vojislav eelj je prebaen u zatvorsku bolnicu potvrdio je veeras predstavnik za tampu Tribunala, Refik Hoddi. Bolnica se nalazi unutar najveeg holandskog zatvorskog kompleksa u Sheveningenu/Scheveningen, u okviru kojeg je smetena i Pritvorska jedinica UN. eelj je u zatvorsku bolnicu prebaen na predlog lekara Pritvorske jedinice, koji smatra da u njoj postoje bolji uslovi za nadzor nad naruenim zdravstvenim stanjem optuenog, koji od 11. novembra odbija da uzima hranu i lekove koje mu nudi pritvorsko osoblje. Hodi je, inae, na dananjem redovnom brifingu u Tribunalu najavio da e se "intervenisati da se zatiti zdravlje i ivot optuenog, onda kada lekari ocene da je to neophodno." Prebacivanjem u zatvorsku bolnicu ubrzae se i olakati takva intervencija, ukoliko postane neophodna, rekao je veeras Hodi. Zatvorska bolnica u Sheveningenu, prema holandskim izvorima, ima "bogato iskustvo u postupanju sa zatvorenicima koji trajkuju glau" i do sada joj se, tvrde isti izvori, "nije dogodilo da izgubi ni jednog takvog pacijenta." EELJEVI "BROJNI I PROMENLJIVI ZAHTEVI" HAG, 30.11.2006. Haki tribunal je veeras, u posebnom saoptenju, izrazio "ozbiljnu zabrinutost" zbog postupaka kojima optueni Vojislav eelj "ozbiljno ugroava svoje zdravlje." Njegovo jueranje prebacivanje u zatvorsku bolnicu se, u saoptenju, objanjava obavezom Tribunala da zatiti zdravlje svih osoba koje su u njegovom pritvoru. U sluaju eelja to je, kako se navodi,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uinjeno kako bi se osigurala momentalna medicinska intervencija ukoliko se za njom ukae potreba. Poto eelj odbija kontakt sa holandskim lekarima i poto je u razgovorima sa predstavnicima Sekretarijata rekao da bi prihvatio da ga pregledaju lekari iz Rusije, Francuske ili Srbije, danas ga je u zatvorskoj bolnici posetila jedna francuska lekarka, ali je eelj odbio da je primi. I on i njegovi saradnici u Beogradu, kako se navodi, odbijaju da imenuju srpskog lekara, ili tim lekara iz Srbije, koji bi im bili prihvatljivi. Od poetka eeljevog trajka glau koji se u saoptenju opisuje kao "odbijanje da uzima hranu i lekove koje mu nudi pritvorsko osoblje" Tribunal o njegovom zdravstvenom stanju redovno informie diplomate i vlade Holandije i Srbije, i konsultuje se sa vodeim svetskim eksperima za pitanja pritvora, ukljuujui i Meunarodni crveni krst, iji je predstavnik pozvan da obie optuenog u zatvorskoj bolnici. Razlozi koje eelj daje za svoje odbijanje hrane i lekova su, navodi se u saoptenju, "brojni i promenljivi" i o njima se sa optuenim vode "opseni razgovori". Pored poznatih zahteva kao to su nenadzirane posete supruge, kancelarija za pripremu odbrane i registrovanje njegovih "pravnih savetnika" u saoptenju se navode i neki "manje publikovani." Kao to je, naprimer, zahtev da mu Tribunal pomogne da se odmrzne njegov blokirani raun u banci jedne prekomorske zemlje. EELJEVA "ODLUKA" HAG, 30.11.2006. U rukom pisanom podnesku broj 223 od 24. novembra ove godine Vojislav eelj obavetava Sekretarijat i predsednika Tribunala o svojoj odluci da "odbija medicinski tretman i eventualne pokuaje vetake ishrane", kao i "pokuaje reanimacije" u sluaju da izgubi svest. Lider srpskih radikala "posebno zabranjuje lekarima koje je odredio Tribunal da mu pristupe kad izgubi svest" i protivi se odvoenju u "bilo koju holandsku bolnicu". Ukoliko to bude uraeno dok je u nesvesnom stanju, eelj zabranjuje "bilo kakve mere leenja, reanimacije ili vetakog hranjenja". Vojislav eelj je trenutno u zatvorskoj bolnici u okviru holandskog zatvorskog kompleksa u Sheveningenu, u kojem je smetena i Pritvorska jedinica UN. Prebaen je tu u sredu 29. novembra, kako bi lekari mogli da kontroliu njegovo zdravstveno stanje koje je pogorano tokom dvadesetodnevnog odbijanja hrane i lekova.
286
287
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Poslednja stavka eeljeve "odluke" odnosi se na sluaj njegove smrti. eelj naime "izriito zabranjuje" da se "vri obdukcija nad njegovim telom". Pravno utemeljenje za svoju "odluku" eelj nalazi u dve deklaracije Svetske medicinske asocijacije iz maja i oktobra ove godine, koje su nastale kao reakcija na nehumano postupanje sa zatvorenicima u amerikom logoru Gvantanamo. U deklaracijama se lekarima izriito zabranjuje nasilna ishrana zatvorenika koji su svesni posledica neuzimanja hrane. Nasilna ishrana zatvorenika je, prema deklaracijama, u suprotnosti sa jednim od osnovnih principa ljudskih prava naelom autonomije pojedinca. Vojislav eelj navodi da je takvu odluku doneo "pri istoj svesti, bez psihikih i mentalnih poremeaja i bez namere da izvri samoubistvo".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vee je ocenilo da, s obzirom na zdravstveno stanje, optueni koji trajkuje glau od 10. novembra ove godine, ak i kada bi hteo ne bi mogao da daje uputstva svom dodeljenom braniocu za ispitivanje prvih svedoka optube koji su najavljeni za sledeu nedelju. Sekretaru Tribunala sudije su naloile da ih redovno obavetava o svim promenama zdravstvenog stanja optuenog koje bi mogle da utiu na nastavak procesa. Sudije takoe Sekretara upuuju i da istraje u traenju reenja vezanih za eeljeve zahteve. SRPSKO-RUSKO-FRANCUSKI KONZILIJUM ZA EELJA HAG, 03.12.2006. Izvoenje dokaza optube protiv Vojislava eelja, iji je poetak bio zakazan za 6. decembar, odloeno je do daljeg zbog zdravstvenog stanja optuenog koji ve tri sedmice trajkuje glau. Optuenog, koji je od prole srede u zatvorskoj bolnici, bi u ponedeljak 4. decembra trebalo da pregledaju trojica lekara iz Srbije, Rusije i Francuske, a za utorak je najavljen dolazak Rasima Ljajia, predsednika Saveta za saradnju Srbije sa Hagom, koji e sa predsednikom i sekretarom Tribunala razgovarati o situaciji stvorenoj eeljevim trajkom glau. Za sledeu sedmicu planiran je nastavak dokaznog postupka optube na suenjima za Srebrenicu, Herceg Bosnu i Kosovo, kao i okonanje izvoenja dokaza odbrane u postupku protiv Vukovarske trojke. Zakazane su i dve rasprave pred albenim veem. U utorak i sredu razmatrae se albe Vidoja Blagojevia i Dragana Jokia, bivih oficira VRS osuenih na 18 odnosno 9 godina zatvora zbog uloge u srebrenikim zloinima u julu 1995. godine. albeno vee e u etvrtak i petak sasluati argumente kojima odbrana i optuba osporavaju prvostepenu presudu Radoslavu Braninu, bivem predsedniku Kriznog taba takozvane Autonomne regije Krajina, osuenom na 32 godine zatvora zbog progona, ubistava, deportacija i muenja nesrpskog stanovnitva, kao i za bezobzirno razaranje naselja i unitavanje verskih objekata u severozapadnoj BiH 1992. godine. Odbrana se alila na osuujuu presudu i visinu kazne, a optuba na deo presude kojim je Branin osloboen odgovornosti za genocid i istrebljenje. Hrvatski generali Ante Gotovina, Ivan ermak i Mladen Marka e se u utorak izjanjavati o navodima objedinjene optunice kojima se terete za zloine poinjene u toku i nakon operacije Oluja u leto 1995. godine. Od trojice optuenih u sudnici e biti samo Gotovina, dok e se ermak i
EELJ PRISTAO NA LEKARSKI PREGLED HAG, 01.12.2006. Vojsilava eelja e u ponedeljak pregledati srpski, francuski i ruski lekar, saopteno je danas u Hakom tribunalu. Jedan od te trojice je dr Momilo Babi, predsednik Komiteta lekara za odbranu prava na ivot Vojislava eelja, koji se danas javio Sekretarijatu Tribunala i potvrdio svoj dolazak. Optueni je prethodnih dana odbio da kontaktira sa holandskim doktorima, a jue nije hteo da primi francusku lekarku iako je prethodno izjavio da bi pristao na srpske, francuske i ruske doktore. Optueni je danas obavestio Sekretarijat Tribunala da pristaje da ga pregleda doktor Babi zajedno sa ruskim i francuskim lekarom, ali ne u odvojenim vizitama, nego u jednoj zajednikoj, pa e zato pregled biti obavljen tek u ponedeljak kada svi stignu u Hag. Pre nego to se Babi javio, Tribunal je kontaktirao eeljeve pravne savetnike predlaui da pregled obavi upravo taj doktor s obzirom na to da ga je optueni u vie navrata nazivao "svojim lekarom". Pravni savetnici koje je eelj imenovao su, meutim, odbili kontakt sa Tribunalom, ali se ubrzo javio Babi i najavio svoj dolazak. ODLOENO SUENJE EELJU HAG, 01.12.2006. Odlukom predsedavajueg sudije Alfonsa Orija/Alphons Orie izvoenje dokaza optube na suenju Vojislavu eelju je u interesu pravde odloeno do daljeg, saopteno je veeras u Tribunalu.
288
289
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Marka koji su osloboeni do poetka suenja izjasniti putem video linka izmeu Haga i Zagreba. Konano, za utorak je zakazana konferencija o stanju u albenom postupku u predmetu trojice bivih zapovednika i pripadnika OVK optunih za zloine nad srpskim i albanskim civilima u logoru Lapunik. Optuba se alila na oslobaajuu presudu Fatmiru Limaju i Isaku Musliu, kao i na kaznu od 13 godina zatvora izreenu Haradinu Bali, ija se odbrana takoe alila na visinu kazne, traei njeno ublaavanje. ALBA NA ODLUKU O DODELI BRANIOCA EELJU HAG, 04.12.2006. Holandski advokat Tjarda Van der Spul/Spoel - bivi eeljev branilac u pripravnosti a sada "nezavisni zastupnik" kojeg je na zahtev Pretresnog vea imenovao Sekretarijat suda podneo je formalni zahtev da mu se dozvoli ula-ganje albe na odluku od 27. novembra ove godine kojom je lideru srpskih ra-dikala nametnut stalni branilac, engleski advokat Dejvid Huper/David Hooper. Van der Spul smatra da optueni ima pravo na albu jer je jasno pokazao da eli da samostalno vodi svoju odbranu. Poto je pravo na samozastupanje jedno od osnovnih prava koje garantuje Statut Tribunala, odluka kojom se optuenom namee branilac, ukazuje se u zahtevu Van der Spula, utie na pravinost suenja i moe biti osnov za albu na eventualnu presudu, to su inae uslovi za izdavanje dozvole za takozvane "interlokutorne albe." POKAR DELI KOTUNIINU ZABRINUTOST ZBOG EELJA HAG, 04.12.2006. Predsednik Tribunala Fausto Pokar/Pocar pridruio se danas predsedniku Srbije Vojislavu Kotunici u izraavanju "velike zabrinutosti injenicom da eelj, svojim postupanjem, ozbiljno ugroava sopstveno zdravlje." U odgovoru na pismo koje mu je predsednik Kotunica uputio 1. decembra ove godine, sudija Pokar istie da Tribunal ini sve to je u njegovoj moi kako bi zatitio eeljevo zdravlje, uprkos odbijanju optuenog da uzima hranu i lekove. Zbog toga je, navodi Pokar, eelj prole sedmice prebaen u holandsku zatvorsku bolnicu koja je opremljena ureajima za stalno praenje njegovog zdravstvenog stanja i hitnu lekarsku intervenciju, ukoliko se za njom ukae potreba. U pismu se, dalje, ukazuje da je eelj odbio da primi predstavnike Meunarodnog crvenog krsta koje je Tribunal pozvao kako bi se s njima savetovao o postupanju u sadanjoj
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija situaciji. Navodi se, takoe, da je Tribunal inicirao i omoguio grupnu vizitu srpskog, francuskog i ruskog lekara koji e ga sutra, uz eeljev pristanak, posetiti i pregledati. Sudija Pokar izraava nadu da e eelj uskoro poeti da jede i vratiti se u sudsku proceduru, kako bi se "na pravi nain mogli razmotriti njegovi zahte-vi u vezi sa samozastupanjem", nagovetavajui tako mogunost da se optue-nom prui jo jedna ansa da se sam brani na zapoetom, pa prekinutom, suenju. Predsednik Tribunala, konano, izraava zabrinutost zbog injenice da osim predstavnika srpskih vlasti eelja od kako je prestao da uzima hranu i lekove nije posetio "ni jedan lan porodice i niko od njegovih saradnika." Ukazujui da je Tribunal "spreman da u kratkom roku omogui svaku takvu posetu", predsednik Pokar izraava nadu da e i vlada predsednika Kotunice pomoi u tome, odnosno u dovoenju eeljeve porodice ili saradnika u Hag. O MLADIU I EELJU HAG, 05.12.2006. "Srbija je svesna da mora da sarauje sa Hakim Tribunalom i da bez ispunjenja te obaveze ne moe da nastavi put ka Evropskoj uniji", izjavio je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hakim tribunalom Rasim Ljaji nakon sastanka sa glavnom tuiteljicom suda Karlom/Carla del Ponte. Ljaji je tuiteljici preneo da e Srbija uprkos predizbornoj kampanji koja je u toku nastaviti sprovoenje akcionog plana za hapenje Ratka Mladia. Dodao je da Mladi vie nije u centru medijske panje pa e operativne aktivnosti moi da daju bolje rezultate. Ljaji bi tokom popodneva trebalo da se sastane sa predsednikom i sekretarom suda kako bi razgovarali o zdravstve-nom stanju Vojislava eelja koji vie od tri nedelje odbija da uzima hranu i lekove. Na tom sastanku e, prema Ljajiu, biti rei i o eventualnom ispunjenju eeljevih zahteva. Vojislava eelja su danas pregledali lekari iz Srbije, Francuske i Rusije koji e o svojim nalazima obavestiti doktora u bolnici zatvorskog kompleksa u Sheveningenu i upravnika Pritvorske jedinice Timotija Mek Fadena/Timothy McFadden, potvreno je u Tribunalu. Tribunal je danas posetio i ambasador Srbije u Holandiji, Radoslav Stojanovi, koji je predsedniku suda Faustu Pokaru/Pocar preneo poruku ministra spoljnih poslova Vuka Drakovia. U poruci se, rekao je Stojanovi nakon susreta sa Pokarom, ukazuje da se "radi o pitanju ivota ili smrti i da
290
291
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bi eelja trebalo prebaciti na bolniko leenje u Beograd, kako bi se izbeglo ono najgore." Predsednik Pokar je Drakovievu poruku "primio k znanju", objanjavajui ambasadoru da odluku o eventualnom upuivanju eelja u Beograd moe da donese samo Pretresno vee, a ne on sam. TUILATVO SE NE PROTIVI ALBI NA "TEMELJITU I ZAKONITU" ODLUKU HAG, 05.12.2006. Tuilatvo nema nita protiv da se holandskom advokatu Van der Spulu/Spoel, koji je imenovan za "nezavisnog zastupnika" u predmetu Vojislava eelja, odobri da uloi albu na odluku Pretresnog vea od 27. februara ove godine, kojom je optuenom nametnut branilac. Mada tu odluku smatra "temeljitom i zakonitom" i potpuno u skladu sa meunarodnom i domaom sudskom praksom, tuilatvo je miljenja da bi definitivno razreenje tog pitanja pred albenim veem Tribunala "najbolje sluilo interesima pravde i zatiti prava i interesa strana." Van der Spul je, podsetimo, jue podneo formalni zahtev da mu se dozvoli podnoenje takozvane "interlokutorne albe", ukazujui da odluka o nametanju branioca "utie na pravinost suenja i moe biti osnov za albu na eventualnu presudu", ukoliko optueni bude proglaen krivim. HITAN NALOG TRIBUNALA HOLANDSKIM VLASTIMA HAG, 06.12.2006. Pretresno vee koje vodi postupak protiv Vojislava eelja izdalo je danas hitan nalog holandskim vlastima da preduzmu mere kojima e zatititi zdravlje i ivot optuenog. Od holandskih vlasti se zahteva da eelju, u skladu sa sporazumom koji je Tribunal zakljuio sa zemljom-domainom, "obezbede zdravstvenu negu koja, u sluaju da to postane medicinski neophodno, moe da ukljui intervencije kao to je ishrana infuzijom, kako bi se zatitilo zdravlje optuenog i izbegao gubitak ivota." Pod uslovom, kako se dalje navodi, da takva intervencija "nije u suprotnosti sa meunarodno prihvaenim standardima lekarske etike ili obavezujuim normama meunarodnog prava." Od holandskih vlasti se, dalje, trai da osiguraju da medicinsko osoblje koje se stara o optuenom, pri razmatranju hoe li ili nee medicinski intervenisati ili da li nastaviti sa ve zapoetom intervencijom, trai profesionalne savete od domaih i meunarodnih eksperata, "kako u pogledu specijalizovane medicinske ekspertize tako i etike." Konano,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pretresno vee poziva holandske vlasti da razmotre da li Protokol ministarstva pravde, koji regulie postupanje u sluajevima trajka glau u zatvorima, u punoj meri odraava najnovije meunarodne medicinske i etike standarde na tom planu. U obrazloenju se iznosi kratak istorijat sluaja eeljevog odbijanja hrane i lekova i njegovih "brojnih i promenljivih zahteva", a ukazuje se i na podnesak od 24. novembra kojim optueni "odbija medicinski tretman i eventualne pokuaje vetake ishrane", kao i "pokuaje reanimacije" u sluaju da izgubi svest, dok istovremeno navodi kako "nema ni motiva ni nameru da izvri samoubistvo." Pretresno vee je, navodi se dalje u obrazloenju, "zabrinuto da bi moglo doi do sukoba izmeu prava optuenog na fiziki integritet i obaveze Tribunala da zatiti njegovo zdravlje i ivot", poto optueni moe konano da dovede do situacije "u kojoj nee biti mogue sauvati njegov ivot bez medicinske intervencije." Ukazujui da se ne sme dozvoliti da suenje "bude onemogueno manipulativnim ponaanjem optuenog", vee zakljuuje da je "neophodno da drava-domain preduzme odlune mere", kako bi se postupak nastavio i Tribunal ispunio svoju dunost zatite zdravlja i ivota optuenog. POZIV EELJU DA "PRESTANE DA UGROAVA SVOJE ZDRAVLJE" HAG, 06.12.2006. Diplomatski predstavnici sedamdesetak zemalja, koji su prisustvovali redovnom polugodinjem "diplomatskom brifingu" u Tribunalu, informisani su jue o stanju zdravlja Vojislava eelja rekao je na dananjoj konferenciji za novinare Refik Hodi, predstavnik za tampu Tribunala. Sekretar suda Hans Holthuis je, nastavio je Hodi, "pozvao meunarodnu zajednicu da pomogne Tribunalu kako bi osigurali da eelj i vlada Srbije shvate da su optuenom na raspolaganju pravni lekovi kojima moe da postavi svoje zahteve." injenica da je u kratkom roku organizovao posetu trojice lekara po eeljevom izboru je, po Hodiu, dokaz da Tribunal "uzima veoma ozbiljno" situaciju u koju je sebe doveo eelj odbijanjem hrane i lekova. Odmah nakon posete zatvorskoj bolnici i pregleda optuenog, lekari su podneli izvetaj Tribunalu iz kojeg je Hodi naveo dva glavna zakljuka. Prvo, srpsko-francusko-ruska lekarska trojka nije imala nikakve primedbe na uslove koji su eelju obezbeeni u zatvorskoj bolnici i, drugo, veoma je zabrinuta zbog njegovog zdravstvenog stanja. Tu zabrinutost, ukazao je Ho-
292
293
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija di, deli i Tribunal koji "jo jednom poziva eelja da prestane da ugroava svoje zdravlje, pone da uzima hranu i lekove i angauje se u pravnom postupku kako bi se razmotrili njegovi zahtevi u vezi sa suenjem." Ukazujui da je eelj prestao da uzima hranu i lekove 11. novembra, a da mu je Pretresno vee nametnulo branioca esnaest dana kasnije, nakon to je odbio da se pojavi najpre na statusnoj, a zatim i na predraspravnoj konferenciji i poetku suenja, Hodi je osporio tvrdnje po kojima je optueni stupio u trajk glau zbog "uskraenog prava na samozastupanje." Anton Nikiforov, dosadanji vrilac dunosti portparola hakog tuilatva, je na dananjoj konferenciji za novinare najavio novu predstavnicu za tampu tuilatva. To je Olga Kavran, pravnica iz Beograda, koja je u proteklih est godina kako je u izjavi povodom njenog imenovanja opisala Karla/Carla del Ponte "bila jedna od kljunih linosti u tribunalovom 'autri'/Outreach programu" i nastojanjima da se rad Tribunala priblii javnosti u zemljama bive Jugoslavije. SEDAM EELJEVIH ZAHTEVA HAG, 07.12.2006. Vojislav eelj je danas potpisao "Podnesak broj 226" u kojem od albenog vea trai da listu sedam njegovih "elementarnih zahteva" dostavljenih proteklih dana Tribunalu, tretira kao njegov "albeni podnesak", poto on, kako je napisao, "u ovom trenutku nije sposoban da pripremi potpuni podnesak o tim pitanjima." Zahtevi su sadrani u tri pisma koja su Tribunalu, po eeljevom nalogu, u poslednje dve sedmice uputili njegovi pravni savetnici, a bez ispunjenja tih zahteva, navodi on, "suenje nee biti pravino." Sedam eeljevih zahteva izloeni su ovim redom: Prvo, ukinuti sve restriktivne mere za posete Jadranke eelj. Drugo, registrovati njegove pravne sasvetnike i normalizovati uslove za pripremu odbrane. Tree, sve dokumente tuilatva dostavljati eelju samo na papiru i na srpskom jeziku. etvrto, "ukloniti" engleske advokate Hupera/Hooper i O'eja/O'Shea i ponititi odluku o njihovom imenovanju za branioce u pripravnosti. Peto, kompletno promeniti sudijski sastav Pretresnog vea, to jest "diskvalifikovati" sudije Orija/Orie, Robinsona i Hopfela, zbog "niza nezakonitih odluka kojima su povredili osnovna proceduralna prava profesora eelja". esto, da se Direktiva predsednika Tribunala o duini podnesaka i broju rei u njima ne primenjuje kao pravno obavezujui dokument, budui da se njome nezakonito
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ograniavaju prava optuenih. Sedmo i poslednje, sve pred-pretresne i procesne aktivnosti preduzete od 10. novembra proglasiti nitavnim i sve poeti iznova nakon to se ispune svi navedeni zahtevi. Holandski advokat Van der Spul/Spoel, koga je Sekretarijat imenovao za "nezavisnog zastupnika" u ovom predmetu, e ovih dana uloiti albu na odluku Pretresnog vea kojom su Huper i O'ej, na predraspravnoj konferenciji 27. novembra ove godine, imenovani za stalne branioce Vojislava eelja. IMA LI LEGALNIH PREPREKA ZA PRINUDNO HRANJENJE EELJA HAG, 07.12.2006. Prema istraivanju holandske novinske agencije ANP, nema legalnih prepreka za prinudno hranjenje osoba koje se nalaze u holandskim zatvorima. Poslednji takav sluaj se u Holandiji odigrao 2002. godine, kada je ubica holandskog politiara Pim Fortajna/Furtuyn stupio u trajk glau. Ministar pravde je, tim povodom, rekao u Parlamentu da davanje hrane ili tenosti osobi koja trajkuje glau treba smatrati "medicinskom intervencijom" o kojoj odluku donosi direktor zatvora, a na bazi procene zatvorskog lekara. Prema zakonu koji regulie postupanje u holandskim zatvorima, elje zatvorenika se u principu potuju ali kako je tom prilikom istakao ministar pravde "elja zatvorene osobe nije jedini interes koji treba uzeti u obzir prilikom donoenja odluke o prinudnom hranjenju." Mora se, takoe, uzeti u obzir i interes "neometanog toka sudskog postupka." Evropski sud za ljudska prava je dva puta, 2002. i 2005. godine, presudio da se prinudno hranjenje zatvorenika koji trajkuju glau u cilju spaavanja njihovih ivota ne moe u principu smatrati nehumanim i degradirajuim postupanjem. U presudi iz 2002. godine navodi se da trajk glau u zatvoru neizbeno dovodi do konflikta izmeu "prava optuenih na fiziki integritet i obaveze drava da zatite zdravlje i ivota zatvorenih osoba." Taj konflikt se, navodi se dalje u presudi, reava prinudnim hranjenjem ako bi trajk glau mogao dovesti do povreda trajnog karaktera, a prema nemakom zakonu je takvo hranjenje obavezno ukoliko postoji oigledna opasnost po ivot zatvorene osobe. Hitni nalog koji je Tribunal jue uputio holandskih vlastima, traei od njih da eelju "obezbede zdravstvenu negu koja, u sluaju da to postane medicinski neophodno, moe da ukljui intervencije kao to je
294
295
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ishrana infuzijom", sadri i upozorenje na mogui konflikt izmeu prava optuenog i obaveza Tribunala, preuzeto oito iz citirane presude Evropskog suda za ljudska prava. EELJ OBUSTAVIO TRAJK GLAU HAG, 08.12.2006. Optueni Vojislav eelj je obavestio Tribunal da e poeti da uzima hranu i lekove saopteno je veeras u Tribunalu. eelj je takvu odluku, kako je saoptio predstavnicima Tribunala, doneo u svetlu dananje odluke albenog vea, kao i obeanja Sekretarijata suda da e ispuniti mnoge od njegovih zahteva u vezi sa uslovima za pripremu odbrane. U saoptenju koje je veeras objavljeno u Tribunalu se navodi da je albeno vee zakljuilo da je Pretresno vee sudije Orija "zloupotrebilo svoje diskreciono pravo" time to je naloilo da se eelju odmah dodeli "branilac u pripravnosti", bez da prethodno utvrdi "dodatno remetilako ponaanje" optuenog koje bi zahtevalo takvo nametanje. albeno vee je zakljuilo da "eelju nije pruena stvarna prilika da pokae da je uprkos njegovom dosadanjem ponaanju shvatio da e, ukoliko eli da se sam zastupa, morati da potuje Pravila postupka i da je spreman da tako postupi." albeno vee je, ujedno, naloilo Pretresnom veu da ne namee branioca u pripravnosti.... sve dok eelj ne ispolji takvo remetilako ponaanje koje e - u cilju osiguranja pravinog i ekspeditivnog suenja zahtevati pomo dodeljenog branioca. Ako do toga doe, eelju treba dopustiti da sam izabere svog branioca u pripravnosti sa liste advokata koji mogu da zastupaju optuene pred Meunarodnim sudom. Ista ogranienja, precizira se u dananjoj odluci albenog vea, vae i za sluaj da Pretresno vee zakljui da je optuenom zbog nepotovanja pravila Tribunala neophodno nametnuti stalnog branioca. alben vee je prihvatilo jo jedan sa jueranje eeljeve liste od sedam "elementarnih zahteva": proglasilo je nitavnim sve pred-pretresne i procesne aktivnosti preduzete od trenutka kada je Pretresno vee naloilo Sekretarijatu suda da optuenom imenuje "branioca u pripravnosti", to znai da "ne vae" ni uvodne rei optube, odrane 27. i 28. novembra ove godine. Mada to znai da suenje nije ni poelo, albeno vee ga je suspendovalo do vremena kada e optueni biti u stanju da u punoj meri uestvuje u postupku kao sopstveni zastupnik.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija UBRZANI OPORAVAK, USPORENO SUENJE HAG, 12.01.2007. U pismu upuenom Pretresnom veu Vojislav eelj je saoptio da se "ubrzano oporavlja" od posledica trajka glau, ali da ne moe da precizira taan datum do kojeg e se oporaviti dovoljno da bi mogao da uestvuje u postupku u kojem se sam brani. Kae da su prve procene lekara po okonanju trajka bile da e mu za potpuni oporavak biti potrebno tri do etiri meseca, a ako se nita ne promeni posle pregleda u januaru i februaru, to bi znailo da bi eelj za suenje mogao da bude fiziki spreman u aprilu ove godine. Meutim, optueni dalje istie da e mu- nakon oporavka - biti potrebno jo i "neko vreme" za pripreme sa njegovim novoimenovanim pravnim savetnicima. A to znai da bi eelj mogao da bude spreman za suenje tokom leta ili ak kasnije. eelj je okonao trajk glau 8. decembra prole godine nakon to je albeno vee ponitilo odluku o imenovanju "branioca u pripravnosti", a Sekretarijat suda se obavezao da e prihvatiti mnoge od njegovih zahteva u vezi sa pripremom odbrane. Suenje eelju je poelo 27. i 28. novembra 2006. godine, ali je albeno ve proglasilo nitavnim sve procesne aktivnosti preduzete u vreme kada je op-tuenog zastupao "branilac u pripravnosti", pa e suenje poeti iznova kada optueni bude u stanju da u punoj meri uestvuje u postupku kao sopstveni zastupnik. Vojislav eelj je optuen za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, poinjene od avgusta 1991. do septembra 1993. godine. EELJ TRAI 6,3 MILIONA DOLARA HAG, 26.01.2007. Poto Tribunal "nije preduzeo nita za deblokiranje" njegovih linih sredstava u stranim bankama, Vojislav eelj trai od Sekretarijata suda da pokrije dosadanje trokove usluga njegovog Strunog tima u visini od 6,3 miliona dolara saznaje SENSE iz dobro obavetenih hakih izvora. U albi koju je poetkom januara ove godine uloio na odluku Sekretarijata da mu pokrije "izvesne razumne trokove odbrane", eelj navodi da su njegova "dugovanja prema lanovima Strunog tima enormna" i da to dovodi u pitanje njegovu mogunost da "dalje angauje lica koja mu pomau u pripremi odbrane." eeljev Struni tim, inae, ini
296
297
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 25 vienijih lidera i simpatizera Srpske radikalne stranke na elu sa Tomislavom Nikoliem. Pre tano godinu dana, na konferenciji o stanju u postupku odranoj 24. januara 2006. godine, eelj je dotadanje trokove tima svojih pravnih savetnika u 2005. godini procenio na 2,3 miliona amerikih dolara. U meuvremenu mu je, meutim, Struni tim ispostavio raun na 4 miliona dolara za usluge u 2006. godini, ime je eeljev dug narastao na "enormnih" 6,3 miliona amerikih dolara. Radikalski Struni tim, izgleda, ne namerava da i dalje pro bono, odnosno bez naknade, radi za svog optuenog lidera, pa je Tomislav Nikoli, kako saznajemo, nedavno pismeno upozorio eelja da e biti prinueni da mu uskrate dalju pravnu pomo ukoliko u dogledno vreme ne podmiri dugove. Prema "cenovniku" Strunog tima, honorar za pisanje kraih podnesaka iznosi od 15 do 20 hiljada, dok dui podnesci kotaju od 200 do 500 hiljada dolara. Ne radi se, dakle, o trokovima istrage i rada na terenu, ve iskljuivo o honorarima za "pravnike" ili "intelektualne usluge". Proseni godinji trokovi odbrane po optueniku, inae, iznose oko pola miliona dolara, tako da eeljev zahtev pokriva trokove odbrane jednog optuenog za period od 12 godina. Traena suma od 6,3 miliona dolara predstavlja gotovo polovinu ukupnih godinjih trokova odbrane svih optuenih kojima se sudi u Tribunalu. Portparol Tribunala Refik Hodi nije eleo da komentarie ove navode, ali kae da po Pravilniku o postupku i dokazima optuenici koji se sami brane nemaju pravo na naknadu za pravnu pomo. "Izvesni razumni trokovi" koje je Sekretarijat suda prihvatio da pokrije eelju, poput trokova smetaja lanova Strunog tima u Hagu, po Hodiu, spadaju u "obezbeivanje uslova optueniku da se sam brani". TA JE SEKRETAR SUDA "GARANTOVAO" EELJU HAG, 31.01.2007. Vojislav eelj je ili pogreno shvatio "pismene garancije" koje je, kako tvrdi, dobio od sekretara Suda, ili mu je sekretar obeao neto to nije u njegovoj nadlenosti. To, naime, proizlazi iz dananjeg naloga kojim se potvruje dalje vaenje nekih odluka Pretresnog vea za koje je eelj mislio da su, pomenutim garancijama sekretara Suda, stavljene van snage. U pismu od 9. januara ove godine eelj je povukao zahtev da mu se odobri podnoenje albe na neke prethodne odluke Pretresnog vea poto je, kako navodi, "u meuvremenu dobio pismene garancije sekretara Su-
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija da da e mu svi dokumenti u budue biti dostavljani na papiru i na srpskom jeziku i da e tek nakon toga ti dokumenti biti zavedeni u spise predmeta." Povlaenje zahteva za ulaganje albe je, navodi se u dananjem nalogu vea, "izbor optuenog." Meutim, odluka o obliku obelodanjivanja dokaznog materijala, koju je Pretresno vee donelo 4. jula 2006. godine je i dalje na snazi, a to znai da je tuilatvo ovlaeno da dokazni materijal eelju obelodanjuje u "elektronskoj formi", uz obavezu Sekretarijata da optuenom prui pomo u obliku "kompjuterskog hardvera, softvera i treninga." Optuenom se skree panja da ta odluka ostaje na snazi sve dok ne bude "promenjena, povuena ili revidirana akcijom Pretresnog ili albenog vea." Isto vai i za odluku od 22. novembra prole godine kojom se tuilatvu odobrava da audio materijal obelodanjuje optuenom na kompakt diskovima. Iz injenice da e rokovi za prigovore ili odgovore poeti da teku od trenutka kada mu dokumenti budu dostavljeni na srpskom jeziku, eelj je, ka--ko proizlazi iz njegovog pisma od 9. januara, izvukao pogrean zakljuak da e podnesci na slubenim jezicima Tribunala (engleskom i francuskom) biti zavo-eni u spise tek poto budu prevedeni na srpski jezik. Ocenjujui to potpuno neprikladnim, Pretresno vee ukazuje eelju da ga dok eka na prevod o sadraju podnesaka tuilatva ili odluka Vea mogu informisati njegovi pravni savetnici ili "koordinator predmeta" Marina Ragu, u ijoj se biografiji podnetoj Sekretarijatu suda navodi da "izvrsno vlada engleskim jezikom." EELJ U SUDNICI 28. FEBRUARA HAG, 13.02.2007. Statusna konferencija u predmetu Vojislava eelja odrae se u sredu 28. februara naloilo je danas Pretresno vee kojim predsedava holandski su-dija Ori/Orie. Tom prilikom e se razmotriti dokle su strane stigle u priprema-ma za poetak suenja a optueni e imati mogunost da se izjasni o svom "mentalnom zdravlju i fizikom stanju" navodi se u nalogu sudskog vea. Vojislav eelj se poslednji put pojavio u sudnici 8. novembra prole godine, na konferenciji o stanju u postupku. Nakon toga optueni je stupio u trajk glau i odbio je da se pojavi na statusnoj konferenciji odranoj 22. novembra, kada je posredstvom zamenika sekretara Tribunala poruio sudijama da su "idioti ako oekuju da e on doi." eelj se, takoe, nije pojavio ni na poetku suenja, 27. i 28. novembra, kada su tuioci
298
299
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izneli svoje uvodne rei, ali je taj deo postupka poniten odlukom albenog vea koje je 6. decembra prole godine prihvatilo veinu zahteva kojima je optueni uslovljavao prestanak trajka glau. EELJ SE ALI NA ODLUKU DA MU SE NE ODOBRI 6,3 MILIONA DOLARA ZA ODBRANU HAG, 20.02.2007. Predsednik Tribunala Fausto Pokar/Pocar odbacio je zahtev Vojislava eelja za diskvalifikaciju sudija Orija/Orie i Hopfela iz sastava Pretresnog vea pred kojim e mu suditi. Poto je to vee u meuvremenu preuzelo sluaj Haradinaja, Balaja i Brahimaja, to znai da bi suenje eelju moglo da pone tek u oktobru ili novembru ove godine, kada se predvia zavretak postupka protiv trojice bivih zapovednika i pripadnika OVK. U odluci kojom je odbio eeljev zahtev, predsednik Tribunala navodi da optueni nije ukazao ni na jedan primer navodne pristrasnosti sudija Orija i Hopfela. Umesto toga, eelj iznosi "brojne neosnovane tvrdnje" iz kojih se jedi-no moe videti da mu se "ne dopada nain na koji Pretresno vee vodi postu-pak, kako bi osiguralo ekspeditivno i pravino suenje uz punu zatitu njego-vih prava." A to, po predsedniku Tribunala, nije osnov za diskvalifikaciju sudija. Samo to je odbio jedan, predsednik Tribunala je suoen sa novim eeljevim zahtevom: albom na odluku sekretara suda kojom je odbaen "trokovnik" njegovog tima pravnih savetnika za 2003., 2004. i 2005. godinu. U albi koju je sastavio lan eeljevog "Strunog tima" Zoran Krasi ne navodi se suma koja je u pitanju, ali kako smo nedavno saznali i objavili, ukupna potraivanja pomenutog tima za pravne usluge optuenom od februara 2003. do kraja 2006. godine iznose 6,3 miliona dolara. U odluci koju je aelj iznudio etvoronedeljnim trajkom glau, sekretar suda se saglasio sa pokrivanjem "izvesnih razumnih trokova" za odbranu optuenog. "Trokovnik" koji mu je nakon toga prezentiran bi se, meutim, teko mogao podvesti pod "razumne trokove", pa je sekretar suda odbio njegovo razmatranje i odlukom od 28. decembra prole godine obavestio eelja da trokovi odbrane u predraspravnoj fazi postupka mogu da iznose najvie 382.897 eura, i to pod uslovom da se dokae da je optueni "slabog imovnog stanja", da je njegov predmet "najvieg stepena sloenosti", kao i da postoji pravni osnov za dodelu sredstava optuenom koji se sam brani. eelj smatra da se time naruava "naelo jednakosti sredstava" strana u postupku, odnosno optube i odbrane te trai od predsednika Tri-
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bunala da poniti osporavanu odluku sekretara, naloi mu da uzme u razmatranje "trokovnik" njegovog "Strunog tima i odobri korienje finansijskih sredstava UN za pokrivanje trokova njegovog samozastupanja pred Tribunalom. SUDIJA TRAI IZVETAJ O EELJEVOM ZDRAVLJU HAG, 23.02.2007. Nakon to je predmet Vojislava eelja dodeljen Pretresnom veu III, za novog pretpretresnog sudiju odredjen je an Klod Antoneti/Jean Claude Antonetti koji je odmah po imenovanju izdao nalog kojim se od sekretara suda trai hitan izvetaj o zdravstvenom stanju optuenog i njegovoj sposobnosti da se pojavi u sudnici. Francuski sudija je, istovremeno, otkazao statusnu konferenciju zakazanu za 28. februar ove godine, a njen novi datum bie odredjen nakon uvida u lekarski izvetaj. Zahtev za detaljnim izvetajem o eeljevom zdravstvenom stanju, kako se navodi, motivisan je "izuzetnim okolnostima" nastalim usled etvoronedeljnog trajka gladju optuenog, u novembru i decembru prole godine. SUDIJA ANTONETI "OSVOJIO" EELJA HAG, 13.03.2007. Vojislav eelj je danas bio "iskreno zapanjen" onim to je francuski sudija an-Klod Antoneti/Jean-Claude Antonetti izgovorio u poluasovnom monologu na poetku konferencije o stanju u postupku. Sudija Antoneti je rekao da se u protekle etiri godine "savreno slagao sa optuenim" o tri kljuna pitanja: pravu eelja da se sam brani, da mu se dokazni materijal dostavlja "na papiru i na srpskom", kao i da mu se obezbede finansijska sredstva za pokrivanje trokova odbrane. O svim tim pitanjima Antoneti je, tvrdi, od samog poetka imao drugaija miljenja od ostalih sudija u Pretresnom veu. "Da je to na vreme reeno", primetio je Antoneti, "ne bismo danas, posle etiri godine, bili ponovo na poetku." Jedino sa ime se novi predraspravni sudija nije sloio sa eeljem jeste, kako je rekao, "straan broj od vie od 240 podnesaka" koje je optueni podneo u protekle etiri godine, kao i "serija optubi protiv sudija" sa ak 12 zahteva za njihovo izuzee. Konstatujui da, "na sreu", on nije meu sudijama ije je izuzee traio eelj, Antoneti je zakljuio da u dranju optuenog postoje mnogi "pozitivni faktori", kao to su dobrovoljna predaja, razumni zahtevi i predlozi koje je podnosio u protekle etiri godine, kao i to to je "bez incidenata" svedoio na suenju
300
301
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Slobodanu Miloeviu. injenicu da je optueni u novembru prole godine pribegao trajku glau, Antoneti je objasnio eeljevim "utiskom da je pred zidom i da ga ne sluaju." Optueni nije ostao duan sudiji koji se u protekle etiri godine tako "savreno slagao" sa njegovim kljunim zahtevima, pa je uzvratio kako "prvi put sa mesta predsedavajueg sudije uje razlono, trezveno, zrelo pravniko razmiljanje." eelj je ponudio i opravdanje za Antonetijeve zamerke: podnesci kojima je zatrpavao sud su, rekao je, bili plod "egzistencijalne borbe" protiv nametnutih branilaca u pripravnosti, protiv kojih su on i njegovi saradnici "izmiljali uvrede, kako bi im uinili moralno neprihvatljivim" da ostanu na tom poloaju. A sudije je, objasnio je eelj, "vreao u oajanju, ali uvek je za to imao razloge." Antoneti je, inae, etvrti predraspravni sudija u predmetu Vojislava eelja. Pre njega u toj ulozi su bili nemaki sudija omburg/Schomburg, Aus/Agius sa Malte i Holananin Ori/Orie. TUILATVO ODBACUJE EELJEVE OPTUBE O PRITISKU NA SVEDOKE HAG, 21.03.2007. Anton Nikiforov, savetnik Karle/Carle del Ponte, je na dananjem redovnom brifingu u Tribunalu sa indignacijom odbacio optube Vojislava eelja da je hako tuilatvo pritiscima i ucenama pokualo da obezbedi "lane svedoke" koji bi na predstojeem suenju svedoili protiv njega. Na prolonedeljnoj konferenciji o stanju u postupku eelj je, podsetimo, rekao da je Tribunalu predao sudski overene izjave 18 osoba koje tvrde da su bile izloene pretnjama ili pokuajima podmiivanja kako bi svedoile protiv lidera srpskih radikala. Taj eeljev dokument je trenutno na prevoenju i nije dostupan javnosti. Ne elei da ulazi u detalje, budui da bi o eeljevim optubama mogla da bude pokrenuta istraga, Nikiforov je objasnio da je tuilatvo ukoliko kao potencijalne svedoke intervjuie osobe za koje ima dokaze da su umeane u zloine duno da ih o tome na poetku razgovora obavesti, kao i da ih intervjuie u prisustvu advokata i da snima itav tok razgovora. A to, po Nikiforovu, predstavlja zatitu prava osumnjienih, a ne vid pritiska na potencijalne svedoke. Predstavnik za tampu Tribunala, Refik Hodi, je dodao da sud ima mehanizme kojima je u stanju da osigura da svi njegovi organi, ukljuujui i tuilatvo, rade po najviim meunarodnim standardima procedure i potovanja ljudskih prava.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EELJ DOBIO VIE OD MILOEVIA ALI TRAI JO HAG, 04.04.2007. Vojislav eelj je traio da mu se za pripremu odbrane obezbede isti uslovi koje je imao Slobodan Miloevi, a dobio je i vie od toga. Pored posebne elije za kancelariju, sa telefonskom linijom za poverljive razgovore, mainom za fotokopiranje i kompjuterom i DVD itaem koji su mu stavljeni na raspolaganje ali on odbija da koristi, ponuen mu je oficir za vezu kao i obuka njegovih pravnih savetnika za rad u takozvanoj elektronskoj sudnici. Uz to, Sekretarijat suda je prihvatio da jednom meseno plaa putne trokove eeljevih pravnih savetnika, pokriva trokove iznajmljivanja stambenog prostora u Hagu u visini od 1.200 eura, kao i da njegovom asistentu za predmet plaa meseni iznos od 1.500 eura. eelj ne spori da je to "vie nego to je imao Miloevi", ali ukazuje da se njihovi sluajevi donekle razlikuju. Dosledan u stavu da ne priznaje sud, Miloevi, ukazao je eelj, nije nikada traio da mu Tribunal finansira odbranu. S druge strane eelj, kako je danas rekao, "osporava legalnost suda ali priznaje da je on fizika injenica od koje se ne moe pobei." A poto je tako, trai da mu se obezbede finansijska sredstva ne samo za honorare njegovim pravnim savetnicima, ve i za angaovanje poznatih eksperata kao to su advokati Veres/Verges iz Pariza i Levi iz Njujorka, ili ameriki intelektualac Noam omski/Chomski. Za razliku od prole statusne konferencije, predraspravni sudija Antoneti se danas nije zaletao sa obeanjima da e ispuniti sve eeljeve zahteve, ve je ukazao na postupak i uslove za dodeljivanje pravne pomoi, od kojih je prvi utvrivanje imovnog stanja optuenog. A eelj, prema Sekretarijatu, "nije saraivao" u utvrivanju njegovog imovnog stanja. eelj, meutim, tvrdi da on jeste saraivao, ali da je to odbila njegova porodica: supruga koja nije htela da razgovara sa predstavnikom Sekretarijata jer joj je "odvratan kao pojava", ili majka koja je to takoe odbila govorei da "nije uestvovala ni u eventualnim zloinima" svog sina, pa "nee ni da snosi posledice." eelj je spreman da participira u trokovima svoje odbrane, ali mu je kako je rekao - blokiran raun u jednoj njujorkoj banci na kojem ima oko 70.000 amerikih dolara, tako da nije u stanju da koristi ta sredstva. Na konferenciji o stanju u postupku bilo je rei i o drugim pitanjima u vezi sa pripremama za suenje, iji je poetak neizvestan zbog zauzetosti sudskih vea i tribunalovih sudnica. Sledea statusna konferencija e, prema najavi sudije Antonetija, biti odrana kroz dve do tri sedmice.
302
303
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija NA SRPSKOM, ALI NE OBAVEZNO I NA PAPIRU HAG, 17.04.2007. albeno vee odbacilo je danas albu Vojislava eelja na odluku o obliku obelodanjivanja dokaznog materijala koju je Pretresno vee sudije Orija/Orie donelo 4. jula prole godine. Tom je odlukom, podsetimo, tuilatvu naloeno da dokazni materijal dostavlja eelju preveden na srpski jezik, ali ne obavezno i na papiru, kako je zahtevao optueni. Tuilatvu je, naime, dozvoljeno da dokumente dostavlja u "elektronskoj formi", odnosno na kompakt diskovima, uz obavezu Sekretarijata suda da optuenom prui pomo o obliku "kompjuterskog hardvera, softvera i treninga." eelj je verovao da je ta odluka Pretresnog vea stavljena van snage "pismenim garancijama" koje je, 8. decembra prole godine, jednomesenim trajkom glau iznudio od Sekretarijata suda. Pored ostalog, Sekretarijat se tada obavezao da e mu dokumente ubudue dostavljati "na srpskom i na papiru", ali se ubrzo korigovao i precizirao da se to odnosi samo na materijal Pretresnog vea ali ne i tuilatva "u ije ime nije ovlaen da govori." Nakon toga je i Pretresno vee izdalo nalog kojim se optuenom ukazuje da "garancije" koje je iznudio od Sekretarijata ne stavljaju van snage njegovu odluku od 4. jula 2006. kojim se regulie oblik obelodanjivanja dokaza. eelj se zatim obratio albenom veu traei da se poniti odluka od 4. jula prole godine, ali je taj njegov zahtev danas odbaen. Meutim, odbacivanje albe kako se navodi ne znai da eelj ne moe da od novog Raspravnog vea koje vodi njegov predmet trai izmenu vaee odluke o obliku obelodanjivanja dokaznog materijala. To vee, inae, ine sudije Robinson, Bonomi/Bonomy i Antoneti/Antonetti, koji je odreen za predraspravnog sudiju u predmetu lidera srpskih radikala, optuenog za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini. ODBAENA EELJEVA ALBA NA NEPRIHVAENI "TROKOVNIK" HAG, 26.04.2007. Predsednik Tribunala odbacio albe Vojislava eelja na odluku Sekretarijata suda da ne prihvati "trokovnik" kojim se za pravne usluge koje mu je pruio njegov "Struni tim" trai iznos 6.350.000 amerikih dolara. Optueni se upuuje da pitanja pravinosti suenja pokrenuta u odbaenim albama iznese pred Pretresno vee
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Predsednik Tribunala Fausto Pokar/Pocar odbacio je albe Vojislava eelja na odluku Sekretarijata suda da ne prihvati "trokovnik" njegovog "Strunog tima" koji za pravne usluge optuenom u periodu od februara 2003. do kraja 2006. godine potrauje iznos od 6.395.000 amerikih dolara. Odbijanjem da se nadoknade trokovi pripreme odbrane, navodi se u eeljevim albama od 19. februara i 2. marta ove godine, prekreni su pravo optuenog na pravino suenje, princip "jednakosti oruja" meu stranama, kao i pravo optuenog da se sam zastupa pred Tribunalom, koje mu je garantovano Statutom. Odbacujui eeljeve albe, predsednik Tribunala ukazuje da su one upuene na pogrenu adresu, budui da je obaveza osiguranja pravinog suenje pre svega na Pretresnom veu. eelj se zato upuuje da pitanja koja je pokrenuo u svojim albama iznese pred Pretresno vee koje vodi njegov predmet, a koje ine sudije Antoneti, Robinson i Bonomi/Bonomy. EELJ I "SLABA TAKA" TRIBUNALA HAG, 02.05.2007. Da bi ubrzao pripreme za suenje Vojislavu eelju, predraspravni sudija Antoneti/Antonetti odrava konferencije o stanju u postupku svake dve ili tri sedmice, umesto svakih 120 dana kako nalau pravila Tribunala. Sa svakom novom statusnom konferencijom, meutim, datum poetka suenja ini se sve daljim. Sudija Antoneti je danas konstatovao dve "ozbiljne prepreke" poetku suenja: obelodanjivanje dokaznog materijala "na papiru i na jeziku optuenog" i reenje materijalnog statusa eeljevih pravnih savetnika. O oba ta problema nedavno su se izjasnili albeno vee i predsednik Tribunala, odbacujui eeljeve albe na obelodanjivanje dokaza tuilatva u elektronskom obliku kao i na odbijanje Sekretarijata suda da uzme u razmatranje "trokovnik" takozvanog ekspertskog tima ije su pravne usluge optuenom dosegle iznos od 6,4 miliona dolara. U oba sluaja, optueni je upuen da se za reenje tih problema obrati novom Pretresnom veu koje vodi njegov predmet, a u kojem su pored Antonetija jo i sudije Robinson i Bonomi/Bonomy. Pozivajui eelja da podnese zahtev za reviziju odluke o nainu obelodanjivanja dokaznog materijala, sudija Antoneti je danas nagovestio da e udovoljiti zahtevu optuenog da mu se taj materijal dostavlja iskljuivo "na papiru i na srpskom jeziku." Ostalo je nejasno da li e predraspravni sudija to odluiti sam ili e za modifikovanje prologodinje odluke Pretresnog vea morati
304
305
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija da dobije saglasnost barem jednog od ostale dvojice sudija: Robinsona i/ili Bonomija. Saglaavajui se, takoe, sa eeljevom ocenom da su trojici njegovih pravnih savetnika i referentu za predmet odobrena "poniavajue mala sredstva", sudija Antoneti je obeao da e se zaloiti da se nae reenje tog problema. Mada je od dolaska u Hag u februaru 2003. godine tvrdio da jedva eka poetak suenja, eelj je danas rekao da je spreman da "strpljivo eka jo 4 ili ako treba jo 14 godina" da se sav dokazni materijal "prevede na srpski i stavi na papir", jer bez toga po njemu "ne moe biti suenja." U taj materijal eelj ukljuuje i transkripte svedoenja svih svedoka na svim dosadanjim suenjima pred Tribunalom koji su makar samo jednom pomenuli njegovo ime, kao i izjave koje su ti svedoci dali tuilatvu i beleke iz njihovih razgovora sa istraiteljima. Ne interesuju ga problemi tribunalove prevodilake slube. "Ako im je malo 30 prevodilaca, neka zaposle 300 ili 3.000, ali sve mora biti na papiru i na srpskom" rekao je eelj i dodao: "Naao sam vam slabu taku i na njoj insistiram. etiri godine niste nita radili i sada ste u vremenskoj oskudici." Upravo zbog tribunalove "vremenske oskudice", na dananjoj konferenciji za novinare je Olgi Kavran, predstavnici za tampu tuilatva, postavljeno pitanje da li je razmatrana mogunost da se predmet Vojislava eelja prepusti nekom od lokalnih pravosua Srbije, Bosne i Hercegovine ili Hrvatske. Kavran je odgovorila da takva mogunost do sada nije razmatrana i da se predmet Vojislava eelja "ne uklapa u sadanje kriterije", prema kojima se lokalnim pravosuima mogu ustupati predmeti optuenih na "niim i srednjim nivoima." Predstavnica za tampu tuilatva nije elela da spekulie ta bi se dogodilo ukoliko Savet bezbednosti UN, zbog "vremenske oskudice" u kojoj se naao Tribunal, promeni te kriterije i dopusti da se lokalnim pravosuima ustupaju i predmeti optuenih na viim nivoima vlasti i odgovornosti. UMESTO NA OPTUENIKOJ, EELJ E SEDETI NA KLUPI ZA BRANIOCE HAG, 22.05.2007. elja Vojislava eelja da umesto na optuenikoj sedi na klupi za branioce, bie usliena ve na sledeoj statusnoj konferenciji. Istina, kako je danas saoptio predraspravni sudija Antoneti/Antonetti, eelj e "iz razloga bezbednosti" sedeti u drugom redu branilakih klupa, dok e u prvom blie sudijama sedeti njegovi pravni savetnici. eelj je to traio,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kako je objanjavao, da bi kod publike i svedoka optube ostavio "vizuelni utisak ravnopravnosti sa tuiocem". Zbog zauzetosti sudnica i sudskih vea, suenje Vojislavu eelju bi, kako je danas reeno, moglo najranije da pone u novembru ove godine, kada se oekuje okonanje postupka protiv generala Dragomira Miloevia. A to znai da e se eelju suditi pred veem kojim predsedava sudija Patrik/Patrick Robinson, koji je imao priliku da upozna optuenog tokom njegovog maratonskog svedoenja na suenju Slobodanu Miloeviu. eelj je na dananjoj konferenciji o stanju u postupku najavio da e se aliti na odluku Pretresnog vea da se odloi razmatranje podneska kojim je glavnu tuiteljicu Karlu/Carlu del Ponte i dvoje njenih saradnika optuio za "nepotovanje suda" zbog navodnog ucenjivanja svedoka da daju lane iskaze protiv njega. Vee je odluilo da e se time baviti po okonanju suenja eelju, ali optueni se s time ne slae i izraava bojazan da e Del Ponte kojoj u septembru ove godine istie mandat "pobei i niko nee moi da je uhvati." Uprkos prigovora predstavnice tuilatva Kristin Dal/Christine Dahl da u sudnici ne bi trebalo da se sluaju takve "zlonamerne, klevetnike i lane optube", sudija Antoneti je dozvolio eelju da nastavi, ukazujui mu da se - u sluaju da Karla del Ponte po isteku mandata bude "nedostupna" moe izdati nalog za njeno hapenje. Predraspravni sudija je, takoe, savetovao eelju da napie podnesak kojim e od Pretresnog vea traiti preispitivanje odluke da mu se ne odobre sredstva za finansiranje tima njegovih pravnih eksperata i savetnika. Ukazujui da on nije sam koji e odluiti o tome, sudija Antoneti je optuenom stavio do znanja da "lino smatra da mu treba staviti na raspolaganje neophodna sredstva za pripremu odbrane." Sledea konferencija o stanju u postupku protiv Vojislava eelja bie odrana 5. juna ove godine. EELJ NA KLUPI ZA BRANIOCE HAG, 05.06.2007. Vojislav eelj nije na dananjoj konferenciji o stanju u postupku sedeo na optuenikoj klupi, ve u drugom redu klupa za branioce, blie predraspravnom sudiji Antonetiju/Antonetti. Jedino to je ukazivalo na njegov status bila su dvojica straara u plavim uniformama koji su takoe sa optuenike preli u branilake klupe. Kao i prethodne i ova statusna konferencija je bila posveena "deurnim temama" kada je eelj u pitanju: plaanju tima njegovih
306
307
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pravnih savetnika, obelodanjivanju dokumenata tuilatva "na papiru i na srpskom", najavi optuenog da priprema "specijalnu odbranu" kojom e za zloine za koje se on tereti optuiti rimske pape, Tumana i Izetbegovia, te Klintona/Clinton, Olbrajtovu/Albright, iraka/Chirac i Blera/Blair. eelj je, takoe, i danas izrazio svoje protivljenje da se dokazi o bazi zloina izvode pisanim putem, odnosno uvoenjem izjava svedoka uz mogunost optuenog da ih unakrsno ispita. Jedini novi detalj na dananjoj raspravi bila je informacija o pismu pravnog savetnika UN od kojeg je Sekretarijat suda traio miljenje o tome da li optueni koji se sam brani ima pravo na korienje sredstava Tribunala za finansiranje svojih pravnih savetnika. Stav pravnog savetnika UN je da optuenom koji se sam brani treba nadoknaditi sredstva za angaovanje pravnih savetnika, pod uslovom da nije u stanju da ih sam plati i ukoliko njegovi savetnici zadovoljavaju sve kriterije za branioce pred Tribunalom. Oba uslova su, po eelju, ispunjena. Tvrdi da je Sekretarijatu dostavio informacije o svom materijalnom stanju, te da nije odgovoran to su njegova supruga i majka odbile da sarauju sa istraiteljima koji su pokuali da ustanove njihovo imovinsko stanje. Tvrdi, takoe, da su njegovi pravni savetnici Aleksandar Vui, Zoran Krasi i Slavko Jerkovi "struniji od svih advokata pred Tribunalom, mada se neki od njih nisu bavili advokatskom praksom." Sekretarijat Tribunala je, inae, do decembra prole godine odbijao da navedenu trojku prihvati za pravne savetnike optuenog tvrdei da ne ispunjavaju uslove, ali je eelj trajkom glau iznudio njihovo imenovanje. Sledea konferencija o stanju u postupku protiv Vojislava eelja zakazana je za 4. juli ove godine. EELJ PROTIV SAVETA EVROPE A ZA SAVET BEZBEDNOSTI HAG, 04.07.2007. Suenje Vojislavu eelju, prema raunici predraspravnog sudije Antonetija/Antonetti, moglo bi da pone 7. novembra ove godine uvodnom reju tuioca na koju bi sledeeg dana, ukoliko eli, mogao da odgovori optueni. eelj, meutim, smatra da je to "apsolutno nemogue" poto, po njegovoj oceni, "nisu ispunjene sve procesne pretpostavke" i najavljuje podnoenje novog preliminarnog prigovora na izmenjenu optunicu, kao i albe ukoliko Raspravno vee odbije njegov prigovor. Po njegovom miljenju, suenje bi najranije moglo da pone u martu sledee godine i mora da se zavri pre 31. decembra 2008. kada bi, po rezoluciji Saveta
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bezbednosti, trebalo da se okonaju svi prvostepeni postupci pred Tribunalom. Ukazujui da Rusija insistira na striktnom potovanju tog roka, eelj je upozorio Tribunal da "ne rauna da e mu mandat biti produen" zato to nije zavreno njegovo suenje. "Nema nita od toga" kategorian je optueni. Istovremeno, eelj je na dananjoj konferenciji o stanju u postupku pozvao sudiju Antonetija da "sa indignacijom odbaci" prolonedeljnu rezoluciju Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, u kojoj se Tribunal poziva da to pre zakae suenje optuenom lideru srpskih radikala. Tom rezolucijom, smatra eelj, Savet Evrope pokuava da "izvri politiki pritisak na Tribunal" sa ciljem da on "to pre bude osuen i eliminisan kao politika injenica na planeti." Ostalo je nejasno da li eelj taj cilj pripisuje i svojim sledbenicima u Srbiji, budui da se apel za hitno zakazivanje suenja naao u rezoluciji Parlamentarne skuptine Saveta Evrope na inicijativu poslanika Srpske radikalne stranke i Socijalistike partije Srbije. Sledea konferencija o stanju u postupku protiv Vojislava eelja zakazana je za 17. avgust ove godine. SUENJE EELJU U NOVEMBRU HAG, 17.08.2007. "Suenje mora da pone u novembru ove godine", rekao je pretpretresni sudija an-Klod Antoneti/Jean-Claud Antonetti na dananjoj raspravi o stanju u postupku protiv Vojislava eelja. On je naglasio da je svestan potekoa sa kojima se optueni suoava, pre svega zato to mu nisu dostavljeni prevodi svih dokumenata, najavljujui da e zbog toga eelju u toku suenja odobravati pauze kako bi se kvalitetno pripremio. Optueni kae da nema nita protiv poetka suenja u novembru. Na samom poetku dananje statusne konferencije sudija Antoneti je objasnio pod kojim uslovima e eelju biti dodeljen novac za finansiranje odbrane. Po odluci vea, eelj treba da dokae da nije sposoban da sam finansira odbranu, a bar jedan od njegovih savetnika bi trebalo da ispunjava uslove koje tribunal propisuje za branioce u drugim predmetima. Komentariui odluku vea, eelj je rekao da je ona nesumnjivo veoma znaajna za razvoj meunarodnog prava, ali da je u ovom sluaju naalost neprimenjiva, jer njegovi savetnici ne ispunjavaju uslove tribunalovog pravilnika. Sudija Antoneti, meutim, veruje da bi Zoran Krasi mogao biti imenovan za savetnika, posle ega je eelj rekao da je "umiren" takvim stavom i da odustaje od ranije najavljene albe na odluku vea. Statusna konferencija e biti nastavljena u ponedeljak.
308
309
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija GODINU DANA SUENJA EELJU HAG, 20.08.2007. Nakon to je u petak najavio da e suenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu eelju poeti u novembru ove godine, pretpretresni sudija Antonetti u dananjem nastavku konferencije o stanju u postupku procjenio da bi ono moglo potrajati oko godinu dana Suenje Vojislavu eelju, optuenom za zloine protiv ovjenosti u BiH, Hrvatskoj i Vojvodini - iji je poetak najavljen za novembar ove godine - moglo bi potrajati oko godinu dana, reeno je u dananjem nastavku rasprave o stanju u postupku u ovom predmetu. Prema procjeni pretpretresnog sudije an-Klod Antonetija/JeanClaude Antonetti, optuba moe da rauna na oko 100 sati za glavno ispitivanje svojih stotinjak svjedoka, a isto vrijeme e imati i eelj za njihovo unakrsno ispitivanje. Budui da e se zasijedati samo tri dana nedjeljno, dokazni postupak optube e, prema raunici sudije Antonetija, trajati pet mjeseci, a nakon toga e eelj imati jo pet mjeseci za izvoenje svojih dokaza. No, konanu odluku o trajanju dokaznih postupaka donijee Pretresno vijee na predraspravnoj konferenciji, prije poetka suenja. I optuba i optueni su se sloili sa ovakvim "razumnim ocjenama" pretpretresnog sudije koji e, kako je sam najavio na dananjoj raspravi, predsjedavati ovim suenjem. Sudija Antoneti, inae, ve predsjedava Vijeem koje sudi estorici bivih elnika Herceg Bosne, tako da e od novembra voditi dva suenja, to je jedinstven sluaj u dosadanjoj istoriji Tribunala. Iznosei svoja zapaanja o pripremama za suenje, optueni eelj se na dananjoj raspravi usprotivio svjedoenjima po pravilu "92 ter", "bis" i "quater" prema kojem se injenice mogu dokazivati putem pisanih izjava svjedoka. Ukoliko takvih svjedoenja bude mnogo, rekao je eelj, onda od suenja nee biti nita, poto e on odbiti da u njemu uestvuje. eelj se, takoer, usprotivio uvoenju u dokaze pisanih izjava ili transkripata prethodnjih svjedoenja petorice svjedoka Tuilatva koji su u meuvremenu umrli. Posebno otro se suprostavio uvoenju transkripata sa prethodnih svjedoenja biveg politikog voe Srba u Hrvatskoj Milana Babia, ukazujui da je on "samim inom samoubistva u toku svjedoenja na suenju Milanu Martiu, opovrgao sve to je rekao u prethodnim svjedoenjima". Sudija Antoneti, koji se inae vrlo esto saglaava sa optuenim, mu je ovog puta uzvratio da je to "iskljuivo njegovo", to jest eeljevo, "tumaenje motiva Babievog samoubistva."
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Poto sudija Antoneti i optueni eelj ni u dananjem nastavku statusne konferencije nisu stigli da kau sve to su imali nova rasprava e, kako je najavljeno, biti zakazana u najskorije vrijeme. KARNAVAS UPOZOREN ZBOG UVREDE EELJA HAG, 27.08.2007. Ameriki advokat Majkl/Michael Karnavas je od sudija traio da ga zatite od uvreda i kleveta koje je na njegov raun izgovorio Vojislav eelj, ali je umesto toga zaradio upozorenje Pretresnog vea zbog izraza koje je koristio govorei o optuenom lideru srpskih radikala. Stvari su se, u najkraem, odvijale ovako. Najpre je eelj, na konferenciji o stanju u postupku, rekao da se Udruenje branilaca pred Tribunalom iji je Karnavas aktuelni predsednik bavi "mafijakim poslovima", a da je sam Karnavas "jo u toku rata vercovao naftu i cigarete na Balkanu i u BiH." Statusnu konferenciju je, inae, vodio francuski sudija an-Klod Antoneti/Jean-Claude Antonetti, koji je ujedno predsedavajui sudija u postupku protiv estorice bivih elnika Herceg Bosne, u kojem Karnavas zastupa prvooptuenog Jadranka Prlia. Prolog etvrtka, na poetku rasprave u predmetu Herceg Bosna, Karnavas je prigovorio sudiji Antonetiju to nije reagovao na uvrede koje mu je uputio eelj, ukazujui da "branioci nisu bokserske vree" i da Tribunal "mora da titi njihovo dostojanstvo." Dodao je da on sam nema nameru da odgovara eelju poto bi to, po njemu, bilo "kao rvanje sa svinjom koja se valja u vlastitoj kaljuzi." Na poetku dananje rasprave na suenju liderima Herceg Bosne, sudija Antoneti je proitao odluku vea. U njoj se kae da vee "nije upoznato sa onim to je eelj izgovorio na konferenciji o stanju u postupku, nema razloga da sumnja u estitost gospodina Karnavasa i smatra ga sposobnim da brani optuenog Prlia." Meutim, imajui u vidu "uvrede koje je prolog etvrtka izrekao na raun gospodina eelja", vee upozorava Karnavasa da se ubudue ne slui takvim renikom. A veu koje vodi postupak protiv eelja se preputa da odlui da li e bilo ta preduzeti povodom uvreda koje je on izrekao na raun Karnavasa. Mada je obeao da e se ubudue uzdravati od izraza koji smetaju veu, Karnavas je odbio da se izvini zbog svog "opisa gospodina eelja", koji i dalje smatra "adekvatnim." Ukazujui, za zapisnik, da sudije po pravilu ne reaguju na uvrede koje eelj upuuje braniocima, tuiocima i predstavnicima Sekretarijata suda, Karnavas ih je upozorio da time samo
310
311
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pomau optuenom lideru srpskih radikala "u njegovoj igri, a to je naruavanje integriteta ove ustanove", to jest Tribunala. SUENJE EELJU POINJE 7. NOVEMBRA HAG, 18.09.2007. Suenje Vojislavu eelju, lideru srpskih radikala optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, poee u sredu 7. novembra 2007. godine uvodnom reju tuioca naloio je danas predraspravni sudija an-Klod Antoneti/Jean-Claude Antonetti. Predraspravna konferencija bie odrana dan ranije, a optueni e, ukoliko to bude eleo, 8. novembra imati priliku da iznese svoju uvodnu re ili uvodnu izjavu. Izvoenje dokaza optube e, prema nalogu sudije Antonetija, poeti u sredu 14. novembra. Suenje Vojislavu eelju je, podsetimo, prvi put poelo 27. novembra prole godine, bez prisustva optuenog koji je dve sedmice ranije stupio u trajk glau traei da se udovolji njegovim zahtevima da se sam brani i da se obezbede sredstva njegovim pravnim savetnicima. U iznuenoj odluci kojom je, poetkom decembra, u strahu za ivot optuenog prihvatilo veinu njegovih zahteva, albeno vee je proglasilo nitavnim sve pred-pretresne i procesne aktivnosti preduzete nakon to je eelju imenovan "branilac u pripravnosti", ukljuujui i uvodne rei tuilaca odrane 27. i 28. novembra 2006. godine. Oekuje se da e predsednik Tribunala uskoro imenovati sudije koje e, pored predsedavajueg Antonetija, initi Pretresno vee koje e suditi eelju. Vee e, na ovom suenju, zasedati samo tri dana sedmino kako bi se optuenom koji se sam zastupa omoguilo da se pripremi a itav postupak bi, prema proceni sudije Antonetija, trebalo da traje oko godinu dana. EELJ SE RAZOARAO U SUDIJU ANTONETIJA HAG, 23.10.2007. Suenje Vojislavu eelju, lideru srpskih radikala optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, odvijae se pred veem kojim e predsedavati francuski sudija an-Klod Antonetija/Jean-Claude Antonetti, a u ijem bi sastavu trebalo da budu i takozvane ad-litem ili povremene sudije Flavia Latanci/Lattanzi iz Italije i Frederik Harhof/Harhoff iz Danske. Njihovo imenovanje je, naime, predsednik Tribunala predloio generalnom sekretaru UN, ija se odluka oekuje u narednih nekoliko dana.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Na dananjoj konferenciji o stanju u postupku utvren je plan rada do kraja ove godine. Predraspravna konferencija odrae se u utorak 6. novembra, dan kasnije e optuba izneti svoju uvodnu re, dok je za 8. novembar predviena uvodna izjava optuenog. Nakon toga usledie pauza do 4. decembra, kada bi optuba trebalo da izvede svog prvog svedoka. Do zimske sudske pauze predvieno je est radnih dana suenja: 4.,5. i 6. kao i 11.,12. i 13. decembra. Mada vee tek treba da odlui koliko e vremena odobriti stranama za izvoenje njihovih dokaza, sudija Antoneti je danas procenio da bi suenje eelju moglo da se okona krajem 2008. ili poetkom 2009. godine. eelj se i danas otro suprostavio uvoenju pisanih izjava svedoka, ukazujui da njih nisu pisali svedoci ve tuioci ili istraitelji, a da on ili njegovi pravni savetnici nisu prisustvovali uzimanju tih izjava. Po njemu, te izjave nemaju nikakve vrednosti i on ne namerava da unakrsno ispituje takve svedoke, za koje sumnja da im tuilatvo preko slualica suflira odgovore. eelj priznaje da za to nema dokaze, ali opravdanost svojih sumnji dokazuje overenim izjavama bivih Miloevievih pravnih savetnika, Branka Rakia i Dragoslava Ognjanovia, koji tvrde da su i oni imali "ozbiljne sumnje" da je tuilatvo u stalnom kontaktu sa svedocima i da im tokom unakrsnog ispitivanja sugerie ta da kau, odnosno kako da odgovore. Ukazujui da su "svi svedoci optube lani svedoci" a da su oni koji trae zatitne mere "kriminalci, hulje i kukavice", eelj je danas nastojao da javno pomene neke od potencijalnih svedoka, ali je sudija svaki put nalagao prelazak na privatnu sednicu ili brisanje imena koja je eelj uspeo da pomene pre nego to su iskljuene TV kamere. Tuiteljica Kristin Dal/Christine Dahl je nekoliko puta protestovala zbog eeljevih "upornih pokuaja da se diskredituju svedoci", upozoravajui da optueni koristi raspravu da bi "ljudima koji su spremni da svedoe u ovom postupku poslao poruku da e ih zbog toga smatrati kriminalcima i huljama." Mada sudija Antoneti nije promenio svoj blagonakloni stav koji je optuenog, kako je i danas priznao, pre 6 meseci "prijatno iznenadio", eelj je danas nekoliko puta rekao da je "okiran" i "krajnje zaprepaen" njemu "neshvatljivim i nepodnoljivim" stavovima francuskog sudije. SUDIJA ANTONETI IDE U POSETU EELJU HAG, 26.10.2007. Kako bi proverio da li su optuenom koji se sam brani obezbeeni adekvatni radni uslovi, sudija an-Klod Antoneti/Jean-Claude Antonetti e
312
313
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pre poetka suenja, zakazanog za 7. novembar ove godine, posetiti eliju i kancelariju Vojislava eelja u Pritvorskoj jedinici UN. Poseta e se odvijati prema protokolu koji je definisao sudija Antoneti. U njegovoj pratnji e, prema navedenom protokolu, biti jedan pravni savetnik Pretresnog vea, predstavnik Sekretarijata suda i prevodilac. eelju je naloeno da sam ili uz pomo pritvorskog osoblja, eliju u kojoj boravi i dodatnu prostoriju koja mu je stavljena na raspolaganje kao kancelarija, sredi tako da se ne vidi ni jedan dokument koji priprema za svoju odbranu. Prema protokolu, tokom posete optueni se nee verbalno obraati sudiji Antonetiju i ostalim prisutnim, a ukoliko on to ipak uini predstavnik Sekretarijata je duan da to snimi. Isto vai i za sudiju i ostale prisutne: oni ne treba da se obraaju optuenom, a ako to ipak uine, predstavnik sekretarijata e to snimiti. Ukoliko bude potrebno, audio zapis eventualne verbalne razmene optuenog i njegovih gostiju, navodi se u protokolu, moe da bude presluan na predraspravnoj konferenciji, koja je zakazana za 6. novembar ove godine. 101 SVEDOK OPTUBE PROTIV VOJISLAVA EELJA HAG, 06.11.2007. Suenje Vojislavu eelju, iji je poetak zakazan za sredu 7. novembra 2007., moglo bi da traje do marta ili aprila 2009. godine procenio je na dananjoj predraspravnoj konferenciji francuski sudija anKlod Antoneti/Jean-Claude Antonetti. Pored njega, u veu koje e suditi lideru srpskih radikala danas su prvi put sedeli i sudije Flavia Latanci/Lattanzi iz Italije i Frederik Harhof/Harhoff iz Danske. eeljevu odgovornost za ratne i zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini tuilatvo namerava da dokazuje iskazima 101 svedoka za ije glavno ispitivanje trai oko 170 sati. Predsedavajui sudija smatra da je to previe i nagovetava da bi vee moglo tuiocu da odobri izmeu 120 i 125 sati, a odluka vea e biti saoptena sutra, pre poetka uvodne rei tuioca. Poto e isto vreme dobiti i eelj za unakrsno ispitivanje svedoka optube i kako e se suenje odvijati samo tri dana sedmino, to znai da e dokazni postupak optube trajati do kraja jula ili poetka septembra 2008. godine. Ukoliko vee ne oslobodi eelja na poluvremenu suenja ocenjujui da tuilatvo nije prezentiralo dovoljno dokaza o njegovoj krivici, dokazni postupak odbrane e poeti u septembru 2008. i trajati do marta ili aprila 2009. godine, to znai da bi se presuda mogla oekivati tek na jesen 2009. godine.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Na sutranju uvodnu re tuioca eelj e odgovoriti svojom uvodnom izjavom u etvrtak 8. novembra, nakon ega e se suenje prekinuti do 11. decembra, kada poinje svedoenje Entoni Oberala/Anthony Oberschall, amerikog profesora sociologije koji je za tuilatvo pripremio ekspertski izvetaj o ulozi propagande u ratovima i ratnim zloinima na prostorima bive Jugoslavije. OPTUBA: ZLOINAKI GOVOR VOJISLAVA EELJA HAG, 07.11.2007. Opisujui Vojislava eelja kao "vetog politiara", "lukavog i proraunatog oveka" i "skandalmajstora", tuiteljica Kristin Dal/Christine Dahl mu ipak osporava pravo da se naziva "najveim ivim srpskim nacionalistom." Nacionalni ponos, primetila je Dal, ne zahteva "strah, mrnju i unitavanje drugaijih kultura i vera", na emu se po njoj zasniva eeljev "ovinistiki, ratoboran i otrovan" naconalistiki brend. Dokazi optube e, najavila je Dal u dananjoj uvodnoj rei na poetku suenja lideru srpskih radikala optuenom za ratne i zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, "pokazati da je eelj poinio zloine" tokom ratova na podruju bive Jugoslavije i da je zajedno sa vodeim strukturama u Srbiji aktivno radio na stvaranju Velike Srbije, sa zapadnim granicama na famoznoj liniji Karlobag-OgulinKarlovac-Virovitica. Mada je delio isti cilj, Slobodan Miloevi se nije usudio da glasno poziva na "osloboenje srpskih zemalja", ali je to umesto njega rado i veoma esto inio eelj, ne hajei to na toj zemlji ve ive neki drugi narodi. No, na kraju, dodala je tuiteljica, "eelj nije uspeo da postigne Veliku Srbiju." Sve to mu je poto za rukom je, po njoj, "manja Srbija" i obogaenje renika frazom "etniko ienje." Tuilatvo e, najavila je Kristin Dal, dokazati da je eelj zajedno sa drugim srpskim voama uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja nesrpskog stanovnitva sa znaajnih delova teritorije Hrvatske, Bosne i Hercegovine kao i Vojvodine. Ostvarenju tog zajednikog cilja eelj je doprinosio svojom "fanatikom i ekstremnom retorikom" koja je privukla i indoktrinirala mnoge mlade ljude koji su kao dobrovoljci ili na linije fronta u Hrvatskoj i BiH, a koje je Srpska radikalna stranka (SRS) regrutovala, finansirala, opremala, naoruavala i, konano, komandovala njima. Ti dobrovoljci poznati kao "eeljevci" ili "etnici" su veoma brzo stekli reputaciju "nedisciplinovanih i nasilnih kriminalaca i razbojnika" ali su, primetila je tuiteljica, "sluili stvari" svog voe. Osim na
314
315
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija svoje dobrovoljce, eelj je retorikom straha i mrnje "uticao i na druge vojnike, dobrovoljce i paravojnike", usaujui im strah i mrnju prema Hrvatima i Muslimanima, kao i elju da doprinesu stvaranju domovine svih Srba, odnosno Velike Srbije. Svojim govorom mrnje eelj je, istakla je tuiteljica, "demonizovao i dehumanizovao" Hrvate i Muslimane, prikazujui ih "ustaama" odnosno "islamskim fundamentalistima", ime je kod svojih sledbenika otklonio sve moralne i legalne prepreke za nasilje nad njima. Jezik kojim se eelj koristio, smatra Dal, "ini njegov govor zloinakim". U kontekstu osetljivih ratnih i politikih previranja ljudi su podloni porukama straha i mrnje a eelj je, po tuiteljici, "bio u potpunosti svestan svoje politike moi i izuzetne sposobnosti da svojim govorom utie na ljude." Tuilatvo e, najavila je Dal, dokazati da je u najmanje tri prilike - u Vukovaru novembra 1991., Zvorniku u prolee 1992. i u vojvoanskom selu Hrtkovci u leto iste godine eelj svojim govorom poinio zloin progona, budui da su masakr u Ovari, masovna ubistva u Zvorniku i proterivanje Hrvata iz Hrtkovaca bili direktno podstaknuti eeljevim govorima. Mada eelj tvrdi da mu se sudi za "novi ili izmiljeni zloin", ukazala je tuiteljica, ratna propaganda i govor mrnje "nisu na alost nikakva novost." Propustila je, meutim, da podseti na neka ranija suenja optuenima za zloupotrebu propagande u zloinake svrhe, kao to je nirnberki proces izdavau Julius Strajher/Streicher koji je 1946. godine osuen na smrt zbog pozivanja na istrebljenje Jevreja, ili "medijski proces" pred Tribunalom za Ruandu, gde su trojica izdavaa i novinara 2003. godine osueni na doivotnu robiju i duge zatvorske kazne zbog "direktnog i javnog navoenja na genocid". Vojislav eelj, koji se tokom uvodne rei tuilatva esto ironino smekao, e sutra odrati svoju uvodnu izjavu. Mada je tuiteljica Dal umesto odobrena 4 danas govorila nepuna 3 sata, eelj je najavio da e sutra do kraja iskoristiti svoja 4 sata. NESHVAENI MIROTVORAC VOJISLAV EELJ HAG, 08.11.2007. Tvrdei da je "poznat po tome to ne pria gluposti", Vojislav eelj je u etvoroasovnoj uvodnoj izjavi na poetku suenja za zloine u Hrvatskoj, Voj-vodini i BiH, sudijama, publici i iroj javnosti odrao "krae kurseve" iz meunarodnog i krivinog prava, istorije, lingvistike, religije i drugih oblasti za koje se smatra ekspertom. Sudije Antoneti/Antoneti,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Latanci/Lattanzi i Harhof/Harhoff su, tako, dobili priliku da se iz prve ruke upoznaju sa retorikom vetinom i estinom lidera srpskih radikala koji se, pored ostalog, tereti da je govorom mrnje lino poinio zloine na nekim mestima, dok je na drugim podstakao svoje sledbenike na zloinako ponaanje. eelj, poput Miloevia pre njega, "ne priznaje" Haki tribunal, smatra ga "nelegalnim nelegitimnim sudom izrazito anti-srpske orijentacije", osporava koncept udruenog zloinakog poduhvata, a govor mrnje otpisuje kao "izmiljeno krivino delo." U istom delu uvodne izjave eelj je, usput, negirao genocid u Srebrenici, tvrdei da je po njegovim saznanjima tamo streljano oko hiljadu ratnih zarobljenika to "jeste grozan zloin ali nije genocid." Zamerajui tuilatvu "nerazumevanje koncepta Velike Srbije" sa poznatim zapadnim granicama na liniji Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica, eelj je objasnio da on ne podrazumeva proterivanje nesrba sa tih prostora, ve njihovo "nacionalno osveivanje" kako bi svi shvatili da su zapravo Srbi i kako bi se uspostavila "bratska sloga i jedinstvo Srba pravoslavaca, Srba katolika, Srba Muslimana, Srba protestanata i Srba ateista" koji svi, dodao je, "govore srpskim jezikom." Govori kojima je, po tuilatvu, optueni lider radikala podsticao na vrenje zloina zapravo su, objasnio je danas eelj, njegova "upozorenja" ili ak "mirotvoraki napori, izreeni malo otrijim reima", kojima je nastojao da sprei napade na Srbe u Hrvatskoj ili BiH. uvene "zarale kaike" kojima je pretio Hrvatima su "aljivo upozorenje" ili "crni humor." eelj ne negira da je Srpska radikalna stranka (SRS) okupljala, opremala, obiavala dobrovoljce i upuivala ih na frontove u Hrvatskoj i BiH, ali tvrdi da su svi bili pod komandom JNA i da niko od njih nije poinio ni jedan od zloina navedenih u optunici. eeljevi dobrovoljci su, tvrdi, povueni iz Vukovara pre masakra u Ovari za kojeg tereti tadanjeg naelnika vojne bezbednosti Aleksandra Vasiljevia koji je hrvatske zarobljenike prepustio lokalnim teritorijalcima. Zloini u Voinu, Bijeljini, Brkom, Bosanskom amcu, Zvorniku, irem podruju Sarajeva, Mostaru i Nevesinju se, po eelju, ili nisu dogodili, ili su ih poinili "Arkanovci", "Mauzerovci", "Srpska garda" Vuka Drakovia ili "lokalni etnici" s kojima on i SRS nisu imali nikakve veze. Na kraju uvodne izjave, eelj je izrazio aljenje to mu Tribunal ne moe izrei smrtnu kaznu, da bi kao njegov "prijatelj Sadam Husein smru zapeatio" ideologiju srpskog nacionalizma i uinio je besmrtnom. Poto ne
316
317
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija moe smrtna, zatraio je da mu se odmeri najstroa mogua kazna jer je uveren da e, to kazna bude vea njegova ideologija biti snanija. Nakon uvodne izjave optuenog suenje je prekinuto do 11. decembra ove godine kada e se pred sudom pojaviti prvi svedok optube. EELJEVO "ZAGOVARANJE I OPRAVDAVANJE NASILJA" HAG, 11.12.2007. Dokazni postupak optube na suenju Vojislavu eelju, optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, otvoren je danas svedoenjem amerikog sociologa Entoni Oberala/ Anthony Oberschall, koji je za potrebe tuilatva sainio izvetaj o tome kako je lider srpskih radikala svojom nacionalistikom propagandom "zagovarao i opravdavao nasilje Srba protiv nesrba." Analizirajui sadraj vie od 400 eeljevih tekstova, govora, radio i televizijskih obraanja i novinskih intervjua u periodu od 1990. do 1994. godine, Oberal je ustanovio da se u njima neprestano ponavljaju iste poruke o viktimizaciji i pretnjama sa kojima je suoen srpski narod. Tim porukama je eelj, prema Oberalu, podsticao okvir "nacionalistike krize" u etnikim odnosima i pruao "moralno opravdanje za kolektivno nasilje." Tipian eeljev diskurs "ksenofobinog nacionalizma", opisao je sve-dok, po pravilu poinje "glorifikacijom Srba" kao "velikog naroda" koji je esto kroz istoriju bio rtva spoljnih i unutranjih neprijatelja i trpeo uasne neprav-de, a koji je i danas suoen sa "pretnjama". Najee "strane pretnje", prema e-eljevim porukama, dolaze od Zapada i zapadnih sila, zatim od Evrope i Evr-opske unije, a slede ih Vatikan, Maarska, Turska, Albanija i drugi neidentifi-kovani strani izvori. Izvori "unutranjih pretnji" su jo raznovrsniji: predvode ih druge etnike ili verske grupe Hrvati, Slovenci, kosovski Albanci i musliman-ski fundamentalisti a slede komunistiki reim, srpske komunistike voe, nepatriotski srpski mediji, razni izdajnici srpskog naroda i jedan broj konkretnih politikih voa s kojima se eelj u odreenim periodima razilazio. Prema eelju, nastavio je Oberal, krajnja opasnost s kojom su suoeni, daje Srbima opravdanje da pribegnu ekstremnim merama kako bi se zatitili. To nasilje je opravdano jer se, po eelju, radi o samoodbrani i predstavlja odgovor na nasilje koje su zapoeli drugi. Mada negira da je ono usmereno protiv civila, eelj priznaje da su civilne rtve neophodne, ali opravdane zbog krajnje opasnosti s kojom se suoavaju Srbi. Za eeljev diskurs "ksenofobinog nacionalizma" je, po Oberalu, karakteristino i odbacivanje bilo kakvog kompromisa. Od manjina u Srbiji
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ili na "srpskim teritorijama" definisanim famoznom eeljevom linijom Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica se zahteva "apsolutna lojalnost" i "potpuno potinjavanje" srpskoj veini, a oni koji to ne prihvataju moraju da se "spakuju i napuste Srbiju." Ove Oberalove zakljuke tuiteljica Kristin Dal/Christine Dahl je danas ilustrovala odgovarajuim video insertima iz javnih govora i televizijskih nastupa Vojislava eelja, kao i citatima iz njegovih novinskih intervjua. Optueni eelj e sutra unakrsno ispitivati amerikog sociologa. DA LI BI EELJEV "GOVOR PRETNJI" BIO KANJIV U AMERICI? HAG, 12.12.2007. Ameriki sociolog Entoni Oberal/Antony Oberschall je danas zakljuio svoje izlaganje o uticaju nacionalistike propagande Vojislava eelja na zloine protiv nesrba u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini. eelj je, kae Oberal, u javnim nastupima izmeu 1990. i 1994. godine iznosio brojne pretnje i "nasilne poruke", pre svega Hrvatima i Muslimanima, poput onih o "amputaciji Hrvatske" i tvrdnji da e u BiH i Hrvatskoj "tei reke krvi", ime je uticao na poinjenje zloina, pre svega od strane dobrovoljaca koje je regrutovala Srpska radikalna stranka. Ilustrujui Oberalovu tvrdnju o vezi izmeu javnih nastupa optuenog i ponaanja dobrovoljaca, optuba je u dokaze uvela nekoliko video snimaka iz novembra 1991. godine pre i posle pada Vukovara. Prvo je prikazano eeljevo obraanje dobrovoljcima u Beogradu pred odlazak na front, a zatim i snimak njihovih izjava iz samog Vukovara. Njihova objanjenja zato su doli u Vukovar i ta je njihov zadatak, ukazao je Oberal, predstavljaju puko ponavljaje eeljevih fraza iz tog vremena. Poetak unakrsnog ispitivanja eelj je posvetio "osporavanju kredibili-teta svedoka". Optueni, kome je dozvoljeno da se sam zastupa, je prvo rekao da je "malo neobino" da je Oberal kao diplomirani fiziar doktorirao sociolo-giju, a onda mu postavio i nekoliko pitanja iz fizike. Svedokovi odgovori, po eelju, rue svedokov kredibilitet i dokazuju da "nije nikakav fiziar". Optueni tvrdi da je Oberalova analiza nepotpuna, jer nije proitao niz njegovih knjiga, a pre svega one koje, po eelju, dokazuju odgovornost sadanjeg i bivih rimskih papa za sve zloine na podruju bive Jugoslavije. Kada je uo neke od naslova, Oberal se nasmejao i rekao da je zahvalan tuiocu to mu nije dao eeljeva sabrana dela na uvid,
318
319
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija poto "i inae ne ita naunu-fantastiku, a kamoli prilikom izrade strune analize". Na pitanje optuenog zato u svom izvetaju ne pominje govor mrnje, svedok je odgovorio da se taj termin u svakodnevnom govoru koristi "na neodreen nain" i da je zato u svom radu koristio termin "govor pretnji", koji je, po njemu, eelj esto koristio u svojoj nacionalistikoj retorici. Potom je optueni sugerisao da po zakonu Sjedinjenih Drava, iji je svedok dravljanin, "govor pretnji" ne bi bio kanjiv, kao ni drugi fragmenti njegovih nastupa iz vremena rata u Hrvatskoj i BiH, poput "glorifikacije prihvaene grupe" ili "pozivanje na nasilje i nasilne promena granica". Oberal je pojasnio da to zavisi od konteksta u kojem se izgovaraju "zapaljivi govori". Ako je re o mirnodopskim uslovima, onda, kae, na televiziji u skladu sa pravom na slobodu govora moete rei ta god elite, ali ako se na nasilje poziva u uslovima rata i ubijanja civila, onda bi to predstavljalo krivino delo, zakljuio je ameriki profesor, ije e unakrsno ispitivanje eelj nastaviti sutra. LEKCIJE "ZBRKANOM I ZBUNJENOM" EELJU HAG, 13.12.2007. Drugog dana unakrsnog ispitivanja Entoni Oberala/Anthony Oberschall, Vojislav eelj je nastojao da ospori neke od izvora na koje se ameriki sociolog pozivao u svojoj ekspertizi "nacionalistikog diskursa" kojim je optueni lider srpskih radikala, prema njegovim nalazima, "zagovarao i opravdavao nasilje protiv nesrba." Budui da u delu svog ekspertskog izvetaja Oberal citira neke od zakljuaka Tadeua Mazovjeckog/Tadeusz Mazowiecki o ulozi srpskih medija u podsticanju mrnje prema drugim nacionalnostima, optueni je biveg izvestioca UN za ljudska prava nazvao "laovom" i "prevarantom" jer je u jednom od svojih izvetaja naveo da je eelj "zagovarao deportaciju Maara iz Vojvodine", to on, navodno, nije nikad inio. Oberal nije time iznenaen jer je, kako je rekao, "normalno da eelj tako etiketira ljude" eelj je, zatim, osporavao Oberalov zakljuak da se u svom propagandnom delovanju sluio neistinama, dezinformacijama i pogrenim predstavljanjem istorije kako bi pojaao oseaj "viktimizacije Srba." Poto je ameriki sociolog odgovorio da je u svom izvetaju ukazao na kontrast izmeu broja rtava koje navodi eelj i podataka do kojih su doli demografi ili udruenja rtava, optueni je uzvratio da on operie samo "slubenim podacima" o 1,7 miliona rtava u II svetskom ratu i 600
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija do 700 hiljada rtava ustakog logora u Jasenovcu. eelj osporava pouzdanost procene beogradskjog demografa Srana Bogosavljevia na koje se u svom izvetaju poziva Oberal a prema kojoj je na prostoru bive Jugoslavije u II svetskom ratu stradalo najmanje 896.000 a najvie 1.200.000 ljudi. Osporava, takoe, i podatke udruenja jasenovakih rtava prema kojima je u zloglasnom ustakom logoru stradalo izmeu 80 i 100 hiljada ljudi. Podacima tog udruenja se, smatra eelj, ne moe verovati budui da je u Hrvatskoj, da ga finansira hrvatska vlada i okuplja iskljuivo hrvatske rtve, poto su jedino oni "mogli ivi da izau iz Jasenovca." Nije komentarisao Oberalovo objanjenje da udruenje ne ine mrtvi, ve potomci rtava, meu kojima ima Srba, Roma, Hrvata i Jevreja. Poto je ameriki sociolog u izvetaju naveo i eeljeva "uporna upozorenja Srbima na pretnje panislamizma i muslimanskog fundamentalizma", optueni ga je danas pitao da li smatra da pretnje nisu bile realne. Oberal je potvrdio da to stoji u njegovom izvetaju, navodei da se oslonio na delo grupe autora koji su analizirali diskurse o "dihadu", "mudahedinima", "panislamskim ekstremistima" ... na televizijama Beograd i Pale tokom rata u BiH. Pitanjem "da li smatra da postoji muslimanska nacija", eelj je amerikog profesora sociologije izazvao da mu odri malu lekciju. Objasnio mu je da u Bosni, jo od 17. veka, postoje ljudi koji sebe zovu muslimanima ili koje sebe identifikuju kao muslimane. Od kljunog znaaja, po Oberalu, nije da li je neko to zvanino priznavao ili ne, ve kako su oni sebe sagledavali i kako su ih drugi prepoznavali kao narod. Ukazujui da o tome dri predavanja svojim studentima, Oberal je izrazio aljenje to ih eelj nije sluao jer bi, kako je zakljuio, bio manje "zbrkan i zbunjen u svojim razmiljanjima o tim temama." Suenje Vojislavu eelju e se, kako je danas saopteno, nastaviti nakon zimske sudske pauze, 8. januara 2008. godine. TUILAC TRAI IZUZEE DANSKOG SUDIJE IZ VEA KOJE SUDI EELJU HAG, 08.01.2008. Tuiteljica Kristin Dal/Christine Dahl je na poetku dananje rasprave na suenju Vojislavu eelju zatraila povlaenje ili opoziv danskog sudije Frederika Harhofa/Harhoffa iz vea koje sudi lideru srpskih radikala, optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini.
320
321
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tuilatvo je ovaj neoekivani zahtev obrazloilo injenicom da je sudija Harhof kao aktivista Helsinkog odbora Danske - 1993. godine uestvovao u uzimanju izjave od Isaka Gaija/Gashi, jednog od svedoka optube u predmetu protiv Vojislava eelja. Budui da je na taj naini bio "ukljuen u istragu" Harhof, po miljenju tuilatva, ne moe sada da "u istom predmetu sedi kao sudija", jer to ne bi bilo u skladu sa naelima sudijske nezavisnosti i objektivnosti. Optueni se suprostavio zahtevu za izuzee sudije Harhofa, ukazujui da tuilatvo time eli da dobije na vremenu kako bi se bolje pripremilo za suenje. Helsinki odbor, po eelju, nije pravosudni organ ve nevladina organizacija i nije sprovodio istragu ve je vrio "politiko anketiranje", tako da izjave koje je on uzimao "nisu relevantne za sud." Budui da bi Gai trebalo da svedoi o dogaajima u Brkom i Bijeljini u prolee 1992. godine koje je po nalogu Pretresnog vea tuilatvo iskljuilo iz saete optunice njegove izjave su, smatra eelj, "besmislene." O istim je dogaajima Isak Gai nekadanji jugoslovenski reprezentativac u veslanju svedoio na suenjima Duku Tadiu, Slobodanu Miloeviu i Momilu Krajiniku, i u tim se prilikama ogradio od svoje "danske izjave", tvrdei da sadri mnotvo greaka i stvari koje on nije rekao. Njegovim iskazom tuilatvo eli da ukae na "obrazac ponaanja" optuenog eelja i dobrovoljaca Srpske radikalne stranke u istonoj BiH u prolee 1992. godine. O zahtevu tuilatva za povlaenje ili opoziv sudije Harhofa, predsedavajui sudija an-Klod Antoneti/Jean-Claude Antonetti e danas obavestiti predsednika suda. Prema Pravilima postupka, predsednik moe da imenuje trolanu komisiju koja e ispitati sluaj ili da sam odredi novog sudiju umesto osporavanog Danca, a moe i da odbaci zahtev, odnosno odlui da se suenje nastavi pred veem u istom sastavu. Ta odluka bi, kako se oekuje, mogla da bude saoptena ve na sutranjem nastavku suenja Vojislavu eelju. IMENOVANA KOMISIJA ZA "SLUAJ HARHOF" HAG, 09.01.2008. Predsednik Hakog tribunala sudija Fausto Pokar/Pocar imenovao je trolanu komisiju koje e razmotriti osnovanost tuioevog zahteva da se danski sudija Frederik Harhof/Harhoff izuzme iz sastava Pretresnog vea koje sudi lideru srpskih radikala Vojislavu eelju. Komisiju ine sudije Liu
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Daun/Daqun iz Kine, Teodor/Theodor Meron iz Sjedinjenih Drava i OGon Kvon/Kwon iz Koreje. Izuzee danskog sudije tuilatvo je zatrailo zbog toga to je Harhof 1993. godine kao aktivista Helsinkog odbora svoje zemlje uestvovao u uzimanju izjave od Isaka Gaija, tadanjeg izbeglice u Danskoj a sada jednog od svedoka optube u predmetu protiv Vojislava eelja. Zadatak trolane sudijske komisije je da razmotri da li su nezavisnost i nepristrasnost sudije Harhofa dovedeni u pitanje time to je pre 15 godina bio u kontaktu sa svedokom optube u predmetu u kojem presuuje. U sluaju da komisija podri zahtev tuilatva, predsednik Tribunala e imenovati novog sudiju u sastav "eeljevog vea". Odluka trolane sudijske komisije je konana i ne podlee albi. PREKID NA SUENJU VOJISLAVU EELJU HAG, 09.01.2008. Suenje Vojislavu eelju je privremeno prekinuto, do odluke predsednika Tribunala o zahtevu tuilatva za izuzee danskog sudije Frederika Harhofa/Harhoff iz sastava Pretresnog vea pred kojim se sudi lideru srpskih radikala, optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. Tuilatvo je, podsetimo, na jueranjoj raspravi podnelo takav zahtev zbog injenice da je sudija Harhof, kao tadanji aktivista Helsinkog odbora Danske, 1993. godine uestvovao u uzimanju izjave od Isaka Gaija, jednog od svedoka optube u predmetu protiv Vojislava eelja. Tuilatvo smatra da je Harhof na taj nain bio "ukljuen u istragu", pa sada ne moe da "u istom predmetu sedi kao sudija." Predsedavajui sudija Antoneti/Antonetti je o zahtevu tuilatva podneo izvetaj predsedniku Tribunala, prilaui uz to i izjavu sudije Harhofa, kao i transkript jueranjeg zasedanja, a tuilatvo je u meuvremenu podnelo i pismeno obrazloenje svog zahteva. Prema Pravilima postupka, predsednik Tribunala moe da imenuje trolanu komisiju koja e ispitati sluaj ili da sam donese odluku i prihvati ili odbaci zahtev za izuzee sudije. U sluaju da zahtev bude prihvaen, predsednik Tribunala e imenovati novog sudiju koji e u Pretresnom veu zameniti Harhofa. Na poetku dananje rasprave saoptena je odluka kojom je odbaen zahtev optuenog da se tuilatvu zabrani izvoenje dokaza o dogaajima na etiri lokaliteta - Zapadnoj Slavoniji, Brkom, Bijeljini i
322
323
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Bosanskom amcu - koja su po nalogu Pretresnog vea iskljuena iz saete optunice protiv Vojislava eelja. Vee je potvrdilo svoju raniju odluku da tuilatvo moe da izvodi dokaze koji ukazuju na "dosledni obrazac ponaanja" optuenog i na tim lokacijama, a eelj je danas traio dozvolu da podnese albu na tu odluku. Nova rasprava zakazana je za sutra posle podne, a na koji e se nain ona odvijati zavisie od odluke predsednika Tribunala u sluaju danskog sudije Harhofa. VOJVODA EELJ KAO "IMAGINARNI KOMANDANT" HAG, 15.01.2008. Suenje lideru srpskih radikala Vojislavu eelju je danas nastavljeno, nakon to je predsednik Tribunala prihvatajui preporuku trolane sudijske komisije - odbacio zahtev tuilatva za izuzee danskog sudije Frederika Harhofa/Harhoff. Tuilatvo je, podsetimo, prole sedmice podnelo takav zahtev zbog injenice da je sudija Harhof 1993. godine, kao aktivista Helsinkog odbora Danske, uestvovao u uzimanju izjave od jednog od potencijalnih svedoka optube u ovom predmetu. Trolana sudijska komisija je, meutim, zakljuilo da je sudija Harhof bio "relativno periferan uesnik" u pripremi izvetaja Helsinkog odbora koji se "tek uzgred dotie" predmeta Vojislava eelja. Prvi svedok optube u nastavku suenja je Goran Stopari iz ida, koji se u jesen 1991. godine kao dobrovoljac Srpske radikalne stranke (SRS) borio najpre u Teritorijalnoj odbrani Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, zatim u jedinici Leva supoderica u Vukovaru i drugim etnikim formacijama angaovanim1992. i 1993. godine u Istonoj Bosni, da bi "ratniku karijeru" zavrio u zloglasnim "korpionima" u BiH 1995. i na Kosovu 1999. godine. O ratnom putu "korpiona" Stopari je ve svedoio u Hagu na suenju "Kosovskoj estorki", kao i u dva navrata u Beogradu, a ovo je prvi put da pred sudom govori o dogaajima u Vukovaru i masakru u Ovari. Stopari je pristupio dobrovoljcima jer je smatrao da je njegov narod ugroen, u ta su ga uveravali srpski mediji i politiari poput Vojislava eelja i Vuka Drakovia. Ubrzo nakon "vatrenog krtenja" u borbama za Tovarnik, jedinica TO u kojoj je bio je rasformirana, upuen je u Lipovau, na kratak kurs borbe u gradskim uslovima. Obuku su vodili izvesni ovani i jo 3-4 iskusna etnika koji, kako ih je opisao, "kao da su izali iz filmova Veljka Bulajia." Nakon toga rasporeen je u Vukovar, u
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija jedinicu Leva supoderica kojom je komandovao Milan Lanuanin zvani "Kameni", a Stopari je ubrzo postao komandir voda. Stopari je opisao nenajavljenu eeljevu posetu dobrovoljcima pred pad Vukovara. Sproveli su ga do prve borbene linije gde je eelj "simbolino pucao" u pravcu kue u kojoj su mogli da budu poloaji hrvatskih snaga. "Sam njegov dolazak nas je ohrabrio" kae Stopari. Mada se u to vreme, kako je rekao, "govorilo da je eelj na glavni komandant", Stopari je to "shvatao imaginarno, poto je JNA komandovala svim jedinicama, a on je samo organizovao dobrovoljce." Nakon pada Vukovara Stopari je, kako kae, "uo da su neki zarobljenici ubijeni u Veleprometu", kao i da je u Ovari dolo do "streljanja irih razmera." Tako je, izmeu ostalog, "uo" da je pripadnik Leve supoderice sa nadimkom "Topola" od nekog vojnog policajca JNA "dobio" dva zarobljena Hrvata, od kojih je jednog ubio a drugog "poklonio" domainu na slavi Svetog Aranela. Nakon to se saznalo da je "Topola" silovao i bacio u bunar jednu zarobljenu devojku, komandant "Kameni" ga je oterao iz jedinice, ali ga je Stopari u prolee 1992. godine sreo u Brkom, gde je komandovao jedinicom dobrovoljaca iz Rume. Prema predraspravnom podnesku tuilatva, kada su ga obavestili o zloinima "Topole" u Vukovaru, eelj je rekao: "ta ja sad mogu da uradim. Razoruajte oveka i poaljite ga kui, umoran je." Stopari smatra da je streljanje zarobljenika u Ovari organizovao Miroljub Vujovi, komandant lokalne Teritorijalne odbrane, a da je u tome bez znanja njihovih pretpostavljenih uestvovalo i nekoliko pripadnika Leve supoderice. Njegovo svedoenje se nastavlja sutra. AGENCIJA ZA ETNIKO IENJE HAG, 16.01.2008. Bivi srpski dobrovoljac Goran Stopari koji je proao sva ratita bive Jugoslavije od vukovarskog 1991. do kosovskog 1999. godine tvrdi da je na "buenje njegove nacionalistike svesti" i odluku da ide u rat "u prilinoj meri" uticao optueni Vojislav eelj. On je, objanjava Stopari, u svojim govorima u leto 1991. godine upozoravao Srbe na pretnju od "povampirenog ustatva i mogueg ponovljenog genocida", nakon ega je on, kako je danas izjavio, zakljuio da je kao "Srbin, ovek i graanin" duan da uzme uea u tome, to jest ratu. Stopari se u jesen 1991. godine prikljuio odredu "Leva Supoderica", ijih je nekoliko pripadnika pred Veem za ratne zloine u Beogradu osueno na viegodinje zatvorske kazne zbog uea u ubistvu
324
325
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vie od 200 Hrvata na Ovari. Ukazujui na vezu "Leve supoderice" sa Srpskom radikalnom strankom, tuilac je predoio dokument iz novembra 1991. godine u kojem naelnik Ratnog taba SRS Ljubia Petkovi zahteva da se svi dobrovoljci SRS stave pod komandu tog odreda. U jednom dokumentu iz tog perioda naelnik Ratnog taba zahteva da svim pripadnicima odreda budu izdate potvrde o ueu u ratu, dok se u drugom predlae unapreenje zapovednika "Leve Supoderice" i Teritorijalne odbrane Vukovara . Stopari je priznao da je tokom borbi na vukovarskom ratitu video nekoliko dokumenata Ratnog taba SRS na stolu komandanta "Leve supoderice" Milana Lanuanina Kamenog, ali nije siguran kakav je bio njihov sadraj, budui da, kako kae, kao komandir voda "nije vrljao po radnom stolu komandanta odreda". Ratni tab je, po optunici, bio pod eeljevom kontrolom. Stopari je potvrdio da je 1991. godine bio na eeljevim mitinzima u idu i oblinjem hrvatskom selu Kukujevci, ali u prvi mah nije mogao ili nije hteo da se seti sadraja njegovih govora. Kada mu je tuilac osveio pamenje navodima iz izjave koju je dao istraiteljima, Stopari se setio da je optueni "imao obiaj da kae da su pojedini Hrvati duni da se isele" i da je zagovarao zamenu kua i imanja izmeu Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj, poto je "svima bilo jasno da vie nema zajednikog ivota." Ono to je eelj zagovarao u svojim govorima, pripadnici njegove stranke su, sudei po Stoparievom iskazu, sprovodili na terenu. Naime, znaajnu ulogu u odlascima hrvatskih stanovnika sela Kukujevci i drugih mesta u Vojvodini imala je agencija za nekretnine "Lasta" iz ida, iji je vlasnik bio lan i finansijer SRS. On je, naime, lokalnim Hrvatima uzimao novac da bi im omoguio da sa Srbima koji su naputali Hrvatsku zamene imanja. Na kraju "biznis-lanca" je opet stajala Srpska radikalna stranka kojoj je, kae svedok, vlasnik "Laste" davao procenat od zaraenog novca. Stoparia e sutra unakrsno ispitivati optueni eelj. PREKID NA SUENJU EELJU HAG, 17.01.2008. Umesto da danas u prvih deset minuta tuilac dovri svoje glavno, a eelj otpone unakrsno ispitivanje biveg dobrovoljca SRS Gorana Stoparia, suenje lideru srpskih radikala je naprasno prekinuto posle nepuna dva asa uglavnom zatvorene rasprave. U prvi deset minuta jutronje rasprave eelj je pred vee izneo nekoliko zahteva. Pored ostalog, traio je da se javnosti obelodani sadraj
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija etrdesetominutne "privatne rasprave" sa poeka jueranjeg zasedanja, kao i da mu tuilatvo dostavi tekst izvesnih SMS poruka o kojima je, oito, bilo rei na toj raspravi bez prisustva javnosti. Ostalo je nejasno ko je i kome uputio te poruke i kakav je bio njihov sadraj. Poto je u sudnicu uveden svedok Stopari, tuiteljica Dal/Dahl je traila prelazak na "privatnu sednicu." Sat kasnije, objavljeno je turo saoptenje Sekretarijata suda da je suenje Vojislavu eelju prekinuto i da e se nastaviti u utorak 22. januara, u vreme koje e biti naknadno saopteno. EELJ I "ETNIKI INSAJDER" HAG, 22.01.2008. "Da je sudbina htela da vi budete predsednik verovatno bi bilo drugaije" rekao je danas svedok optube Goran Stopari, odgovarajui na jedno od pitanja optuenog Vojislava eelja, lidera srpskih radikala optuenog za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. Svedok nije objasnio ta bi to bilo drugaije pod predsednikom eeljem, ali se iz konteksta moglo zakljuiti da veruje kako Srbija u tom sluaju ne bi izgubila ratove i teritorije, koje je izgubila sa predsednikom Miloeviem. Kao dobrovoljac Srpske radikalne stranke (SRS) i pripadnik "korpiona", specijalne jedinice MUP Srbije, Stopari je uestvovao u svim tim ratovima: od Vukovara u Hrvatskoj 1992., preko brojnih ratita u BiH od 1992 do1995., do Kosova 1999. godine. Na eeljevo pitanje da li je ponosan na svoju ratniku karijeru, Stopari je danas rekao da se "nikada nije kajao zbog toga." Optueni to pitanje nije postavio sluajno, ve da bi pokazao kako je tuilatvo "podmetnulo" Stopariu, poto u njegovoj izjavi pie da se inspirisan eeljevom retorikom odluio na "sumanuti in odlaska u rat." Vodei rauna da se ne konfrontira sa svojim bivim sledbenikom a sada svedokom-insajderom, eelj je nastojao da ga prikae kao rtvu tuilatva, koje je Stoparia "potkupilo" ukljuujui ga u program relokacije svedoka i obezbeujui mu udoban ivot na Zapadu sa mesenim "deparcem" od 900 eura, to je gotovo 20 puta vie od invalidnine koju je nakon ranjavanja na Kosovu 1999. godine primao od srpskog MUP do odlaska iz zemlje 2004. godine. Kao krunski dokaz "podmetanja" od strane tuilatva, eelj je citirao delove izjave iz 2006. godine u kojoj Stopari, navodno, koristi "novokomponovane" hrvatske rei kao to su "satnija", "pozornost",
326
327
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "kolovoz" ili "promoviranje." Svedok je potvrdio da on te rei ne koristi, ali je intervenisala tuiteljica Kristin Dal/Christine Dahl, ukazujui da se ne radi o izjavi svedoka, ve o internom memorandumu tuilatva koji je pisan na engleskom jeziku, a zatim je u svrhu obelodanjivanja optuenom prevedena na takozvani BHS (bosanski-hrvatski-srpski) jezik. A taj prevod je, sluajno, zapao nekom "H prevodiocu." Osporavajui uee njegovih dobrovoljaca u masakru u vukovarskoj Ovari u noi 20. novembra 1991. godine, eelj je priloio sudski overene izjave desetak vozaa autobusa koji su nakon pada Vukovara vraali dobrovoljce SRS u Srbiju. Prema tim izjavama, gotovo svi dobrovoljci su do noi masakra ve napustili Vukovar i vratili se u Srbiju. injenicu da je njihov komandant Milan Lanuanin "Kameni" u Beogradu osuen na 20 godina zatvora zbog masakra u Ovari, eelj je danas objasnio rekavi da je "specijalni reimski sud osudio nevinog Kamenog na 20 godina zatvora samo zato da bi se stvorila neka vetaka veza izmeu njega i Kamenog." Unakrsno ispitivanje Gorana Stoparia eelj e nastaviti sutra posle podne. "ETNICI" RAME UZ RAME SA HVO I ABDIEVOM VOJSKOM HAG, 23.01.2008. Goran Stopari, koji kao "etniki insajder" svedoi na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju, zbunio je danas sudije izjavom da se u jesen 1993. godine na strani Hrvata borio protiv Muslimana. Sudijama, naime, nije bilo jasno kako se "eeljev dobrovoljac" iz ida, nakon to se 1991. borio u Vukovaru u sastavu odreda Leva supoderica, a 1992. u Hercegovini kao zamenik etnikog vojvode Vakia, u jesen 1993. godine kao komandir novosadske dobrovoljake ete u sastavu Vojske Republike Srpske (VRS) naao u epu gde se "rame uz rame sa pripadnicima Hrvatskog vijea obrane" (HVO) borio protiv Muslimana, odnosno Armije BiH. "Shvatam vau zbunjenost, ali biete jo vie zbunjeni kada ujete da sam se i sa muslimanskom vojskom borio protiv Muslimana" rekao je sudijama Stopari, objanjavajui da je u epe iao po sporazumu VRSHVO, a da je kasnije na osnovu sporazuma vostva Republike Srpske sa Fikretom Abdiem iao i u podruje Cazinske krajine gde se borio protiv Petog korpusa Armije BiH. "To vam je politika" filozofski je zakljuio Stopari.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj je nastojao da Stoparia ubedi kako je zbog te "saradnje sa Hrvatima" pred kraj 1993. godine iskljuen iz Srpske radikalne stranke, jer se on kao predsednik stranke tada zalagao za saveznitvo sa Muslimanima, a protiv Hrvata. Stopari kae da je u obrazloenju stajalo da nije "na liniji stranke i da opstruie njen rad" i smatra da je to imalo veze time to ga je predsednik njegovog lokalnog odbora SRS optuio da sarauje sa slubom Dravne bezbednosti. No, videvi da je eelju veoma stalo do njegove verzije iskljuenja, Stopari je na kraju "dozvolio mogunost" da je iz SRS iskljuen zato to je saraujui sa Hrvatima "prekrio stranaku politiku." Poto se Stopari 1992. godine sa dobrovoljcima SRS ali ne vie "u sas-tavu" JNA ve VRS borio i na nekim od lokacija na kojima su poinjeni zloini za koje se tereti eelj, optueni mu je danas iz optunice itao paragrafe o zlo-inima u Brkom i na podruju Nevesinja i Mostara, pitajui svedoka da li zna bilo ta o njima. Izuzimajui ubistva koja je u Brkom poinio Goran Jelisi, Sto-pari barem kako tvrdi nije uo ni za jedan od zloina iz optunice. A morao bi kako mu je sugerisao eelj da za njih zna... ako su ih poinili dobrovoljci SRS, budui da im je tada komandovao, kao zamenik vojvode Vakia. Ne dovodei u pitanje same zloine, eelj je odgovornost za njih prebacivao na lokalne paravojne formacije, "samozvane eeljevce" kao i na "Srpsku gardu" Vuka Drakovia koja je u vreme kada su ti zloini poinjeni bila na podruju istone Hercegovine. EELJ ZAOTRAVA TON HAG, 24.01.2008. Vojislav eelj je svom bivem sledbeniku i dobrovoljcu Srpske radikal-ne stranke (SRS) Goranu Stopariu u jueranjem ispitivanju oprostio saradnju sa Hrvatskim vijeem obrane (HVO), odnosno injenicu da se pred kraj 1992. godine "rame uz rame sa Hrvatima borio protiv Muslimana". Danas, meutim, nije mogao da mu oprosti saradnju sa Nataom Kandi, direktorkom beograd-skog Fonda za humanitarno pravo, kojoj je Stopari u avgustu 2003. godine dao izjavu o svom ratnom putu od "etnika" 1991. do "korpiona" 1999. godine. Nakon to se u prva dva dana unakrsnog ispitivanja uzdravao od konfrontacija sa svedokom optube, koji je uzvraao na isti nain i uglavnom se saglaavao sa sugestijama optuenog, eelj je danas zaotrio ton. Optuio je Stoparia da je "sa Nataom Kandi dogovorio kompletno svedoenje", da je ono "projektovano da u celosti bude lano", ali da je tuilatvo tokom viednevnih priprema shvatilo da "niko ne moe da
328
329
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zapamti tolike lai" pa ga je instruiralo da "lae samo za Vojvodinu", a da o ostalom (Vukovaru, Nevesinju, Mostaru, Brkom i drugim ratitima na kojima je bio izmeu 1991. i 1995. godine) "govori slobodno", odnosno onako kako se sea. Stopari je potvrdio da je bio u kontaktu sa Nataom Kandi, da joj je dao izjave i da je izvesno vreme boravio u njenom stanu u Beogradu to mu je, kako je rekao, "spasilo ivot." Kategoriki je, meutim, negirao da ga je Nataa Kandi ili bilo ko drugi instruirao ta e rei istraiteljima tuilatva i kako e svedoiti pred sudom. eelj je pokuao da pred sudom proita pismo koje je Stopari navodno uputio nekom svom poznaniku, a ovaj ga prosledio saradnicima optuenog. Poto mu je to pismo pokazano, Stopari je negirao da ga je on napisao i usprotivio se njegovom javnom itanju, traei od vea da naloi grafoloku ekspertizu kako bi se utvrdilo da on nije autor. Veinom glasova sa predsedavajuim sudijom Antonetijem/Antonetti u manjini vee je odbilo eeljev pokuaj da se pismo proita u sudnici i prihvatilo je zahtev tuiteljice Kristin Dal/Christine Dahl koja je ukazujui da je "podmetanje lanih dokumenata sudu ozbiljna stvar" traila da se navodno pismo oznai za identifikaciju, da joj se da njegova kopija i da se utvrdi ko je stvarni autor. Vee je, takoe, naloilo da se iz transkripta i sa televizijskog snimka rasprave brie deo u kojem eelj pominje naslov neke svoje knjige. Ocenjujui da se tim naslovom "vrea dostojanstvo" osobe koja se pominje, sudija Antoneti je opomenuo eelja da se Tribunal "ne moe koristiti kao sredstvo za dodatno klevetanje" neistomiljenika. EELJ "INTELEKTUALNI POTOMAK" RAVNOGORSKOG POKRETA HAG, 29.01.2008. U ekspertskom izvetaju "Ideologija Velike Srbije u XIX i XX veku", pripremljenom na zahtev tuilatva, nauni saradnik Univerziteta u Nanteru Iv/Yves Tomi konstatuje postojanje "direktne veze izmeu etnikog pokreta iz II svetskog rata i politikog pokreta koji je 1990. godine osnovao Vojislav eelj." Prvog dana svedoenja na suenju lideru srpskih radikala, Iv Tomi je opirno govorio o stvaranju, ideologiji i programu Ravnogorskog pokreta, kao i o etnikoj praksi etnikog ienja sprovoenoj tokom II svetskog rata u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Jedan od ideologa Ravnogorskog pokreta, Stevan Moljevi, je krajem juna 1941.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija godine napisao program za stvaranje "homogene Srbije koja e obuhvatiti celo etniko podruje na kojem ive Srbi" i u kojoj nee biti manjina to e se obezbediti "raseljavanjem i izmenom iteljstva." Osim razmenom stanovnitva, "homogenizacija" srpskog entiteta se, ukazao je Tomi, vrila i etnikim ienjem. U ekspertizi se citiraju dva izvetaja koje je, poetkom 1943. godine, etniki vojvoda urii uputio Drai Mihajloviu. U prvom izvetaju navodi se da su etnici spalili 33 muslimanska sela u Bjelopoljskom srezu i ubili 400 muslimanskih boraca i oko 1.000 civila. Drugi izvetaj odnosi se na etnike operacije u podruju Pljevlja, Foe i ajnia u februaru 1943. godine i sadri reenicu koja nedvosmisleno ukazuje na genocidnu nameru: "Za vreme operacija se pristupilo potpunom unitavanju muslimanskog ivlja bez obzira na pol i godine starosti!" Rezultat je, prema iz-vetaju vojvode uriia, 1.200 ubijenih muslimanskih boraca i "do 8.000 ostalih rtava: ena, staraca i dece", dok su gubici etnika bili 22 poginula i 32 ranjena. Ravnogorski pokret je, prema Tomiu, zastupao ideju "Velike Srbije u Velikoj Jugoslaviji." Velika Jugoslavija obuhvatila bi delove teritorije Bugarske, Rumunije, Maarske, Austrije, Italije i Albanije i bila bi konstituisana na federalnoj osnovi: sastojala bi se od Velike Srbije, krnje Hrvatske i Velike Slovenije. Velika Srbija bi na istoku i jugoistoku obuhvatala Srbiju i Junu Srbiju (Makedonija i Kosovo), kojima je trebalo prikljuiti bugarske gradove Vidin i ustendil; na jugu Crnu Goru, Hercegovinu i severnu Albaniju; na zapadu Bosnu, severnu Dalmaciju, srpske delove Like, Korduna i Banije i deo Slavonije. Dalmatinska obala bi od ibenika do Crne Gore - pripala Srbiji. Krajem osamdesetih, u jeku politike krize koja je dovela do dezintegracije Jugoslavije, ideje Ravnogorskog pokreta je preuzeo i razradio Vojislav eelj. Politiki i ideoloki, navodi u svom izvetaju Iv Tomi, eelj je sebe video kao "direktnog naslednika" Drae Mihajlovia, Stevana Moljevia i Momila ujia koji ga je 1989. godine promovisao u etnikog vojvodu. Po Tomiu, eelj jeste "intelektualni potomak" Ravnogorskog pokreta, od kojeg je preuzeo cilj stvaranja Velike Srbije, etniki to homogenije, to su njegovi sledbenici ostvarivali nasiljnim premetanjem i raseljavanjem stanovnitva. Svedoenje Iva Tomia se nastavlja sutra.
330
331
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija SRBI MANJINA U EELJEVOJ "VELIKOJ SRBIJI" HAG, 30.01.2008. eeljev projekat Velike Srbije sa zapadnim granicama na liniji Karlo-bag-Ogulin-Karlovac-Virovitica ne bi se mogao ostvariti mirnim putem, a bez "razmetanja stanovnitva" Srbi bi teko mogli da budu veina u takvoj dravi. To bi, u najkraem bila sutina odgovora eksperta tuilatva Iva/Yves Tomia na seriju sudijskih pitanja o tome da li su ciljevi Vojislava eelja i njegovog Srpskog etnikog pokreta, odnosno Srpske radikalne stranke, mogli da budu ostvareni na neki drugi nain, osim vojnog, i nekim drugim sredstvima, osim nasiljem. Na poziv tuilatva, Tomi je za suenje eelju pripremio opsean izvetaj o "Ideologiji Velike Srbije u XIX i XX veku", u kojem konstatuje postojanje direktne veze izmeu etnikog pokreta iz II svetskog rata i politikog pokreta koji je 1990. godine osnovao optueni. Stvaranje Velike Srbije politikim sredstvima pregovorima, izborima, referendumom ... po Tomiu bi bilo "izuzetno teko", budui da veliki deo stanovnitva Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slavonije, Krajine i drugih oblasti istono od linije Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica "nije bio naklonjen tom konceptu." O takvim se ciljevima, smatra Tomi, nije moglo pregovarati, budui da je svaka nacionalna zajednica u bivoj Jugoslaviji imala svoje nacionalne projekte, a i sam eelj je govorio da nisu mogui nikakvi pregovori sa "izmiljenim nacijama" kao to su Makedonci i Muslimani, ili sa Hrvatima koje je nazivao "iskvarenim narodom". Tomi nije mogao napamet da odgovori na pitanje kakve bi bile razmere stanovnitva Velike Srbije u sluaju da nakon njenog uspostavljanja ne bude preseljenja i proterivanja drugih naroda. Za precizan odgovor bi, ukazao je, bila neophodna paljiva analiza podataka sa popisa 1991. i 1981. godine, no njemu se ini da "Srbi ne bi bili veinsko stanovnitvo u Velikoj Srbiji." U najboljem sluaju, procenjuje, imali bi "relativnu veinu od 50 ili 51 odsto" pa bi se, tako, "nali u prilino nezgodnom poloaju". Na pitanje sudije Antonetija/Antonetti "da li je mogla postojati teritorijalna Velika Srbija sa 50 odsto nesrba", Tomi je odgovorio da je "razmetanje stanovnitva bilo predvieno", te je podsetio na eeljeve najave da e Srbi koji se nau iza linije Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica (kao to je, po njemu, 200.000 Srba u Zagrebu ili 30.000 u Rijeci) biti razmenjeni za Hrvate koji ive u Srbiji. U govoru u Skuptini Srbije 1.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija aprila 1991. godine eelj je nedvosmisleno zagovarao razmenu stanovnitva kao meru odmazde rekao je Tomi i citirao deo tog govora. "Ako Hrvati ovako masovno isteruju Srbe iz njihovih domova" rekao je tom prilikom eelj "pa ta ekaju Hrvati ovde u Beogradu, ta ekaju Hrvati po Srbiji? Razmena stanovnitva - koliko je Tuman isterao Srba iz Zagreba, toliko mi Hrvata iz Beograda. Koja srpska porodica doe iz Zagreba, lepo na adresu Hrvata u Beograd, pa mu da svoje kljueve, idi tamo u Zagreb, razmena..." Po sudiji Antonetiju, eelj se u tom govoru zalagao samo za "razmenu kljueva" to, kako je primetio, "ne podrazumeva prinudu." Ekspert tuilatva se, meutim, nije sloio sa takvim tumaenjem. Primetio je da je eelj upotrebio glagol "isterati", to ukazuje da "razmena kljueva ipak ne bi bila dobrovoljni in". Francuskog profesora slavistike Iva Tomia sutra e unakrsno ispitivati optueni eelj. SRPSKI PROFESOR I FRANCUSKI MAGISTAR HAG, 05.02.2008. Tim optube koji vodi predmet Vojislava eelja dopunjen je sa jo dvoje amerikih tuilaca: Derilom Mandisem/Deryl Mundis i Lizom Birsej/Lisa Biersay. Mada se danas nije pojavila u sudnici Kristin Dal/Christine Dahl, kau u tuilatvu, ostaje i dalje u predmetu, tako da se ne radi o "zameni tuioca" ve o "proirenju tima optube." Optueni eelj je, inae, u nekoliko navrata na javnim raspravama optuio tuiteljicu Dal da navodno vri pritisak na svedoke njegove odbrane, tvrdei da je jednom od njih "lino upala u kuu" i najavljujui da e je zbog toga tuiti za nepotovanje suda. Umesto Kristin Dal, zavrni deo glavnog ispitivanja Iva/Yves Tomia, autora ekspertskog izvetaja o "Ideologiji Velike Srbije", vodila je Liza Birsej. Ispitivanje se iskljuivo odnosilo na izbore u Srbiji i bivoj SRJ izmeu 1990. i 2000. godine i izborne rezultate eelja i njegove Srpske radikalne stranke (SRS). Tomi je opisao evoluciju eelja od nezavisnog (etnikog) kandidata na predsednikim izborima 1990. godine kada je osvojio oko 90.000 glasova, preko Miloevievog "najomiljenijeg opozicionog politiara" i saveznitva socijalista sa radikalima 1992. i poetkom 1993. godine to mu je donelo titulu "crvenog vojvode", do ponovnog eeljevog pada u Miloevievu nemilost i estoke medijske kampanje socijalista protiv radikala zbog neslaganja oko VensOvenovog/Vance-Owen mirovnog plana.
332
333
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Na poetku unakrsnog ispitivanja, eelj je osporavao da je francuski magistar slavistike uopte kvalifikovan da svedoi o ideologiji srpskog "doktora nauka i redovnog profesora univerziteta." Poto je u njegovoj biografiji proitao da je Tomi krajem devedesetih radio nekoliko studija za francusko Ministarstvo odbrane, eelj je izloio jednu fantastinu konstrukciji kojom svedoka dovodi u vezu sa "antisrpskim lobijem" u Francuskoj i ire. Tomi je, dakle, radio za francusko Ministarstvo odbrane na ijem je elu tada bio "atlantista" Alen Riar/Alain Richard, koji je opet bio blizak premijeru Mielu Rokaru/Michel Rocard, a ovaj je zajedno sa "glavnim savetnikom iptarski teroristike OVK" Mortonom Abramovicem/ Abramovitz osnovao zloglasnu Meunarodnu kriznu grupu. No, to jo nije sve. Od Francuza u upravnom odboru Meunarodne krizne grupe su jo i Simon/Simone Veil i ak Delor/Jacques Delors, kao i Kristin Okren/ Christine Okrent, iji je suprug niko drugi do Bernar Kuner/Bernard Kouchner, kojeg eelj smatra "predvodnikom estoke anti-srpske kampanje u Francuskoj u poslednjih 17 godina!" Doktor eelj e unakrsno ispitivanje magistra Tomia nastaviti sutra. PRAVO PITANJE POGRENOM SVEDOKU HAG, 06.02.2008. U unakrsnom ispitivanju svedoka optube Iva/Yves Tomia, Vojislav eelj je uglavnom nastojao da demonstrira svoje istorijsko i lingvistiko znanje, da bi tek na kraju zasedanja postavio nekoliko pitanja koja se odnose na izvetaj francuskog eksperta. U tom kraem kursu istorije i lingvistike, eelj je krenuo od IX veka, kada je po njemu uspostavljena prva srpska drava, preko srednjovekovne Srbije Stefana Nemanje i prolasku "krstaa" preko nje, Prvog srpskog ustanka i Prvog svetskog rata, pa do uloge kajkavskog, akavskog i tokavskog govora u odreivanju nacionalne pripadnosti grupa na Balkanu. Tek u poslednjih pola sata ispitivanja, eelj se konkretnije pozabavio idejom Velike Srbije i njenim uticajem na politiku koju je od kraja 80-ih vodio, to i jeste glavna tema Tomievog ekspertskog rada. Optueni je prvo nastojao da opovrgne tezu o zloinakoj prirodi Ravnogorskog pokreta Drae Mihailovia, iji je on, po Tomiu, "intelektualni potomak". Svedoka je suoio sa tvrdnjom da su Mihailovievi etnici u vreme Drugog svetskog rata ubili "samo" 10.000 Muslimana, to je, po njemu, bio rezultat odmazde a ne namere da se delovi Bosne etniki oiste. Tomi, meutim, kae da je i on u toku istraivanja doao da te
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija brojke, ali da se ona odnosi samo na period januar-februar 1943. godine, a da je broj muslimanskih rtava ubijenih u etnikim zloinima za sve vreme rata daleko vei. eelja je oito pogodio i deo ekspertskog izvetaja u kojem opisuje njegov odnos sa popom Momilom ujiem koji ga je krajem 80-ih u Sjedinjenim Dravama promovisao u vojvodu, a potom i rainio zbog saradnje sa partijom Slobodana Miloevia. U ispitivanju koje je vie liilo na svedoenje, zbog ega je danas u nekoliko navrata opominjan, optueni je ispriao da ga se uji javno odrekao pod pritiskom Amerikanaca, posle neuspelog pokuaja da mu u Srbiju za savetnika poalje "amerikog pijuna" ora Pricu, danas ambasadora BiH u Americi. Ipak, tvrdi eelj, vojvodsko zvanje mu nikada nije oduzeo, jer o tome ne postoji nikakav pisani dokaz. Tek poslednje eeljevo pitanje se, kako je to i predsedavajui sudija primetio, odnosilo "na sr samog predmeta suenja". On je, naime, optuio Tomia da je u svom izvetaju namerno pravio zabunu izmeu perioda kada su dobrovoljci SRS ili na front samostalno i vremena kada se JNA ukljuila u sukob i pod svoje okrilje prihvatila "eeljevce". Optueni kae da se samo u tom prvom periodu on "eksponirao kao komandant" tih dobrovoljakih jedinica, to bi moglo da znai da odbacuje svaku odgovornost za kasniji period. Na kraju se ispostavilo da je pitanje od kljunog znaaja za suenje postavljeno pogrenom svedoku, pa je sudija Antoneti/Antonetti rekao da e na njega ipak odgovor dati vojni vetak tuilatva Rejno Tunens/Reynaud Theunens ije je svedoenje najavljeno za sledeu sedmicu. Naredni svedok optube e iskaz poeti sutra pod pseudonimom "004" i merama zatite lika i izmene glasa. EELJEV CILJ DOIVOTNA ROBIJA HAG, 07.02.2008. Vojislav eelj je uveren da je u dva dana unakrsnog ispitivanja "razbio" vetaka optube Iva/Yves Tomia i dokazao ne samo da nije kvalifikovan da svedoi o njegovoj ideologiji Velike Srbije, ve i da nije ni objektivan ni nepristrasan. Predsedavajui sudija Antoneti/Antonetti je na poetku dananje ras-prave pokuao da poljulja to eeljevo uverenje, ali bez uspeha. Ukazujui da je njegova obaveza da osigura da optueni ima adekvatnu odbranu, sudija Anto-neti je upozorio eelja da je u unakrsnom ispitivanju Tomia "umesto pitanja, iznosio nepotkrepljene tvrdnje, ija je teina mala ili nikakva." Skrenuo mu je panju da nije dovoljno rei da je neko "lani
334
335
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija svedok", ve je neophodno to i do-kazati, kao i da nema nikakve koristi od tvrdnji da se neto dogodilo na druga-iji nain od onog koji je opisao svedok, ukoliko se to ne potkrepi dokazima. eelj, kome oito nije bilo pravo to mu je sudija u prisustvu njegovih pravnih savetnika oitao lekciju o nainu na koji bi trebalo da vodi svoju odbranu, je uzvratio da ga ne brine to to sudije ne veruju njegovim tvrdnjama, budui da one i nisu upuene njima ve javnosti. Pozvao je i sudije da ne brinu o njegovoj odbrani poto mu je cilj, kako je rekao, da ga osude na doivotnu robiju. Nakon toga optuba je izvela novog svedoka, zatienog pseudonimom VS 004. Iz njegovog se iskaza moglo zakljuiti da je bio funkcioner SDS i SAO Zapadne Slavonije i da se opredelio za miroljubivu opciju, te je iao u Zagreb na razgovore sa tadanjim predsednikom Tumanom u nastojanju da se nae mirno reenje i izbegne rat. Na poetku iskaza, svedok je govorio o osnivanju i delovanju Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj, stvaranju Srpskih autonomnih oblasti (SAO) najpre u Krajini, a potom i u Istonoj i Zapadnoj Slavoniji, svojim odnosi-ma sa Milanom Babiem i Goranom Hadiem, rascepom SDS na demokratsku i ekstremno nacionalistiku opciju, kao i o prvim srpsko-hrvatskim sukobima u Pakracu, na Plitvicama i u Borovo Selu u prolee 1991. godine. Tokom ispitivanja, tuilac je prikazao odlomak iz serije "Smrt Jugoslavije" u kojem se govori o incidentu u Borovo selu: otmici nekoliko hrvatskih policajaca 1. maja 1991. i zasedi u koju su sledeeg dana upale snage poslate da oslobode taoce. U sukobu je poginulo 12 a ranjeno oko 20 hrvatskih policajaca, a eelj je u prikazanom insertu objanjavao novinarima BBC tok operacije i ulogu svojih dobrovoljaca koji su se, prema njegovim reima, suprostavili hrvatskim policajcima u "kritinih prvih pola sata, dok se celo selo nije podiglo na noge." Na pitanje sudija ko je prvi otvorio vatru srpski dobrovoljci ili hrvatski policajci svedok je odgovorio da o tome postoje "dve verzije, dve prie: jedna srpska a druga hrvatska." Nakon toga tuilac je prikazao video snimak mitinga odranog 15. maja 1991. pred Saveznom skuptinom u Beogradu. Dok eelj govori o "pobedi nad ustaama", masa njegovih sledbenika uzvikuje "osveta, osveta" i "ubiemo Mesia..." Svedok je odgovorio potvrdno na tuioevo pitanje da li taj snimak odraava "tipine" eeljeve javne nastupe. "Kad je govorio" opisao je svedok "Hrvatima ga je bilo runo uti, ali je Srbima bilo milo da
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija neko na taj nain titi njihove interese." Iskaz zatienog svedoka VS 004 bie nastavljen u utorak sledee sedmice. PRED RAT, EELJ JE BIO "NEPOZNAT SRBIMA U HRVATSKOJ" HAG, 12.02.2008. Nekadanji funkcioner Srpske demokratske stranke (SDS) u Zapadnoj Slavoniji, koji na suenju Vojislavu eelju svedoi sa zatienim likom i glasom i pod pseudonomom VS 004, je u nastavku svog iskaza rekao da je krajem 1991. i poetkom 1992. godine saznao za zloine u Voinu, Humu, Balincima, etekovcu i drugim selima u Zapadnoj Slavoniji. Mada nema neposrednih saznanja o tim zloinima svedok je uo za premlaivanja i ubistva hrvatskih civila u tim mestima, kao i za paljenja i razaranja hrvatskih kua i katolikih crkava. Ti zloini su, dodao je, pripisivani "eeljevcima" odnosno dobrovoljcima Srpske radikalne stranke (SRS) i lokalnim ekstremistima iz sastava Teritorijalne odbrane. eelj je prigovorio, opisujui taj deo iskaza kao "rekla-kazala", poto svedok govori ta je "uo" ili "saznao".. a ne o tome ta je lino video. Sudije su odbacile prigovor ukazujui da su u Tribunalu prihvatljivi dokazi iz druge ruke, a tuilac je svedokov iskaz potkrepio izvetajem nevladine organizacije Helsinki Vo/Watch u kojem se govori o istim zloinima, kao i krivinom prijavom koju je vojni tuilac Milan Stevilovi podneo protiv poinilaca zloina u Voinu i nekim okolnim selima. Stevilovi, kojeg je svedok opisao kao asnog oveka i oficira, je ubrzo po podnoenju te krivine prijave ubijen u blizini Banja Luke od strane "ekstremnih Srba." Govorilo se, rekao je svedok, "da je turao nos u stvari koje ne bi trebalo da ga interesuju". Na poetku unakrsnog ispitivanja, Vojislav eelj je od svedoka dobio potvrdu da je 1990. godine strah Srba u Hrvatskoj bio posledica postupanja novih hrvatskih vlasti a ne rezultat njegove zapaljive retorike iz Beograda. Svedok je, takoe, potvrdio da je 1990. godine eelj bio "potpuno nepoznat Srbima u Hrvatskoj", koji su na prvim viestranakim izborima glasali za bive komuniste, odnosno Stranku demokratskih promena, a ne za Srpsku demokratsku stranku kojoj su masovno poeli da prilaze tek kada su se osetili "prevarenim od Raana" a "ugroenim od Tumana" eelj je zatim naveo, a svedok potvrdio, vie desetina razloga zbog kojih su se 1990. godine Srbi oseali ugroenim u Hrvatskoj: od Tumanovog dolaska na vlast, "obnavljanja ustake ikonografije" i
336
337
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "rehabilitacije NDH", preko "brisanja Srba iz ustava", donoenja "diskriminativnih zakona" i masovnog otputanja Srba iz dravne slube, do zloina nad srpskim civilima u Sisku, Zagrebu i drugim hrvatskim gradovima. Na slian nain je svojevremeno pokuao da se brani i Milan Marti, bivi predsednik bive Republike Srpska Krajina, ali mu to nije donelo mnogo dobrog, barem u prvom stepenu. Proglaen je krivim po svim takama optunice i osuen je na 35 godina zatvora. EELJEVA PROMAENA ODBRANA HAG, 13.02.2008. Vojislav eelj je danas, u nastavku unakrsnog ispitivanja zatienog svedoka VS 004, ukazao sudijama na "bitnu razliku" izmeu dva perioda: pre i posle ukljuivanja JNA u sukob u Hrvatskoj. Njegove izjave da, kao etniki vojvoda, komanduje dobrovoljcima Srpske radikalne stranke (SRS) i odreuje ciljeve njihovih gerilskih napada odnose se, objanjava eelj, na period pre ukljuivanja JNA u sukob u Hrvatskoj, to se po njemu dogodilo u septembru 1991. godine. Nakon toga, dobrovoljci SRS vie nisu pod njegovom ve pod komandom JNA, primaju platu od JNA, vreme koje su proveli na bojitima u Hrvatskoj uraunava im se u "ratni sta", ako su ranjeni priznaje im se status ratnih invalida, a ako poginu - sahranjuju se uz vojnu muziku i poasnu paljbu JNA. Isto vai i za dobrovoljce SRS u BiH, od poetka rata do 19. maja 1992. godine kada se JNA zvanino povukla i kada je osnovana Vojska Republike Srpske (VRS). Nakon toga, dobrovoljci su u pomo brai preko Drine odlazili "u civilu i bez oruja" i javljali se lokalnoj Teritorijalnoj odbrani ili tabovima VRS koji ih prihvataju, uniformiu, naoruavaju, rasporeuju u svoje jedinice i stavljaju pod svoju komandu. Ovakva odbrana bi imala vie smisla da se eelj po principu komandne odgovornosti tereti za propust da sprei ili kazni zloine dobrovoljaca koji su mu bili potinjeni. eelj se, meutim, po principu pojedinane krivine odgovornosti tereti za uee u udruenom zloinakom poduhvatu u kojem je njegova uloga bila da regrutuje, indoktrinira i usmerava dobrovoljce i podstrekava ih na vrenje zloina. A meu drugim uesnicima tog poduhvata su, po optunici, i JNA i VRS i srpska Teritorijalna odbrana u Hrvatskoj i BiH, kojima je eelj, po sopstvenom priznanju, nakon septembra 1991. preputao komandu nad dobrovoljcima koje je regrutovao.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Zatieni svedok VS 004, nekadanji funkcioner Srpske autonomne oblasti (SAO) Zapadne Slavonije i Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj, je potvrivao sve eeljeve teze o odnosu dobrovoljaca SRS i JNA, kao i sve tvrdnje optuenog o stradanjima Srba u Hrvatskoj: od Jasenovca 1941-1945. godine, preko Medakog depa 1993., do "Bljeska" i "Oluje" 1995. godine. Jedino to nije potvrdio bila je eeljeva tvrdnja da je srpsko rukovodstvo u Kninu potovalo "Vensov plan" koji je zahtevao da se problem Srba u Hrvatskoj rei politikim sredstvima. U Kninu, rekao je svedok, "nisu bili raspoloeni za ozbiljne pregovore i nisu iskoristili mogunost da se mirnim putem pronae neko reenje". Na poetku dananje rasprave svedok je priznao da nije eleo da svedoi protiv eelja zbog "neugodnosti koje je doivljavao na beogradskim ulicama", te da je zato traio zatitne mere kako bi "zatitio svoju porodicu". Pred kraj unakrsnog ispitivanja eelj je, meutim, sugerisao da nema razloga da se identitet svedoka dri u tajnosti, budui da "niko nita ne moe da mu zameri zbog onog to je rekao". VS 004 je, inae, prvi svedok optube kojeg eelj nije optuio da "lae". KAKO JE REGULISANO DELOVANJE NEREGULARNIH JEDINICA HAG, 14.02.2008. Posle iskaza na suenjima Slobodanu Miloeviu, Milanu Martiu i "Vukovarskoj trojki", vojni vetak tuilatva Rejno Tunens/Reynaud Theunens je danas poeo svedoenje i na suenju Vojislavu eelju. Glavne teme njegovog ekspertskog izvetaja su, kako je objasnio, uloga dobrovoljaca Srpske radikalne stranke u ratovima u Hrvatskoj i BiH, odnos optuenog sa dobrovoljcima i njihovo integrisanje u strukture JNA. Izvetaj se, takoe, bavi i ulogom Ratnog taba Srpske radikalne stranke (SRS) u regrutovanju, obuci, naoruavanju i finansiranju dobrovoljaca. Izvori koje je Tunens koristio u pripremi izvetaja su zakonski akti SFRJ, vojni dokumenti JNA i Vojske Republike Srpske, kao i javno dostupni dokumenti poput asopisa SRS "Velika Srbija" i memoarskih zapisa u knjigama biveg naelnika Generaltaba JNA Veljka Kadijevia i lana Predsednitva SFRJ Borisava Jovia. Posebno se, objasnio je, bavio evaluacijom dokumenata odnosno pitanjem njihove verodostojnosti i kredibiliteta. Dobrovoljake jedinice, meu kojima i takozvani eeljevci su, kae Tunens, u poetku delovali nezavisno od regularnih oruanih snaga, ali uz preutno odobrenje srpskih vlasti, iako je njihovo angaovanje bilo
338
339
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nezakonito u normalnim uslovima. Ustav i Zakon o narodnoj odbrani, naime, predviaju da se oruane snage mogu "dopuniti dobrovoljcima" u vanrednom, ratnom ili stanju neposredne ratne opasnosti, koje je "krnje" Predsednitvo SFRJ proglasilo 3. oktobra 1991. godine, kada su dobrovoljake jedinice ve uveliko operisale po Hrvatskoj. Isti organ tek 10. decembra 1991. godine donosi naredbu o angaovanju dobrovoljaca u kojoj se, kako je ukazao Tunens, prvi put u jednom pravnom tekstu govori o "formacijama dobrovoljaca", a ne o dobrovoljcima koji "dopunjuju" oruane snage. Na tuioevo pitanje kakav je bio odnos srpskih vlasti prema dobrovoljakim formacijama koje su regrutovale politike partije, Tunens je odgovorio da je "u najmanju ruku, njima bilo dozvoljeno da postoje". Neke su, istina, bile pod istragom ili je njihov rad bio spreavan to se dogodilo Srpskoj dobrovoljakoj gardi koju je osnovao Srpski pokret obnove ali su dobrovoljake grupe Srpske radikalne stranke, osim sa JNA, po Tunensu, imale dobru saradnju i sa ministarstvima odbrane i unutranjih poslova Republike Srbije, koja su pomagala njihovo naoruavanje, obuavanje, opremanje i upuivanje u podruja na kojima su se vodile borbe. Iskaz vetaka Rejnoa Tunensa se nastavlja u utorak naredne sedmice. PRAVNO "POKRIVANJE" DOBROVOLJACA HAG, 19.02.2008. Dananji nastavak svedoenja vojnog analitiara tuilatva Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens protekao je uglavnom u uvoenju u dokaze brojnih dokumenata iz 1991. godine kojima se regulie upis, prijem i angaovanje dobrovoljaca u oruane snage tadanje SFRJ. Tunens je ponovio da su SRS i jo neke politike stranke poeli da regrutuju dobrovoljce i upuuju ih u Hrvatsku jo u prolee 1991. godine, a da su vlada Srbije, Generaltab JNA i Predsednitvo SFRJ naknadno izmeu avgusta i decembra te godine donosili uredbe, uputstva i nareenja kojima se takvo faktiko stanje "pokriva", odnosno pravno regulie. U dokaze su, takoe, uvedeni i dokumenti SRS u kojima se govori o ulozi stranke i njenog lidera, Vojislava eelja, u regrutovanju, opremanju i upuivanju dobrovoljaca "Srpskog etnikog pokreta" na ratita u Hrvatskoj. Kako se ne bi otkrilo od kojeg ih je izvora tuilatvo dobilo, neki od tih dokumenata uvedeni su na sednicama zatvorenim za javnost. Na javnom delu rasprave je, izmeu ostalog, bilo rei o dokumentu pod naslovom "Osnove vojne organizacije dobrovoljaca SRS." Na eeljev prigovor da je dokument nastao 1994. godine, dakle izvan perioda koji
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pokriva optunica, Tunens je primetio da su odreeni aspekti tog dokumenta kao to su inovi ili vojna struktura dobrovoljakih odreda korieni od 1991. godine. JNA i Vojska Republike Srpske, ukazao je Tunens, nisu priznavali inove kojima su se sluili dobrovoljci SRS i u svojim dokumentima su pojedine komandante dobrovoljakih jedinica opisivali kao "samozvane etnike kapetane", "majore" ili "vojvode". No ti su inovi, po vojnom analitiaru tuilatva, znaili da ti ljudi imaju poziciju autoriteta i moi unutar dobrovoljakih odreda. To se posebno odnosi na in ili zvanje "etnikog vojvode" koje je najistaknutijim komandantima svojih dobrovoljaca dodeljivao sam eelj, kao "najstariji vojvoda u zemlji". Pred kraj dananje rasprave eelj je traio da mu se obelodane dokumenta koje je tuilatvo nedavno dobilo od vlade Srbije, a koja pokazuju da su on i njegova stranka tokom devedesetih godina bili pod nadzorom dravne i vojne slube bezbednosti. Ti dokumenti, po eelju, pokazuju da su mu Miloevi i njegove tajne slube "radili o glavi", te on time namerava da osporava tvrdnju optube da je uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu zajedno sa tadanjim politikim, vojnim i policijskim vrhom Srbije. Tuilac je obeao da e te dokumente obelodaniti optuenom im se sa tim saglasi vlada Srbije. eelj bi sutra trebalo da zapone unakrsno ispitivanje vojnog analitiara tuilatva. TRI IZVORA ORUJA ZA EELJEVE DOBROVOLJCE HAG, 20.02.2008. Izvetaj i svedoenje vojnog analitiara tuilatva Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens o ulozi Vojislava eelja i Srpske radikalne stranke (SRS) u regrutovanju dobrovoljaca i njihovom upuivanju na frontove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine zasnivaju se na brojnim dokumentima iz razliitih izvora: bive Jugoslovenske narodne armije i potonje Vojske Jugoslavije, Ministarstava unutranjih poslova i odbrane Republike Srbije, Vojske Republike Srpske, tabova Teritorijalne odbrane u Istonoj i Zapadnoj Slavoniji, kao i iz same SRS i, naroito, njenog Ratnog taba koji je delovao u periodu koji pokriva optunica. Kada je tuilac danas za neke od prezentiranih dokumenata rekao da potiu iz "arhive SRS", eelj ga je optuio da je do tih dokumenata doao na "nelegalan nain" poto ih tuilatvo "sigurno nije dobilo iz arhive SRS."
340
341
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Dokumenti koje je tuilatvo danas, uz brojne prigovore optuenog, uvrstilo u dokaze odnosili su se uglavnom na ovlaenja Ratnog taba SRS. Radilo se o nareenjima za razmetaj dobrovoljaca, imenovanjima komandanata pojedinih jedinica, zahtevima za isporuke naoruanja i opreme, kao i za isplate novanih naknada dobrovoljcima ili porodicama poginulih pripadnika jedinica SRS. Naoruanje i vojnu opremu dobrovoljci SRS su, rekao je danas Tunens, dobijali iz tri izvora: od JNA odnosno kasnije VJ, zatim od MUP Srbije, kao i od Ministarstva odbrane Srbije. Plate dobrovoljcima je, na osnovu potvrda koje im je izdavao Ratni tab SRS, isplaivala JNA, o emu svedoi i jedan dokument kojim se dobrovoljci koji su se 1991. godine borili u Zapadnoj Slavoniji pozivaju da u odreeno vreme dou u kasarnu JNA "4. Juli" u Beogradu, radi isplate ratnikih zarada. U dokaze su, takoe, uvedena pisma Ratnog taba SRS upuena Ministarstvu za odnose sa Srbima izvan Srbije, kojima se trai finansijska pomo za porodice dobrovoljaca poginulih u Vukovaru. Zanimljivo je da je istom ministarstvu prosleen zahtev lokalne Teritorijalne odbrane u Zapadnoj Slavoniji, kojim se od Ratnog taba SRS trai da uputi dobrovoljce u to podruje. Na poetku dananjeg zasedanja Vojislav eelj je obavestio vee da je iskrsao neki "straan problem", o kojem je zatim punih 45 minuta raspravljano na sednici zatvorenoj za javnost. EELJ SE ODRIE ETNIKA HAG, 21.02.2008. Jedan od glavnih zakljuaka ekspertskog izvetaja vojnog vetaka tuilatva Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens je da su razliite grupe dobrovoljaca, meu kojima i one koje je regrutovala Srpska radikalna stranka optuenog Vojislava eelja, poinile brojna krivina dela nad hrvatskim i muslimanskim civilima od 1991. do 1993. godine. On je danas rekao da je do takvog zakljuka doao pre svega na osnovu dokumenata JNA i Vojske Republike Srpske u koja je imao uvid, a u kojima se dobrovoljci navode kao poinioci zloina nad nesrpskim civilima. Jedan od takvih primera je i telegram izvesnog pukovnika Milana Eremije, pomonika za moral komandanta Prve proleterske divizije JNA sa podruja Vukovara od 23. novembra 1991. godine. U telegramu upuenom Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, Eremija se ali na ponaanje dobrovoljaca i kae da "cilj etnika nije da se bore, nego da pljakaju i sadistiki zloupotrebljavaju nevine hrvatske civile".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj je potom prigovorio na "relevantnost dokumenta", ukazujui da se u njemu "pominju etnici, a ne dobrovoljci SRS." Vetak Tunens odgovara da je zakljuio da se ovde radi o eeljevcima odnosno dobrovoljcima SRS, poto se zna da su u toku rata i sami sebe nazivali "etnicima". Osim u Vukovaru, Tunens kae da se iz dokumenata JNA i VRS vidi da su eeljevi dobrovoljci uestvovali u zloinima u zapadnoj Slavoniji, bosanskim gradovima Zvorniku, Bosanskom amcu i Brkom, kao i u nekim sarajevskim optinama. Poetak unakrsnog ispitivanja protekao je u nastojanjima Vojislava eelja da ospori kredibilitet vojnog analitiara tuilatva, odnosno da ukae na njegovu navodnu pristrasnost. "Stepen bliskosti" Tunensa i tuilatva se, po eelju, vidi iz visine njegove plate, zbog ega je insistirao da svedok sam kae kolika su mu primanja. Tunens odgovara da njegova primanja nisu ni u kakvoj vezi sa ekspertskim izvetajem koji je sainio za potrebe suenja eelju, te da angaman u tuilatvu nije bio prepreka da kao vetak svedoi i na suenjima Slobodanu Miloeviu, Milanu Martiu i Vukovarskoj trojki. U nekim od tih predmeta Pretresno vee je izriito odbacilo prigovore odbrane na Tunensovu "bliskost" sa tuilatvom. Unakrsno ispitivanje vojnog analitiara tuilatva eelj e nastaviti u utorak sledee sedmice. EELJEVCI KAO "SUBJEKT OPTENARODNE ODBRANE" HAG, 26.02.2008. Nakon to je u bivoj Jugoslaviji 1990. godine umesto jednopartijskog uspostavljen viepartijski sistem, Srpska radikalna stranka (SRS) je preuzela deo uloge koja je u sistemu optenarodne odbrane pripadala Savezu komunista Jugoslavije (SKJ) rekao je danas Vojislav eelj u nastavku unakrsnog ispitivanja Rejnoa Tunensa/Renaud Theunens, vojnog analitiara tuilatva. Tunens je, podsetimo, za potrebe tuilatva pripremio ekspertski izvetaj o ulozi optuenog eelja i njegove SRS u regrutovanju, obuci, naoruavanju i finansiranju dobrovoljaca i njihovom angaovanju u ratovima u Hrvatskoj i BiH. Prema Tunensu, SRS je jo u prolee 1991. godine poela da dobrovoljce upuuje u Hrvatsku, dok su vlada Srbije, Generaltab JNA i "krnje" Predsednitvo SFRJ tek naknadno izmeu avgusta i decembra te godine donosili uredbe, uputstva i nareenja kojima se takvo faktiko stanje pravno "pokriva".
342
343
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj, meutim, to pobija, pozivajui se na to da su svi punoletni graani, kao i sve drutvene institucije ukljuujui i politike partije bili "subjekti" u sistemu optenarodne odbrane. Ako je u jednopartijskom sistemu SKJ imao posebnu ulogu u sferi odbrane, zato SRS sa svojim dobrovoljcima upitao se danas eelj "ne bi bila subjekt odbrane zemlje nakon to je nestao SKJ?" Tunens smatra da to nije bilo mogue zato to se u zakonima iz tog vremena nigde ne pominje uloga politikih stranaka u regrutovanju dobrovoljaca. Tadanji Ustav i Zakon o narodnoj odbrani su, istina, predviali mogunost da se oruane snage "dopune dobrovoljcima", ali samo u vanrednom, ratnom ili stanju neposredne ratne opasnosti, koje je proglaeno tek u jesen 1991. godine. eelj to ne prihvata i ukazuje da su u bivoj Jugoslaviji "postojali posebni dobrovoljaki odredi u okviru sistema optenarodne odbrane", dokazujui to na sopstvenom primeru. Tvrdi, naime, da je 1972. godine kao uenik treeg razreda gimnazije u Sarajevu bio lan dobrovoljakog odreda i, ak, na jednoj smotri nosio pukomitraljez. A kasnije je, kao predsednik Fakultetskog odbora Saveza studenata, takoe u Sarajevu, formirao studentsko-nastavni dobrovoljaki odred "Moa Pijade." Po eelju, nema razlike izmeu dobrovoljakih odreda koje su, kao politike organizacije, formirali krajem sedamdesetih Savez studenata a poetkom devedesetih Srpska radikalna stranka. Unakrsno ispitivanje vojnog analitiara tuilatva eelj e nastaviti sutra. NISU SVI ETNICI "EELJEVCI" HAG, 27.02.2008. U dananjem nastavku unakrsnog ispitivanja Vojislav eelj je od vojnog analitiara tuilatva Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens "iupao" potvrdu da je u sukobima u Hrvatskoj i BiH bilo formacija koje su se nazivale etnikim a koje nisu imale nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) i njenim dobrovoljcima. Tunens je, takoe, potvrdio da je bilo i "samozvanih etnika", takoe bez veze sa SRS, kao i da su druge politike stranke poput Srpskog pokreta obnove Vuka Drakovia ili Narodne stranke Milana Parokog sledile etniku tradiciju i proglaavale etnike vojvode. Nakon to je prethodnih dana ukazivao da su dobrovoljci SRS u Vukovaru i drugim slavonskim mestima nakon septembra 1991. godine bili pod komandom JNA, eelj je danas dokazivao da su odredi Srpskog
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija etnikog pokreta u podruju Sarajeva i Bijeljine bili u sastavu i pod komandom vojske ili policije bosanskih Srba. Komandanti tih odreda Slavko Aleksi, Branislav Gavrilovi i Vasilije Vidovi su prema dokumentima koje je priloio eelj, bili oficiri vojske ili policije bosanskih Srba. eelj ih je, istina, 1993. godine zbog ratnih zasluga proglasio etnikim vojvodama, ali to, kako je ukazao, ne znai da su bili pod uticajem centrale SRS u Beogradu. Poto tuilatvo nije ni pokualo da ospori da su navedene etnike vojvode bile pod komandom VRS i uticajem lokalnih odbora SRS, eelj je smatrao da je time oborio taku optunice koja ga tereti za zloine etnika u irem podruju Sarajeva. Tuilac Matijas Markusen/Mathias Marcussen, meutim, ne misli tako pa je eelja podsetio da ga optunica tereti za uee u udruenom zloinakom poduhvatu u cilju stvaranja etniki homogene Velike Srbije putem proterivanja i prinudnog preseljavanja nesrba iz velikih delova teritorije Hrvatske i BiH. Neke od zloina su, objasnio je tuilac, poinili ljudi pod komandom optuenog, dok su druge poinile snage koje nisu bile pod njegovom komandom, ali su delovale u okviru istog plana radi ostvarenja istog cilja udruenog zloinakog poduhvata iji je eelj bio lan. U zavrnom delu dananjeg unakrsnog ispitivanja vojnog analitiara tuilatva eelj je svim silama nastojao da diskredituje nekadanjeg efa kontraobavetajne slube JNA Aleksandra Vasiljevia, optuujui ga za planiranje vojnog pua i "podmetanje zloina" najpre hrvatskoj a zatim i srpskoj strani. Takoe ga je optuio i za pljaku nekoliko miliona nemakih maraka iz Vukovarske banke, a indirektno i za predaju vie od 200 ratnih zarobljenika lokalnoj Teritorijalnoj odbrani, koja ih je zatim pogubila na Ovari. Iz estine s kojom se eelj obruio na Vasiljevia dalo bi se zakljuiti da bi se bivi vojni obavetajac mogao uskoro pojaviti u hakoj sudnici, kao svedok optube u predmetu lidera srpskih radikala optuenog za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. KAKO JE EELJ "OBORIO" OPTUBU ZA VOJVODINU HAG, 28.02.2008. Nakon to je u prethodna tri dana unakrsnog ispitivanja estoko osporavao nepristrasnost i omalovaavao strunost vojnog analitiara tuilatva Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens, optueni Vojislav eelj ga je danas pohvalio da je "njegov najbolji svedok", obeavi mu da e ga
344
345
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ukoliko zbog tog komplimenta ostane bez posla - zaposliti u svom timu odbrane. Do "preokreta" je dolo nakon to je vojni analitiar tuilatva potvrdio tezu optuenog da u Vojvodini 1992. godine "nije bilo vojnih napada na civilno stanovnitvo." eelj, oito, smatra da je time "oborio" optube za deportacije i prisilno premetanje hrvatskih itelja sela Hrtkovci u Vojvodini, to se u optunici kvalifikuje kao zloin protiv ovenosti. "Ako nije bilo napada" ukazao je eelj nakon Tunensovog potvrdnog odgovora "otpada taj deo optunice". Istim argumentom da nije bilo "oruanog sukoba", to je po Statutu preduslov da bi se neko delo kvalifikovalo kao zloin protiv ovenosti - eelj od dolaska u Hag nastoji da ospori deo optunice koji se odnosi na Vojvodinu. U jednom trenutku u junu 2004. godine je izgledalo da e u tome uspeti, poto je Pretresno vee pozvalo tuilatvo da se izjasni da li je u Vojvodini postojao oruani sukob i, ako jeste, da prezentira dodatne dokaze za to. albeno vee je, meutim, u septembru 2004. godine prihvatilo argument optube da se pojam "oruani sukob" u odluci Pretresnog vea interpretira u uskom znaenju postojanja "borbi" ili "nasilja", umesto u irem pravnom konceptu "stanja oruanog sukoba", koji je prihvaen u sudskoj praksi Tribunala. A to, u konkretnom sluaju, znai da optuba treba da dokae da je do napada na civilno stanovnitvo Hrtkovca dolo u kontekstu oruanog sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i da je postojala veza izmeu napada na civile u Vojvodini i sukoba u susednim zemljama. Poto je eelj u unakrsnom ispitivanju tvrdio da su zvanja etnikih vojvoda dodeljivana ne samo komandantima dobrovoljaca SRS ve i "istaknutim borcima na svim poljima borbe srpskog naroda", kao i da ta zvanja nisu donosila nikakvu vlast nego samo poast, tuilac je u dodatnom ispitivanju prikazao dva video snimka. Na prvom, od 15. maja 1993. godine, prikazani su proglaenje i polaganje zakletve 18 etnikih vojvoda, kao i eeljev govor u kojem najavljuje da e, u sluaju strane intervencije, hiljade etnika prei preko Drine. U drugom, iz 1994. godine, britanska novinarka u delu Sarajeva pod kontrolom srpskih snaga intervjuie etnikog vojvodu Slavka Aleksia i njegovog "portparola" Srbina iz Njujorka/New York. Njujorki etnik kae da je eelj njihov "politiki voa i sjajan ovek", ali dodaje da je i Slobodan Miloevi "po njemu etnik, mada ga neki smatraju komunistom".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Prikazani snimci, po Tunensu, potvruju da je eelj promoviui etnike vojvode potvrivao "njihov autoritet i presti meu dobrovoljcima". DOBROVOLJACA SU SE PLAILI I SRBI I HRVATI HAG, 05.03.2008. Mladen Kuli je u oktobru 2002. godine, sa zatienim likom i pseudonimom C-60, na suenju Slobodanu Miloeviu svedoio o zbivanjima u Zapadnoj Slavoniji i, posebno, o zloinu nad hrvatskim civilima sela Voin. Prilikom povlaenja pripadnika lokalne teritorijalne odbrane, dobrovoljaca Srpske radikalne stranke i srpskih civila 13. decembra 1991. ubijeno je oko 40 hrvatskih metana Voina. Prema optunici, preiveli su samo oni Hrvati koji su se sakrili i koje grupa lokalnih teritorijalaca i "eeljevaca" nije uspela da pronae. Tuilatvo je planiralo da Kuli o istim dogaajima svedoi i na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju, takoe kao zatieni svedok, ali je on po dolasku u Hag odustao od zatitnih mera, objanjavajui to "promenjenim okolnostima". Na insistiranje optuenog, rekao je da je atmosfera i u Hrvatskoj i u Srbiji danas drugaija nego to je bila 2002. godine i da se, zbog toga, njegova porodica ovog puta saglasila da svedoi bez zatitnih mera. Na eeljevo pitanje da li je smatrao da mu od njega preti neka opasnost, Kuli je odgovorio: "Od vas lino ne, ali od lanova vae stranke da". Kuli je pre rata obavljao razne dunosti u Podravskoj Slatini, jedno je vreme bio direktor Metalne industrije Univerzal, a u maju 1991. godine je kao i mnogi Srbi na poloajima u lokalnoj upravi - razreen dunosti direktora Zavoda za drutveno planiranje i statistiku. Krajem avgusta 1991. godine napustio je Podravsku Slatinu i otiao u Voin, gde je mobilisan u lokalnu srpsku Teritorijalnu odbranu. Tokom njegovog svedoenja, tuilac je uveo u dokaze vie dokumenata lokalnih tabova TO kojima se od Ministarstva za Srbe izvan Srbije trai upuivanje dobrovoljaca u Novsku, Okuane i druga mesta u Zapadnoj Slavoniji. U dokaze je, takoe, uveden i dopis Ratnog taba Srpske radikalne stranke iz Beograda u kojem se navode uslovi pod kojima e SRS upuivati svoje dobrovoljce u Zapadnu Slavoniju. Kuli je opisao posetu Vojislava eelja Voinu u novembru 1991. godine, kao i ponaanje dobrovoljaca SRS kojih su se plaili ne samo hrvatski nego i srpski metani Voina. Poto je Voin napustio 8. decembra 1991. godine, Kuli je o masakru koji se dogodio pet dana kasnije govorio
346
347
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija na osnovu onoga to je naknadno uo od oevidaca ubistva etrdesetak hrvatskih metana. Ubice su, prema njegovim saznanjima, predvodila dvojica maskiranih metana koji su dobrovoljcima iz Srbije pokazivali hrvatske kue u Voinu. Kuli je 1995. godine uhapen u Hrvatskoj i izveden pred sud u Bjelovaru pod optubom da je odgovoran za masakru u Voinu, ali je osloboen zbog nedostatka dokaza. Na tome je na poetku unakrsnog ispitivanja insistirao optueni eelj, tvrdei da se Kuli pred sudom branio tako to je krivicu prebacivao na druge. eelj je, takoe, optuio Kulia da je u septembru 1991. godine bio meu teritorijalcima iz Voina koji su u zaseoku etekovci masakrirali 20 hrvatskih civila, ukazujui da je taj zloin poinjen pre nego to je u Zapadnu Slavoniju doao i jedan dobrovoljac iz Srbije. Kasnije, kada su dobrovoljci doli, "standardna praksa te zloinake grupe iz Voina" je, tvrdi eelj, bila da svoje zloine prebacuju na dobrovoljce iz Srbije. "Niko nije optuivao dobrovoljce bez osnova" odgovorio je Kuli ije se svedoenje nastavlja sutra. PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI HAG, 06.03.2008. Od zavretka jueranjeg glavnog do poetka dananjeg unakrsnog ispitivanja Mladena Kulia, optuenom Vojislavu eelju je, kako kae, u toku noi i jutra faksom stiglo vie izjava aktera dogaaja u Zapadnoj Slavoniji iz 1991. godine o kojima je svedok govorio. Svi oni su, po eelju, osetili potrebu da reaguju na navodne neistine u Kulievom svedoenju, javili se saradnicima optuenog u Beogradu i dali im izjave koje su ovi prosledili u Hag. Faksom su se "javili" komandanti TO Zapadna Slavonija Jovan Trbojevi i TO Podravska Slatina Rajko Boji, zatim "teritorijalac" Pajo Baljak, kao i komandant Ratnog taba SRS Ljubia Petkovi. Svi oni su, suprotno Kulievim tvrdnjama o "problematinom i nasilnikom ponaanju" dobrovoljaca SRS, za "eeljevce" imali samo rei hvale, opisujui ih kao "korektne, disciplinovane" vojnike koji su se "uzdravali od alkohola i ljubazno se ophodili" prema svim stanovnicima, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Pukovnik Trbojevi tvrdi da su dobrovoljci SRS u Zapadnoj Slavoniji bili "grupa za primer", kao i da su se povukli 8. decembra 1991. godine dakle pet dana pre masakra u Voinu gde su, prema njegovim
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija saznanjima, bile "problematine" grupe dobrovoljaca Mirka Jovia i Vuka Drakovia. eelj je u unakrsnom ispitivanju optuio svedoka da se 1995. godine pred sudom u Hrvatskoj branio tako to je krivicu prebacivao na druge i tako isposlovao da bude amnestiran odgovornosti za zloine u kojima je uestvovao. Kuli podsea da je pod optubom za oruanu pobunu i zloine nad hrvatskim civilima proveo u pritvoru sedam meseci i preporuio eelju i sudijama da provere spise sa suenja pred bjelovarskim sudom gde je osloboen usled nedostatka dokaza. Kada mu je proitana izjava Paje Baljka u kojoj nadahnuto hvali dobrovoljce SRS, svedok je rekao da tog oveka lino poznaje i da je nemogue da se on slui "takvim vokabularom". Poto je eelj dozvolio mogunost da su izjavu sroili njegovi pravni savetnici na osnovu razgovora sa svedokom, tuilac je pozvao vee da prekine s "neprihvatljivom praksom" itanja izjava osoba ije tvrdnje nije mogue osporavati u unakrasnom ispitivanju. Vee je, potom, veinom glasova - uz izdvojeno miljenje predsedavajueg sudije Antonetija/Antonetti - odluilo da eelju ne dozvoli da u osporavanju iskaza i verodostojnosti svedoka koristi "faksirane" izjave svojih pristalica i podravalaca. Osim to ga je nazivao izdajnikom, ubicom, laovom i amerikim pijunom, eelj je na samom kraju unakrsnog ispitivanja poeo da se o svedoku izraava vulgarno, to je tolerantnog sudiju Antonetija navelo da prekine takav "neprihvatljiv nain ispitivanja." Nakon Kulia, u sudnicu je uveden zatieni svedok VS 021 bivi zatoenik iz vukovarske Ovare koji se u noi 20. novembra 1991. spasao iskoivi iz kamiona kojim su zatoenici u grupama odvoeni do stratita u Grabovu. Svedoio je po pravilu 92 bis to znai da je njegova pisana izjava uvedena u dokaze. eelju je nakon toga odobren sat i po za unakrsno ispitivanje, ali je on to odbio, naglaavajui da nikada nee unakrsno ispitivati ni jednog svedoka ija se pismena izjava uvodi u dokaze. Sudija je primetio da je to njegovo pravo i zakljuio raspravu. JO JEDAN PREIVELI SA OVARE SVEDOI NA SUENJU EELJU HAG, 11.03.2008. Vilim Karlovi, bivi pripadnik hrvatskog Zbora narodne garde (ZNG) je etvrti put u sudnici Tribunala opisao golgotu kroz koju je u novembru 1991. godine proao u Vukovaru. Danas je svedoio na suenju Vojislavu eelju, a pre toga je, takoe kao svedok tuilatva, iskaz dao u
348
349
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija procesu protiv biveg predsednika optine Vukovar Slavka Dokmanovia, kao i dva puta u predmetu "Vukovarske trojke" oficira bive JNA Mrkia, ljivananina i Radia. U dananjem iskazu je objasnio i zato je na suenju neposrednim poiniocima ubistva oko 200 hrvatskih zarobljenika na Ovari svedoio u odbranu dvojice srpskih dobrovoljaca koji su mu 21. novembra 1991. godine spasili ivot. Kada su sredinom novembra 1991. godine zdruene snage JNA, lokalne Teritorijalne odbrane i doborovoljakih jedinica iz Srbije ule u Vukovar, Karlovi se sklonio u Vukovarsku bolnicu, mislei da je tu najbezbedniji. Iz bolnice je, meutim, izveden 20. novembra ujutro i zajedno sa jo oko 300 hrvatskih vojnika i ranjenika autobusima odvezen u kasarnu JNA, odakle je veina zarobljenih prebaena do hangara na poljoprivrednom dobru Ovara. Tamo je, kae, oformljen palir od oko 150 ljudi koji su rukama, noga, kundacima i ipkama tukli zarobljenike pri ulaskuu u hangar. Karlovi kae da su u tome prednjaili "etnici", ali su uestvovali i vojnici JNA i "teritorijalci". Dok je ekao da ue u hangar svedok je poeo razgovor sa izvesnim vojnikom JNA koji se predstavio kao "tuka". Kada se ispostavilo da imaju zajednikog poznanika, svedok ga je pitao moe li nekako da mu pomogne. Iako se prvo opirao, "tuka" je uz pomo jednog kapetana JNA izveo Karlovia iz hangara. "tukino" pravo ime je, inae, Spasoje Petkovi i na suenju za Ovaru pred beogradskim Veem za ratne zloine mu je dodeljen status "svedoka-saradnika". Karlovi je sa Ovare odveden u preduzee Modateks, gde je prenoio, da bi ujutro 21. novembra bio prebaen na Velepromet gde je sa jo 20 Hrvata zatvoren u zgradu koju su zvali "Stolarija". Tog dana su, po njegovom seanju, "etnici" izveli iz prostorije i potom ubili dva srednovena oveka i jednog deaka od 12-13 godina. Karlovi nije ulazio u to kojoj su jedinici pripadali dobrovoljci koje je nazivao "etnicima", osim to je opisao da su to bili vojnici sa ajkaama, ubarama i kokardama, za koje je verovao da ih regrutuje Srpska radikalna stranka. Svedok je ispriao da su ga 21. novembra predvee tri "etnika" odvela iz Veleprometa u jednu kuu u vukovarksom naselju Petrova Gora. Tu ga je, kae, "oduevljeno" doekalo 20 etnika koji su odmah poeli da ga biju i pale sveama. U maltretiranju su se naroito istakli dobrovoljci pod nadimcima "Belgija" i "eda", a izvesni Miljan ili Smiljan mu je razbio flau o glavu i njome ga isekao po telu. Sve vreme, u kui se nalazila i ena koja je nagovarala "etnike" da ga siluju, a Karlovi nije siguran da li joj je ime Daca ili Jaca. U jednom trenutku u kuu su uli Predrag Milojevi
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "Kinez" i Marko Ljuboja "Mare", naredili da se prestane sa maltretiranjem i posle krae svae uspeli da izvedu Karlovia. Pred beogradskim Veem za ratne zloine Milojevi je prvostepenom presudom osuen na 20 godina zatvora zbog uea u ubistvu oko 200 Hrvata na Ovari, dok je Ljuboja osloboen optubi za isto delo. Kljuni svedok njihove odbrane je bio upravo Karlovi, koji je danas rekao da mu je ao to obojica nisu isloboeni. Posle izvesnog vremena svedok je vraen na Velepromet gde je pod pratnjom JNA 22. novembra sproveden u zatvor u Sremskoj Mitrovici, u Vojvodini. Iz Veleprometa ga je, kae, izveo oficir JNA koji je, kada ga je video tako pretuenog i iseenog, ljutito prokomentarisao: "Do sad smo se borili protiv ustaa, a sada emo morati protiv etnika". Posle estomesenog zatoenitva, Karlovi je u razmeni zarobljenika vraen u Hrvatsku. U izjavi koju je prole nedelje dao istraiteljima optube Karlovi je dopunio svoja ranija svedoenja jednim detaljem, rekavi da misli da su srpske snage pri ulasku u Vukovar preko megafona pozivale na predaju, putajui snimljeno obraanje Vojislava eelja. Poto je optueni zbog toga uloio prigovor, predsedavajui sudija mu je objasnio da je to "pravi primer" teme koju bi trebalo da obradi u sutranjem unakrsnom ispitivanju. KAKO PREPOZNATI "ETNIKE" HAG, 12.03.2008. Na poetku unakrsnog ispitivanja biveg pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde Vilima Karlovia, optueni Vojislav eelj je naglasio da ne spori 90 odsto svedokovog glavnog iskaza u kojem je opisao kako je 20. novembra 1991. godine zarobljen, pa potom u dva navrata spasen sigurne smrti. Kljuna stvar sa kojom se eelj ne slae je, kako je objasnio, nain na koji je Karlovi razlikovao regularne vojnike JNA i "teritorijalce" od "etnika" za koje je verovao da ih je regrutovala Srpska radikalna stranka. Poto ga je vojnik JNA sa nadimkom "tuka" 20, novembra 1991. godine izveo iz hangara na Ovari, neposredno pre egzekucije vie od 200 Hrvata, Karlovi se sledeeg dana ponovo naao u ivotnoj opasnosti poto je odveden u kuu u kojoj ga je doekalo oko 20 vojnika koji su sebe nazivali etnicima. Poto su poeli da ga tuku, peku sveama i seku razbijenom flaom, u kuu su uli Predrag Milojevi "Kinez" i Marko Ljuboja "Mare" i spreili da bude do smrti pretuen. eelj priznaje da su Milojevi, koji je pred beogradskim Veem za ratne zloine prvostepenom presudom osuen na 20 godina zatvora za
350
351
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uee u zloinu na Ovari, i Ljuboja, koji je osloboen za isto delo, bili pripadnici dobrovoljake jedinice SRS Leva Supoderica. Negira, meutim, da su u istoj formaciji bili i vojnici koji su muili svedoka. Pozvao se na zapisnik sa beogradskog suenja za Ovaru na kojem je Milojevi rekao da je jedan od vojnika koji su tukli Karlovia bio iz Vinkovaca u Hrvatskoj, to znai da nije mogao da bude dobrovoljac SRS, budui da su oni bili iz Srbije. Karlovi je osujetio eeljevo nastojanje da i ostale "etnike" iz pomenute kue "upie" u jedinicu formiranu od Srba izbeglih iz Vinkovaca, rekavi da mu se momak sa nadimkom "Belgija", koji je prednjaio u njegovom prebijanju i muenju, predstavio kao voa navijaa Partizana iz Beograda. Na pitanje optuenog da li je mogue da je "Belgija" ipak bio voa vinkovakog krila navijaa Partizana, svedok je odgovorio da mu je izriito rekao da je iz Beograda. eelj je potom priznao da je u dobrovoljakim jedinicama koje je njegova stranka regrutovala bilo voa navijaa Partizana, ali sa nadimcima "ume", "elzi" i drugi. Njegovi saradnici iz Beograda su mu, kae, javili da nikakvog "Belgije" nije bilo u Levoj Supoderici. Iako je rekao da ne sumnja u istinitost Karlovievog iskaza, eelj je pokuao da diskredituje svedoka, prezentujui dokumente hrvatskog Ministarstva odbrane u kojima se navodi da je vojna obavetajna sluba pripremala svedoke za svedoenja o dogaajima na Ovari pred Tribunalom u Hagu. Na spisku "pripremanih" svedoka je i Karlovi, ali se on ne slae ni sa eeljem, niti sa hrvatskim Ministarstvom odbrane, poto ne smatra da se jedna izjava koju je 1996. godine dao vojnoj obavetajnoj slubi moe smatrati "pripremom". Od tada do danas nije, kae, imao nikakvih kontakata sa dravnim organima Republike Hrvatske i siguran je da niko u Hrvatskoj, osim lanova njegove porodice, ni ne zna da je danas u Hagu. eelj je, meutim, tvrdi da je Karlovi "pripreman" i pre ovog iskaza, mada, kako je priznao, za to nema dokaze. Posle Karlovia, optuba je danas ispitala Dragutina Berghofera koji je 20. novembra 1991. godine, takoe, spasen iz hangara u Ovari, zahvaljujui jednom sprskom poznaniku. Njegov glavni iskaz je trajao svega pola sata, poto je samo pojanjavao delove svoja tri prethodna svedoenja na suenjima za zloin na Ovari i izjave koju je dao istraiteljima tuilatva prole nedelje. eelj je odbio da unakrsno ispituje Berghofera, drei se tako ranije datog "obeanja" da svedoci koji iskaze daju putem pisane izjave za njega "ne postoje". On, naime, smatra da su te pisane izjave "nametene" i da ne odraavaju stvarne stavove svedoka. Ne
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pristaje da ih u unakrsnom ispitivanju osporava iako mu je dodeljeno tri puta vie vremena nego tuiocu za glavno ispitivanje. Listu svedoka koje nee ispitivati eelj je danas dopunio i onima koji iskaze daju videolinkom. Suenje Vojislavu eelju se nastavlja u utorak 18. marta iskazom novog svedoka optube. OD HANGARA U OVARI DO SOBE SMRTI U VELEPROMETU HAG, 18.03.2008. Nakon Vilima Karlovia i Dragutina Berghofera, na suenju Vojislavu eelju svedoi jo jedan od sedmorice ljudi koji su 20. novembra 1991. godine sticajem srenih okolnosti spaseni iz hangara na Ovari, pre nego to su lokalni teritorijalci i dobrovoljci iz Srbije streljali vie od 200 Hrvata izvedenih tog jutra iz vukovarske bolnice. Emil akali je danas opisao kako ga je spasao lokalni Srbin Stevan Zori, koji se setio njegovih dobrih dela iz vremena kada je u Vukovaru radio kao sanitarni inspektor. "inio si ti meni, sad da uinim ja tebi", rekao je tada Zori akaliu. akali je danas po etvrti put pred Tribunalom prepriao svoje traumatino iskustvo od zarobljavanja u vukovarskoj bolnici ujutro 20. novembra 1991. godine, preko prebijanja na Ovari, spasavanja iz hangara i zatvaranja u "sobu smrti" u skladitu Veleprometa, do zatoenitva u Sremskoj Mitrovici u Srbiji. Ranije je iskaze dao i na suenjima Slavku Dokmanoviu, Slobodanu Miloeviu i oficirima JNA Mrkiu, ljivananinu i Radiu. Poto je opisao ta mu se tih dana dogaalo u Vukovaru, predsedavajui sudija je postavio nekoliko pitanja o tome ko je sa srpske strane uestvovao u zatoavanju, zlostavljanju, ali i spasavanju Hrvata iz bolnice. Po iskazu svedoka, celu akciju je vodila Jugoslovenska narodna armija, ali su se pored njih, naroito u hangaru na Ovari, pojavili "neki drugi momci". Meu "momcima" koji su prebijali zatoenike je prepoznao Milana Bulia, lokalnog "teritorijalca", koji je u Beogradu osuen na dvogodinju zatvorsku kaznu zbog uea u zloinu na Ovari. Na sebi je, kae, imao etnika obeleja, ba kao i svedokov "spasilac" Stevan Zori. Osim ljudi iz Vukovara, u hangaru je, kae akali, bilo mnogo ljudi koje "niko u Vukovaru nije znao, a nisu bili vojnici JNA". On pretpostavlja da su to dobrovoljci iz Srbije, mada je po naglasku mogao da zakljui da su i neki iz Crne Gore. akali je pominjao i osobu sa nadimkom "Topola" za koga tvrdi da je bio "problematina linost", ali nije siguran gde i kada ga je video. "Topola" je, inae, u Vukovar doao kao
352
353
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pripadnik jedinice Leva Supoderica, sastavljene od dobrovoljaca Srpske radikalne stranke, to ni optueni nije osporavao. Emila akalia e sutra unakrsno ispitivati optueni Vojislav eelj. NA TA, PO EELJU, UKAZUJE "OKRUGLA CIFRA" STRELJANIH NA OVARI HAG, 19.03.2008. Od poetka izvoenja dokaza o bazi zloina u Vukovaru u novembru 1991. godine, Vojislav eelj je u nekoliko navrata optuio generala Aleksandra Vasiljevia, tadanjeg naelnika Uprave bezbednosti JNA, da je naredio masakr u Ovari. Danas, u unakrsnom ispitivanju Emila akalia jednog od preivelih sa Ovare eelj je zaokruio tu svoju teoriju. Budui da je akali u izjavi istraiteljima tuilatva rekao da je 20. novembra 1991. godine u hangaru na Ovari zatvoreno 207 zarobljenika dovedenih iz vukovarske bolnice, eelj je pitao svedoka zar mu ne deluje udno da je meu tim ljudima probrano 7 koji su spaseni, dok je preostalih 200 streljano. Svedok nije umeo da na to odgovori, ali eelj smatra da nije sluajno to je u hangaru zadrana, a potom streljana, "okrugla cifra" zarobljenika. Kae, najpre, da je "neki um naredio: streljajte 200 Hrvata", a zatim precizira: "tano znam da je general Vasiljevi naredio da se na Ovari strelja 200 zarobljenika". akali se sloio sa tvrdnjom optuenog da je u Vukovaru tada bilo lako pronai ljude "zaslepljene iracionalnom tenjom za osvetom" koji e izvriti to nareenje i streljati 200 zarobljenih Hrvata. Takvih ljudi je, po eelju, bilo dosta meu lokalnim pripadnicima teritorijalne odbrane i dobrovoljakim grupama, u kojima je bilo dosta onih kojima su Hrvati ubili ili zlostavljali najblie. Da su lokalni Srbi imali motive za osvetu, eelj je dokazivao sa dva dokumenta: izvetajem Informativnog centra Srpskog Sabora u kojem se navode zloini nad srpskim civilima u Istonoj Slavoniji pre poetka rata, kao i pismom kojim je poverenik hrvatske vlade za Vukovar, Marin Vidi "Bili", u avgustu 1991. godine najvie organe vlasti u Zagrebu upozorio na atmosferu terora koju u Vukovaru sprovode Tomislav Merep i njegove pristalice. U pismu se navodi da Merepovci upadaju u stanove, pljakaju, oduzimaju privatna vozila i vre egzekucije, usled ega u gradu vlada "opa psihoza straha meu srpskim i hrvatskim puanstvom." akali, koji je u to vreme kao optinski sanitarni inspektor saraivao sa Marinom Vidiem, je najpre odgovorio da "nije video zloine
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nad Srbima u Vukovaru", da bi zatim, na insistiranje sudije Antonetija, potvrdio da je za njih uo, odnosno da se "o tome govorilo u gradu." Potvrdio je, takoe, da je "itav Vukovar znao kada su srpske kue letele u zrak." eelj, koji je na poetku unakrsnog ispitivanja rekao da u celosti prihvata akalievo svedoenje o zlostavljanjima kojima je bio izloen u hangaru na Ovari i "sobi smrti" vukovarskog Veleprometa, se na kraju zahvalio svedoku, ukazujui da je "veoma zadovoljan njegovim odgovorima". "VIDEO DOKAZI" NA SUENJU EELJU HAG, 20.03.2008. Dananja rasprava na suenju Vojislavu eelju protekla je u prikazivanju i uvoenju u dokaze tridesetak video snimaka nastalih izmeu 1991. i 1995. godine, sa optuenim i njegovim sledbenicima "eeljevcima" ili "etnicima" u glavnoj ulozi. eelj na tim snimcima opisuje kako je okupljao dobrovoljce Srpske radikalne stranke i upuivao ih u "srpske zemlje" u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, objanjava kako su i od kog oni dobijali uniforme, oruje i potrebnu opremu, te kako su se borili pod komandom JNA, Vojske Republike Srpske ili Srpske Vojske Krajine. Na nekim od tih snimaka eelj, u uniformi i sa ili bez oruja, obilazi svoje dobrovoljce u Vukovaru, Kninskoj Krajini ili sarajevskom naselju Hadii. Nakon to je prikazan intervju u kojem eelj potvruje da je "komandant svih dobrovoljaca SRS i da ima punu kontrolu nad situacijom", optueni je osporavao tvrdnju tuioca da se radi o snimku iz druge polovine 1991. godine, objanjavajui da su od 1. septembra 1991. kada se JNA ukljuila u sukob u Hrvatskoj dobrovoljci SRS bili pod direktnom komandom JNA. Za izjave koje je dao autorima britanske TV serije "Smrt Jugoslavije", u kojima je tvrdio da su njegovi dobrovoljci dobijali oruje i sve ostalo od Miloevia i njegove policije, kao i da je u dogovoru sa njima upuivao dobrovoljce na bojita u Hrvatskoj i BiH, eelj danas tvrdi da su date kako bi napakostio Miloeviu i "pomrsio mu konce" na Zapadu, budui da su se njih dvojica politiki razili 1993. godine povodom VensOvenovog plana. Mada se nije suprotstavio uvoenju u dokaze snimaka koje je tuilatvo Tribunala dobilo od televizije B92 i Fonda za humanitarno pravo Natae Kandi, eelj nije propustio priliku da ih pred sudom denuncira
354
355
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kao "amerike pijunske agenture", izazivajui time reakciju italijanske sudije Latanci/Lattanzi, koja je optuenog opomenula da se "uzdri od takvih komentara". Za mnoge od prikazanih snimaka eelj smatra da su "oslobaajueg karaktera" i tvrdi da bi i danas rekao ono to je govorio tada. Kao, na primer, ono to je u martu 1995. godine rekao u Glini - da "srpska Krajina nikada nee biti Hrvatska". Priznao je, istina, da je "srpska Krajina danas pod hrvatskom okupacijom", ali je istakao da je to privremeno stanje poto e je on i njegovi sledbenici "jednog dana osloboditi". Suenje Vojislavu eelj bie nastavljeno u utorak 25. marta. ULOGA EELJEVOG VOJVODE U ZVORNIKIM ZLOINIMA HAG, 25.03.2008. U optunici protiv Vojislava eelja se navodi da su dobrovoljci koje je regrutovala Srpska radikalna stranka uestvovali u surovim muenjima i ubistvima bosanskih Muslimana od aprila do jula 1992. godine u fabrici obue "Standard", fabrici crepova "Ciglana", na poljoprivrednom dobru "Ekonomija" i u Domovima kulture u Drinjai i elopeku. Svedok optube sa pseudonimom "VS-1013" i merama zatite lika i izmene glasa je bio zatoen na prve tri navedene lokacije i danas je opisao niz zloina koje su na tim mestima poinili takozvani eeljevci. Svedok i jo etvorica njegovih prijatelja su zarobljeni 4. maja 1992. godine pri pokuaju da napuste Zvornik. Odvedeni su u direkciju fabrike "Standard" gde su narednih dana vie puta brutalno pretueni od strane grupe srpskih vojnika iz Loznice. Iako nisu uestvovali u prebijanjima, u zgradi su se nalazili i "eeljevci" od kojih je svedok identifikovao estoricu. Voa grupe je, kae, bio vojvoda ele, a pored njega tu su bili i izvesni major Toro i dobrovoljci sa nadimcima Pufta, Zoks, Saa i Sava. U direkciji "Standarda" oni su samo pretili zatoenicima, a pretnje su ispunili narednih dana kada su svedok i drugi zatoenici premeteni u magacin na poljoprivrednom dobru "Ekonomija", gde je ve bilo 15-20 muslimanskih mukaraca. "Dvomeseno zatoenitvo na 'Ekonomiji' je najtei period u mom ivotu koji ni najveem dumanu ne bih poeleo", rekao je svedok pre nego to je poeo sa opisivanjem torture kojoj su on i drugi zarobljenici bili izloeni. Njemu je tokom jednog muenja slomljeno rame, a osim to su ih srpski vojnici i dobrovoljci prebijali, bili su, kae, izloeni svakodnevnim poniavanjima i primoravani i da se tuku izmeu sebe. Tvrdi da su glavni batinai bili Lozniani, ali da su im se pridruivali "eeljevci".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Jedne noi u magacin je, priseao se svedok, uao vojvoda ele, naterao sve zatoenike da se skinu do pojasa, kleknu i mole Isusu Hristu, a dvojicu je izveo ispred zgrade i poeo da ih bije. Nedugo zatim, stariji od dvojice izvedenih je krvav i skoro nepokretan dopuzao do magacina gde je ubrzo umro. eletov teror je prekinut kada se tome usprotivio "arkanovac" sa nadimkom "Niki" rekavi da su mu zatoenici potrebni za rad i da ih zato ne bi trebalo pobiti. Inae, vojvoda ele je nadimak dobrovoljca SRS Miroslava Vukovia, jednog od komandanata dobrovoljaca SRS koje je Vojislav eelj u prolee 1993. godine proizveo u in vojvode. Osim njega, u zloinima nad Muslimanima na "Ekonomiji" su, ispriao je svedok, uestvovali i major Toro i Sava koji su teko pretukli zatoenika Abdulaha Buljubaia. Posle izvesnog vremena svedok je sa jo dvadesetak zatoenika preme-ten u fabriku crepa, poznatu kao "Ciglana", odakle su po nareenju Pufte i drugih "eeljevaca" odlazili u Zvornik da za njihov raun pljakaju musliman-ske kue. Zadatak im je bio da utovaraju graevinski materijal i druga dobra u kamione. Osim to je primoravao zatoene Muslimane da pljakaju imanja svojih sunarodnika, Pufta je, kae svedok, jedne noi doao u "Ciglanu", izveo Ismeta iraka i zaklao ga. Njegovo telo je sa jo dvojicom "eeljevaca", Saom i Zoksom, odvezao belim stojadinom u nepoznatom pravcu. Svedok je sredinom jula prebaen u logor u Batkoviu odakle je puten 4. decembra 1992. godine. Tamo je sreo bive zatoenike Doma kulture u elopeku koji su mu ispriali da su preiveli torturu u kojoj su uestvovali "eeljevci" Pufta, Zoks i Toro. Pred kraj dananjeg zasedanja optueni Vojislav eelj je poeo unakrsno ispitivanje svedoka koje bi trebalo da zavri do kraja sutranjeg radnog dana. EELJ PORIE ZLOINE DOBROVOLJACA SRS U ZVORNIKU HAG, 26.03.2008. Vojislav eelj ne porie da su se u Zvorniku dogodili zloini nad bosanskim Muslimanima, niti da je zatieni svedok sa pseudonimom "VS1013" teko premlaen u vie navrata u prolee 1992. godine, ali negira uee dobrovoljaca Srpske radikalne stranke u tome. On priznaje da su takozvani eeljevci uestvovali u napadu na Zvornik, ali insistira na tome da su se po zavretku borbi vratili u Srbiju. Zbog toga je u dananjem unakrsnom ispitivanju nastojao da opovrgne deo iskaza u kojem je svedok estoricu "eeljevaca", meu kojima je najistaknutiji bio Miroslav Vukovi ele, identifikovao kao poinioce tekih zloina u nekoliko zatoenikih objekata u zvornikoj optini.
356
357
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Istina, eelj nije odricao svoju vezu sa eletom pre i posle zvornikih deavanja, objasnivi da se ovaj borio kao dobrovoljac SRS u istonoj Slavoniji 1991. godine, da je krajem 1992. godine izabran za poslanika te stranke u Skuptini Srbije, te da ga je lino proglasio vojvodom u maju 1993. godine. No, u napadu na Zvornik ele je, tvrdi eelj, uestvovao kao dobrovoljac Udruenja Srba iz BiH, a ne SRS. Svedok je na to rekao da mu nije poznato celokupno eletovo ratno kretanje, ali zna da ga je video u fabrici "Standard" kako ispituje zatoene Muslimane i na poljoprivrednom dobru "Ekonomija" gde je na smrt pretukao jednog starijeg zatvorenika, Nesiba Dautovia. U izjavi koju je danas faksom dostavio optuenom, Vukovi je potvrdio eeljeve navode i dodao da ga je svedok "lano opisao" rekavi da je imao bradu, dugu crnu kosu i veliki stomak. "Ja nisam slikar, pokuao sam da ga opiem po seanju, po meni je tako izgledao", odgovorio je svedok. Po eelju, identifikacija je pogrena i zbog toga to svedok nigde ne navodi da je ele upadljivo epao. Preostala petorica koje je svedok identifikovao kao dobrovoljce SRS major Toro, Zoks, Pufta, Saa i Sava po eelju nisu imali veze sa jedinicom koju je regrutovala njegova stranka. Dragan Slavkovi "Toro" i Ivan Kora "Zoks" su u pred Veem za ratne zloine u Beogradu, gde im se sudi za zloine u Zvorniku, tvrdili da nisu imali veze sa eeljevim jedinicama. Kada mu je optueni predoio te izjave, svedok je rekao da on nije imao uvid u dokumente sa njihovim ratnim rasporedom, ali naglaava da su pomenutu petorku svi drugi srpski vojnici i straari nazivali "eeljevcima". injenica da u izjavi iz 1993. godine nije pominjao "eeljevce" a da je to uinio tek 1996. godine u razgovoru sa istraiteljima tuilatva, po optuenom znai da je u meuvremenu neko na svedoka izvrio pritisak da "nadogradi" svoje navode. eelj smatra da je lako zakljuiti da je taj "neko" bosanska obavetajna sluba AID, iako za takvu tvrdnju, po sopstvenom priznanju, nema dokaze. Svedok odgovara da ne zna ni ta je AID i objanjava da je hakom tuilatvu dao znatno detaljniju izjavu, kao i da je u prvoj izjavi pominjao "etnike", iako ne "eeljevce". Suenje Vojislavu eelju se nastavlja sutra iskazom novog svedoka optube. KOJI JE VOJVODA TUKAO U ZVORNIKU HAG, 27.03.2008. Poto je jue okonan iskaz zatienog svedoka sa pseudonimom "VS-1013", danas je na suenju lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelju svedoio jo jedan zatoenik zvornikih logora "Ekonomija" i "Ciglana", koji je uglavnom potvrdio navode svog prethodnika o ueu "eeljevaca" u prebijanju i muenju muslimanskih civila. Iako je tokom zatoenitva od 7. maja do 15. jula 1992. godine vie desetina puta brutalno premlaivan, zatieni svedok "VS-1015" je danas rekao da posebno pamti jedan dogaaj. Iz magacina poljoprivrednog dobra "Ekonomija" straar sa nadimkom "Zoks" je u zoru 12. maja izveo prvo Envera Dautovia, a potom i njegovog oca Nesiba. Obojica su brutalno pretueni, a potom vraeni u magacin, nakon ega je Zoks izveo svedoka. Rekao mu je da e ga ispitati "Vojvoda" i odveo ga do oveka due kose i kratke brade, a onda su ga njih dvojica tukli metalnom ipkom i drvenim tapom sve dok se nije onesvestio. Kada je vraen u magacin, video je Nesiba Dautovia koji je podlegao povredama. Opisujui isti dogaaj, prethodni svedok optube "VS-1013" je rekao da je osoba koja je sa Zoksom na smrt pretukla Nesiba Dautovia bio "vojvoda ele". Njegovo pravo ime je, inae, Miroslav Vukovi, a eelj mu je u maju 1993. godine dodelio titulu etnikog vojvode. eelj je jue dokazivao da se ele borio kao dobrovoljac SRS pre napada na Zvornik i da je kasnije bio povezan sa Srpskom radikalnom strankom, a da je u vreme zvornikih deavanja bio dobrovoljac druge formacije. Danas je, meutim, tvrdio da osoba koja je sa Zoksom na smrt pretukla Nesiba Dautovia nije bio vojvoda ele, nego Duan Vukovi Repi. Ukazao je na izjavu koju je svedok "VS-1015" 1993. godine dao bosanskoj Komisiji za ratne zloine, a u kojoj je tvrdio da ga je tukao etniki vojvoda ije je prezime bilo Repi. eelj, meutim, tvrdi da se ne radi o prezimenu, nego o nadimku Duana Vukovia koji je pre dve godine izvrio samoubistvo u zatvoru u Srbiji gde je sluio viegodinju kaznu zbog ratnih zloina. Svedok kae da je u izjavi moda pomenuo re "repi", ali zbog toga to je vojvoda imao kosu vezanu u rep i tvrdi da se ne sea njegovog nadimka. eelj je, takoe, ukazao da svedok u izjavi iz 1993. godine ne pominje "eeljevce" o kojima je govorio u svom dananjem iskazu, opisujui kako su muili i ubijali zatoene Muslimane i prisiljavali ih da po Zvorniku i okolnim selima pljakaju za njihov raun. Izjava Dravnoj komisiji je, odgovara svedok, data 1993. godine na brzinu, zabeleena je na svega dve strane i ne sadri sve to je tada rekao, dok je izjava iz 1996. rezultat iscrpnih razgovora sa hakim istraiteljima koji su trajali tri ili
358
359
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija etiri dana i tokom kojih je izneo svoja saznanja o ponaanju "eeljevaca" na "Ekonomiji" i u fabrici "Ciglana". Suenje Vojislavu eelju se nastavlja u utorak naredne sedmice. "EELJEVAC" SVEDOI PROTIV EELJA HAG, 01.04.2008. Sa pseudonimom VS 033, zatienog lika i glasa i najveim delom na sednici zatvorenoj za javnost danas je na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju svedoio bivi "eeljevac" dobrovoljac Srpske radikalne stranke (SRS). Beograanin, koji je pre rata kao graevinac bio "graansko lice na slubi u JNA" se u leto 1991. godine sledei "porodinu monarhistiku tradiciju" prijavio za dobrovoljca SRS. Priznaje da je bio "politiki nepismen" i da je tek kasnije shvatio da "radikali nisu za monarhiju." Nedugo nakon to se u beogradskom seditu SRS upisao u dobrovoljce, svedok VS 033 je sa prvom grupom "eeljevaca" upuen u Zapadnu Slavoniju. Poto je kroz Hrvatsku bilo rizino, ili su okolo, preko Bosne i Hercegovine gde ih je du puta, opisao je svedok, pozdravljala policija, koja je oito bila obavetena o njihovom prolasku. U Bosanskoj Gradiki doekali su ih Goran Hadi, Veljko Dakula i drugi lideri SAO Zapadne Slavonije, da bi sutradan po njih doao autobus JNA kojim su prebaeni u Lager-Sekulince, pored Voina. Dobrovoljcima SRS kojih je na vrhuncu na tom podruju bilo oko 400 komandovao je Radovan Novai, a on je bio potinjen potpukovniku Jovanu Trbojeviu, komandantu TO Zapadne Slavonije. Novai je, rekao je svedok, bio u stalnom telefonskom kontaktu sa Ratnim tabom SRS ili je iao u Beograd gde je najee razgovarao sa Ljubiom Petkoviem, naelnikom Ratnog taba ili Vojislavom eeljem, "glavnim gazdom" kako stranke tako i njenih dobrovoljaca Uniforme, oruje, hranu, gorivo i plate "eeljevci" su dobijali od JNA, a na osnovu potvrda Ratnog taba SRS pravdali su odsustvo sa posla, dobijali beneficirani radni sta, regulisali zdravstveno osiguranje i oslobaali se obaveze plaanja elektrine energije. Te beneficije je, po svedoku, odobrio "vrh drave" kome je eelj, smatra on, bio "blizak." To je, otprilike, sve to je bivi "eeljevac" rekao na javnoj sednici, koja je trajala manje od treine dananje rasprave. Njegovo svedoenje nastavie se sutra, unakrsnim ispitivanjem od strane optuenog eelja.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EELJ O "ZAVERI" TUILATVA I NATAE KANDI HAG, 02.04.2008. Vojislav eelj je danas predoio podeblji kriminalni dosije zatienog svedoka optube VS 033, pokazujui da je ovaj bivi dobrovoljac Srpske radikalne stranke (SRS), po povratku sa bojita u Zapadnoj Slavoniji u decembru 1991. godine, uestvovao u podmetanju eksploziva u dvoritima beogradske damije i katolike crkve, kao i ispred stanova i ispod automobila nekolicine kosovskih Albanaca nastanjenih u Beogradu. Svedok je priznao ta krivina dela i 1997. godine je osuen na 3 godine zatvora, ali kaznu nije izdrao jer je bio "nedostupan" policiji sve do njenog zastarevanja. Razotkrivanje kriminalne prolosti svedoka VS 033 je, meutim, bio tek sekundarni cilj dananjeg eeljevog napada. Njegov primarni cilj je bio da razoblii "zaveru" ili "udrueni zloinaki poduhvat" hakog tuilatva i Natae Kandi, direktorke beogradskog Fonda za humanitarno pravo i tako unapred dovede u pitanje kredibilitet svih buduih "insajdera" bivih "eeljevaca" - koji se usude da svedoe protiv svog nekadanjeg lidera. Glavno oruje eelja u dananjem napadu bila je izjava izvesnog Aleksandra Gajia koji tvrdi da mu je svedok VS 033 prole godine rekao da ga Nataa Kandi ve due "instruira i priprema za svedoenje" protiv lidera srpskih radikala poto prema njemu gaji "patoloku mrnju i eli da mu se osveti". Gaji tvrdi da ga je svedok prolog leta odveo kod Natae Kandi i predstavio ga kao "potencijalnog svedoka" to je nju, navodno, "oduevilo". A on je, kae, "pristao da sarauje kako bi doao do dokaza o njenoj anti-srpskoj aktivnosti". Nakon to mu je eelj proitao delove ove izjave, svedok je rekao da ga je upravo Gaji upoznao sa Nataom Kandi i upitao se kakav je pritisak izvren na njega da bi "napisao takve lai". O pritiscima koji su u Srbiji vreni na svedoka VS 033 nakon to se saz-nalo da e svedoiti protiv eelja je, na zahtev tuioca, bilo rei na sednici zat-vorenoj za javnost. Na zatvorenim sednicama se, takoe, odvijao i najvei deo njegovog svedoenja o tome ta su on i drugi dobrovoljci SRS poslednjih meseci 1991. godine radili u Zapadnoj Slavoniji. eelj je danas protestovao zbog zatvaranja sednica, tvrdei da Sekretarijat suda na taj nain "cenzurie" suenje. EELJEVI "PREDIZBORNI GOVORI" HAG, 08.04.2008. Ono to mu nije doputeno da radi iz Pritvorske jedinice, Vojislavu eelju je danas omogueno u sudnici slanje predizbornih politikih
360
361
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija poruka srpskoj javnosti i prezentovanje politikih stavova Srpske radikalne stranke. Komentariui video snimke koje je optuba predloila za uvoenje u dokaze eelj je, naime, nairoko govorio o stavovima SRS o "zapadnim srpskim granicama", prikljuenju Srbije Evropskoj uniji, pa i radu samog Tribunala. Danas je, inae, tuilatvo ponudilo, a Pretresno vee uz saglasnost optuenog prihvatilo da u dokaze uvede jo desetak video snimaka govora Vojislava eelja i njegovih saradnika i sledbenika, dopunjujui tako video kolekciju od pedesetak snimaka koji su do sada uvrteni. Tuilac je dananji tematski blok video dokaza nazvao "propagandnim govorima koji hukaju na mrnju", meu kojima je najvie onih iz prolea i leta 1991. godine, kada je srpsko javno mnenje pripremano za ratove koji su sledili. eelj je tada, kako se videlo i ulo na snimcima, predlagao promenu etnike strukture Kosova raseljavanjem Albanaca i naseljavanjem Srba, pretio teroristikim napadima na Zagreb i druge hrvatske gradove, napominjui da e "osveta biti slepa" i da e nevini neminovno stradati. U drugim je govorima, pak, tvrdio da e osveta biti estoka, ali da nee biti usmerena protiv civila. eelj se nije protivio uvoenju snimaka u dokaze, navodei da je na sve svoje govore ponosan, naroito naglaavajui da se danas, kao i 1991. godine, zalae za zapadne granice Srbije na liniji Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. To je, tvrdi, jo uvek politika SRS koja e kad-tad, pa makar i za ivota narednih generacija, "osloboditi" Republiku Srpsku Krajinu i izai na "zapadnu srpsku granicu". Nakon snimka njegovog govora iz oktobra 1991. godine na kojem poziva suprotstavljanje Srbije "ultimatumima Evropske zajednice", eelj je u sudnici odrao krai predizborni govor o buduim odnosima Srbije i Evropske unije. Suprotstavio se ulasku Srbije u EU, navodei da to "nije na put" jer su tamo koncentrisani "srpski neprijatelji i belosvetski prevaranti" i dodao kako je svestan da mu se pred Tribunalom sudi samo zato to je protiv EU, dok se, kako je rekao, nesrbi uglavnom oslobaaju. Za danas je, inae, bio zakazan iskaz zatienog svedoka sa pseudonimom VS-031, ali je on u petak obavestio Tribunal da ne eli da svedoi, jer je revoltiran oslobaajuom presudom bivem zapovedniku OVK Ramuu Haradinaju. Ne samo da se povukao sa liste svedoka optube, nego se ponudio da svedoi u eeljevu odbranu, mada je optueni rekao da jo ne zna hoe li tako i biti. Osim njega, tuilatvu se javio i izvesni Duan Damjanovi iz Kragujevca, zahtevajui da i njemu bude promenjen status iz svedoka optube u svedoka odbrane. No, za
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Damjanovia, kako je danas reeno u sudnici, ni eelj ni tuilac nikad nisu uli. "BELI ORLOVI" ILI "EELJEVCI" HAG, 09.04.2008. Posle dva zatiena svedoka koji su na suenju Vojislavu eelju iskaze dali pod pseudonimima "VS-1013" i "VS-1015", optuba je izvela i treeg koji je govorio o zloinima u zvornikim zatoenikim centrima "Ekonomija" i "Ciglana" bosanskog Muslimana Fadila Kopia. Izjava koju je 1997. godine dao istraiteljima tuilatva je uvrtena u dokaze, a tuilac je saetak proitao na samom poetku dananjeg zasedanja i svedoku postavio nekoliko dopunskih pitanja. Fadil Kopi je uhapen u maju 1992. godine pri pokuaju da pobegne iz Zvornika i odveden na poljoprivredno dobro "Ekonomija" kod sela Kalesija, gde su on i drugi zatvorenici vie puta premlaeni, a jedan od njih nabijan na kolac i ubijen. Posle izvesnog vremena svedok je prebaen u fabriku crepa "Na izvor", poznatu i kao "Ciglana". Za tu uslugu je, mislei da ga tamo eka laki zatvoreniki reim, jednom od dobrovoljaca platio 700 nemakih maraka. Na "Ciglani" su se, meutim, nastavila premlaivanja, a pred oima svedoka je ubijen i Ismet irak, ije se ime navodi u dodatku optunice protiv eelja. Kopiev iskaz o zlostavljanju i ubistvima muslimanskih zatoenika u maju i junu 1992. godine se uglavnom poklapa sa navodima njegovih prethodnika na klupi za svedoke. Razlika je, meutim, u tome to je Kopi grupu dobrovoljaca iz Kraljeva, ije je pripadnike oznaio kao najbrutalnije, identifikovao kao "Bele orlove", dok su prethodna dva svedoka tvrdili da se radilo o "eeljevcima". I Kopi, dodue, kae da veruje da su "Kraljevani" bili potinjeni eelju, jer ga sve vreme veliali i "zaklinjali se u njega", ali je, kae, uo da su ih straari nazivali "Belim orlovima", a ne "eeljevcima". Budui da je Kopiev iskaz u dokaze uveden delom putem pisane izjave iz 1997. godine eelj je, kako je to i ranije inio, odbio da ga unakrsno ispituje. Njegovu ulogu je zato preuzeo predsedavajui sudija Antoneti/Antonetti koji je u jednosatnom ispitivanju nastojao da otkrije eventualne neloginosti u Kopievom svedoenju i traio razjanjenja pojedinih delova njegove izjave. Tako je, recimo, pitao svedoka kako je mogue da je posle viednevnog boravka na "Ekonomiji", i pored estih pretresa", uspeo da sauva 700 nemakih maraka kojim je sebi osigurao odlazak na "Ciglanu", na ta je ovaj odgovorio da ih je drao skrivene u donjem veu. Antoneti je predoio i nekoliko oznaka paravojne grupe "Beli
362
363
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija orlovi", zahtevajui da Kopi kae da li su poinioci zvornikih zloina nosili takva obeleja na uniformama. Svedok, meutim, na to nije imao odgovor. Na samom poetku dananjeg zasedanja optueni je od Tribunala zatraio "zatitu" od, kako tvrdi, "lanih vesti" objavljenih u beogradskom dnevniku "Blic" o njegovom navodnom susretu sa braniocima Ramua Haradinaja u Pritvorskoj jedinici UN. eelj tvrdi da se radi o "propagandnom ratu" koji vode "oni kojima smeta njegova uspena odbrana", to mu nanosi "ogromnu moralnu tetu", a sudije su najavile da e to ispitati. "ARKANOVCI" UBIJALI, "EELJEVCI" DEPORTOVALI HAG, 10.04.2008. Bosanska Muslimanka iz Zvornika je danas na suenju Vojislavu eelju pod merama izmene lika i zatite glasa i sa pseudonimom "VS-1014" opisala kako je izgubila mua i dva sina. Ubijeni su, kae, kao civili na izlazu zgrade u kojoj su do rata iveli. Svedokinja se prvih dana aprila 1992. godine sa porodicom krila u sklonitu svoje zgrade sve dok u 9. aprila u podrum nisu upali maskirani vojnici u crnim uniformama i izveli sve mukarce njih 12. Zatim su, kae, doli vojnici u maskirnim uniformama koji su se enama i deci u sklonitu obratili reima: "Mi smo 'eeljevci', doli smo da vas spasemo, a ovi koji su izveli mukarce su 'arkanovci', oni ubijaju". Dok su ih "eeljevci" izvodili, svedokinja je pokuala da se okrene i vidi ta e se desiti sa mukarcima meu kojima su joj bili mu i sinovi, ali joj je jedan dobrovoljac uz pretnju orujem to zabranio. Uspela je samo da vidi da su postrojeni pored jednog zida, a nekoliko sekundi kasnije je zaula rafal. "eeljevci" su svedokinju u druge ene i decu odveli u oblinju biblioteku odakle su ih, kako je opisala, po nareenju eljka Ranatovia Arkana ubacili u autobuse kojima su kasnije deportovani za Srbiju. Ona se, meutim, posle nekoliko dana vratila kui uz pomo srpskog prijatelja. Tada je na zidu svoje zgrade, kae, videla rupe od metaka, a na asfaltu krv, aure, muevu kapu i patiku jednog od sinova. U kratkom unakrsnom ispitivanju, eelj je ukazao da se u izjavi koju je svedokinja 2003. godine dala obavetajnoj slubi Federacije BiH nigde ne pominju "eeljevci". Ona, meutim, negira da je na izjavi njen potpis, iako je, kako je primetio predsedavajui sudija, identian onom sa izjave koju je dala istraiteljima tuilatva. Svedokinja je, meutim, ostala
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pri tvrdnji da nije davala nikakve izjave sarajevskim vlastima, ve samo hakim istraiteljima kojima je od 1996. godine, kako kae, "uvek iznosila istu priu". Suenje Vojislavu eelju se nastavlja u utorak sledee sedmice iskazom novog svedoka optube. PEENJE, KOLAI I VIDEO TRAKE HAG, 17.04.2008. Posle trodnevnog za javnost zatvorenog iskaza zatienog svedoka VS 007 za kojeg se iz predraspravnog podneska tuilatva moe zakljuiti da je "etniki insajder", suenje Vojislavu eelju je za ovu nedelju okonano obraanjem optuenog u kojem je pred vee izneo neobian splet zahteva. Podvodei sve pod priu o "administrativnim pitanjima", od sudija je, naime, traio uskrnje peenje i kolae, otvaranje istrage protiv Karle/Carla del Ponte, a od tuioca kompletnu kolekciju video snimaka u kojima se on pojavljuje u glavnoj ulozi. eelj se poalio sudiji Antonetiju/Antonetti da mu uprava Pritvorske jedinice nije obezbedila isporuku naruenog peenja i kolaa na pravoslavni Uskrs 27. aprila, nego eli da mu to dostavi u petak, dva dana ranije. To se, objanjava eelj, nije desilo kada su mesec dana ranije katoliki pritvorenici slavili svoj Uskrs i kada su imali priliku da se poaste vruim peenjem. Kao i uvek pun razumevanja, predsedavajui sudija se raspitivao za mogue razloge odlaganja, ali njegova mini-istraga nije urodila plodom, pa e se, kako je rekao, o svemu dodatno informisati. Kada je tuilac zatraio od vea da uskrati pravo eelju da zloupotrebljava sudsko vreme i optereuje prisutne u sudnici temama kojima bi inae trebalo da se bavi sekretarijat suda i uprava Pritvorske jedinice, predsedavajui sudija je odbacio takvu primedbu, rekavi da se radi o pitanju koje bi moglo da "utie na moral optuenog" i da se odrazi na tok postupka. Poto je rasprava o peenju okonana, eelj je traio da vee pokrene istragu protiv bive glavne tuiteljice Karle del Ponte jer je, kako on tumai navode njene knjige do sada objavljene samo na italijanskom jeziku, protiv njega podigla optunicu po nagovoru pokojnog srpskog premijera Zorana inia. Pri tom je vreao pokojnog premijera, iznevi nekoliko neumesnih opaski na njegov raun. Predsedavajui sudija je jo jednom odbio prigovor tuioca, koji je ovog puta traio da se optuenom uskrati pravo da u sudnici dri politike govore.
364
365
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Jedino stvarno administrativno pitanje koje je eelj danas izneo bio je zahtev da mu bude dostavljena kompletna kolekcija video snimaka sa njegovim govorima i snimcima dobrovoljaca Srpske radikalne stranke iz perioda na koji se odnosi optunica. Ranije je reeno da tuilac poseduje oko sto sati takvog materijala, a jedan manji deo je do sada uveden u dokaze. Suenje Vojislavu eelju, optuenom za zloine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini od 1991. do 1993. godine se nastavlja u utorak iskazom novog svedoka optube. NAJVIE UBISTAVA NA BAJRAM I VIDOVDAN HAG, 22.04.2008. Posle nekoliko iskaza o zlostavljanju i ubistvima Muslimana u zvornikim zatoenikim centrima "Ekonomija" i "Ciglana", optuba je na suenju Vojislavu eelju danas izvela prvog svedoka koji je opisao ubistva, muenja i poniavanja bosanskih Muslimana u Domu kulture u elopeku, nadomak Zvornika. Iskaz je dao uz mere zatite lika i pod pseudonimom "VS-1065". Zajedno sa jo 500 Muslimana svedok je uhapen krajem maja 1992. godine u rodnom selu Divii kraj Zvornika, odakle je posle viednevnog premetanja iz jednog u drugo mesto zajedno sa oko 180 zatoenika stigao u Dom kulture u elopeku. U prvoj polovini juna zatoenici su redovno zlostavljani i poniavani, a petnaestak ih je izvedeno i vie se nikad nisu vratili, niti su kasnije vieni ivi. Dobrovoljce koji su izvodili i ubijali zatoenike svedok je identifikovao po nadimcima "Major", "Zoks" i "Buca", a onog koji se naroito isticao u zverstvima zvali su, kae, "Repi". Najtei zloini su se, po iskazu svedoka, dogodili sredinom juna 1992. godine na muslimanski Bajram i krajem istog meseca na pravoslavni Vidovdan. Glavni izvritelj je u oba sluaja bio "Repi". Na Bajram je ubio oko 15 Muslimana na razliite naine, iz vatrenog oruja i ubodima noem u grudi i vrat. Prethodno je naredio desetorici zatoenika da se skinu goli i popnu na binu Doma kulture. Potom ih je naterao na meusobni oralni seks, insistirajui da se sparuju oevi sa sinovima. Kada se poniavanje i ubijanje zavrilo, leeve su, po "Repievom" nareenju, petorica preivelih izneli iz sale i utovarili u kamion. Posle tog "zadatka" niko od njih vie nije vien iv. Na Vidovdan 28. juna 1992. u elopeku se ponovo pojavio "Repi" i poeo da puca po zatoenicima. Tada je, po svedokovoj proceni, ubio oko 30 ljudi. Nekoliko dana kasnije, svedok i jo stotinak preivelih Muslimana
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija su premeteni u stari zatvor u Zvorniku, a odatle u logor Batakovi kod Bijeljine, gde su kasnije razmenjeni. Na pitanje sudije da li je naknadno saznao vie o dobrovoljcu sa nadimkom "Repi", svedok je rekao da je uo da se radi o pripadniku jedinice "ute ose" i da mu je ime Duan Vukovi. On je, inae, 1998. godine u Srbiji pravosnano osuen na 10 godina zatvora nakon to je priznao jedan deo ubistava u elopeku. Pre tri godine je pronaen mrtav u eliji Centralnog zatvora u Beogradu. eelj je odustao od unakrsnog ispitivanja, rekavi da je svedok "VS-1065" o svemu "iskreno govorio", ali je postavio pitanje relevantnosti njegovog iskaza, budui da odrie svoju vezu sa "utim osama". Predsedavajui sudija je priznao da ni vee jo uvek ne vidi vezu izmeu optuenog i njegove stranke s jedne i "utih osa" s duge strane, ali je podsetio da je dokazni postupak tuilatva takorei na samom poetku i da e moda ubudue biti ponueni dodatni dokazi na tu temu. eelja je umirio i sam tuilac, rekavi da e u dogledno vreme izvoditi dokaze o njegovoj vezi sa grupama koje su u prolee 1992. godine poinile zloine u Zvorniku. "POETSKI IZRAZI" VOJVODE EELJA HAG, 23.04.2008. "Reke krvi" koje je Vojislav eelj uoi rata najavljivao u BiH su "poetski izraz, veoma korien u srpskoj knjievnosti", a pretnja "klanjem zaralom kaikom za cipele" je "duhovita anegdota koja odraava srpski nacionalni duh", to tuilac ne razume jer je "jednodimenzionalna linost". Tako optueni lider srpskih radikala tumai neke od svojih izjava sa video snimaka koji su danas prikazani u sudnici i predloeni za uvoenje u dokaze. Od 15 predloenih, vee nije prihvatilo samo jedan prikazani snimak - intervju televiziji Republike Srpske iz marta 1995. godine u kojem eelj poziva da se na ofanzivu Armije BiH "odgovori svom estinom i punom snagom... kako bi se Muslimani dotukli i dokrajili i definitivno se zavrilo sa njima". Sudije su prihvatile eeljev prigovor da taj snimak izlazi iz vremenskog okvira optunice (koja pokriva dogaaje od avgusta 1991. do septembra 1993. godine), kao i njegovo objanjenje da se ne radi o pozivu na unitavanje "muslimanskog naroda, ve muslimanske vojske". Danas prikazani video snimci podeljeni su u etiri grupe, po sledeim temama: "Velika Srbija", "Govor mrnje i podsticanje nasilja", "Regrutovanje dobrovoljaca" i "Istorija etnikog pokreta." Na tim
366
367
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija snimcima eelj i etnike vojvode Mirko Blagojevi i Slavko Aleksi iznose poznate radikalske teze o zapadnim srpskim granicama na liniji KarlobagOgulin-Karlovac-Virovitica; podeli BiH izmeu Srbije i Hrvatske; reci Drini kao "kimi srpske drave"; dobrovoljcima SRS pod komandom Teritorijalne odbrane i JNA; kao i o ikonografiji etnikog pokreta zbog koje "ustae bee glavom bez obzira". eelj je i danas ponovio da "Velika Srbija" ostaje "dugoroni politiki cilj" njega i njegove stranke, koji e biti ostvaren kada prestane "NATO okupacija" Hrvatske i BiH. im se povuku strane trupe, najavio je danas eelj, BiH e se raspasti a Jadransko more od Ulcinja do Karlobaga e "ponovo biti srpsko more". Suenje Vojislavu eelju, optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, prekinuto je do 6. maja, kada bi na klupi za svedoke kako je najavljeno trebalo da se pojavi zatieni svedok VS 002. Prema predraspravnom podnesku tuilatva, re je o bivem dobrovoljcu SRS koji je 1991. godine bio u Vukovaru i raspolae saznanjima o dogaajima na Ovari. KAKO SU DOBROVOLJCI POSTAJALI "LAKI NA OBARAU" HAG, 06.05.2008. Zatieni svedok sa pseudonimom VS 002 je u septembru 1991. godine osetio "patriotski pritisak" da ode u Vukovar i bori se protiv "pobunjenih Hrvata". Svedoei na suenju Vojislavu eelju rekao je da je "kao i ostali Srbi iz Hrvatske" bio "oduevljen granicom na liniji Karlobag-Karlovac-Virovitica", za koju je uo od eelja i drugih. Poto mu je kua bila u Vukovaru, dodao je, smatrao je "loginim da kao Srbin tei da to bude Srbija". Svedok je postao dobrovoljac izmeu 20. i 25. septembra 1991. godine. U Vukovar je otiao u sastavu Prve gardijske brigade, a posle dvadesetak dana se prikljuio Teritorijalnoj odbrani Vukovara. Poetkom oktobra borbe su, po njegovom miljenju, "bile praktino ve zavrene", hrvatski branioci "nisu pruali neki otpor", ali je JNA i dalje "non-stop granatirala grad." Nije umeo da objasni zato je grad granatiran ako nije bilo otpora i zato JNA nije ula u Vukovar poto je odbrana razbijena. "To je stvar politike" rekao je. Meu vojnicima Gardijske brigade i srpskim dobrovoljcima, rekao je svedok, kruile su "vrlo nezgodne prie" o stravinim zloinima koje su poinili Hrvati: o trudnoj Srpkinji koja je razapeta na tarabi i rasporena; starijoj eni koja je mlade vojnike pozvala na kafu i onda ih raznela runom
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bombom, o babi koja je sa nekog tornja pucala na vojsku i slino. Svedok pretpostavlja da su iza tih pria stajali oni koji su "zadueni za moral vojske" i kae da su zbog takvih pria vojnici bili "spremniji da pucaju", odnosno postali "laki na obarau". Svedok je, zatim, govorio o strukturi Teritorijalne odbrane Vukovara i identifikovao je njene zapovednike: Miroljuba Vujovia, Duana Jakia, Stanka Vujanovia, Milana Lanuanina "Kamenog", Miroslava ankovia zvanog "ani" kao i vie pripadnika TO za neke od kojih je, na samom kraju dananje rasprave, rekao da ih je "video na Ovari 20. novembra 1991". Oekuje se da e u sutranjem nastavku svedoenja VS 002 opirnije opisati koga je i ta je 20. novembra 1991. video na Ovari, gde su prema optunici pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoljci iz Srbije po kratkom postupku pogubili oko 260 ljudi odvedenih tog dana iz vukovarske bolnice. Zbog injenice da je svedok bio na Ovari u vreme zloina tuioci su ga na poetku pripremnog intervjua upozorili da bi mogao da bude osumnjien i ponudili mu da razgovor vode u prisustvu advokata. Svedok je to odbio, a eelj je danas poto mu je obelodanjen transkript pripremnog razgovora optuio tuilatvo za "flagrantni primer zastraivanja svedoka". Sudije su odbacile eeljev prigovor ukazujui da je u datim okolnostima tuilatvo bilo duno da upozori svedoka na status potencijalnog osumnjienog. EELJEVA "VUKOVARSKA TEORIJA ZAVERE" HAG, 07.05.2008. Zatieni svedok optube VS 002 je 20. novembra 1991. godine bio na poljoprivrednom dobru Ovara, kod Vukovara, gde je prema optunici protiv Vojislava eelja tog dana pogubljeno oko 260 zarobljenika. U izjavi istraiteljima tuilatva i u odgovorima na pitanja tuioca i sudija, svedok je opisao kako je tog dana na Ovaru dovedeno izmeu 300 i 400 ljudi iz vukovarske bolnice. Na putu od autobusa do hangara u koji su zatvoreni morali su da prou kroz palir srpskih teritorijalaca i dobrovoljaca koji su ih tukli kundacima puaka, metalnim ipkama i drvenim motkama. Meu dobrovoljcima svedok je na Ovari prepoznao nekoliko pripadnika "Leve supoderice", jedinice koju su inili "eeljevci". U jednom trenutku pojavila su se dva oficira JNA koji su pokuali da spree zlostavljanja, ali su ih teritorijalci i dobrovoljci ignorisali i oni su se pokupili i otili sa Ovare.
368
369
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Svedok, Srbin iz Vukovara kojeg je rat zatekao na studijama u Novom Sadu, se u drugoj polovini septembra 1991. godine prijavio u dobrovoljce i bio je prvo rasporeen u Gardijsku brigadu, a zatim u Teritorijalnu odbranu Vukovara. Uspeo je, tvrdi, da iz hangara izvue nekoliko poznanika, Hrvata. Poto nije hteo da uestvuje u zlostavljanju zarobljenika, ostao je pred vratima da straari za sluaj da neko od zarobljenika pokua da pobegne iz hangara. Njegova je pretpostavka da teritorijalci i dobrovoljci na Ovari "do poslednjeg trenutka nisu znali ta e sa zarobljenicima" i da su "ekali neku odluku sa nekog vieg mesta, moda od vlade Krajine", pre nego to su pristupili egzekuciji. Svedok VS 002 nije u Vukovaru bio kao "eeljevac", odnosno dobrovoljac Srpske radikalne stranke, ali se u to vreme "oduevljavao idejom o granici Karlobag-Karlovac-Virovitica", bio je "impresioniran" eeljevom posetom dobrovoljcima SRS uoi pada Vukovara, a od vojvode lino je dobio "pravu etniku kokardu" sa dvoglavim orlom, mrtvakom glavom i ukrtenim kostima, tako da je sebe smatrao "pravim etnikom". Na poetku unakrsnog ispitivanja, eelj je izloio svoju "vukovarsku teoriju zavere". Neko u tadanjem vrhu JNA je, prema toj teoriji, "namerno naredio da se Vukovar razori do zemlje kako bi Hrvatska dobila snano propagandno oruje protiv JNA i srpskog naroda". Svedok se sa time zduno sloio. Za dvojicu oficira JNA koje je svedok video na Ovari, eelj tvrdi da su bili pukovnici vojne kontra-obavetajne slube, koje je njen tadanji ef, Aleksandar Vasiljevi, poslao u Vukovar da "obave prljave poslove". Svedok se i s tim sloio, dodajui da je, po njegovom miljenju, "Vasiljevi kriv za Ovaru". Unakrsno ispitivanje svedoka VS 002 bie nastavljeno sutra. EELJ SE BRANI IZJAVAMA OPTUENIH ZA OVARU HAG, 08.05.2008. U unakrsnom ispitivanju biveg srpskog dobrovoljca iz Vukovara, koji je na poziv optube svedoio pod punim zatitnim merama i pseudonimom "VS-002", optueni Vojislav eelj je nastojao da dobije potvrdu svoje teze da u masovnom pogubljenju vie od 200 Hrvata na poljoprivrednom dobru Ovara kod Vukovara nisu uestvovali pripadnici "Leve supoderice", jedinice koju su mahom inili dobrovoljci Srpske radikalne stranke. Svedok, koji je 20. novembra 1991. godine bio na Ovari, sloio se sa optuenim, rekavi da "ne moe da se seti" niti jednog dobrovoljca SRS koji je uestvovao u tim dogaajima.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Komandant Leve supoderice Milan Lanuanin "Kameni" i njegov zamenik Predrag Milojevi "Kinez" su pred Veem za ratne zloine u Beogradu prvostepenom presudom osueni na po 20 godina zbog uea u zloinu na Ovari. Vrhovni sud Srbije je zbog izvesnih proceduralnih propusta ponitio presudu i naloio ponovno suenje koje je u toku. eelj tvrdi da "Kameni" i "Kinez" nisu krivi i da im se u Beogradu sudi samo zato da bi se SRS i on lino doveli u vezu sa zloinom na Ovari. Prema eelju, svi pripadnici "Leve supoderice" nisu bili dobrovoljci SRS, navodei primer pomenutog "Kineza" koji je u Vukovaru na kapi navodno nosio petokraku i nikada nije bio lan SRS. Najvei deo dananjeg unakrsnog ispitivanja protekao je u eeljevom itanju delova iskaza Lanuanina i Milojevia na beogradskom suenju 2004. godine. Lanuanin je tada tvrdio da je na Ovaru doao kako bi pomogao zarobljenicima a ne da bi ih ubijao, ali je navodno osujeen u tome. Rekao je, naime, da je iz hangara na Ovari izveo nekolicinu zatoenih Hrvata i ubacio ih u traktorsku prikolicu u nameri da ih odvede na sigurno. Autom je pratio prikolicu, ali je ona u jednom trenutku iznenada skrenula u njivu. Krenuo je za njom ali je ostao zaglavljen u blatu. Milojevi je na suenju u Beogradu takoe priznao da je bio na Ovari, tvrdei da "nije mogao ni da sanja" da e zarobljenici biti ubijeni. Niti je optueni na tome insistirao, niti je svedok imao ta da doda ili oduzme izjavama "Kamenog" i "Kineza" jer ih, kako je podsetio, nije ni video na Ovari 20. novembra 1991. godine. Sloio se jedino sa ocenom optuenog da niko, "osim moda nekih komandanata", nije mogao da pretpostavi ta e se dogoditi zarobljenicima iz hangara. Zato ga je tuilac u unakrsnom ispitivanju pitao zbog ega i od ega je on spasavao dvojicu oevih prijatelja iz hangara na Ovari. "Pa mogu se ljudi spasiti i od maltretiranja, ne samo od ubijanja", pojasnio je svedok. Suenje Vojislavu eelju se nastavlja u utorak iskazom novog svedoka optube. VOIN KAO HIROIMA HAG, 13.05.2008. "Voin je liio na Hiroimu" rekao je danas uro Matovina, opisujui prizor koji je u tom slavonskom selu zatekao 12. decembra 1991. godine, dan nakon povlaenja dobrovoljaca iz Srbije. Svedoei na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju, Matovina je naveo da je ekipa hrvatskih istraitelja, u ijem se sastavu nalazio, u selu pronala leeve 43
370
371
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ubijena civila, opljakane, razorene i spaljene hrvatske kue, kao i mnoge srpske kue oteene u stravinoj eksploziji crkve Gospe Voinske, koju su lokalni srpski paravojnici i dobrovoljci iz Srbije, nakon zauzimanja sela u avgustu 1991. godine, pretvorili u skladite oruja i municije, da bi je digli u vazduh prilikom povlaenja. Prema istrazi u kojoj je uestvovao Matovina, masakr u Voinu izvrilo je osamdesetak dobrovoljaca iz Srbije "Belih orlova" i "eeljevaca" kojima su lokalni ekstremisti, uoi povlaenja pred prodorom hrvatskih snaga, pokazivali kue Hrvata koje treba razoriti i zapaliti, a njihove vlasnike likvidirati. U dokaze je uvedena obimna dokumentacija, pronaena u komandi srpskih paravojnih i dobrovoljakih snaga u Zveevu nakon njihovog povlaenja u decembru 1991. godine. Pronaeni su, pored ostalog, i spiskovi sa imenima i linim podacima vie stotina dobrovoljaca iz Srbije koji su u oktobru 1991. godine doli u podruje Voina. Meu njima je, prema delu spiska koji je pred sudom proitan, bilo dobrovoljaca iz Beograda, Zemuna, Paneva, Rume, Novog Sada, Smedereva, Nia i drugih srpskih gradova. U sutranjem unakrsnom ispitivanju ure Matovine, optueni eelj kako se moglo zakljuiti iz primedbi koje je danas iznosio nee osporavati zloine i rtve iz Voina, ali e negirati da su poinioci tih zloina bili "eeljevci" ili dobrovoljci Srpske radikalne stranke. Ukazujui da je Matovina u prethodnoj izjavi tuilatvu iz 2001. godine kao poinioce masakra u Voinu naveo "Bele orlove", eelj je optuio tuilatvo da je za "potrebe ovog suenja sada dodalo i eeljevce" to, po njemu, predstavlja "oitu manipulaciju". O masakru u Voinu uro Matovina je, inae, u oktobru 2002. godine svedoio i na suenju Slobodanu Miloeviu. EELJ PROGLASIO "KRAH PROCESA" HAG, 14.05.2008. U unakrsnom ispitivanju svedoka optube ure Matovine, biveg policajca i kriminalistikog inspektora iz Podravske Slatine, Vojislav eelj nije negirao da su dobrovoljci iz Srbije u noi izmeu 12. i 13. decembra 1991. godine ubili 45 hrvatskih civila u selu Voin u Zapadnoj Slavoniji i razorili crkvu "Voinske gospe" a s njom i vei deo sela. Negirao je, meutim, da su u tom zloinu uestvovali "eeljevci", odnosno dobrovoljci Srpske radikalne stranke, tvrdei da su se oni pre masakra autobusima vratili u Srbiju. eelj je potvrdio da je od kraja oktobra do decembarskog
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija povlaenja u podruju Podravske Slatine bilo izmeu 600 i 700 dobrovoljaca Srpske radikalne stranke. U izjavi koju je u predmetu Slobodana Miloevia u februaru 2002. godine dao istraiteljima tuilatva, Matovina je kao izvrioce masakra u Voinu oznaio grupu od osamdesetak dobrovoljaca iz Srbije poznatih kao "Beli orlovi", da bi jue u glavnom ispitivanju rekao da je meu njima bilo i "eeljevaca". injenica da u toj izjavi i u svedoenju na suenju Miloeviu nije pominjao dobrovoljce SRS je, po eelju, dokaz da mu je "neko", odnosno tuilatvo, naknadno "sugerisalo da i njih uplete u zloin u Voinu". Dovodi to u vezu i sa otkriem iz knjige Karle/Carle del Ponte da joj je pokojni srpski premijer Zoran ini u jednom razgovoru iz tog vremena rekao: "Vodi eelja u Hag i ne vraaj nam ga". Matovina, meutim, negira da mu je tako neto sugerisano i tvrdi da je, pripremajui se za ovo svedoenje, itao dokumentaciju iz istrage u kojoj je i sam uestvovao i da je u mnogim izjavama preivelih i oevidaca Voinskog masakra naao da se izvrioci opisuju kao "Beli orlovi", "eeljevci", "Crna ruka" ili "srpski paravojnici". Poto je eelj nekoliko puta u proteklih mesec dana pred sudom tvrdio da je ini od Karle del Ponte "naruio" njegovu optunicu, nemaki tuilac Musmejer/Mussemeyer je konano proitao taj deo knjige i ustanovio da je razgovor u kojem je optunica navodno "naruena" voen 17. februara 2003. godine, dakle tri dana nakon to je sudija Tribunala potvrdio optunicu protiv lidera srpskih radikala. Mada mu je tuilac time izbio jedan od omiljenih argumenata, eelj je na kraju dananje rasprave proglasio da je "montirani proces" protiv njega "krahirao" i da do sada "ni jedan svedok i ni jedan vetak nisu potvrdili ni jedan navod iz optunice". Uprkos takvoj dijagnozi dosadanjeg toka postupka, sudije su za sutra najavili sasluanje novog svedoka optube. "REPI" SA ISKAZNICOM SRS HAG, 15.05.2008. Kao to je prolog meseca obeao, tuilac je danas ponudio prve dokaze o vezi optuenog Vojislava eelja sa dobrovoljakom grupom "ute ose", iji je pripadnik bio Duan Vukovi "Repi". Njega je nekoliko dosadanjih svedoka optube opisalo kao najbrutalnijeg srpskog dobrovoljca koji je samo u Domu kulture u elopeku ubio oko 50 muslimanskih zatoenika. To ne negira ni optueni eelj, ali odrie svaku
372
373
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vezu s njim. Iskaz svedoka optube, biveg zamenika komandira zvornike policije Asima Alia, meutim, ukazuje na suprotno. Poto je izneo svoja saznanja o sastanku od 7. juna 1992. godine u hotelu "Jezero" u Malom Zvorniku, na kojem je komandant Srpske dobrovoljake garde eljko Ranatovi Arkan predsedniku zvornike optine Abdulahu Paiu postavio ultimatum za predaju grada, svedok je opisao jedan dogaaj od znaaja za postupak protiv Vojislava eelja. Re je o hapenju etiri srpska dobrovoljca, meu kojima su bili i braa Vukovi Duan zvani "Repi" i Vojin sa nadimkom "ua" ili "uti". Braa Vukovi i njihovi saborci su, po Alievom iskazu, u noi pred napad srpskih snaga na Zvornik 8. juna 1992. godine zaustavljeni u mercedesu beogradske registracije na jednom kontrolnom punktu na ulazu u Zvornik. Uhapsili su ih "naoruani muslimanski graani", a Ali je oko jedan sat po ponoi pozvan da ih ispita. Meu stvarima koje su im drugi policajci pre njegovog dolaska ve oduzeli su, kae, bile "duple legitimacije" na kojima je stajalo da su braa Vukovi pripadnici Srpske radikalne stranke i njene "sekcije" - Srpskog etnikog pokreta. Prilikom ispitivanja braa su, tvrdi Ali, rekli da su krenuli u Mali Zvornik da se nau sa drugim dobrovoljcima u hotelu "Jezero", ali su zalutali i naleteli na kontrolni punkt u Zvornik. Takoe su rekli da su od svojih pretpostavljenih upueni u Zvornik da tite Srbe, a da im je lider Vojislav eelj, koji je sa predstavnicima JNA dogovorio njihovo naoruavanje. Za neke due razgovore nije bilo vremena, jer je ve 8. juna ujutro poelo granatiranje Zvornika, pa je Ali, kako je rekao, morao da napusti policijsku stanicu. U popodnevnim asovima jedan zvorniki policajac je pustio Vukovie i njihova dva saborca, a u zamenu mu je ponueno izvlaenje iz grada. Svedok je u sudnici na dva foto-panela od po osam fotografija prepoznao Vojina i Duana Vukovia. Iskaz o ovom dogaaju e nastaviti u utorak naredne sedmice. EELJ SE ODRIE "UE" I "REPIA" HAG, 20.05.2008. U noi izmeu 7. i 8. aprila 1992. godine etvorica paravojnika iz Srbije su preli Drinu na pogrenom mestu i naleteli na kontrolni punkt "naoruanih muslimanskih graana" na ulasku u Zvornik. Nakon to su pretueni predati su policiji, gde ih je ispitivao zamenik komandira Asim Ali, svedok optube na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Od etvorice uhapenih, dvojica su bili pripadnici Arkanovih "Tigrova": Milorad Ulemek "Legija" i izvesni Stojanovi, zubar iz Beograda; dok su dvojica brae Vukovi Duan zvani "Repi" i Vojin zvani "ua" pripadali etnicima. "Legija" je, tvrdi Ali, kod sebe imao tri legitimacije: vojnu knjiicu JNA i iskaznice Arkanovih "Tigrova" i francuske Legije stranaca. Braa Vukovi su, prema Aliu, imali "duple legitimacije": Srpskog etnikog pokreta i Srpske radikalne stranke. Nakon telefonskih intervencija iz Beograda, sva etvorica su osloboeni popodne 8. aprila, u jeku napada srpskih snaga na Zvornik. U unakrsnom ispitivanju, optueni eelj je ukazivao da je Ali u izjavi tuilatvu 1997. godine pomenuo samo legitimaciju Srpskog etnikog pokreta brae Vukovi, a da je tek u prolonedeljnom pripremnom razgovoru za svedoenje dodao tome i legitimaciju Srpske radikalne stranke. Svedok, meutim, tvrdi da je i u prvoj izjavi istraiteljima pomenuo legitimaciju SRS i smatra da to nije zabeleeno "grekom prevodioca". Ukazuje, takoe, da je u svedoenju na procesu "zvornikoj grupi" u Beogradu 2006. godine govorio o "duplim" legitimacijama brae Vukovi: "radikala i Srpskog etnikog pokreta". Prema beogradskoj optunici protiv "zvornike grupe" na koju se danas pozvao eelj, jedinica "ute ose" - iji je komandant bio "ua" a najkrvoloniji pripadnik "Repi" je bila u sastavu Teritorijalne odbrane Zvornika. eelj je, takoe, predoio i izvetaj slube Dravne bezbednosti Republike Srpske iz jula 1992. u kojem se navodi da jedinicu "ute ose" ini 80 Srba sa podruja Zvornika i dvadesetak dobrovoljaca iz Srbije "sklonih kriminalnim radnjama." U izvetaju se, dalje, navodi da "ua" i njegove "ose" maltretiraju srpske vlasti u Zvorniku i pokuavaju da silom iznude promene u optinskoj upravi, te se predlae intervencija jedinica specijalne policije kao bi se oni neutralisali, to je i uinjeno u leto 1992. godine. U pomo eelju priskoio je Dragan Spasojevi, nekadanji komandir policijske stanice u Zvorniku, iji je zamenik uoi rata bio Asim Ali. U izjavi upuenoj optuenom, Spasojevi opisuje Alia kao "muslimanskog nacionalistu", tvrdi da je naoruavao i organizovao jedinice "Patriotske lige" i "Zelenih beretki", kao i da je predvodio akciju zauzimanja policijske stanice i napad na skladite naoruanja. Optuuje ga, takoe, da je predvodio pljakanje naputenih srpskih kua u Zvorniku, kao i da je odgovoran za zloine nad Srbima u podruju Sapne, gde je Ali nakon pada Zvornika bio naelnik policije. Sve ove optube svog nekadanjeg efa Ali je odbacio kao "gnusne lai".
374
375
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Za sutranji nastavak unakrsnog ispitivanja eelj je ostavio izjavu koju mu je navodno "zgroen laima" koje je Ali izrekao u prolonedeljnom svedoenju - iz Beograda poslao Vojin Vukovi "ua". "SAMOUBILAKA TAKTIKA" VOJISLAVA EELJA HAG, 21.05.2008. Poto se jue odrekao brae Vukovi, opisujui Duana zvanog "Repi" kao patolokog ubicu a Vojina zvanog "ua" kao odmetnika i kriminalca koji je "Zelenim beretkama" nudio da im za pola miliona nemakih maraka ustupi liniju fronta koju su 1992. godine u podruju Zvornika drale njegove "ute ose", Vojislav eelj je danas jednog od njih "rehabilitovao" u cilju diskreditovanja svedoka optube, biveg zvornikog policajca Asima Alia. eelj je opirno citirao izjavu koju mu je jue iz Beograda poslao Vojin Vukovi "ua", a u kojoj se Alievo svedoenje opisuje kao "ordinarna la". Vukovi, istina, priznaje da su kod njega i njegovog brata, prilikom hapenja u Zvorniku u noi izmeu 7. i 8. aprila 1992. godine, pronaene dve iskaznice, od kojih je jedna bila od Srpskog etnikog pokreta. Za drugu legitimaciju, koja je po Aliu ukazivala na pripadnost brae Vukovi Srpskoj radikalnoj stranki, "ua" tvrdi da su je dobili od Arkana kako bi mogli da uzimaju gorivo na njegovoj benzinskoj pumpi u Beogradu. Ukazujui da je "tom gospodinu u interesu da lae" dok je njemu "u interesu da kae istinu", Ali je ostao pri tvrdnji da su kod brae Vukovi pronaene legitimacije Srpske radikalne stranke. U izjavi se, dalje, tvrdi da jedinica "ute ose", iji su pripadnici poinili neke od zloina za koje se tereti eelj, nije imala nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom i njenim optuenim liderom. Da ne bi, kako je rekao, "dovodio u neugodan poloaj druge stranke", eelj nije proitao kojima strankama "ua" tvrdi da je pripadao, ali se na grafoskopu moglo proitati da je Vojin Vukovi bio prvo lan Socijalistike partije Srbije, a zatim Pokreta za demokratsku Srbiju generala Periia. eelj je danas citirao i delove izjava koje su mu poslali pukovnik bive JNA Radovan Tai i policajac Milivoj Duki, u kojima se osporavaju pojedinosti iz Alievog iskaza, ali je svedok i to odbacio i ostao pri onome to je izjavio u glavnom ispitivanju. Vei deo dananjeg zasedanja protekao je u raspravi o nainu na koji eelj vodi unakrsno ispitivanje svedoka i njegovom insistiranju na "istorijskom kontekstu" i zloinima koje su poinile druge strane. Ukazujui optuenom da je "njegovo pravo" da odbranu vodi na nain koji on smatra
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija najboljim, predsedavajui sudija mu je ipak, u ime vea, skrenuo panju da koristi "samoubilaku taktiku". eelj se, meutim, nije s tim sloio. Naprotiv, garantovao je sudijama da u Tribunalu "nema advokata koji bolje od njega vodi odbranu svog klijenta". Nakon Alia, tuilatvo je na klupu za svedoke izvelo Andraa Ridlmajera/Andras Riedlmayer, strunjaka za Otomansko kulturno naslee na Balkanu, koji je za optubu pripremio ekspertski izvetaj o unitavanju verskog i kulturnog naslea tokom rata u BiH. Ridlmajer se danas samo predstavio, tako da e njegovo ispitivanje poeti sutra. "NIKAD VIENO" RAZARANJE VERSKIH OBJEKATA HAG, 22.05.2008. "Verski objekti su na Balkanu bili razarani kroz istoriju, ali ovakvog brisanja sa lica zemlje i unitavanja tolikih razmera kao u poslednjem ratu u BiH nikada nije bilo", zakljuak je amerikog strunjaka za kulturno naslee Balkana Andraa Ridlmajera/Andras Riedlmayer, koji je kao vetak optube danas svedoio o razaranju verskih objekata u BiH od 1991. do 1995. godine. On je u leto 2002. godine obiao 158 islamskih i katolikih objekata u 11 bosansko-hercegovakih optina navedenih u optunici protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava eelja, koji se, izmeu ostalog, tereti i za "bezobzirno razaranje javne i privatne imovine", u koju spadaju damije i katolike crkve. Stepen oteenja objekata Ridlmajer je podelio u pet kategorija - od "neoteenih" do "gotovo" ili "potpuno unitenih". Od 158 pregledanih objekata (120 muslimanskih i 38 katolikih) nijedan nije bio u tako dobrom stanju da bi se mogao svrstati u prvu kategoriju, dok je 90 odsto islamskih i 82 odsto katolikih objekata svrstano u kategorije "gotovo" ili "potpuno uniteno." Stepen razaranja je, prema Ridlmajeru, bio u direktnoj vezi sa starou i istorijskim znaajem damija i katolikih crkava, tako da su bez izuzetka potpuno uniteni najznaajniji islamski i katoliki verski objekti iz vremena Otomanskog i Austro-ugarskog carstva. Meu malobrojnim "delimino oteenim" su, uglavnom, nove damije ili crkve koje nisu bile u upotrebi, jer su jo uvek bile u izgradnji. Tako je jedan od najstarijih kulturnih spomenika u BiH Careva damija u Nevesinju iz 1485. godine potpuno sravnjena sa zemljom, a ut i kamen posle ruenja su odneseni na deponiju u blizini grada. Meu potpuno unitenim spomenicima su i damija na brdu Kulat kod Zvornika iz XV veka i stotinak godina mlaa Atik damija u Bijeljini. S druge strane, tek delimino su oteene svega tri
376
377
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija damije, sve tri u izgradnji, poput one u selu Donji Krievii kod Zvornika. Meu manjim oteenjima na njima su i grafiti kojima se velia Srpska radikalna stranka optuenog eelja. Najvei broj verskih objekata u BiH je, kae Ridlmajer, uniten od septembra 1992. do septembra 1993. godine, uglavnom eksplozivom koji je postavljan u unutranjost objekata ili paljevinama. Iako su na pojedinim damijama i katolikim crkvama vidljivi oteenja od gelera i metaka, veina ih je unitena u vreme kada na tim podrujima nije bilo borbenih dejstava. Mada je u svoj izvetaj uneo i pojedine informacije o poiniocima do kojih je doao iz razgovora sa lokalnim stanovnitvom, vee je tuiocu zabranilo da postavlja pitanja na tu temu, budui da se radi o dokazima iz druge ruke i za ije prikupljanje svedok nije bio zaduen. Zbog estih prekida izazvanih intervencijama optuenog, koje bi i po tuiocu i po sudijama bile primerenije za unakrsno ispitivanje, Ridlmajer danas nije uspeo da okona svoj iskaz, pa e nastaviti u utorak naredne sedmice. DEPONIJE NA MESTIMA DAMIJA HAG, 27.05.2008. U nastavku svedoenja o razaranju islamske i rimokatolike kulturne batine tokom rata u Bosni i Hercegovini, vetak optube Andra Ridlmajer/Andras Riedlmayer je danas opisao ta je tokom terenskog istraivanja u leto 2002. godine zatekao na mestima sruenih damija. Ameriki istoriar kae da su u svakoj od 11 bosansko-hercegovakih optina, koje se navode u optunici protiv lidera srpskih radikala Vojislava eelja, na mnogim lokacijama damije poruene do temelja a da su mesta sa kojih su "izbrisane" promenila namenu. U velikom broju sluajeva, na mestima sruenih damija svedok je, kae, zatekao kontejnere za smee ili ak manje deponije i olupine automobila. Uoio je da se smee uglavnom nalazilo na nekadanjim ulazima u damije, navodei kao primer mesta na kojima su se pre rata nalazile Rijeanska damija u Zvorniku i Hadi-Paina u Brkom. Osim deponija, na mestima nekadanjih damija, ponekad su nicale nove graevine, kae Ridlmajer. Tako je u zvornikom naselju Zamlaz na mestu najstarije damije u toj optini izgraena stambena zgrada, a u selu Divi damija je zamenjena pravoslavnom crkvom. U dananjem unakrsnom ispitivanju, optueni Vojislav eelj se nije bavio Ridlmajerovim izvetajem, jer smatra da ga je "struno razorio" prigovorima tokom tuioevog ispitivanja svedoka. Zato je svoja pitanja
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija usmerio ka "razaranju" svedokovog kredibiliteta, ukazujui pre svega na njegovu navodnu pristrasnost. eelj je predoio jedan e-mail koji je svedok 13. marta ove godine poslao svom prijatelju a ovaj ga objavio na blogu, u kojem Ridlmajer Srpsku radikalnu stranku naziva "neofaistikom". Ridlmajer je objasnio da se radi o linoj neformalnoj poruci u kojoj tako kvalifikuje eeljevu stranku jer ona ima odreene ekstremne nacionalistike stavove koje mnogi nazivaju faistikim. Optueni ne spori da su damije i katolike crkve u vreme rata u BiH razarane, ali podsea svedoka da je u vreme rata patrijarh Srpske pravoslavne crkve pozvao da se ne rue tui verski objekti, a predsednik Republike Srpske Radovan Karadi naredio policijskim snagama da tite sve damije i katolike crkve. Ridlmajer odgovara da zna za Karadievo nareenje policiji iz 1993. godine, ali podsea da su nesrpske bogomolje Republike Srpske i posle toga neometano ruene, tako da, recimo, u Banja Luci nije sauvana nijedna od 16 gradskih damija. Unakrsno ispitivanje vetaka optube eelj e zavriti sutra. DAMIJE RUILI SRBI, A NE SRPSKI RADIKALI HAG, 28.05.2008. Mada je jue tvrdio da je "struno razorio" ekspertski izvetaj vetaka optube Andraa Ridlmajera/Andras Riedlmayer o unitavanju islamske i katolike kulturne batine u 11 bosansko-hercegovakih optina koje se navode u optunici, Vojislav eelj se danas izriito sloio sa glavnim svedokovim zakljukom. "Notorna je injenica da su damije u BiH razarane, a za to su dobrim delom odgovorni Srbi", rekao je eelj i zamerio Ridlmajeru to u izvetaj nije uneo i razaranja pravoslavnih crkava. eelj je dalje, osim Srba, za ruenje damija optuio i reim Josipa Broza Tita, budui da je, kako smatra, "ateizacija drutva" iz vremena jugoslovenskog komunizma doprinela "lakomislenom i ludakom" skrnavljenju verskih objekata tokom ratova devedesetih. Sve to je, tvrdi optueni, uporno osuivala njegova Srpska radikalna stranka, meu prvima bijeljinski ogranak te partije, a kao dokaz je predoio izjavu Izeta Salihbegovia, potpredsednika srpskih radikala iz Bijeljine. U faksom dostavljenoj izjavi Salihbegovi navodi da su on i njegovi partijski drugovi iz Bijeljine jo 1993. godine osudili ruenje lokalnih damija, a da su danas prvi koji dobrovoljnim prilozima i na druge naine pomau izgradnju jedne bijeljinske damije. Ridlmajer je kratko odgovorio da mu je drago da uje da se damije obnavljaju.
378
379
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj je svedoka vie puta u toku dananjeg zasedanja nazvao "laovom", iako je od predsedavajueg sudije opomenut da najee "prebrzo dolazi do takvog zakljuka". Jedna od Ridlmajerovih "lai", po eelju, je i tvrdnja da je u srebrenikom genocidu ubijeno oko 8.000 ljudi. Optueni raspolae drugim brojkama, za koje tvrdi da su "opteprihvaene", po kojima se radilo o 2.500 rtava od kojih je veina ubijena u borbama dok ih je "svega" hiljadu streljano, pa po njemu "nema ni govora o genocidu." Osim u presudi Tribunala bivem komandantu Drinskog korpusa Radislavu Krstiu, prole godine je i Meunarodni sud pravde presudio da je u Srebrenici poinjen genocid, pa je svedok rekao da bi se to moralo uzeti u obzir kada se govori o "opteprihvaenim injenicama". U nastavku dananjeg zasedanja bie sasluan svedok optube sa pseudonimom "VS-051" iji e se iskaz u potpunosti odvijati na sednicama zatvorenim za javnost. EELJ SE ODRIE POPLAENA HAG, 03.06.2008. Lider srpskih radikala optuio tuilatvo da "kao kukaviije jaje" podmee dokumenta o ulozi Nikole Poplaena u zloinima na Vogoi 1992. godine, iako se ovaj ulanio u SRS tek u prolee 1993. godine Nakon samo tridesetak minuta dananjeg iskaza zatienog svedoka kome su dodeljene pune zatitne mere i pseudonim "VS-1111", zasedanje je zatvoreno za javnost do svedokovog izlaska iz sudnice. U uvodnom delu zasedanja ulo se da se radi o Bonjaku iz sela Ljeevo u sarajevskoj optini Ilija, koji e govoriti o "jednom incidentu" s prolea 1992. godine, a jedini dogaaj iz tog sela koji se navodi u optunici protiv Vojislava eelja je ubistvo 22 civila nesrpske nacionalnosti 5. juna 1992. godine. Kada je zasedanje ponovo otvoreno za javnost, eelj je pokrenuo dva proceduralna pitanja. Kao i vie puta do sada, ukazivao je na navodnu nerelevantnost iskaza svedoka optube, poto, kako je rekao, nije pominjao dobrovoljce SRS kao izvrioce zloina. Predsedavajui sudija je potom optuenog pozvao da jo jednom "paljivo proita" delove optunice i tuioevog predraspravnog podneska u kojima se ukazuje da njegova odgovornost kao uesnika udruenog zloinakog poduhvata nije ograniena samo na krivina dela grupa i pojedinaca koje je direktno kontrolisao. Drugo eeljevo dananje nezadovoljstvo izazvano je, kako je rekao, namerom optube da "kao kukaviije jaje" sudijama podmetne izvesne dokaze protiv njega. Tuilac je, naime, pre iskaza svedoka "VS-
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1111" dostavio niz dokumenata, meu kojima i nekoliko nareenja nekadanjeg poverenika Predsednitva bosanskih Srba za optinu Vogoa Nikole Poplaena, iz kojih se vidi njegova uloga u kontrolisanju zatoenikih objekata i mo da zatoene Bonjake pomiluje ili ostavi u zatoenitvu. Mada optuba nije danas traila uvoenje tih dokumenata u dokaze, eelj tvrdi da se u njihovom dostavljanju krije namera da se sudije navedu na pogrean zakljuak o vezi Poplaena sa SRS, koji se, kako je objasnio, u stranku ulanio tek u prolee 1993. godine, dakle, godinu dana nakon ratne epizode na Vogoi. Uzaludna su bila nastojanja predsedavajueg sudije da objasni kako lanovi vea, upravo iz elje da budu nepristrasni, nisu ni itali pomenuta dokumenta do poetka iskaza zatienog svedoka, niti e ih, bar za sada, uzimati u razmatranje. eelj je nastavio da kvalifikuje potez optube kao "podmetainu", to su i tuilac i predsedavajui sudija ocenili neprimerenim. Na sutranjem zasedanju optuba e izvesti svog novog svedoka. ZATOENICI I RTVE VOJVODE "VASKETA" HAG, 4.6. 2008. U nastavku izvoenja dokaza o zloinima u irem podruju Sarajeva za koje se tereti lider srpskih radikala Vojislav eelj, tuilac je izveo zatienog svedoka sa pseudonimom VS 1055. Svedok je opisao kako se krajem marta ili poetkom aprila 1992. godine u Ilijau pojavila grupa od dvadesetak paravojnika koji su prethodno ratovali u Krajini. Vodio ih je lokalni "etnik" Vasilije Vidovi zvani "Vaske", u uniformi sa svim etnikim obelejima, naoarima "a la Draa" i crnom zastavom sa mrtvakom glavom na "golfu" koji je vozio. Nakon to je krajem maja 1992. godine kao Bonjak otputen sa mesta poslovoe jedne prodavnice u Ilijau, svedok se sa porodicom sklonio u oblinje selo. Tu su, meutim, bili sigurni samo nedelju dana: 4. juna 1992. selo je najpre granatirano, a zatim su u njega ule srpske snage. Napadai su ubrzo stigli i do kue u iji se podrum sklonio svedok i jo dvadesetak metana. Nareeno im je da izau i legnu na zemlju i oduzeti su im novac i druge dragocenosti. Svedok je primetio kako im prilazi Vasilije Vidovi sa jednim pratiocem a onda je uo pucanj i video da je jedan od komija pogoen u glavu. Ubeen je da su u komiju pucali ili Vidovi ili njegov pratilac. Zatim su svedoka i ostale zatoenike vratili u podrum, pretili da e ih sve pobiti, a onda im opet naredili da izau, postroje se u kolonu i krenu najpre prema Ilijau, a zatim u pravcu
380
381
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Visokog. Svedok i ostali zatoenici su, najpre, zatvoreni u skladite "Iskre" pored eleznike stanice u Podlugovima, gde su u neljudskim uslovima zadrani oko tri meseca. Zatim su prebaeni u logor Svrake u Semizovcu, odakle su izvoeni na prinudan rad kopanje rovova na linijama fronta ili sahranjivanje poginulih srpskih vojnika. Zatoenici su esto, tvrdi svedok, korieni za ivi tit pri napadima srpskih snaga na brda u i Doli i vie ih je tom prilikom poginulo. Uz dozvolu suda, naveo je imena desetak zatoenika koji su u takvim prilikama izgubili ivot. Dok za logor Svrake u kojem je bio zatoen dva i po meseca kae da je bio pod kontrolom Vojske Republike Srpske, svedok ne zna ko je organizovao zatvor u skladitu "Iskre", ali istie da "dobro zna ko ih je uhapsio i doveo" u njega "Vaske" Vidovi i njegovi etnici. Svedok je Vidovia poslednji put video na televiziji, kako kao telohranitelj vadi pitolj da bi eelja zatitio od mase koja ga je okruila. Prema tuilatvu, eelj je Vasilija Vidovia - za zasluge u ratovima u Hrvatskoj i BiH - unapredio u in etnikog vojvode, a zatim ga doveo u Beograd kao svog telohranitelja. U ranijim prilikama kada su svedoci optube pominjali vojvodu "Vasketa", eelj je tvrdio da je on bio oficir Vojske Republike Srpske. Isto e, nema sumnje, tvrditi i dokazivati u sutranjem unakrsnom ispitivanju svedoka VS 1055. NOVA UPOZORENJA EELJU ZBOG ZASTRAIVANJA SVEDOKA HAG, 05.06.2008. Prema optunici protiv lidera srpskih radikala Vojislava eelja, pripadnici jedne jedinice eeljevaca su 5. juna 1992. godine ubili 22 civila nesrpske nacionalnosti u selu Ljeevo, optina Ilija, u irem podruju Sarajeva. To masovno pogubljenje se, prema zatienom svedoku VS 1055, odigralo na lokaciji udaljenoj dva do tri kilometra od kue u koju su se on i jo dvadesetak metana Ljeeva sklonili na poetku napada srpskih snaga, a u kojoj su kasnije uhapeni i zatvoreni u logore, najpre u Podlugovima a zatim u Semizovcu. Napadae na Ljeevo je, tvrdi svedok, predvodio Vasilije Vidovi zvani "Vaske" iz Ilijaa, u uniformi sa etnikim obelejima i naoarima "a la Draa", kojeg je eelj kasnije promovisao u etnikog vojvodu i postavio za svog telohranitelja. Svedok je o tome govorio u jueranjem glavnom ispitivanju a optueni eelj mu je danas predoio izjavu koju mu je u meuvremenu faksom poslao "vojvoda Vaske" u kojoj tvrdi da su u jedinici kojom je komandovao bili iskljuivo lokalni Srbi iz Ilijaa i okoline i negira da je
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija meu njima bilo dobrovoljaca iz Srbije, kao i da je ikada nosio naoare za vid. Svedok je, meutim, ostao pri jueranjem iskazu, izraavajui spremnost da se "suoi sa Vidoviem" kada ga, i ako ga, eelj pozove za svedoka. eelj je, u unakrsnom ispitivanju, optuio svedoka da je pred vee izneo "jednostranu sliku" o zbivanjima u Ilijau i BiH, tako to je odgovornost za sukobe pripisao iskljuivo ekstremistima u Srpskoj demokratskoj stranci (SDS), etnicima i JNA koja je naoruavala Srbe, zaboravljajui na ulogu koje su u tome imali Stranka demokratske akcije (SDA), Patriotska liga i Zelene beretke. Osim Vidovievog faksa, eelj je svedoku predoio i izjavu generala VRS Dragana Josipovia u kojoj se tvrdi da su mesec dana pre sukoba u Ljeevu pripadnici Patriotske lige i Zelenih beretki iz tri pravca napali Ilija i ubili 9 Srba. Svedok, meutim, odgovara da o tome nita ne zna budui da, kako je rekao, njegovo selo nije bilo zahvaeno sukobom. Kao i veinu dosadanjih svedoka optube eelj je i dananjeg u vie navrata optuio da lae, izazivajui otre prigovore tuioca koji je takve tvrdnje ocenio kao "bezobrazne i vrlo opasne", kao i ponovna sudijska upozorenja da prestane sa takvim optubama kojima zapravo "zastrauje svedoke". Do sada se, meutim, eelj nije osvrtao na takve prigovore i upozorenja. Suenje Vojislavu eelju se nastavlja u utorak sledee sedmice. "U SARAJEVU JE ESELJ BOG I ZAKON" HAG, 10.06.2008. Perica Koblar, bivi pripadnik Armije BiH, opisao je danas na suenju Vojislavu eelju kako je 17. jula 1993. godine na Igmanu pao u zarobljenitvo etnika kojima je komandovao Branislav Gavrilovi zvani Brne. Tog dana je na Igmanu zarobljeno sedam pripadnika Armije BiH: etvorica, meu kojima je bio Koblar, su pali u ruke etnika, dok su se trojica nali u zarobljenitvu Vojske Republike Srpske. Odmah po zarobljavanju etnici su, opisao je Koblar, ubili osamnaestogodinjeg Roberta Kahrimanovia. Koblar i ostala dvojica ivko Krajinik i Rusmir Hamaliki sprovedeni su u podnoje Igmana, gde ih je doekao vojvoda Brne. Poto je saznao njihova imena, Brne je upitao ivka Krajinika "ta ti doe Momo" na ta je ovaj odgovorio da mu je Momilo Krajinik roak. Brne ga je onda upitao da li je Srbin, a kada je ovaj potvrdno odgovorio poeo je da ga utira. Zatim je, tvrdi Koblar,
382
383
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vojvoda opsovao Krajinika, Mladia i Karadia i rekao: "U Sarajevu je eelj bog i zakon i nee ti pomoi ni Mladi ni Karadi.". Vojvoda Brne je onda pokuao da Krajinika i Koblara natera da igraju neku vrstu "ruskog ruleta" sa njegovim pitoljem, da bi potom naredio da "vode to ubre" pokazujui na Krajinika, nakon ega je etnik sa nadimkom "opo" istresao u njega arer iz automatskog oruja. Koblar kae da nije video kada su odveli Rusmira, ali je kasnije, kada su ga vodili u Blauj da ga predaju vojnoj policiji, video u iblju noge lea za koji pretpostavlja da je bio Rusmirov. Predajui Koblara vojnoj policiji VRS vojvoda Brne je naglasio da je on "njegov zarobljenik", te da "ne sme da mu fali dlaka s glave". Vojni policajci su se pred Brnetom, prema Koblaru, "ponaali kao sluge" i "svima su se tresle gae". Uprkos upozorenju, Koblar je prebijan i zlostavljan tokom est dana provedenih u Blauju, a nakon toga je prebaen u zatvor u Kuli. Taj zatvor je, kako je opisao, bilo samo njihovo "sedite za Meunarodni crveni krst", poto su zatoenici sve vreme od 6 ujutro pa do ponoi provodili na prinudnom radu na linijama fronta oko Sarajeva. Nakon osam meseci zatoenitva uspeo je da pobegne dok je bio na prinudnom radu na poljoprivrednoj ekonomiji. Poetak unakrsnog ispitivanja, pred kraj dananje rasprave, protekao je uglavnom u eeljevom insistiranju na pitanjima o tome da li su "Bosanci po nacionalnosti isto to i Bonjaci?" Svedok, koji je na poetku rekao da se nekada izjanjavao kao Jugosloven a da se sada izjanjava kao Bonjak, je odgovorio da "nas Bosance, na alost, podvode pod kategoriju 'ostalih'". VOJVODA BRNE, UTI I OPO PIU EELJU U HAG HAG, 11.06.2008. Lider srpskih radikala Vojislav eelj je tokom unakrsnog ispitivanja Perice Koblara pokuavao da ospori jueranji iskaz svedoka prema kojem su trojicu njegovih saboraca, nakon zarobljavanja na Igmanu 17. jula 1993. godine, ubili pripadnici formacije etnikog vojvode Branislava Gavrilovia zvanog Brne. eelj je, naime, tvrdio da su ivko Krajinik, Rusmir Hamaliki i Robert Kahrimanovi, ubijeni u borbi, prilikom zauzimanja bunkera na Golom brdu na Igmanu. Uporite za takve tvrdnje eelj je naao u razlikama koje je uoio u prethodnim izjavama svedoka, datim 1994. godine vojnih istranim organima njegove brigade Armije BiH i 2004. godine istraiteljima hakog tuilatva. Ko-blar je objasnio da je prva izjava, data neposredno po njegovom bekstvu iz Kule
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uzeta "pod nekom vrstom prisile", poto je izvesno vreme bio u pritvoru pod sumnjom da je prebegao, odnosno dobrovoljno preao na stranu VRS. "Imao sam samo 15 minuta da ovu izjavu potpiem, a nisam imao priliku da je itam, jer mi je stalo bilo da to pre izaem i vidim porodicu", rekao je Koblar. Na do-datno pitanje sudija, dodao je da je vojne istraitelje koji su ga ispitivali intere-sovala samo "njihova istina" koju je trebalo da potpie, a to je da je vod od 20 Srba "izdao Armiju BiH na Golom brdu", a nisu ih interesovali etniki zloini. eelju su u meuvremenu stigle izjave vojvode Brneta i drugih etnika koje je Koblar u jueranjem glavnom ispitivanju identifikovao nadimcima "Major" i "opo". Miroslav kori zvani "uti" ili "Major" tvrdi da je komandovao interventnom etom Igmanske brigade koje je 17. jula 1993. napala bunkere na Golom brdu, te da su u traneji pored prvog osvojenog bunkera nali tri ubijena vojnika Armije BiH, dok im se iz drugog bunkera predao Perica Koblar. Na identian nain taj dogaaj opisuje se i u izjavi Mladena Popovia zvanog "opo", dok vojvoda Brne u svojoj izjavi tvrdi da je u podnoju Igmana doekao svoje vojnike koje je tog dana predvodio "uti" i da je video da dovode jednog zarobljenika zatienog pancirnim prslukom, kojeg je on zatim odvezao u kasarnu vojne policije u Blauju. Svedok je negirao ove tvrdnje vojvode Brneta i njegovih etnika, ostaju-i pri svom jueranjem iskazu o zarobljavanju, ubistvu ivka Krajinika, Rus-mira Hamalikia i Roberta Kahrimanovia i njegovom potonjem sedmomese-nom zatoenitvu u zatvoru Kula, iz kojeg je uspeo da pobegne 17. februara 1994. godine. Koblar je izrazio spremnost da se pred sudom suoi sa autorima izjava koje je danas citirao eelj i pozvao je tuilatvo da za svedoke pozove trojicu preivelih saboraca koje je tog dana na Igmanu zarobila vojna policija, a koji su bili prisutni kada ga je vojvoda Brne dovezao u kasarnu u Blauju. VOJVODA VASKE I NJEGOVA SKALAMERIJA HAG, 12.06.2008. Svedok Safet Sejdi je na suenju Vojislavu eelju opisao svoje susrete sa etnikim vojvodom Vasilijem Vidoviem zvanim Vaske kao i viegodinje zatoenitvo, prinudni rad i prisiljavanje da bude "ivi tit" srpskih snaga u njihovim napadima na poloaje Armije BiH. Opisao je, takoe, kako je sredinom 1993. godine lino video eelja u poseti Vasketovim etnicima i drugim srpskim snagama uoi napada na Crnu Rijeku. Nakon napada srpskih snaga na selo Svrake u optini Vogoa u
384
385
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija aprilu 1992. godine, Safet Sejdi je zatoen zajedno sa lanovima porodice i brojnim metanima. Najvei deo zatoenitva koje je trajalo do kraja rata u BiH proveo je na prinudnom radu najee na kopanju rovova ili izvlaenju i sahranjivanju poginulih srpskih vojnika a esto je, zajedno sa ostalim zatoenicima, korien kao "ivi tit" pri napadu srpskih snaga na poloaje Armije BiH. Prvi put je bio deo ivog tita tokom ofanzive Armije BiH na frontu na brdu u u leto 1993. godine. Kada su srpske snage poele da gube svoje poloaje, Dragan Damjanovi za kojeg tuilatvo tvrdi da je bio bliski saradnik vojvode Vasketa je prema svedoku u besu zbog velikih gubitaka streljao 25 zatoenika iz ivog tita. Sejdi tvrdi da je zatim uestvovao u njihovom sahranjivanju. Vojvodu Vasilija Vidovia Vasketa i njegovu "skalameriju" svedok je, tvrdi, viao prilikom prolazaka etnika kroz Svrake i Semizovac ili Vogou. "Kad krenu u akciju ne zna se ko pije, a ko plaa. Kao da su ludi, koga sretnu ubijaju, kolju". Vasketovu "skalameriju" su, kako je opisao, inili tenk, haubice, protivavionski top, kamioni i vojvodino lino vozilo "dip sa zastavom i dve prave mrtvake glave jedna lobanja samo od kostiju, a druga odseena glava Muslimana ubijenog prilikom napada na Crnu Rijeku", rekao je danas svedok. Osim o Vasketovim etnicima i "interventnom vodu" izvesnog Rajka Jankovia, svedok je danas govorio i o poseti Vojislava eelja srpskim snagama na crnorijekoj visoravni. Tvrdi da ga je lino video dok je "prolazio tuda kao nosa municije za interventni vod Rajka Jankovia". Na pitanje sudije da li je si-guran da je to bio eelj, odgovorio je da "kao to ga sada vidim, tako sam ga i tada video". Sejdi tvrdi da je eelj bio u drutvu najviih voa bosanskih Srba Radovana Karadia i Ratka Mladia i da je drao vatreni govor srpskim bor-cima pred napad na strateki vanu Crnu Rijeku, iz kojeg se Vasilije Vidovi vratio sa "trofejom" u vidu odseene glave jednog Muslimana. Safet Sejdi e svedoenje nastaviti sledeeg utorka, kada e ga ispitivati optueni Vojislav eelj. SRPSKI JUNAK ILI SRPSKI ZAROBLJENIK HAG, 17.06.2008. Lider srpskih radikala Vojislav eelj je u dananjem unakrsnom ispitivanju nastojao da pobije navode svedoka optube Safeta Sejdia o njegovom viegodinjem prinudnom radu u korist srpskih snaga na podruju sarajevske optine Vogoa. Optueni, naime, tvrdi da svedok nije bio srpski zatoenik, nego srpski junak koji je dobrovoljno pristupio Vojsci Republike Srpske (VRS).
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U prilog tim tvrdnjama, eelj je predoio dva dokumenta u kojima se Sejdi pominje kao pripadnik VRS, kao i izjavu koju je svedokov otac 1996. godine dao istranim organima BiH, a u kojoj kae da mu je sin bio mobilisan u srpsku vojsku i da je tamo zaduio pukomitraljez. Sejdi je izrazio sumnju da je njegov otac tako neto rekao a za pukomitraljez kae da je ponekad bio prinuen da ga nosi umesto srpskih boraca kao to je za njih nosio i drugo naoruanje i municiju.. Kao i obino, eelj je deo ispitivanja bazirao na izjavama koje su mu poslali njegovi simpatizeri, ovoga puta pripadnici interventnog voda VRS iz Semizovca. Svi oni su se o Sejdiu izjanjavali u superlativima, opisujui ga kao velikog srpskog borca koga su svi u jedinici izuzetno cenili. Sejdi, meutim, tvrdi da su to lai i ponavlja da je u srpskoj jedinici sluio samo zato to je na to bio primoran pod pretnjom smru njemu i njegovoj porodici. U nastavku ispitivanja, eelj je nastojao da opovrgne Sejdievu tvrdnju da ga je 1993. godine video na Niikoj visoravni, u poseti etnicima vojvode Vasilija Vidovia i drugim srpskim snagama neposredno pred napad na Crnu Rijeku. Optueni tvrdi da je napad poeo 9. novembra 1993. godine i da je on tog i narednih dana u sred predizborne kampanje gostovao na srpskim mediji-ma i da mu nije padalo na pamet da ide u Republiku Srpsku. U tu svrhu, predoio je transkripte radijskih intervjua objavljenih u jednoj od njegovih knjiga iz kojih se vidi da je tih dana bio u Loznici i apcu, mestima uz granicu sa BiH. Kao to ste i ova mesta obilazili, mogli ste za pola sata helikopterom da doete i u Vogou, rekao je svedok i ostao pri tvrdnji da je na Niikoj visoravni video eelja u drutvu Radovana Karadia i Ratka Mladia. eelj je na to uzvratio da su njegovi saradnici preko vikenda stupili u kontakt sa Radovanom Karadiem, koji im je rekao da je 9. novembra 1993. godine bio u Beogradu, a ne na Niikoj visoravni. Dodao je da slinu potvrdu oekuje i od svog prijatelja Ratka Mladia, s kojim su njegovi saradnici takoe stupili u kontakt. Sejdievo svedoenje bie okonano sutra. RATKO MLADI SE UKLJUIO U ODBRANU EELJA HAG, 18.06.2008. Poto je jue tvrdio da su njegovi saradnici stupili u kontakt sa Radova-nom Karadiem, eelj je danas rekao da su se u meuvremenu uli i sa njego-vim drugim prijateljem Ratkom Mladiem. Obojica begunaca su, navodno, demantovali tvrdnje svedoka optube Safeta
386
387
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Sejdia da ih je 1993. godine zajedno sa eeljem video na Niikoj visoravni na poetku srpske ofanzive. To je, tvrdi eelj da je Mladi poruio, sa vojnike take gledita nemogue jer on nikad ne bi dopustio da tri istaknute srpske politike i vojne veliine u vreme rata budu na istom mestu u dometu neprijateljske vatrejer bi mogli svi da poginu. A to bi, dodao je eelj, bila prevelika teta za srpski narod. U nastavku unakrsnog ispitivanja, lider srpskih radikala nastojao je da ospori Sejdieve tvrdnje da je, osim lobanje sa lemom UN, etniki vojvoda Vasilije Vidovi zvani "Vaske" na svom automobilu jedno vreme istakao i svee odrubljenu glavu pripadnika Armije BiH, ubijenog u borbama na Niikoj visoravni. Kako bi to opovrgao, optueni je danas prikazao fotografiju dipa sa lobanjom i plavim UN lemom na haubi, kao i video snimak posete zvaninika SRS Vogou u koju su dovedeni dipom vojvode Vasketa. Iako je najpre tvrdio da je na fotografiji i video snimku isto vozilo, eelj je posle serije sudijskih pitanja je priznao da se radi o dipovima razliitih proizvoaa. Svedok tvrdi da je postojao i trei sa dve tangle na haubi na jednoj je bila zastava, a na drugoj, bar u jednoj prilici 1993. godine, odseena glava. Optueni je i danas citirao izjave koje su mu u meuvremenu poslali njegovi simpatizeri a u kojima se osporavaju delovi Sejdievog iskaza. General Dragan Josipovi, koji je u ratu komandovao srpskim snagama u podruju Vogoa, negira da su zatoenici korieni kao "ivi tit" pri napadima VRS na poloaje Armije BiH i tvrdi da se tako neto nikada nije desilo u njegovoj zoni odgovornosti. Sejdi je, meutim, ostao pri svom iskazu, tvrdei da Josipovi ne govori istinu. U nastojanju da pokae da svedok nije bio zatoenik ve dobrovoljac u srpskim snagama, eelj je citirao delove Josipovieve izjave o Sejdievoj izuzetnoj hrabrosti i borbenosti kao i o tome da je bio pohvaljen jer je ubio jednog neprijateljskog vojnika i zarobio minobaca. Sejdi je i ove navode odbacio kao lai i dodao da je mogao biti pohvaljen samo zato to je sa linije fronta izvlaio mrtve srpske vojnike po koje niko nije smeo da ide. Posle Sejdia, tuilac je na sednici zatvorenoj za javnost poeo ispitivanje svog narednog svedoka, koji ima pune zatitne mere i pseudonim VS-1012. OPTUBA: "EELJ ZASTRAUJE SVEDOKE" HAG, 19.06.2008. Poto je na sednici zatvorenoj za javnost okonan iskaz zatienog svedoka sa pseudonimom "VS-1012", koji je po predraspravnom podnesku
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija optube svedoio o zloinima nad Muslimanima u Zvorniku, ostatak dananjeg suenja lideru srpskih radikala Vojislavu eelju bio je posveen proceduralnim pitanjima. Optueni je, naime, negodovao zbog namere tuioca da do kraja dokaznog postupka utroi jo oko 130 sati, odnosno vie od 30 radnih dana, iako mu je dodeljeno znatno manje. U isto vreme, eelj zahteva da se optubi uskrati pravo da u spis uvodi pisane izjave svedoka, to bi znatno skratilo vreme za izvoenje dokaza. Sudije su eelja po ko zna koji put podsetile da svedoenja putem pisanih izjava ne idu na njegovu tetu jer svakog svedoka moe unakrsno da ispita o svemu to smatra relevantnim, ukazujui optuenom da e vea teina biti data onome to svedok izgovori u sudnici. Zakljuujui raspravu na tu temu, predsedavajui sudija je istakao da bi dokazni postupak optube trebalo da se zavri krajem novembra ili poetkom decembra ove godine. eelj je potom traio i da se tuiocu zabrani izvoenje svedoka koji su u meuvremenu promenili stranu i dobrovoljno odluili da postanu svedoci njegove odbrane. Poto je predsedavajui sudija rekao da e vee razmotriti argumente optuenog, tuilac je zatraio da se sa donoenjem odluke saeka do 27. juna kada e dostaviti podnesak sa podacima iz kojih se vidi da su svedoci stranu promenili "pod pretnjom i prisilom" a ne dobrovoljno. Pred kraj dananjeg zasedanja tuilac je najavio da e do kraja meseca podneti zahtev Pretresnom veu da eelju imenuje branioca. Optueni je najavio da nee odgovarati na takav zahtev tuioca, a da e "odreene korake" preduzeti kada Pretresno vee donese odluku. Suenje eelju se nastavlja u utorak naredne sedmice, kada e optuba izvoditi dokaze o delovanju "eeljevaca" na irem podruju Sarajeva, a u julu bi pred veem trebalo da se pojave prvi svedoci koji e govoriti o zloinima u hercegovakim gradovima Nevesinju i Mostaru. KAKO JE PLJAKANA GRBAVICA HAG, 25.06.2008. Zatieni svedok VS-1060 je na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju svedoio o dvoipogodinjem prinudnom radu za srpske snage, pljakanju imovine nesrba u sarajevskom naselju Grbavica i "eeljevcima" pod komandom vojvode Slavka Aleksia. Nakon to su u prolee 1992. godine srpske snage uspostavile kontrolu nad Grbavicom, "VS-1060" je bio jedan od retkih nesrba koji su tu ostali, budui da zbog nepokretne supruge nije mogao da razmilja o
388
389
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odlasku. Iako je imao vie od 65 godina, od juna 1992. do novembra 1994. godine bio je, kako kae, primoran da slui u radnom vodu srpskih snaga, zajedno sa Bonjacima i Hrvatima sa Grbavice, ali i iz Doboja, Teslia i Jajca. Najpre je istio ulice, dok je najvei deo rata prisiljavan da kopa rovove, see ume i gradi bunkere, ukljuujui i bunker kod Jevrejskog groblja, u podruju pod kontrolom etnikog vojvode Slavka Aleksia. Tokom prinudnog rada bio je svedok estih fizikih maltretiranja zatoenih nesrba, a opisao je i ubistvo Enesa Hadiahmetovia od strane jednog od straara koji su ih uvali. Svedok je takoe opisao organizovanu pljaku imovine Bonjaka i Hrvata na Grbavici. Sa ulica i iz garaa su, prema njegovim reima, "pokupljeni" gotovo svi automobili, a iz naputenih stanova najpre su odnoene najvrednije stvari, da bi na kraju bili "skidani i strujomeri". Potom bi, kazao je svedok, kamioni sa oznakama Beograda, Novog Sada, Uica i apca odvozili opljakanu robu, obezbeenu lanim potvrdama o vlasnitvu koje je izdavala optinska administracija. U unakrsnom ispitivanju eelj je sugerisao da su kamioni iz Srbije moda iseljavali oficire JNA kojih je poetkom rata bilo dosta na Grbavici, ali je svedok odbacio takvu mogunost tvrdei da je bilo "jasno da se radi o pljakama". Rekao je da su u njegovoj zgradi samo tri od ukupno 25 stanova ostali neopljakani, kao i da je prisustvovao izdavanju lanih potvrda i video "leper pun strujomera". Budui da je u glavnom ispitivanju svedok rekao da je "na ulicama Grbavice i ispred kafane etnik" viao vojvodu Slavka Aleksia, kao i da je od srpskih vojnika uo da ovaj "nije odgovarao glavnokomandujuem VRS za Grbavicu, ve direktno eelju", optueni je ovim tvrdnjama suprotstavio pismenu izjavu vojvode Aleksia, u meuvremenu pristiglu u Hag. Aleksi demantuje da su njegovu jedinicu inili "dobrovoljci SRS iz Srbije", ve lokalni Srbi i nekoliko stranaca - Ukrajinaca, Rusa, Bugara, Grka pa ak i jedan Japanac. Aleksi negira umeanost svojih ljudi u ubistva i pljake i tvrdi da je "lino svojim vojnicima itao enevske konvencije". eelj je tvrdio da je Aleksi bio najpre u rezervnom sastavu policije a zatim u VRS i priloio je kopiju vojne knjiice u kojoj stoji da je imao in kapetan. Svedok je odgovorio da mu je to "novo i nepoznato", ukazujui da je Aleksia viao "sa etnikom ubarom na glavi, a nikada u uniformi VRS niti sa oficirskim inom".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija MASAKR U DRINJAI HAG, 26.06.2008. Prema optunici protiv Vojislava eelja, u Domu kulture u Drinjai "etnici" su u noi izmeu 30. i 31. maja 1992. godine ubili 88 bonjakih civila iz sela Kostjerovo, pored Zvornika. Zatieni svedok optube VS-1064 je, mada teko ranjen, preiveo taj masakr. Meu ubijenima su, meutim, svedokov otac i tri brata. Srpske snage su, opisao je svedok, 30. maja 1992. godine ule u selo, okupile metane i oko 150 mukaraca, ena i dece odvele ka Domu kulture u susednoj Drinjai. ene i deca su tu odvojeni i odvedeni na ekonomiju u oblinjem elopeku, uz obeanje da e im se i mukarci ubrzo pridruiti. Mukarcima koji su ostali u Domu kulture zatim se obratio Branko Studen, porunik JNA, govorei da im se nita nee desiti i da e nakon "informativnog razgovora" koji e s njima voditi "strunjaci za vojna pitanja" otii u razmenu. Zatim su u salu uli vojnici u kamuflanim uniformama koji su svedoku liili na "Arkanovce". Njihov voa je, opisao je svedok, "divljao salom" kao da je "lud, pijan ili drogiran" i naredio im da pevaju "Od Topole pa do Ravne gore...". A onda je nastupio "opti haos": izvlaili su ljude iz sedita, vukli ih na binu i tukli ime su stigli: rukama i nogama, drvenim palicama, komadima elezne armature i pendrecima. Neki zatoenici su toliko isprebijani i izbodeni noevima da su, rekao je svedok, "molili za puku da se sami ubiju." Iivljavanje nad zatoenicima je, prema svedokovoj proceni, trajalo do 9 sati uvee, kada su "Arkanovci" otili, pretei zatoenicima da e uskoro "videti ta su etnici". Ubrzo se u sali, nastavio je svedok, pojavila grupa ljudi "sa ubarama i kokardama" i poeli su da izvode grupe od po deset mukaraca. Po njihovom izvoenju uli bi se rafali, a zatim bi dolazili po novu grupu. Svedok je izveden u petoj grupi. Dok su ih vodili neko je pokuao da bei pa su vojnici zapucali po njima i svedok je pogoen u predelu kuka. Pao je i ostao da lei, pretvarajui se da je mrtav. Jedan od etnika je, meutim, u to posumnjao, utnuo ga nogom i ispalio rafal u njega. "Mislio sam da sada sigurno nastupa smrt", rekao je svedok. Meutim, pogoen je samo u rame i iskoristio je trenutak da pobegne kada su etnici uli po novu grupu. Iz oblinje ume je, zatim, posmatrao kako etnici tovare leeve u kamion koji je u meuvremenu stigao do Doma kulture.
390
391
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vojislav eelj je u unakrsnom ispitivanju najpre tvrdio da je svedokov deda bio "ustaki odmetnik" i da je uestvovao u pokoljima nad Srbima to je svedok odbio kao "uasnu la." eelj je zatim tvrdio da je svedok danas prvi put vojnike koji su streljali u Domu kulture nazvao "eeljevcima", dok ih je u prethodnim izjavama opisivao kao "etnike." Svedok je odgovorio da ne pravi razliku izmeu "eeljevaca" i "etnika", a tuilac je ukazao da u izjavi koju je 1996. dao istranim organima u BiH svedok dva puta pominje "eeljevce." Optueni je, nakon toga, uvreeno odustao od daljeg unakrsnog ispitivanja svedoka optube. Suenje lideru srpskih radikala, optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, se nastavlja u utorak sledee sedmice. DEPONIJA KAO MASOVNA GROBNICA HAG, 01.07.2008. Prema optunici protiv Vojislava eelja nakon to su srpske snage, ukljuujui dobrovoljce zvane eeljevci, preuzele kontrolu nad podrujem Mostara, mnogi nesrbi su od aprila do juna 1992. godine zatoavani, premlaivani, mueni i ubijani. Najvee masovno ubistvo u tom periodu bilo je streljanje 80 civila izvedenih iz zatoenikog objekta na fudbalskom stadionu Vrapii. Reep Kariik, graevinski radnik iz mostarskog predgraa Zalik, uspeo je da preivi taj masakr. Svedok je poetkom juna 1992. godine pokuao da pobegne iz Mostara, gde je postalo neizdrivo, ali je uhapen i prebaen u prostorije fudbalskog stadiona u mostarskom naselju Vrapii. Prema njegovoj proceni u svlaionici od tridesetak kvadratnih metara je u neljudskim uslovima, bez hrane i vode, bilo zatoeno oko 90 ena, dece i mukaraca, iz Mostara i okolnih sela. Jedne noi je grupa vojnika sa bradama, u uniformama i pod lemovi-ma primorala Kariika i petnaestak drugih zatoenika da uu u kombi, kojim su desetak minuta voeni u nepoznatom pravcu. Prilikom izlaska iz kombija poeli su, kae svedok, rafali i ubijanje i streljani su svi osim njega, jer su mu se od straha presekle noge i nije sa ostalima izaao iz vozila. Kariik je potom prebaen na gradsko groblje u Sutinu, gde je pretuen i ostavljen vezan za radi-jator. Uspeo je, meutim, da pokida lanac lisica i da pobegne. Tela ubijenih iz kombija naena su meu 80 leeva u masovnoj grobnici na deponiji u sused-nom Uborku, a svedok je bio jedna od osoba koje su uestvovale u identifikaciji.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj je Kariikovo svedoenje prihvatio kao iskreno i bez ieg spor-nog, a u unakrsnom ispitivanju pokuao je da dokae da poinioci ovih ubista-va nisu bili pripadnici dobrovoljakih jedinica Srpske radikalne stranke. Odgo-vornost je prebacivao na lokalne Srbe i dobrovoljce Srpskog pokreta obnove. Pokazao je svedoku spisak tridesetorice osumnjienih za masakr u Vrapiima protiv kojih je kantonalno tuilatvo u Mostaru pokrenulo istragu. Da bi pokazao da meu njima nema nikog iz Srbije, eelj je itao adrese stanovanja osumnjienih, a svedok je potvrdio da veinu njih poznaje iz Mostara i okoline. Teza tuilatva je, inae, da su se eeljevcima u podruju Mostara pridruili i lokalni Srbi privueni njihovom ideologijom i ponaanjem. U sutranjem nastavku suenja tuilatvo e izvesti prvog svedoka koji e govoriti o zloinima u podruju Nevesinja. To svedoenje e se, po svemu sudei, najveim delom ili u celini odvijati na raspravi zatvorenoj za javnost. BEBE I DECA - RATNI ZAROBLJENICI HAG, 02.07.2008. U pisanoj izjavi koja je danas uvedena u dokaze a iji je saetak proitala tuiteljica, zatieni svedok VS-1052 navodi da je u junu 1992. godine, na svoj trinaesti roendan, zarobljen u umi u blizini kue dok je sa lanovima porodice pokuavao da se skloni od napada srpskih snaga. Nakon hapenja, odvedeni su u susednu optinu gde su zatvoreni u osnovnoj koli. Tokom pet dana koliko je tu bio zatvoren sluao je batinanje i krike zatoenika koji su izvoeni iz zajednike prostorije, da bi potom video njihova okrvavljena tela i odeu. Video je, takoe, kako jedan srpski vojnik kletima upa zube porodinom prijatelju. Tokom tih pet dana veina mukih lanova njegove porodice odvedeni su iz kole i nikada ih vie nije video. Nakon pet dana, svedok i preostali zatoenici uglavnom ene i deca - prebaeni su u zgradu SUP u drugoj optini, gde su zatvoreni u eliju od oko est kvadratnih metara. Iako su meu njima bili estomesena beba i trogodinje dete dobijali su malo vode i hrane, pa je svedok morao da moli za hranu za bebu. Nakon dvadeset dana osloboen je zajedno sa jo nekim zatoenicima. U kratkom glavnom ispitivanju svedok je potvrdio tanost iskaza datog istraiteljima tuilatva 2004. godine. Odgovarajui na sudijsko pitanje o izgledu onih koji su ga uhapsili rekao je da su imali dugu bradu i krau kosu i bili obueni u arene i JNA uniforme. Dodao je da meu
392
393
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija njima nikog nije poznavao, ali da je kasnije u policijskoj stanici prepoznao dvojicu predratnih komija odevenih u uniforme JNA. eelj je odbio da ispituje svedoka, ostajui dosledan svom stavu da nee unakrsno ispitivati one ije iskaze tuilatvo uvodi u dokaze putem pisanih izjava. Prema optunici protiv Vojislava eelja srpske snage, ukljuujui i "eeljevce" su u junu 1992. godine u umi na podruju Velea zarobile 76 muslimanskih civila i zatvorile ih u osnovnu kolu u selu Dnopolje. Mukarce su odvojili od ena i dece i ubili, a njihova tela su pronaena na mestu zvanom Telea Lastva. O zloinima na podruju Nevesinja prethodno je danas govorio i zatieni svedok VS-1051 na sednici zatvorenoj za javnost, a pred kraj dananjeg zasedanja novi svedok optube Fahrudin Bili poeo je da govori o dogaajima iz 1992. godine, na podruju Mostara. Njegovo svedoenje bie nastavljeno sutra. Lider srpskih radikala Vojislav eelj se tereti za progone, ubistva, muenje, deportacije i bezobzirno razaranje kua i verskih objekata, kvalifikovane kao zloin protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja ratovanja. Zloine su, po optunici, poinili dobrovoljci SRS, poznati i kao "eeljevci" na podruju Hrvatske, Vojvodine i BiH od 1991. do 1993. godine. BEKSTVO SA GROBLJA HAG, 03.07.2008. Fahrudin Bili, moler iz mostarskog predgraa Zalik, uspeo je da preivi jedno od masovnih ubistava u Mostaru u junu 1992. godine, kada je 18 Muslimana streljano na gradskom groblju Sutina. U delu optunice protiv Vojislava eelja koji se odnosi na zloine poinjene u podruju Mostara, navodi se da su srpske snage, ukljuujui dobrovoljce zvane eeljevci, zlostavljale i ubile mnoge nesrbe u periodu od aprila do juna 1992. godine. Poetkom aprila 1992. godine, srpske snage su oko 300 metana Zalika primorale da provedu dva meseca zatvoreni u lokalnom atomskom sklonitu. Posle nekog vremena Srbi su izvedeni, ali ne i Muslimani i nekoliko Hrvata. Na poetku su ih uvali samo naoruani pripadnici JNA, kojima su se, prema reima svedoka, ubrzo prikljuili brojni paramilitarci, ukljuujui i eeljevce sa velikim bradama i kokardama. Jedan od vojnika koji je sve vreme bio u sklonitu predstavio se svedoku kao eeljevac iz Novog Sada.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Sredinom juna grupa dobrovoljaca, redovnih vojnika i naoruanih metana izdvojila je, prema svedokovoj proceni, oko 80 muslimanskih mukaraca koje su gradskim ulicama sproveli do kasarne Severni logor. Svedok se tamo kratko zadrao poto je ubrzo prebaen u jedan objekat na gradskom groblju. Tu je sa jo dvadesetak mukaraca zatvoren u potpuno zamraenu prostoriju iz koje su srpski vojnici poeli da izvode neke od zatoenika. Potom bi se uli esti jauci i pucanje mitraljeza, na osnovu ega je pretpostavio da su izvedeni zatoenici zlostavljani i ubijani. Dok je i sam ekao istu sudbinu, jedan od vojnika sa "drugaijim srbijanskim a ne lokalnim naglaskom maltretirao ga je stavljajui mu bajonet pod grlo. U pomo jednog lokalnog Srbina ije je ime pomenuto na zatvorenoj sednici svedok je u ranim jutarnjim satima, uspeo da pobegne i izbegne sudbinu ostalih zatoenika, ija su tela pronaena u jami kraj Neretve. Dok je beao video je mitraljeze ukopane u zemlju, koje je prethodno cele noi sluao kroz zid sobe u kojoj je bio zatvoren. Optueni lider srpskih radikala se u unakrsnom ispitivanju pozvao na danas pristiglu izjavu izvesnog Nedjeljka Bojania, tadanjeg stanovnika Zalika, koji je tvrdio da na ovom podruju nikada nije bilo dobrovoljaca iz Srbije. Bojani priznaje da je kasnije uo da su u Zaliku ubijeni neki Muslimani i smatra to velikom sramotom, ali veruje da je to bila reakcija srpskih snaga na gubitak poloaja i rtve koje su pretrpeli od muslimansko-hrvatskih snaga. Ne bih rekao da je bila odmazda, pre bih to nazvao genocidom., kratko je odgovorio svedok, kada mu je eelj proitao tu izjavu.. Suenje Vojislavu eelju bie nastavljeno u utorak iskazom novog svedoka optube. KO JE S KIM BIO U UDRUENOM ZLOINAKOM PODUHVATU HAG, 15.07.2008. Nakon to se itave protekle sedmice odvijalo na zasedanjima zatvorenim za javnost, suenje Vojislavu eelju je danas delimino otvoreno kako bi se javno emitovali audio snimci presretnutih telefonskih razgovora koji, po tuiocu, ukazuju na postojanje udruenog zloinakog poduhvata i ulogu koju je u njemu igrao optueni lider srpskih radikala. Sednica je zatvarana za javnost svaki put kada bi se tuilac ili sudije obratili s nekim pitanjem zatienom svedoku VS 1112 kome je ovo bio etvrti dan svedoenja. Na prvom danas emitovanom snimku zabeleen je razgovor koji su 12. oktobra 1991. godine vodili Radovan Karadi i njegov pesniki kole-
394
395
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ga Gojko ogo. Karadi govori o tome kako e u sluaju rata Muslimani "nestati sa lica zemlje", kako e Sarajevo biti "karakazan" u kom e "umreti trista hiljada Muslimana", jer "nemaju anse" protiv trista hiljada naoruanih Srba koji imaju podrku vojske i elju da se "bore do poslednjeg". Karadi i ogo zameraju Miloeviu to se oslanjanje na eelja i njegovu varijantu koje je "simpatina" ali nije "ni obilna ni ozbiljna". Drugi emitovani snimak, po tuiocu, pokazuje funkcionisanje udruenog zloinakog poduhvata. Miloevi 8. jula 1991. godine zove Karadia i upuuje ga da se javi generalu Uzelcu, komandantu Banjalukog korpusa JNA, koji e obezbediti oruje i prevoz helikopterima za sve dobrovoljce Srpske demokratske stranke koji e pojaati "banjaluku grupaciju" u bosanskoj Krajini i na Kupresu, to je "od stratekog znaaja za budui RAM". U razgovoru Miloevi hvali "ludog eelja" to je tih dana estoko i vulgarno napao srpsku opoziciju zbog kritika upuenih na raun JNA. Vojislav eelj se usprotivio uvoenju snimaka presretnutih telefonskih razgovora u dokaze. Po njemu, radi se o "protivustavnom prislukivanju", "bez sudskog reenja" i od strane "nelegalne i konspirativne organizacije". eelj sumnja i u autentinost snimaka na ta, po njemu, ukazuje njihov "neujednaeni tonalitet". No, bez obzira na sve to, smatra ih "nerelevantnim" za njegov sluaj. Razgovor Karadia i oga, po njemu, moe da ukazuje samo da je postojao nekakav udrueni poduhvat izmeu Karadieve Srpske demokratske stranke i Miunovieve Demokratske stranke u Srbiji, iji je ogo bio jedan od osnivaa. A Srpska radikalna stranka je, dodaje eelj, bila u "estokom sukobu" prvo sa Miunovievom a kasnije i sa inievom Demokratskom strankom, pa nije mogla da bude u bilo kakvom poduhvatu sa njima. Miloevieve "pohvale" napada "ludog eelja" na opoziciju, optueni smatra dokazom tadanje Miloevieve generalne netrpeljivosti prema njemu, jer je antikomunista "spreman i ivot da da za borbu protiv komunizma". A to, smatra eelj, iskljuuje mogunost da su njih dvojica bili uesnici istog zloinakog poduhvata. FLERT ILI UDRUENI ZLOINAKI PODUHVAT HAG, 16.07.2008. Jueranjim prigovorima na "zakonitost, autentinost i relevantnost" snimaka presretnutih razgovora koje tuilatvo uvodi u dokaze s namerom da pokae kako je funkcionisao udrueni zloinaki poduhvat, Vojislav eelj je danas dodao i jedan novi. Tvrdio je, naime, da je razgovore prislukivala i snimala "neprijateljska strana", poto se Sluba
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dravne bezbednosti BiH "podelila na nacionalnoj osnovi" pa je "jedna strana radila protiv druge". Prigovor, meutim, ne stoji barem za veinu jue i danas emitovanih snimaka nastalih u periodu od maja do decembra 1991. godine, u kojima se Slobodan Miloevi i Radovan Karadi dogovaraju o politikih i vojnim potezima u vezi sa ratom u Hrvatskoj, kao i o planovima za spreavanje osamostaljenja BiH. MUP i Sluba dravne bezbednosti BiH su, naime, "podeljeni" tek krajem marta 1992. godine, to znai da je operaciju "Latas" kako je glasila ifra za Karadia naloio i vodio jedinstveni, nepodeljeni MUP BiH. Tuilac je danas emitovao i nekoliko snimaka u kojima se kao sagovornici pojavljuju sam eelj, zatim etniki vojvoda Branislav Gavrilovi zvani Brne, sekretarica Srpske radikalne stranke Maja Gojkovi i jo neke linosti iz redova srpskih radikala. U nameri da pokae "operativni nadzor" optuenog nad dobrovoljcima SRS u Sarajevu, emitovan je snimak razgovora sa vojvodom "Brnetom" od 21. aprila 1992. godine u kojem se eelj interesuje za 18 dobrovoljaca koji su opkoljeni u centru Sarajeva, kae da nije uspeo da stupi u kontakt sa Karadiem ali da je Palama poruio da e povui sve svoje ljude iz Bosne ukoliko se ne pomogne opkoljenim dobrovoljcima. Da su na Palama ozbiljno shvatili eeljevu pretnju pokazao je sledei snimak, u kojem Momilo Mandi, tadanji ministar pravosua vlade bosanskih Srba, objanjava da je "dobio nalog od efa" da pomogne opkoljenim eeljevcima U jednom od razgovora sekretarica SRS Maja Gojkovi se ali vojvodi "Brnetu" da se eelj u Beogradu okruio "gomilom polupismenih poltrona, kretena i idiota" ije mu "laskanje prija", a da se u njegovom obezbeenju okupio "ljam do ljama". Vojvoda "Brne" kae da e se tog dana sresti sa Karadiem, na ta mu Maja Gojkovi poruuje da "prenese Radovanu Vojine pozdrave." Uz uobiajene prigovore na "zakonitost, autentinost i relevantnost", eelj je za ovaj snimak rekao da predstavlja "ljubavno flertovanje izmeu Brneta i Maje." Po zavretku petodnevnog iskaza zatienog svedoka VS 1112 tokom kojeg su u dokaze uvoeni snimci presretnutih razgovora, tuilatvo je izvelo svedoka VS 1005, Bonjaka iz Zvornika. U izjavi koju je dao istraiteljima tuilatva a koja je danas uvedena u dokaze opisuje se njegovo zatoenitvo u Tehnikoj koli u Karakaju u maju 1992. godine, ispitivanja u zgradi SUP i premlaivanje od strane pripadnika srpske Teritorijalne odbrane, koji su ga iz nesvesti probudili tako to su mu
396
397
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija mokrili na glavu. Zatoenike u Karakaju je uvao izvesni Saa koji se predstavio kao "eeljevac iz Novog Sada", a gradom su harale "ute ose" Vojina Vukovia ue" koji je pred njim, tvrdi svedok, direktoru Medicinskog centra rekao da je "pripadnik eeljeve specijalne jedinice". U znak protesta zbog prihvatanja pisane izjave, eelj je odbio da unakrsno ispituje ovog svedoka. Interni broj: CD-47-17-2/03/053 PREDMET: Razgovor voen dana 07.06.1991 godine izmeu Gavrilovi Branislava i Gojkovi Maje Kontrola telefona: Kodna oznaka: Dokument: 23 tr. 6339, 6391 (str.1-4) Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Da. Jesi ti to Majo? Aha. ta ima? Ah, nita. to? Nerviram se. to? Ma tako, ima problema u stranci kolko voli, na alost i ljudi i ... ale se ljudi? Ma ale se. Na ta? A ale se, zna, ne sme nita rei Voji, svi se boje, svi ekaju da opet ja kaem. Jel' ozbiljno? Pa da. Ajd' Majo, ajd' Majo. Ha, ha, ha. Najhrabriji lan. Jao Bog te jebo. Zna, jer ovi, ovi to su polupismeni ljudi Ja. Gojkovi Maja: Gojkovi Maja:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Okruili Voju i poltroniu i on uiva u tome. to mu se ono svak' klanja, jel'? Pa da. Ko god ne zna.., sve gelipteri ovi to ga, ej, bezbednost njihova, to je ljam nad ljamovima. Bezbjednost? Ko je u bezbjednost? Uuuu, pokazau ti, jo dvojicu pored Buce, zna? Majke ti. Sauvaj me Boe. Pa traio sam te danas pa nije nikako se moglo za cijelu Vojvodinu, onaj Je li? Izlaz dobiti, aha. Pa da, blokirali zbog mene. Ma ne kaem zbog tebe, joj gdje si ti. Ha, ha, ha. Kae eno ga opet onaj Branislav zove. Ha, ha, ha. Stvarno zvao sam te bio oko dva i nisam nikako mogo', izbacivalo na onu dvicu drugu. Da. 220. Ba je Aca bio tu. Jesi dobio onog oveka? Onoga iz onoga? Aha. Nisam. Pa kako? Oliver e to sve srediti. A on? Aha. O Boe me sauvaj. to? Ma on je, budala teka. Pa kako u ja onog ovjeka dobiti, ja sam zvao na taj broj, meni uporno ta ena koja se javlja kae
Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav:
Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav:
398
399
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ovo je kae Brestovac kae nema Jove. Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Ha, ha, ha. Greka kae. A tebi ega, jelde, e? Pa ne znam, ja dobijem njega na taj broj, a ti ga ne dobije. Pa kako? E jebi ga sada, uj ti ga, ma ne moe ga ni ti dobiti na taj broj uopte. Dobro, dobro. Ja ne znam na koji ga ja onda dobijem? Ne znam, na ovaj ga sigurno ne moe dobiti. Dobro. Evo, koji je ono broj, priekaj malo, ima li vremena? Nemam vremena. Nema vremena, jel'? Ma imam ovee. Ima? Ajde. Stani da naem boija eno. ekaj i ja da naem. Jesi nala? 88 ... Nemoj ti govoriti, ja u prvi. 025-882-191. Jeste. Eto, eto. Prigrevica. Kako? Prigrevica selo. Ovo je Brestovac. E nemam ja nikakav Brestovac. Ovo to ja ovjeka zovem odavde dobijem kae ena greka, ovo je Brestovac. 025? Gojkovi Maja:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: 025 ja. E pa ne znam, sad u ga ja zvati. Pa nek' taj ovjek doe sutra onda. Gde? Je li, je li daleko to mjesto od Beograda? Gdje taj ovjek ivi? Proe ceo Novi Sad, pa ide do Hrvatske razume, kroz Vojvodinu. Ja, ja. Pa ne znam, ako oe ti...... Jel' ide u Beograd ti sutra? Pa dolazim sutra. Aha, ja idem u neke svatove. Svatove? Aha. Kakve svatove ba? Kod drugarice. Jebo te, znai neemo se vidit', jel'? Pa videemo se u nedelju u Sivcu. ta emo se vidit? Sivcu. Sivac? Aha. ta ti je to Sivac? To ti je mesto tu u Vojvodini. Pa ta u ja u Sivcu? A e e ti? Ma ne znam? Pa ja u zvati Jovu i pitau.., pa u ja se prebaciti kod vas isto. Ja sam se sa Oliverom dogovorio da e doi u Beograd i danas sam traio Dejana nisam ga naao ... Sad je tamo.
400
401
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Sad je tamo, jel'? Sad je tamo. Dobro. I tog sam Nikolia nao, on kae ta ti treba, ja mu nisam htio rei, uglavnom i on kae da li dolazi sutra, ja kaem dolazim. Aha. I tako. Zovi Dejana i ovaj, dogovori se sve s njim, danas smo ba neto priali o tebi. Je li lijepo ili loe? Lepo, lepo. Lepo? Aha. I? I dogovori se sve s njim i onda e on znati gde si zna. Dobro. Preko Dejana. Dobro. Sad je on tamo sam. Ustvari s tim Nikoliem, a Nikoli je dobar ovek zna. Dobro. Uglavnom je Dejan tamo, jel'? Jeste. Jedan od retkih on. I onda ovi, ja sam sad rekla znate ta, ja u se rtvovati, ja u otii tamo kod Voje, seu kod njega u kui i rei u mu sve ta imam, onda e on mene oterati, a, i eto, gotovo. Nemoj to raditi. ta da radim? Pa nemoj, pusti pike, jebo ga ti. Ha, ha, ha. Pa normalno. Pusti pike da ih ja sredim, samo reci ko ti smeta. Ozbiljno ti kaem. Gomila kretena se okupila. Gojkovi Maja: Gojkovi Maja:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Gavrilovi Branislav: Pa samo ti meni reci ko te nervira, ja u to srediti sve. Vai. Pa ozbiljno ti kaem, majke mi. Videe, sad kad doe sutra videe, gomila idiota, preplavljeno. Dobro mali, onda se vidimo. Aha. 'Oemo se vidit'? Oemo u subotu. Dobro. Nemoj ti meni mali. Ha, ha, ha. Mali. I sad da uzme veliku Srbiju i tamo ti pie statut, program i sve. Ja, ja, ja, ja. alje dva mjeseca statut i program, joj, jebo te, kakav sekretar. Pa sve da ...., eno ti tamo kancelarije, pa trai od Dejana. Priekaj, neko mi zvoni, samo momenat. Ba me briga. uje. Oe doi sam sutra? Neu sam. Aha. Joj, vidi kretena, e. Zato ja dolazim? Nemoj se izuvati (obraa se nekome u prostoriji). Ha, ha, ha. Beograd. uj zato dolazim, da ne dolazim zbog tebe majke ti. Ha, ha, ha. Pa zna ta sad? ta? Ja, ja. Pa moda i dolazim zbog tebe, ta zna. Da te kidnapujem.
Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav:
Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja:
Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav:
Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja:
402
403
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Zato si poveo deset ljudi sa sobom. Normalno jebo te, ta znam kakvih divljaka ima oko Vojine pratnje, u stvari kakva je Vojina pratnja. Ha, ha, ha. Sve je moj do mojega, e. Tvoj, ouuu, vidi majke ti. Da, da. Ja, ja. Ej. ta je? Sluaj me. Ja. Shvata? Shvatam, priaj. ta hoe da kae? Hou da kaem da u sada ja zvati Jovu da vidim to. Ja. Taj broj, a nita ti ... E uje, ako e me vidi, ja sad imam mnogo poslova, sada sam na primjer dogovorio u pet sati ... Neu te zvati. Sluaj idiote, reko sam se nai sa nekim momcima, jedna grupa isto koja ide, da se s njima naem u pet sati. Aha. Pa u est moram kod Karadia otii. Aha. Dobro, dobro, pozdravi ga puno. Pa u devet moram traiti neke pare. Da. Tako da sam stalno zauzet. Reci Karadiu ovo ta si uradio, da se ovi iz SDSa seli da ...
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Dobro, ma nema problema. Zna. To treba da zna on. To je reko Aca. I mi se trebamo sutra vidit, jesi ula? Aha. Ali bez pratnje. Bez pratnje. I bez Srbara. Da pobegnem iz svatova, a? Pa napraviemo mi nae svatove joj. Ha, ha, ha. Ej. Ha. Sluaj, pozdravi Radovana, prenesi mu Vojine pozdrave. Dobro. I ovaj, pozdravi Vladu. Vladu? Da. To je onaj to je dobio flau u glavu? Vlado na radnik, da. Dobro, eto mae, Moj ratni drug. Ajde sada odmaraj se, ili ta radi? Idem na posao. Na posao ide? Pa da, sad je pet sati. Pa ja, dobro si. Hajde, pozdravi starog. E, vidimo se onda. 'Ou. Ajd' ao. ao.
Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav:
Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav:
Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja: Gavrilovi Branislav: Gojkovi Maja:
404
405
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EELJ PRETI NOVIM TRAJKOM GLAU HAG, 17.07.2008. Vojislav eelj, koji je krajem 2006. godine trajkom glau iznudio od albenog vea ponitavanje odluke o kojom mu je imenovan "branilac u pripravnosti", zapretio je danas novim trajkom glau do smrti ukoliko Pretresno vee pokua da ogranii njegovo pravo na samozastupanje. Tuilatvo je danas trailo od Pretresnog vea dozvolu da prekorai dozvoljeni broj rei u podnesku kojim e obrazloiti ranije najavljeni zahtev da se eelju zbog njegove "sutinske i uporne opstrukcije postupka u sudnici" - bez odlaganja dodeli branilac. Pozvan da se izjasni o pitanju duine podneska, eelj je rekao da je tuilatvo u oajanju zbog neuspeha dosadanjeg dokaznog postupka" i da kao "jedini izlaz iz te situacije" vide njegovu smrt. Predsedavajui sudija an-Klod Antoneti/Jean-Claude Antonetti pokuao je da umiri eelja objanjavajui mu da je tuioev zahtev jo u najavi, te da se ne moe raspravljati o neemu to niko nije video. Uprkos objanjenju da e imati mogunost da sa svojim pravnim savetnicima pismeno odgovori na zahtev tuioca, eelj je saoptio da "nee odgovarati" ve da zahteva javnu raspravu o tom pitanju, jer u "tajnoj nee uestvovati". On je jo dodao i da se nee aliti na sudijsku odluku, ali da e poeti "trajk glau" bude li ta odluka "suprotna njegovim interesima". Upozorenjem predsedavajueg sudije da pretnje i pritisak "ne slue niemu", zavreno je ovonedeljno suenje Vojislavu eelju. Pre kratke javne rasprave o duini podneska, dananje zasedanje na kojem je sasluan zatieni svedok VS 1022 je u celosti bilo zatvoreno za javnost. Suenje lideru srpskih radikala optuenom za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini nastavie se u utorak sledee sedmice. PRVI "NEPRIJATELJSKI SVEDOK" NA SUENJU EELJU HAG, 22.07.2008. Neboja Stojanovi, koji se predstavio kao finansijski menaer iz Beograda, je na suenje Vojislavu eelju doao nakon to mu je vee uputilo poziv za svedoenje pod pretnjom kazne. Nakon to je dao sveanu izjavu, Stojanovi je naglasio da "eli da bude svedok odbrane" i da je "trenutno u rascepu jer tuilatvo vri pritisak na njega i njegovu porodicu" da svedoi protiv eelja. U toku dosadanjeg postupka, eelj je vie puta optuivao tuilatvo da "vri pritisak na njegove svedoke da promene stranu". Ono
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija to eelj i svedok nazivaju "pritiscima", predsedavajui sudija je danas opisao kao uestale pozive za svedoenje i ukazivanje na eventualne posledice neodazivanja takozvanoj subpoeni, odnosno pozivu pod pretnjom kazne za nepotovanje suda. Stojanovi je svedoio o dogaajima u Vukovaru u oktobru i novembru 1991. godine. Mada je u izjavi istraiteljima tvrdio da je polovinom oktobra 1991. eelj bio na komandnom mestu dobrovoljaca u Novoj ulici u Vukovaru gde se sastao sa lokalnim komandantima i dogovarao zajednike akcije dobrovoljaca i JNA, svedok je danas rekao da se toga ne sea. tavie, danas negira da je u Vukovaru u oktobru i novembru 1991. godine uopte bilo "eeljevaca". Svedok je u izjavi, takoe, naveo da su se u Vukovaru svaki dan putale etnike pesme i eeljeve rei da e JNA i dobrovoljci kad tad osloboditi Vukovar a da e ivoti biti poteeni. U dananjem iskazu, Stojanovi je, meutim, rekao da je eelj traio od Hrvata koji su okrvavili ruke da se predaju, obeavajui da e se prema njima postupati u skladu sa Konvencijama o zarobljenicima. Stojanovi je dodao da u tim pozivima uopte nije bilo znakova mrnje. Budui da se u glavnom ispitivanju "udaljio od izjava" koje je 2004. i 2006. godine dao istraiteljima tuilatva i "celokupnog prethodnog iskaza", tuilac je od Vea zatraio da Stojanovia proglasi neprijateljskim svedokom kako bi mogao da ga unakrsno ispituje i diskredituje. Kada je vee to odobrilo, tuilac je prvo predoio obe svedokove izjave i pitao ga da li su potpisi na svakoj stranici izjava njegovi. Stojanovi je potvrdio da su potpisi njegovi, ali je tvrdio da pre potpisivanja nije proitao izjavu. Tvrdi da su mu "proitane izjave iz kompjutera" koje je nakon toga "parafnuo na svakoj strani, verujui na re istraitelju tuilatva, gospodinu uri". Kada se nedavno sastao sa timom eeljeve odbrane "sa zaprepaenjem" je, kae, shvatio da izjave koje mu se pripisuju nisu tane. "Vi ste fakultetski obrazovan ovek koji je radio na vie rukovodeih mesta u privredi i potpisali ste svaku stranicu dve izjave iako ih niste proitali. elite li da vam sudije poveruju", pitao je tuilac. Kada je Stojanovi ponovio da mu je istraitelj itao iz kompjutera a on, verujui na re, potpisao, predsedava-jui sudija je odluio da na klupu za svedoke izvede tuioca Dena Saksona/Dan Saxon koji je bio prisutan tokom Stojanovievog iskaza. Zahtev tuiteljice Kris-tin Dal/Christine Dahl da se Saksonu unapred predoi dananji transkript i nje-gov iskaz odloi za sutra je otvorio ustru raspravu izmeu nje i predsedavaju-eg sudije koji je u jednom trenutku zapretio tuiteljici pokretanjem postupka za nepotovanje
406
407
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija suda. Oito nadglasan od svojih kolega u veu, sudija Antoneti/Antonetti je odobrio odlaganje Saksonovog svedoenja za sutra. POVLAENJE POTPISA, PORICANJE ISKAZA HAG, 23.07.2008. Suenje Vojislavu eelju danas je poelo iskazom tuioca Saksona/Saxon koji je 2004. i 2006. godine prisustvovao uzimanju izjava od svedoka Neboje Stojanovia. Sakson je pozvan na zahtev predsedavajueg sudije Antonetija/Antonetti kako bi objasnio proceduru uzimanja izjava, poto svedok tvrdi da 90 odsto njegovih rei u njima nije tano interpretirano. Sakson je rekao da je svedoku itan red po red i paragraf po paragraf" svake od izjava i da je menjano sve to je svedok smatrao da je bilo potrebno promeniti. Stojanovi je, naveo je Sakson, sedeo pored prevodioca i mogao je na ekranu kompjutera da prati ta mu prevodilac ita. Nakon tampanja izjave, svaki svedok pre nego to potpie ima priliku da je jo jednom proita, ali se Sakson ne sea da li je to uradio i ovaj svedok. Nakon Saksona, u sudnicu je uveden Stojanovi koji je jue proglaen za takozvanog neprijateljskog svedoka. Postavljajui mu sugestivna pitanja, tuilac je nastojao da diskredituje svedoka koji je negirao i bitne i nebitne delove svojih prethodnih izjava. U sve tri prethodne izjave Stojanovi je rekao da je voa eeljevih dobrovoljaca u Vukovaru Milan Lanuanin Kameni izdao nareenje da se pobiju svi Hrvati koji su nosili oruje, kao i da su dobrovoljci koji su vrili akcije ienja terana govorili da su na licu mesta ubijali Hrvate koje su zatekli sa ili bez naoruanja jer nemaju vremena da ih vode u Velepromet gde je bio zatvor. Stojanovi je dalje tvrdio da je Kameni izdao nareenje njegovoj grupi da streljaju sve Hrvate koje zateknu, kao i da je lino video da su eeljevci tukli i zaklali pet mukaraca koji su se predali." Stojanovi je danas, meutim, tvrdio da nije znao ko su lanovi SRS u Vukovaru", da "nije poznavao Kamenovog i da mu on nije komandovao niti naredio da uzme puku. Stojanovi je negirao i prethodne navode da je video eelja i njegove dobrovoljce u kampu za obuku u Erdutu, kao i da je 1991. godine pristupio SRS, nakon to je uo eeljev govor u Vranju. Jue je negirao da je izjavio da je eelj u tom govoru rekao da su proradili radikalski tompsoni i da su pobijene ustae u Borovu selu. Stojanovi je danas upozoren da ima obavezu da govori istinu i da bi mogao da bude optuen za lano svedoenje, ali se to nije dogodilo do kraja njegovog iskaza.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Kratko unakrsno ispitivanje eelj je posvetio pritiscima tuilatva na svedoka i njegovoj odluci da bude svedok odbrane a ne optube. Stojanovi tvrdi da je dnevno primao 30 do 50 telefonskih poziva da doe da svedoi kao i da mu je zapreeno da bi, ukoliko se ne odazove pozivu, mogao da zavri u zatvoru. S druge strane, ni eelj ni njegovi pravni savetnici nisu na njega vrili nikakav pritisak ve je on promenio odluku svojom voljom jer je kao intelektualac primetio da neto nije u redu. Suenje Vojislavu eelju bie nastavljeno nakon letnje sudske pauze, u utorak, 26. avgusta ove godine. PREKID SUENJA VOJISLAVU EELJU HAG, 26.08.2008. Suenje Vojislavu eelju je prekinuto a kada e se nastaviti zavisie od niza odluka koje e povodom tuioevog zahteva da se optuenom dodeli branilac u narednim sedmicama i mesecima doneti Pretresno i albeno vee Tribunala. Od tih bi odluka, ak, moglo da zavisi i da li e se uopte nastaviti i privesti kraju postupak protiv lidera srpskih radikala, optuenog za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. eelj, naime, preti da bi u sluaju da mu se oduzme pravo da se sam zastupa postupak mogao da se nastavi samo u njegovom odsustvu ili, kako je naglasio, "posthumno." Pretresno vee je danas odobrilo tuilatvu da uloi albu na odluku od 15. avgusta ove godine kojom je odbijen njegov zahtev za prekid postupka do reenja o podnesku za dodelu branioca. eelj se na dananjoj raspravi protivio da se odobri ulaganje albe, tvrdei da se time kri njegovo pravo na ekspeditivno suenje i insistirajui da mu se obelodane imena buduih svedoka optube. Tuilac Deril Mandis/Daryl Mundis, meutim, kategoriki odbija da otkrije eelju imena buduih svedoka ukazujui da bi ih time doveo u "ranjiv poloaj" i izloio riziku zastraivanja i progona od strane optuenog i njegovih saradnika. Tuilatvo, oito, pokuava da sprei ponavljanje "sluaja Haradinaj" u kojem je ostalo bez kljunih svedoka koji su pod pritiscima i pretnjama odustali od svedoenja ili promenili svoje prethodne iskaze. Zahtev tuilatva da se eelju oduzme pravo na samozastupanje i da se iz postupka iskljui tim njegovih pravnih savetnika se u najveoj meri zasniva na onome to optuba opisuje kao kampanju zastraivanja i progona svedoka koju vodi i organizuje optueni a sprovode je njegovi saradnici. Uz opirni podnesak na oko stotinak stranica, kojim se obrazlae zahtev za dodelu branioca tuilatvo je priloilo i oko hiljadu stranica
408
409
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija aneksa u kojima se navode konkretni primeri zastraivanja, progona i vreanja svedoka. Budui da se navode primeri sa sednica zatvorenih za javnost, ti aneksi su poverljivog karaktera a neki kako se danas ulo nisu obelodanjeni ni samom optuenom. eelj je danas traio da mu se obelodani kompletan podnesak tuilatva sa svim poverljivim aneksima a Pretresno vee je najavilo da e o tome odluiti do kraja ove ili poetkom sledee sedmice. Od trenutka kada mu bude dostavljen prevod te odluke poee da tee rok od mesec dana u kojem eelj treba da odgovori na tuioev podnesak. Kakva god bila odluka Pretresnog vea o zahtevu za dodelu branioca, sluaj e se, ne treba sumnjati, nai pred albenim veem. Koliko e sve to trajati nemogue je prognozirati, ali ukoliko albeno vee podri zahtev tuilatva za prekid postupka do konane odluke o dodeli branioca, malo je verovatno da bi se suenje Vojislavu eelju moglo nastaviti do kraja ove godine. VUIEV SLUAJ NA POPRAVNOM HAG, 02.09.2008. Pretresno vee sudije Antonetija/Antonetti e morati ponovo da razmotri odluku od 10. juna ove godine u kojoj je zakljuilo da ne postoji dovoljno dokaza za pokretanje postupka za nepotovanje suda protiv generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vuia, jednog od najistaknutijih lanova tima saradnika Vojislava eelja, optuenog za zloine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH. To je odluka albenog vea od 25. jula kojoj je danas ukinut status poverljivosti, a usledila je nakon albe tuilatva. Tuilac je pokrenuo istragu protiv Vuia jo u januaru ove godine zbog sumnje da je otkrio identitet zatienog svedoka optube na suenju Vojislavu eelju. Poto je tuilac strana u postupku protiv eelja, Pretresno vee je naloilo da zbog sukoba interesa istragu izvri nezavisni prijatelj suda, takozvani amicus curiae, ije ime je u danas objavljenoj odluci redigovano. Mada je u istrazi utvrdio da postoji "materijalni element" krivinog dela nepotovanja suda - jer je Vui otkrio identitet zatienog svedoka - prijatelj suda je u izvetaju Pretresnom ve naveo da nije uspeo da utvrdi da li je postojao i "mentalni element", odnosno svesna namera da se prekri nalog vea o zatiti identiteta svedoka. Drugim reima, nije utvrdio da je eeljev saradnik zaista znao da je svedokov identitet zatien i da njegovim obelodanjivanjem kri nalog suda. Zbog toga je Pretresno vee u odluci od 10. juna zakljuilo da nema dovoljno
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija osnova za pokretanje postupka za nepotovanje suda, poto nema dokaza koji bi "van razumne sumnje" ukazivali na to da je Vui prekrio nalog o zatiti identiteta svedoka. albeno vee je, meutim, prihvatilo tuioev argument da za pokretanje postupka nisu potrebni dokazi "van razumne sumnje", ve je dovoljno da postoji "osnovana sumnja" da je delo poinjeno, pa je sluaj Vui vratilo Pretresnom veu na ponovno razmatranje. EELJ SE VRAA U SUDNICU HAG, 17.09.2008. Suenje Vojislavu eelju, prekinuto 26. avgusta ove godine, bie nastavljeno najverovatnije ve sledee sedmice i odvijae se paralelno sa razmatranjem tuioevog zahteva da se optuenom dodeli branilac i da se iz postupka iskljue njegovi pravni savetnici. Vojislav eelj e, tako, dobiti priliku da se iz sudnice Tribunala, posredstvom televizije, direktno ukljui u aktuelna previranja u Srpskoj radikalnoj stranki. albeno vee je, naime, odbacilo albu tuilatva na odluku Pretresnog vea od 15. avgusta ove godine kojom je naloeno da se suenje nastavi i da tuilac obelodani optuenom spisak buduih svedoka optube. Meutim, po povratku sa letnje sudske pauze 26. avgusta tuilac Deril Mandis/Daryl Mundis je odbio da eelju obelodani imena buduih svedoka, ukazujui da bi ih time doveo u "ranjiv poloaj" i izloio riziku zastraivanja i progona od strane optuenog u sudnici i njegovih saradnika van sudnice. Tuilatvu je tada dozvoljeno da uloi albu na odluku od 15. avgusta i suenje je prekinuto do odluke albenog vea. U danas objavljenoj odluci, albeno vee je odbacilo albu tuilatva, zakljuujui da Pretresno vee nije zloupotrebilo svoja diskreciona prava niti je pogreno tumailo pravo i injenice, to bi bio osnov za ponitavanje naloga za nastavak suenja. albeno vee ukazuje da tuilac u zahtevu da se optuenom dodeli branilac kako bi se spreila dalja "znaajna i uporna opstrukcija postupka" ne tvrdi da eelj i njegovi pravni savetnici zastrauju i ugroavaju "sve svedoke optube". A to, po albenom veu, znai da tuilac u nastavku postupka do odluke o zahtevu za dodelu branioca moe da izvodi svedoke koji nisu izloeni pritiscima i pretnjama optuenog i njegovih pravnih savetnika. Nije iskljueno da optuba zavri svoj dokazni postupak pre nego to se Pretresno vee izjasni o zahtevu za dodelu branioca Vojislavu eelju. Optueni, naime, tek treba da podnese odgovor na podnesak tuilatva kojim se to trai. Pretresno vee je odobrilo eelju da prekorai
410
411
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija broj rei, tako da e njegov odgovor umesto na uobiajenih 3.000 moi da se rastegne na 35.000 rei. eelj je, takoe, traio da mu se rok za podnoenje odgovora sa jednog produi na dva meseca, ali mu Pretresno vee to nije dozvolilo. Taj rok, inae, poinje da tee od trenutka kada mu tuilatvo obelodani naravno, "na papiru i na srpskom jeziku" vie od hiljadu stranica poverljivog aneksa u kojem se navode konkretni primeri zastraivanja i ugroavanja svedoka, u sudnici i van nje, od strane optuenog i njegovih pravnih savetnika. EELJ U SUDNICI, SAVETNICI "NA TAPETU" HAG, 23.09.2008. Nakon jednomesenog odsustva, Vojislav eelj se danas vratio u sud-nicu Tribunala uz najavu da e u etvrtak, dan pre isteka roka, podneti odgovor na zahtev tuioca da mu se dodeli branilac i da se iz postupka iskljue njegovi pravni savetnici. Suenje lideru srpskih radikala optuenom za zloine protiv ovenosti u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini prekinuto je krajem avgusta ove godine poto je tuilatvo uloilo albu na odluku Vea kojom je naloeno da se postupak nastavi i eelju obelodani spisak svedoka optube. eelj se danas poalio na tvrdnju Sekretarijata suda da su njegovi pravni savetnici "prekrili profesionalni kodeks branilaca". Njima se, smatra eelj, "itaju lekcije" zbog javnih izjava u kojima tvrde da "nametanjem branioca, Hag nastoji da likvidira optuenog" te da je "tuilatvo spremno sve da uini da ne bi izgubilo parnicu". Po eelju, njegovi pravni savetnici koji su ujedno i poslanici Srpske radikalne stranke, prema Tribunalu "imaju stav saglasan javnom mnjenju u Srbiji" i nemaju obavezu da "tite sud" koji, smatra optueni, "nema ni struni ni moralni ugled". eelj je, takoe, dananju raspravu o administrativnim pitanjima iskoristio da se ukljui u aktualna previranja u Srpskoj radikalnoj stranci i obrauna sa svojim donedavnim bliskim saradnicima i savetnicima. Ukazao je, tako, da je Aleksandra Vuia razreio dunosti savetnika "jer u njega nema poverenje" dok je za Tomu Nikolia, biveg efa tima odbrane, rekao da su ga "zapadne sile vrbovale da rasturi Srpsku radikalnu stranku" i da "nije sluajno da se to deavalo u vreme kada je tuilatvo podnelo zahtev da mu se dodeli branilac". eelj je zakljuio da ga je "sramota to je u Nikolia imao neogranieno poverenje" i poruio svojim kolebljivim sledbenicima u Srbiji da "tom oveku ne treba verovati".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Prema raunici Vea, od odobrenih 120 sati dokaznog postupka tuilatvo je do sada potroilo 72 sata i 33 minuta, tokom kojih je sasluano 38 od ukupno 100 najavljenih svedoka. Ako se suenje nastavi dosadanjim tempom dokazni postupak optube bi, po proceni tuioca, mogao bi da bude zavren do januara naredne godine. Suenje Vojislavu eelju sutra se nastavlja iskazom svedoka koji je zatraio mere zatite identiteta. "DIVAN JE KIENI SREM" HAG, 24.09.2008. Na suenju Vojislavu eelju, lideru srpskih radikala optuenom za zloine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, tuilatvo je poelo izvoenje dokaza o proterivanju Hrvata iz vojvoanskog sela Hrtkovci 1992. godine. U neto vie od pet minuta koliko je dananja sednica bila otvorena za javnost, svedok sa pseudonimom VS 61 je rekao da je ivot u Hrtkovcima, pre izbijanja sukoba, bio "rajski" a atmosferu u selu je slikovito opisao stihovima pesme "Divan je kieni Srem". Sednica je potom zatvorena za javnost a kada je ponovo, poslednji put otvorena na nekoliko sekundi, svedok je rekao jo samo da je "estog dana, petog meseca, 1992. godine" Vojislav eelj posetio Hrtkovce i govorio na promociji jedne politike stranke. Ostatak zasedanja bio je zatvoren za javnost, tako da se ne zna da li je svedok VS 61 zavrio iskaz ili e se njegovo svedoenje nastaviti i sutra. Optunica tereti eelja da je svojim govorima "direktno podsticao na izvrenje konkretnih zloina na konkretnim lokacijama i lino je poinio zloin deportacije i prisilnog premetanja" u vojvoanskom selu Hrtkovci. U predraspravnom podnesku tuilatva se navodi da je u govoru pred nekoliko hiljada ljudi u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine, eelj pozivao na "stvaranje Velike Srbije od Virovitice do Karlobaga" i "proterivanje svih Hrvata". Takoe je rekao da se "moraju raistiti brakovi izmeu Hrvata i Srba a da decu iz meanih brakova treba poubijati", navodi se u podnesku. Tom prilikom je eelj, prema optubi, proitao spisak sa imenima istaknutijih nesrba kojima je porueno da odu iz Hrtkovaca. ODMAZDA ILI DEPORTACIJA HAG, 25.09.2008. U unakrsnom ispitivanju zatienog svedoka VS 061, ije je jueranje glavno ispitivanje bilo gotovo u celosti zatvoreno za javnost, lider srpskih radikala Vojislav eelj je ukazivao da je na mitingu Srpske
412
413
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija radikalne stranke u Hrtkovcima, u maju 1992. godine, "kritikovao reim zato to ne sprovodi mere retorzije za proterivanje vie stotina hiljada Srba iz Hrvatske". "To je istina", rekao je svedok i dodao da je "sve to bolno jer ne mora i moj i va narod da ispata za taj greh". eelj je negirao da je na istom mitingu proitao spisak sa imenima Hrvata iz tog sela kojima je, po tvrdnjama optube, poruio da odu iz Srbije. Svedok je rekao da je to uo od drugih ljudi koji su bili na mitingu. On sam nije bio na skupu jer se "politikom ne bavi". U javnom delu unakrsnog ispitivanja svedok je potvrdio tezu optuenog da je hrvatsko stanovnitvo "napustilo" Hrtkovce tek nakon to su u selo doli Srbi koji su "proterani iz Hrvatske". Po eelju, "usled vie sile" koja nastupa kada doe do velikih razaranja, "ljudima se mora obezbediti neki krov nad glavom a ako je neija imovina dostupna, moe biti data na korienje nekome kome je neophodna". Svedok je to potvrdio i primetio da se "moglo i zajedniki iveti jer nije bilo potrebe za proterivanjem". Mada je optueni tvrdio da "nije bilo porodice koja je isterana" pre nego to je "razmenila svoju imovinu sa imovinom Srba iz Hrvatske", svedok je ukazao i na drugaije primere "onih koji su morali na brzinu otii i poneti samo paso i malo sirotinjskih stvari a sve drugo ostaviti". Deavalo se, rekao je svedok, da su Hrvati odlazili na adrese koje su im Srbi davali u Hrvatskoj ali su u tim stanovima ve ivele druge porodice. Pored toga to su "pokuavali da nau Hrvate s kojima bi zamenili imanja", Srbi su, ukazivao je eelj, u Hrtkovcima "esto nalazili prazne kue ljudi koji su dugo iveli u inostranstvu". Svaki put kada bi vlasnici interveni-sali, policija je dolazila da te ljude izbaci, sugerisao je eelj, dodajui da vlas-nici ponekad, "iz humanih razloga", nisu reagovali. Poto se svedok saglasio sa veinom sugestija optuenog, eelj mu se zahvalio na "tim, veoma iskrenim odgovorima". Svedoenje VS 061 je danas zavreno a suenje lideru srpskih radikala e, zbog praznika, umesto u utorak, biti nastavljeno u narednu sredu. JAVNI DOKUMENTI NEDOSTUPNI JAVNOSTI HAG, 26.09.2008. Sekretarijat Tribunala je 15. septembra ove godine poslao upit Pretresnom veu koje sudi Vojislavu eelju kako da postupa u sluajevima kada je javnost zainteresovana za javne dokumente iz tog predmeta. Upit je usledio nakon to je zatraen pristup transkriptima presretnutih
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija telefonskih razgovora Radovana Karadia i drugih linosti, koji su emitovani na suenju eelju 15. jula 2008. godine. Pretresno vee kojim predsedava francuski sudija Antoneti/ Antonetti je 18. septembra odluilo da ti dokumenti mada javno prezentirani pred sudom ne mogu da budu dostupni javnosti do presude u predmetu Vojislava eelja. Ti dokumenti su, navodi se u obrazloenju odluke, uvedeni u sudske spise "tek preliminarno", te vee zadrava pravo da "u svetlu svih dokaza koji su izvedeni na suenju" u presudi utvrdi njihovu relevantnost i dokaznu vrednost, nakon ega e biti dostupni javnosti. Tuilatvo je danas trailo dozvolu da uloi albu na tu odluku, budui da se njome otvara pitanje koje moe "znaajno uticati na tok postupka". Pozivajui se na zakljuak vea iz iste odluke da se "pravo na javnost suenja ne odnosi samo na optuenog ve i na celokupnu meunarodnu zajednicu," tuilatvo dodatno ukazuje da "pravo javnosti da se obavetava o toku suenja i dokazima prihvaenim pred Tribunalom, ne moe da bude ostvareno ako dokazi postanu javni tek na kraju postupka". Optuba upozorava da javnost suenja mora da bude neprekidan proces inae e se "pojaviti sumnje koje bacaju senku na pravinost postupka". Ovo je, po tuilatvu, posebno vano u sluaju Vojislava eelja, budui da optueni "redovno objavljuje informacije iz sudnice, kako bi pokazao da suenje nije pravino". Imajui to u vidu, navodi se u zahtevu tuilatva, "ograniavanje prava javnosti na pristup javnim dokumentima, ima jasan uticaj na pravinost postupka". Ironija je da je "sluaj javnih dokumenata nedostupnih javnosti" pokrenut zahtevom za uvid u transkripte presretnutih telefonskih razgovora iz takozvane Miloevieve kolekcije, koji su ve vie puta javno emitovani na raznim suenjima a iji su audio snimci i transkripti dostupni svakome na internet stranici http://www.domovina.net/tribunal/page_ 006.php EELJEVE KOMUNIKACIJE POD PRISMOTROM HAG, 30.09.2008. Sekretar Tribunala Hans Holthaus/Holthuis je naloio nadgledanje privilegovanih komunikacija lidera srpskih radikala Vojislava eelja sa timom njegovih pravnih savetnika u Pritvorskoj jedinici UN. Vojislav eelj e, po odluci Sekretara, moi da komunicira sa svojim pravnim savetnicima putem njihovih poseta, telefonskih poziva ili potom.
414
415
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ova mera, navodi se u izjavi Sekretara suda, stupa na snagu odmah a bie ponovo razmotrena za 30 dana. Po oceni Sekretara, postoji osnovana sumnja da je Vojislav eelj ko-ristio privilegovane komunikacije za razgovor sa treim licima i ne moe se is-kljuiti da je moda bilo pokuaja da se utie na svedoke ili da se oni zastrae. Nakon dvomesenog prekida suenja, Vojislav eelj je, po povratku u sudnicu prole nedelje, izjavio da su u njegovim razgovorima putem privilegovane telefonske linije uestvovale osobe koje nemaju funkciju pravnog savetnika. Ovo, navodi Sekretar, predstavlja povredu privilegovane komuni-kacije koja je omoguena optuenom. SVAKI PETI "PATRIOTA" HAG, 01.10.2008. Insajderskim svedoenjem nekadanjeg dobrovoljca Srpske radikalne stranke, optuba nastoji da ukae na vezu izmeu rei i dela Vojislava eelja i paravojnih grupa koje su u prolee 1992. godine poinile zloine u Zvorniku. Svedok je dao iskaz uz mere zatite lika i glasa i pod pseudonimom VS 038 a njegovo dananje ispitivanje se gotovo u celosti odvijalo na sednici zatvorenoj za javnost. Optunica eelja tereti za zloine koje su od aprila do jula 1992. godine poinili dobrovoljci Srpske radikalne stranke u Zvorniku. eeljevci su, navodi se u optunici, uestvovali u muenjima i ubistvima bosanskih Muslimana u fabrici obue "Standard", fabrici crepova "Ciglana", na poljoprivrednom dobru "Ekonomija" i u Domovima kulture u Drinjai i elopeku. U kratkom delu javne sednice svedok je, odgovarajui na pitanja predsedavajueg sudije Antonetija, rekao da su se pored "lokalaca" u Zvorniku nalazili i dobrovoljci iz Srbije. Motivi za dolazak u Zvornik su, rekao je, bili razliiti: neki, poput njegovog ratnog druga Ivana Koraa "Zoksa" su "voleli da ratuju", drugi su u ratu traili ekonomsku korist a oko dvadeset odsto je, po njegovoj proceni, pristupilo dobrovoljcima iz "patriotskih razloga". Ti ljudi su, objasnio je, verovali da je "srpska nacija ugroena", da Srbima "preti istrebljenje od Muslimana i Hrvata" te da se "Srbija brani u Hrvatskoj i Bosni jer ako rat pree u Srbiju, Srba vie nee biti". Ova retorika je, po svedoku, "posuena" od vodeih srpskih politiara, meu kojima je bio i Vojislav eelj, a koji su se zalagali da "svi Srbi budu u jednoj dravi". eelj je, zakljuio je svedok, "imao mnogo
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pristalica i simpatizera" a njegova re je "imala veliku teinu" jer se "predstavljao kao branilac srpskog naroda". O zloinima u zvornikim logorima do sada su iskaze dala tri zatiena svedoka koji su tvrdili da su za muenja i prebijanja zatvorenika odgovorni dobrovoljci SRS - major Toro, Zoks, Pufta, Saa i Sava. Dragan Slavkovi "Toro" i Ivan Kora "Zoks" su u junu ove godine, pred Veem za ratne zloine u Beogradu, osueni na kazne od 15 i 13 godina zatvora zbog zloina poinjenih 1992. godine u Zvorniku. EELJ "SAM U KOSMOSU" HAG, 02.10.2008. U unakrsnom ispitivanju "etnikog insajdera", biveg "eeljevca" koji je iskaz dao sa zatienim likom, izmenjenim glasom i pseudonimom VS-038, optueni Vojislav eelj je pobijao tvrdnje da je svedok 1992. godine imao bilo kakve veze sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) i njenom sekcijom Srpskim etnikim pokretom (SP). Za razliku od glavnog ispitivanja, dananje zasedanje je bar donekle bilo dostupno javnosti, pa se ulo da je svedok u Zvornik u leto 1992. otiao "na svoju ruku" a da je dobrovoljac SP postao neto kasnije, u drugoj polovini iste godine, kada je upuen u Milie u istonoj BiH. Tvrdnju da svedok nije imao veze sa srpskim radikalima eelj je nastojao da potkrepi injenicom da u njegovoj vojnoj knjiici, iako je to bio obiaj, nije upisan boravak u Miliima, kao i da ne moe da pokae lansku kartu Srpskog etnikog pokreta koju je pre odlaska u BiH navodno dobio. Svedok kae da ne zna zato u vojnoj knjiici nema pomenuti upis, niti mu je poznato kakav je sluaj sa drugim dobrovoljcima. Dodaje da bi uvao etniku lansku kartu da je znao da e se ikada pojaviti pred bilo kojim sudom da govori o dogaajima u BiH. Na pitanje predsedavajueg sudije zato je po povratku iz Zvornika i uasa koje je tamo video odluio da se ponovo prijavi u dobrovoljce i to preko Srpske radikalne stranke, svedok je odgovorio da je eleo da "dokae okolini da je patriota" ali da to "sa dananjom pameu" nikada ne bi uradio. Budui da je posle iskaza zatienog svedoka ostalo neto vremena za raspravu o administrativnim pitanjima, optueni se osvrnuo na odluku sekretara Tribunala da naloi "nadgledanje" njegovih komunikacija sa pravnim savetnicima iz Srbije. Iako je svrha "nadgledanja" da se sprei korienje komunikacija u druge svrhe osim za potrebe odbrane, kao i da se izbegne mogui pritisak na svedoke, eelj odbija da ubudue telefonom
416
417
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija i faksom kontaktira pravni tim zbog ega mu je, kako je objasnio, odbrana hendikepirana. Predsedavajui sudija ga je potom upozorio da bi, ako se "prepusti oseanju kojim rukovodi oajanje", ostane pri stavu da ne kontaktira pravni tim i tako oslabi svoju odbranu, mogao dovesti do rizika da mu se dodeli branilac. eelj je na to odgovorio da nikada nije rekao da ne moe da se brani, jer smatra da je i bez pomoi pravnih savetnika, pa ak i "sam samit u kosmosu", neuporedivo sposobniji od tuioca. "U redu, ali onda nemojte stalno govoriti da vam je odbrana uskraena", zakljuio je sudija Antoneti/Antonetti. Tuilac je, inae, krajem avgusta podneo zahtev da se eelju dodeli branilac i iz postupka iskljui pravni tim zbog "kampanje zastraivanja i progona svedoka" koju on organizuje, a sprovode njegovi saradnici. BEZ ZATITE O PROGONU HRVATA IZ HRTKOVACA HAG, 07.10.2008. "Prvo sam hteo da budem zatieni svedok, ali sam se predomislio kada sam shvatio da pola mog sela zna da u dati iskaz", rekao je danas Aleksa Eji, poljoprivrednik iz vojvoanskog sela Hrtkovci, objanjavajui zbog ega se odluio da se odrekne zatitnih mera i javno svedoi na suenju Vojislavu eelju. Ni sudije ni tuilac ga danas nisu pitali kako je pola njegovog sela saznalo da e svedoiti, ako je njegovo ime bilo pod peatom Tribunala. Na poetku, opisao je kontakte koje je poslednjih godina imao sa eeljevim, znanim i neznanim, pristalicama. Svedok je rekao da su mu, dok je jo uivao zatitne mere, nepoznati ljudi na ulici pretili rekavi "da pazi gde e se vratiti posle svedoenja", nakon ega su ga u vie navrata kontaktirali i ljudi iz Srpske radikalne stranke (SRS). Prvo mu je nueno da bude svedok odbrane i odrekne se izjave istraiteljima tuilatva, a posle i mesto na listi eeljeve stranke na lokalnim izborima i posao za nezaposlenu erku. Iako je sve ponude ljubazno odbio, po dolasku u Hag erka mu je javila da je zvao lokalni voa radikala eljko Doen i raspitivao se za njega. A to je Ejia, kako je rekao, "dodatno uzbudilo i zabrinulo", ali ne i pokolebalo u nameri da iznese istinu koju "svetska javnost treba da uje". Ono to je, po Ejiu, istina je da su posle eeljevog govora u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine Hrvati i Maari poeli ubrzano da naputaju selo pod pritiskom srpskih izbeglica iz drugih republika i lokalnih Srba, predvoenih Ostojom Sibiniem, danas lanom SRS.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Optueni je, kako je rekao svedok koji je "iz radoznalosti" prisustvovao mitingu, tada zahtevao da se primeni "princip reciprociteta", odnosno da se "nelojalnim Hrvatima" uradi isto, "samo humanije", to je Tuman uradio sa Srbima u Hrvatskoj. Humanost bi, poruio je tada eelj, trebalo da se ogleda u obezbeivanju autobuskog prevoza Hrvatima do granice, odakle bi, kako je rekao, "dalje mogli peice u lijepu njihovu". Na mitingu je, rekao je Eji, jedan od lokalnih lidera SRS proitao imena takozvanih nelojalnih Hrvata, odnosno onih iji su sinovi navodno bili u hrvatskoj vojsci, meu kojima su bili najugledniji metani Hrtkovaca. Oni su, tvrdi, prvi napustili selo, pa su za njima poli i drugi, to je rezultiralo drastinom promenom etnike slike sela. Srba je, kae, pre rata bilo 10% a danas ih je 70%, dok je broj Hrvata i Maara sa predratnih 90 pao na 30 procenata. Sve se, opisao je, deavalo pod platom "razmene imovine", odnosno prisiljavanja hrvatskih metana da ustupe svoje kue srpskim izbeglicama u zamenu za imovinu koju su ovi napustili u Hrvatskoj. Za vreme mitinga i prisilnih odlazaka Hrvata srpska policija nije reagovala, iako je sve vreme bila prisutna, to, po Ejiu, znai da se to deavalo uz preutnu saglasnost vlasti. Smatra da je eelj, iako tada opozicioni politiar, "nesvesno iskorien" od strane reima Slobodana Miloevia za obraun sa nesrpskim civilima. Svedoenje Alekse Ejia se nastavlja sutra. PRETNJE, BOMBE I CEDULJICE U HRTKOVCIMA HAG, 08.10.2008. Opisujui atmosferu straha kojoj su 1992. godine bili izloeni nesrbi iz Hrtkovaca, stanovnik tog vojvoanskog sela Aleksa Eji je u nastavku glavnog ispitivanja na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju naveo nekoliko konkretnih primera pritisaka. On kae da je svega nekoliko Hrvata na samom poetku sukoba 1991. godine dobrovoljno napustilo Hrtkovce a da su svi nakon njih po tuiocu vie od 700 - otili pod pretnjama ili iz straha poto su videli da najugledniji metani naputaju selo. Svedok je naveo nekoliko incidenata koji su se dogodili nakon mitinga Srpske radikalne stranke u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine na kojem je optueni eelj, pozivajui se na princip reciprociteta, traio da se Hrvati autobusima odvezu do granice odakle bi "peice mogli da odu u lijepu njihovu". Eji kae da je lokalni Hrvat Marko Fumi napadnut i da su mu bile upuene pretnje smru, ali je o tome uglavnom govorio na delu
418
419
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sednice zatvorenom za javnost. Marko Fumi i njegov brat Milan su se sa porodicama nakon toga iselili u Hrvatsku. Isto je uinio i brani par Tkalac u ije je dvorite baena bomba. U nastavku svedoenja o atmosferi straha u Hrtkovcima, Eji je opisao da su i njemu jednom prilikom dve nepoznate gospoe dole na vrata sa ceduljicom i rekle da su od Ostoje Sibinia, koga je tuilac oznaio kao predvodnika pritisaka na Hrvate, dobile informaciju da je njegova kua "predviena za razmenu". Kada im je rekao da je Srbin, otile su uz izvinjenje. Sline stvari su se, tvrdi, deavale i drugim, pre svih nesrpskim metanima Hrtkovaca, od kojih su mnogi podlegli pritiscima i nevoljno pristali na razmenu imovine sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske. Optueni eelj je na poetku unakrsnog ispitivanja odgovornost za pritiske na nesrbe iz Hrtkovaca nastojao da pripie Srpskom pokretu obnove, stranci svog politikog protivnika Vuka Drakovia. Ukazao je na injenicu da je Ostoja Sibini, za koga tuilac tvrdi da je bio radikal i eeljev saradnik, zapravo prvi predsednik SPO u Hrtkovcima. Eji kae da je Sibini na elu mesnog SPO bio samo mesec dana 1991. godine a da je posle smenjen, ali tvrdi da se, po njegovim saznanjima, u SRS ulanio tek krajem prole ili poetkom ove godine. Nastojei da pobije svedokov navod iz glavnog ispitivanja o vezi srpskih radikala sa reimom Slobodana Miloevia, eelj je naveo da je do 1995. godine bio ak etiri puta hapen, za razliku od Vuka Drakovia koji je u zatvoru bio samo dva puta. "Vi ste bili u sprezi sa reimom, pa zato niste u zatvoru proveli dugo vremena, niti ste bili maltretirani kao gospodin Drakovi", odgovorio je Eji. Unakrsno ispitivanje Alekse Ejia e sutra biti okonano. NOVA "ZAVERA" PROTIV VOJISLAVA EELJA HAG, 09.10.2008. Lider srpskih radikala Vojislav eelj je drugog dana unakrsnog ispitivanja Alekse Ejia za proterivanje Hrvata iz vojvoanskog sela Hrtkovci optuio "zavereniku grupu" graanski orjentisanih politiara. "Zaverenici" su, tvrdi optueni, sami ubeivali Hrvate da se isele iz Hrtkovaca a onda organizovali medijsku kampanju i za to optuivali njega i Srpsku radikalnu stranku. eelj je u tom, vie retorikom, delu unakrsnog ispitivanju optuio tadanju predsednicu Graanskog saveza Srbije Vesnu Pei da je ubedila uglednog doktora iz Hrtkovaca Branimira Vuksania da je na listi za progon i da zato treba da se iseli. Zavera je, smatra optueni, upotpunjena
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kada je Nenad anak organizovao medije da optue radikale za iseljavanje Hrvata i kampanju pritisaka koja je krajem juna 1992. godine kulminirala ubistvom Mijata tefanca. Eji je potvrdio da se posle ubistva tefanca obratio Nenadu anku za pomo i da su mediji posle toga posvetili vie panje dogaajima u Hrtkovcima, ali kae da se radilo o "informisanju javnosti" a ne o kampanji protiv radikala. Smatra da je doktor Vuksani bio prisiljen da zameni kuu sa jednom izbeglikom srpskom porodicom iz okoline Zagreba jer su mu na kunu adresu stizali pretei leci, a na poslu mu govorili "da ne ele da ih lei ustaa". Na eeljevo pitanje da li je on ili bilo ko iz SRS ikada pozivao na maltretiranja i prebijanja Hrvata i bacanje bombi na njihova imanja, svedok je priznao da nikada nije uo da se to javno ini, ali da pretpostavlja da jeste u tajnosti. Odriui svoje uee u pritisku na vojvoanske nesrbe 1992. godine, optueni je dodao da su on i drugi radikali obeavali da e tek po dolasku na vlast, a ne pre toga, srpskim izbeglicama davati adrese lokalnih Hrvata u ije kue bi trebalo da se usele. "Da, ali su oni shvatili da to treba da uine i pre nego to osvojite vlast", kratko je odgovorio Eji. Na pitanje predsedavajueg sudije o tome kakva je danas situacija u Hrtkovcima, svedok je rekao da je manje-vie normalna, na ta ukazuje i to to je Srpska radikalna stranka u tom mestu politiki marginalizovana. SuenjE Vojislavu eelju se nastavlja u utorak naredne sedmice. "KOJE DETE VIE VOLI" HAG, 14.10.2008. Franjo Barievi je vojvoansko selo Hrtkovci napustio 19. maja 1992. godine, 13 dana nakon mitinga Srpske radikalne stranke i govora njenog lidera Vojislava eelja. Svedoei danas na suenju lideru srpskih radikala, Barievi je rekao da se u etiri sedmice nakon tog mitinga iz Hrtkovaca iselilo vie od 300 hrvatskih domainstava. Barievi tvrdi da je eelj na tom mitingu proitao spisak sa imenima 17 uticajnih Hrvata - meu njima je bilo i njegovo ime - kojima je poruio da "imaju 3 dana da se isele jer srpske izbeglice iz Hrvatske nemaju krov nad glavom". Tada je rekao da e Hrvati dobiti kljueve od srpskih kua u Hrvatskoj i da e autobusima biti prebaeni u "lijepu njihovu". Budui da eelj nije poznavao metane Hrtkovaca, taj spisak je, po svedoku, dobio od lokalnih pristalica Srpske radikalne stranke koje je predvodio Ostoja Sibini.
420
421
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U govoru kojim je, prema optunici, "direktno podsticao izvrenje konkretnih zloina i lino poinio zloin deportacije i prisilnog premetanja", eelj je, po Barieviu, pominjao "srpski Dubrovnik, srpski Karlovac i srpsku Viroviticu". Takoe je, tvrdi svedok, rekao da "meani brakovi moraju da se rastave a deca iz tih brakova poubijana". Barievi je opisao pretnje koje je njegova erka doivela kada su je nepoznate osobe zaustavile na ulici. Od nje je zatraeno da kae "koga tata vie voli nju ili njenog brata poto e ono dete koje vie voli moi da ode u Hrvatsku a sa drugim se zna ta e biti". Nakon toga su usledile telefonske pretnje koje su okonane tek kada je svedok pristao da svoje imanje sa dve kue zameni za spaljenu kuu u predgrau Slavonske Poege u Hrvatskoj. "Uzeo sam ta mi se davalo, bilo mi je vano izvui ivu glavu, da su mi deca na sigurnom", rekao je Barievi. Tuilatvo do danas nije uspelo da pronae video ili audio snimak mitinga u Hrtkovcima ali je govor koji je eelj tom prilikom odrao objavljen u jednoj od 80 knjiga lidera srpskih radikala. Poto se u objavljenom tekstu ne pominje izjava da "treba pobiti decu iz meovitih brakova", predsedavajui sudija Antoneti/Antonetti je nekoliko puta zatraio od svedoka da potvrdi da li je to eelj zaista rekao. Svedok je ostao pri svom iskazu, govorei da je "sasvim siguran" ta je uo. Unakrsno ispitivanje svedoka bie nastavljeno sutra posle podne. KALJANJE SVEDOKA HAG, 15.10.2008. Nakon to je jue sugerisao da je iskaz svedoka optube Franje Barievia pripremila hrvatska obavetajna sluba, optueni Vojislav eelj je danas dopunio spisak optubi tvrdnjama da je svedok bio "dounik srpske slube bezbednosti", da se po dolasku u Hrvatsku prikljuio teroristiko-paravojnoj formaciji HOS Dobroslava Parage kao i da je njegov otac bio ustaa za vreme drugog svetskog rata. Svedok je sa indignacijom odbio sve te optube a sudije, mada je tuilac prigovorio zbog "kaljanja" i "zastraivanja svedoka", nisu reagovale na takav eeljev "stil" unakrsnog ispitivanja. Barievi je jue svedoio da se iselio iz vojvoanskog sela Hrtkovci u maju 1992. godine, nakon to je eelj, na mitingu Srpske radikalne stranke, prozvao uticajne hrvatske metane i poruio im da napuste Srbiju. Svedok je tada otiao u selo Jakii, nadomak Slavonske Poege.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Optueni je tokom unakrsnog ispitivanja citirao izjavu koju je Desanka Milovanovi, sa kojom je Barievi zamenio kuu, navodno dala eeljevim istraiteljima. U toj se izjavi tvrdi da su u Hrtkovcima su ostali samo "bogati Hrvati" dok su siromani menjali imovinu kako bi izvukli "materijalnu korist". To je, zakljuio je eelj, uinio i Barievi koji je, prema ugovoru o razmeni, dobio novu kuu, veliko imanje i nove poljoprivredne maine u zamenu za stare pokretnosti i nepokretnosti. Svedok je i to negirao, tvrdei da je za svoje dve kue u Hrtkovcima, imanje i poljoprivredne maine, u Jakiima dobio spaljenu kuu i talu, traktor iz 1969. godine, i oranice umesto vonjaka. Uzeo je, kae, "ono to mu se nudilo da ne bi ostao bez iega". Suenje lideru radikala nastavljeno je iskazom zatienog svedoka, Hrvata koji se 1992. godine iselio iz Hrtkovaca i svoju imovinu zamenio za imovinu Srba iz Hrvatske. U saetku izjave koju je tuiteljica proitala u sudnici, svedok je opisao promenu atmosfere u Hrtkovcima nakon mitinga Srpske radikalne stranke u maju 1992. godine na kojem je eelj proitao spisak sa imenima uticajnih Hrvata kojima je poruio da se isele "sa plastinim vreicama" i rekao da "decu iz meovitih brakova treba pobiti". Svedok tvrdi da su Hrvati dobijali pretnje da e biti ubijeni ako se ne isele iz kua, a policija je titila poinioce umesto ugroenih hrvatskih metana. Nakon ubistva njegovog ujaka u junu 1992. godine u Hrtkovcima su uspostavljeni policijski punktovi i situacija se donekle smirila, svedok je ipak odluio da ode jer "policija ga moe uvati u selu ali ne i u polju". Poto je eelj odbio da unakrsno ispituje svedoka, njegova izjava je uvedena u dokaze. Suenje lideru radikala e biti nastavljeno sledee sedmice, iskazom demografa optube Eve Tabo/Tabeau. DRASTINE PROMENE NACIONALNOG SASTAVA STANOVNITVA HAG, 21.10.2008. Od hiljadu Hrvata koji su iveli u Hrtkovcima 1991. godine, do 2002. godine ih je u selu ostalo samo 256. S druge strane, broj Srba koji su iveli u tom nekada multinacionalnom vojvoanskom selu se u istom periodu poveao sa 500 na 2.400. Do tog je nalaza dola demografski ekspert tuilatva Eva Tabo/Ewa Tabeau u izvetaju o "iseljavanju Hrvata i drugih nesrba iz Hrtkovaca" koji je sastavila za suenje lideru srpskih radikala Vojislavu eelju. Izvetaj obuhvata period od maja do avgusta
422
423
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1992. godine mada se izolovani podaci odnose na migracije pre i posle tog perioda. U istraivanju promena demografske strukture Hrtkovaca, Tabo je koristila spisak sa imenima 110 izbeglica koji je dobila od hrvatskih vlasti, zatim popis vie od 280 proteranih porodica koji je objavljen u knjizi "Kako je umirao moj narod" nekadanjeg upnika Marka Kljajia kao i upnu evidenciju katolike crkve o roenjima, krtenjima i venanjima. Uporeujui popise stanovnitva iz 1991. i 2002. godine, Tabo je primetila da je broj Hrvata i drugih nesrba opao za oko 76 procenata dok se broj Srba u Hrtkovcima poveao skoro pet puta. Tako veliki porast srpskog stanovnitva i opadanje broja nesrba nije moglo da nastane "prirodnim putem", smatra Tabo i dodaje da je morala da postoji "sila koja je doprinela migraciji". Po tuilatvu, migraciju je podstakao Vojislav eelj koji je 6. maja 1992. godine na mitingu u Hrtkovcima, prema optunici, pozvao najuglednije Hrvate da napuste selo, nakon ega su njegovi sledbenici pokrenuli kampanju zastraivanja i proganjanja nesrpskog stanovnitva. U osporavanju ekspertskog izvetaja, Vojislav eelj je tvrdio da "ne postoji Hrvat iz Hrtkovaca koji moe da se nazove izbeglicom". Po eelju, izbeglica je onaj ko "bei pred stvarnom ili imaginarnom opasnou", ostavlja za sobom nepokretnu i pokretnu imovinu i "nema vremena da napravi ugovor, registruje se u sudu i organizuje selidbu". Budui da su Hrvati iz Hrtovaca razmenili imovinu sa Srbima iz Hrvatske, eelj je zakljuio da je razmena bila dobrovoljna a njihov odlazak iz Hrtkovaca proraunat. Svedoci optube koji su davali iskaz o dogaajima u Hrtkovcima su, meutim, redom tvrdili da "su uzimali ta im se nudilo" da "ne bi ostali bez iega" kao i da su Srbi dolazili sa adresama svojih kua u Hrvatskoj traei da se usele u domove Hrvata u Hrtkovcima. eelj je takoe tvrdio da Hrvati i drugi nesrbi iz Hrtkovaca nisu bili proterani poto "prema njima nije primenjena sila, vojska ih nije pukama otpratila do granice niti im je postavljen ultimatum da napuste zemlju". eelj e unakrsno ispitivanje demografa Eve Tabo nastaviti sutra pre podne. Na poetku dananje rasprave predsedavajui sudija Antoneti/ Antonetti je saoptio "linu odluku" da je zatraio povlaenje iz vea koja bi eelju moglo da sudi za nepotovanje suda. Mada nije izriito navedeno da li je takav postupak pokrenut, iz onoga to je sudija rekao moglo je da se zakljui da bi povod mogla da bude knjiga Vojislava eelja "Afera Hrtkovci" u kojoj su obelodanjena imena zatienih svedoka optube.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Sudija Antoneti, kako je rekao, ne eli da eventualna osuda Vojislava eelja za nepotovanje suda, ukoliko se utvrdi da se radilo o zastraivanju svedoka, utie na njegovu nepristrasnost prilikom presuivanja u glavnom predmetu. Suenje eelju e, smatrati Antoneti, moi da se odvija istovremeno sa postupkom za nepotovanje suda koji bi mogao da bude pokrenut protiv eelja i/ili nekog od njegovih pravnih savetnika. PRISILNA A NE RAZVOJNA MIGRACIJA HAG, 22.10.2008. Nastojei da ospori ekspertski izvetaj demografa tuilatva Eve Tabo/Ewa Tabeau, lider srpskih radikala Vojislav eelj je tvrdio da je razlog za migracije hrvatskog stanovnitva iz Hrtkovaca mogao da bude ekonomske prirode. Prema popisu iz 2002. godine, u Hrtkovcima je ivelo oko 250 Hrvata i 2.500 Srba, to znai da se u odnosu na popis iz 1991. godine broj Hrvata smanjio etiri puta, dok se broj Srba poveao skoro pet puta. Po eelju, u dekadi koja je prethodila sukobima u bivoj Jugoslaviji, u Vojvodini je zabeleen negativan rast stanovnitva zbog niske stope prirataja i migracije u potrazi za bojim ivotom. Tabo je odgovorila da je trend "razvojnih migracija" iz osamdesetih godina, zamenjen "prisilnim migracijama" poetkom devedesetih koje su bile posledica konflikta. Takoe je ukazala da su razlozi za iseljavanje mogli da budu politike prirode. Prema njenom izvetaju, najvei broj Hrvata je napustio Hrtkovce polovinom maja, nakon govora Vojislava eelja u kojem je, po optunici, pozvao na iseljavanje hrvatskog stanovnitva. Pozivajui se na ekspertski izvetaj demografa odbrane Svetlane Radovanovi, eelj je ukazao na primere po kojima su se neki metani Hrtkovaca 1991. godine izjasnili kao Hrvati dok su 10 godina kasnije "progledali" i deklarisali se kao Srbi. Eva Tabo je primetila da izvetaji Svetlane Radovanovi "nisu nepristrasni i bez greaka", te je zakljuila da bi morala da proveri podatke na koje se poziva optueni. Optueni je takoe nastojao da ospori metodologiju izrade ekspertskog izvetaja Eve Tabo. On naime smatra da su jedini ispravni izvori za istraivanja o kretanju stanovnitva popisi iz 1991. i 2002. godine koji su uraeni kako u Srbiji tako u Hrvatskoj. Crkvene knjige, popis izbeglica koji su dostavile hrvatske vlasti i spisak iseljenih Hrvata objavljen u knjizi lokalnog upnika, po eelju, nisu pouzdani izvori za istraivanje promena demografske strukture stanovnitva. Tabo se, naravno, nije s tim
424
425
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sloila i ukazala je da su crkvene knjige "jako dobar izvor" jer sadre evidenciju o svim kljunim dogaajima u ivotu ljudi. Dananja rasprava je naglo prekinuta nakon to je predsedavajui sudija saoptio da je u toku protiv-poarna veba i da svi moraju da napuste sudnicu. Unakrsno ispitivanje Eve Tabo trebalo bi da bude zavreno u prvoj polovini sutranje sednice. UBISTVA POELA POSLE EELJEVE POSETE HAG, 23.10.2008. Mada je odustalo od navoda optunice protiv Vojislava eelja koji se odnose na zloine u Voinu 1991. godine, tuilatvo je na klupu za svedoke pozvalo bivu medicinsku sestru Jelenu Radoevi koja je tvrdila da su ubijanja Hrvata u tom selu poela dve nedelje nakon posete lidera srpskih radikala. Namera tuilatva je da izvoenjem dokaza o zloinima u Voinu ukae na ciljeve i metode udruenog zloinakog poduhvata za koji se eelj tereti kao i na elemente zloina progona u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U saetku izjave koji je proitao tuilac se navodi da se svedokinja preselila u Voin u septembru 1991. godine poto se, kako je rekla, "nije oseala sigurno u Slatini, u Zapadnoj Slavoniji". Tvrdi da je narednog meseca videla sedam autobusa naoruanih mukaraca sa ubarama na glavama za koje je kasnije saznala da su eeljevi dobrovoljci iz Srbije i da ih predvodi vojvoda Radovan Novai. Njega je, tvrdi, prvi put videla u stacionaru kada je doao da poseti ranjene dobrovoljce. Dobrovoljci su, po reima svedokinje, bili izmeani sa pripadnicima JNA i TO, bili su "mladi, nedisciplinovani i esto pijani". Svedokinja ih je jednom prilikom videla u stacionaru kada su doli da "trae ustau da ga iseckaju na komade". Poto im svedokinja nije dozvolila ulazak, oni su reagovali "ljuto i grubo" a jedan od njih je pucao u zemlju. eelj je, rekla je svedokinja, doao u Voin krajem novembra ili poetkom decembra 1991. godine kako bi, po njenom uverenju, pruio "moralnu podrku vojnicima". Mada ne zna da li je eelj izdao nareenje vojnicima da ubijaju civile, svedokinja je primetila da su "nakon njegove posete poela ubijanja Hrvata u Voinu". Odgovarajui na pitanja sudija poto eelj odbija da unakrsno ispitu-je svedoke ije se pisane izjave uvode u dokaze - Radoevi je rekla da su neki od dobrovoljaca pre nego to su doli u Hrvatsku bili u zatvoru. To joj je, uka-zala je, rekao jedan osamnaestogodinjak koji je primljen na leenje zbog utice. Kada ga je upitala kako je doao na ratite i da li je
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odsluio vojsku, dobrovoljac joj je odgovorio da "za jedan mesec zatvora, dobija etiri meseca slobode". Na poetku dananjeg zasedanja, tuilac Daril Mandis/Daryl Mundis je skrenuo panju na novo knjievno ostvarenje Vojislava eelja koji "na uvred-ljiv nain" govori o tuiteljici Kristin Dal/Christine Dahl. Mandis je zatraio od Vea da takvo ponaanje optuenog zaustavi jer on "namerno baca ljagu na dig-nitet postupka" i "ruga se sudu, sudijama, tuilatvu, rtvama i meunarodnoj zajednici u celini". Sudije nisu imale odgovor na ovu primedbu tuioca. PRODUEN NADZOR EELJEVIH KOMUNIKACIJA HAG, 30.10.2008. Odlukom sekretara Tribunala Hansa Holthausa/Holthuis, nadzor komunikacija Vojislava eelja sa njegovim pravnim savetnicima produen je za jo 30 dana potvrdila nam je danas predstavnica za tampu Tribunala Nerma Jelai. Optueni, koji je jue upoznat sa tom odlukom, moe se na nju aliti predsedniku Tribunala. eeljeve privilegovane ili poverljive komunikacije sa radikalskim timom pravnih savetnika stavljene su pod jednomeseni nadzor 29. septembra ove godine zbog, kako je tada navedeno, osnovane sumnje da su privilegovane komunikacije, koje su optuenom odobrene za pripremu odbrane u Pritvorskoj jedinici UN, mogle da budu koriene za pokuaje uticaja na svedoke ili njihovo zastraivanje. Poto se, po oceni sekretara Suda, te okolnosti u meuvremenu nisu bitno promenile, nadzor eeljevih komunikacija sa pravnim savetnicima je produen za jo 30 dana. Odluku o nadzoru privilegovanih komunikacija eelj tumai kao uki-danje ili zabranu kontakata sa pravnim savetnicima, pa u proteklih mesec dana nije proputao priliku da u sudnici istakne kako mu je time onemogueno da priprema odbranu. Ako su na to uopte reagovale, sudije su optuenom skreta-le panju da nadzor komunikacija nije isto to i njihovo ukidanje, a da je na njemu izbor da li e pod takvim uslovima kontaktirati svoje pravne savetnike. DOKTORKA BOSANAC PETI PUT PRED TRIBUNALOM HAG, 04.11.2008. Aktuelni ravnatelj Ope bolnice u Vukovaru Vesna Bosanac je na tom poloaju bila i u novembru 1991. godine kada je oko 200 ljudi izvedeno iz bolnice i pogubljeno na poljoprivrednom dobru Ovara. Kao jedan od kljunih svedoka o dogaajima koji su prethodili prvom masovnom
426
427
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ubistvu u ratovima na podruju bive Jugoslavije do sada je pred Tribunalom svedoila etiri puta u dva navrata u predmetu "Vukovarske trojke" bivih oficira JNA i po jednom na suenjima nekadanjem predsedniku Srbije Miloeviu i bivem gradona-elniku Vukovara Dokmanoviu. Danas se u sudnici pojavila i peti put, kao svedok optube na suenju Vojislavu eelju. Ovog puta u dokaze je uvedena izjava koju je doktorka Bosanac dala istraiteljima tuilatva u septembru ove godine. Tuilac je proitao kratak saetak u kojem se navodi da je svedokinja opisala kako su se - pre ulaska JNA i paravojnih jedinica u Vukovar - u bolnicu sklonili mnogi civili i hrvatski vojnici, nadajui se da e biti evakuisani po sporazumu hrvatske vlade i JNA, potpisanom 18. novembra 1991. godine. Sporazum, meutim, nije ispotovan i umesto da budu evakuisani, deo ljudi koje su srpske snage 20. novembra zatekle u bolnici odveden je na Ovaru i pogubljen, deo je zatoen u skladite vukovarskog Veleprometa, a deo, meu kojima i doktorka Bosanac, prebaen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji. Najvaniji deo izjave, po tuiocu, je onaj u kojem se uspostavlja veza izmeu ljudi za koje doktorka Bosanac zna da su 20. novembra bili u bolnici i spiska rtava iji su posmrtni ostaci kasnije ekshumirani iz masovne grobnice na Ovari. U masakru na Ovari su, po optunici, uestvovali i dobrovoljci koje je "regrutovao i/ili podstrekavao" lider srpskih radikala Vojislav eelj. Odgovarajui na pitanja predsedavajueg sudije, doktorka Bosanac je rekla da je u Vukovaru viala neuredne, bradate ljude pune mrnje iji je "ako ne najvii, onda jedan od najviih" komandanata bio optueni eelj. To je, tvrdi, ula na srpskom dravnom radiju koji je za vreme opsade Vukovara imala prilike da prati. Optueni eelj je danas, kao i u prethodnim prilikama, odbio da ispituje svedoka iji je iskaz u dokaze uveden putem pisane izjave. Oglasio se, meutim, pre ulaska doktorke Bosanac u sudnicu da bi se poalio na odluku Sekretarijata kojom mu je produena zabrana korienja privilegovane telefonske linije, ali i na zaveru za koju "pouzdano zna" da mu se sprema. U zaveri sa ciljem da mu se obustavi svaki kontakt sa spoljnim svetom, kako je objasnio, osim Sekretarijata Tribunala uestvuju i njegovi doskoranji partijski drugovi Tomislav Nikoli i Aleksandar Vui, srpski mediji i tajkuni i tajne slube velikih sila. U eeljevoj interpretaciji, to izgleda ovako po instrukcijama obavetajnih slubi Sjedinjenih Drava i Velike Britanije Nikoli i Vui preko medija koje kontroliu tajkuni
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sprovode kampanju protiv njega, navodei da je naruio njihovo ubistvo, a onda Sekretarijat na osnovu toga njemu zabranjuje svaki kontakt sa pravnim savetnicima i porodicom. "Ja nisam paranoik, ali znam da amerika i britanska obavetajna sluba strogo nadziru ovaj proces zbog svojih geostratekih interesa na Balkanu", zakljuio je eelj i jo jednom istakao svoju "superiornost" u poreenju sa drugim advokatima pred Tribunalom. SUDIJA ANTONETI TESTIRA EELJEVE TEORIJE HAG, 05.11.2008. Lider srpskih radikala Vojislav eelj od poetka suenja odbija da unakrsno ispituje svedoke iji su glavni iskazi u dokaze uvedeni putem pisanih izjava. U takvim situacijama, nakon tuioca, svedoka obino ispituju lanovi vea, pre svih predsedavajui sudija Antoneti/Antonetti, koji je danas objasnio da on postavlja pitanja "koja optueni ne eli da postavi" s ciljem "da se doe do istine". Tako je bilo i u nastavku iskaza ravnateljice vukovarske Ope bolnice, doktorke Vesne Bosanac, koja je u pisanoj izjavi istraiteljima tuilatva i jueranjem svedoenju iznela svoja saznanja o dogaajima koji su prethodili masakru oko 200 Hrvata na Ovari 20. novembra 1991. godine. Sudija Antoneti je pred svedokinju izneo eeljevu teoriju o tome da su za ubistvo na Ovari odgovorni lokalni "teritorijalci", koji su se svetili svojim dojueranjim komijama, a ne dobrovoljci Srpske radikalne stranke, navodno povueni iz Vukovara pre 20. novembra 1991. godine. Oito smatrajui da dok-torka Bosanac ne bi mogla da ponudi znaajne informacije o celoj "teoriji", izos-tavio je deo u kojem eelj tvrdi da je preputanje zarobljenika "ostraenim lokalnim dobrovoljcima" izvedeno po zamisli generala JNA Aleksandra Vasiljevia. Svedokinja odgovara da je i sama dosta razmiljala kako se sve dogodilo i da je uvek dolazila do istog zakljuka da su JNA, dobrovoljci i "teritorijalci" delovali zajedno. Smatra da je vojska, "samo da je htela", mogla da spasi ljude sa Ovare, umesto to ih je prepustila dobrovoljcima i lokalnim pripadnicima TO. U prilog svojoj tvrdnji navodi da je JNA zarobila i odvela u zatvor u Sremskoj Mitrovici 174 ranjenika i izvestan broj radnika bolnice, meu kojima je i sama bila. Isto se, smatra, moglo uraditi i sa ljudima sa Ovare. Doktorka Bosanac je danas sudijama prenela "razoarenje" graana Vukovara zbog Tribunalove presude bivim oficirima JNA Veselinu
428
429
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ljivananinu, osuenom na pet godina zatvora, i Miroslavu Radiu, osloboenim svih optubi za zloin na Ovari. Optueni eelj je pred kraj iskaza doktorke Bosanac, po reima tuioca, izgovorio niz "pogrdnih" rei na njen raun, ali je to redigovano i izuzeto iz transkripta. Tuilac je dodao da to nije prvi put da se optueni tako odnosi prema svedocima i da to predstavlja jedan od razloga da vee usvoji zahtev optube da mu se dodeli branilac. eelja je potom upozorio i predsedavajui sudija, zamolivi da "pokua da se savlada" u situacijama kada mu se ne dopada neije svedoenje. Nakon Vesne Bosanac, tuilac je na klupu za svedoke izveo komandanta 80 brigade JNA Milorada Vojinovia, penzionisanog pukovnika koji je meu poslednjima na Ovari video Hrvate izvedene iz bolnice dok su jo bili ivi. "OKANTAN PRIZOR" NA OVARI HAG, 06.11.2008. Penzionisani pukovnik Milorad Vojinovi je u novembru 1991. godine, kada se dogodio masakr na poljoprivrednom dobru Ovara gde je ubijeno 200 Hrvata izvedenih iz vukovarske bolnice, bio komandant 80. motorizovane brigade JNA, a neto kasnije, u decembru iste godine, je postavljen za komandanta grada Vukovara. U izjavi istraiteljima tuilatva iz septembra 2008. godine je izneo saznanja o ueu dobrovoljaca SRS, za ije se zloine tereti lider srpskih radikala Vojislav eelj, u vukovarskim dogaajima. Vojinovi je ve dao iskaz u predmetu Vukovarske trojke bivih oficira JNA i na beogradskom suenju direktnim izvriocima masakra na Ovari. Neposredno pre ubistva vie od 200 Hrvata 20. novembra 1991. godine, Vojinovi je, navodi se u saetku njegove izjave, prolazei pored hangara na Ovari video "okantan prizor". Zarobljenici iz vukovarske bolnice su prolazili kroz palir teritorijalaca i dobrovoljaca koji su ih, u prisustvu drugih pripadnika JNA, psovali, udarali i oduzimali im sve vredne stvari. Svedok je navodno pokuao da ih zatiti ali su ga ljudi sa etnikim obelejima i drugi dobrovoljci u tome spreili a poto je urio na sastanak svoje vojne komande, produio je ka selu Negoslavci. Tamo je, kae, sve to je video na Ovari preneo komandantu Operativne grupe "Jug", pukovniku Miletu Mrkiu, ali mu je ovaj rekao "da o tome vie ne govori". Kada se vratio na komandno mesto, svedok je saznao da se vojska povukla iz hangara i da je "donesena odluka" da se zarobljenici prepuste teritorijalcima i dobrovoljcima. Ne sea se da li je u hangaru video
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandanta dobrovoljake jedinice SRS "Leva supoderica" Milana Lanuanina zvanog Kameni, ali je, kae, kasnije uo da je bio tamo. Zna i da je Vojislav eelj dodelio Kamenom zvanje vojvode. Budui da je eelj odbio da unakrsno ispituje svedoka jer je njegov iskaz uveden u dokaze putem pisane izjave, Vojinoviu su pitanja postavljali lanovi Pretresnog vea. Mada je potvrdio da je bio jedan od oficira sa najviim inom na Ovari, Vojinovi je u odgovoru na pitanje sudije Harhofa/Harhoff rekao da je "uinio maksimalno, sve to je mogao, da zatiti te ljude, svoju komandu i sebe". Rekao je i da se "ono to je video na Ovari dogaalo pod kontrolom i zapovednitvom oficira JNA". Nakon Vojinovia, tuilatvo je izvelo Julku Mareti iz Voina u Zapadnoj Slavoniji koja je u izjavi istraiteljima opisala dolazak "eeljevaca i Arkanovaca" u to selo u oktobru 1991. godine. Nakon toga, rekla je svedokinja, etvorica Hrvata koji su radili za lokalne Srbe su nestali a njeno troje komija je ubijeno. Julka Mareti je napustila Voin u decembru 1991. Kada se sledee godine vratila, zatekla je "razruenu kuu bez crepa" koji je uniten prilikom miniranja oblinje katolike crkve. Suenje Vojislavu eelju bie nastavljeno naredne sedmice svedoenjem specijaliste sudske medicine Davora Strinovia koji je kao posmatra Ureda hrvatske Vlade za zatoena i nestala lica, nadgledao ekshumaciju na Ovari. SEKRETAR SUDA: EELJEVE PRIMEDBE "BESPREDMETNE" HAG, 6.11.2008. U podnesku kojim je odgovorio na primedbe lidera srpskih radikala Vojislava eelja, sekretar Tribunala Hans Holthaus/Holthuis ukazuje da Pretresno vee nije nadleno da preispituje odluke Sekretarijata koje se odnose na nadzor privilegovanih komunikacija optuenika. Odlukom Sekretarijata od 29. septembra ove godine, sve eeljeve privilegovane komunikacije su stavljene pod nadzor zbog sumnje da je pokuao da utie na svedoke ili ih zastrauje. Na javnoj raspravi 22. oktobra, eelj se alio na tu odluku tvrdei da "mora da eka u redu kako bi koristio telefon, da drugi pritvorenici mogu da uju njegove razgovore i da mora da plaa korienje telefona". Predsedavajui vea je rekao da e preispitati tu odluku i pozvao je Sekretara da odgovori na eeljeve primedbe. U odgovoru koji je danas objavljen, Sekretar je naveo da odluku o primeni mera nadzora moe da preispita samo predsednik Tribunala. Pretresno vee moe da preispituje samo "modalitete primene odluke" i
430
431
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija utvruje da li se time umanjuje mogunost optuenog da priprema svoju odbranu. Po miljenju Sekretara, eeljeva prava ni na koji nain nisu umanjena. Kako se navodi, eelju nikada nije uskraeno da razgovara sa pravnim savetnicima koje i dalje moe da zove sa telefona koji je pod nadzorom. Drugi telefon, rezervisan za privilegovane komunikacije optuenih i njihovih branilaca, eelju nije dostupan zbog sumnje da je tu liniju koristio za politiko delovanje u Srbiji i pokuaje zastraivanja svedoka. Sekretar priznaje da je, zbog skoranjih promena u Pritvorskoj jedinici UN, "vea potranja" za tim telefonom i da se aparat nalazi na mestu koje je izloenije ali dodaje da te injenice "ne utiu znaajno na eeljevu pripremu odbrane". Po miljenju Sekretara, eelj ne moe da se ali na krenje privatnosti jer od donoenja odluke o nadzoru, nije ni pokuao da razgovora sa pravnim savetnicima. A poto nije imao telefonskih komunikacija nije morao ni da ih plaa, navodi Holthaus i ukazuje da se optueni esto hvali kako je "i bez pomoi savetnika, sposoban da uspeno unakrsno ispituje svedoke i da je superioran u odnosu na tuilatvo, s im se predsedavajui sudija saglasio". U zakljuku, sekretar suda obavetava vee da e eeljeve komunikacije i dalje biti pod nadzorom kako bi se "predupredilo dalja ometanja sprovoenja pravde i zastraivanja svedoka". EELJ NE ODUSTAJE OD VUKOVARSKE TEORIJE ZAVERE HAG, 11.11.2008. Specijalista sudske medicine, doktor Davor Strinovi, je kao vetak optube do sada na tri haka suenja Slobodanu Miloeviu, Milanu Martiu i "Vukovarskoj trojci" svedoio o ekshumacijama i identifikacijama posmrtnih ostataka rtava na vie lokacija irom Hrvatske, od kojih se dve pominju i u optunici protiv lidera srpskih radikala Vojislava eelja. Strinovi je, naime, kao predstavnik vladine Komisije za nestale osobe, nadgledao ekshumaciju 200 leeva iz masovne grobnice na poljoprivrednom dobru Ovara nadomak Vukovara, a pre toga radio obdukcije 43 lea pronaena u Voinu. Ekspertski izvetaj hrvatskog specijaliste sa popisom rtava sa te dve lokacije je danas uveden u dokaze. Masovnu grobnicu na Ovari je pronaao ameriki antropolog Klajd Snou/Clyde Snow u oktobru 1992. godine, ali je, zbog protivljenja vlasti bive RSK, ekshumacija uraena tek u leto i jesen 1996. godine, nakon mirne reintegracije tog podruja u Hrvatsku. Na Ovari je, kae
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Strinovi, pronaeno 200 leeva, od kojih je 188 ubijeno vatrenim orujem, estoro je preminulo usled prebijanja i jedna osoba od ubodnih rana. Za petoro nije utvren taan uzrok smrti. Taj nalaz se poklapa sa navodima optunice po kojima je 20. novembra 1991. godine oko 200 Hrvata izvedeno iz Vukovarske bolnice, odvedeno u hangar na Ovari, gde su neki do smrti premlaeni, a ostali izvedeni na oblinju njivu i tu streljani. Pod Strinovievim nadzorom u zagrebakom Zavodu za sudsku medicinu do danas su identifikovana 193 lea, meu kojima su i dve ene. Najmlaa osoba ubijena na Ovari je imala 16 a najstarija 72 godine. Unakrsno ispitivanje je trajalo neuobiajeno kratko, tek etrdesetak minuta, tokom kojih je optueni eelj nekoliko puta podvukao da je Strinovi "korektan vetak" i postavio mu nekoliko pitanja o vrsti oruja kojim je izvreno streljanje na Ovari, sugeriui da se radilo pre svega o automatskim pukama tipa "kalanjikov" sa im se svedok saglasio. Strinovi, meutim, nije umeo da odgovori na pitanje "da li mu je bilo udno" to je na Ovari streljano tano 200 ljudi, poto, kae, o tome nije nikada mislio. eelj, podsetimo, negira da su zloin na Ovari, izmeu ostalih, poinili dobrovoljci Srpske radikalne stranke i tvrdi da je nalogodavac penzionisani general VJ Aleksandar Vasiljevi, koji je, po toj teoriji, naredio da se strelja tano 200 Hrvata, a da su poinioci pazili da ni sluajno "ne premae" zacrtanu cifru, pa su iz hangara na Ovari oslobodili sedmoricu koji su im bili "viak." Suenje Vojislavu eelju se nastavlja sutra iskazom zatienog svedoka optube. TA JE SVEDOK MOGAO DA VIDI HAG, 12.11.2008. Zatieni svedok optube sa pseudonimom "VS-1093" je danas na sue-nju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju opisao situaciju u Zvorniku s poe-tka aprila 1992. godine, neposredno pre i za vreme napada JNA i srpskih para-vojnih jedinica na grad. Svedoku su dodeljene mere zatite lika i izmene glasa, a najosetljiviji delovi iskaza odvijali su se na sednicama zatvorenom za javnost. Svedok je rekao da se no pred napad na Zvornik zatekao u zgradi u koju su privedena etvorica "arkanovaca", uhapenih na jednoj od zvornikih barikada. Bili su, kae, obueni u maskirne uniforme, opremljeni pitoljima, lisicama i icama za davljenje, a uz sebe su, tvrdi, imali i kartice na kojima je pisalo da su pripadnici Arkanovih "tigrova". Taj incident je, svedoei u maju ove godine, slino opisao i zamenik
432
433
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandira zvornike policije Asim Ali, s tim da je tvrdio da su dvojica uhapenih Milorad Lukovi "Legija" i izvesni Stojanovi bili pripadnici Arkanovih "tigrova", a braa Duan "Repi" i Vojin "ua" Vukovi bili "eeljevci". Opisujui napad na Zvornik 8. aprila 1992. godine, svedok je rekao da je sve poelo jakom vatrom artiljerije JNA, a da su potom u grad ulazile grupice peadije, meu kojima je bilo i obuenih kao uhapeni "arkanovci", koje je on imao prilike i ranije da vidi. Kae da je sa jednog uzvienja uz pomo dvogleda video streljanje grupe Muslimana uz zid jedne stambene zgrade. eelja i "eeljevce", makar na javnim delovima zasedanja, svedok nije pominjao. Optueni u unakrsnom ispitivanju nije negirao da se pomenuto streljanje dogodilo, ali je sugerisao mogunost da svedok to sa pozicije na kojoj se nalazio nije mogao da vidi, odnosno da mu se u pamenju "pomealo" ono to je uo i to je video, ali je to ovaj negirao. Ostatak zasedanja je uglavnom protekao u natezanju eelja i svedoka oko toga da li su ili ne Muslimani bili vojno spremni za ratni obraun sa Srbima. Tuilac nije predvideo nove svedoke za ovu sedmicu, pa e suenje Vojislavu eelju biti nastavljeno u utorak 18. novembra. EELJ "IDENTIFIKOVAO" NEIDENTIFIKOVANE RTVE IZ OVARE HAG, 18.11.2008. Pored eksperta sudske medicine Davora Strinovia, koji je na suenju Vojislavu eelju svedoio prole sedmice, ekshumaciji masovne grobnice na Ovari prisustvovala je i psiholog Vinja Bili iz Uprave za zatoene i nestale Vlade Hrvatske. Ona je danas, svedoei na poziv optube, predoila najvanije podatke iz ekspertskog izvetaja o procesu traenja rtava rata u Hrvatskoj koji je uveden u dokaze na suenju lideru srpskih radikala. Bili je prvo ponovila podatak, koji je iznesen i u Strinovievom svedoenju, da su na Ovari pronaeni posmrtni ostaci 200 osoba od kojih je identifikovano 193. Za veinu, mada ne i za sve, je utvreno da su poslednji put vieni u Vukovarskoj bolnici. Budui da se, osim za masakr na Ovari, eelj tereti i za ubistvo estoro Hrvata u vukovarskom "Veleprometu" svedokinja je u izvetaju navela da su njihovi posmrtni ostaci pronaeni na gradskom Novom groblju, gde je od 1991. do 1995. godine sahranjeno ukupno 938 rtava rata. Tela estorice pomenutih rtava su, kae, odmah nakon ubistva bila
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zakopana u "Veleprometu" ali su ih srpske lokalne vlasti ekshumirale i premestile na Novo groblje. U optunici se, inae, navodi da je u "Veleprometu", osim ovih estoro, ubijen jo jedan broj Hrvata ija su tela odnesena na Ovaru i tamo, zajedno sa streljanima na tom poljoprivrednom dobru, pokopana u masovnu grobnicu. eelj je u unakrsnom ispitivanju optuio svedokinju za pristrasnost jer radi za Vladu Hrvatske, to po njemu znai da "duom i telom" pripada jednoj od zaraenih strana. Tvrdi da je namerno propustila da u izvetaj unese 6.744 srpske rtve rata u Hrvatskoj, to je podatak koji je dobio od srpske nevladine organizacije "Veritas" Save trpca. Svedokinja je odgovorila da raspolae samo popisom imena ljudi iji je nestanak prijavljen Upravi za nestale, kao i da su predmet njene ekspertize samo osobe iji su posmrtni ostaci pronaeni u masovnim grobnicama, a ne svi ubijeni u ratu u Hrvatskoj. Takvih je, kae, 3.684 od kojih je 3.100 identifikovano i meu kojima je 186 Srba. Sutkinja Latanci/Lattanzi je pitala optuenog da li namerava da podatke o ubijenim Srbima koristi u svoju odbranu, na ta je on odgovorio da ne eli zloin da pravda zloinom, ve mu je cilj da vee stekne "pravu sliku" o prirodi rata u Hrvatskoj. Optueni je do kraja dananje rasprave stigao da iznese jo jednu u nizu svojih teorija zavere. Kae, naime, da je "neverovatno" da do danas nisu identifikovani posmrtni ostaci preostalih sedam osoba sa Ovare i tvrdi da se ti podaci zapravo kriju jer se radi "o Kurdima ili nekim drugim stranim plaenicima" koji su se borili u hrvatskim formacijama. Vinja Bili je pokuala da uveri eelja da je njena uprava radila na identifikacijama, ma o kome da se radilo, a da su u ovom sluaju rezultati izostali jer od roaka rtava nije bio prikupljen dovoljan broj krvnih uzoraka za DNK analizu. JO JEDNO SVEDOENJE O HRTKOVCIMA HAG, 19.11.2008. Na suenju Vojislavu eelju svedokinja optube Katica Pauli je opisala pod kojim je okolnostima u prolee 1992. godine napustila rodne Hrtkovce i preselila se u Zagreb. Opisujui situaciju u tom etniki meovitom vojvoanskom selu, ona je rekla da je do ranih 90-ih sve bilo "super bez stresova" i da su meuljudski odnosi bili "prelepi". A onda je 1991. godine dolo do rata u Hrvatskoj, dolaska prvih srpskih izbeglica i prvih pretnji lokalnim Hrvatima, da bi, kako je opisala, atmosfera straha dostigla vrhunac 6. maja 1992. godine.
434
435
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tog dana u Hrtkovcima je odran predizborni miting Srpske radikalne stranke na kojem je optueni Vojislav eelj pozvao na primenu "principa retor-zije", odnosno na proterivanje lokalnih Hrvata kao odgovor na proterivanje Srba iz Hrvatske. Na mitingu je "iz iste radoznalosti" bila i Katica Pauli. Prvo se, opisala je, zaudila da se putaju samo srpske pesme, a govornici se okupljenima obraaju sa "brao Srbi i sestre Srpkinje", umesto uobiajenom "drugovi i drugarice". Naroito se, kae, uplaila ljudi u crnim uniformama, sa bradama, "groznim kokardama i ubarama", redenicima i orujem. eelj je, kae svedokinja, lokalnim Hrvatima poruio "da idu napolje" i oslobode radna mesta i kue za izbegle Srbe. Obeao je, tvrdi, da e njegova stranka, kada doe na vlast, obezbediti autobuse kojima e se Hrvati prebaciti do granice. Te njegove rei su, po svedokinjinom seanju, doekane aplauzom i povicima: "Ustae, ustae, teraemo vas napolje". Za razliku od nekih prethod-nih svedoka optube koji su tvrdili da je jedan lokalni pripadnik SRS proitao spisak uglednih Hrvata koji prvi treba da budu proterani iz Hrtkovaca, Katica Pauli tvrdi da je to uinio sam eelj. U svakom sluaju, njen zakljuak je, kae, bio: "Nema nam opstanka, beimo iz sela i spaavajmo kou". Nekoliko dana nakon eeljevog govora, u kuu Paulia se, prema svedokinjinim reima, uselila jedna Srpkinja sa detetom i ponudila joj razmenu za kuu u Zagrebu. Zbog neizvesne budunosti u Srbiji, svedokinja i njen mu su pristali na ponuenu razmenu, ali su po dolasku u Zagreb shvatili da to iz administrativnih razloga nee biti mogue, pa su tamo na licu mesta prihvatili ponudu izvesnog Dragutina piria da sa njim razmene imovinu. Kae da je za svoju novu kuu sa prodavnicom "koja je radila kao podmazana" i velikim placem dobila oronulu kuu bez zemlje u zagrebakom naselju itnjak. Vojislav eelj je u unakrsnom ispitivanju optuio svedokinju da je pokuala da prevari piria i da mu nije predala sve vlasnike papire. U tu svrhu je prezentovao presudu Okrunog suda u Rumi koji je, poto se Paulii nisu pojavili na roitu, presudio da kua u Hrtkovcima pripada piriu. Svedokinja, meutim, tvrdi da je piriu predala sve papire i da je o suenju u Rumi niko nije obavestio, pa do sada nije ni znala za presudu. eelj je negirao da je na mitingu u Hrtkovcima itao spisak uglednih Hrvata koje treba proterati i pitao svedokinju ta je to "grozno" u ubarama, koje su izraene po ugledu na francusku vojsku. "picaste, crne, rune, picaste, crne, rune", ponovila je nekoliko puta svedokinja.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EKSPERTIZA O PROTERANIMA IZ VUKOVARA I VOJVODINE HAG, 20.11.2008. Ravnateljica Uprave za dravnu skrb hrvatske vlade Ana Marija Radi kae da je do 1994. godine u Hrvatskoj registrovano oko 55.000 lica raseljenih iz Vukovarsko-srijemske upanije, od kojih je vie od 30.000 sa gradskog podruja Vukovara. Ona je te podatke iznela svedoei na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju, optuenom za zloine u Bosni i Hercegovini, Vojvodini i Hrvatskoj, meu kojima su i progon, deportacije i prisilno premetanje Hrvata iz Vukovara 1991. godine. Ured u kojem je svedokinja zaposlena se bavio i registracijom izbeglih iz Vojvodine, kojih je do kraja 1992. godine registrovano oko 350. Kae da je taj broj i vei, ali da se mnogi nisu prijavljivali hrvatskim organima jer su pre odlaska iz Vojvodine uspeli da zamene svoja imanja sa Srbima koji su napustili Hrvatsku, pa nisu bili ivotno zainteresovani za beneficije, pre svega pravo na smetaj, koje im je izbegliki status garantovao. Nekolicina stanovnika Hrtkovaca koji su do sada svedoili tvrde da su Hrvati pristajali na razmene kua zbog pritisaka koji su se naroito pojaali nakon eeljevog govora na mitingu u tom selu 6. maja 1992. godine. eelj se u unakrsnom ispitivanju alio na navodnu svedokinjinu pristrasnost koja, po njemu, proistie iz injenice da radi za hrvatsku vladu, a potom se obruio na nesuenog svedoka optube, efa hrvatskog Ureda za zatoene i nestale Ivana Grujia, optuivi ga da je 1991. godine uestvovao u ubistvu efa osijeke policije Josipa Reihla-Kira. Na pitanje sudije Latanci/Lattanzi kako rasprava o Grujiu, koga je tuilac izbrisao sa liste svedoka, uopte moe da bude od koristi za odbranu, eelj je rekao da nastoji da ospori "kredibilitet svedoka", mada je ostalo nejasno da li misli na Grujia ili Anu Mariju Radi. U nastavku ispitivanja, optueni se uglavnom bavio pitanjem izbeglih Srba sa podruja Hrvatske, optuujui svedokinju da je to namerno izostavila iz svog ekspertskog izvetaja. Ona je prihvatila sugestiju da je broj Srba u Hrvatskoj od popisa stanovnitva 1991. do popisa 2001. godine umanjen za 380.000, ukazujui da to nije bio predmet njene ekspertize za ovo suenje. Inae, najvei broj Srba iz Hrvatske je izbegao 1995. godine, za ta tuilac na suenju, koje se odvija paralelno sa eeljevim, tereti hrvatske generala Antu Gotovinu, Ivana ermaka i Mladena Markaa. Suenje lideru srpskih radikala se nastavlja u utorak naredne sedmice.
436
437
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija PRILOG EELJEVOJ TEORIJI ZAVERE HAG, 25.11.2008. Prvi generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Stefanovi se danas nevoljko pojavio u prostorijama Tribunala u Beogradu, poto mu je uruen nalog pod pretnjom kazne (subpoena) za svedoenje video linkom na suenju Vojislavu eelju. Stefanovi je 2003. i 2006. godine dao izjave istraiteljima hakog tuilatva u kojima je opisao stvaranje i funkcionisanje SRS poetkom devedesetih godina prolog veka i njenu ulogu u ratnim dogaanjima. Danas je, meutim, pokuao da se odrekne tih izjava. Na pitanje tuioca da li se njegov potpis nalazi na izjavama istraiteljima Stefanovi je odgovorio "i da i ne", odnosno da "jeste potpisao ali nije izjavio" pa su sudije traile da to razjasni. Svedok je tada dopunio eeljevu teoriju zavere po kojoj je pokojni srpski premijer Zoran ini od tadanje glavne tuiteljice Tribunala "naruio" optunicu protiv njega 17. februara 2003. godine. eelj se te teorije dri i danas, iako je tuilac u ovom predmetu jo ranije ukazao na injenicu da je optunica protiv njega potvrena 14. februara, tri dana pre navodnog "pakta" pokojnog premijera i bive glavne tuiteljice. Po Stefanovievoj prii, u centru te zavere se nalazio upravo on, koga su ini i Karla del Ponte u februaru 2003. godine nagovorili da "politiki diskredituje" eelja i tako doprinese podizanju optunice, navodno mu obeavajui da nee biti pozvan da o tome svedoi pred Tribunalom. Stefanovi, koji se u meuvremenu raziao sa radikalima i pristupio demohrianima, tada u sastavu vladajue koalicije, je navodno "popustio" tim nagovorima i 15. februara 2003. godine dao prvu izjavu istraiteljima, koju je zatim potvrdio i drugom izjavom u septembru 2006. godine. Kako je premijer ini u meuvremenu ubijen, Stefanovi se, u vezi sa drugom izjavom, nije "vadio" na njegove pritiske, ve se pravdao "tekim psihikim stanjem" usled kojeg je, kae, pio "tablete za smirenje i spavanje, ali i alkohol". Vee e, saopteno je danas, na kraju suenja odluiti hoe li prihvatiti sporne izjave i kakvu e im dokaznu vrednost dati, pa je za sada relevantno jedino ono to je svedok rekao u sudnici. A rekao je da se Srpska radikalna stranka poetkom devedesetih zalagala za "uspostavljanje nezavisne i demokratske" srpske drave koja bi, osim dananje Srbije, obuhvatala Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i delove Hrvatske. I danas veruje da je to bilo mogue, navodei analogiju sa Hitlerovim pripajanjem Sudetske oblasti i Austrije Nemakoj, zbog ega, smatra on, nemaki firer ne bi bio kanjen da je na tome stao. U izjavama istraiteljima svedok je
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija opisao da je uloga Ratnog taba SRS 1991. godine bila da "regrutuje dobrovoljce i alje ih na front pod okriljem JNA". Danas, meutim, tvrdi da je tom telu grekom dat tako "gadan naziv" a da je Ratni tab zapravo bio "humanitarna organizacija" koja je pomagala srpskim izbeglicama i samo ponekad obezbeivala prevoz dobrovoljcima iz unutranjosti Srbije koji nisu imali novca da doputuju u Beograd. Za naelnika "humanitarnog" Ratnog taba Ljubiu Petkovia kae da je kao potpredsednik bio odgovoran predsedniku SRS Vojislavu eelju. Stefanovi, kae, zna da je eelj na Romaniji grupu pripadnika SRS proglasio etnikim vojvodama, mada nije umeo vremenski da locira taj dogaaj. Kae da mu je tada bilo krivo to i njega nije odlikovao. Na pitanje tuioca da li zna ta je to etniki vojvoda, odgovara da je to in "tradicionalne srpske vojske" i da predstavlja neto "poput Supermena ili Tarzana". Pred kraj dananjeg zasedanja optueni je poeo unakrsno ispitivanje svedoka koji je, inae, pet godina bio i poslanik u srpskom parlamentu. TUITELJICA OPTUILA SVEDOKA OPTUBE DA LAE PRED SUDOM HAG, 26.11.2008. Unakrsno ispitivanje prvog generalnog sekretara SRS Aleksandra Stefanovia je proteklo u optem saglasju njega i optuenog Vojislava eelja. Bive stranake kolege su u ugodnom razgovoru u sudnici "protresle" razne teme - od situacije na srpskoj politikoj sceni do globalnih geopolitikih pitanja. Najdue su se, ipak, zadrali na jednoj od eeljevih omiljenih teorija po kojoj je Zoran ini u februaru 2003. godine "nagovorio" tadanju glavnu tuiteljicu Karlu/Carla del Ponte da podigne optunicu protiv njega. Stefanovi je jue tvrdio da ga je ini upravo u to vreme nagovarao da diskredituje eelja u izjavi hakim istraiteljima, to je on "pod pritiskom" i uinio. Svedok se saglasio sa optuenim da je inieva namera bila da slanjem eelja u Hag "eliminie" SRS sa srpske politike scene. Ponavljajui u sutini ono to je optueni ve vie puta pominjao u sudnici, Stefanovi je rekao da je uklanjanje eelja bilo dovoljno jer su drugi stranaki funkcioneri, poput Tomislava Nikolia i Aleksandra Vuia, ve tada bili "zavrbovani" od zapadnih obavetajnih slubi. Tuiteljica Dal/Dahl je, meutim, u dananjem dodatnom ispitivanju iznela nekoliko podataka o hronologiji svedokovih kontakata sa
438
439
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija optubom iz kojih se vidi da oni traju neprekidno od 12. februara 2003. godine, kada je potpisao svoju prvu izjavu, do 16. maja ove godine kada je pismom obavestio kancelariju tuioca da eli da promeni stranu i postane svedok odbrane. U pomenutom pismu Stefanovi je prvi put pomenuo i priu o navodnim inievim pritiscima na njega, mesec dana nakon to se eelj pojavio sa teorijom o "paktu" pokojnog premijera i bive glavne tuiteljice. Svedok je na to uzvratio tvrdnjom da je tuiteljici Dal pominjao inieve navodne pritiske i na sastanku u februaru 2007. godine, to je ona ocenila "kao la" i suoila ga sa tvrdnjom da je na tom sastanku govorio o pritiscima, ali onima koje na njega vri eeljev telohranitelj, zbog ega je zatraio da svedoi pod merama zatite. Stefanovi je potom zatraio da mu se predoi zapisnik sa tog sastanka, jer je "sada uzbuen" i ne moe da se seti ta je priao. Tuiteljica je primetila kako su sastanku u februaru 2007. godine prisustvovali i "drugi ljudi", nagovetavajui tako da ima svedoke za to to tvrdi, za sluaj da sudije odlue da pokrenu postupak protiv Stefanovia zbog lanog svedoenja. Predsedavajui sudija je, inae, danas izriito upozorio svedoka na takvu mogunost, tako da ovo ne bi morao da bude poslednji Stefanoviev nastup u Hakom tribunalu. Suenje Vojislavu eelju je nastavljeno iskazom zatienog svedoka sa pseudonimom VS-1068 koji svedoi o etnikim zloinima u Mostaru. EELJ: MASAKR NA OVARI JE NARUILA HRVATSKA HAG, 27.11.2008. Penzionisani pukovnik Vojske Jugoslavije Ljubia Vukainovi tvrdio je danas na suenju Vojislavu eelju da su pripadnici teritorijalne odbrane na Ovari zlostavljali zatoenike samo nekoliko sati pre streljanja na oblinjem stratitu Grabovo. Kao bezbednjak u Gardijskoj brigadi JNA, Vukainovi je 20. novembra 1991. godine bio zaduen za prebacivanje zarobljenika iz Vukovarske bolnice na poljoprivredno dobro Ovara. Tog dana je, rekao je, u hangaru video "lokvice krvi, znakove fizikog zlostavljanja zatoenika i strah na njihovim licima". Na Ovari je, tvrdi, video komandanta dobrovoljakog odreda Leva Supoderica Milana Lanuanina "Kamenog", pod ijom su komandom, prema optunici, ratovali dobrovoljci SRS. Svedok je naglasio da "nije pravio razlike" meu dobrovoljcima i teritorijalcima prema njihovoj partijskoj pripadnosti, jer su za njega svi oni bili "teritorijalna odbrana". Prema Vukainovievom svedoenju, teritorijalci su itavog dana "napadali autobuse sa
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zatoenicima" pokuavajui da ih preuzmu od vojske. Iste noi, pripadnici lokalne teritorijalne odbrane, su na Ovari pogubili vie od 200 zarobljenika iz Vukovarske bolnice. Optueni Vojislav eelj je u unakrsnom ispitivanju zaokruio svoju teoriju zavere o masakru na Ovari. Rekao je da je masakr "naruila Hrvatska" kako bi "osigurala priznanje dravnosti" koje je, po njemu, bilo "dovedeno u pitanje zloinima nad Srbima u Gospiu". Masakr na Ovari su, rekao je eelj, "Hrvati naruili od generala Ace Vasiljevia" kome su "obeali oslobaanje zarobljenih oficira kontra-obavetajne slube JNA". General Vasiljevi i upravnica vukovarske bolnice Vesna Bosanac su, tvrdi eelj, "sainili spisak od 200 ljudi najpogodnijih za rtvovanje". Nakon medijskih izvetaja o zloinu na Ovari koji je pripisan Srbima, "ubrzano je priznanje drave Hrvatske", a Vasiljevi i Bosanac su "zajedno odleteli u Zagreb gde je general lino preuzeo svoje oficire iz zatoenitva". Iako je sve vreme isticao da "uvaava lik i delo" optuenog, svedok ipak nije mogao do kraja da prihvati tu teoriju. "Moda je ovo i mogua procena, ali ne mogu da kaem ni da ni ne". Vukainovi je proteklih godina saraivao sa tuilatvom Hakog tribunala i pristao je da svedoi za optubu, ali je u meuvremenu promenio miljenje i tabor pa se sa eeljevim pravnim timom "dogovorio" da e svedoiti za odbranu. U Hag je, meutim, doao na osnovu poziva pod pretnjom kazne koji mu je uputilo vee. Suenje Vojislavu eelju bie nastavljeno sledee nedelje, kada bi na klupi za svedoke trebalo da se pojavi Suljeman Tihi, sadanji predsednik Stranke demokratske akcije i nekadanji zatoenik srpskih snaga u Bosanskom amcu. ODLOENA ODLUKA O DODELI BRANIOCA EELJU HAG, 01.12.2008. Pretresno vee III koje vodi postupak protiv lidera srpskih radikala Vojislava eelja odloilo je odluku o zahtevu tuioca da se optuenom ukine pravo na samozastupanje i dodeli branilac. Odluka o odlaganju je prole sedmice zavedena kao poverljivi dokument, da bi nakon toga za javnost objavljena "Preiena verzija preiene verzije Odluke...", u kojoj se navodi da je zahtev tuilatva da se eelju dodeli branilac u znaajnoj meri povezan sa tvrdnjama o neemu to prevazilazi nadlenost Pretresnog vea. ta je to "neto", odnosno na ta se te tvrdnje odnose je redigovano, to jest izbrisano, u "Preienoj verziji preiene verzije Odluke..."
440
441
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Zahtev tuilatva da se eelju ukine pravo na samozastupanje, iz postupka iskljue njegovi pravni savetnici i dodeli mu se branilac, zasniva se na dva glavna osnova. Prvi se odnosi na ponaanje optuenog u sudnici a drugi na navodna nastojanja optuenog i njegovih pravnih savetnika da pretnjama, zastraivanjem, ucenama, potkupljivanjem ili na druge naine utiu na potencijalne svedoke i njihove iskaze pred sudom. "Preiena vezija preiene verzije Odluke..." bavi se samo prvim osnovom tuioevog zahteva. Mada priznaju da se optueni u sudnici ponekad ponaa "previe agresivno" prema svedocima, sudije - kao se navodi u retkim neredigovanim delovima Odluke - smatraju da postupak dre pod kontrolom, tako to nareuju da se iz transkripta i sa video snimaka rasprave briu delovi u kojima optueni zloupotrebljava sudsku proceduru, koristi poverljive informacije ili vrea svedoke i ostale uesnike u postupku. Pretresno vee, navodi se dalje, kontrolie postupak i tako to esto opominje optuenog i nalae mu da umeri svoju agresivnost i pristojno se ponaa prema svedocima, tuilatvu i sudijama. Zakljuak sudija je da optuba nije iznela dovoljno elemenata o neprimerenom ponaanju optuenog u sudnici da bi vee, samo na osnovu toga, moglo zakljuiti da eelj nije sposoban da se sam brani. Drugi osnov tuioevog zahteva navodno zastraivanje svedoka i namerno otkrivanje poverljivih informacija od strane optuenog i njegovih saradnika se u "Preienoj verziji preiene verzije..." pominje u samo jednoj reenici, nakon koje sledi redigovani paragraf sa ak 30 takoe redigovanih fusnota. Moe se samo nagaati da li se u tim tvrdnjama tuilatva krije ono to "prevazilazi nadlenost Pretresnog vea", usled ega je odluivanje odloeno. U javnoj, "preienoj verziji" dokumenta, ne navodi se nikakav rok odlaganja, odnosno kada e ako ikada biti doneta odluka o zahtevu optube da se eelju dodeli branilac. DEPORTACIJA... "NA IZRIIT ZAHTEV" HAG, 02.12.2008. Fadil Banjanovi, nekadanji ali i sadanji "prvi graanin male varoi" Kozluk kraj Zvornika, svedoio je danas na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju o deportaciji oko 2.000 Bonjaka 26. juna 1992. godine. Do tog datuma, Kozluk je bio "oaza mira" u zvornikoj optini, u njemu nisu voene nikakve borbe, organizovani su antiratni mitinzi na kojima su uestvovali pripadnici razliitih nacionalnosti, a njegovo preteno bonjako stanovnitvo je bez otpora predalo svoje lovako oruje srpskoj Teritorijalnoj odbrani.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Banjanovi, tadanji predsednik mesne zajednice Kozluk a danas poslanik SDP u Skuptini Republike Srpske, je 26 juna 1992. godine pozvan u lokalnu policijsku stanicu gde su mu Branko Gruji, predsednik Srpske optine Zvornik i poslanik SDS Jovo Marjanovi naredili da odmah pozove narod da se okupi u dvoritu Doma kulture gde ih ekaju autobusi i kamioni koji e ih negde odvesti. Gruji i Marjanovi su mu, svedoio je Banjanovi, rekli da je "situacija teka" i da vie nemaju kontrolu nad paravojnim formacijama koje bi mogle da dou u selo i sve ih pobiju. Banjanovi je, kae, shvatio da su Bonjacima u Kozluku "odbrojani zadnji sati i da moraju da odu", pa je poslao ljude sa megafonom da pozovu metane da se okupe pred Domom kulture. Selo je tog dana bilo prepuno vojnika, policajaca i paravojnika u razliitim uniformama, u centru su bili oklopni transporteri i tenkovi, a neke kue su zapaljene dok su oni jo bili tu. Kada su se metani okupili, proitan im je dokument srpske Teritorijalne odbrane u kojem je stajalo da im je na njihov "izriit zahtev odobreno iseljenje, poto ne ele da budu mobilisani u muslimanske oruane snage". U dokumentu je, rekao je Banjanovi, stajalo i da se svi dobrovoljno odriu svoje imovine u korist Republike Srpske. U konvoju od 17 autobusa i tri kamiona sa prikolicama, oko 2.000 Bonjaka iz Kozluka je prebaeno preko Drine u Srbiju: najpre u Loznicu, odatle u Rumu gde su pretovareni u stone vagone i vozom prevezeni do Subotice i smeteni u logor na Paliu. U svim etapama puta, opisao je Banjanovi, doekivali su ih grupe paravojnika koji su ih gaali kamenjem, udarali motkama, zlostavljali ih i na razliite naine poniavali. Na Paliu su ostali dok im nije osiguran u odlazak u tree zemlje. U izjavi istraiteljima tuilatva Banjanovi je nabrojao komandante paravojnih grupa koje su u prolee 1992. harale u podruju Zvornika: Pejia koji je vodio "Arkanovce", "uu" i njegove "ute ose", kapetana Dragana sa "Crvenim beretkama", zatim izvesnog Pivarskog, "Nikog", kao i komandanta "eeljevaca" Zorana Subotia. U unakrsnom ispitivanju, Banjanovi je rekao da je Suboti komandovao srpskom Teritorijalnom odbranom samo od 4. do 13. aprila 1992. godine, da se s njim samo jednom sreo i da je tom prilikom Suboti bio korektan prema njemu. eelj je insistirao da su se dobrovoljci SRS povukli iz Zvornika krajem aprila 1992. godine, a da su nakon povlaenja JNA 19. maja 1992. u podruju Zvornika zavladale "paravojne bande" koje niko nije bio u stanju da kontrolie i koje su odgovorne za deportaciju 2.000 metana Kozluka.
442
443
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija O toj deportaciji Fadil Banjanovi je u maju 2003. svedoio i na suenju Slobodanu Miloeviu, a zatim i na suenju "zvornikoj grupi" pred Veem za ratne zloine u Beogradu. EELJ PODELIO SUDIJE HAG, 02.12.2008. Vojislav eelj je jo jednom uspeo da podeli sudije i izazove neslaganje Sekretarijata suda sa odlukom Pretresnog vea. Sudije Antoneti/Antonetti i Latanci/Lattanzi nadglasali su sudiju Harhofa/Harhoffa i odluili da je Pretresno vee nadleno da preispita odluku Sekretarijata suda kojom je naloen nadzor nad eeljevim privilegovanim komunikacijama sa njegovim pravnim savetnicima, zbog osnovane sumnje da su te komunikacije osim za pripremu odbrane koriene i za zastraivanje svedoka. Rezultat preispitivanja je zakljuak veine da bi produeni nadzor privilegovanih komunikacija mogao ugroziti pravinost suenja, pa je Sekretarijat "pozvan da izvue zakljuke" iz takve odluke veine u veu. Sudija Harhof, koji je ostao u manjini, smatra da ni Pravila postupka ni sudska praksa ne daju Pretresnom veu ovlaenja da preispituju odluke Sekretarijata, ve da je to u iskljuivoj nadlenosti predsednika suda. Na ta je, inae, sudija Antoneti u vie navrata ukazivao eelju, upuujui ga da se na odluku Sekretarijata ali predsedniku suda. A poto je eelj to odbio, Pretresno vee odnosno veina u njemu su uzeli stvari u svoje ruke i proglasili se nadlenim. Miljenje sudije Harhofa, razumljivo, deli i Sekretarijat suda, koji je od predsednika Tribunala zatraio hitne smernice kako da postupi u ovom sluaju. Mada veina nije ponitila njegovu odluku o nadzoru komunikacija ve ga je samo "pozvala da izvue zakljuke", Sekretarijat je u znak potovanja prema Pretresnom veu do dobijanja traenih predsednikih smernica - privremeno odobrio privilegovane komunikacije Borisa Aleksia sa optuenim. Istovremeno, ukazujui da "ima razloga da veruje" da su ostala dvojica eeljevih savetnika Krasi i Jerkovi prekrili preuzete obaveze neobelodanjivanja poverljivih informacija, Sekretarijat je suspendovao njihove privilegovane komunikacije sa optuenim liderom srpskih radikala. Osim to od predsednika trai "hitne smernice" kako da postupi u ovom sluaju, Sekretarijat suda pouruje Pretresno vee sudije Antonetija da se to pre izjasni o predlogu dodatnih mera za zatitu svedoka, podnetom jo 3. oktobra ove godine.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EELJ "GANUT" TIHIEVOM LOGORAKOM SUDBINOM HAG, 03.12.2008. Nakon to je 2001. godine dao iskaz na suenju etvorici optuenih za etniko ienje Bosanskog amca i 2003. godine u postupku protiv Slobodana Miloevia, Sulejman Tihi aktuelni predsednik Stranke demokratske akcije (SAD) Bosne i Hercegovine - je danas zapoeo svedoenje i na suenju Vojislavu eelju. Mada je, na zahtev Pretresnog vea, tuilatvo pri saimanju optunice izostavilo zloine u Bosanskom amcu kojima se prvobitno teretio lider srpskih radikala, optubi je dozvoljeno da o njima izvodi dokaze u meri u kojoj se odnose na obrazac delovanja i ciljeve i metode udruenog zloinakog poduhvata. Tihi je 1992. godine bio predsednik SDA u Bosanskom amcu i uhapen je zajedno sa ostalim elnicima lokalnih Muslimana i Hrvata odmah nakon to su srpske snage uspostavile punu kontrolu nad gradom u noi izmeu 16. i 17. aprila 1992. godine. Zatvoren je najpre u lokalnoj policijskoj stanici i skladitu u dvoritu Teritorijalne odbrane, zatim u kasarne JNA - prvo u Brkom a onda u Bijeljini - odakle je helikopterom prebaen na vojni aerodrom u Batajnici kraj Beograda, da bi zavrio u vojnom zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Na svim tim mestima Tihi i ostali zatoenici su teko premlaivani, zlostavljani i poniavani, prisiljavani da pevaju "etnike pesme" i ljube sliku "enerala Drae". Tokom zatoenitva, Tihi je prisiljen na tri televizijska intervjua jedan ekipi TV Novi Sad, drugi vojnom komentatoru beogradske "Politike" Miroslavu Lazanskom a trei jednoj zapadnoj TV, koji je zatim preuzela i RTV Srbije. Intervjue je uvek davao u prisustvu "vlasti" policajaca ili oficira bezbednosti JNA i uz upozorenja "da pazi ta govori", ega se on i pridravao, izjavljujui da se sa njim i ostalim zatvorenicima "dobro postupa" i da imaju sve to im je potrebno. Tihi se saglasio sa sugestijom predsedavajueg sudije da su srpske snage delovale po sledeem obrascu: prvo bi tajne slube uz pomo svojih age-nata provocirali incidente, onda bi JNA "uspostavila red" i nakon toga se povu-kla, a paravojne snage bi ostale i inile zloine. Potvrdio je, takoe, da su JNA, policija i paravojne formacije meusobno saraivali i da je njihovo delovanje bilo koordinirano jer, kako je primetio, "drugaije nije moglo da bude". Vojislav eelj je na poetku unakrsnog ispitivanja rekao da ga je "ganula" Tihieva logoraka sudbina, ali da "eeljevci", odnosno dobrovoljci SRS, nemaju nikakve veze sa njegovim stradanjima. Tihi je potvrdio da mu se niko od njegovih muitelja nije predstavio kao
444
445
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "eeljevac", ali je ukazao da su optueni i njegova stranka "promovisali etnike", s kojima se i te kako sretao. eelj je, meutim, "etnike" s kojima se Tihi susretao u logorima pripisao slubi bezbednosti JNA i njenom tadanjem efu generalu Aleksandru Vasiljeviu. Ukazujui da su ratni zarobljenici bili u iskljuivoj nadlenosti vojne policije i slube bezbednosti JNA, eelj je tvrdio da su im oni "demonstrirali etnitvo" s namerom da zatvorenici svoja stradanja pripiu "etnicima", a u stvari su iza svega stajali "ortodoksni, zakleti komunisti". Tihi se nije s tim sloio, ali je prihvatio eeljevu sugestiju da je general Vasiljevi "morao znati" kako se postupa sa ratnim zarobljenicima. eelj e unakrsno ispitivanje Sulejmana Tihia nastaviti sutra. ZAOKUPLJENOST EELJA IZETBEGOVIEM HAG, 04.12.2008. Dananji nastavak unakrsnog ispitivanja svedoka optube Sulejmana Tihia optueni Vojislav eelj je u najveoj meri posvetio pokojnom Aliji Izetbegoviu i njegovoj "Islamskoj deklaraciji." eelj je do te mere bio zaokupljen likom i delom osnivaa Stranke demokratske akcije i prvog predsednika nezavisne BiH da je u jednom trenutku Tihia oslovio sa "gospodine Izetbegoviu". Opisujui Tihia kao "naslednika i batinika" Alije Izetbegovia, eelj je opirno citirao "Islamsku deklaraciju" traei od svedoka da komentarie "ideologiju svog prethodnika i duhovnog oca". Tihi je u odgovorima odbacio sve eeljeve sugestije o Izetbegoviu kao "islamskom fundamentalisti" i zastupniku "tvrde panislamske opcije", opisujui ga kao "oveka tolerancije i kompromisa". Negirao je, takoe, eeljevu tvrdnju da je za bosanske Muslimane rat 1992.-1995. godine bio "dihad", ukazujui da su se oni borili za "odbranu BiH a ne za Islam". Ocenio je, takoe, da eelj pridaje preveliki znaaj "Islamskoj deklaraciji" koja je napisana dvadeset godina pre rata i da opirno citiranje delova te knjige od strane optuenog deluje kao "pravdanje neega". Pred kraj unakrsnog ispitivanja Sulejmana Tihia, eelj je postavio nekoliko pitanja o "naoruavanju Muslimana" u Bosanskom amcu i "pripremama SDA za rat". Tihi je osporio sugestiju optuenog o "oruanoj pobuni Muslimana" u aprilu 1992. godine i "legalnom napadu JNA na grad", ukazujui da nema nieg legalnog u okupaciji optine i stanice milicije i uklanjanju svih lokalnih zvaninika koji nisu Srbi. "JNA nije mogla menjati vlast" zakljuio je Tihi.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Na kraju ispitivanja Sulejmana Tihia, eelj je jo jednom pokuao da od njega izvue saglasnost da je za sva njegova stradanja u vojnim logorima 1992. godine "najodgovorniji ef vojne slube bezbednosti", general Aleksandar Vasiljevi. eelju je, oito, veoma stalo da pred sudom to je mogue vie ocrni i diskredituje Vasiljevia, koji bi mogao biti ili je ve bio, ali na sednici zatvorenoj za javnost jedan od krunskih svedoka optube protiv lidera srpskih radikala. SVEDOK UBISTAVA U BIJELJINI HAG, 09.12.2008. Bosanski Musliman iz Bijeljine, koji je na suenju Vojislavu eelju svedoio uz mere zatite lika i sa pseudonimom "VS-1028", tvrdi da je za planiranje sukoba u BiH prvi put uo sredinom marta 1992. godine u lokalnom kafiu "Srbija", stecitu pripadnika Srpske radikalne stranke. Tvrdi da je bio jedan od retkih nesrba koji su zalazili u tu kafanu i da je uo razgovor eelja sa predsednikom bijeljinskih radikala Mirkom Blagojeviem u kojem je reeno da sve nelojalne Muslimane treba pobiti, a ostale proterati. Upravo to se, kae svedok, dogodilo dvadesetak dana kasnije. Glavninu snaga u napadu na Bijeljinu, rekao je svedok, inili su "eeljevci" pod Blagojevievom komandom, a pratila ih je mala grupa "arkanovaca". Dominantnu ulogu "eeljevaca" u tom napadu je u jednom intervjuu, koji je tuilac danas predoio u sudnici, potvrdio i optueni eelj, rekavi da je Arkan u Bijeljini imao svega 29 ljudi i da njegov uticaj "nije bio toliko veliki", a da su grad zauzeli prevashodno borci pod komandom "vojvode Blagojevia". Kada je Bijeljina 31. marta 1991. napadnuta, svedok je sa nekolicinom lokalnih Muslimana organizovao barikadu u jednoj gradskoj ulici, ali su se ubrzo svi odatle razbeali pred naletom zdruenih snaga srpskih dobrovoljaca i JNA. Nedaleko od lokalnog groblja svedok je, tvrdi, video ljude u maskirnim uniformama kako ubijaju brani par abanovi i jednog Albanca koji je u njihovoj kui drao buregdinicu. Taj zloin je, inae, zabeleen na poznatim fotografijama ratnog reportera Rona Haviva, a po opisu koji je svedok danas izneo, za njega su odgovorni "arkanovci". eelj je u unakrsnom ispitivanju optuio svedoka da je sve izmislio i da je 2004. godine ponudio tuilatvu da "lano svedoi" kako bi za uzvrat dobio njihovu pomo pri apliciranju za dozvolu boravka u jednoj stranoj zemlji. On je, naime, sredinom aprila 1992. uspeo da pobegne iz Bijeljine u "treu zemlju" ije ime iz bezbednosnih razloga nije pominjano.
446
447
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj je predoio pismo efa istraitelja tuilatva koji u decembru 2004. godine trai od vlasti te drave da svedoka ne deportuju u BiH pre pojavljivanja na jednom ili vie hakih suenja. Svedok je odgovorio da je 2007. konano dobio dozvolu boravka, ali ne zbog zahteva hakog tuilatva ve zato to se oenio. Za sutra je najavljen iskaz jo jednog zatienog svedoka, insajdera koji bi, po reima sudije Antonetija/Antonetti trebalo da svedoi o deavanjima u SRS od 1991. do 1994. godine, opremanju i slanju dobrovoljaca na front, eeljevim odnosima sa drugim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata i njegovim govorima iz tog perioda. NESUENI INSAJDER U ULOZI SVEDOKA SUDA HAG, 10.12.2008. Jovan Glamoanin, odbornik SRS u lokalnoj skuptini u Panevu, jo jedan je u nizu svedoka "insajdera" na suenju lideru srpskih radikala koji su nakon viegodinje saradnje sa hakim tuilatvom promenili tabor i saoptili da e svedoiti za odbranu. Ocenjujui takav obrt "spektakularnim", Pretresno vee je uputilo obavezujui nalog Glamoaninu, pozivajui ga u Hag kao "svedoka suda". Glamoaninu su, dok je jo figurirao kao svedok optube, odobrene zatitne mere zbog zabrinutosti za bezbednost porodice, jer su, kako je tvrdio, "bliski eeljevi ljudi" pokuali da mu kidnapuju suprugu nakon to je 1994. godine napustio stranku. Danas je meutim to porekao, tvrdei da su ga jo tada u SRS uverili da niko od njihovih lanova nije ukljuen u pokuaj otmice. Nije meutim objasnio zato je u izjavama tuilatvu sve do 2007. godine tvrdio suprotno. Poetkom ove godine Glamoanin se vratio u SRS i izabran je za odbornika na lokalnim izborima u maju 2008. godine. Osim svojih izjava tuilatvu, svedok se odrekao i knjige u kojoj je napisao da je eelj dobio 10 miliona dolara od Miloevia. Danas, meutim, priznaje da je to napisao "neprincipijeno" i kao "izraz nemoi" zbog uvreda koje su mu upuene nakon naputanja SRS 1994. godine. "Tako je to kod nas u Srbiji" rezignirano je primetio, Budui da je pozvan kao svedok suda, Glamoanina je prvo ispitivao predsedavajui sudija Antoneti/Antonetti. Svedok se predstavio kao redovni lan "Meunarodne akademije duhovnih nauka" sa seditem na Krimu, i ukratko je opisao svoju politiku karijeru od Saveza komunista Jugoslavije, preko Srpskog etnikog pokreta, do Srpske radikalne stranke, s kojom se raziao 1994. godine kada je podrao Miloevievu blokadu na
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Drini. Srpskom etnikom pokretu je, kako je rekao, pristupio zbog programa koji je definisao eelj, a koji je ukljuivao "ouvanje Jugoslavije, parlamentarnu demokratiju i razvoj kapitalizma na osnovu programa Drae Mihajlovia". Napominjui da su eeljevi govori vaan deo ovog sudskog predmeta, sudija je pitao Glamoanina da li su javni nastupi lidera SRS bili "improvizovani ili unapred pripremljeni i promiljeni". Ukazujui da je eelj bio "daleko najpametniji, sa najvie znanja i jedini sa vizijom u rukovodstvu SRS", Glamoanin je odgovorio da njegovi govori "nisu bili improvizovani ve nadahnuti" i da je lider srpskih radikala "uvek vladao sobom, svojim mislima i svojim izraavanjem". Sudiju je, zatim, interesovalo da li su na sastancima Glavnog odbora SRS voeni zapisnici i gde se oni danas nalaze, zatim kakva je bila uloga Ratnog taba stranke i da li su dobrovoljci nakon upuivanja na ratita u Hrvatskoj i BiH odravali vezu sa rukovodstvom SRS u Beogradu. Poto je svedok tvrdio da je SRS samo okupljala dobrovoljce nad kojima je komandu i dalju brigu preuzimala JNA, tvrdei da SRS "nije imala svojih jedinica", sudija mu je naveo primer "Leve supoderice", ukazujui mu da je vee ulo dosta dokaza o njenom samostalnom delovanju u Vukovaru 1991. godine. Svedok je, meutim, ostao pri svom stavu da nije bilo "samostalnih jedinica SRS". Na isto pitanje se u unakrsnom ispitivanju vratila i tuiteljica Liza Birsej/Lisa Biersay, predoavajui Glamoaninu seriju dokumenata Ratnog taba u kojima se govori o "koordinaciji jedinica SRS" sa JNA ili Teritorijalnom odbranom. Svedok se sloio da je tuiteljica "dobro proitala" ta pie u tim dokumentima, ali je tvrdio da je "krivo napisano", odnosno da ih je "nespretno" napisao "polupismeni" Zoran Ranki, zamenik Ljubie Petkovia u Ratnom tabu SRS. Unakrsno ispitivanje Jovana Glamoanina bie nastavljeno sutra kada e odgovarati na pitanja svog nekadanjeg i sadanjeg politikog idola Vojislava eelja. LUGAROV SADIZAM HAG, 11.12.2008. Pred kraj dananje rasprave na suenju Vojislavu eelju je o zloinima u Bosanskom amcu svedoio Bonjak zatien pseudonimom VS-1000. Izjava koju je dao istraiteljima tuilatva uvedena je u dokaze, a tuilac je proitao saetak o svedokovom estomesenom zatoenitvu.
448
449
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Nakon to su srpske snage 17. aprila zauzele grad, svedok se odazvao pozivu upuenom svim nesrbima da se jave u zgradu Teritorijalne odbrane ili e u suprotnom biti "odmah ubijeni". U centru TO rasporeeni su u "radne jedinice" koje su zatim svakodnevno odvoene na prisilni rad, ukljuujui kopanje rovova na borbenim linijama. U tom periodu je svedok, navodi se u izjavi, video i Sulejmana Tihia, tada predsednika lokalnog odbora SDA, kojeg su Srbi poniavali dok je istio ulice. Poetkom maja 1992. svedok je uhapen i zlostavljan u policijskoj stanici. Tokom vie dana dobrovoljci su ga brtualno premlaivali, rezali po vratu i uima, zabadali no u telo, slomili vilicu, a pretrpeo je i seksualno zlostavljanje. Takoe je primoravan da sa ostalim zatoenicima uestvuje u pljakama kua nesrba. Tokom jedne pljake bio je oevidac silovanja sedamnaestogodinje Hrvatice koju je silovalo desetak vojnika. Najtee batine dobio je od Slobodana Miljkovia zvanog Lugar, koji je prema optunici bio jedan od zapovednika dobrovoljaca SRS. On mu je, tvrdi svedok, metalnim alatom i puanom cevi lomio vilicu, a kljetima upao zube. Nakon toga svedok je prebaen u bolnicu gde je ostao oko mesec dana. Po izlasku iz bolnice, tokom prisilnog rada, video je Lugara kako iz grupe nesrba izdvaja starijeg oveka i ubija ga iz pitolja. Lugar je, tvrdi svedok, oko vrata nosio "ogrlicu od dejih prstiju". U predraspravnom podnesku tuilac navodi da je ratni tab SRS u Bosanski amac poslao grupu od oko 40 ljudi pod vostvom Lugara i Sreka Radovanovia zvanog Debeli, koje je prethodno obuila srpska Sluba dravne bezbednosti. Optueni eelj je danas, kao i u prethodnim prilikama, odbio da ispituje svedoka iji je iskaz u dokaze uveden putem pisane izjave. Sudije je interesovala kazna od 25 godina zatvora na koju je svedok osuen, iako presudu nikada nije video. Svedok je rekao da pretpostavlja da su mnogi zatoenici lano osueni na visoke kazne kako bi im "porasla vrednost" pri razmeni. Suenje Vojislavu eelju nastavie se 8. januara 2009. godine, nakon zimske pauze u radu Tribunala. NOVI PRILOZI EELJEVOJ TEORIJI ZAVERE HAG, 11.12.2008. Optueni lider srpskih radikala Vojislav eelj i redovni lan krimske "Meunarodne akademije duhovnih nauka" Jovan Glamoanin oprostili su meusobne uvrede i optube razmenjene od politikog razilaenja u vrhu Srpske radikalne stranke 1994. godine do sredine prole
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija godine, kada je zapoelo njihovo ponovno zbliavanje. Glamoanin je, tako, oprostio eelju to ga je nakon naputanja SRS nazivao "budalom", "izdajnikom" i "stranim plaenikom" i to je iz osvete pokuao da mu kidnapuje suprugu. S druge strane, eelj je oprostio Glamoaninu saradnju sa tuilatvom hakog Tribunala ijim je istraiteljima 2003. godine dao iscrpnu izjavu, na dvadesetak stranica, o liku i delu lidera srpskih radikala u periodu na koji se odnosi optunica za zloine u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. Svoja nekadanja neslaganja i sukobljavanja eelj i Glamoanin su, danas, pripisali delovanju nekih bivih ili sadanjih politikih protivnika. Glamoanin je, tako, svoje istupanje iz SRS 1994. godine objasnio neslaganjem sa Tomislavom Nikoliem i Aleksandrom Vuiem (koji su se sa eeljem razili tek ove godine), dok je svoju saradnju sa hakim tuilatvom objasnio pritiskom koji su na njega izvrili pokojni srpski premijer Zoran ini i srpska sluba bezbednosti. Poetkom 2001. godine, tvrdi Glamoanin, ini mu je u etnji u-mom u predgrau Beograda, objanjavao kako je u "interesu stabilizovanja no-ve pro-zapadne vlasti u Srbiji" i osiguranja zapadnih investicija, neophodno "politiki eliminisati eelja i marginalizovati SRS", poto su oni "opasniji za Sr-biju od Miloevia i njegove Socijalistike partije Srbije". Glamoanin je, tvrdi, odbio da u tome uestvuje, nakon ega je izloen progonu slube dravne bez-bednosti iji su mu agenti, navodno, priznali da rade po nalogu premijera inia. Dve godine kasnije, u maju 2003., na Glamoaninova vrata su zakucali haki istraitelji predvoeni Paolom Stokijem/Stocki koji su ga podvrgli etvorodnevnom ispitivanju i prisilili da potpie izjavu na 20 stranica koja mu nije proitana. Istina, on je tu izjavu potpisao i parafirao svaku od stranica, ukljuujui i izjavu sa potpisom prevodioca u kojoj stoji da mu je izjava proitana na srpskom jeziku, ali danas tvrdi da to nije tano i da je na to pristao kako bi se okonalo iscrpljujue etvorodnevno ispitivanje. Sve to stoji u toj izjavi Glamoanin pripisuje istraitelju Stokiju i njegovom, kako ga je opisao, "kaubojskom stilu ispitivanja", u kojem on istovremeno postavlja pitanja i daje odgovore. Nakon Stokija, Glamoanina su, tvrdi, poseivali i tuioci Sakson/Saxon i Dal/Dahl, koji su ga ubeivali da doe da svedoi uz navodne jadikovke da, u suprotnom, nee moi da dokau eeljevu krivicu i morae da ga oslobode. Voa tuilakog tima Deril Mandis/Daryl Mundis je danas kategoriki odbacio sve navode Jovana Glamoanina, predlaui sudijama
450
451
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija da pomenute is-traitelje i tuioce pozovu kao svedoke, zadravajui u suprotnom pravo da to uini sam pred kraj dokaznog postupka optube, kako bi se razjasnile sve okol-nosti razgovora sa ovim i drugim svedocima koji tvrde da su bili izloeni pritiscima. Osim sa eeljem, Glamoanin se danas pomirio i sa Pretresnim veem, koje ga je pozvalo u Hag pod pretnjom kazne i koje ga je danas upozorilo na rizik krivokletstva. Rekao je kako je "srpski narod uveren da su oni ljudi od integriteta i da e doneti pravednu odluku", kao i da "posebne simpatije kod Srba uiva sudija Antoneti/Antonetti, koji im vraa veru u srpsko-francusko prija-teljstvo". EELJ NEE IZVODITI DOKAZE ODBRANE? HAG, 08.01.2009. Na samom poetku prvog ovogodinjeg zasedanja u Tribunalu vee francuskog sudije Antonetija/Antonetti je optuenom Vojislavu eelju dozvolilo da iznese nekoliko pitanja administrativne prirode. Posle krae rasprave na tu temu, rad je nastavljen iskazom zatienog svedoka optube na sednici zatvorenoj za javnost. Lider srpskih radikala se prvo poalio na medijsku kampanju koja se protiv njega navodno vodi u Srbiji, pre svega od strane bivih partijskih drugova Tomislava Nikolia i Aleksandra Vuia. Cilj kampanje je, kako je naveo, da se dokae njegova uloga u naruivanju Nikolieve likvidacije, a da se uporedo s tim plasira teza o nagodbi po kojoj je krnja Srpska radikalna stranka omoguila usvajanje bueta Srbije u zamenu za pozamanu finansijsku nadoknadu. Zbog svega navedenog, lider radikala trai dozvolu vea da se srpskoj javnosti obrati na telefonskoj konferenciji za medije. Predsedavajui sudija, meutim, kae da ne vidi potrebu da se sud bavi unutranjim previranjima na srpskoj politikoj sceni, ali je najavio da e konanu odluku po eeljevom zahtevu doneti nakon konsultacija sa kolegama iz Pretresnog vea. Optueni je potom rekao da zbog ogranienja komunikacija koja mu je Sekretarijat uveo i dalje nema kontakt sa pravnim savetnicima, a da i kada sa njima razgovara - ne pominje nita vezano za predmet. Ipak, tvrdi da je voi svog pravnog tima Zoranu Krasiu naloio da ve pone sa pisanjem zavrnog podneska, budui da dokaznog postupka odbrane nee biti ako mu se ne omogui kontakt sa savetnicima i ako se ne rei pitanje finansiranja odbrane. eelj je, takoe, ponovio da e u sluaju da mu vee nametne branioca stupiti u trajk glau i u Americi pokrenuti parnicu protiv UN, za koju je njegov pravni tim ve pripremio podnesak na 160 stranica.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Odgovarajui na eeljevu pretnju neizvoenjem dokaza, predsedava-jui sudija ga je podsetio da mu je ukinuta samo privilegovana linija sa prav-nim savetnicima, a da sa njima moe da komunicira obinom telefonskom ve-zom. Sudija Antoneti se osvrnuo i na pitanje finansiranja odbrane, rekavi da je do zastoja u reavanju tog pitanja dolo zbog eeljevog odbijanja da Sekreta-rijatu dostavi pune informacije o svom imovinskom stanju. Pozvao ga je da se o tome i drugim pitanjima u vezi sa finansiranjem odbrane obrati Pretresnom veu, ali i novom predsedniku Tribunala, sudiji Patriku/Patrick Robinsonu. Suenje eelju je, inae, nastavljeno dva dana pre isteka zvanine zimske sudske pauze. Ostala tekua suenja pred Tribunalom se nastavljaju u ponedeljak naredne sedmice. ISKAZ INSAJDERA O TRANPOSRTU LEEVA NA PODRUJU ZVORNIKA HAG, 09.01.2009. Suenje lideru srpskih radikala Vojislavu eelju je danas nastavljeno iskazom svedoka optube koji je 1992. i 1993. godine po nareenju elnika lokalnih srpskih vlasti i komandanata paravojnih jedinica kamionom transportovao leeve Muslimana ubijenih na podruju optine Zvornik. Svedoio je video linkom pod pseudonimom "VS-1087" uz mere zatite lika i izmene glasa, a jedino to je o njemu saopteno je da je po nacionalnosti Srbin. U saetku svedokove izjave hakim istraiteljima, koju je tuilac danas proitao u sudnici, se navodi da je prvi zadatak za transport leeva dobio poetkom aprila 1992. godine od eljka Ranatovia Arkana. Naredio mu je da zajedno sa jo petoricom vozaa sakupi tela Muslimana ubijenih u napadu na Zvornik. U narednih sedam do osam dana svedok je, navodi se u njegovoj izjavi, sakupio leeve oko 50 Muslimana, od kojih je pola bilo u vojnoj a pola u civilnoj odei, kao i tela dve ene, jedne Muslimanke i jedne Srpkinje. Tela ubijenih je odvezao do zvornike fabrike tekstila "Alhos", a potom na lokalno muslimansko groblje gde su iskopane dve masovne grobnice. Svedok pretpostavlja da su sve te ljude ubili Arkanovi ljudi. Narednih dana, u vie navrata je prevozio leeve sa razliitih lokacija na kojima su drani zatoeni Muslimani, ukljuujui i domove kulture u Drinjai i elopeku i Tehniku kolu u Karakaju. Na telima je video rane od automatskog oruja na glavi i grudima. Transport leeva se uglavnom odvijao do zatoenikog centra Gerina klanica.
452
453
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tela ubijenih su kasnije iz Gerine klanice i sa drugih lokacija transpor-tovana u zvorniko selo ahbegovii. Svedok je samo iz Gerine klanice do tog sela 10 do 15 puta prevezao 15 do 20 leeva. Jednom prilikom je bio oevidac pokopavanja tela u masovnu grobnicu na Crnom vrhu. Tela su, rekao je istraiteljima, pre pokopavanja ve bila pomeana sa zemljom na osnovu ega je zakljuio da su prethodno iskopana iz drugih grobnica. Poto je proitan saetak svedokove izjave, pitanja su mu na sednici zatvorenoj za javnost postavljali tuilac i sudije. Vojislav eelj od poetka suenja odbija da ispituje svedoke iji se iskazi u dokaze uveden putem pisane izjave, pa je tako bilo i ovog puta. Suenje lideru srpskih radikala, koji se tereti za zloine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, se nastavlja u utorak naredne sedmice. TUILATVO TRAI SUSPENZIJU SUENJA EELJU HAG,15.01.2009. Ukazujui da postoje "jasni dokazi da je integritet postupka kompromitovan", tuilatvo je na kraju dananje rasprave na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju zatrailo da se "suenje privremeno suspenduje". Iz izlaganja tuioca Darila Mundis/Daryl je moglo da se zakljui da se tuilatvo odluilo na taj potez nakon iskaza svedoka koji se u celosti odvijao na sednici zatvorenoj za javnost. Mundis je podsetio da "Vee ima obavezu da zatiti integritet postupka koji treba da bude pravian i prema optuenom i prema optubi" kao i da osi-gura da se prema svedocima i rtvama postupa sa potovanjem. U odgovoru na zahtev tuilatva, predsedavajui sudija Antoneti/Antonetti je rekao da je zahtev tuilatva upuen "manje od 18 sati pre zavretka izvoenja dokaza optube" zato to je "jedan svedok govorio o pretnjama". "Sudije moraju da pro-vere ono to svedoci kau" rekao je Antoneti dodajui da "ono to se desilo treba ispitati". Pre nego to je sednica zatvorena za javnost, eelj je postavio retoriko pitanje "koji je njegov interes da zastrauje svedoka" ije je svedoenje, kako je rekao, "rasturio". U prvom delu zasedanja, sudije su sasluale beogradskog patologa Zorana Stankovia koji je u aprilu i maju 1992. godine izvrio obdukcije leeva u Zvorniku i o tome dao izjavu istraiteljima tuilatva. eelj se tereti za zloine koje su dobrovoljci Srpske radikalne stranke (SRS) poinili od aprila do jula 1992. godine, na nekoliko lokacija u Zvorniku, ukljuujui fabriku obue "Standard", fabriku crepova
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ciglana, poljoprivredno dobro "Ekonomija" i Domove kulture u Drinjai i elopeku. Iz prve obdukcije 29 tela koja je obavljena u aprilu 1992. godine, Stankovi je zakljuio da su uzroci smrti muslimanskih rtava u veini sluajeva prostrelne rane nastale usled dejstva runog vatrenog naoruanja, za dvojicu mukaraca je ustanovio da su preminuli od ubodnih rana dok za jednu osobu nije utvren uzrok smrti. Stankovi je ponovo doao u Zvornik 5. maja 1992., kada je izvrio obdukciju tela jo oko 60 osoba koje su, kako mu je reeno, stradale u oruanim sukobima. eelj se u unakrsnom ispitivanju nije ni dotakao obdukcija o kojima je svedoio dr. Stankovi. Umesto toga, tvrdei da ispituje "kredibilitet svedoka", nastojao je da od dr. Stankovia dobije potvrde svojih tvrdnji o "nelegitimnosti Hakog tribunala" i njegovoj "ozloglaenosti u srpskoj javnosti", "globalnoj anti-srpskoj zaveri", "zloincima NATO" i neodrivosti presuda Tribunala i Meu-narodnog suda pravde o genocidu u Srebrenici, koje su zasnovane na "labavim osnovama." Doktor Stankovi, bivi ministar odbrane u poslednjoj vladi Srbije i Crne Gore, se uglavnom saglaavao sa ovim eeljevim tvrdnjama. EELJ OPTUEN (I) ZA NEPOTOVANJE SUDA HAG, 21.01.2009. Osim za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja, lider srpskih radikala Vojislav eelj je od danas optuen i za nepotovanje suda, zbog objavljivanja identiteta i delova iskaza troje zatienih svedoka. eelj je, kako se navodi u veeras objavljenom "nalogu umesto optunice" koji je potpisao sudija Aus/Agius, te informacije objavio u jednoj od svojih knjiga, objavljenoj nakon to je Pretresno vee pomenutim svedocima odobrilo zatitne mere neotkrivanja identiteta i lika i izmene glasa i nakon to je zabranjeno otkrivanje sadraja njihovih pisanih izjava. Sekretaru suda je naloeno da imenuje tuioca-prijatelja suda koji e voditi postupak po ovoj optunici i iji e zadatak, pored ostalog, biti da utvrdi koji se delovi eeljeve knjige moraju redigovati kako bi se zatitio identitet svedoka. U odluci Pretresnog vea i "nalogu umesto optunice" se ne pominje naslov inkriminisane knjige. Ona se, jednostavno, navodi kao "knjiga". Zahtev za pokretanje postupka, kako proizlazi iz danas objavljene odluke Pretresnog vea, je 10. oktobra prole godine tuilatvo uputilo veu sudije Antonetija/Antonetti, pred kojim se vodi postupak protiv
454
455
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelja po optunici za zloine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH. Predsednik Tribunala je zatim taj zahtev prosledio Pretresnom veu II u ijem su sastavu sudije Aus, Kvon/Kwon i Parker. To vee je, nakon uvida u priloene dokaze, zakljuilo da postoji osnovana sumnja da je Vojislav eelj, kao autor inkriminisane "knjige", prekrio naloge vea o zatiti identiteta i iskaza svedoka, pa je odluilo da protiv njega pokrene postupak (i) za nepotovanje suda. Vojislav eelj e, u vreme koje e se naknadno odrediti, biti izveden pred Pretresno vee II kako bi se izjasnio o novoj optunici. "SVAKAKVE VOJSKE" U BIJELJINI HAG, 28.01.2009. Nakon jednonedeljnog prekida, suenje lideru srpskih radikala Vojislavu eelju nastavljeno je iskazom policajca koji je 1991. godine preuzeo dunost u bijeljinskoj policijskoj stanici. Svedoio je uz mere zatite lika pod pseudonimom VS 1035. Na poetku iskaza, svedok je rekao da je krajem februara 1992. godine iz Bijeljine upuen na podruje Bosanskog amca gde je zatekao naoruane metane koji su zabranjivali ulazak policije u srpska sela. "Onaj sa pukom je imao veu vlast nego policija", opisao je situaciju u tom gradu. Dan nakon izbijanja sukoba u Bijeljini svedok je vraen u matinu policijsku stanicu gde je potpisao dokument kojim se obavezuje na lojalnost srpskom SUP. Dobio je zadatak da prati i obezbeuje osobe koje su prikupljale leeve po gradskim ulicama. Od 48 tela koja su prikupili, veinom su bili Muslimani u civilnoj odei. Lica nekih rtava, rekao je svedok, bila su toliko deformisana da ih je jedva prepoznao. Meu osobama koje jeste prepoznao bio je brani par abanovi ije je ubistvo zabeleeno na fotografiji ratnog reportera Rona Haviva koju je tuilac predoio svedoku. Njihov sin je ubijen u dvoritu oblinje damije. Imena Reepa, Admira i Tife abanovi se navode u dodatku optunice protiv Vojislava eelja. U Bijeljini je, rekao je svedok, bilo "svakakve vojske" - od Arkanovaca do dobrovoljaca i rezervista sa kokardama na kapama, pod vostvom etnikog vojvode Mirka Blagojevia. Na snimku televizije Beograd koji je tuilac uveo u dokaze, Blagojevi se predstavio kao predsednik regionalnog odbora Srpske radikalne stranke, hvaliui se da sa svojim ljudima "dri 75 odsto grada, sve prilaze i izlaze iz Bijeljine". U odgovoru na pitanje sudije Antonetija da li je Blagojevi bio "veliki ef" u
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Bijeljini koji je "drao sve pod kontrolom", svedok je rekao da "u to ne veruje" budui da je grad bio pod kontrolom Kriznog taba. Glavni iskaz bijeljinskog policajca bie nastavljen sutra, nakon ega e ga ispitati optueni eelj koji se tereti za zloine u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini od avgusta 1991. do septembra 1993. godine. U meuvremenu, eelj je optuen za nepotovanje suda zbog obelodanjivanja identiteta i iskaza troje svedoka, a na poslednjoj raspravi pre jednonedeljnog prekida tuilac je podneo usmeni zahtev za privremenu suspenziju suenja zbog "kompromitovanog integriteta postupka" i pretnji upuenih jednom od svedoka optube iji se iskaz odvijao na sednici zatvorenoj za javnost. eelj je danas izjavio da nee podnositi pismeni odgovor na ovaj zahtev tuilatva. EELJ OPTUUJE ARKANA I MAUZERA HAG, 29.01.2009. U unakrsnom ispitivanju biveg bijeljinskog policajca koji je svedoio pod pseudonimom VS 1035, Vojislav eelj je danas tvrdio da se u aprilu 1992. godine u tom gradu nisu sukobili Srbi i Muslimani, ve "oni koji su eleli da ouvaju Jugoslaviju i oni koji su se zalagali za nezavisnu BiH". Meu onima koji su eleli ouvanje Jugoslavije, ukazao je eelj, je pored Srba bilo i dosta bijeljinskih Muslimana i Hrvata. Insistirao je na toj liniji ispitivanja uprkos upozorenju sudije Harhofa/Harhoff da mu se "ne sudi zbog izbijanja sukoba, ve zbog zloina za koje je optuen". Zloine poinjene 1992. godine u Bijeljini eelj je pripisao Arkanovoj Srpskoj dobrovoljakoj gardi i Srpskoj nacionalnoj gardi koju je vodio Ljubia Savi Mauzer. Citirao je dokument ministarstva unutranjih poslova Srpske Republike BIH iz avgusta 1992. godine u kojem se kao glavni nosioci "kriminalnih i zloinakih aktivnosti" na podruju Bijeljine navode Arkanovi "Tigrovi", "Crvene beretke" kapetana Dragana i druge paravojne grupe voene "pljakakim motivima." Meu pomenutim grupama, ukazao je eelj, nema dobrovoljaca SRS ili etnika. Ni ovom prilikom nije propustio da primeti kako je Mauzer kasnije pristupio inievoj Demokratskoj stranci i kako je, "posle pua Biljane Plavi" postavljen za efa policije Republike Srpske. Budui da je svedok u jueranjem glavnom ispitivanju za Mirka Blagojevia, osnivaa i predsednika lokalnog odbora SRS, rekao da je "kriminalac", eelj je danas nastojao da odbrani lik i delo svog sledbenika, kojem je 1993. godine dodelio zvanje etnikog vojvode. Tvrdio je da je u Bijeljini 1992. godine Blagojevi vodio jedinicu Teritorijalne odbrane a ne
456
457
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dobrovoljce SRS, da se "javno suprotstavljao proterivanju Muslimana" i da "nije kriminalac" poto nikada ni za ta nije osuen. Svedok je, meutim, ostao pri tome da je Blagojevi i pre rata imao grupu naoruanih ljudi koji su obezbeivali razne lokale, da nikada nije uo za navodne osude proterivanja Muslimana, a da je podatke o Blagojevievom ueu u kriminalnim radnjama u evropskim zemljama dobio od kriminalistike policije koja je vrila redovne istrage o svim osnivaima politikih partija. Suenje lideru srpskih radikala, optuenom za zloine u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, bie nastavljano u utorak 3. februara iskazima novih svedoka optube. EELJ TRAI KONTAKT SA KARADIEM I NOVAC ZA ODBRANU HAG, 03.02.2009. Mada je u protekle dve godine zbog naina na koji vodi predmet Vojislava eelja stekao reputaciju veoma tolerantnog sudije, Francuz anKlod Antoneti/Jean-Claude Antonetti je na poetku dananjeg zasedanja otro osudio "nedopustivi" postupak svog holandskog kolege Alfonsa Orija/Alphons Orie, koji je raspravu u predmetu "Oluja" zavrio deset minuta kasnije nego to je predvieno rasporedom, zbog ega je isto toliko kasnilo i suenje lideru srpskih radikala. im je objasnio razloge kanjenja, sudija Antoneti je naloio prelazak na zatvorenu sednicu, bez najave koliko e ona trajati i bez objanjenja da li se rasprava zatvara zbog sasluanja zatienog svedoka ili iz nekih drugih razloga. Izvetai, ipak, nisu uskraeni za svoju "dnevnu dozu" eelja: pres sluba Tribunala je danas objavila dva najnovija podneska lidera srpskih radikala, optuenog za zloine protiv ovenosti u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini. U prvom, 411. po redu, eelj trai od Pretresnog vea da Sekretarijatu suda naloi da obrauna i isplati trokove odbrane u predraspravnoj i raspravnoj fazi odnosno od njegovog dolaska u Hag 24. februara 2003. godine do kraja dokaznog postupka optube koji bi trebalo da se okona u martu ove godine. Mada je na prvoj ovogodinjoj raspravi najavio da najverovatnije nee izvoditi dokaze odbrane, eelj trai da Sekretarijat suda "odobri isplatu sredstava na ime finansiranja odbrane u fazi pretresa kada se budu izvodili dokazi odbrane po mesecima". U "Podnesku broj 411" eelj, takoe, osporava tvrdnje Sekretarijata da nije dostavio sve potrebne podatke o svom imovinskom stanju, to je inae uslov za finansiranje odbrane iz tribunalovog bueta.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U drugom, "Podnesku broj 412", eelj trai ukidanje zabrane komunikacije sa Radovanom Karadiem, koja je na snazi od dana Karadievog dolaska u Pritvorsku jedinicu UN, 30. jula prole godine. Budui da se obojica terete za uee u istom udruenom zloinakom poduhvatu, eelj trai da mu se omogui "nesmetana i privilegovana", to jest tajna, komunikacija sa Karadiem "u sklopu priprema odbrane" i kako bi utvrdio da li "moe da rauna na Karadia kao potencijalnog svedoka odbrane". KAKO SE SVEDOK RAZOARAO U EELJA HAG, 04.02.2009. Nakon to se dan i po odvijalo na sednicama u celosti zatvorenim za javnost, suenje Vojislavu eelju je u drugom delu dananjeg zasedanja otvoreno sasluanjem zatienog svedoka sa pseudonimom VS 2000. Svedok se predstavio da je pre rata bio partijski sekretar i predsednik mesne zajednice, a da je nakon uspostavljanja viepartijskog sistema 1990. godine pristupio Stranci demokratske akcije (SDA) i postao lan njenog Optinskog odbora u Zvorniku. Bio je to, kako je rekao, njegov drugi susret sa Vojislavom eeljem. Prvi se odigrao pre gotovo 17 godina, u Malom Zvorniku u Srbiji, gde je sredinom marta 1992. godine organizovan miting Srpske radikalne stranke. Otiao je da uje eelja kojem se pre rata, kako je rekao, "divio kao najmlaem doktoru prava u bivoj Jugoslaviji i pravom Titinom pioniru i omladincu". U Domu kulture u Malom Zvorniku, u atmosferi koju je opisao kao "tradicionalno etniku", eelj je tvrdi svedok rekao da je "doao trenutak da balijama pokaemo gde im je mesto", zatim da "Drina nije granica nego kima srpske drave", kao i da je "srpski svaki pedalj zemlje na kojoj ive Srbi". Kada je eelj pozvao svoje sledbenike da "pokau balijama zelenu transverzalu", svedok je, tvrdi, skoio na noge i uzviknuo: "Ne moe to tako gospodine eelju! Ja sam vam se toliko divio a vi sada pozivate na rat!" Priskoila su mu dvojica telohranitelja i izneli ga iz Doma kulture, pred kojim je ubrzo poeo opti obraun. Poetkom aprila u Zvorniku su odrana dva velika anti-ratna mitinga, voeni su pregovori nacionalnih stranaka, ali je srpska strana sve otvorenije insistirala na podeli kao jedinom nainu da se izbegne rat. Kada je rat poeo, svedok je kao lan Kriznog taba jedno vreme bio na Kula gradu odakle je organizovana odbrana, a zatim je pristupio jednoj jedinici koju nije javno identifikovao. Opisao je, samo, kako je ta jedinica 2. juna 1992., godine uestvovala u napadu na "uzinu kuu" u
458
459
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija podruju Liplja, gde su srpske snage formirale logor u kojem su drale vie od 400 zatoenika, meu kojima i mnogo devojaka i ena koje su silovali. Nakon toga uestvovao je u razmeni ubijenih srpskih vojnika za zatoenike iz Karakaja. Svedoka e sutra unakrsno ispitivati optueni eelj. EELJU NISU ZABRANJENI KONTAKTI SA KARADIEM HAG, 04.02.2009. "Ne postoji zabrana komunikacija Vojislava eelja sa Radovanom Karadiem", izjavila je predstavnica za tampu Tribunala, Nerma Jelai, povodom podneska kojim je optueni lider srpskih radikala traio "ukidanje zabrane", kako bi u kontaktu sa bivim predsednikom Republike Srpske utvrdio moe li da rauna na njega "kao potencijalnog svedoka odbrane". Jednostavno, dodala je Jelai, "eelj nije nikada traio da mu se omogui kontakt sa Karadiem", po proceduri predvienoj za kontakte optuenih koji su smeteni u razliitim delovima Pritvorske jedinice UN. Zbog injenice da bi se to pitanje moglo nai u albenom postupku, Nerma Jelai nije na dananjem brifingu elela da komentarie odluku Suda BiH koji se jue proglasio nenadlenim za krivino gonjenje optuenih za pomaganje u bekstvu Radovana Stankovia iz zatvora u Foi, gde je izdravao kaznu od 20 godina zatvora. Podsetila je, meutim, da je u protekle dve godine Tribunal konstantno izraavao zabrinutost zbog Stankovievog bekstva i nesposobnosti nadlenih da mu uu u trag i uhapse ga. Tribunal je, podsetila je takoe Jelai, pitanje Stankovia pokretao i u redovnim izvetajima Savetu bezbednosti UN i nastavie da insistira na njegovom hapenju budui da je "neprihvatljivo da osueni ratni zloinac i silovatelj bude na slobodi dve godine nakon bekstva". Najavljujui da e predsednik Tribunala Patrik/Patrick Robinson "u bliskoj budunosti" posetiti Sarajevo, Nerma Jelai je danas prenela njegov poziv vlastima Bosne i Hercegovine da osiguraju neophodnu podrku Dravnom sudu i drugim pravosudnim institucijama, kako bi mogle da nastave rad i implementiraju nedavno usvojenu nacionalnu strategiju krivinog gonjenja odgovornih za ratne zloine. Predstavnica za tampu tuilatva Olga Kavran je najavila da e glavni tuilac Bramerc/Brammertz sutra boraviti u Zagrebu, gde e na radnom sastanku sa nadlenim hrvatskim predstavnicima razgovarati o dokumentima ije je dostavljanje tuilatvo trailo u predmetu "Oluja".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija EELJEV AS VERONAUKE HAG, 05.02.2009. Zatieni svedok VS 2000 je u jueranjem glavnom ispitivanju opisao svoj prvi susret sa Vojislavom eeljem, sredinom marta 1992. godine na mitingu Srpske radikalne stranke u Domu kulture u Malom Zvorniku. Tvrdio je da je eelj, tom prilikom, rekao da je "doao trenutak da se balijama pokae gde im je mesto", odnosno da ih "zelenom transverzalom" treba poslati na istok, gde pripadaju. Opisao je, takoe, kako je po zavretku mitinga pred Domom kulture dolo do opte tue izmeu etnika i onih kojima se, najblae reeno, nisu dopali nacionalistiki i ratnohukaki stavovi vojvode eelja. Optueni je danas, u unakrsnom ispitivanju svedoka VS 2000, dokazivao da pomenuti miting nije organizovan u martu 1992. ve u avgustu 1990. godine, da ga nije organizovala Srpska radikalna stranka koja tada jo nije ni bila formirana ve Srpski etniki pokret, i da na njemu nije vreao Muslimane i pretio im proterivanje "zelenom transverzalom." Dokazivao je to lancima i fotografijama iz lista "Velika Srbija" iz avgusta 1999. godine, u kojem je detaljno opisan skup u Malom Zvorniku, govor vojvode eelja i sveopti obraun koji je na kraju usledio. Budui da je VS 2000 jedini svedok optube koji je dao iskaz o tom mitingu, eelj je tvrdio da se samo na njegovoj izjavi, datoj istraiteljima tuilatva 1996. godine, zasniva navod iz optunice prema kojem je lider radikala neposredno pred izbijanje sukoba u Zvorniku, iz Malog Zvornika poruio da e etnici "oistiti Bosnu od pagana i pokazati im put koji vodi na istok, gde im je mesto". Na sudijsko pitanje ima li drugih dokaza o tom mitingu i navodnoj eeljevoj izjavi, tuilac je obeao da e ispitati ta jo postoji u njegovoj arhivi, ukazujui da se u jednom policijskom dokumentu navodi da je Vojislav eelj, tada ve poslanik u skuptini Srbije, 17. marta 1992. godine posetio Mali Zvornik i, nakon kraeg zadravanja, nastavio put za Ljuboviju. U dokumentu se, meutim, ne precizira koliko je trajalo to "kratko zadravanje" i ta je tokom njega poslanik eelj govorio ili radio. Od dolaska u Hag u februaru 2003. godine eelj je u nekoliko navrata ismejavao tuilatvo to mu je u optunici pripisalo da je Muslimane nazvao "paganima", ukazujui da on kao obrazovan ovek nikada za njih ne bi rekao da su "bezbonici", budui da zna da je "Muhamed kreirao novu religiju na nasleu judaizma i hrianstva, dao im novi smisao ali zadrao veru u jednog jedinog boga". U jednoj od tih prilika
460
461
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj je, ipak, dopustio mogunost da je upotrebio izraz "pogani", ali nikako "pagani". SUSPENDOVANO SUENJE EELJU HAG, 11.02.2009. Suenje lideru srpskih radikala Vojislavu eelju je prekinuto "do daljeg", saopteno je danas u Tribunalu. Odluka je doneta veinom glasova: za prekid su se izjasnili sudije Harhof/Harhoff i Latanci/Lattanzi, a protivnog miljenja je bio predsedavajui sudija Antoneti/Antonetti. Tuilatvo je, podsetimo, 15. januara ove godine podnelo zahtev za suspenziju suenja zbog "jasnih dokaza da je integritet postupka kompromitovan" pretnjama upuenim jednom od svedoka optube iji se iskaz odvijao na sednici zatvorenoj za javnost. Tuilac Mandis/Mundis je tom prilikom ukazao da "vee ima obavezu da zatiti integritet postupka koji treba da bude pravian i prema optuenom i prema optubi" kao i da osigura da se prema svedocima i rtvama postupa sa potovanjem. U dananjoj odluci se navodi da u sadanjim okolnostima, po miljenju veine, sasluavanje preostalih svedoka optube "ne bi bilo u interesu pravde, jer Vee ne bi bilo u stanju da im garantuje slobodan iskaz i bezbednost, kao ni integritet postupka". S druge strane, sudija Antoneti smatra da je pre prekida postupka trebalo primeniti pravila o nepotovanju suda i krivino goniti svedoke koji odbijaju da se pojave. Pored toga, Antoneti smatra da je trebalo pozvati optubu da podnese formalne zahteve da se prethodne izjave svedoka, date istraiteljima tuilatva, uvedu u dokaze na osnovu pravila 92-quater, koji se primenjuje u sluaju umrlih ili iz drugih razloga nedostupnih svedoka. Prekidu u ovoj fazi postupka sudija Antoneti se protivi i zbog injenice da je optueni u pritvoru Tribunala ve gotovo punih est godina, ime se dovodi u pitanje njegovo pravo na ekspeditivno suenje. Nakon saoptavanja odluke, sudija Antoneti je precizirao da e, uprkos prekidu, sledee sedmice biti sasluan jo jedan svedok optube pod pseudonimom VS-1029. U predraspravnom podnesku optube se navodi da e ovaj svedok govoriti o ueu eeljevog "vojvode" u zloinima nad nesrbima u Bijeljini. Nakon njegovog iskaza, izvoenje dokaza bie prekinuto dok vee ne donese drugaiju odluku. Regujui na ovu odluku, eelj je danas rekao da je, po njemu, proces "odavno izgubio integritet zbog lanih svedoka". Optuio je SAD, NATO i EU da pokuavaju da "onemogue" okonanje procesa na
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "prirodan i pravni nain" i da e mu, u tu svrhu, pripisati da je "ubio Dona Kenedija ili bacio atomsku bombu na Hiroimu". U meuvremenu, eelj je optuen i za nepotovanje suda zbog obelodanjivanja identiteta i iskaza troje svedoka. Nerma Jelai, predstavnica za tampu Tribunala, je danas najavila da e uskoro biti imenovan tuilac "prijatelja suda" u tom postupku. OPTUBA TRAI DODATNO VRIJEME ZA DOKAZE PROTIV EELJA HAG, 13.02.2009. Tuilac u predmetu lidera srpskih radikala Vojislava eelja je zatraio dodatno vrijeme za sasluanje 11 preostalih svjedoka iji su iskazi odgoeni "do daljnjeg" odlukom Pretresnog vijea o prekidu suenja od 11. februara ove godine. U dananjem podnesku se navodi da je tuilatvu za izvoenje dokaza ostalo jo neto vie od 6 sati, od ukupno 120 koliko je na poetku odobreno. Odluka o 120 sati je, ukazuje tuilatvo, donesena prije nego to je Pretresno vijee zbog eeljevog odbijanja da te svjedoke unakrsno ispituje odbilo veinu zahtjeva za uvoenje pisanih izjava svjedoka, putem pravila 92bis i ter, uslijed ega je optuba imala puno vie svjedoenja "uivo" nego to je na poetku planirala. Tuilatvo trai da mu se to vrijeme nadoknadi te da se odobri ukupno 25 sati za ispitivanje preostalih 11 svjedoka. U podnesku se naglaava da je rije o "insajderima" i drugim svjedocima koji imaju saznanja o kljunim navodima optunice i iji su dokazi "od fundamentalne vanosti" za razumijevanje cijelog sluaja. U paralelnom postupku za nepotovanje suda koji se protiv eelja vodi zbog objelodanjivanja identiteta i iskaza troje zatienih svjedoka, Sekretarijat je danas imenovao tuioca-prijatelja suda. Radi se o Kanaaninu Brusu Mekferlejnu/Bruce MacFarlane koji se u istoj ulozi pojavljuje i na suenju francuskoj novinarki Florans Artman/Florence Hartmann. U tom predmetu odbrana je optuila Mekferlejna za "nemarnu, povrnu i totalno defektnu istragu" i zloupotrebu procesa ali to, oito, nije poljuljalo povjerenje Sekretarijata u kanadskog advokata. EELJ U "KONTRADIKCIJI SA SAMIM SOBOM" HAG, 25.02.2009. Najavljeni svedok optube zatien pseudonimom VS-1029 se danas nije pojavio u sudnici u procesu protiv lidera srpskih radikala
462
463
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vojislava eelja, optuenog za zloine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH. Razlog za to, kako je objasnila tuiteljica Liza Birsej/Lisa Biersay, je svedokovo zdravstveno stanje koje se jutros naglo pogoralo. Prema tribunalovoj Slubi za rtve i svedoke, on je odvezen u bolnicu, a uzrok njegovih tegoba mogao bi biti povezan sa stresom zbog svedoenja o stvarima koje je tokom rata preiveo u Bijeljini i Brkom. Umesto iskaza zatienog svedoka, predsedavajui je dao priliku optuenom da se osvrne na nekoliko administrativnih pitanja, to je ovaj iskoristio da jo jednom potegne pitanje komunikacija sa svojim pravnim savetnicima. Budui da iz razloga o kojima je bilo rei na zatvorenoj sednici nije vie u stanju da koristi usluge svog glavnog savetnika Zorana Krasia, eelj je danas saoptio da povlai zahtev za ulaganje albe na nedavnu odluku vea da suenje bude privremeno obustavljeno zbog ugroenog integriteta postupka i pretnji svedocima. Predsedavajui sudija je potom eelja upozorio da je "u kontradikciji sa samim sobom" jer je traio i dobio priliku da se zastupa sam, bez advokata, a sada se ali da ne moe nita bez pomoi Krasia. "Ako ne moete sami da se branite, posledica bi mogla da bude nametanje branioca", zakljuio je sudija Antoneti/Antonetti, na ta je eelj po ko zna koji put zapretio da e u tom sluaju suenje smatrati zavrenim i da mu moe biti sueno samo posthumno. Za sada se ne zna kada e se, ako uopte, zatieni svedok "VS1029" pojaviti u sudnici, a poto se posle njegovog iskaza, po odluci vea, suenje prekida do daljnjeg, sudija Antoneti se od strana oprostio rekavi da ne zna kada e se sledei put sresti. Sigurno je jedino da e se sudije, kako je najavio, sa eeljem videti uskoro na pretpretresnim zasedanjima u predmetu koji se od nedavno protiv lidera srpskih radikala vodi za nepotovanje suda zbog objavljivanja identiteta i izjava zatienih svedoka. EELJ ZAMERA SUDIJAMA NA SAOSEANJU SA PATNJAMA SVEDOKA HAG, 4.3.2009. Na suenju lideru srpskih radikala Vojislavu eelju danas je sasluan poslednji svedok optube pre prekida postupka na neodreeno vreme. Odluku o prekidu je, podsetimo, 11. februara ove godine donela veina lanova Pretresnog vea zbog pretnji upuenih svedocima i ugroavanja integriteta postupka. Poslednji svedok optube bio je Alija Guali, nekadanji stanovnik Bijeljine, koji je o svojim stradanjima u logorima u Batkoviu i Doboju 2003.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija godine svedoio na suenju Slobodanu Miloeviu. Iako su dogaaji u Bijeljini 1992. godine iskljueni iz eeljeve optunice, tuilac je ovim iskazom izvodio dokaze o obrascu zloina poinjenih u okviru udruenog zloinakog poduhvata za koji se tereti lider radikala. Alija Guali je potvrdio da je 31. marta 1992. godine pokuao da baci runu bombu u bijeljinski kafi "Srbija" gde su se, prema njegovim reima, okupljali naoruani "Arkanovci", "eeljevci" i "Mirkovci", odnosno sledbenici lokalnog lidera radikala Mirka Blagojevia. Dok je na konju jahao prema kafiu sa runom bombom u rukama, ranjen je jednim hicem u nogu, tako da nije uspeo da baci bombu. Prebaen je u bolnicu, a iste veeri je u gradu izbio oruani sukob izmeu Srba i Muslimana. Ubrzo po izlasku iz bolnice Guali je uhapen i zatvoren najpre u logor Batkovi, odakle je posle tri meseca prebaen u Doboj, a zatim je opet vraen u Batkovi gde je ostao do novembra 1993, godine. U Batkoviu je, prema njegovim reima, bilo zatoeno oko 2.000 Bonjaka i Hrvata, od kojih su, po njemu, samo dvojica bili pripadnici oruanih formacija, dok su svi ostali bili civili iz Brkog, Bijeljine, Zvornika, Vlasenice i okolnih sela. Zatoenici su, tvrdi svedok, bili podvrgnuti svakodnevnim tekim prebijanjima kojima je, prema njemu, podleglo oko sto ljudi. On sam je, kako je rekao, bio u grupi od 10 zatoenika koje su logorski straari nazivali "specijalcima" i koji su bili podvrgnuti posebno okrutnom tretmanu. Tukli su ih, tvrdi, "za doruak, ruak i veeru" a posebno je estoko bilo ponono premlaivanje, za "laku no." Dalje tvrdi da su ga tukli metalnim ipkama, lancima, motkama i "kamenom tekim 56 kilograma". Poto je visok, opisao je Guali, jedan omanji straar bi ga naterao da klekne, a zatim ga tekim kamenom tukao po glavi. Pored straara u prebijanjima su, prema Gualiu, uestvovala i dva zatoena Muslimana. U unakrsnom ispitivanju, eelj je osporavao svedokovu verodostojnost, iznosei podatke o kaznama koje mu je zbog krenja javnog reda i mira pre rata izrekao bijeljinski sudija za prekraje. Tvrdio je, zatim, da ga u Batkoviu nisu tukle "srpske vlasti", ve muslimanski zatoenici, ali nije objasnio zato su oni to inili. Osporavao je, takoe, i "metode premlaivanja" o kojima je svedoio, a posebno njegovu priu o udarcima tekim kamenom u glavu, tvrdei da to niko ne bi preiveo. Guali je, meutim, ostao pri svom iskazu a sudije su, na kraju, izrazile saoseanje sa patnjama koje je svedok pretrpeo, to im je eelj otro zamerio tvrdei da su time "prejudicirale ocenu njegovog iskaza" koji je, po njemu, bio "laan".
464
465
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vojislav eelj e se u sudnici ponovo pojaviti u petak 6. marta kada bi trebalo da se izjasni o navodima optunice kojom se tereti za nepotovanje suda zbog obelodanjivanja identiteta trojice zatienih svedoka.
III Podsticanje i vojno angaovanje
466
467
Dr Anthony Oberschall
Nacionalistika propaganda Vojislava eelja: sadraj, tehnika, ciljevi i uticaji, 1990 1994. godina
Kako propaganda masovnih medija utie na prihvatanje kolektivnog nasilja od strane obinih ljudi i njihovo uestvovanje u njemu i kako je eeljeva nacionalistika propaganda zagovarala i opravdavala prisilu i nasilje Srba protiv nesrba. Izvetaj vetaka pripremljen za Meunarodni krivini sud Ujedinjenih nacija za bivu Jugoslaviju. Autor: dr Anthony Oberschall, poasni profesor sociologije na Univerzitetu Severna Karolina, Chapel Hill, Severna Karolina, SAD. Sadraj Metodologija analize sadraja Preliminarna napomena o terminologiji 1. Objanjavanje kolektivnog nasilja Ko vri kolektivno nasilje? "Obian ovek" Kada se obini ljudi ukljuuju u kolektivno nasilje i kada ga podravaju 2. Tehnika i efekti propagande putem masovnih medija Postoji saglasnost o vanosti propagande putem masovnih medija u raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili 8 Propaganda i ubeivanje od strane masovnih medija 10 Model ubeivanja zasnovan na obradi informacija 3. Nacionalistika propaganda u srpskim masovnim medijima deo A
468
469
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija MOI model primenjen na "krizni" okvir tokom raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili Poruka: diskurs masovnih medija zasnovan na pretnjama i strahu aktivira krizni okvir 4. eelj, glasnik srpskog nacionalizma: analiza sadraja Pretnje, viktimizacija, odgovornost i opravdavanje kolektivnog nasilja - Tehnike masovnog ubeivanja - Neistina: etniko ienje Zloupotreba istorije i fabrikacija - Pretnje, upozorenja, zagovaranje nasilja, proterivanje, osveta i odmazda nad protivnicima - eelj i politika ideologija nacionalizma - Liberalno demokratska filozofija i istorijska nauka - Rezime analize sadraja 5. Srpski masovni mediji - deo B Javnost Predrasude i pristrasnost masovnih medija u Srbiji Ubeivanje srpskih glasaa putem masovnih medija 6. Zakljuak 7. Citirana literatura Dodatak 1. Objanjenje kolektivnog nasilja Linovanje Javni neredi u Indiji Genocid u Ruandi Dodatak 2. 242 Izvodi iz eeljevih obraanja korieni prilikom analize sadraja * * Metodologija analize sadraja Ovaj Izvetaj vetaka zasnovan je na literaturi poznavalaca o etnikim sukobima, nacionalizmu, kolektivnom nasilju, masovnim komunikacijama, propagandi i raspadu Jugoslavije nekih 87 knjiga, lanaka i izvetaja navedenih kao "citirana literatura" koje su napisali naunici iz oblasti drutvenih nauka, agencije UN, nevladine organizacije i izvori iz Zapadne Evrope, SAD i post-jugoslovenskih drava koji poseduju odgovarajua znanja. *
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Odeljak 4, opis i procena eeljevog diskursa u masovnim medijima od 1990. do 1994. godine u vezi s odnosima Srba i nesrba, koje je smatrao protivnicima i neprijateljima, zasniva se na analizi sadraja njegovih pisanih tekstova, govora, radio i televizijskih obraanja i intervjua u dnevnim listovima i asopisima odabranim iz 44 toma tekstova koje je autorizovao eelj, dokumenata na sprskohrvatskom i nekih dodatnih materijala koje je stavio na raspolaganje MKSJ, kao to su video inserti iz dokumentarnih emisija i novinski izvetaji koji se odnose na eelja ili u kojima se pojavljuje eelj. Iz analize sadraja iskljuen je eeljev materijal o njegovom linom ivotu, unutranjoj srpskoj politici, drutvenoj i ekonomskoj politici, Srpskoj radikalnoj stranci, regrutovanju i organizaciji dobrovoljaca, kao i o nekim drugim pitanjima koja se ne bave odnosima Srbi-nesrbi. Izbor tekstova za analizu sadraja tekao je po sledeem postupku. Prvo bi se Anthony Oberschall, autor ovog Izvetaja, upoznao sa eeljevim diskursom u vezi s odnosima Srbi-nesrbi iz tekstova koji su ve dostupni na engleskom jeziku iz izvora MKSJ. Imajui u vidu eeljev diskurs o nacionalizmu i sukobu, kao i regulisanju sukoba izmeu Srba i njihovih protivnika i povezujui taj diskurs s literaturom o nacionalizmu1 i tehnikama ubeivanja putem masovnih medija (opisano u ovom izvetaju u odeljcima "Model ubeivanja zasnovan na obradi informacija", odeljak 3, poruka i "eelj i politika ideologija nacionalizma"), Oberschall je identifikovao sledee tematske celine za koje su, da bi se u potpunosti okarakterisala eeljeva gledanja i stavovi, bile potrebne informacije: viktimizacija Srba (ukljuujui zloine iz prolosti); pretnje Srbima iz unutranjih i iz stranih izvora; glorifikacija Srba; stavljanje protivnika u okvire negativnih stereotipa i njihovo negativno karakterisanje (ukljuujui dehumanizirajue etiketiranje nesrba); neistine i zloupotreba istorije; pretnje i upozorenja protivnicima koje je izrekao eelj; zagovaranje i prisile i nasilja u odnosima Srbi-nesrbi, ukljuujui konkretno proterivanje/razmenu stanovnitva; opravdavanje prisile i nasilja osvetom/ odmazdom; beskompromisan odnos prema protivnicima; okrivljavanje drugih/nepreuzimanje odgovornosti za nasilje. Oberschall je takoe eleo da ustanovi da li su se eeljevi stavovi izmenili od 1990. do 1994. godine, vremenskom periodu koji obuhvata predratnu jugoslovensku krizu, rat u Hrvatskoj, rat u Bosni, eeljev uspon u srpskoj politici i njegov razlaz sa Miloevievim reimom. On je takoe eleo da obezbedi adekvatnu bazu podataka iz raznovrsnih izvora (TV,
1
Smith, 2003. godina.
470
471
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija radio, dnevni listovi, asopisi, skuptinski govori, intervjui, izjave za tampu i drugi izvori i lokacije) eeljevih izjava. Broj odabranih tekstova nije bio unapred odreen. Zapravo, kada bi izjave na odreenu temu poele u veoj meri da se ponavljaju i da ih biva previe, a bez novih informacija, izbor dodatnih tekstova na tu temu je prekidan. Isto tako, ukoliko bi neka baza podataka bila nedovoljna da se eeljev stav po odreenoj temi okarakterie na pravi nain i u potpunosti, raena je ciljna pretraga kako bi se u tu bazu podataka dodali tekstovi. Imajui u vidu te ciljeve, 242 teksta, duine od jedne reenice do dva pasusa, izabrala je i prevela Biljana Belamari, doktorski kandidat iz oblasti slovenskih jezika i sociolingvistike na Univerzitetu Severna Karolina u Chapell Hillu, Severna Karolina, SAD. Srpski i hrvatski su maternji jezici ge Belamari. Ona je eeljeve tekstove prevela sa svim leksikim konotacijama i denotacijama svojstvenim leksici i semantici bilo kojeg jezika. Tekstovi su numerisani brojevima od 1 do 259 i nazvani su "izvodi".2 Prva selekcija izvoda pod brojevima od 1 do 182 obuhvatila je sva 44 toma, kao i nenumerisane tomove koji se nalaze na disku MKSJ broj 1304040A i predstavljaju 70,3% svih izvoda. Gospoa Belamari je locirala izvode uz pomo kompjuterskog programa za pretragu Zlab, konkretno putem modula ZyIMAGE i ZyFIND (izdanje 5.0 od 26. maja 2004. godine) postavljajui pitanja: "hrvat* ili alban* ili shiptar* ili krv*, uz dodatak pitanja Srb* ili Muslim*", kada je bilo potrebno dodatno preciziranje. Iz tih tekstova, ona je odabrala one koji su sadrali informacije sa spiska tema koji je sainio Oberschall i on su postali "izvodi". Pretraiva baze podataka je indiferentan prema sadraju: na primer, izjave o Hrvatima markirane su odrednicom "hrvat", bez obzira na to da li izraavaju povoljna ili nepovoljna miljenja o Hrvatima, a isto vai i za druga pitanja na osnovu kojih je izvrena pretraga. Metod odabira je mehaniki i nepristrasan i nije podloan ljudskoj manipulaciji. Poto nismo eleli da dajemo ocenu eeljevih pogleda i stavova na osnovu samo nekoliko izjava koje moda tano i u potpunosti ne odraavaju njegove poglede, obavili smo ciljanu pretragu da bi doli do dodatnih informacija u vezi s nekim temama. Druga dopunska selekcija obavljena je iz tomova 14, 17, 18, 20, 22, 23, 28, 29, 34-39 i 42, korienjem gorenavedenog postupka, zajedno sa informacijama o lokacijama iz rezimea MKSJ u ovim tomovima, a po konkretnim temama za koje su bile potrebne dodatne informacije. Stoga
2 Preskoeno je sedamnaest brojeva izmeu 1 i 259, na primer 30, prilikom spajanja nekoliko fajlova s tekstom, kako bi se izbeglo svako preklapanje. Data su 242 teksta, od kojih svaki ima svoj zaseban broj izmeu 1 i 259.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija smo se, prilikom analize sadraja, trudili da svi tekstovi koje smo analizirali budu reprezentativan i nepristrasan uzorak eeljevih stavova i onoga za ta se zalagao. Druga selekcija dala je izvode pod brojevima 183259, to predstavlja 29,7% od ukupnog broja. Navoenje potpunih rezultata nakon pretrage svih 44 tomova uz upotrebu datih pitanja dalo bi nekoliko hiljada tekstova od kojih bi velika veina bila suvina, tj. poznate informacije bi se ponavljale. Sluajni uzorak tekstova dao bi neadekvatnu tekstualnu osnovu za vie tema. Metodologijom koju smo koristili dobijena je nepristrasna, velika i reprezentativna selekcija eeljevih tekstova za svaku od tema od interesa, s minimumom nepotrebnih ponavljanja. Svaki od izvoda preveden na engleski jezik unet je sekvencijalno u spisak u Dodatku 2. Pored samog teksta, svaki izvod upuuje na tom i broj stranice iz 44 toma, zajedno s datumom i mestom originalnog izvora (npr. radio intervju dat odreenoj stanici, odreenog datuma). Na desnoj margini svakog izvoda naveden je spisak kategorija po kojem je obeleen sadraj teksta a kvaica ukazuje na konkretne kategorije za svaki od tekstova. Te kategorije se odnose na teme koje je u eeljevom diskursu identifikovao Oberschall. Oberschall je takoe oznaio tekstove. Zastupljenost izvoda prema masovnim medijima je bila sledea: dnevni listovi i asopisi 31%, televizija 17% , radio 10%, govori ili izjave (u zakonodavnim telima, saoptenja za tampu, konferencije za tampu, na mitinzima i dr., koje su takoe mogle da budu, a esto i jesu, prenoene u srpskim medijima) 39%, drugi neidentifikovani izvori 3%. Zastupljenost izvoda po godinama je sledea: iz 1990. 12% (ukljuujui dve iz 1989), iz 1991. 29%, iz 1992. 20%, iz 1993. 22% i iz 1994. 17%. Poto gotovo da nije bilo promena tokom godina (uz jedan izuzetak koji je razmotren u izvetaju) a ni u pogledu izvora eeljevog diskursa kada su u pitanju date teme, analiza sadraja se bavi svim izvodima kao celinom. Preliminarna napomena u odnosu na terminologiju Vojislav eelj i drugi politiari u bivoj Jugoslaviji koji su sledili nacionalni program pridaju terminima kao to su drava, nacija, nacionalnost i nacionalizam znaenja koja se razlikuju od njihove upotrebe u savremenim drutvenim naukama. Kako bi se izbegla zabuna, u ovom odeljku se ukazuje na to kako se ti od termini koriste u ovom Izvetaju, izuzev kada se citiraju eelj i drugi politiari ili kada se govori o njima.
472
473
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "Propaganda" je korienje mentalnih predstava, slogana i simbola koje deluju na nae predrasude i emocije... s ciljem da osoba na koju se vri uticaj... prihvati kao sopstveni stav onoga koji upuuje poruku.3 Jo jedna korisna definicija: "propaganda je pokuaj irenja ideja bez obzira na istinitost i tanost."4 "Etnika grupa" oznaava veliki skup ljudi koji imaju samodefiniue grupno ime, smatraju da dele isto poreklo, imaju isto istorijsko seanje i elemente zajednike kulture (kao to su religija i jezik), a vezani su (makar samo istorijski i sentimentalno) za konkretnu teritoriju.5 "Nacionalnost"6 se odnosi na veliku grupu ljudi koji imaju zajedniko i odreujue rasno, jeziko i kulturno poreklo i koji ine konstitutivni element ire grupe. Ta dva termina, etnika grupa i nacionalnost se preklapaju: u drutvenim naukama, strunjaci se rae opredeljuju za termin etnika grupa zato to je deskriptivniji, ukljuuje religiju kao samodefiniui identitet i zato to su neke manjine, koje su etnike grupe, iskljuene umesto da predstavljaju konstitutivni element vee grupe. "Nacija" je velika grupa ljudi vezana za odreenu teritoriju koja je dovoljno svesna svog jedinstva da tei da ima ili ima sopstvenu vlast.7 Nacije koje imaju dosta raznovrstan etniki sastav, ali i pored toga imaju oseaj jedinstva i sopstvenu vlast obino se nazivaju "narodom", na primer, ameriki narod. "Drava" je nezavistan politiki entitet koji poseduje suverenu vlast na svojoj teritoriji i priznat je, zajedno sa svojim granicama, od strane zajednice drugih drava. Veina drava je multietnika (ili multinacionalna). "Nacionalna drava" je termin koji se esto pogreno ili neadekvatno koristi za drave u kojima je dominantna jedna nacija. Pregled 132 entiteta koji se smatraju dravama od 1971. godine pokazuje da se samo 12 drava (9%) mogu opravdano opisati kao nacionalne drave (tj. sa veoma malim manjinama koje se razlikuju od dominantne nacije, kao to je, recimo, Japan). Kod 30%
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija njih najvea nacija ini manje od polovine stanovnitva, a kod 23% njih, najvea nacija ini izmeu polovine i tri etvrtine stanovnitva.8 "Nacionalizam" je prvenstveno politiki princip po kome bi politika jedinica (drava) trebalo da se poklapa s nacionalnom jedinicom (narod).9 Prema Snyderu, "nacionalizam je prikladna ideologija u svrhu vladanja narodom bez stvarnog davanja narodu punih demokratskih prava /prevod s engleskog/".10 Postoje dve varijante nacionalizma: graanska varijanta, koja je tolerantna i ukljuujua, i etnika varijanta, koja populistika, ksenofobina i iskljuujua. Etniki nacionalizam, prema Connoru Cruiseu O'Brienu, predstavlja konglomerat emocija koje se grupiu oko tla, zemlje, predaka, jezika, tradicije i kulture, esto ukljuujui religiju.11 Suprotan "etnikom nacionalizmu" jeste "graanski nacionalizam", zasnovan na tradicijama liberalne demokratije, o kome Vaclav Havel kae sledee: "Svako udruivanje, identitet i zajednica, ukljuujui i nacionalnost, manjkavi su ako ne poivaju na naelima graanskog drutva, odnosno na ravnopravnoj primeni osnovnih graanskih i ljudskih prava... Uspostavljanje drava na temelju bilo kog drugog naela, osim naela graanskog drutva na temelju ideologije, nacionalnosti ili vere umanjuje nas kao ljude... suverenost zajednice, vera, nacija i drava i vea suverenost, u stvari, ima smisla samo ako proizilazi iz jedne jedine prave suverenosti koja svoj izraz nalazi u graanskoj suverenosti". /prevod s engleskog/.12 1. Objanjavanje kolektivnog nasilja
Ko vri kolektivno nasilje? "Obian ovek" Istraivanja i literatura o kolektivnom nasilju, masovnim ubistvima, terorizmu i genocidu pokazuju da se oni ne mogu pripisati krvoednim, sadistikim, psihopatskim poiniocima, niti nekoj mranoj crti ljudske prirode zbog koje su zverstva i zloini protiv ovenosti neizbeni u grupnim konfliktima. Naprotiv, strunjaci za ova pitanja imaju jedinstven
8 Walker O'Connor, "A Nation is a Nation, is a State, is an Ethnic group..." Ethnic and Racial Studies 1 (4), 1978. 9 Ernest Gellner, Nations and Nationalism. 1983, str. 1. 10 Jack Snyder, From Voting to Violence, 2000, str 314 "Home" New York Review of Books, 15. avgust 1991. godine. 11 "Nationalists and Democrats" New York Review of Books, 15. avgust 1991. godine. 12 "Home" New York Review of Books, 15. decembar 1991. godine.
Pratkanis i Aronson, Art of Propaganda, 2001, str. 11 Tonnies, Kritik der offentlichten Meinung, 1922, predgovor. Stuart Kaufman, Modern Hatreds, 2001. str. 16. 6 Webster's Third New International Dictionary, 1981. 7 Random House Unabridged Dictionary, drugo izdanje, 1993.
3 4 5
474
475
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija stav da je u pitanju "obian ovek" i, kao to je rekao Ervin Staub: " u odreenim okolnostima veina ljudi sposobna je za ekstremno nasilje i unitenje ljudskog ivota" /prevod s engleskog/13 Socijalni psiholog s Univerziteta u Stanfordu, Albert Bandura se slae: "Tokom vekova, veliki deo destruktivnog ponaanja poticao je uvek od obinih, pristojnih ljudi u ime pravednih ideologija, verskih principa i nacionalnih imperativa... da bi se uinila grozna dela potrebne su drutvene okolnosti koje tome pogoduju, a ne monstruozni ljudi"./prevod s engleskog/ 14 U jednoj nedavno objavljenoj knjizi o etnikom ienju iznosi se zakljuak da "obine ljude normalne drutvene strukture dovode u situaciju da sprovode smrtonosno etniko ienje"./prevod s engleskog/ 15 Obimna istraivanja o kolektivnom nasilju javnim neredima, zverstvima, masovnim ubistvima, terorizmu i genocidu idu u prilog tezi o "obinom oveku" i opisuju okolnosti koje obine ljude pretvaraju u ubice i podravaoce ubica tokom grupnog sukoba.16 Nedavna istraivanja o poiniocima ekstremnog nasilja odnose se na ljude koji su uhapeni zbog teroristikih aktivnosti, neuspele bombaesamoubice, lica koje vre muenje pri dravnim bezbednosnim agencijama i poinioce ratnih zloina. Scott Atran sa Univerziteta u Miigenu i Nacionalnog centra za nauna istraivanja (CNRS) u Parizu na sledei nain je sumirao nalaze za bombae-samoubice: "Ukoliko se posmatra istorijat ove vrste ekstremnih inova, njima uglavnom rukovode osobe iz srednje ili vie klase. To je uvek tako. Njima nikada ne rukovode otkaeni, slueni, samoubilaki nastrojeni ludaci... bombai [samoubice] spadaju u normalan svet i bili su neto iznad proseka u pogledu obrazovanja i prihoda ... Oni se odriu dobro plaenih poslova, oni se odriu svojih porodica koje zaista oboavaju kako bi se rtvovali, jer stvarno veruju da je to jedini nain na koji e da promene svet." /prevod s engleskog/ to se tie onih koji vre muenja pri dravnim bezbednosnim agencijama navodi se sledee: "Grci koji su postali muitelji za vreme vojne hunte u periodu od 1967. do 1974. ... bili su sasvim obini graani tavie, bili su natproseno
The Roots of Evil, The Origins of Genocide and Other Group Violence, 1989. The role of selective moral disengagement in terrorism and counterterrosim" 2004, str. 5, 24. 15 Michael Mann, The Dark Side of Democracy. Explaining Ethnic Cleansing, 2005, str. 9. 16 citirano iz: Donald Horowitz, The Deadly Ethnic Riot, 2001; James Waller Becoming Evil: How Ordinary People Commit Genocide and Mass Killing, 2002, Ervin Staub, The Roots Of Evil,1989; Christopher Browning, Ordinary Men, Reserve Battallion 101and the Final Solution in Poland, 1992,
13 14
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija inteligentni. Pretvarali bi ih u muitelje indoktriniranjem, pokazujui im koliko su potrebni svojim drutvenim zajednicama i ubedivi ih u to."17 /prevod s engleskog/ Marc Sageman, forenziki psihijatar na Univerzitetu Pensilvanije koji je istraivao profil 130 pripadnika Al Qaede i s njom povezanih dihad-grupa, zakljuio je sledee: "dve treine njih poteklo je iz solidne vie ili srednje klase ... kao grupa, oni [su] bili relativno dobro obrazovani... [tri] etvrtine je bilo oenjeno i veina je imala decu. U ovoj grupi nisam otkrio duevne bolesti ili bilo kakvu zajedniku politiku predispoziciju prema terorizmu.18 Iz istraivanja o palestinskim teroristima vidi se da su bombai-samoubice uglavnom srednjeg materijalnog stanja. Vie od polovine njih sluilo je zatvotrske kazne po izraelskim zatvorima. Najvaniji faktor ovde jeste organizacija: gotovo niko to ne radi kao pojedinac; kandidati su gotovo uvek obueni." /prevod s engleskog/19 Kada se obini ljudi uputaju u kolektivno nasilje i kada ga podravaju ? Okolnosti i drutveni uslovi koji pogoduju tome da se obini ljudi upuste u kolektivno nasilje i da ga podre sastoje se od spoja politikog rukovodstva, ideologije i propagande koji to podstiu i opravdavaju: oni organizuju ire stanovnitvo i manji broj poinilaca nasilja da prihvate, podre i da se upuste u destruktivne i nasilne radnje koje se u normalnim okolnostima smatraju nemoralnim i kanjivim.Te okolnosti i uslovi se ne javljaju sluajno, bez namere i plana. Michael Mann rezimira svoje nalaze o etnikom ienju: postoje tri nivoa poinilaca i pomagaa: 1. politike voe i elite koji vode partije - drave 2. bande militantnih osoba koje formiraju paravojne formacije 3. kljune grupacije koje obezbeuju masovnu, mada ne veinsku, narodnu podrku.20 Tri sluaja kolektivnog nasilja opisana u Dodatku 1 linovanje na jugu SAD, javni neredi u Indiji i genocid u Ruandi omoguavaju da se te okolnosti i uslovi eksplicitno formuliu. Ta tri sluaja kolektivnog nasilja pokrivaju tri kontinenta (Aziju, Afriku, Severnu Ameriku), dva veka (19.
17 Scott Atran, The Surprises of Suicide Terrorism, DISCOVER 24 (10), oktobar, 2003, str. 1-2 18 Izjava Marca Sagemana Nacionalnoj komisiji u vezi s teroristikim napadima na Sjedinjene Drave, 9. juli 2003. godine, www.Globalsecurity.org/security/ library/ congress/9-11_commission 19 Jessica Stern, Terror in the Name of God, Why Religious Militants Kill, 2003, str. 51 20 Michael Mann, The Dark Side of Democracy, Explaining Ethnic Cleansing, 2005. str. 8.
476
477
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vek i 20. vek), sukobe izazvane rasnim, verskim i klasnim podelama, ogromne razlike u okolnostima, sredstvima, intenzitetu i duini trajanja nasilja, kao i u pogledu spontanosti i prethodnog planiranja. I pored takve raznovrsnosti, postoji osnovno sutinsko objanjenje za kolektivno nasilje, kao to se vidi iz naglaenih rei i izvora u Dodatku 1 i dalje u tekstu, sutinsko objanjenje primenljivo je na mnoge druge sluajeve kolektivnog nasilja koji su mogli biti izabrani umesto ova tri. 1. Stvarni sukob izmeu verskih, etnikih, jezikih, rasnih, nacionalnih grupa (radi konciznosti, u daljem tekstu i "etniki") postoji, bilo da se radi o konkurenciji za posao ili teritoriji, politikoj vlasti, kolektivnom identitetu i dignitetu, diskriminatornom tretmanu, priznavanju jezika i slino. Do sluajeva sukoba u meuetnikim odnosima dolazi epizodno (na primer, izbori i verske procesije u nekim indijskim gradovima). Meutim, postoji takoe istorijat miroljubive koegzistencije i institucije za saradnju i zajednitvo. Institucije i popularna kultura ukljuuju obe tradicije i obe realnosti. 2. Kada reavaju etnike napetosti i krize, politike voe prave izbore. Neki se prilikom reavanja sukoba oslanjaju na tradicije pomirljivosti i institucije saradnje. Druge voe manipuliu s podelama i napetostima i spremni su da rizikuju da doe do kolektivnog nasilja kada to slui njihovoj svrsi. Nema neizbene veze izmeu etnikih, rasnih, nacionalnih i verskih podela i kolektivnog nasilja.U Brazilu i na Karibima nije bilo linovanja nakon ukidanja ropstva, na jugu SAD jeste. U nekim indijskim gradovima sa meovitim indusko/muslimanskim stanovnitvom nema javnih nereda, dok u drugima do njih esto dolazi. U Ruandi je dolo do genocida, dok je u Junoj Africi ipak izbegnut rasni rat (koji je nairoko prognoziran tokom osamdesetih godina) kada su se politike voe pripadnika svih rasa i politikih frakcija dogovorile o sveobuhvatnom ustavnom reenju s podelom vlasti i institucijama za etniko pomirenje. 3. Beskompromisne politike voe i elite meu svojim pobornicima podstiu i agresivnu politiku i delovanje protiv etnikih protivnika putem meusobno povezanih institucija koje rade na njihovom aktiviranju: intelektualnih grupa za podrku, ekstremistikih organizacija, oruanih grupa i masovnih medija. Takve voe i institucije demonizuju i dehumanizuju svoje protivnike, ire neistine, uveliavaju pretnje, pojaavaju strahove i pruaju moralno opravdanje za agresiju i nasilje protiv etnikih neprijatelja. Oni putem masovnih medija ire "krizni" javni diskurs u odnosima izmeu grupa (nadmonost bele rase, nacionalizam Indusa, mo Hutua). Rezultat toga je da posmatraka javnost na izborima glasa za ekstremistike voe i aktivno
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija podrava ideologiju i politiku etnikog nasilja. Oni sa umerenim stavovima se zastrauju i uutkuju. Oruane bande i organizovani ekstremisti sprovode kolektivno nasilje. Kada poinioci prolaze nekanjeno, pridruuju se kriminalne grupe i drugi koji rtve uzimaju na metu radi line dobiti i time pojaavaju kolektivno nasilje. Slino tome, prilikom raspada Jugoslavije i tokom ratova koji su usledili, delovali su ti isti procesi.21 1. Stvarni problemi sa kojima se suoavala Jugoslavija bili su kraj komunizma i tranzicija u demokratiju i trinu ekonomiju, kao to je to bio sluaj u Istonoj Evropi i Sovjetskom Savezu, te preinaenje ustavne strukture za potrebe multinacionalne drave koja bi obezbeivala ljudska prava i u kojoj ne bi bilo diskriminacije nacionalnih manjina. 2. Politike voe, uz neke izuzetke, dale su dijagnozu problema kao nacionalnog sukoba koji se ne moe prevazii. Pojaale su nacionalistiki diskurs "krize" i degradirale miroljubive alternative. Aleksa ilas je to opisao na sledei nain:22 "Nacionalistike ambicije, strahovi i frustracije grupacija koje su sainjavale Jugoslaviju ... nisu bile izmiljotina nacionalistiki nastrojenih intelektualaca ili politikih elita. Meutim, do graanskog rata u Jugoslaviji ne bi dolo da elite ... svojom propagandom i politikom nisu neodgovorno i namerno manipulisale s nacionalnim oseanjima. Snaga nacionalistikih strasti koje su uzburkale ove oportunistike voe ne samo da je sukob uinila neizbenim, ve je rat uinila izuzetno brutalnim. Nove granice nisu stvarane samo silom, ve etnikim ienjem i silovanjem, progonom, i ubijanjem civila." /prevod s engleskog/ Razreenje sukoba se moglo utemeljiti na dugim periodima saradnje meu narodima Jugoslavije i na opte poznatim modelima multinacionalnih, federalnih, demokratskih drava (kao to su vajcarska, Belgija, Indija, Malezija i Tanzanija). Veliki uzorak javnog mnenja, dobijen ispitivanjem sprovedenim u celoj Jugoslaviji maja/juna 1990. godine, pokazao je da je veina anketiranih bila za demokratski viepartijski sistem s parlamentarnom vladom. Pored toga, javnost je pokazala istanano razumevanje i reakcije na razne predloene ustavne promene, kao to su izbor optejugoslovenskog izvrnog organa, pravila glasanja u skuptinama,
21 Uporedi, Susan Woodward, Balkan Tragedy, 1995; Sven Monnesland, Land ohne Wiederkehr, 1997. 22 "Fear Thy Neighbor", 1995, u ediciji Charles Kupchan ur. Nationalsim and Nationalities in the New Europe, str. 85.
478
479
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija raspodele poreskih prihoda, odnosa izmeu saveznih i republikih institucija, prava na samoopredeljenje i secesiju i druga pitanja.23 I pored toga, uz neke znaajne izuzetke kao to je Ante Markovi, glavne politike voe koje su odluivale o postkomunistikoj ustavnoj strukturi Jugoslavije podsticale su politiki diskurs i delovanje koji su rat i nasilje uinili vrlo verovatnim. 3. Pretnje preko masovnih medija i propaganda mrnje od strane politikih voa pruili su moralno opravdanje za agresivno i nasilno delovanje protiv etnikih neprijatelja. U Srbiji, pretnje Srbima izvan Srbije i na Kosovu su preuveliavane i pojaavane neistinama tokom izbornih kampanja i u masovnim medijima. Mnogi obini Srbi su takvom propagandom ubeeni da glasaju za politike voe koje su podsticale nasilje u meunacionalnim odnosima. Upravo zato to su do kasnih osamdesetih godina prolog veka nacionalni odnosi meu obinim Jugoslovenima bili kooperativni, nacionalistika propaganda je uinjena tako ekstremnom. Propaganda putem masovnih medija je naroito efikasna kada se iri po grupama omladine i mladih ljudi u organizaciji ideologa i politikih stranaka fenomen dobro poznat iz nacistikog perioda u Nemakoj tridesetih godina prolog veka sa Hitler Jugend i "mrkim kouljama" (slubeni naziv 'Sturmbteilung' ili S.A), kao i iz sedamdesetih godina prolog veka u Kini s Crvenom gardom Mao Cedunga, koja je sprovodila u delo agresivne none more iz Maove male "Crvene knjige", da navedemo samo dva dobro poznata i dokumentovana primera. Voe izdvoje mladie u grupe i indoktriniraju ih propagandom koja opravdava nasilje protiv protivnika. Njihovi pripadnici nose specifinu odeu (uniforme) s puno oznaka i tetovae, pevaju iste pesme, izvikuju slogane, i podstiu neprijateljsko i agresivno delovanje protiv autsajdera, disidenata i manjina. Sledei korak je da se oni transformiu u pripadnike paravojnih i drugih vojnih formacija koji izvravaju naloge voa. Poslednje, ali ne i najmanje vano, propaganda straha i mrnje obezbeuje kljunu grupu graana za nacionalistike ciljeve, koji tada i ponovno biraju voe i aktivno podravaju kolektivno nasilje protiv drugih etnikih grupa. Bez propagande pretnji i mrnje putem masovnih medija nije mogue organizovati takvu trokraku strukturu nasilja, jer bi nedostajala ta kljuna grupa graana, a i regrutovanje militantnih lica bi bilo problematino. Prema poznatom politikologu Haroldu Laswellu, neke politike voe koriste propagandu
23 "Public Opinion Survey on the Federal Executive Councils Social and Economic Reform, Yugoslav Survey 31, (3) 1990, str. 15-26.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija radi aktiviranja nacionalne mrnje: "Neprijatelj mora biti predstavljen kao pretei krvoloni agresor, avolji krilac moralnih i konvencionalnih standarda, prepreka omiljenim ciljevima i idealima nacije ..."24 /prevod s engleskog/ Na taj nain je nacionalistika propaganda koriena u bivoj Jugoslaviji. 2. Tehnike i efekti propagande putem masovnih medija Postoji saglasnost o vanosti propagande putem masovnih medija u raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili Da su psihopate, sadisti i iskrivljene linosti jedini poinioci i pobornici kolektivnog nasilja, ubeivanje putem masovnih medija bi imalo samo mali uzroni efekat (moda samo kao povod), jer se linosti formiraju tokom detinjstva i rane mladosti u intimnim drutvenim miljeima, kao to su porodica i grupe vrnjaka. Da je kolektivno nasilje duboko ukorenjeno u kulturi, kao to je sluaj s plemenskim klanovima koji praktikuju krvnu osvetu, gde se od svakog odraslog mukarca oekuje da osveti povredu ili smrt pripadnika klana putem nasilja prema klanu koji je to poinio, ubeivanje putem masovnih medija ne bi bilo nuno da bi se ljudi podstakli na etniko nasilje. Da je kolektivno nasilje meu nacionalnim grupama bilo istorijski i kulturno ukorenjeno tako da se ne moe izbei, kao to su to gravitacija i promena godinjih doba, ubeivanje i podsticanje putem masovnih medija ne bi bilo potrebno. Meutim, prema veini naunika u oblasti drutvenih nauka (vidi gore), nijedno od prethodnih objanjenja kolektivnog nasilja nije tano. Naprotiv, obini ljudi su ti koji ine i podravaju kolektivno nasilje. Obini ljudi su isto toliko sposobni da sarauju u meuetnikim odnosima kao to su sposobni za neprijateljstvo i sukob, ukljuujui i nasilje. Na ovaj ili onaj nain, oni prave izbore, a upravo na te izbore deluje ubeivanje od strane masovnih medija. Pre stotinu godina, filozof William James je razmatrao novi fenomen propagande u masovnim medijima, koji je nazvao "moralnim ekvivalentom rata",i primetio da je on ponitio razliku izmeu mira i rata: "Moe se ak opravdano rei da izuzetno otra kompetitivna priprema za rat [putem propagande] ... jeste stvarni rat, permanentan i neprekidan, a bitke su samo
24
Laswell: "Propaganda" u Encyclopedia of the Social Sciences, 1934, tom 12, str.
524.
480
481
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija neka vrsta javne potvrde steene tokom 'mira'."25 /prevod s engleskog/ Stoga je prouavanje ubeivanja od strane masovnih medija tokom etnikog sukoba od najvee vanosti za njegovo objanjavanje. Nije nuno da medijske poruke budu podjednako uverljive za sve one koji su im izloeni. Potrebno je samo da se ubedi dovoljno veliki deo posmatrake javnosti. Ako postoji raskol na politikoj sceni i pogodni izborni sistem, manje od pedeset posto biraa (ponekad ak i treina glasaa, kao to je to bio sluaj s poslednjim slobodnim izborima u Vajmarskoj Republici 1932. godine) moe izabrati vladu koja e kontrolisati medije, policiju i vojsku, sprovoditi agresivnu nacionalistiku politiku i suzbijati politiku opoziciju. Na prvim postkomunistikim izborima, 1990. godine u Hrvatskoj, Tuman i HDZ su dobili 41,5% glasova, ali na osnovu toga 58% mesta u zakonodavnom telu. U Srbiji, Miloevi je izabran za predsednika u decembru 1990. godine od strane 47% graana s pravom glasa, od kojih je glasalo 65%, a njegova SPS je izabrana od strane 33% graana s pravom glasa, od kojih je 46% stvarno glasalo, pri emu su dobili 78% mesta u Narodnoj skuptini.26 to se tie stvarnih poinilaca zloina (obino se radi o mukarcima izmeu 15 i 40 godina starosti), oni su regrutovani, obueni, indoktrinirani, organizovani i opremljeni za nasilje od strane oruanih snaga i ekstremistikih organizacija povezanih sa politikim i drugim uticajnim voama. Prema pisanju Sterna27, "kada se jednom nau organizaciji iji ciljevi ukljuuju ubijanje, obini ljudi mogu poiniti naizgled demonska dela" /prevod s engleskog/. Bez podrke politikih voa i podrke javnosti, ijem stvaranju pomau masovni mediji, kolektivno nasilje i odnosima izmeu grupa bi bilo osueno, krivino gonjeno i ograniavano, ba kao to se to u veini drutava ini s organizovanim kriminalom. Politike voe i profesionalni politiari u bivoj Jugoslaviji sasvim su dobro znali koji udeo ima propaganda u pripremanju obinih ljudi za rat i masovno ubijanje. eelj je podvukao znaaj kontrole medija kada je rekao sledee: "Onaj koji preuzme TV stanice, preuzeo je politiku vlast".28 /prevod s engleskog/ Jednom drugom prilikom, eelj29 se hvalio svojim
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sledbenicima: " Imamo sada jedno mono oruje u rukama, to su novine, Velika Srbija". Na pitanje: "Da li e doi do graanskog rata u Jugoslaviji?", Mira Markovi je u jednom intervjuu 15. marta 1991. godine odgovorila: "U Jugoslaviji je ve u toku graanski rat. To za sada nije oruani sukob...ovaj graanski rat vodi se informacijama...njegova svrha je da se izazove nacionalna netrpeljivost to one take kada oruani sukob postaje neizbean."30 /prevod s engleskog/ Dr Muradifu Kulenoviu, psihijatru koji je leio rtve silovanja i drugih zloina nakon rata u Hrvatskoj, postavljeno je pitanje: "Kako je bilo mogue pretvoriti normalne, miroljubive lanove drutva, psiholoki zdrave osobe, u maine za silovanje...?" Njegov odgovor je bio sledei: "...Ratna hukaka propaganda u novinama, na radiju i televiziji pripremila je srpski narod na 'konano reenje' diktirano srpskim nacionalnim aspiracijama ... Poto je bilo nemogue preko noi poslati ljude u ofanzivni rat...bilo je potrebno izazvati mrnju protiv Bosanaca i Hrvata...mada mrnja nije uzrok rata, bez mrnje rat ne bi bio mogu."31 /prevod s engleskog/ Dr Jovan Rakovi, voa Srba u Hrvatskoj, ija je kampanja za autonomiju Srba u Kninskoj Krajini i Slavoniji 1990. godine s naglaavanjem ustakih zloina protiv Srba tokom Drugog svetskog rata bila nairoko praena u srpskim medijima, rekao je novinaru Yutela, januara 1992. godine: "Oseam se odgovornim za ovaj rat [u Hrvatskoj] jer sam se ja pripremao za ovaj rat, ak i ako to nisu bile pripreme u vojnom smislu. Da nisam stvorio ovaj emocionalni stres meu srpskim narodom, nita se ne bi dogodilo. Moja stranka je bila fitilj za srpski nacionalizam, ne samo u Hrvatskoj, ve i svuda u Bosni i Hercegovini."32 /prevod s engleskog/ N. Peji, TV producent iz Sarajeva rekao je sledee: "Bez medija, a posebno bez televizije, rat u bivoj Jugoslaviji je nezamisliv."33 /prevod s engleskog/ Predrag Simi, politikolog iz Beograda stoji na stanovitu da je " zadatak ratne propagande bio da mobilie i uzburka, da glorifikuje i demonizuje, da opravda i optui, i zbog toga su mediji u velikoj meri bili odgovorni za izbijanje i tragini tok rata u bivoj Jugoslaviji."34 Strani posmatrai se slau. Marco Altherr, ef misije Meunarodnog komiteta Crvenog krsta u Hrvatskoj 1991-92. godine, rekao
25
Citirano iz Roberta Parka, On Social Control and Collective Behavior, 1967, str.
30 31
149. Woodward, Balkan Tragedy,1995, str. 129-132; Vladimir Goati, Izbori u SRJ od 1990. do 1998, 2000, Dodatak. 27 Terror, 2003, str. xv. 28 Duga, 13. april 1993. godine. 29 Velika Srbija, br. 3, 1990. godina.
26
32
Odgovor, 1996. godine, str. 58. Seada Vrani, Breaking the Walls of Silence, 1996, str. 198. Kemal Kurspahi, Prime Time Crime, Balkan Media in War and Peace, 2003, str. La Lettre des Reporters sans Frontieres, decembar 1992, str. 24. Yugoslavia: Media in Violence RFE/RE Research Institute Reports, Munchen,
53.
33 34
1994, str.1.
482
483
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija je da je "prilikom sukoba [u Bosni] prvi put [...] video tako jaku i efikasnu propagandu s obe strane. Kada razgovarate s jednom stranom, oni su apsolutno ubeeni da e ih druga strana iskasapiti."35 /prevod s engleskog/ Jedan strani dopisnik iz Sarajeva je izjavio sledee: "Svaka osoba ubijena u ovom ratu [u Bosni] prvo je ubijena na novinskom desku."36 /prevod s engleskog/ A tadanji italijanski ministar inostranih poslova Giovanni De Michelis rekao je septembra 1991. godine: "Ovaj rat [u Hrvatskoj] je izum medija."37 /prevod s engleskog/ Masovni mediji, propaganda i ubeivanje Analiza propagande od strane drutvenih nauka i, ire, komunikacija s ciljem ubeivanja zapoeta je tokom Drugog svetskog rata, a obilje rezultata dali su eksperimenti iz psihologije, socijalne psihologije, masovnih komunikacija i reklamiranja/istraivanja trita.38 Kako se utvruje istinitost (istina ili neistina) verovanja i miljenja? Prirodne nauke su od 16. veka razvile eksperimentalni metod i statistiko zakljuivanje zasnovano na matematikoj teoriji verovatnoe radi ustanovljavanja istinitosti hipoteze, metod koji ne zavisi od karaktera lica koja izvode eksperiment i posmatraa, tj. princip ponavljanja eksperimentalnih rezultata i posmatranja od strane drugih nezavisnih subjekata koji nemaju zadatog interesa za postizanje odreenog rezultata. Pretpostavka je da se hipoteza nee prihvatiti kao istinita ukoliko se ne pokae da su druge hipoteze koje se razmatraju pogrene. Prihvatanje nove istine postaje problematino i teko pri korienju naunog metoda. Kada se radi o pitanjima pravde, u jurisdikcijama s common law-a (da li je optueni za neki zloin kriv ili nije kriv?) tokom vekova je institucionalizovan kontradiktorni postupak utvrivanja istine i neistine (uz neke varijacije). I strana koja optuuje (tuilatvo) i optueni (odbrana) izvode dokaze to najbolje mogu, na osnovu istih pravila i s podjednakom ansom da ospore i pobiju na dokaze i argumente druge strane pred neutralnom treom stranom (sudija ili porota) koja e odluiti o istinitosti optubi. Pretpostavka je da, ukoliko se ne dokae da je kriv, optueni to
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nije. Slino naunom metodu, za pravdu je problematina krivica, a ne nevinost. U odnosu na politika pitanja, nema legitimnog, nepristrasnog i dokazanog metoda za utvrivanje istine ili neistine verovanja, injenica i miljenja koji ulaze u politiki izbor i odluke. Pred "sudom javnog mnenja", da bi uticali na procenu istinitosti od strane javnosti, protivnici koriste tehnike ubeivanja koje se kreu od umetnosti retorike do tehnike propagande putem masovnih medija. Kao to je to rekao Charles Lindblom39: "Uzimam kao neoborivu injenicu da ono to ljudi misle o drutvu - verovanje, odnos, vrednost i htenje - proizilazi mnogo vie iz drutvene razmene nego iz linih opservacija ... gotovo u potpunosti zavisite od drugih ljudi, ukljuujui poznanike, novinare i druge ljude koji do vas dopiru preko tampe i radiodifuznih medija. Vei deo drutva je isuvie daleko da bi bilo ko mnogo toga i uoio ..." /prevod s engleskog/ Metodi masovnih medija za utvrivanje istine ili neistine ne dostiu metod nauke i pravde po nekoliko osnova. 1. Za razliku od nauke i pravde, mnogi od onih koji ine javnost nisu neutralni ili bez predrasuda u odnosu na predmetno, pitanje ve imaju odreene sklonosti i predrasude. Drugim reima, pristrasni su i imaju predubeenja o istini i neistini. 2. Za razliku od nauke i pravde, javnost nije podjednako izloena argumentima "za" i "protiv" u odnosu na kontroverzu o kojoj se radi (ponekad nije nimalo izloena argumentima jedne strane). Javnost sebe moe selektivno izloiti strani koju favorizuje. Politiki reim moe guiti pristalice i medije koji mu se suprotstavljaju. Javna debata moe biti iskrivljena ili pristrasna zbog neobinih uslova, na primer, patriotsko novinarstvo tokom rata. 3. Svrha politike debate nije da ustanovi istinu ili neistinu, kao to je to sluaj s naukom i pravdom, ve da stvori konsenzus (ili veinsku podrku) za odreeni stav, bez obzira na njegovu istinitost. Za razliku od nauke i pravde, koje koriste metod osmiljen da bi se iz gomile esto opskurnih i kontradiktornih dokaza izvukla istina, politike voe u javnoj debati esto ire lane informacije i pokuavaju da prikriju i zbune, i prolaze nekanjeno. Nema sumnje da slobodni i nezavisni novinski mediji, sloboda govora i medija, pravedni izbori sa vie kandidata i druge institucije demokratske politike podrazumevaju da e javna debata verovatno ukljuiti aspekte procene istinitosti koji predstavljaju sr metoda nauke i
39
interviews.org/mediaconflict, fn 7. Susan Carruthers, The Media Wars, 2000, str. 46. Duan Relji, Killing Screens. Medien in Zeiten von Konflikten, 1998, str. 41. 38 Rezimirano kod Carl Hovland i drugi, Communication and Persuasion, 1963: J.A.L. Brown Techniques of Persuasion, 1963; Ithiel de Sola Pool, urednik, Handbook of Communication, 1973; Diana Mutz, Impersonal Influence, 1998.
35 36 37
Inquiry and Change,1990, str. 78-9.
484
485
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pravde. I pored toga, primarni cilj javne debate, ak i u demokratijama, jeste da se stvori konsenzus (ili snana podrka) za jednu taku gledita, a tek onda da se utvrdi njena istinitost pred nepristrasnom javnou. Model ubeivanja zasnovan na obradi informacija Drutvene nauke su odbacile pojednostavljeni model uticaja medija kojim se oni porede sa iglom za injekcije ili maginim metkom koji prodiru u javno mnenje i oblikuju ga prema bilo kojem stavu koji zagovara komunikator.40 Model uticaja masovnih medija zasnovan na boljoj upuenosti u ovu problematiku daju strunjaci za medije Mark Frohardt i Jonathan Temin41 kada kau da se "medijima moe manipulisati ... kako bi se drutvo usmerilo prema sukobu i nedemokratskoj vladavini... [mediji] su retko neposredni povod sukoba ... I pored toga, mediji mogu biti izuzetno snano oruje u podsticanju nasilja, ega smo bili svedoci u Ruandi, bivoj Republici Jugoslaviji... i drugde". /prevod s engleskog/ Za razumevanje uticaja javne debate i masovnog ubeivanja na miljenja, verovanja i radnje, naunici u oblasti drutvenih nauka su razvili metod obrade informacija42 koji je sastavljen od etiri komponente: kognitivnog okvira, izvora poruke, poruke i publike. 1. Kognitivni okvir Javna debata se ne odvija u vakumu nego u ve postojeem politikom diskursu ugraenom u kulturu, istoriju i politike lojalnosti koje javnost uzima zdravo za gotovo. Prema Williamu Gamsonu i Andreu Modglianiju43, "svako politiko pitanje osporava se u politikoj areni. Oruje koje koriste pristalice ... su metafore, krilatice i drugi kondenzovani simboli koji dato pitanje oblikuju na odreeni nain ...Okvir je centralna ideja-organizator ili glavna radnja koja daje znaenje toku dogaaja koji se razvija, stvarajui vezu meu njima. Okvir nagovetava oko ega je spor, ta je sutina pitanja..."/prevod s engleskog/
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Debate i javni diskurs smetaju pitanja u suprotstavljene kognitivne okvire - zvane ideologije ako ih zagovaraju politike stranke i grupe i naj nain ih ubedljivo objanjavaju. Kognitivni okviri su usklaeni s javnou kada su ugraeni u kulturno dostupne metafore, prie i slike. Kognitivni okviri formiraju sklonosti i predrasude javnosti. Poruke koje se ne uklapaju u neki okvir (ili se ne mogu smestiti u okvir) verovatno e biti ignorisane, zaboravljene ili odbaene na osnovu kredibiliteta (tj. nedostatka istinitosti). 2. Izvor poruke (prenosilac poruke) Vei deo onoga to znamo ili elimo da saznamo o odnosima s javnou nismo lino iskusili (ili samo delimino jesmo). Prihvatamo kao istinito ono za ta nam potvrdu daju strunjaci kojima se veruje, uticajni i upueni ljudi, "autoriteti". U osnovnom priruniku o masovnom ubeivanju kae se sledee44: "Vei deo prikupljenih istraivanja [o prenosiocima poruka] pokazuje da je medijski model najefikasniji kada su on ili ona imaju visok presti, vlast i status". /prevod s engleskog/. Takoe samo skloni da prihvatimo kao istinita miljenja i verovanja koja su opteprihvaena i koja izraava veina graana: toliko njih sigurno ne moe da pogrei! Stoga, poruke koje prenose izvori s visokim statusom, izvori kojima se veruje i s koji se slau sa stavom veine verovatno e biti ubedljivi i prihvaeni kao istiniti. 3. Poruka Sama poruka mora se uiniti uverljivom. Propagandne tehnike su smiljene zato da bi porukama dale uverljivost. Propaganda je45 "korienje slika, slogana i simbola koji deluju na nae predrasude i emocije ... s ciljem da primalac poruke... prihvati stav [prenosioca poruke] kao svoj." /prevod s engleskog/ Najee propagandne tehnike su sledee: a. Stvaranje stereotipa i etiketiranje pozitivno, kao to je glorifikacija prihvaene grupe, negativno, kao to je dehumanizacija protivnika. b. Generalizacija svi oni koji su u prihvaenoj grupi su hrabri, lojalni, ujedinjeni; svi oni u neprihvaenoj grupi su podmukli, opasni;
Carruthers, Media Wars, 2000, str. 8, 24. The Use and Abuse of Media in Vulnerable Societies, 2003, str. 2. Anthony Pratkanis i Eliot Aronson, The Art of Propaganda, The Everyday Use and Abuse of Persuasion, 2001. 43 "The Changing Culture of Affirmative Action", Research in Political Sociology (3), 1987, str. 143.
40 41 42
44 45
Pratkanis i Aronson, Art of Propaganda, 2001, str. 152. Pratkanis i Aronson, Art of Propaganda, 2001, str. 11.
486
487
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izuzetaka nema, celokupne grupe, a ne pojedinci, odgovorni su za sve navodne grehe. c. Potvrivanje Bog i istorija su na naoj strani; nacionalni heroji, verske voe, strunjaci i autoriteti svi se stavljaju na nau stranu i slau se s nama. d. Vox populi, vox Dei ceo narod, svi su za na program, svi nam se pridruuju, ujedinjeni smo, niko nam se ne moe odupreti, pridruite se veini, samo izdajice i neprijatelji su protiv. e. Selektivne i neistinite informacije injenice izvuene iz konteksta, uz suzbijanje dokaza koji govore suprotno, namerno pogreno citiranje, falsifikovanje i fabrikovanje. Sve se imenuje svojom suprotnou: "agresija" se naziva "samoodbranom", nasilno proterivanje stanovnitva pod prinudom (etniko ienje) postaje "dobrovoljna razmena stanovnitva", imovina raseljenih lica i izbeglica koja ostaje za njima je "naputena", zatvorenici i pritvorenici se ubijaju jer su "pokuali da pobegnu", "nemamo izbora" znai "ne elimo da napravimo kompromis", i tako dalje. f. Ponavljanje nije bitno kolika je la, stalno je ponavljaj, ne menjaj priu. 4. Publika Javnost je u razliitoj meri prijemiva na ubeivanje po konkretnom pitanju. Ona poseduje raznovrsne kognitivne okvire i razliite predrasude i pretpostavke. Moe da veruje razliitim prenosiocima poruka. Moe se selektivno da se izloi porukama. Proverava poruke masovnih medija sa tvorcima miljenja u s drutvenom okruenju i odbacuje one koje nisu podrane. Svi ti inhibitorni medijskog ubeivanja su detaljno istraeni od Drugog svetskog rata.46 I pored toga, u odreenim uslovima, vei deo javnosti e pozitivno reagovati na ubeivanje od strane masovnih medija. Daleko najjai preduslov za podizanje nivoa prijemivosti na propagandu je podizanje nivoa uznemirenosti i straha u javnosti putem poruka pretnji. Obraanja koja izazivaju strah su posebno ubedljiva i stvaraju potrebu u javnosti za olakanjem i merama za smanjivanje pretnje.47 U osnovnom udbeniku o
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija masovnom ubeivanju kae se sledee:48 "Podaci dobijeni na osnovu eksperimenata ubedljivo sugeriu da, ukoliko su ostali uslovi isti, to neku osobu vie plai neko saoptenje, to je ona sklonila pozitivnom preventivnom delovanju ...Uzimajui u obzir snagu straha da motivie i usmerava nae misli, postoji znatan potencijal zloupotrebe. Neosnovani strahovi mogu uvek biti izmiljeni za bilo koju propagandnu svrhu". /prevod s engleskog/ Kampanja straha u svojoj ekstremnoj formi se u The Encyclopaedia of Propaganda /Enciklopedija propagande/49 naziva paranoidnom propagandom, tj. "pothranjivanjem, opsene opasnosti od spoljnih neprijatelja i domaih izdajnika i potpune zavisnosti od rukovodstva, stranke i ideologije". /prevod s engleskog/ Prema francuskom politikologu J.P. Derrienicu,50 najuobiajeniji diskurs nacionalistikih voa je sledei: "Ugroeni ste, zato sam vam ja potreban kao voa". /prevod s engleskog/ Nacistiki voa Hermann Goering izneo je svoje poglede o preteoj propagandi u jednom razgovoru tokom suenja za ratne zloine u Nirnbergu: "Ljudi se uvek mogu dovesti u situaciju da izvre nalog voe. To je lako. Treba im samo rei da su napadnuti i optuiti pacifiste za nedostatak patriotizma i izlaganje zemlje veoj opasnosti. To deluje na isti nain u svakoj zemlji".51 /prevod s engleskog/ Zakljuci u pogledu modela obrade informacija u svrhe efikasnog masovnog ubeivanja su jasni: a. Diskreditujte postojei(e) kognitivni(e) okvir(e) i razvijte rivalski okvir koji postaje vladajui javni diskurs i odreuje javni program. Kao to je to rekao George Orwell u svom klasinom delu 198452 "Svrha 'novogovora' (Newspeak) nije bila samo da predstavlja medijum za izraavanje pogleda na svet i mentalnog sklopa svojstvenog s potovaocima Ingsoca, ve i da onemogui sve druge vidove miljenja". /prevod s engleskog/ 'Novogovor' je ime koje je Orwell dao kognitivnom okviru voa i naroda Ingsoca, budueg totalitarnog drutva. b. Prenesite poruku vere i poverenja u odnosu na prenosioce poruka i pristalice vaeg stava i diskreditujte prenosioce poruka vaih protivnika i kritiara.
46 Rezimirano kod Elihu Katz i Paul Lazarsfeld, Personal Influence, 1955; Charles Wright, Mass Communications, 1959. 47 Hovland i drugi, Communication and Persuasion, 1963.
Praktanis i Aronson, Art of Propaganda, 2001. str. 210, 215. Robert Cole urednik, 1998, str. 566. Les Guerres Civiles, 2002, str. 102. 51 Citirano iz Jason Epstein, "Mystery in the Heartland, " New York Review of Books 51 (15), 7. oktobar 2004. 52 Citirano iz Carruthers, The Media at War, 2000, str. 76.
48 49 50
488
489
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija c. Intenzivirajte svoju poruku propagandnim tehnikama koje su dokazale svoju vrednost u prolosti i u istraivanjima drutvenih nauka (uporedi od a. do f. gore). ef nacistike propagande Goebbels je napisao: "Tajna propagande je u ovome: oni koje je ubedila trebalo bi da u potpunosti budu obuzeti idejama te propagande, ne primeujui ak ni da su njima obuzeti".53 /prevod s engleskog/ d. Usredsredite se na pretnju na koju e javnost gledati sa zebnjom i reagovati sa strahom, i predstavite svoj politiki program kao reenje te pretnje. 3. Nacionalistika propaganda u srpskim masovnim medijima Deo A Model obrade informacija primenjen na "krizni" okvir tokom raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili Ja54 sam analizirao sadraj masovnih medija, anketa, izbornih kampanja, popularne kulture, istorije i drugi kulturoloki materijal koji se odnosi na Jugoslaviju tokom poslednjih godina njenog postojanja i prvih godina njenog raspada. Sve strane u sukobu koristile su nacionalistiku propagandu u godinama koje su neposredno prethodile graanskim ratovima i intenzivirale je tokom izbornih kampanja 1990. godine. Ustanovio sam da su Jugosloveni doivljavali etnike i nacionalne odnose preko dva konkurentska okvira, oba kulturoloki dostupna: normalni okvir u mirnim vremenima, koji je izraavao kooperativne odnose na radnim mestima, okolini i drutvenim odnosima, i rivalski krizni okvir u vreme napetosti i sukoba. Politiki i intelektualni establiment Jugoslavije, nacionalisti koji su zbacili komunistiko rukovodstvo (ili, preciznije, komunisti koji su se preobratili u nacionaliste) intenzivno su radili na masovnoj propagandi u medijima, drutvenim kretanjima i izborima kako bi diskreditovali normalni okvir i aktivirali i intenzivirali krizni okvir, nakon decenija mirovanja. Svi etniki protivnici i bivoj Jugoslaviji ukljuili su se u ovakvu vrstu nacionalistike propagande. U normalnom okviru koji je prevladavao za vreme Titove Jugoslavije, nacionalni odnosi su bili kooperativni i dobrosusedski. Kolege i radnici, kolski i timski drugovi redovno su se druili bez obzira na
Citirano iz Praktanisa i Aronsona, The Art of Propaganda, 2001, str. 87. "The Manipulation of Ethnicity: from Ethnic Cooperation to Violence and War in Yugoslavia" Ethnic and Racial Studies 23 (6) 2000.
53 54
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nacionalnu pripadnost. Meusobni brakovi su bili prihvaeni. Vie od tri miliona ljudi, od 22 miliona stanovnika, tokom osamdesetih godina bili su deca iz meovitih brakova ili su sami bili u braku s partnerom iz druge etnike grupe. Odmori su se provodili u republici jednog ili drugog suprunika. U politici i javnom ivotu bilo je ukljuivanja i deljenja sredstava u na bazi demografskih pokazatelja. U velikoj anketi s ciljem ispitivanja drutvenog stanja sprovedenoj u Jugoslaviji sredinom devedesetih godina, 62% od 4.232 anketiranih na 292 lokaliteta odgovorilo je da im je "jugoslovenska" pripadnost veoma ili prilino vana. to se tie meunacionalnih odnosa na radnom mestu, 36% ih je okarakterisalo kao dobre, 28% kao zadovoljavajue, a samo 6% je odabralo odgovor loi ili vrlo loi. U susedstvima, odnosi su karakterisani kao dobri od strane 57% ispitanika, a kao zadovoljavajui od strane 28% ispitanika, dok ih je samo 12% njih okarakterisalo kao loe ili vrlo loe.55 Po pitanju ustavnog izbora, njihova oekivanja od budue Jugoslavije su bila sledea: "sadanja federacija" 24%, "drugaija federacija" 25%, "konfederacija" 21%, "odvojene drave" 7%, a drugi izbori ili "ne znam" 23%. U drugoj velikoj optejugoslovenskoj anketi sa preko deset hiljada ispitanika u leto 1990. godine, na pitanje: "Da li se slaete da svaki jugoslovenski narod treba da ima svoju nacionalnu dravu?", 61% je odgovorilo "uopte se ne slaem", a samo 16% je odabralo "u potpunosti se slaem", opet pokazuje u kojoj meri je javno mnenje bilo za ouvanje federalne drave.56 (Drugi odgovori su bili neopredeljeni, ili uslovna saglasnost ili nesaglasnost). Ti odgovori odraavaju "normalni" okvir meunacionalnih odnosa koji je u prvi plan stavljao saradnju koja je jo uvek prevladavala pred izbore 1990. godine i pred neizbenim nasilnim raspadom jugoslovenske drave. Krizni okvir, potiskivan u doba komunizma, bio je zasnovan u iskustvima i seanjima iz Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i drugih ratova u sukoba pre toga. U tim ratovima nije pravljena razlika izmeu civila i boraca. Prema Karnegijevoj zadubini za meunarodni mir, jedan vojnik je u vezi sa svojim nareenjima tokom Balkanskog rata 1912. godine izvestio sledee: "Trebalo spalimo sela, izmasakriramo mlade i ne ostavimo u ivotu nikoga osim starih ljudi i dece...". /prevod s engleskog/ Drugi je pisao kui: "Grozno je ... nema niega osim leeva, praine i pepela. Ima sela od po 100, 150, 200 kua gde vie nema nijednog oveka, bukvalno nijednog. Sakupljamo ih po 40 i 50 i
55 "Public Opinion Survey on the Federal Executive Council's Social and Economic Reforms", Yugoslav Survey, 31. mart 1990, str. 25. 56 Laslo Sekelj, Yugoslavia, the Process of Disintegration, 1993, str. 277.
490
491
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija probadamo ih bajonetima... Svuda se pljaka. Oficir je vojnicima rekao ... da prodaju stvari koje su ukrali".57/prevod s engleskog/ Zverstva, masakri, muenje, etniko ienje i politika spaljene zemlje bili su pravilo meu etnikim grupama koje su postale neprijatelji i protivnici. Nisu se tedeli ni stari ljudi, deca, ene i svetenici. Svi su se smatrali kolektivno odgovornim za svoju nacionalnu i versku pripadnost i postali su meta osvete i represalija. Tito je hteo da iskoreni nacionalni krizni okvir, ali on je tinjao u seanjima starijih ljudi, lanova porodica rtava, nekih intelektualaca i verskih voa. Strunjak za Balkan Misha Glenny uspostavio je vezu izmeu prolosti i sadanjosti kada je napisao sledee: "Razaranje... tokom Balkanskih ratova i grozni zloini koje su poinile sve strane, zacrtali su emu modernog nacionalistikog ratovanja na Balkanu."58 /prevod s engleskog/ Susan Woodward se slae da je "politiki cilj stvaranja nacionalnih drava pravio malu razliku izmeu vojnika i civila, bilo kao boraca, bilo kao meta".59 /prevod s engleskog/ Miloevi, Tuman, eelj i drugi politiari koji su delovali na osnovu nacionalistikog programa nisu izmislili krizni okvir: oni su ga aktivirali i intenzivirali, a podrili i diskreditovali normalni okvir. Krizni okvir je spojio nacionalizam s propagandom pretnji. U nacionalistikoj propagandi, glorifikacija "nas/naeg naroda" koristi vrednosne karakteristike etnocentrizma, nacionalnog ponosa, ksenofobije i dominacije karakteristine za neke nacionalne kulture i preuvelia ih van svake mere. Prema Anthonyju Smithu,60 eminentnom britanskom strunjaku za nacionalizam, glavne teme, simbolizam, ritual i metafore nacionalistikog diskursa imaju kvaziversku dimenziju. Nacija je sveta zajednica koja zasluuje nepodeljenu lojalnost, odabrani narod superioran u odnosu na druge i odabran za velika dela, koji ima istorijsku sudbinu i jedinstvenu misiju iznad svih drugih naroda i nacija, s pravom na veliku domovinu kako bi ispunio svoju istorijsku misiju, opravdanu ranijim rtvama. Kada se spoji s preuvelianom i/ili izmiljenom pretnjom naciji, nacionalizam postaje ksenofobian. Nacionalizam pootrava granice razmiljanja o nama/njima, dehumanizuje protivnike o ini ih odgovornim za prole i sadanje nepravde. Agresivno delovanje protiv drugih etnikih grupa postaje moralno opravdano zbog zla nanetog u prolosti. Kolektivno
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nasilje je opravdano jer je "odbrambeno". Odnosi izmeu nacija i etnikih grupa se smetaju u okvir krize. Poruka: diskurs masovnih medija zasnovan na pretnjama i strahu aktivira krizni okvir Ako je normalni/kooperativni okvir prevladavao krajem osamdesetih godina, kao to to pokazuju rezultati ankete na jugoslovenskom nivou, kako su nacionalisti aktivirali i intenziviralii krizni okvir? Emocija koja truje etnike odnose je strah zbog pretnje grupi:61 strah od istrebljenja grupe, strah od asimiliacije, strah od dominacije druge grupe, strah za ivot i imovinu, strah od pretvaranja u rtvu. Nakon straha nastupa mrnja. Drugi koji prete se demonizuju i dehumanizuju. Pretnja i strah stvaraju potrebu za delovanjem kako bi se eliminisala pretnja i uklonio strah. Krizni okvir su obnovili srpski intelektualci zbog nevolja Srba s Kosova koji su strahovali od istrebljenja. Zbog vee stope nataliteta Albanaca i vee migracije Srba sa Kosova u prosperitetniju Srbiju, na Kosovu je dolo do promene pa je, umesto 23% srpskog stanovnitva u 1971, 1989. godine bilo 10% Srba. Srpski nacionalisti su tvrdili da Albanci na Kosovu prete Srbima da odu i da policija i sudstvo odbijaju da zatite Srbe od albanskog nasilja. Mada nema dokaza u vezi s razmerom antisrpskog zastraivanja i nasilja, najiscrpnija i najobjektivnija istraivanja ne ostavljaju mesta sumnji da su problemi stvarno postojali i da su mnogi Srbi na Kosovu verovali da su pod opsadom i da su iz tih razloga odluivali da odu s Kosova.62 Kao to to Blagojevieva zakljuuje u svojoj analizi: "Kosovski problem je dugo uutkivan u jugoslovenskom javnom mnenju, ali kada je postao javna kontroverza, iskorien je u propagandne svrhe". /prevod s engleskog/ Optube za seksualne delikte i silovanje Srba od strane Albanaca naglaavane su u srpskim medijima. Vojislav Stojanovi, predsednik Udruenja univerzitetskih profesora i naunih radnika Srbije izjavio je63 da "... divlji albanski teroristi sada vrljaju po Kosovu i Metohiji, napadajui i
Izvetaj Karnegijeve zadubine, 1914, str.148-149. Misha Glenny, Birth of a Nation, 1995, str. 25. Susan Woodward, Balkan Tragedy, 1995, str. 244. 60 Chosen People, 2003.
57 58 59
61 David Lake and Donald Rotschild, urednici, The International Spread of Ethnic Conflict, 1996. 62 Marina Blagojevi, "Der Exodus aum dem Kosovo. Ein Serbisches Trauma im Propagandakrieg, kod Bremera i drugih, Serbiens Weg, 1998, str. 86-89; U.S. Helsinki Watch Committee, Yugoslavia: Crisis in Kosovo, 1990. godina. 63 Politika, 9. februar 1990.
492
493
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija unitavajui sve to je srpsko...Kosovo i Metohija je ophrvano strahom od do zuba naoruanih terorista...". /prevod s engleskog/ Javnosti su servirana preterivanja koja su se uklapala u krizni okvir. Meutim, analizom statistikih podataka o kriminalu na Kosovu tokom osamdesetih godina, koju su sproveli naunici iz Srbije koji se bave drutvenim naukama, dolo se do zakljuka da je procenat seksualnih delikata i pokuaja seksualnih delikata na Kosovu (0,96 na 100.000 odraslih mukaraca) bio nii nego u centralnoj Srbiji (2,43) i celoj Jugoslaviji (1,63) i da su se silovanja obino dogaala u okviru, a ne izvan nacionalne grupe.64 Malo njih je znalo za rezultate istraivanja drutvenih nauka i oni nisu objavljeni u javnosti. I pored tih podataka, Mira Markovi,65 profesor sociologije i vaan politiar, nazvala je viktimizaciju Srba na Kosovu "feudalnim terorom". Srpska akademija nauka i umetnosti je to nazvala "genocidom". Strah od istrebljenja iren je uz primenu izuzetno uvelianih podataka o etnikim masakrima tokom Drugog svetskog rata.66Srpski i hrvatski nacionalisti vodili su rat brojki i pokuavali da dokau viktimizaciju koja je polarizovala nacionalne odnose. Bogdan Denitich67 navodi sledee: "Svi su bili traumatizovani priama o zverstvima iz Drugog svetskog rata...ak i oni koji su izgledali imuni na nacionalizam. Stare line veze i prijateljstva su se ruili dok su se mnogi intelektualci koje sam poznavao, kao i porodice i prijatelji okupljali u odbranu sopstvene nacije. Pritisak u tom pravcu bio je ogroman". /prevod s engleskog/ Najdetaljnije demografske analize rtava iz Drugog svetskog rata koje se mogu pripisati ratnim borbama i genocidu u Jugoslaviji procenjuju se na najmanje 896.000 i najvie 1.200.000 rtava, od ega Srba i Crnogoraca izmeu 460.000 i 590.000 a Hrvata izmeu 190.000 i 270.000.68 To je suprotno srpskim tvrdnjama od milion i sedamsto hiljada rtava samo u logoru Jasenovac, kao i hrvatskim tvrdnjama od milion rtava, od ega trista hiljada samo u Bleiburgu.69 Prema Anzuloviu, koji je rezimirao sve nalaze,70 "jugoslovenske vlasti su Meunarodnoj komisiji za reparacije 1946. godine tvrdile da je bilo 1,7 miliona rtava, ali je na ukupnom spisku
Sra Popovi i drugi, "Kosovski vor: odreiti ili sei, 1990. Odgovori, 1996, str. 19. Branimir Anzulovi, Nebeska Srbija, 1999, str. 100-104. 67 Ethnic Nationalism, 1996, str. 181. 68 Sran Bogosavljevi, "Der Unaufgeklarte Genozid", kod Bremera, Serbiens Weg, 1998, str. 63-72. 69 Monseland, Land ohne Wiederkehr, 1997, str. 255. 70 Nebeska Srbija, 1999, str. 100-103.
64 65 66
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija rtava sila Osovine 1966. godine navedeno 597.000 rtava, to nije ukljuivalo rtve komunistikih snaga. Ukljuujui te rtve, procenjuje se da je bilo 869,000 rtava, od kojih su 487.000 bili Srbi ta cifra je ukljuivala smrt od zaraza, saveznikog bombardovanja, politikih pogubljenja". /prevod s engleskog/ Srbi su optuivali Hrvate da su ubili 700.000 Srba samo u logoru smrti Jasenovac, dok demografi tamonji broj rtava procenjuju na 80.000 100.000, od kojih je otprilike 50% bilo Srba, dok su ostalo bili Jevreji, Cigani, Muslimani, Hrvati i ostali. Prilikom ezdesetogodinjice osloboenja tog logora smrti, 21. aprila 2005. godine, rukovodioci Udruenja logoraa logora smrti Jasenovac izneli su da muzej u Jasenovcu poseduje spisak od 59.188 rtava, i mada se taan broj moda nikada nee znati, to udruenje procenjuje da je bilo izmeu osamdeset i sto hiljada rtava, ukljuujui Srbe, Rome, Jevreje, Hrvate i druge grupe.71 Strah od ugnjetavanja bio je podstican neprestanim priama o silovanjima, zverstvima i konspiracijama. U razgovoru s autorom ovog Izvetaja,72 jedan student univerziteta u Beogradu sea se da je jedan srpski pisac 1990. u klubu studenata tvrdio sledee: "Srbija ima tri neprijatelja: transnacionalni kapital, islam i Vatikan. Njihov cilj je da se stanovnitvo Jugoslavije zameni Muslimanima iz arapskih zemalja". Takve izjave od strane pripadnika politike i kulturne elite su bile uobiajene. Nekoliko sistematinih studija o masovnim medijima u Srbiji potvruje da je krizni okvir koji su razvijali pripadnici nacionalistike politike i intelektualne elite preplavilo tampu i elektronske medije. Tadeusz Mazowiecki, specijalni izvestilac Komisije za ljudska prava UN, u vezi s masovnim medijima u Srbiji zakljuuje73 da su "mediji sluili kao efikasno orue dominantne politike snage prilikom formulisanja novog programa zasnovanog na srpskom nacionalizmu i podsticanja mrnje prema drugim nacionalnostima u bivoj Jugoslaviji". Grupa istraivaa naunika iz oblasti drutvenih nauka i novinara iz Beograda, analizirala je sadraj glavnih dnevnih informativnih programa na RTB/RTS iz avgusta 1992. i jula 1993. godine i zakljuila sledee74: "O onome ta se stvarno dogaalo nije izvetavano, tj. ono o emu su javljali mediji u drugim zemljama; izvetavano je samo o onome to je bilo prihvatljivo za reim. Tu se radi o radikalnom vidu tumaenja stvarnosti." /prevod s engleskog/ Drugi istraiva je analizirao sadraj tri ilustrovana
Novinska agencija HINA, "ezdesetogodinjica...", 21. april 2005. godine. Dana 27. maja 1998. godine. Special Report on the Media E/CN.4/1995/54, 13. decembar1994, paragraf 165. 74 Dusan Relji, Killing Screens, 1998, str. 48.
71 72 73
494
495
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija asopisa Duge, TV novosti i Ilustrovane politike i zakljuio sledee 75: "Najvanija karakteristika asopisa 1990-91. godine je povezivanje prolosti (kada su Srbi bili rtve) sa sadanjou (kada treba postanu svesni opasnosti kako bi im se oduprli) i budunou (kada e Srbi biti pozvani da budu osvetnici, heroji i pobednici)". Grupa pisaca analizirala je diskurs RTB/RTS o ratu u Bosni 76: Muslimani su ratnici dihada, kriminalci, koljai, islamske ustae, mudahedini, teroristi i ekstremisti, dok Srbi tite svoje domove, ene i decu, i svoja ognjita. Svetlana Slapak je analizirala rubriku "Odjeci i reagovanja" u Politici77 prvih est meseci 1990. godine u vezi s temama koje su se odnosile na Kosovo i ustanovila da u njima nema nije bilo suprotnih miljenja i debate, injenica i tanih datuma navodnog pritiska Albanaca na druge grupe, nije bilo priloga albanskih autora, odgovora onih koji su napadnuti i optueni za zloine kao to je izdaja, te da je, izmeu ostalog, bilo mnogo negativnih stereotipa. Narednih est meseci, Hrvati su bili izloeni istom negativnom diskursu. Ona je zakljuila da su stereotipi i govor mrnje bili glavno sredstvo kojim je javnost pripremana da prihvati rat kao razreenje jugoslovenskih etnikih problema.78 4. eelj, glasnik srpskog nacionalizma: analiza sadraja Opis i procena eeljevog diskursa u masovnim medijima u periodu od 1990. do 1994. godine vezanog za odnos izmeu Srba i drugih grupa poivaju na analizi sadraja njegovih pisanih tekstova, govora, radio i TV obraanja i novinskih intervjua. Prvi odeljak ovog Izvetaja opisuje metodologiju analize sadraja. Analiza sadraja ima etiri cilja. Prvo, da se identifikuju eeljeve medijske poruke srpskoj javnosti u kojima je podsticao okvir "nacionalistike krize" u etnikim odnosima i moralno opravdanje za kolektivno nasilje. Drugo, da se opie eeljeva upotreba propagandnih tehnika za masovno ubeivanje, kao to su negativni stereotipi, viktimizacija Srba, pretnje Srbima, neistine i drugo. Tree, da se
75 Zoran Markovi, "Die Nation: Opfer und Rache, kod Bremera Serbiens Weg, 1998, str. 331. 76 Rade Veljanovski, "Die Wende in den Elektronishen Medien",kod Bremera, Serbiens Weg, 1998, str. 312-3. 77 Politika je bila najuticajniji dnevni list u Srbiji i njena uloga u formiranju javnog mnenja bila je slina ulozi Le Mondea u Francuskoj i New York Timesa i Washington Posta u SAD. 78 Svetlana Slapak, Ogledi o bezbrinosti, 1994.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dokumentuju agresivne i nasilne radnje, kao i radnje prisile od strane Srba koje eelj zagovara u odnosu na druge grupe. etvrto, da se analizira njegova politika ideologija ksenofobini nacionalizam i njeni koreni u nacionalistikim konceptima o narodima i nacionalnostima, dravama, suverenitetu, teritoriji i granicama. Ti koncepti su filozofska, istorijska i moralna podloga eeljevog "kriznog" okvira. Suprotstaviemo njegovu politiku ideologiju i koncepte s alternativnim stanovitem, graanskim nacionalizmom, koji je postao filozofska i moralna osnova ustavnog reenja u Junoj Africi i reenja za eku i Slovaku, koja su u multietnikim dravama bilo kooperativno, a ne prisilno i nasilno. Pretnje, viktimizacija, odgovornost i opravdavanje kolektivnog nasilja Model obrade informacija objanjava kako poruke pretnji u odnosu na jednu grupu (pretee poruke su najsnanije Medij za izazivanje straha i mentaliteta "krize" u javnosti koje se koriste da moralno opravdaju kolektivno nasilje protiv neprijatelja koji su izvor pretnje i opasnosti. U eeljevim tekstovima postoji izuzetan broj preteih poruka, koje su esto kombinovane s porukama o "viktimizovanosti" Srba. Viktimizovanost se odnosi na nekadanje i tekue nanoenje zla Srbima. Pretnja se odnosi na tekue ili budue dogaaje: ukoliko se u vezi s njima ne preduzmu mere, ponovo e se od Srba stvoriti rtve. Diskurs pretnje i viktimizacije spaja se s porukama: "Srbi nisu odgovorni" to je ekvivalentno deakoj tui, gde svaki od uesnika tvrdi: "Onaj drugi je zapoeo, a ja sam mu uzvratio udarac" ili, u borbi sa smrtnim ishodom "kada je on izvadio pitolj i zapretio mi, morao sam da pucam na njega u samoodbrani". Viktimizacija, pretnje i nepreuzimanje odgovornosti u eeljevom diskursu kombinuju se u moralno opravdanje kolektivnog nasilja i predstavljaju sutinu "kriznog" okvira u etnikim odnosima. U 242 eeljeva teksta, 40 puta se pominje viktimizovanost, ukljuujui osam sluajeva izuzetne viktimizovanosti (na primer, genocid), 29 sluajeva "spoljnih pretnji" (strani izvori), 28 sluajeva "unutranjih pretnji" (srpski izvori), 42 druge poruke s pretnjom i 22 poruke tipa "Srbi nisu odgovorni". Prvo treba poeti s viktimizatorima, a to su Zapad, Tito, Hrvati, katolici, Vatikan, Nemaka, Ante Paveli, Tuman, komunisti tokom Drugog svetskog rata, komunisti nakon Drugog svetskog rata, Kominterna, Evropska unija, zapadne sile, svet, neprijatelji na svim stranama, neprijatelji na Zapadu, predsednik Ruzvelt, Vinston eril, Muslimani, Slovenci, Savet bezbednosti UN, UNPROFOR i neki drugi. Ukoliko bi se
496
497
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija grupisali, Hrvati (Hrvati, ustae, Tuman, Paveli) su na vrhu sa 18 pominjanja, Zapad (u razliitim formama) se pominje 15 puta, Tito i komunisti osam puta, a ostali se pominju jednom ili dva puta. eelj je uporno upozoravao Srbe na pretnje panislamizma i muslimanskog fundamentalizma. U govoru od 4. avgusta 1990. godine, on je svojim sledbenicima rekao sledee " Mi, [srpski etnici], neemo ni po koju cenu dozvoliti da irom srpskih zemalja vrljaju islamski fundamentalisti, da sanjaju o uspostavi panislamske drave koja bi se prostirala i na Balkanu",79 a u televizijskom intervjuu 4. maja 1991. godine opet je rekao: "Srbi su se tamo uspravili, ono to se deavalo ranije u Bosni karakterisalo je nadiranje panislamizma i muslimanskog nacionalizma na svim prostorima, a Srbi nikakvih snaga ni mogunosti za suprostavljanje nisu imali".80 On je Muslimane optuio da su ubijali svoje i onda za to optuivali Srbe: "Srpska radikalna stranka najotrije osuuje varvarski postupak islamskih fundamentalista u Sarajevu, koji su izvrili masakr civila kako bi taj masakr iskoristili u propagandne svrhe, optuujui srpske snage da su civile gaali granatama sa okolnih brda. To su uobiajene metode bosanskih panislamista".81 ta su uinili svi ti neprijatelji Srba i zato su neprijatelji? Neki od tekstova su uopteni: "I, ta emo mi u Evropskoj zajednici? ta emo mi u toj Evropi iz koje nam je uvek, kroz istoriju, samo zlo dolazilo?" (izvod 173 17. 10. 91) i "ta nam to Zapad moe uskratiti to nam ve nije uskratio?" (izvod 174 17. 10. 91) U drugim, eelj je konkretan: zapadne sile ele da "Srbiju svedu na granice Beogradskog paaluka"( izvod 58 27. 8. 92) i Zapad "vod[i] smiljenu propagandu protiv Srbije i srpskog naroda" (izvod 53 16. 4. 92). eelj retko iznosi razloge animoziteta Zapada u odnosu na Srbe i pristrasnosti prema Hrvatima. U jednoj retkoj prilici, on to objanjava na sledei nain: "Da mi u Srbiji imamo najdemokratskiji reim na svetu, a da je u Hrvatskoj najcrnji faizam kao to je to danas sluaj, Zapad bi opet njih podravao i bio protiv nas. Zato to su oni katolici, a mi smo pravoslavci." (izvod 247 13 .4. 91). Tito i komunisti su uspostavili "prinudn[u] uprav[u]" nad Srbima (izvod 4 31. 3. 90) i stvorili unutranje
Vojislav eelj, Srpski etniki pokret, Beograd, 1994, str. 61-61. Vojislav eelj, Sizifovska sudovanja, Beograd, 1992, str. 23. Vojislav eelj, Milan Pani mora pasti Konferencije za tampu 1992. godine, Beograd, 1994, str. 107. Incident o kojem se govori je granatiranje ljudi u redu za hleb 27. maja 1992. godine u Sarajevu od strane srpskih snaga, kada je ubijeno 18 civila, a vie od stotinu njih je ranjeno. Evropska unija i Ujedinjene nacije su 27. i 30. maja uveli ekonomske sankcije protiv Srbije i Crne Gore [Monnesland, Land ohne Wiederkehr, 1997, str. 508].
79 80 81
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija entitete (republike) i granice na tetu Srba izvod 217 30. 4. 90). Ima brojnih pominjanja hrvatskih zverstava, posebno tokom Drugog svetskog rata i rata u Hrvatskoj, ukljuujui genocid, obnovljeni genocid, masovne grobnice, klanice, proterivanje Srba iz Hrvatske, zloine gore od onih to su ih poinili nacisti, koncentracioni logor Jasenovac, ustake zloine, napade na nenaoruane ljude, ene i decu, klanje srpske dece, terorisanje srpskog stanovnitva i drugo. Jedan tekst je primer takvog diskursa: "Mi uvek polazimo od toga da je upravo hrvatski narod obeleio granice srpske drave. Obeleio ih je srpskim masovnim grobnicama." (izvod 112 4. 8. 90). Ukratko, prema eelju, Srbi su bili, i ostali rtve u gotovo svakom odnosu i kontaktu sa drugim etnikim grupama i stranim dravama. Koncentriui se na nedavnu prolost, sadanjost i budunost, ko je, prema eelju, pretnja srpskom narodu? Jedan nain da se grupiu pretnje jeste prema stranom izvoru, unutranjem izvoru i kategoriji ostalih (koja se donekle poklapa sa stranim i unutranjim izvorima, jer eelj moe pomenuti mnogo i nekoliko vrsta pretnji u istom tekstu). Najea strana pretnja su Zapad i zapadne sile koje se pominju 11 puta, prate ih Evropa i Evropska unija sa tri, Amerika sa tri, Vatikan takoe sa tri, a jednom se ili dva puta pominju Nemaka, Italija, Austrija, Maarska, Bugarska, Turska, Albanija, Englezi, strane obavetajne slube, nemaka TV, italijanska TV, velike sile, druge drave i drugi neidentifikovani strani izvori. Zato ove strane drave i sile prete Srbiji i ta to tano rade to je protiv Srba? Prema eelju, "... njihov [Zapad] je osnovni cilj da se Srbija svede na one granice koje je odredio Adolf Hitler 1941. godine ... i da se Srbi na taj nain jednostavno unite kao narod." (izvod 8310. 6. 93), tj. da joj se otmu Vojvodina, Sandak, Kosovo i Metohija. Prema drugom tekstu (izvod 157 30. 6. 93), cilj zapadnih sila je da "otmu zapadne Srpske zemlje i da ih pripoje Hrvatskoj, odnosno, islamskoj, bosanskoj damahiriji", a u izvodu 103 (13. 12. 93), njihov cilj je da izazovu pobunu 'iptara' (Albanci s Kosova) i Muslimana. U izvodu 164 (27. 8. 93), eelj tvrdi da Amerika eli da " i Srbija i Hrvatska [budu] nestabilne kao drave i rastrzane unutarnjim problemima i sukobima" kako bi se pribliila arapskim zemljama i Turskoj i eli krizu kao izgovor da bi stacionirala vojne snage, dok Nemaka eli da "pod svoju kontrolu stavi[la] Hrvate i Slovence kao tradicionalne germanofilske narode." U 28 pominjanja unutranjih pretnji ukljuene su etnike grupe, politike grupacije i voe iz vremena pre neposrednog raspada Jugoslavije, kao i grupe i voe u Srbiji nakon raspada. Obino se pominju "neprijatelji srpskog naroda", "Srbi su u opasnosti" i podela u srpskom narodu (izvod
498
499
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 212 1. 6. 91: " osim po nekim nesrenim okolnostima da se mi Srbi opet meusobno pokoljemo"). Konkretnije, Hrvati i Slovenci/Zagreb i Ljubljana, komunistiki reim, srpske komunistike voe, Srpski pokret obmane,82 izdajnici srpskog naroda, srpski mediji, Hrvati u Srbiji, Albanci na Kosovu, manjine u Srbiji, vlada Srbije, popisivai, slubenici srpskih dravnih slubi i jedan broj konkretnih politikih voa i funkcionera (Slobodan Miloevi, Ante Markovi, Milan Pani, ministar spoljnih poslova Jovanovi). Sve te grupe, subjekti i pojedinci rade ili su u nekom trenutku radili protiv interesa srpskog naroda. Manjine "bi rado da se otcepe od Srbije i pripoje matinim dravama" (izvod 101 14. 11. 93). Hrvati i Slovenci nastoje "da zaustave revitalizaciju Srpskog naroda" (izvod 4 31. 3. 90). Srpski mediji su "protiv patriotizma" (izvod 168 31. 7. 91), a nezavisni listovi Borba i Vreme su " ispunjeni antisrpskom propagandom " (izvod 177 6. 11. 91). Komunisti su izgradili Jugoslaviju "na antisrpskim osnovama" (izvod 217 30. 4. 90). Popisivai su "prisiljavali vas [Crnogorce] da se izjanjavate kao pripadnici izmiljene crnogorske nacije." (izvod 125 23. 3. 91). Neki prividni prijatelji su prikriveni neprijatelji. Po eeljevom miljenju, pokazalo se da "oni [Hrvati] koji glume da su najbolji, koji nam izgledaju da su najbolji - da su najopasniji. Da su nam najvei neprijatelji. Da su najvei zloinci, poput recimo, Ante Markovia ... da nam je [Srbima] neuporedivo mnogo vie tete napravio nego Tuman." (izvod 192 - 8. 4. 92), i "oni[h] [neverni sinovi] koji su spremni da se prodaju tuinu za poast da ruaju sa amerikim ambasadorom" (izvod 202 4. 6. 91). Pored viktimizovanosti, spoljnih i unutranjih pretnji, ustanovili smo i kategoriju ostalih pretnji protiv Srba, koja opet stavlja akcenat na Hrvate (ukljuene su ustae, Tuman ...) i opirne izvore (Srbi "svuda ugroeni", Srbi imaju "neprijatelje na sve strane"), kao to se to navodi u izvodu 158 (30. 6. 93) prema kojem e svi, po elji nedefinisanih neprijatelja "osta[ti] i bez ove suene Srbije, (ostaemo bez Vojvodine, Kosova i Metohije, Sandaka) Sudbinu su nam [Srbima] groznu namenili ..." a u izvodu 83 (10. 6. 93) se kae da Zapad eli "da se srpskom narodu oduzmu zapadne srpske zemlje i da se Srbi na taj nain jednostavno unite kao narod". Pored tih teritorijalnih pretnji Srbima i Srbiji, eelj ukazuje na demografsko i kulturno istrebljenje. Na Kosovu, prema izvodu 160 (9. 7. 91), kod "iptara " je prisutno smiljeno, plansko insistiranje na ogromnom natalitetu, koji podstie i njihova verska zajednica, koje podstiu i strani politiki faktori, umeani u iptarsku separatistiku
82 eeljeva igra rei na srpskom koja se odnosi na Srpski pokret obnove (SPO), politiku stranku Vuka Drakovia.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pobunu". Srbi u Hrvatskoj se silom asimiliraju i/ili se fiziki eliminiu: "U Hrvatskoj njima nema opstanka, tamo e uvek biti ... ikanirani, maltretirani, eventualno ubijani i sigurno opljakani. Sve s krajnjim ciljem da nestanu kao etnika grupa". (izvod 13 3. 9. 93) i " njima nema opstanka u hrvatskoj dravi. Ima, ali pod uslovom da vrlo brzo prestanu biti Srbi". (izvod 33 1. 6. 94). Prema eelju, pretnja istrebljenjem daje Srbima opravdanje da pribegnu ekstremnim merama da bi se zatitili: "Ako se desi sluajno da Hrvati ponu da provode genocid protiv Srba, tamo gde mi ne moemo da interveniemo sa svojim etnicima, mi emo ce svetiti u Zagrebu. Ako bude trebalo, rekli smo, napaemo i Krko [nuklearna elektrana]." (izvod 241 31. 5. 91; vidi takoe 240 31. 5. 91. o "dizanju u vazduh" Krkog). Izvod 120 (10/91) u eeljevom diskursu predstavlja primer vezivanja pretnji, viktimizacije, nasilne odmazde i njenog opravdavanja: "Mi emo braniti sve srpske zemlje dok imamo daha " od "te otrovnic[e] zmij[e], to su Hrvati Trei put se ta otrovnica ustremila i trei put nas za srce ujela. Sad joj treba glavu smrskati da vie nikada nikoga ne ujede. Osveta e srpska doi u najskorije vreme, osveta srpska ve poinje"; srpska " zemlja [e] biti odbranjena i novine rekama krvi ako bude potrebno i niko nas Srbe nee spreiti da opet stvorimo sopstvenu dravu". eelj nasilje u odnosima Srba s drugim etnikim grupama opravdava jer se radi o samoodbrani, jer su ga druge grupe zapoele, jer je usmereno protiv oruanog agresora a ne nevinih, jer spreava dalju viktimizaciju Srba. To su najei razlozi navedeni u 24 poruke tipa "Srbi nisu odgovorni". Tipini navodi su: "Ko je prvi zapoeo etniko ienje? Hrvati! Oni su prvi poeli da pacifikuju srpske prostore ognjem i maem! I svaki slian srpski postupak bio je samo odgovor na ono to je Tuman ve uradio!" (izvod 27 1. 6. 94; takoe izvod 21 26. 1. 94); " Srpska vlast. Nisu ga eleli [rat]. Oni su hteli da spree samo novi genocid".(izvod 65 1. 6. 94; takoe izvod 144 15. 5. 93); "U principu, izmeu Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo da bude sporova, poto su nae teritorije etniki jasno razgraniene. Ali Hrvati bi da prigrabe i ono to nije njihovo, to je u srpskim rukama, to je na podruju srpskih optina. I zbog toga je dolo do estokih sukoba." (izvod 56 9. 5. 92). Za rat u Bosni krivi su Muslimani/Izetbegovi. Umesto prekida neprijateljstava, "... oni [Muslimani] hoe rat po svaku cenu". (izvod 141 31. 7. 92; takoe 239 - 18. 5. 91). Nasilje od strane Srba je samo uzvraanje ili odbrana. U izvodu 156, eelj tvrdi da "mi ne elimo dalje krvoprolie, ali ako ne budemo
500
501
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija imali drugog izbora, mi emo to da uradimo". U vezi s granatiranjem gradova kao to je Zadar od strane srpske artiljerije, on kae: "Hrvati su prvo bombardirali srpska mjesta Benkovac i Obrovac. Tu je u pitanju samo ista odmazda " (izvod 163 27. 8. 93) i "Pa, ko im je [Hrvatima] kriv? Hteli su rat, imaju rat". (izvod 171 31. 7. 91). eelj negira da Srbi uzimaju za metu neborce: "Ono to je osnovna vrednost naeg naroda, bez obzira koliko ubijan, zlostavljan i poniavan kroz istoriju, je da Srbi nikada svoje lice nisu umazali krvlju nevinih ena, djece i staraca. Srpski narod se nikada nije svetio na taj nain i srpski narod se i nee svetiti na taj nain to e Hrvatima vraati ravnom mjerom za ono to su oni njemu uinili." (izvod 203 x. x. 89); i "razume se gaamo samo one Hrvate koji sa orujem u rukama juriaju na srpska sela, u nijednog nenaoruanog Hrvata nismo gaali" (izvod 215 1. 6. 91). I pored toga, on priznaje da su civilne rtve neizbene, ali opravdane zbog ekstremne opasnosti po Srbe. To se jedanput pominje u izvodu 240 (31. 5. 91): "Ako Hrvati udare na Srbe tamo gde mi Srbe ne moemo efikasno zatiti, mi emo udariti tamo gde su Hrvati najslabiji, udariemo u Zagrebu. Razume se, pae i neke nevine rtve, ali ta se tu moe. Nemamo drugog izbora. Neemo dozvoliti da srpski vratovi budu nezatieni pred isukanom ustakom83 kamom". Ukratko, analiza sadraja eeljevog diskursa srpskom narodu pokazuje da je on prepun poruka koje se odnose na viktimizaciju i sadre pretnju. Srpski narod opsedaju i napadaju, kao to je to bio sluaj u prolosti, strani i unutranji neprijatelji, kao i drugi narodi u bivoj Jugoslaviji, posebno Hrvati. Ti neprijatelji su stvorili krizu u kojoj je doveden u pitanje sam opstanak srpskog naroda i njegovih teritorija. Izuzetna opasnost za Srbe opravdava nasilje od strane Srba, koje je, prema eelju, defanzivno, uzvratno i selektivno, za razliku od nasilja protivnika. Tehnike masovnog ubeivanja Efikasna tehnika ubeivanja je glorifikovanje prihvaene grupe, u ovom sluaju Srba, i etiketiranje protivnika derogativnim i poniavajuim
83 "Ustaki" se odnosi na faistiki reim u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata koji je predvodio Ante Paveli a iji je cilj bila nezavisna hrvatska drava, koji je bio odgovoran za zlodela i ratne zloine, posebno prema Srbima. Ustaa je bilo ime za pripadnike oruanih jedinica po uzoru na nacistike SS, a koji su poinili mnoga zverstva. Kada je Tuman obnovio hrvatski nacionalizam krajem osamdesetih godina osnivanjem stranke HDZ (Hrvatska demokratska zajednica), pokret je usvojio simbole i slogane hrvatskog nacionalizma koji je Srbima signalizovao ponovno raanje ustakog reima i progon Srba.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nazivima, kao i njihova karakterizacija pomou negativnih stereotipa. Druga tehnika je generalizacija, tj. igosanje svakog u jednoj etnikoj kategoriji, bez pravljenja bilo kakvih unutranjih razlika. Albanci s Kosova su "najprimitivniji narod u Evropi" (izvod 2 15. 4. 90); oni se redovno nazivaju "iptarima", to predstavlja derogativni naziv. Muslimani se karakteriu kao nagli, neiskusni, detinjasti, ine "zverstva" i "niko sa njima [Muslimanima] ne eli da ivi". (izvodi 56 9. 5. 92, 77 22. 4. 93, 85 5. 8. 93). Slovenci su poinili "... tolika zverstva, ... tolika iivljavanja, korienje nehumane municije, zverstva nad nenaoruanima " (izvod 139 8. 7. 91). Ti i drugi narodi u bivoj Jugoslaviji (Crnogorci, Makedonci, Hrvati) su esto etiketirani kao pripadnici "vetakih" nacija koji su nieg ranga u odnosu na "istorijske, autentine" nacije kao to su Srbi i nemaju pravo na sopstvenu nezavisnu dravu. Ali, Hrvati su ti koje eelj najee vrea i za koje koristi najnegativnije stereotipe. Hrvati, koji se najee nazivaju samo "ustaama", sprovodili su "zverstva" genocida, masovnih ubistava, muenja i proterivanja (izvod 27 1. 6. 94); oni su "otrovnica zmija" (izvod 120 10. x. 91); oni su muili nedune civile, ene, decu i stare ljude (izvod 197 - 4. 6. 91; takoe izvod 1 31. 3. 90); oni su "genocidni" narod (izvod 230 - 25. 3. 91, takoe izvod 201 4. 6. 91 105 13. 12. 93), "otpad evropskih naroda" (izvod 249 14- 1- 92), "kukavice" (izvod 197 4- 6- 91). Hrvati su poslednje smee Evrope" (izvod 122 4. 5. 91); "Hrvati nikada ni prema kome nisu bili iskreni" /prevod s engleskog/ (izvod 206 7. 6. 91). Ova retorika uglavnom ima za cilj da dehumanizuje Hrvate, to predstavlja pripremu za moralno opravdavanje kolektivnog nasilja nad protivnikom. Na jednom mestu eelj sarkastino kae da "negde ima i neki dobar [Hrvat], ali ja toga jo u svom ivotu nisam upoznao. Pa ne znam gde su ti." (izvod 192 8. 4. 92). Nijednom Hrvatu se ne moe verovati: "... ovi [Hrvati] koji glume da su dobri, da su nam prijatelji, ti su nas uvek najvie upropaavali, poevi od Tita pa na ovamo" (izvod 192 8. 4. 92). Opti duh eeljevog shvatanja nesrpskih etnikih grupa u Jugoslaviji sadran je u njegovoj sledeoj izjavi: "Ako su iptari najprimitivniji narod u Evropi, Hrvati su najpokvareniji ... Slovenci su sitni mukaroi i nadamo se da e to pre izai iz Jugoslavije i da ih jednostavno skinemo sa grbae." (izvod 206 7. 6. 91). Takoe je rekao sledee: "Mene Hrvati kao narod uopte ne interesuju! Odnosno, interesuju me kao Bantu-crnci!" (izvod 225 10. 1. 91). Za razliku od 40 izvoda koji imaju negativne stereotipe i nazive za nesrpske grupe - a treba napomenuti da neki izvod moe, a esto i ima, vie primera stereotipizacije koji nisu zasebno zabeleeni - u 29 izvoda se
502
503
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija glorifikuju Srbi. Veina ovih eeljevih tekstova glorifikuje hrabrost, borbeni duh, spremnost na rtve i druge ratnike vrline Srba. Ti tekstovi esto sadre uvredljiva poreenja s nedostatkom takvih ratnikih vrlina kod drugih naroda, kao to je to navedeno u izvodu 1 gde su Srbi "snaan(i) i istorijski narod(i)", dok Slovenci, Albanci i Hrvati to nisu, pa i Hrvate Austrijanci nikada nisu mobilisali u elitne jedinice, jer su bili "loi vojnici". U izvodu 10 (30. 1. 94) eelj tvrdi sledee: "A da bi pobedili Srbe ... svi nai protivnici morali bi da poalju najmanje milion vojnika, od kojih bi se ogroman broj vratio nazad u limenim sanducima". U izvodu 56 (9. 5. 92) on kae sledee: "... A to to Srbi u toj ratnoj opciji pobeuju, to je valjda stvar srpskog junatva, srpske tradicije ", a u izvodu 80 (6. 5. 93) " na kopnu, srpska vojska je jednostavno nepobediva". Istorija i rtvovanje se sreu u nekim izjavama glorifikacije, kao u sledeem izvodu 115 (4. 8. 90): "I srpski narod je vie puta kroz svoju istoriju ratovao za Kosovo i Metohiju, prolio reke krvi i more ljudskih ivota, i mi, dananji Srbi, znaemo da to cenimo i proliemo nove reke krvi ako bude trebalo, al' e Kosovo i Metohija ostati srpska zemlja!" Kao to citati pokazuju, eeljev diskurs "glorifikacije Srba" hvali i podstie agresiju i nasilje u odnosima Srba s drugim etnikim grupama i narodima. Neistina: etniko ienje Etniko ienje je "primena sile ili zastraivanja kako bi se s odreenog podruja uklonili pripadnici odreene etnike ili verske grupe ... to je bila kljuna injenica ratova prilikom razaranja Jugoslavije."84 /prevod s engleskog/ Prema Aleksi ilasu85, "Hrvatsko-srpski rat je bio brutalan. Civilno stanovnitvo je strano patilo. Ratni zatvorenici su mueni i ubijani. Obe strane su sprovodile 'etniko ienje' i bilo je preko pola miliona izbeglica... (u Bosni), i srpska i hrvatska ofanziva su bile brutalne, mada je srpsko napredovanje bilo mnogo ire. Ubistva i silovanja su bila uobiajena, a verski i kulturni spomenici su sistematski unitavani. Ti zloini su tolerisani i moda ak stimulisani od strane vojnih vlasti kao deo opte strategije zastraivanja i proterivanja"/prevod s engleskog/.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija UNHCR je izvestio o 2,2 miliona izbeglica i interno raseljenih lica samo u Bosni.86 Poto je na hiljade rtava i svedoka dalo izjave, nema misterije oko toga kako je dolo do etnikog ienja. U Bosni, etniko ienje od strane Srba odvijalo se po utvrenom obrascu.87 Pripadnici srpskih paravojnih jedinica, uz pomo JNA i lokalnih srpskih paravojnih snaga, preuzeli bi kontrolu nad odreenim podrujem. Srpskim stanovnicima bi se unapred reklo da napuste dato podruje pre nego to bi zapoelo nasilje. Pripadnici paravojnih jedinica bi terorisali nesrpsko stanovnitvo uz nasumina ubistva, silovanja, pljaku i unitavanje domova. Pod novouspostavljenom srpskom vlau, nesrbi bi bili sakupljeni, pritvoreni, zatoeni i proterani usred pojaanog nasilja. Bili su prisiljeni da potpiu dokumenta kojima su se odricali vlasnikog prava na svoje domove pre nego to bi bili deportovani i proterani. Tadeusz Mazowiecki, specijalni izvestilac Komisije UN za ljudska prava, na sledei nain je rezimirao raseljavanje stanovnitva:88 "Paragraf 40. Raseljavanje stanovnitva sprovoeno je na tri naina: nedobrovoljnom razmenom stanovnitva izmeu optina pod kontrolom zaraenih strana; privatnim aranmanima za iseljavanje na teritoriju druge od zaraenih strana; i najmanje uobiajeno, prisilno i momentalno proterivanje stanovnitva iz njegovog mesta boravka. Te forme raseljavanja povezane su s fenomenom 'etnikog ienja'... Paragraf 41. Razne forme raseljavanja su esto praene iznuivanjem i kraom. Stoga su, na primer, raseljena lica koja naputaju teritoriju koju dre Srbi redovno svlaena do gole koe radi pretresa na granici a sve dragocenosti su im zaplenjivane. Jedan skoranji incident te vrste se dogodio 28. novembra 1993. godine, kada su snage bosanskih Srba opljakale imovinu Muslimana koji su naputali selo iprage." Nad onima koji su ostali sprovoen je teror. U paragrafu 11 iznosi se primer: "Muslimani, stanovnici sela Vrbanja, udaljenog pet kilometara od Banje Luke, bili su rtve este pucnjave, nasrtaja, pretnji i pljaki. Jedan skoranji incident, koji se odigrao 29. decembra 1993. u 09:00 asova, bio je vezan za ubistvo jednog branog para i njihovog komije i pljaku imovine.
84 Roger Cohen, kod Royja Gutmana i Davida Rieffa, urednici, Crimes of War, 1999, str. 136. 85 Fear Thy Neighbor, 1995, str. 95-96, 99-100.
86 Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice, The State of the Worlds Refugees, 1995. 87 Ujedinjene nacije, Final Report of the UN Commission of Experts, S/1994/674, 27. maj 1994, Dodatak IV, paragrafi 83-118. 88 Ujedinjene nacije, Situation of Human Rights in the Territory of Former Yugoslavia, 21. februar 1994. godine.
504
505
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Policija je obavetena o incidentu u 09:30 asova, ali nije dola sve do 17:00 asova, kada je na mestu dogaaja provela samo deset minuta. Tokom pogreba 30. decembra, pogrebnu povorku su zadrali i napali mukarci u vojnim uniformama." eelj je razvio preieni diskurs o etnikom ienju, koga je nazvao "civilizovana razmena stanovnitva. Poricao je njegov nasilni karakter, tvrdei da je on sporazuman, reciproan, ak koristan za rtve. To je neistina. U intervjuu datom Tanjugu (izvod 189 - 6. 12. 93), govorei o umeanosti Srpske radikalne stranke u etniko ienje u Vojvodini, on je rekao: "Srpska radikalna stranka se zalagala za civilizovanu razmenu stanovnitva sa Hrvatskom. Dobijali su vrednije kue od onih svojih koje su ovde imali. Tu nikakvog nasilja nije bilo." Govorei o zapadnoj Slavoniji u intervjuu za Radio Stara Pazova (izvod 251 - 9. 11. 93), rekao je da je dolo do " civilizovane razmene stanovnitva". U intervjuu za zagrebaki nedeljnik Globus, 7. maja 1993. godine (izvod 191 - 7. 5. 93), rekao je sledee: "Sad je Zvornik prepun Srba. Tu je nekada ivelo mnogo Muslimana. Spontano je dolo do razmjene stanovnitva". U intervjuu za Radio Odake (izvod 187 - 24. 11. 93), govorei o srednjoj Bosni, Zvorniku, Srebrenici i drugim gradovima, rekao je: "Tu je dolo do tipine razmene stanovnitva. Srbi su se iz centralne Bosne naselili u ova mesta pored Drine, a muslimani su se odatle povukli uglavnom prema Tuzli. U stvari, kada je pokuao da moralno opravda etniko ienje pravei meunarodna poreenja, on ga je predstavio u slinom preienom maniru, to je istorijska neistina. Na primer, u intervjuu Studiju B 8. aprila 1992. godine (izvod 192 - 8. 4. 92), rekao je: "Uostalom, dolo je do razmene stanovnitva i kod razgranienja izmeu Indije i Pakistana. I na drugim mestima u svetu se to deava. Zato? Ako se izmeu dva naroda pojavi tolika mrnja, da ona onemoguava njihovu normalnu koegzistenciju, ako onemoguava zajedniki ivot (a to je u ovom sluaju toliko oigledno) onda se lepo razmeni stanovnitvo." Ono to eelj pogreno predstavlja jeste da je ta "lepa" razmena stanovnitva bila ogromna ljudska tragedija, ija je cena bila otprilike milion ivota zbog javnih nereda, da je do nje dolo pod prisilom, a ne razmenom i da 200 miliona Muslimana ivi zajedno sa 800 miliona Indusa i pripadnika drugih
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vera u Indiji, uprkos njegovoj tvrdnji da je normalna koegzistencija nemogua."89 eeljev diskurs o etnikom ienju ne samo da je opovrgnut izjavama oevidaca i dokumentima, ve mnogim izjavama koje je sam davao u brojnim prilikama kada je optuivao Miloeviev reim, jedinice Ministarstva unutranjih poslova, pripadnike Arkanove paravojne jedinice, Crvene beretke, Bele mrave, policiju u Srbiji, specijalne jedinice Slube dravne bezbednosti i druge vezane sa reimom za pljaku i otimainu tokom etnikog ienja i nakon njega. Na Radio "Ponosu" iz Beograda (izvod 252 21. 4. 92), on je rekao sledee: "Koji su najvei ratni zloini sa srpske strane poinjeni? Bilo je ogromne pljake, ta pljaka je organizovana pod pokroviteljstvom socijalistikog reima iz Beograda. Paravojne i parapolicijske formacije pod njihovom kontrolom sistematski su pljakale na podrujima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, leperima opljakano izvlaili i preprodavali na podruju Srbije". Na Radio Valjevu (izvod 253 - 21. 11. 93), rekao je sledee: "Ali, glavni ratni plen je leperima izvlaen. Konvojima lepera! ... Dakle, sve to je opljakano bilo je u dogovoru sa vlastima, u dosluhu sa vlastima ili direktno organizovano od strane vlasti. ... I leper sa opljakanim stvarima, preko tog kontrolnog punkta moe da preveze samo onaj ko ima dozvolu Ministarstva unutranjih poslova ili Generaltaba". Drugi primeri kada je eelj do sitnih detalja opisivao pljaku i uzimanje ratnog plena od strane Srba bili su na Radio Rosavercu /kao u originalu/ [16. novembar 1993, V41/73], Radio Zrenjaninu [27. novembar 1993, V42/260], Radio Rumi [20. novembar 1993, V41/122] i Radio Temerinu [11. novembar 1993, V42/94]. On je negirao da su njegovi "dobrovoljci" uzimali uea u pljaki: u najboljem sluaju nosili bi nazad "neto to moe da se stavi u dep ili eventualno nosi u jednoj ruci, u dve ruke" (izvod 253 21. 11. 93). Bilo ta bilo, svesna je neistina govoriti o sporazumnoj, dobrovoljnoj razmeni stanovnitva u jednom kontekstu i opisivati kako su ti ljudi pljakani organizovano i u velikim razmerama u drugom kontekstu tokom izborne kampanje u novembrudecembru 1993. godine kada je bio protivnik Miloevievog reima. Zloupotreba istorije i fabrikacija U naporima da ubedi srpsku javnost u osnovanost svojih teritorijalnih svojatanja i zahteva za veliku Srbiju, eelj koristi parcijalne,
89
Michael Mann, The Dark Side of Democracy, 2005, str. 485-86.
506
507
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pristrasne, netane a ponekad i isfabrikovane informacije o istoriji. Ukratko emo ovde razmotriti etiri sluaja. 1. On u vie navrata tvrdi da je Dubrovnik deo Srbije zato to je bio i jeste srpski. Na primer, u izvodu 203 (x. x. 89), on kae sledee: "Dubrovnik nikad nije bio hrvatski grad." U intervjuu (izvod 254 24. 5. 91.) on je skeptinom novinaru, koji je rekao da je Dubrovnik uvek imao svoju autonomiju, odvratio sledee: "Jeste, ali i nikad nije bio hrvatski. Njegov je ivalj etniki srpski. To je meavina srpskog stanovnitva i zateenog romanskog. Sa Hrvatima nikakvog dodira nikad nisu imali." Bez zalaenja u dugu i bogatu istoriju Dubrovnika, koja obuhvata rimsku, vizantijsku, venecijansku i austrijsku istoriju i preskaui Napoleona i druge krae epizode, treba istai da je, prema jugoslovenskom popisu iz 1991. godine, to stanovnitvo inilo 82,4% Hrvata, 6,7% Srba, 4% Muslimana i drugih.90 Poto popisi iz 1921. i 1931. godine nisu pravili razliku izmeu Srba i Hrvata, nije poznata zastupljenost Srba/Hrvata za taj period. Raniji popisi dubrovakog stanovnitva beleili su njihovu versku, ali ne i etniku pripadnost. Na primer, 1857. godine, bilo je 98,3% katolika, 1% pravoslavaca i 0,8% Jevreja. Prema jednom strunjaku za stanovnitvo Dubrovnika: "Ne moemo govoriti o etnikoj strukturi jer nam nije poznat brojani etniki sastav katolika".91/prevod s engleskog/ Ovo je poten stav profesionalnih istoriara. 2. Druga dezinformacija je tvrdnja koju je eelj esto ponavljao da je 360.000 Albanaca ilegalno emigriralo na Kosovo iz Albanije nakon poetka Drugog svetskog rata na Balkanu, kada je Kosovo potpalo pod albansku/italijansku vlast (koju eelj navodi kao opravdanje za proterivanje kosovskih Albanaca s Kosova, to e dodatno biti dokumentovano i razmotreno u daljem tekstu u odeljku koji se bavi proterivanjem). Prema istoriaru Noelu Malcolmu92 "srpski nacionalisti ovaj porast (albanskog stanovnitva sa 500.000 1948. godine na 900.000 1971. godine) pripisuju tome to je ogroman broj Albanaca iz Albanije preplavio Kosovo tokom rata; tvrdi se da se radi o 100.000 ljudi u periodu od 1941-1945, a u peticiji Srba s Kosova iz 1985. godine navodi se da je 260.000 ljudi dolo na Kosovo od 1941. godine (uglavnom izmeu 1941. i 1948.). Meutim, ove brojke su ista fantazija. Nikakvi dokazi o tako velikoj masovnoj migraciji ne mogu se nai ni u jednom od dokumenata
Yugoslav Survey br. 1, 1992. godina. Stjepan Krivoi: Stanovnitvo Dubrovnika i demografske promjene u prolosti, 1990, Dubrovnik. 92 Kosovo, a Short History, 1998, str. 312-3.
90 91
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija okupacionih sila. Verovatno je da se nekoliko hiljada ljudi preselilo iz Albanije na Kosovo: neki od njih su bili slubenici koje su doveli Italijani ili Nemci, a neki su bili stanovnici Kosova koji su se preselili u Albaniju u meuratnim godinama." /prevod s engleskog/ 3. eelj se poziva na istorijske dogaaje i sporazume kako bi opravdao sadanja teritorijalna i granina svojatanja i zahteve u ime Srba, a na raun nesrba. Jedan takav dogaaj koji eelj esto navodi je Londonski pakt iz 1915. godine. Na primer, on iznosi sledee (izvod 207 24. 11. 91) to se tie Osijeka : "... ta znai to Srbi manjina, 30 ili 40 procenata Srba je manjina? ta nas briga to su manjina. To je teritorija koja treba da bude u sastavu Srpske drave i po Londonskom paktu iz 1915. godine" (vidi takoe izvod 208 6. 12. 90). Prema Ivi Ledereru93, Londonski pakt je bio tajni sporazum izmeu Britanije, Francuske, Rusije i Italije kojim su Italiji obeane velike teritorije ukoliko ue u rat na njihovoj strani: Trentino, juni Tirol, Trst, Istarsko poluostrvo, delovi Dalmacije i dalmatinska ostrva, jedna strateka albanska luka, dodekadenski arhipelag, a drugi delovi Albanije bili su rezervisani na Srbiju, Crnu Goru i Grku. Hrvatski, srpski i crnogorski posleratni zahtevi bili su manji deo pakta, odnosno inili su napomenu od jednog paragrafa pridodatu lanu 5 u vezi sa nekim lukama i gradovima na delovima jadranske obale. Osijek s tim nije imao veze. Definitivne granice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca uspostavljene su na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919-1920. godine i nekim kasnijim sporazumima, i zamenile su odredbe Londonskog pakta.94 4. eelj u vie navrata tvrdi da su Makedonci vetaki narod koji nema pravu na nezavisnu dravu, da tamo ive Srbi i da stoga ona treba da pripada Srbiji ili, alternativno, da bude podeljena izmeu Bugarske, Grke, Srbije i Albanije. U izvodu 153 (18. 5. 93), on tvrdi da "makedonska nacija ne postoji. I to su komunisti vetaki stvorili." U izvodu 208 (6. 12. 90), on kae: "Makedonija, odnosno Juna Srbija, bila je u sastavu Srbije pre stvaranja Jugoslavije i ostae u sastavu Srbije i posle prestanka postojanja Jugoslavije" (takoe izvod 116 4. 8. 90. i 169 31. 7. 93). U izvodu 197 (4. 6. 91), on tvrdi i ovo: "Na podruju Makedonije jo uvek ivi veina Srba. Oni jo uvek ne mogu da se izjanjavaju kao pripadnici srpske nacije". U izvodu 110 (4. 8. 90), sadrana je sledea diskusija sa novinarom koji eelja pita ta on misli da su Makedonci. eelj odgovara: "Tamo ive uglavnom Srbi. A ima i Bugara ... Takve nacije [Makedonci] nigde na svetu nema." Novinar ponavlja da eelj smatra da je to vetaki stvorena nacija, a eelj dodaje:
93 94
Yugoslavia at the Paris Peace Conference. 1963. Monnesland, Land ohne Wiederkehr, 1997, str. 204-209.
508
509
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "Da. Kao i muslimanska, uostalom, to je vetaka, kao i crnogorska to je vetaka. To su sve izmiljene nacije, koje emo mi ukinuti." On takoe negira pravovaljanost referenduma od 8. septembra 1991. godine o nezavisnosti Makedonije na osnovu pitanja postavljenog glasaima (izvod 106 - 14. 12. 93. i 102 - 14. 11. 93). On se zalae za podelu Makedonije izmeu Srbije, Grke, Bugarske i Albanije (izvod 106 - 14. 12. 93, izvod 62 16. 7. 94. i 153 - 18. 5. 93), iako je ona "tradicionalno srpska zemlja ... jer nam nije u interesu da u naim granicama ivi jo 700 hiljada Albanaca i 700 hiljada Bugara" (izvod 62 16. 7. 94). Treba napomenuti da je ova demografska tvrdnja u direktnoj suprotnosti sa jednom ranijom (izvod 197 4. 6. 91), onom o tome da u Makedoniji ive veinom Srbi, poto 1,4 miliona Albanaca i Bugara predstavljaju 70% od dva miliona ljudi koji ive u Makedoniji! Tvrdnju da su Makedonci "vetaka nacija" i da stoga nemaju pravo na nezavisnu dravu, eelj je primenjivao i na druge narode (kao to je navedeno u prethodnim citatima), zasniva se na proizvoljnoj kategorizaciji i etiketiranju naroda, koje odbacuju istaknuti istoriari, a koji slue za opravdavanje srpskih teritorijalnih zahteva (razmotrenih u daljem tekstu). ta god eelj tvrdio, Makedonci, drutvene nauke, meunarodna zajednica i drugi odbacuju etiketu "vetakog". Prilikom popisa 1991. godine, 66,5% stanovnika se izjasnilo kao Makedonci (u poreenju sa 2,2% Srba), 21. novembra 1991. godine makedonski parlament je proglasio ustav na osnovu koga se ta republika proglasila suverenom i nezavisnom dravom, a u Ujedinjene nacije primljena je 7. aprila 1993. godine. U ideolokim i nacionalistikim bitkama oko istorije Balkana, sudbina na hiljade ivota zavisi od zloupotrebe istorije radi raspirivanja nacionalistikih strasti. eelj se ak ne zadrava na reima u pokuaju da izmeni istoriju. U izvodu 110 (4. 8. 90) on kae sledee: "Delegacija Srpskog etnikog pokreta od 46 ljudi jue je bila u slavnom srpskom manastiru Prohoru Pinjskom. Tamo smo sruili ono to je predstavljalo veliko svetogre, sruili smo paganske ploe koje su bile privrene za zidine hrama i svedoile o navodnom osnivanju prvog parlamenta te vetake makedonske drave i vetake makedonske nacije." Ono to su etnici "sruili" bile su spomen-ploe posveene sastanku Anifaistikog vea narodnog osloboenja Makedonije odranom u ovom manastiru 2. avgusta 1944. godine. Vee je odluilo da se republika Makedonija oformi u okviru budue Federativne Republike Jugoslavije, a kao zvanini jezik Narodne Republike Makednoije usvojilo je novi standardni jezik zasnovan na
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija makedonskom narodnom govoru.95 Taj sastanak bio je najvaniji dogaaj u istoriji makedonskog nacionalizma koji je eelj odbacio uklonivi te spomen-ploe. Nema boljeg primera bliske povezanosti izmeu rei i nasilnih dela u falsifikovanju istorije. eeljeva proizvoljna, iskrivljena i njemu svojstvena zloupotreba istorije opravdava i legitimizuje agresivnu politiku i politiku prisile protiv drugih etnikih grupa pred srpskom javnou. Ona potvruje krizni okvir "viktimizacije Srba" i "Srba ugroenh i okruenih neprijateljima". Pretnje, upozorenja, zagovaranje nasilja, proterivanje, osveta i odmazda nad neprijateljima U 242 izvoda iji smo sadraj analizirali pronali smo 45 upozorenja i pretnji upuenih nesrbima, 47 izjava u kojima se zagovaraju nasilne radnje ili radnje koje e vrlo verovatno rezultirati nasiljem, 47 izjava o proterivanju stanovnitva (esto nazivanom "relokacijom" i "razmenom"), 21 izvod ija su tematika bili "osveta i odmazda" i 32 izjave koje izraavaju "beskompromisni" stav u odnosima Srba i nesrba. Takav diskurs podstie "krizni" okvir u etnikim odnosima koji opravdava nasilje umesto pregovora i nenasilnog reavanja sukoba. Od pretnji i upozorenja koje je uputio eelj, 12 je upueno Albancima s Kosova, 14 Hrvatima, 12 Muslimanima, a nekoliko drugih upuuje se protiv "strane intervencije", UNPROFOR-a, Slovenaca i drugih. Neke od estih pretnji upuenih protivnicima su da e "tei reke krvi", Albanci e biti "ugueni" i "proterani", Hrvatska e biti "amputirana", Muslimani e biti "zbrisani". Evo nekih primera: "Ako [Hrvatska] bude insistirala na ratu odraemo joj takvu lekciju, da joj nee narednih 500 godina to vie pasti na pamet." (izvod 41 16. 1. 92); Bosna i Hercegovina e se " kupati u rekama krvi" ukoliko pokua da postane nezavisna (izvod 96 20. 2. 92), srpski etnici imaju "program koji moe dovesti do guenja te albanske separatistike pobune" (izvod 111 4. 8. 90) i Albanci e videti " svoje kue ... u plamenu ..." (izvod 84 10. 6. 93); ukoliko doe do strane intervencije " mi [Srbi] emo zbrisati i Muslimane i Hrvate" /izvod 156/ i "organizovati teroristike napade u Hrvatskoj" (izvod 162 27. 8. 93, a "ako padne ijedna srpska glava , [mi emo] doi usred ustakog Zagreba po Tumanovu" (izvod 221 23. 9. 90), " bombardovati Ljubljanu " ukoliko se ne ispune uslovi za povlaenje JNA (izvod 139 8. 7. 91).
95
Keston News Service, 19. juni 2001.
510
511
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj se ponosi time to zagovara nasilje. U izvodu 213 (1. 6. 91) on se hvali: "... i Vuk Drakovi i ja smo prolili ljudsku krv, okrvavili smo svoje ruke. Samo razlika je u tome, to je Vuk Drakovi prolio srpsku krv u Beogradu, a ja sam prolivao hrvatsku ustaku krv u Srpskoj Slavoniji". Zagovaranje nasilnih radnji je slino pretnjama nasiljem i esto ga je teko razlikovati od pretnji. "izvriti amputaciju Hrvatske" pre poetka rata u Hrvatskoj je bila pretnja, ali je nakon njegovog poetka postala cilj. "Reke krvi e tei" jeste pretnja pre nego to doe do masakra, ali predstavlja zagovaranje krvoprolia u vreme etnikog ienja i pokolja. Pored deset izjava o "amputaciji Hrvatske" i devetnaest o "proterivanju Albanaca s Kosova" (o kojima komentar sledi dalje u tekstu), prema eelju, nasilje sleduje protivnicima Srba: "reke krvi" e tei, ljudi e biti "zbrisani", "nema milosti", a srpski narod "mora pobediti po svaku cenu". U izvodu 131 (31. 12. 93), Srpska radikalna stranka titi srpske teritorije "ta kota da kota", kao to su to radili Srbi protiv Turaka od 1804. do 1878, to je imalo za posledicu milion mrtvih. U izvodu 110 (4. 8. 90), Muslimani Makedonci i Crnogorci su nazvani izmiljenim nacijama "koje emo mi [Srpski etniki pokret] ukinuti". U izvodu 232 (18. 3. 91) eelj kae: "Jugoslavija e prestati da postoji i ... njena teritorija, najverovatnije, svesti na tri dravne celine: na Veliku Srbiju, na malu Sloveniju i na jo manju Hrvatsku. ... Onda emo izvriti amputaciju Hrvatske ...". Ponekad konkretno govori o oruju kao to su rakete "... [s kojima] moemo do Italije" (izvod 148 18. 5. 93) i pukomitraljezi marke "Thompson", koji kada pogode "Hrvata u elo, Hrvatu oba oka iskau, ili kad ga rafal sasee preko vrata i glavu mu bukvalno otkine. To su vrlo dobre puke." (izvod 215 1. 6. 91). On razmatra mogunost odmazde nad Hrvatima tako to e napasti nuklearnu elektranu Krko: "... uzleteti avionom i bombardovati Krko" [blizu Zagreba, trenutno u Sloveniji] (izvod 241 31. 5. 91) i "Ovo je poslednja lekcija hrvatskom narodu. ... neemo se ni do Zagreba zaustaviti!"(izvod185 4.5.91). Drugom prilikom je rekao sledee: "Mi [Srpski etniki pokret] smo ve rasporedili nekoliko etnikih grupa u Zagrebu i nekim drugim gradovima u Hrvatskoj, koje su obuene za diverzantsko-teroristika dejstva ..." (izvod 254 24. 5. 91). Neke od eeljevih pretnji upuene su na vie adresa, uz upotrebu raznovrsnih sredstava, to proistie iz njegovog verovanja da su Srbi okrueni neprijateljima sa svih strana. U izvodu 148 (18. 5. 93) on kae: "U sluaju da ... srpski narod bude napadnut spolja, mi emo odgovoriti estoko svim sredstvima. A na raspolaganju nam stoji mono oruje kojim moemo da ugrozimo sve susedne zemlje. I napaemo sve susedne zemlje koje budu uestvovale u agresiji ili stave
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija intervencionistima svoje baze na raspolaganje. Mi ne moemo naim raketama da dosegnemo do Amerike, ali moemo do Italije. I u tom sluaju, ako Italija bude na strani agresora i pomogne agresoru, mora da se uva. Mi emo u toj situaciji biti u ulozi oajnika, mi nemamo ta da izgubimo. A boriemo se do kraja za slobodu, i neemo nikada kapitulirati! ... I vie hiljada srpskih dobrovoljaca me slua. A ako doe do strane vojne intervencije to e biti straan rat. U ratu se gubi mogunost politike kontrole. Vojska e sluati onoga koji u datom trenutku je najhrabriji i najodluniji". Pored njegovih dobrovoljaca, tu su 16 raketa SS-22 (koje mogu da nose konvencionalni eksploziv ili nuklearne glave) i ruski dobrovoljci koji su se borili u Avganistanu, koji e svi napasti UNPROFOR, Muslimane, Hrvate: "... ako Amerikanci napadnu onda sve ograde prestaju. Onda emo voditi totalni rat bez milosti ... Sve emo zbrisati na prostoru Bosne i Hercegovine. Ja u lino predvoditi juri na Sarajevo...". Sve to se svodi na puno nasilja i krvi. Vei deo toga je ugraen u diskurs "nema odgovornosti/oni su zapoeli/Srbi samo uzvraaju", koji je prethodno analiziran.Taj diskurs je eelj dopunio opravdanjima "osvete i odmazde", kojih je pri analizi sadraja identifikovano 21. Veina ih je u formi "neemo ni da zaboravljamo ni da pratamo " (izvodi 239 18. 5. 91, 198 4. 6. 91, 137 8. 7. 91, 244 31. 5. 91) ili u vidu pozivanja na pravo na uzvraanje, to eelj takoe naziva principom retorzije (izvodi 51 2. 4. 91, 67 1. 6. 94, 87 29. 7. 94, 182 1. 4. 92, 184 27. 8. 91, 193 12. 6. 92), za koji tvrdi da se moe opravdati meunarodnim pravom. U izvodu 67 (1.6. 94), on u potpunosti objanjava svoj stav: "Ako se jedna drava prema nekoj nacionalnoj manjini odnosi na izvestan nain koji je van civilizacijski, van pravnih normi, onda meunarodno javno pravo opravdava slian postupak susedne drave prema nacionalnoj manjini ove prethodne. Uostalom, uobiajeno je u svetu, da se postiu meunarodni ugovori kojima se na reciproan nain tretira pitanje prava nacionalnih manjina. ... Ako je Tuman ve proterao 300.000 Srba iz Hrvatske, i ako su oni doli u Srbiju, ta ima prirodnije nego zahtevati i da Hrvati odavde [iz Srbije] idu". U izvodu 195 (8. 4. 92), on kae sledee: "Po pitanju hrvatske nacionalne manjine, Hrvati su ve uradili svoje i rade svakim danom. I na nama je da odgovorimo po pravnom institutu retorzije, odnosno odmazde. Kako oni nama, tako mi njima. I tako se radi u itavom svetu". Ponekad je eelj direktniji: na pitanje o granatiranju hrvatskih gradova od strane Srba, on odgovara: "Ali Hrvati su prvo bombardirali srpska mjesta Benkovac i Obrovac. Tu je u pitanju samo ista odmazda. Razaranja su bila obostrana". (izvod 163- 27. 8. 93). S ovim argumentima i racionalizacijama za srpsku
512
513
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija javnost, eelj predstavlja srpsko nasilje i prisilu u etnikim odnosima kao pravno i moralno opravdane: mi to nismo zapoeli, delujemo u samoodbrani, imamo pravo da uzvratimo, tako je to uvek bilo u istoriji. Taj isti intelektualni i moralni mehanizam opravdavanja eelj koristi kada u etnikim odnosima zagovara proterivanje stanovnitva. Ve je istaknuto da eelj koristi varljivu, lanu terminologiju u svom diskursu o proterivanju, koje, kada dolazi sa srpske strane, naziva razmenom, ili civilizovanom razmenom, ili spontanom razmenom, ili relokacijom stanovnitva, za koju tvrdi da je dobrovoljna, bez prisile, reciprona, uzajamno korisna transakcija (kao dobrovoljna razmena kua izmeu dva domainstva od kojih e se svako nai u okruenju u kome e mu biti drae da ivi). Ova benigna retorika je u suprotnosti s diskursom uporednog uzvraanja i odmazde u odnosu na proterivanje stanovnitva, koji upuuje na to da je do preseljenja stanovnitva dolo pod prisilom i da ono predstavlja teku kolektivnu kaznu za neki raniji zloin, pa stoga nije dobrovoljno i na obostranu korist. U 242 izvoda ima 19 izjava o proterivanju Albanaca s Kosova, 12 "razmena" izmeu Srba i Hrvata, tri o proterivanju Muslimana i Srba, etiri o proterivanju Hrvata iz Srbije, i nekih drugih. U vezi s Hrvatima u Srbiji, eelj eli da Hrvati iz Beograda odu za Hrvatsku: "... na ta ekaju Hrvati ovde u Beogradu?" (izvodi 182 1. 4. 92 i 54 16. 4. 92), i "... koliko je Tuman isterao Srba iz Zagreba, toliko mi Hrvata iz Beograda" (izvod 182 1. 4. 92), na osnovu principa uzvraanja i odmazde. Proterivanje, tvrdi on, jeste opravdano jer su to inile druge drave: "Nemci su iseljavani iz Poljske, Nemci su iseljavani iz ehoslovake, iz Sudetske oblasti. Nemci su iseljavani iz Jugoslavije. to ne bi Hrvati, ako su Nemci?" (fragment 192 8. 4. 92). Drugde, on se poziva na "princip retorzije" kada trai da se svi Hrvati odsele iz Srbije (izvod 193 12. 6. 92). Istovremeno, on tvrdi da se Srpska radikalna stranka protivila etnikom ienju i da nije uestvovala u njemu, ve da se zalagala za "civilizovanu razmenu stanovnitva" (izvodi 90 26. 1. 94 i 91 16. 1. 92). U nekoliko prilika eelj brani proterivanje Hrvata pod prisilom iz bezbednosnih razloga: "... ti Hrvati na ijem smo mi proterivanju insistirali, njih je Paveli u toku Drugog svetskog rata naselio po Sremu, da bi bili predstraa Nezavisne Drave Hrvatske. I to su najgore ustae iz Zapadne Hercegovine!" (izvod 68 1. 6. 94). Drugim reima, proterivanje je u ovom sluaju pitanje bezbednosti i subverzije. Drugom prilikom je izjavio: "Oni [Hrvati] rovare po Srbiji i sve ine da bi oteali poloaj srpskog naroda. Sarauju sa Tumanom i slue kao njegova agentura i slino..." (izvod 255 21. 4. 92). U opirnoj izjavi koju je dao, on
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija navodi nekoliko razloga za proterivanje: "Ja bih proterao Hrvate po nekoliko osnova. Prvo, zato to su u potpunosti nelojalni stanovnici Srbije, velika veina njih su pripadnici HDZ ili sarauju sa tom strankom i daju sve od sebe da interno destabilizuju Srbiju. Oni su bliski saradnici ustaa. Drugo, mi emo uzvratiti jer je Tuman proterao 160.000 Srba. Imajui ovo drugo u vidu, ta ekaju Hrvati u Srbiji? Tree, najvei broj Hrvata koji danas ive u Srbiji tu je nastanio Ante Paveli ... mi moramo da uklonimo te petokolonae. Mio bi to uradili na krajnje human nain. Dali bismo im adrese Srba proteranih iz Hrvatske.96 /prevod s engleskog/ Ukoliko Hrvate u Srbiji eka sudbina proterivanja, sudbina Hrvatske je "amputacija", koja se spominje u deset izvoda (64, 140, 208, 226, 227, 229, 230, 232, 233, 246), poevi od 6. 12. 1990. i tokom cele 1991. godine, kao i u nekoliko drugih eeljevih tekstova. Amputacija drave je metafora puna nasilja koja povezuje izuzetan bol, prolivanje krvi, pritisak i kraj koji podrazumeva obogaljivanje. Treba skrenuti panju na to da eelj zagovara amputaciju Hrvatske jo od 6. decembra 1990. [izvod 208] i 27. decembra 1990. [izvod 236], to je tri meseca pre izbijanja oruanog sukoba u Pakracu (1-2. mart 1991) i na Plitvicama (31. mart 1991). eelj eli da Hrvatska bude amputirana ukoliko bude stajala na putu ostvarivanja njegovog cilja velike Srbije. U izvodu 233 (21. 3. 91) on u jednom intervjuu kae sledee: "Obnova nezavisne i slobodne srpske drave na Balkanu koja e obuhvatiti sve srpske zemlje, to znai, pored dananje suene srbijanske federalne jedinice, i srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpski Kordun, srpsku Liku, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju." Novinar onda pita: "Ako bi to bilo opredeljenje itavog srpskog naroda, da li bi moglo da se ostvari samo politikim sredstvima?" eelj: "Pokuaemo politiki. Ako ne mogne tako, onda emo nekim drugim sredstvima, onim kojim to bude mogue. ... a onda e jedna umna i pametna vlada u Beogradu izvriti amputaciju Hrvatske". Analogno amputaciji Hrvatske je uveanje Srbije u veliku Srbiju. U nekoliko izjava eelj precizira da je linija "amputacije" na hrvatskom telu Karlobag - Ogulin - Karlovac Virovitica (ili K-O-K-V, koja ostavlja samo tanku traku zemlje izmeu velike Srbije i slovenake granice), sa ije svake strane e biti ili suena Hrvatska ili Italija. On konstatuje: "Ja ne vidim nikakvu budunost Jugoslavije. ... Po prvoj varijanti, mogue je da e se Jugoslavija raspasti na tri drave. Na veliku Srbiju, malu Sloveniju i jo manju Hrvatsku". [vidi takoe izvode 198 4. 6. 91, 232 18. 3. 91. i 243
96
Osmica, 22. april 1992. godine.
514
515
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 31. 5. 91] "A po drugoj varijanti, ako se ova prva Hrvatima ne dopadne, mi emo Srbi nai zajedniki jezik sa Italijanima, pa emo uspostaviti srpskoitalijansku granicu na liniji: Karlobag - Ogulin - Karlovac -Virovitica, i pravedno je da se Italijanima vrati ono to je njihovo. Moemo da razgovaramo i sa Maarima i sa Austrijancima...". (izvod 210 1. 6. 91, takoe 232 18. 3. 91, 243 31. 5. 91). Drugom prilikom je izjavio sledee: "Nikakve kompromise neemo!!! Hoemo srpsku granicu: Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, a sa druge strane su Italijani sa kojima emo se dogovoriti oko zajednike granice. " (izvod 205 7. 6. 91). eelj opravdava prisvajanje teritorije od strane Srbije time to se radi o legitimnom vraanju teritorija koje su pripadale Srbiji, ali su ih joj oduzeli komunisti. U izvodu 116 (4. 1. 90) on tvrdi da je "Jugoslavija [...] bila pravni naslednik kraljevine Srbije", a ne Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnovane 1918. i priznate Pariskim mirovnim sporazumom nakon Prvog svetskog rata. Tito i komunisti su namerno i nelegitimno oduzeli velike delove "kraljevine Srbije". U izvodu 217 (30. 4. 90) on objanjava svoj stav: " komunistika Jugoslavija je od svog poetka graena na antisrpskim osnovama. Srpske zemlje su podeljene. Od srpskih zemalja stvoreno je est federalnih jedinica. Iz srpskog nacionalnog bia izmiljene su tri nove nacije: crnogorska, makedonska i muslimanska, sa iskljuivim ciljem da Srbi, po zvaninim statistikama, ne budu veina jugoslovenskog stanovnitva. Sve je to perfidna komunistika zavjera" [vidi takoe izvod 223 21. 3. 91]. Ono to je preostalo nakon komadanja srpske teritorije i srpske nacije bila je " dananja suena srbijanska federalna jedinica" [izvod 109, 17. juli 1990] " dananja suena srbijanska federalna jedinica" [izvod 233, 21. mart 1991; vidi takoe izvod 234 1. 4. 91], "suena Srbija"[izvod 185, 4. maj 1991]. eeljev cilj je obnova velike Srbije. Istoriar Monnesland97 opisuje stvarni proces i opravdanja za odreivanje unutranjih granica, koji se znatno razlikuju od eeljevih tvrdnji i optubi. Za reavanje razlika i sukoba izmeu Srba i Hrvata eelj zagovara bilo smanjivanje Hrvatske u mini dravu ili njeno potpuno ukidanje. U vezi s Albancima s Kosova, on zagovara masovno proterivanje stanovnitva, unitavanje albanskih institucija, prinudnu upravu Srba, naseljavanje Kosova srpskim doseljenicima i uvoenje srpskih institucija. Tokom celog prolea i leta 1990. godine, dok je na Kosovu bilo vanredno stanje i dok se ono nalazilo u dubokoj ustavnoj krizi, eelj je zagovarao proterivanje stanovnitva (izvod 3, 15. april; izvod 216, 30. april; izvod 220, 4. juli), a dosledno e to zagovarati i dalje tokom godina na koje se odnosi analiza
97
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sadraja (izvod 25, 26. januar 1994). Budunost Kosova i Metohije [u daljem tekstu radi skraivanja samo Kosovo] je eeljeva glavna preokupacija i on ovu tematiku razmatra u 22 izvoda iji je sadraj analiziran. U jednoj opirnoj i tipinoj izjavi on odgovara na pitanje novinara kako osloboditi Kosovo: "... pod hitno treba ukinuti kosovsko-metohijsku autonomiju, tamo zavesti vanredno ratno stanje na deset godina, suspendovati sve organe vlasti, ukinuti svaku pomo albanskom stanovnitvu na Kosovu i Metohiji, zatvoriti sve fabrike koje neracionalno posluju, otvarati rudnike uglja i podizati termocentrale, zatim ekonomskim merama Albance naterati da se okrenu ozbiljnoj proizvodnji ili da naputaju posao, trpiti to da umiru od gladi - ako nee da rade. zalaem se da se u pojasu od pedesetak kilometara uz albansku granicu iseli svo albansko stanovnitvo u druge delove Jugoslavije uz pravinu novanu naknadu, da se ta najbolja oranica itave Evrope dodeli armiji na gazdovanje, da se sistematski vri naseljavanje slovenskog ivlja, da se svih 360.000 albanskih emigranata koji su od 6. aprila 1941. godine do danas iz Albanije uli u Jugoslaviju, i lanovi njihovih porodica, predaju Visokom komesarijatu UN za izbeglice " (izvod 3 15. 4. 90). U drugim prilikama, on proiruje ovaj spisak: u izvodu 119 (14. 11. 90), on bi hteo da tri miliona srpskih emigranata investira u kupovinu zemlje na Kosovu, privueni jednim hektarom besplatne zemlje za gajenje penice, to e Kosovo pretvoriti u evropsku itnicu; u izvodu 209 (6. 12. 90), trai "da se ukine odmah Univerzitet na iptarskom jeziku", kao i da se obustavi dravno finansiranje ili podrka kulturnim institucijama i promeni etniki sastav Kosova premetanjem policijskih akademija, vojnih i dravnih institucija iz Srbije, zajedno s nekoliko desetina hiljada oficira, podoficira, policajaca i dravnih slubenika (koji su Srbi). To su izuzetno otre i prisilne mere, za koje eelj stalno ponavlja netane argumente. On tvrdi da su veim delom sadanji stanovnici, Albanci, nelegalni doseljenici ili potomci 360.000 doseljenika na Kosovo iz Albanije nakon 6. aprila 1941. (kada je u Drugom svetskom ratu Kosovo potpalo pod albansku/italijansku vlast), za ta ne postoji nikakva evidencija i to je razmatrano gore u odeljku o dezinformacijama i neistinama. On takoe tvrdi da, poto su svi, osim deset hiljada Albanaca na Kosovu, bojkotovali popis 1991. godine (kao in nenasilne graanske neposlunosti radi protesta zbog ukidanja autonomije Kosova u okviru Srbije i srpske represije), 1,5 miliona Albanaca s Kosova nisu graani Srbije ve doseljenici iz Albanije. tavie, poto je u Albaniji dolo do promene reima i vie nije totalitarna ve demokratska drava, "izbeglice" iz Albanije treba tamo da se
Land ohne Wiederkehr, 1997, str. 259-262.
516
517
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vrate. Na primer, eelj tvrdi: "Mi imamo iptarsku nacionalnu manjinu u naoj zemlji. Tih deset hiljada iptara imae najbolje uslove za ivot. Razume se, kad govorim o iptarskoj nacionalnoj manjini govorim samo o onima koji su se prole godine odazvali na popis stanovnitva. A milion i po albanskih emigranata, onih koji su bojkotovali popis, koji nisu nai dravljani, sada kada je Albanija demokratska, treba da se vrate u svoju zemlju" (izvod 256 21. 4. 92). A drugom prilikom kae: "Popis stanovnitva kae da imamo 10.000 iptara, moete da se smejete do mile volje. A ostalo su emigranti iz Albanije. A poto je Albanija danas postala demokratska drava, nema nikakvog razloga da oni i dalje budu emigranti. Neka se lepo vrate svojim kuama u Albaniju, svi oni koji su od 6. aprila 1941. godine do danas iz Albanije uli u Srbiju odnosno Jugoslaviju" (izvod 195 8. 4. 92). Dezinformacije i netana argumentacija su izgovor, koji eelj koristi da ubedi srpsku javnost da su prisilna i nasilna sredstva u odnosima s drugim etnikim grupa opravdana. Govor mrnje i podsticanje javnosti protiv manjina u Srbiji je posebno brinulo Tadeusza Mazowieckog, specijalnog izvestioca UN o ljudskim pravima. U estom periodinom izvetaju on kae sledee: "Specijalnog izvestioca prvenstveno zabrinjava podsticanje nacionalne i verske mrnje u javnom ivotu i u medijima. U javnom ivotu, vodee politike linosti redovno daju podrivake i pretee izjave protiv manjinskih grupa. Na primer, u nekoliko prilika, voa Srpske radikalne stranke g. Vojislav eelj je predlagao da maarska i albanska manjina treba da budu proterane iz Vojvodine, odnosno s Kosova. Podsticanje na mrnju od strane politikih voa je posebno bilo raireno tokom kampanje za parlamentarne izbore 1993. godine. Korienje demagokih metoda kako bi se intenzivirali iracionalni strahovi i predrasude birakog tela i kako bi se njima manipulisalo je izgleda znaajno sredstvo za pridobijanje glasova".98 eelj je u jednom radio intervjuu 6. oktobra 1993. rekao: "Mi smo se tamo (gradovi u Vojvodini) zalagali za razmenu stanovnitva...da oni (Srbi i Hrvati) razmene kue i stanove ... Nije bilo ni sile..."99 /prevod s engleskog/. Meutim, specijalni izvestilac je u istom estom periodinom izvetaju, u paragrafu 148 izneo sledee: "I pored odreenih poboljanja situacije u Vojvodini, specijalni izvestilac i dalje dobija izvetaje o ozbiljnoj diskriminaciji i drugim krenjima prava pripadnika drugih etnikih i verskih grupa. Posebno, ubistvo hrvatske porodice iz Ocmokica /kao u
98 Komisija UN za ljudska prava, esti periodini izvetaj, 21. februar 1994, paragraf 124. 99 Vojislav eelj, Miloevi hapsi Radikale, Beograd 1994, str. 20-21.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija originalu/ 30. jula 1993. u Kukujevcima podstaklo je odlazak veine preostalih Hrvata. Pre nego to su 15. novembra srpske vlasti uhapsile osumnjiene za ovaj zloin, kao i one za ubistvo jednog Hrvata u jednom selu pored ida, pedesetak hrvatskih porodica je otilo radi sopstvene bezbednosti. Svi uhapeni bili su pripadnici Srpske radikalne stranke. Sve je vie izvetaja o napadima na domove pripadnika manjinskih grupa, ukljuujui podmetanje poara i korienje eksploziva". eeljevo zagovaranje i opravdavanje prisile i nasilja povezano je s odbacivanjem nenasilnog reavanja sukoba i kompromisa, za ta su analizom sadraja pronaena 32 primera. On zagovara beskompromisnost, kao to ilustruje izjava od 17. jula 1990. [izvod 109], data pre nego to su poeli oruani sukobi i dok su tekli komplikovani pregovori o nenasilnom razreenju jugoslovenske ustavne krize: "Mi, srpski etnici, ni sa kim ni u kakve kompromise neemo ulaziti, po cenu rtvovanja pojedinih srpskih nacionalnih interesa za Srbiju koja se nee sastojati samo od dananje suene srbijanske federalne jedinice, nego e obuhvatati i srpsku Makedoniju, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju". Evo i drugih primera beskompromisnosti po srpskomuslimanskim pitanjima: "E, vreme je da Srbi vie ne nude nikakve ustupke. Ako muslimani ipak ele mir, onda je mir mogue postii jedino na liniji frontova, danas dostignutih frontova." (izvod 9 30. 1. 94); "Nee biti mira dok se muslimani definitivno ne poraze " (izvod 60 6. 7. 94); " ... ne dolazi u obzir nikakav suverenitet BiH. To muslimanima to pre treba da bude jasno " (izvod 238 26. 4. 91). Primeri eeljevog beskompromisnog stava o srpsko-hrvatskom sukobu su sledei: "to se tie teritorije Srpske Krajine, tu nema nikakvih kompromisa, nikakvog reciprociteta. To je srpska teritorija. Ona je oduvek srpska"(izvod 39 16. 1. 92); "Mi oko svojih teritorija i oko svojih grobova nemamo ni s kim u ovom belom svetu da pregovaramo!" (izvod 113 4. 8. 90); "Nikakve kompromise neemo!!! Hoemo srpsku granicu: Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, a sa druge strane su Italijani..." Novinar: "ta mislite, kako e Hrvati reagovati?" eelj: "ta nas briga za Hrvate!!! Oni nisu istorijski narod, nemaju pravo na sopstvenu dravu..." (izvod 205) "O emu da razgovaram sa Hrvatima? Nikakvih razgovora nema sa njima! ... Nemamo nita zajedniko, i nemamo ta da traimo zajedno." (izvod 225 10. 1. 91). Drugde, eelj izjavljuje: "Mi odluno podravamo volju srpskog naroda srpske Krajine, volju srpskog naroda srpske Slavonije, Baranje i zapadnog Srema da se pripoji dananjoj Srbiji ... svako kompromiserstvo sa Hrvatima
518
519
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija predstavlja izdaju srpskog naroda." (izvod 185 4. 5. 91). Jedan primer reavanja sukoba s Albancima s Kosova: Novinar: "Vi oigledno ne verujete da to moe da se rei mirnim putem?" eelj: "Kakav miran put?! S kim tu uopte moe da se pregovara?" (izvod 219 1. 4. 90). eelj zagovara beskompromisnost, stav da u pogledu teritorijalnih i graninih pitanja nema pregovaranja o tome ta bi trebalo da bude srpsko, a ta bi trebalo da pripada drugim etnikim grupama. Poto je to sutinsko pitanje vezano za raspad Jugoslavije, eeljev predlog za razreenje sukoba svodi se na prinudu, nasilje i rat, tj. vojno reenje. Povremeno koristi re "kompromis", ali se ispostavlja da to nije iskreno. Na primer, kada kae sledee: "... kompromis bi se mogao sastojati u tome da Hrvati vie ne polau pravo na Dubrovnik, odnosno dubrovako primorje sve do ua Neretve. Hrvatima bi se napravili ustupci na podruju zapadne Hercegovine" (izvod 39 1 16. 1. 92), meutim, zapadna Hercegovina je deo Bosne i ne predstavlja nikakav srpski ustupak. ak i ako bi se postiglo neko reenje u odnosu na teritorije i granice, eelj zagovara neprijateljske odnose izmeu Srbije i drugih drava: "Onoga trenutka kad se definitivno razgranimo, ja u biti prvi koji e se zalagati da za sto godina nikakve, ni diplomatske, ni ekonomske, ni bilo kakve druge saradnje sa Slovenijom i Hrvatskom nemamo" (izvod 175 24. 10. 91). eelj i politika ideologija nacionalizma eeljev diskurs pretnji i viktimizacije u srpskim masovnim medijima ima za cilj da ubedi javnost u postojanje opasne i duboke krize u meunacionalnim odnosima, tj. prihvatanje kriznog okvira. ta rei o njegovom zagovaranju ratobornih, beskompromisnih, prisilnih i nasilnih sredstava prilikom reavanja etnikih sukoba? Etnike krize, isto onako duboke kao i ona sa kojom se suoila Jugoslavija krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina, reavane su i razreene nenasilnim pregovorima i izmirenjem, kao to je bio sluaj sa novim ustavnim reenjem i podelom vlasti u Junoj Africi, a da ne govorimo o mirnom razdvajanje ehoslovake na eku Republiku i Slovaku. eeljev stav i zagovaranje prisilnog reavanja etnikih sukoba integralni su deo njegove nacionalistike ideologije, idelogije srpskog nacionalizma. Bilo je drugih modaliteta u razmiljanjima o prestruktuiranju jugoslovenske multietnike drave. Tibor Varady, strunjak za ustavno pravo i ministar pravde Jugoslavije od jula 1992. do marta 1993, detaljno je analizirao ustavne principe, principe ljudskih prava i meunarodne presedane za
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uspostavljanje multietnike jugoslovenske konfederacije koja bi proisticala iz graanskog, a ne etnikog nacionalizma.100 Prema Johny Brueilleyju101, nacionalizam je politiki pokret koji tei dravnoj vlasti ili sprovodi dravnu vlast i takvu delatnost opravdava nacionalistikom politikom doktrinom. To doktrina iznosi sledee tvrdnje: a. postoji nacija sa jasno odreenim karakterom, tj. nekim objektivnim svojstvom kao to je zajedniko poreklo ili jezik, to je ini objektivnom realnou, kao to su reka ili planina, b. interesi i vrednosti te nacije imaju prioritet nad svim drugim interesima i vrednostima, kao to su ljudska prava pojedinaca, c. nacija mora stei politiki suverenitet, tj. cilj nacije je nacionalna drava. Ernest Gellner102 se slae s Brueillyjem (i savremenom naukom): nacionalizam je prvenstveno politiki princip koji smatra da politika jedinica (drava) i nacionalna jedinica (narod) treba da budu podudarni. Stoga, za nacionaliste, etnike granice ne treba da presecaju politike granice. U svojim govorima i porukama srpskoj javnosti, kao i u Programskoj deklaraciji Srpske radikalne stranke za 1991. godinu, eelj izraava ekstremistiku varijantu srpskog nacionalizma. Prema tekstu Programske deklaracije (odeljak 1): "Obnavljanje slobodne, nezavisne i demokratske srpske drave na Balkanu, koja e obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemlje, to znai da e u svojim granicama imati, pored sadanje oktroisane srbijanske federalne jedinice, srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju".103 eeljeva nacionalistika doktrina po pitanju naroda, etnikih grupa, drava, teritorija i granica, koja opravdava zahteve za "celokupnim srpstvom", moe se rezimirati iz njegovih izjava:
100 Varady, "Minorities, majorities, law and ethnicity; reflections on the Yugoslav case", Human Rights Quaterly, 1997. godina. 101 Nationalism and the State, 1993, str. 3. 102 Nations and Nationalism, 1983, str. 1. 103 Pod svim srpskim zemljama eelj podrazumeva "veliku Srbiju", eelj, tom. 29, 1993, str. 194-200, eelj, tom 30, str. 140 i str. 198. Mapa velike Srbije je na naslovnoj strani Velike Srbije br. 2, 1990. (8. 1. 90) i ona prikazuje bivu Jugoslaviju kojoj nedostaju samo delovi Hrvatske i Slovenije. Associated Press je 24. februara 1993. preneo da im je eelj u jednom intervjuu rekao: "Ja nikada neu odustati od cilja velike Srbije." /prevod s engleskog/
520
521
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija a. Postoji hijerarhija etnikih grupa i naroda; neki su nacije kao Srbi, drugi, kao Muslimani, Hrvati i Makedonci to nisu, oni su "vetake" nacije. Srbi, poto su nacija, imaju pravo na dravu, drugi to pravo nemaju. Srpska drava treba da bude nacionalna drava koja ukljuuje sve Srbe, gde god da ive. Teritorije na kojima ive "vetake" nacije i etnike grupe treba da se podele i dodele nacionalnim dravama. Etnike grupe u nacionalnim dravama treba ili da prihvate status manjine ili, ukoliko to ne prihvate, da budu proterane u neku drugu dravu ili na teritoriju koja e ih prihvatiti ( Programska deklaracija, posebno odeljci 1, 8 i 25). b. Tipini "prirodni" sentiment izmeu etnikih grupa (barem ukoliko su susedi) jeste mrnja: to je oduvek tako bilo, tako e i ostati. eelj je ak ponosan na to to ga mrze druge etnike grupe: "Meni vrlo lepo pristaje taj naziv 'Crveni vojvoda'. Ja se time ponosim. Ponosim se pogotovo time to me danas najvie mrze Hrvati, Slovenci, iptari... (izvod 136 8. 7. 91). Da bi se prekinule neprekidne borbe izmeu njih trebalo bi ih fiziki razdvojiti u razliite drave ili teritorije. Ukoliko se razdvajanje ne moe obaviti uz meusobnu saglasnost, onda to treba izvesti uz prisilu. Upitan ta bi trebalo da bude s Hrvatima u Srbiji, eelj odgovara (izvod 14 30. 9. 93): "Ja bih voleo da ih nema, ... Ja smatram da mi treba definitivno da se razdvojimo i da nikada vie ne ivimo zajedno. ... Mi smo samo traili jednu civilizovanu razmenu stanovnitva sa Hrvatskom, da Srbi iz Hrvatske preu ovde i da se usele u hrvatske kue i stanove, a da Hrvati odu u Hrvatsku i da tamo ive u srpskim kuama i stanovima". Za eelja, prirodni sentimenti izmeu etnikih grupa su antipatija i odbijanje. O Muslimanima, eelj je podrugljivo primetio (izvod 85 - 5. 8. 93): "Niko, jednostavno, muslimane nee sa sobom. Muslimani su tako dobri, pametni i prijatni ljudi da jednostavno niko sa njima ne eli da ivi." Poto nacije imaju pravo prvenstva na dravnost, kada su u pitanju teritorije i granice, do razdvajanja e doi na tetu "vetakih" nacija. Meunarodne i unutranje granice koje kre princip nacionalnih drava su nelegitimne i podlone promenama. Primenjen na Bosnu i Hercegovinu, eeljev etniki nacionalizma dovodi do sledeeg "izbora" za Muslimane, kao to je navedeno u izvodu 237 (26. 4. 91): "Muslimani, po mom miljenju, mogu da se izjanjavaju kako god ele. Mogu se izjanjavati i kao Japanci i kao Marsovci i kao Muslimani... Ali, administrativno, ne moe biti priznato postojanje muslimanske nacije. Jer, to je ... jedna besmislica. To jednostavno ne postoji, to je izmiljeno. ... ne moe im se dozvoliti da odvoje jedan deo srpske teritorije i na njemu formiraju svoju dravu", a u izvodu 238 (26. 4. 91): "Ne
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dolazi u obzir nikakav suverenitet BiH. To Muslimanima to pre treba da bude jasno - BiH kao drava ne dolazi u obzir". Prema eelju, Muslimani su trebali da ostanu u okviru male Jugoslavije (nakon secesije Slovenije i Hrvatske). U izvodu 144 (15. 5. 93) on kae sledee: "Srbi su muslimanima nudili pre toga rata najpovoljnije mogue opcije da Bosna i Hercegovina ostane na prostoru te skraene Jugoslavije ... Muslimani ni to nisu hteli, hteli su unitarnu Bosnu i Hercegovinu ..." U prethodnim odeljcima dokumentovali smo eeljeva uverenja i stavove, kao to je to da su Makedonci "vetaka" nacija. Drugi tekstovi o Hrvatima, Slovencima, Muslimanima i Crnogorcima su u izvodima 117 4. 8. 90, 197 4. 6. 91, 205 7. 6. 91, 254 24. 5. 91. eelj ne daje objanjenje zato su Srbi, za razliku od drugih naroda, nacija. On se ponekad poziva na konkretan jezik, kao u izvodu 205: "Koji bosanski jezik? Nema nikakvog 'bosanskog' jezika! Postoji srpski jezik koji se govori u Bosni, a Bosna je srpska zemlja. Onaj kome se to ne svia, neka se seli u Anadoliju". U drugim prilikama, savremene nacije su u prolosti morale da imaju istorijsku dravu: "Kad su Slovenci kroz istoriju imali svoju dravu? NIKADA!!!" (izvod 117 4. 8. 90) i "ta nas briga za Hrvate!!! Oni nisu istorijski narod, nemaju pravo na sopstvenu dravu..."(izvod 205 7. 6. 91). On takoe smatra da nacija treba da ima jedinstvenu veru, npr. kada tvrdi da su Makedonci u stvari Srbi, izvod 197 (4. 6. 91): "Svi oni koji krsnu slavu slave, oni su Srbi po nacionalnosti i nikad to zaboravili nisu." U izvodu 236 (26. 4. 91) eelj tvrdi da su "Srbi ... jedini istorijski narod na jugoslovenskim prostorima. ... Kad se sukobe istorijski i neistorijski narod, propada neistorijski." Ako su, prema eeljevoj nacionalistikoj doktrini, Srbi (i eventualno Slovenci) jedina nacija u (bivoj) Jugoslaviji, oni imaju pravo da formiraju nacionalnu dravu koja ukljuuje sve Srbe bez obzira na to gde ive u Jugoslaviji, to Srbima daje pravo da povlae granice, tj. " koje e obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemlje " (iz prethodno citirane Programske deklaracije). U izvodu 198 (4. 6. 91), on kae: " Ne damo ni deli zemlje na kojima se nalaze srpska sela, poruene crkve, masovne grobnice, logori, Jasenovci. Ako bismo to dozvolili, bili bismo nedostojni naih slavnih predaka, morali bi da se stidimo pred svojim potomcima", a takoe u izvodu 112 (4. 8. 90): "Mi nikada neemo dozvoliti da se ijedna srpska teritorija ijedno srpsko naselje, poruena crkva ili spaljeno selo, da se ijedna srpska masovna grobnica, logor, jama, klanica nau van granica srpske drave". Na pitanje novinara: "Znai i mala [srpska] sredina je vana? " eelj odgovara: "Svakako. Gde god ivi srpski narod." (izvod 254 24. 5.
522
523
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 91). Drugom novinaru koji se interesovao za mesta gde su Srbi manjina, eelj odgovara: "Pa sluajte, ta znai to Srbi-manjina, 30 ili 40 procenata Srba je manjina? ta nas briga to su manjina. To je teritorija koja treba da bude u sastavu srpske drave ..." (izvod 207 24. 11. 91). On odbacuje republike granice: "I nikada neemo priznati granice koje je zlikovac i zloinac Josip Broz Tito unutra krojio po Jugoslaviji...To su za nas isto administrativne granice, koje, razume se, nikakvim zakonskim regulativama nisu odreene, i mi ih dovodimo u pitanje" (izvod 258 3. 5. 91). A u izvodu 113 (4. 8. 90), on jasno stavlja na znanje da nema pregovora oko srpskih teritorijalnih zahteva: "Mi oko svojih teritorija i oko svojih grobova, nemamo ni s kim u ovom belom svetu da pregovaramo!" to se tie etnike mrnje, prema eelju: "Suvie je velika mrnja izmeu Srba, Hrvata i muslimana da bi oni mogli da ive zajedno. Zato je te narode potrebno razdvojiti." (izvod 154 24. 5. 93), a takoe: "Sedamdesetogodinji razvoj jugoslovenske drave pokazao je da je srpskom narodu nemogu zajedniki ivot sa Slovencima i Hrvatima" (V20/62), kao i: "to se tie samog pitanja iseljavanja Hrvata iz Srbije, ... Ako se izmeu dva naroda pojavi tolika mrnja, da ona onemoguava njihovu normalnu koegzistenciju, ako onemoguava zajedniki ivot (a to je u ovom sluaju toliko oigledno) onda se lepo razmeni stanovnitvo. ... I najelegantnije reenje: lepo Hrvate u Hrvatsku, Srbi u Srbiju. Svaka ptica svome jatu. I da se to zavri za sva vremena." (izvod 192 8. 4. 92). eelj etniko razdvajanje predstavlja kao jednostavnu i prirodnu stvar, kao sa pticama: "Srbi e iveti na srpskoj teritoriji, Muslimani ako uopte bude muslimanske, na muslimanskoj, a Hrvati na hrvatskoj" (izvod 259 30. 9. 92). U odeljku o neistinama i proterivanju Muslimana iz istone Bosne, Hrvata iz Srbije i Albanaca s Kosova (to sada neemo ponavljati) ve o smo objasnili kako eeljev preieni i ublaeni diskurs o razdvajanju i razmeni stanovnitva predstavlja snalaljivo retoriko pokrie za traginu i runu realnost etnikog ienja. I kao to je i sam gore rekao: "Onaj [Musliman] kome se to [srpska drava u Bosni] ne svia, neka se seli u Anadoliju" (izvod 205 7. 6. 91). Liberalno demokratska filozofija i istorijska nauka eeljev srpski nacionalizam poiva se na lanim doktrinama i iskrivljenim injenicama. Ne postoje "vetake" nacije, samo nacije, nacionalne drave gotovo da ne postoje: veina drava je multietnika ili multinacionalna. Mada postoje etnike mrnje, mnoge od njih nisu ni
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija prastare, ni trajne i veite, a veina etnikih odnosa je, u stvari, nenasilna. Protekla dva veka (posebno ukljuujui balkansku istoriju) pokazala su uzaludnost povlaenja granica na etniki meovitim teritorijama, pravdanim nacionalistikim principima hijerarhije, razdvajanja i iskljuivanja kao reenja za sukobe i ratove. Za razliku od nacionalistikih doktrina koje je prihvatio eelj, politika filozofija liberalne demokratije daje legitimnost ustavnim reenjima i vladavini zasnovanoj na podeli vlasti u multietnikim i multinacionalnim dravama koje podstiu pomirljivost, prilagoavanje i razreenje sukoba bez prisile. 1. Sve nacije su drutveno konstruisane, a to konstruisanje je jedan drutveni i istorijski proces koji tee. Doajen liberalnog koncepta nacija i nacionalizma, francuski istoriar Ernest Renan, u svom predavanju na Sorboni 1882. godine, "Qu'est ce qu'une nation?"104 (ta je nacija?), koje je nainilo pomak, pie: "Francuz nije ni Gal, ni Frank, ni Burgundijac. On je zapravo neto to je proisteklo iz kotla u kome su se, pod nadzorom francuskih kraljeva, zajedno krkali najrazliitiji elementi ... Englez nije ni Britanac iz doba Julija Cezara, Anglosaksonac iz vremena Hengista, ni Danac iz vremena Canuta, kao ni Norman iz vremena Viljema Osvajaa: on je zapravo rezultat svih njih ... Da li je Nemaka izuzetak? ... To je potpuna iluzija. Celi jug je jednom bio galski; ceo istok ... slovenski ... ta je karakteristika koja definie te drave? To je spajanje stanovnitva koje ih sainjava." /prevod s engleskog/ Renan pokazuje da nijedno "objektivno" zajedniki svojstvo ne definie, niti je definisao pojedince koji su kasnije postali nacija: to nije ni rasa, ni jezik, religija, geografija, princip vladavine. Ono to imaju zajedniko je zajedniko verovanje da su nacija, to proistie iz istorijskog i drutvenog procesa koji traje i iz koga proizilazi "solidarnost velikih razmera", "moralna savest", "dua", "duhovni princip" koji spaja pojedince u narod (savremenom terminologijom reklo bi se "zajednike institucije i kultura"). Slaui se s Renanom, Max Weber, jedan od osnivaa savremenih drutvenih nauka, na slian nain pokazuje da se narod ne moe "objektivno" definisati pojedincima koji dele jezik ili dravu, ili rasu i "krv", ili bilo koje slino svojstvo. Pod odreenim uslovima, "inae heterogeni ljudi se mogu stopiti " kroz zajednike sudbine. Naime, nacija je "oseaj solidarnosti u odnosu na druge grupe" ili "skup oseaja ... koji obino trai sopstvenu dravu". /prevod s engleskog/ Nacionalni sentimenti i
104 Preneto kod Geoffa Eleyja i R.G. Sunyja, urednici, Becoming National. A Reader, 1996, str. 42-46.
524
525
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija solidarnost su istorijska i socijalna konstrukcija ("kunstlerische Art der Enzstehung des Gemeinsamkeitsglaubens"); etniko poreklo i slinost izmeu razliitih, ak neprijateljskih naroda moe biti vea nego etniko poreklo i slinost ljudi u okviru jedne nacije.105 Savremena nauka106 podrava Renan-Weberovu drutvenu konstrukciju nacija. Poto nacije nisu prirodna injenica, kao postojanje vrsta, poto se ne mogu definisati "objektivnim" svojstvima, a budui da su sve nacije formirane i da se razvijaju kroz istorijsku i drutvenu konstrukciju koja traje, eeljeva nacionalistika doktrina pravljenja razlike izmeu istinskih istorijskih nacija, kao to su Srbi, i drugih koje su vetake, i hijerarhijskog odnosa meu njima koji opravdava privilegovane pretenzije na teritorije i granice za neke, ali ne i za druge, diskreditovana je od strane drutvenih i istorijskih nauka. 2. eeljevo ubeenje da etnike grupe/nacije mrze jedna drugu, da ne mogu da u miru ive jedna s drugom i da ih stoga treba razdvojiti u razliite drave i teritorije, nije odriva pri analizi drutvenih nauka. Prilikom rada na projektu Minorities at Risk /Manjine u opasnosti/, Marshall Monty i Ted Robert Gurr107 su identifikovali otprilike 700 etnikih grupa (ne ba zanemarljive veliine) koje imaju samodefinisani identitet koji je takoe priznat od strane drugih. U periodu 1998-2000, 285 njih je bilo politiki aktivno, a 161 je trailo stepen vee autonomije ili samoopredeljenja u okviru svoje drave. Od tih 161, 120 je svoj cilj sprovodilo miroljubivo, u okviru konvencionalnih politikih kanala, a 41 grupa je bila angaovana u nekoj vrsti oruanog sukoba uzimajui u obzir i male grupe pobunjenika a to je oko 6% ukupnog broja. Prema Brianu Barryju,108 " Ima vrlo malo nacionalnih drava, gotovo sve drave su polietnike ... Ideja da su etniki identiteti izvorni i da imaju odreen neizbeni politiki izraz suprotna je svoj modernoj nauci, koja podvlai uslovljenost i identiteta i politikih konsekvenci ... etnike grupe su generacijama ivele mirno jedna pored druge ... ono to se menja su nade i strahovi s kojima se suoavaju pripadnici grupa. Umee konstruktivne politike je u tome da se izbegnu situacije u kojima ljudi svoju buduu sigurnost vide u ubijanju i proterivanju drugih."
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija to se tie konkretnog sluaja Jugoslavije, Janusz Bugajski109 kritino se osvre na stav "prastarih mrnji": "Oni koji zagovaraju varvarski mit pretpostavljaju da je Balkan rastrzan duboko ukorenjenom mrnjom izmeu zajednica i neprobojnim etnikim i verskim podelama koje se podgrejavaju beskrajnim osvetama i povremeno izbiju u provalama nekontrolisanog nasilja ... Suprotno uobiajenom mudrovanju koje propovedaju neki balkanski mudraci, juni Sloveni nisu bili meusobno sukobljeni ni u kakvom znaajnijem ratu pre Drugog svetskog rata. 'Vekovi mrnje' su moda postojali u seanjima nekih, kao i vekovi koegzistencije i kohabitacije, ali malo je zabeleenih sluajeva masovnog klanja ili nasilnog proterivanja. Naravno, antagonizmi izmeu zajednica su postojali ... Zgodno zaboravljeni u tim simplifikacijama su dugi vekovi jugoslovenskog nesukobljavanja, interakcije, meusobnih uticaja i ak produktivnog takmienja." /prevod s engleskog/ Neka duboko ukorenjena nacionalna i etnika neprijateljstva i mrnje pretvorene su, rukovoenjem i dravnikom vetinom, u miroljubivije i kooperativnije odnose i pomirenje u odnosima Francuske i Nemake (De Gaulle i Adenauer), Britanaca i Iraca (niz politikih voa i premijera doprineo je severnoirskom mirovnom sporazumu iz 1998. godine kojim je reen njihov jedini nereeni zajedniki nacionalni problem), kao i u unutranjim etnikim sukobima poput onog u Junoj Africi (Mandela i De Klerk), da navedemo samo neke. Kao to je to rekao Stuart Kaufman:110 "Nije lako navesti ljude da se bore u etnikim ratovima, a jo tee je navesti ih da ine zverstva. Etniki rat je mogu jedino uz prisustvo neprijateljskih mitova, mogunosti za mobilizovanje i straha od istrebljenja grupe, a do njegovog izbijanja toga dolazi jedino ukoliko ti faktori stvore masovno neprijateljstvo, ukoliko politikom u okviru grupe dominira ekstremni nacionalistiki simbolizam i dilema u pogledu bezbednosti izmeu grupa." /prevod s engleskog/ Nasuprot nacionalistikom nasilju i proterivanju u etnikim odnosima i izgradnji drave, liberalno demokratska filozofija je utemeljena na principima "ravnopravnog dravljanstva i ukljuivanja, a ne politike iskljuivanja karakteristine za etniki nacionalizam..."111. Principe liberalne demokratije i graanskog nacionalizma su u multietnikim dravama i drutvima politikolozi i strunjaci za ustavno pravo ukljuili u ustavna
109 "Balkan Myths and Bosnian Massacres" 1996, kod R.G.C. Thomasa i H.R. Frimana, The South Slav Conflict. History, Religion, Ethnicity and Nationalism, str. 119-121. 110 Modern Hatreds. The Symbolic Politics of Ethnic Wars, 2001, str. 39. 111 Brian Barry, Statism and Nationalism, 1999, str. 53.
Wirtschaft und Gesellschaft, tom 1, poglavlje 4, str. 234-244. Benedict Anderson, Imagined Communities: Reflections on the Origins and Spread of Nationalism, 1991, i ve citirani autori. 107 Peace and Conflict 2003, 2003. 108 "Statism and Nationalism: a Cosmopolitan Critique", kod Iana Shapira i Leae Brilmayer, urednici, Global Justice, 1999, str. 30, 46.
105 106
526
527
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija reenja, izborne sisteme i institucije vladanja (izvrne, zakonodavne i pravosudne).112 U sukobu oko samoopredeljenja, teritorijalna pitanja ukljuuju izbor izmeu dva pristupa:113 nacionalistiki pristup, koji zagovara stvaranje novih granica uz razdvajanje i transfer stanovnitva (eeljev stav) i liberalno demokratski pristup, koji najvie vlast deli kroz federalizam, kulturnu autonomiju, podelu vlasti i druge institucije koje omoguavaju grupama stanovnitva da ive tamo gde su i da uivaju pun raspon graanskih i politikih prava. Politika etnikog nacionalizma i masovnih medija u Jugoslaviji, a posebno politika nacionalizma u Srbiji, gde je eelj imao znaajnu ulogu, blokirali su predoavanje (a o konstruktivnoj debati i da ne govorimo) liberalno demokratske alternative za ustavna reenja i nain vladavine u multinacionalnoj dravi ili dravama naslednicama Jugoslavije. To je dovelo do masovne ljudske tragedije. Rezime analize sadraja Analiza sadraja eeljevog diskursa srpskoj javnosti o odnosima Srba sa nesrbima zasnovana je na 242 medijske poruke tokom perioda 1990-1994. godina iz njegovih sabranih dela i moe se saeti u tri rei: "ksenofobini srpski nacionalizam". Prema analizi sadraja: 1. Srbi su bili i ostali rtve drugih naroda i drava u bivoj Jugoslaviji i stranih drava i meunarodnih organizacija; od 242 poruke, 40 se odnosi na viktimizovanost i viktimizaciju. 2. Srbi i Srbija su ugroeni i okrueni neprijateljima, stranim dravama, susednim narodima, ak unutranjim srpskim izdajnicima, koji svi ele da oslabe srpsku dravu rasparavanjem njene teritorije i brojanim smanjenjem srpskog naroda: tu su 42 poruke "pretnje Srbima", uz dodatnih 29 o spoljnim i 28 o unutranjim pretnjama, pri emu 38% od 242 poruke sadri barem jednu pretnju (a esto vie od jedne). 3. Ekstremne opasnosti koje prete Srbima i Srbiji opravdavaju stav da "nema kompromisa" (32 poruke o beskompromisnosti ili odbacivanju nenasilnih alternativa) i da mora postojati odnos prisile i nasilja sa nesrbima u vezi s otvorenim pitanjima (47 poruka), kao to ilustruje primer "amputacije" Hrvatske i proterivanja Albanaca s Kosova. Takva prisila i nasilje opravdavaju se kao odbrambeni, za ta treba okriviti neprijatelje
112 Donald Horowitz, Ethnic Groups in Conflict, 1985; Timothy Sisk, Power Sharing and International Mediation in Ethnic Conflicts, 1996. 113 Gideon Gottlieb, Nations against the State, 1993, str. 37.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Srba (27 poruka), uz dodatno opravdavanje principima odmazde i osvete (21 poruka). 4. Srpski protivnici u bivoj Jugoslaviji su inferiorni u odnosu na srpsku naciju jer im nedostaju atributi prave istorijske nacije kao to su Srbi i zato to su "vetake" tvorevine srpskih neprijatelja; 29 poruka glorifikuje Srbe, a 40 negativno etiketira i stereotipizira nesrbe. 5. Na osnovu tvrdnje o nadmonosti Srba meu jugoslovenskim narodima, neistina i zloupotrebe istorije - uobiajenoj propagandnoj tehnici ksenofobinog nacionalistikog diskursa eelj srpskim neprijateljima u okviru bive Jugoslavije negira pravo na dravu, teritoriju i granice koje na bilo koji nain ograniavaju srpski cilj ujedinjenja svih Srba, ak i kada su mala lokalna manjina. Posledice eeljevog etnikog nacionalizma su prihvatanje i pravdanje prisile i nasilja u odnosima Srba i nesrba i odbacivanje nenasilnog razreavanja sukoba izmeu drava i naroda. Poto etnike grupe mrze jedna drugu i poto je tako oduvek bilo, dravniko umee na podrujima s meovitim stanovnitvom sastoji se u njihovom razdvajanju. Poto je srpski cilj ujedinjavanja svih Srba u jednu dravu legitiman i oko njega ne moe da bude kompromisa, pod uslovom da srpski protivnici odbiju srpske zahteve, razdvajanje e biti prisilno (proterivanje) na tetu nesrba. 5. Srpski masovni mediji Deo B Publika Nacionalistika propaganda u masovnim medijima je bila ubedljiva. Prema jednoj studiji o kretanjima javnog mnenja u Srbiji:114 "... pod uticajem graanskog rata, ekonomskog kolapsa i delatnosti slubene propagande, maja 1993, ksenofobija je uoena kod 76% stanovnitva, dok je prethodni prosek bio 10-15%." /prevod s engleskog/ U anketi Instituta za psihologiju Univerziteta u Beogradu sprovedenoj 1993. godine, istraiva je ustanovio da postoji veliko neprijateljstvo u odnosu na Hrvate (89%), u odnosu na Albance i Muslimane (85%) kao i prema nacionalnim manjinama u Srbiji,115 to je bilo u izrazitoj suprotnosti sa rezultatima dobijenim u uslovima normalnog okvira, u periodu koji je prethodio krizi, 1990. godine.
114 115
Citirano kod Goatija, Elections, 200, str. 78. Sociologija 34 (1) januar/mart, 1997.
528
529
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Krizni diskurs iz masovnih medija koji su podsticale nacionalistike voe i intelektualci naao je odjeka meu obinim ljudima, i oni su bili navedeni da deluju. Jedna ena dobrovoljac u borbenoj uniformi intervjuisana je kada je ulazila u autobus kako bi uestvovala u borbama u Vukovaru116 1991. godine. Novinar na video snimku: "Ovo je malo neuobiajeno, devojka pa na front. Jel' jeste ili nije? Kako ti gleda na to?" ena dobrovoljac: "Mislim da nije i da treba svi da se odazovemo ovom pozivu ... I ja sam majka dvoje maloletne dece ... kad gledam televiziju vidim ta se radi i elim da pomognem, i vredi rtvovati za ovu nau Srbiju svoj ivot". Mladi srpski vojnik u svojoj kasarni pria amerikom izvetau: "Muslimani su nas proterali s Kosova svojim polnim organima ... isto to ele da urade ovde [u Bosni] ... kako se razmnoavaju, potrebno im je prostora. Uskoro ete to osetiti drugde u Evropi."117 /prevod s engleskog/ Peter Maas,118 jedan drugi novinar, upitao je jedan brani par, srpske izbeglice, zato su pobegli iz sela. Njihov odgovor: Muslimani su planirali da preuzmu vlast, sainjen je spisak imena, srpske ene trebalo je da se dodele muslimanskim haremima nakon to mukarci budu ubijeni. To su uli preko radija. Plan je razotkrila srpska vojska. Novinar pita: "Da li vam je iko od Muslimana u selu ikada naneo neko zlo?" Oni odgovaraju: "A ne, nai odnosi s Muslimanima su oduvek bili dobri, oni su bili dobri ljudi." /prevod s engleskog/ U svesti srpskog branog para, krizni okvir je zasenio normalni okvir. Ono to su u mirnim uslovima bili u potpunosti neverovatni dogaaji mlade ene koje postaju seksualni robovi u haremima kako bi raale janiare - u kriznom okviru postaju uverljive prie etnike dominacije i unitenja. Reimski mediji su izneli veliku koliinu dezinformacija i neistina, to je bilo ubedljivo za veliki deo srpske javnosti. Institut za politike studije u Beogradu sproveo je anketu meu 1.380 ispitanika u Srbiji jula 1992. godine u okviru koje su traeni odgovori na sledea pitanja vezana za opsadu Sarajeva: "Ko je granatirao Sarajevo sa okolnih brda tokom maja i juna? Odgovor: Muslimani i/ili Hrvati 38,4%, Ne znam 22,5%, Srpske snage 20,5%. U vreme kada su srpske snage kontrolisale sva brda oko Sarajeva a njihova artiljerija redovno granatirala grad, uobiajeni izvetaji na TV Beograd bili su da "opsadu Sarajeva sprovode Muslimani, a ne Srbi" i "Srbi tite sopstvena brda oko grada". Televizija bosanskih Srba na Palama
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija istovremeno tvrdila je da "Muslimani granatiraju sami sebe".119 /prevod s engleskog/ Izvetavanje o ratu je postalo rtva tih istki i cenzure. Hiram Johnson, senator iz Kalifornije, rekao je 1917. godine; "U ratu, istina je prva rtva".120 /prevod s engleskog/ Vlado Mare, novinar RTS, pokuao je da izvetava o ratu u Hrvatskoj sa obe strane i pored vojnih i civilnih prepreka. U Pakracu, kada je uspeo da od eeljevih etnika dobije opis "njihovog metoda ubijanja", srpska TV nije prikazala njegov film.121 Dok su Srbi u Bosni 1992. godine proterivali i ubijali, beogradska TV je prikazivala "iznuena priznanja" od strane nesrba koji su okriviljavali sami sebe za antisrpske aktivnosti, koje su koristili za opravdavanje srpskih napada.122 Analitiar medija Milan Miloevi123 pie da je "...u Srbiji i Hrvatskoj televizija fabrikovala i besramno irila prie o ratnim zloinima". /prevod s engleskog/ Tipine su bile prie o lanim zverstvima tokom opsade Vukovara. Novembra 1991. Reuters je citirao nezavisnog jugoslovenskog fotografa Gorana Mikia koji je izjavio za TV Beograd da je video i izbrojao tela 41 deteta masakriranih u jednoj osnovnoj koli i da su ih jugoslovenski vojnici identifikovali kao tela srpske dece koju su ubili hrvatski vojnici. Dan kasnije, Miki je priznao da nije ni video ni izbrojao nikakva tela. Pria je bila izmiljena. Reuters je narednog dana povukao priu, ali je 22. novembra Politika tvrdila da su ustae prikrile dokaze o masakru.124 U jo jednoj izmiljenoj prii iz Vukovara, novinar TV Beograd koji je izvetavao o borbama pokazao je na svoju ruku: "U ruci drim nekoliko zlatnih zuba za koje su mi rekli da su noem izvueni iz jo uvek ivih ljudi, koje su oni [Hrvati] ubili." /prevod s engleskog/ Jedan stariji ovek, koji je rekao da lino nije bio svedok zverstava, izjavio je pred kamerama: "klali su, kopali su oi, deci su odsecali prste. U tiganjima, na osloboenoj teritoriji, pronali smo decu koju su hteli da peku...ranjenici su rasereeni."125 /prevod s engleskog/ Lane prie o zverstvima u srpskim medijima, kao recimo o deci koja su bacana kao hrana ivotinjama u sarajevskom zoolokom vrtu
119 Mark Thompson, Forging War. The Media in Serbia, Croatia and BosniaHercegovina, 1994, str. 126. 120 Citirano kod Carruthers, Media at War, 2000, str. 9. 121 Thompson, Forging War, 1994, str. 100. 122 Thompson, Forging War, 1994, str. 254. 123 "The Media Wars 1987-1997", kod Jasmine Udoviki i Jamesa Ridgewayja, urednici, Burn This House Down: the Making and Unmaking of Yugoslavia, 1997, str. 119. 124 Kurspahi, Prime Time Crime, 2003, str. 77-78. 125 Lazar Lali: "Images and Words of Hate: Vukovar 1991", ARHITEL 1995.
116 117 118
V000-3845. Roger Cohen, Hearts Grown Brutal, 1998, str. 434. Love Thy Neighbor. A Story of War, 1995, str. 113.
530
531
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija od strane Muslimana, bile su takoe uobiajene tokom graanskog rata u Bosni.126 Prema Goatiju,127 "stroga selekcija informacija o graanskom ratu u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj stvorila je jednu vrstu virtuelne politike realnosti, svet fikcije koju su mnogi graani videli kao realniji nego to je realni svet ...Veina stanovnitva, liena alternativnih izvora informacija, prihvatila je stalno ponavljanje slubenih izjava kao istinu". Viktimizacija, genocid, silovanje, zverstva i pretnje srpstvu su snani i emocijom nabijeni apeli. Politike i intelektualne voe su neprekidno govorile o njima. Masovni mediji su bili prepuni njih. Za mnoge ljude, ukljuen je krizni okvir. Pretnje, strah i krizni okvir pruili su priliku nacionalistima da mobiliu veliko birako telo, dobiju izbore, napadnu umerenjake i organizuju agresivne akcije protiv drugih etnikih grupa. Poreenjem kraja komunistikih reima u zemljama Istone Evrope i Srbiji ne vidi se u kojoj je meri dominantni nacionalistiki krizni okvir u Srbiji spreio tranziciju u liberalni demokratski poredak.128 U Poljskoj, ehoslovakoj i Maarskoj, masovne demonstracije, trajkovi i protesti su izvrili pritisak na komunistike reime da pristanu na demokratske izbore 1989-90, na kojima su se komunistike partije rekonstituisale u demokratske socijalistike partije. Budui da nije bilo nacionalnog pitanja, antikomunistika opozicija je ostvarila veliku pobedu: Solidarnost u Poljskoj osvojila je svako mesto u parlamentu za koje se kandidovala 1989. godine; stranke koje su nasledile maarsku komunistiku partiju dobile su samo 13% glasova na prvim slobodnim izborima 1990. godine; u ehoslovakoj, Graanski forum i stranke u savezu s njim potukli su stranku koja je nasledila komunistiku partiju. Na svakim od ovih izbora bitka se vodila oko pitanja promene socijalizma u trinu ekonomiju i demokratizacije svih institucija. U poreenju s tim, u Srbiji su nacionalno pitanje i krizni okvir odneli prevagu nad svim drugim pitanjima nakon 1989. godine. Prema Aleksi ilasu:129 "Jugoslovenska verzija kraja komunizma razlikovala se od onoga u zemljama Istone Evrope. Kao i u brojnim drugim prilikama u istoriji Junih Slovena, nacionalno pitanje je zasenilo sva druga. Kao i drugde u Istonoj Evropi, protivnici reima zahtevali su uvoenje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija liberalnih demokratskih institucija. Meutim, ispostavilo se da se glavni sukob vodio izmeu razliitih nacionalnih grupa, a ne izmeu komunista i njihovih protivnika". U Srbiji, Savez komunista uspeno se reprogramirao pod Miloevievim rukovodstvom u nacionalistiku stranku (SPS), sa jednom jo izrazitije ultra-nacionalnom strankom desnice koju je predvodio eelj (SRS). Stranke liberalne i socijaldemokratske opozicije poetkom devedesetih godina DS, DEMOS, koalicija Zajedno, i dr. dobijale su na raznim izborima u Srbiji samo 20-30% glasova. tavie, srpska opozicija je prihvatila okvir nacionalistike krize, mada umerenije i iznijansiranije nego to je to bio sluaj sa SPS i SRS. Analiza stranakih slogana DEPOS-a oktobra i decembra 1992. godine (pred predsednike i skuptinske izbore) pokazuje da su njihovi nacionalistiki slogani bili dva puta ei nego oni koji su se bavili drutveno-ekonomskim pitanjima.130 Anketa na uzorku graana Srbije (bez Kosova) koju je obavio Institut za drutvene nauke oktobra 1992, godine pitala je da li granice izmeu jugoslovenskih republika treba priznati kao meunarodne. To je bilo kljuno pitanje u diskursu o nacionalizmu tokom izborne kampanje, a potvrdan odgovor signalizirao je antinacionalistiki stav (saglasnost sa stavom UN i drugih drava o priznavanju Hrvatske i Bosne kao legitimnih drava-naslednica u Jugoslaviji). Meu glasaima koji su glasali za DEPOS, njih 28,1 % je odgovorilo potvrdno, u poreenju sa 18,3% onih koji su podravali SPS i 21,4% onih koji su bili za SRS. U sutini, nacionalistiki odgovor je bio dominantan u svim grupama stanovnitva. Oni koji su glasali za DEPOS su uglavnom bili mlai, obrazovani, urbani, slubenici i strunjaci, dok su za SPS i SRS glasali uglavnom penzioneri, stariji, radnici, ljudi nieg obrazovnog nivoa, nastanjeni u selima i manjim gradovima. Politike stranke i voe, s nekoliko manjih izuzetaka, su se listom priklonile dominantnom srpskom nacionalistikom okviru. Tokom tih godina srpska opozicija organizovala je velike proteste i demonstracije traei politiku reformu, pristup medijima i protiv reimske kontrole dravnih medija, posebno televizije, protiv izbornih prevara i za demokratske reforme, pokreui praktino ista pitanja s kojima se komunistikim reimima masovno suprotstavila opozicija u Istonoj Evropi. Najvee demonstracije protiv reimske kontrole dravnih medija su odrane u Beogradu marta 1991. godine; marta i sredinom juna 1992. organizovane su uz zahteve za politiku reformu, a od decembra 1996. do januara 1997. protiv izbornih prevara. Danima (ak i nedeljama tokom zime 96/98) dve stotine hiljada demonstranata obino je ilo ulicama grada
130
Lazar Lali, Three years in TV Srbija, Belgrade, 1995, str. 106-07. Elections, 2000, str. 120. Anthony Oberschall "Protest Demonstrations and the End of Communist Regimes in 1989", u Research in Social Movement, Conflict and Change, (17), 1994. 129 Fear Thy Neighbor, 1995, str. 91.
126 127 128
Goati, Elections, 2000, str. 70-1.
532
533
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija iznosei svoje zahteve. Bili su delimino uspeni. Nakon marta 1991, reim je ostavio izvestan prostor za nezavisne medije. Reim je 1992. godine prihvatio nove izbore koji su zakazani za decembar. Godine 1997. reim je priznao izbornu pobedu opozicije na osporavanim lokalnim izborima. Demokratska opozicija je bila aktivna na izborima i suprotstavljala se reimu na nekonvencionalan nain po pitanjima demokratije. Imala je optu podrku, hrabrosti i dovoljno snage za ostvarivanje ogranienih ciljeva. Meutim, reim nije osporavan po pitanju srpskog nacionalizma.131 Predrasude i pristrasnosti u srpskim masovnim medijima Milan Miloevi132 pokazuje kako su finansiranje, rukovoenje i sadraj televizije sve vie kontrolisani od strane republikih politiara koji su je koristili da bi podsticali nacionalizam na raun jugoslovenskog jedinstva. Yutel, glas poslednjeg jugoslovenskog premijera (Ante Markovi) u odbranu jugoslovenskog jedinstva, o ijim govorima nije izvetavano na republikoj televiziji, prikazivan u 01:00 02:00 asova, u sred noi, na drugom kanalu republikih televizija. ak je i kulturni program stavljen pod nacionalistiku kontrolu. Urednici muzikih programa otputani su sa Radio Beograda zato to su putali vie slovenake ili hrvatske nego srpske muzike, a generalni direktor Radio Srbije podelio je svoje radnike na "pouzdane Srbe" i "loe" Srbe. Veoma brzo, nepoeljni novinari i medijski profesionalci su se nali pod pritiskom da januara 1993. godine odu s posla. Kada je aprila 1992. godine izbio trajk na drugom programu (kulturni i muziki program) Radio Beograda radi protesta protiv politike kontrole kulturnog programa, eelj je odrao konferenciju za tampu u udarnom terminu televizije i izneo je spisak novinara radija i TV koje je eleo da eliminie zbog njihovog nedostatka patriotizma i poslunosti politikim gospodarima. Na kraju je veina njih poslata na "prinudni odmor" ili je marginalizovana.133 Mark Tompson134 pie da su se 1993, prilikom jedne druge istke, novinari i osoblje se oduprli pritisku, ali su bili ikanirani, davani su im nii poslovi, slati su na odmor, zabranjivan im je ulaz u zgradu TV i otputani su: na kraju je 200 novinara i hiljadu
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija slubenika uklonjeno. Zbog masovnih protesta u Beogradu, reim je dozvolio da preive odreeni opozicioni mediji s ogranienim sredstvima, tiraom, gledaocima i sluaocima. Poao je od pretpostavke da je kontrola dravne TV i tri najvea dnevna lista dovoljna za njegove svrhe. I pored toga, Studio B i drugi nezavisni mediji su bili pod pritiskom i na meti napada.135 Do 1995. godine, nezavisni mediji su uglavnom bili ogranieni na Beograd. Zbog toga su do veine Srba stizale pristrasne i iskrivljene vesti, ispunjene neistinama. Zbog istki u medijima i podsticanja patriotskog novinarstva, jedna studija iz 1994. godine o medijskom izvetavanju sa nedavno odranih izbora136 ustanovila je da je reimska stranka SPS bila zastupljena sa 227 minuta izvetavanja na redovnim vestima RTS (televizijski informativni program), u poreenju s 58 minuta za sve druge stranke, i to veim delom u "izbornoj hronici", a ne u nacionalnom dnevnom informativnom programu. Istraivanjem koje je obavio beogradski Institut za politike studije137 ustanovljeno je da RTS u uoj Srbiji prati 2,5 miliona gledalaca, u Vojvodini 800.000 gledalaca, tj. gotovo 70% odraslih osoba, dok 30% nikada ne ita dnevnu tampu, a 26% samo povremeno. Politika, koja je podravala reim, imala je tira od 200.000 primeraka u poreenju s nezavisnom Borbom, s tiraom od 30.000 primeraka (to je dovedeno u pitanje zatvaranjem 1994. godine). U izvetaju je zakljueno da Miloeviev reim kontrolie 90% prodora masovnih medija, tj. 90% informacija o odnosima u drutvu i vesti koje su pristizale u javnost plasiralo se preko reimskih medija.138 Reim je koristio svoju kontrolu dravnih medija za pobedu na izborima. Na primer, za predsednike izbore u Srbiji 20. decembra 1992. godine, RTS je tokom poslednje tri nedelje u udarnom veernjem informativnom programu pozitivno predstavila Miloevia 17 puta, neutralno 4 puta, a negativno nula puta, za razliku od suparnikog predsednikog kandidata Pania sa 7 pozitivnih, 8 neutralnih i 17 negativnih izvetaja. Prema Goatiju139 "zvanini mediji su sistematski iznosili iskrivljenu sliku politikog reformskog programa Milana Pania pod izgovorom da je on kompromituje nezavisnost i dostojanstvo zemlje u korist stranih sila, pre svega SAD". /prevod s engleskog/
131 Goati, Elections, 2000, str. 51-2, 60, 90, 123; Monnesland, Land Ohne Wiedekehr, 1997, poglavlja 10-13. 132 "The Media Wars: 1987-1997", kod Udoviki i Ridgeway, Burn This House Down, 1997. 133 C. Humblot "Resistence et purges", Le Monde, 24. juli 1993. godine, str. 4. 134 Forging War, 1994, str. 93.
135 Eric Gordy, The Culture of Power in Serbia: Nationalism and the Destruction of Alternatives, 1999. 136 Mazowiecki, Special Report, 1994, paragraf 117. 137 Kurspahi, Prime Time Crime, 2003, str. 56. 138 Kurspahi, Prime Time Crime, 2003, str. 41-42. 139 Elections, 2000, str. 101, 109.
534
535
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Kontrola masovnih medija bila je fizika i prisilna na teritoriji Bosne gde su Srbi imali veinu. Prvog avgusta 1991. godine, osam meseci pre poetka rata u Bosni i Hercegovini, pripadnici srpskih paravojnih jedinica, podrani od strane jugoslovenske vojske, zauzeli su predajnik na Kozari, a ubrzo nakon toga i druge predajnike. Preseen je signal TV Sarajevo, a bosanski Srbi i drugi koji su tu iveli bili su izloeni iskljuivo TV Beograd.140 Ubeivanje srpskih glasaa putem masovnih medija Procenu efekata propagande putem masovnih medija na srpsko birako telo mogue je napraviti poreenjem rezultata izbora stranke i kandidata koji su imali pristup masovnim medijima i njihovu podrku s onima koji nisu, uz kontrolu drugih promenljivih veliina kao to je demografska struktura pristalica stranke. Studije ukazuju da je u Srbiji bilo od 2,5 do 2,8 miliona glasaa koji su bili veoma nacionalistiki orijentisani, zavisno od broja biraa koji bi izali na izbore, a koji su svoje glasove rasporeivali na SPS, SRS i neke manje saveznike partije. U poreenju s drugim strankama u Srbiji, jezgro tih glasaa bili su starili i/ili penzioneri, glasai iz ruralnih sredina, radnici i graani nieg obrazovnog nivoa.141 Na izborima za Narodnu skuptinu Srbije 20. decembra 1992. godine, kada su SPS i SRS bili u koalicionoj vladi, kada je SRS imao pristup medijima i kada je o njemu izvetavano u pozitivnom svetlu, SPS je dobio 1.359.000 (zaokrueno) glasova u poreenju sa 1.067.000 koliko je dobio SRS. Sredinom 1993. godine, te dve stranke su postale protivnici oko prihvatanja Plana Vance-Owen za Bosnu, a SRS je podneo zahtev da se glasa o nepoverenju vladi SPS. To je dovelo do novih izbora za Narodnu skuptinu Srbije, 13. decembra 1993. godine. Tokom izborne kampanje 1993. godine, SRS i njen voa Vojislav eelj su predstavljeni u izuzetno negativnom svetlu u reimskim medijima. Na primer, Borba (28. septembar 1993) je optuila eelja za "...izuzetno primitivni ovinizam", "stvaranje ratnohukake atmosfere", /prevod s engleskog/ dok su poslanici SRS optueni za "izdaju" i "politiki avanturizam koji ukljuuje krivine radnje"./prevod s engleskog/ Rezultat izbora 1993. godine bio je 1.576.000 glasova za SPS a 595.000 glasova za SRS, gubitak od 472.000 ili 44% glasova u odnosu na one koje je SRS imao 1992. godine. Dalja analiza je pokazala da je gubitak SRS bio prvo i pre svega uzrokovan zaokretom izuzetno
140 141
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nacionalistiki orijentisanih glasaa sa SRS na SPS.142 Gubitak podrke glasaa eelju i SRS je mera uticaja masovnih medija na glasae, tj. razlika u okviru istog glasakog tela koja je odraz podrke ili protivljenja masovnih medija. Jo jedna mera ubeivanja glasaa putem medijske propagande je razlika u rezultatima predsednikih izbora u Srbiji 5. oktobra 1997. i predsednikih izbora 21. decembra 1997, nakon samo deset nedelja. U oktobru, eelj je dobio 1.734.000 glasova u odnosu na 1.475.000 koliko je dobio Zoran Lili. Mediji pod dravnom kontrolom su bili stranaki neopredeljeni. U decembru, Milan Milutinovi, kandidat reima koji je imao povlaen tretman u medijima, dobio je 2.182.000 glasova u odnosu na eeljevih 1.384.000, to je predstavljalo gubitak od 350.000 ili 20% glasova u odnosu na oktobar. Analiza sadraja izvetavanja RTS o izbornoj kampanji tokom poslednje nedelje pokazala je da je Milutinoviu posveeno 81% vremena rezervisanog za predsednike kandidate, u poreenju sa eeljevih 19%. Dok Milutinovi gotovo nikada nije predstavljen u negativnom kontekstu, protiv eelja je voena negativna i diskvalifikujua medijska kampanja.143 Imajui u vidu ta dva sluaja, pristup i pozitivno izvetavanje u dravnim masovnim medijima znaili su razliku od 20% do 40% nacionalistikih glasova, to je odluujua prednost (ili minus) za politikog vou ili stranku. 6. Zakljuak 1. Prvi deo koji se bavi "objanjenjem kolektivnog nasilja" rezimira saznanja drutvenih nauka o tome kako se obini ljudi podstiu da podravaju kolektivno etniko nasilje i da uestvuju u kolektivnom etnikom nasilju pod odreenim uslovima, mada obino odravaju kooperativne odnose sa drugim etnikim grupama. Ti uslovi su prisutni kada postoje sporna pitanja meu njima, kada njihove politike voe zagovaraju neprijateljstvo i agresiju u reavanju etnikih sukoba i kada poruke pretnji i mrnje u masovnim medijima pojaavaju pretnju grupi, podstiu neprijateljstvo prema protivnicima i opravdavaju kolektivno nasilje protiv njih kao reenje otvorenih pitanja. 2. Drugi deo koji se bavi tehnikama i uticajima propagande putem masovnih medija dokumentuje da se politike voe, medijski profesionalci i naunici koji s ebave drutvenim naukama slau da su propaganda putem
142 143
Kurspahi, Prime Time Crime, 2003, str. str. 98. Goati, Elections, 2000, str. 57-8, 70-1, 78.
Goati, Elections, 2000, str. str. 99-112, i Dodatak. Goati, Elections, 2000, str. 135 i Dodatak.
536
537
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija masovnih medija i opravdavanje nasilja pripremili javnost u bivoj Jugoslaviji za nasilje i rat kao Medij za razreavanje otvorenih pitanja. Teorija i izuavanje ubeivanja putem masovnih medija ukazuju na to da javnost objanjava drutvene odnose putem kognitivnog okvira koji utvruje istinitost percepcija, verovanja, miljenja, pristupa i normi delovanja. Poruke pretnje u masovnim medijima su posebno efikasne prilikom promene kognitivnog okvira javnosti s miroljubivih meugrupnih odnosa u krizni okvir koji opravdava prisilu i nasilje. Veliki izbor drugih propagandnih tehnika, od neistina do negativnog stereotipiziranja, dodatno potpomae i ubrzava promenu kognitivnog okvira javnosti. 3. Trei deo posveen nacionalistikoj propagandi i srpskim masovnim medijima dokumentuje kako su poruke o pretnjama Srbima, zasnovane na preuveliavanju i otvorenim neistinama, aktivirale krizni okvir u srpskoj javnosti. 4. etvrti deo zasniva se na analizi sadraja eeljeve nacionalistike propagande putem masovnih medija u periodu 1990-1994. u vezi s odnosima Srba i nesrba. Tu se dokumentuje njegovo intenzivno korienje viktimizacije i poruka pretnji kada se obraao srpskoj javnosti, njegovo zagovaranje prisile i nasilja, njegovo odbacivanje kompromisa, njegovo odbacivanje bilo kakve odgovornosti Srba za nasilje i rat, njegovo opravdavanje nasilja od strane Srba kao samoodbrane i odmazde, njegovo protivljenje nenasilnom reavanju sukoba i podsticanje ksenofobinog srpskog nacionalizma i kriznog okvira u etnikim odnosima na tetu pomirljivijih ustavnih reenja. 5. Peti deo dokumentuje, na osnovu anketa srpske javnosti, izbornog ponaanja i svedoenja obinih ljudi, kako je srpska javnost velikim delom bila ogrezla u ksenofobinu nacionalistiku propagandu koju su podsticali eelj i drugi nacionalisti, verovala joj i glasala za nacionalistike voe i stranke. 7. Citati [U oznaava univerzitet, P tampu; prevode sa srpskog i hrvatskog uradila je Biljana Belamari; prevode sa nemakog i francuskog uradio je Anthony Oberschall] Altherr, Marco "statement" www.internews.org/mediainconflict Anderson, Benedict 1991 Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism London, Verso
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Anzulovic, Branimir 1999 Heavenly Serbia New York, New York UP Atran, Scott 2003 "The Surprises of Suicide Terrorism" DISCOVER 24 (10) October Bandura, Albert 2004 "The role of selective moral disengagement in terrorism and counterterrorism" Stanford University Psychology Dept. Barry, Brian 1999 "Statism and Nationalism: a Cosmopolitan Critique" in Ian Shapiro and Lea Brilmayer eds. Global Justice New York, New York UP Blagojevic, Marina 1998 "Der Exodus aus dem Kosovo. Ein Serbisches Trauma im Propagandakrieg" in Bremer et al. Serbiens Weg in den Krieg Bogosavljevic, Srdjan 1998 "Der Unaufgeklarte Genozid" in Bremer et al. Serbiens Weg in den Krieg Brass, Paul 2003 The Production of Hindu-Moslem Violence in Contemporary India, Seattle, Univ.of Washington Press Brown, J.A.L. 1963 Techniques of Persuasion Baltimore Penguin Bremer, Thomas et al. 1998 Serbiens Weg in den Krieg Berlin Berlin Verlag Brogan, Patrick 1998 World Conflicts Lanham MD Scarecrow press Brueilly, John 1993 Nationalism and the State Chicago Chicago UP Browning, Christopher 1992 Ordinary Men. Reserve Batallion 101 and the Final Solution in Poland New York Harper Collins Brundage, W. Fitzhugh 1993 Lynching in the New South Urbana, U. of Illinois P Bugajski, Janusz 1996 "Balkan Myths and Bosnian Massacres" in R.G.C. Thomas and H.R. Friman ur. The South Slav Conflict. History. Religion. Ethnicity, and Nationalism. New York, Garland Carnegie Endowment for International Peace 1914 Report of the Commission to Inquire into the Cause and Conduct of the Balkan Wars Washington, D.C. Carruthers, Susan 2000 The Media Wars New York St. Martin's Press Cohen, Roger, 1998 Hearts Grown Brutal New York Norton Cole, Robert ed. 1998 The Encyclopedia of Propaganda Armonk NY Sharpe Connor, Walker 1978 "A Nation is a Nation, is a State, is an Ethnic Group..." Ethnic and Racial Studies 1 (4)pp.379-88 Denitch, Bogdan 1996 Ethnic Nationalism Minneapolis Minnesota UP Derrienic, Jean Paul 2002 Les Guerres Civiles Paris Presses de Sciences Po Des Forges, Allison 1999 Leave None to Tell the Story New York Human Rights Watch
538
539
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija De Sola Pool, Ithiel 1973 Handbook of Communications Chicago Rand McNally Djilas, Aleksa, 1995 "Fear Thy Neighbor: the Breakup of Yugoslavia" in Charles Kupchan ed. Nationalism and Nationalities in the New Europe. Ithaca, Cornell UP Epstein, Jason 2004 "Mystery in the Heartland" New York Review of Books 51(15) Oct. 7 Frohart, Mark and Jonathan Temin, 2003 The Use and Abuse of Media in Vulnerable Societies Washington D.C. United States Institute of Peace Gamson, William and Andre Modigliani 1987 "The Changing Culture of Affirmative Action" Research in Political Sociology (3) Gellner, Ernest 1983 Nations and Nationalism Ithaca NY Cornell UP Glenny, Misha 1992 The Fall of Yugoslavia London Penguin Glenny, Misha 1995 "The Birth of a Nation" New York Review of Books, November 16 Goati, Vladimir 2000 Elections in FRY from 1990 to 1998 Belgrade CeSID Gordy, Eric 1999 The Culture of Power in Serbia: Nationalism and the Destruction of Alternatives University Park Perm State UP Gottlieb, Gideon 1993 Nations against States New York Council on Foreign Relations Gutman, Roy and David Rieff eds. 1999 Crimes of War New York Norton Havel, Vaclav 1991 "Home" in New York Review of Books Dec. 5 Hina News Service 4/21/05 "60th anniversary of Jasenovac death camp's victims to be marked on Sunday." Horowitz, Donald 1985 Ethnic Groups in Conflict Berkeley U. of California P Horowitz, Donald 2001 The Deadly Ethnic Riot Berkeley U of California P Hovland, Carl et al 1963 Communication and Persuasion New Haven Yale UP Kakar, Sudhir 1996 The Colors of Violence Chicago Chicago UP Katz, Elihu and Paul Lazarsfeld 1955 Personal Influence Glencoe IL Free Press Kaufman, Stuart 2001 Modern Hatreds, The Symbolic Politics of Ethnic Wars Ithaca NY Cornell UP Krivosic, Stjepan 1990 Stanovnistvo Dubrovnika i demografske promjene u prolosti Dubrovnik Kurspahic, Kemal Prime Time Crime. Balkan Media in War and Peace Washington D.C. United States Institute of Peace Lake, David and Donald Rothchild eds. 1996 The International Spread of Ethnic Conflict Princeton Princeton UP Lalic, Lazar 1995 "Images and Words of Hate: Vukovar 1991" ARHITEL
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Lalic, Lazar 1995 Three Years in TV Serbia Belgrade Independent Media Union Lasswell, Harold 1934 "Propaganda" Encyclopedia of the Social Sciences New York Macmillan Lederer, Ivo 1963 Yugoslavia at the Paris Peace Conference New Haven Yale UP Lindblom, Charles, 1990 Inquiry and Change New Haven Yale UP Maas, Peter 1995 Love Thy Neighbor. A Story of War New York Knopf Malcolm, Noel 1998 Kosovo. A Short History New York New York UP Mann, Michael 2005 The Dark Side of Democracy. Explaining Ethnic Cleansing Cambridge, Cambridge U.P. Markovic, Mira 1996 Answers Kinston Canada Quarry Press Markovic, Zoran 1998 "Die Nation: Opfer und Rache" in Bremer et al. Serbiens Weg in den Krieg Mazowiecki, Tadeusz, 1994 Special Report on the Media United Nations E/CN.4/1995/54 Milosevic, Milan 1997 "The Media Wars 1987-1997" in Jasmina Udovicki and James Ridgeway, Burn This House Down: the Making and Unmaking of Yugoslavia Durham Duke UP Monnesland, Svend 1997 Land ohne Wiederkehr Klagenfurt Wieser Monty, Marshall and Ted Robert Gurr 2003 Peace and Conflict 2003 College Park MD U.of Maryland, Center for International Development and Conflict Management Mutz, Diana 1998 Impersonal Influence New York Cambridge UP Oberschall, Anthony 2000 "The Manipulation of Ethnicity: from Ethnic Cooperation to Violence and War in Yugoslavia" Ethnic and Racial Studies 23 (6) Oberschall, Anthony 1994 "Protest Demonstrations and the End of Communist Regimes in 1989" in Research in Social Movements. Conflict and Change 17 Park, Robert E. 1967 On Social Control and Collective Behavior Chicago, Chicago U.P. Popovic, Srdja et al. 1990 Kosovski vor: dreiti ili sei [Kosovo knot: untie it or cut it] Belgrade Biblioteka Kronos Pratkanis, Anthony and Eliot Aronson 2001 The Art of Propaganda. The Everyday Use and Abuse of Persuasion New York Freeman Prunier, Gerard 1997 Histoire d'un Genocide Paris Dajorno
540
541
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Reljic, Dusan 1998 Killing Screens. Medien in Zeiten von Konflikten Dusseldorf Droste Renan, Ernest 1996 [1882] "Qu'est ce qu'une Nation ?" in Geoff Eley and R.G. Suny eds. Becoming National. A Reader New York Oxford UP Sageman, Marc 2003 "Statement to the National Commission on Terrorist Attacks upon the United States" www.Globalsecuritv.org/securitvflibrarv/congress/911 commission Sekelj, Laslo 1993 Yugoslavia. The Process of Disintegration Boulder CO Social Science Monographs Serbian Radical Party 1991 Manifesto 23 Feb. 1991 Velika Srbija no.9 1991 eelj, Vojislav 1991-2001 Collected Works Vols. 1-44 Belgrade, i neobeleeni tomovi sa diska UN br. 1304040A Shea, John 1997 Macedonia and Greece. The Struggle to Define a Balkan Nation Jefferson NC McFarland Sisk, Timothy 1996 Power Sharing and International Mediation in Ethnic Conflicts Washington D.C. Unites States Institute of Peace Slapsak, Svetlana 1994 Ogledi o bezbriznosti - srpski intelektualci, nacionalizam i iugoslovenski rat [Studies in Lightheartedness - Serb intellectuals, nationalism and the Yugoslav war] Belgrade Radio B92 Smith, Anthony 2003 Chosen People Oxford Oxford UP Simi, Predrag 1994 "Yugoslavia: Media in Violence" RFE/RE Research Institute Reports Munchen Sociologiia 1997 vol. 34 (1) Jan/Mar. Snyder, Jack 2000 From Voting to Violence New York Norton Staub, Ervin 1989 The Roots of Evil. The Origins of Genocide and Other Group Violence New York Cambridge UP Stern, Jessica, 2003 Terror in the Name of God, Why Religious Militants Kill New York Harper Collins Thompson, Mark 1994 Forging War. The Media in Serbia. Croatia and BosniaHercegovina Avon Bath press Toennies, Ferdinand 1912 Kritik der Offentlichen Meinung Leipzig Tolnay, Stuart and E.M. Beck 1995 A Festival of Violence Urbana U of Illinois United Nations 1994 Final Report of the UN Commission of Experts S/l 994/674 United Nations, Commission on Human Rights 1994 "Report on the situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia. Sixth periodic report" 21 Feb. E/CN.4/1994/110 U.S. Helsinki Watch Committee 1990 Yugoslavia: Crisis in Kosovo New York Human Rights Watch
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Varady, Tibor 1997 "Minorities, majorities, law and ethnicity: reflections on the Yugoslav case" Human Rights Quarterly 19. pp. 9-54 Varshney, Ashutosh 2002 Ethnic Conflict and Civil Life New Haven Yale UP Veljanovski, Rade 1998 "Die Wende in den elektronischen Medien" in Bremer et al, Serbiens Weg in denKrieg Vranic, Seada 1996 Breaking the Wall of Silence Zagreb Biblioteka Elektra Waller, James 2002 Becoming Evil Oxford Oxford UP Weber, Max 1956 [1921] "Ethnische Gemeinschaftsbeziehungen" in Wirtschaft und Gesellschaft vol.1 part2, chap.4 Tubingen Mohr Wright, Charles 1959 Mass Communications New York Random House Woodward, Susan 1995 Balkan Tragedy Washington D.C. Brookings Yugoslav Survey 1990 (no.l) "Public Opinion Survey on the Federal Executive Council's Social and Economic reforms, 31 March 1990" * * *
DODATAK 1 Objanjenje kolektivnog nasilja Linovanje Na jugu SAD, u 10 drava, u periodu od 1880. do 1930. godine bilo je otprilike 2.800 sluajeva linovanja; u 88% sluajeva rtve su bili crnci a poinioci belci. Crnci su linovani zbog navodnih zloina: 68% zbog ubistva ili seksualnog delikta, 32% zbog manjih prekraja. Linovanje je esto bilo javni dogaaj: masa bi se sakupila u zgradi suda i zatvora malog grada, neki mukarci bi upali u zatvor, izveli bi crnog zatvorenika i obesili rtvu o oblinje drvo, ponekad uz muenje i sakaenje. Poinioci bi bili poznati. Ponekad bi prisustvovali ene i deca. Posmatrae bi fotografisali kako ponosno stoje pored obeenog tela rtve. Bela zajednica je podravala linovanje; retko ko se usuivao da istupi protiv njega. Policijski organi su bili brojno znatno slabiji, a ponekad ne bi uradili nita da spree linovanje. Kada bi protiv poinioca bila podignuta optunica, bele porote bi odbijale da ih osude. Za poinioce, to je bio zloin niskog rizika. Neka linovanja izvodile su manje grupe naoruanih ljudi koje bi lovile navodnog crnog poinioca i linovale ga kada bi ga uhvatile. To bi takoe bilo razglaeno. Kako je takva vrsta grupnog nasilja mogla da postoji decenijama uz toliko javne podrke belaca na Jugu?
542
543
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Rasna podela i mrnja izmeu belaca i crnaca bile je stvarna. Konkurencija u monokulturnoj ekonomiji (pamuk) Juga bila je intenzivna. U politici, belci su pokuavali da povrate monopol politike vlasti koji su bili prisiljeni da dele nakon to je ukinuto ropstvo. Rasistika ideologija nadmonosti belaca je polazila od toga da su crnci inferiorni i opasni. Tvrdilo se da pravne norme izvedene iz engleskog common law-a (nevinost dok se ne dokae krivica, suenje pred porotom i dr.) nisu adekvatne da bi se kontrolisali crnci i da je, shodno tome, linovanje (krenje tih normi) moralno opravdano. Crkveni velikodostojnici, izabrani predstavnici i drugi istaknuti belci, svi su podravali nadmonost belaca i javnost koju su inili belci imala je vrst stav. Politike voe eksploatisale su rasnu netrpeljivost i strah od crnaca. Rasistika politika je bila jaa od stalnih pokuaja da se politika redefinie na klasnoj osnovi, gde bi siromani belci i crnci zajedniki postavljali zahteve bogatim belcima koji su vladali i kontrolisali ekonomiju zasnovanu na proizvodnji pamuka. Tajna drutva naoruanih belih suprematista (npr. Ku Klux Klan) organizovana su kako bi zastraivala crnce i umerene belce. Novine (jedini masovni medij toga doba) objavljivale su senzacionalistike prie o crnakim zloinima i irile su strah od crnaca, a na osnovu toga su se dobro prodavale. Novinski izvetaji su za crnake aspiracije prema jednakosti krivili spoljne agitatore. Suprematisti su uspeli. Crnim glasaima je oduzeto pravo glasa, zakonom je nametnuto razdvajanje rasa (segregacija), izazov siromanih belaca junjakoj eliti je preusmeren i Jug je do ezdesetih godina bio jednopartijsko podruje. Linovanje je poelo da nestaje nakon dvadesetih godina iz nekoliko razloga. Migracija crnaca na sever tokom Prvog svetskog rata zabrinula je plantaere pamuka zbog gubitka jeftine radne snage do kojeg je dolo u isto vreme kada su i siromani belci naputali rad na farmama radi odlaska u novonastale predionice pamuka (samo za belce). Ta dva faktora dovela su do smanjivanja konkurencije izmeu belaca i crnaca u proizvodnji pamuka. Politiari i plantaeri su reagovali prelaskom na rasnu politiku koja je podrazumevala manji stepen prisile; uticajne bele ene iz crkvenih organizacija, crkveni velikodostojnici i neke novine osudili su linovanje; poveano je angaovanje policije i krivino gonjenje kako bi se zaustavilo linovanje. Meutim, prevlast belaca i segregacija nisu srueni do pojave nenasilnog pokreta za graanska prava sredinom ezdesetih godina.144
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Javni nemiri u Indiji Do verskih nemira izmeu Indusa i Muslimana u Indiji nazvanih "javnim nemirima" dolazilo je vie puta vie puta u mnogim gradovima kao to su Hyderabad, Ahmedabad i Aligarth, u kojima je ivelo meovito indusko/muslimansko stanovnitvo. Nemiri su obino izazivani prilikom nekog verskog dogaaja, festivala ili procesije, koji su smatrani provokacijom u vreme rastuih politikih i verskih napetosti. Te napetosti su dodatno podstrekivane od strane politikih voa tokom politike kampanje i izbora. Kao to pie Paul Brass:145 "... javni nemiri su nastavak i produetak drutvene politike drugim sredstvima"./prevod s engleskog/ Profesor Paul Wilkinson se slae:146 "Kada uestvuju u tesnim izbornim trkama u urbanim podrujima, indijski politiari raspiruju nasilje i podstiu polarizaciju...To pokazuje sluaj Gujarata iz 2002. godine. Nasilje je podsticano irom Indije kao odgovor na nacionalistike strahove Indusa da e Kongresna stranka dobiti naredne izbore". /prevod s engleskog/ Okida kolektivnog nasilja su verske uvrede, skrnavljenje sakralnih simbola, krenja verskih tabua, tj. javno poniavanje digniteta i verskog identiteta Indusa i/ili Muslimana. Mladii koji se bave bodi bildingom, obueni u rukovanju orujem, zadojeni verskim arom, poznati kao "ratnici", uz podrku prisutne mase, napadaju, pale, pljakaju, unitavaju i ubijaju (to je esto propraeno sakaenjem i zverstvima) nasumice pripadnike druge vere ("nema nevinih") i njihovu imovinu, pri emu lokalna policija nije voljna ili nije u mogunosti da zaustavi nemire, a ponekad se stavlja i na jednu stranu. Poinioci nasilja i posmatrai ne izraavaju ni kajanje ni aljenje. rtve bee iz svojih domova. Unitena naselja kasnije obnavljaju i grade o politiari i trgovci nekretninama uz profit. Sektako ienje i gradska obnova koji proistiu iz nemira stvaraju verski i politiki homogene etvrti u gradu, to pojaava versku i politiku polarizaciju. Kako objasniti te javne nemire? U Indiji postoji stvarna podela i sukob izmeu Indusa i Muslimana, istorijska i kulturna podela koja je dovela do podele britanske Indije na Indiju i Pakistan, uz masovno kolektivno nasilje. Rivalitet i konkurencija se ne manifestuju samo u politici, ve i u tenjama da se ostvari status i dignitet, tj. u kompetitivnoj izgradnji hramova i damija. Ove animozitete, rivalstva i podele stalno aktiviraju politiari. Prema
144 Na osnovu Stuar Tolnay i E. M. Beck, A Festival of Violence,1995, i W. Fitzhugh Brundage, Lynching in the New South, 1993, Urbana, University of Illinois Press.
145 146
The Production of Hindu-Moslem Violence in Contemporary India, 2003, str. 242. Izlaganje na kolokvijumu, Duke University, 15. januar 2004.
544
545
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Brassu,147 "Ne moe se rei... da temelj predrasuda izmeu drutvenih zajednica nema nikakve veze s politikom koja drema neaktivna, ekajui eksploziju. Ti antagonizmi su delimino stvoreni politikom mobilizacijom, pothranjivani u naizgled mirnim periodima, pri emu ih politiki lideri i stranke poteu kada neko emocionalno pitanje ... postane bitno ili se napravi bitnim". /prevod s engleskog/ Pod Nehruom i Indirom Gandi, Kongresna stranka je zastupala sekularni nacionalizam i modernizaciju. Kada je dolo do stagnacije ekonomskog razvoja i kada se pojaala kastinska podela u induskom drutvu, induski nacionalisti su se uspeno suprotstavili Kongresnoj stranci, pozivajui Induse na solidarnost i podvlaei pretnje Iindusima od strane Muslimana (tj. dalje podele, veu stopu nataliteta), dok je kod Muslimana dolo do jaanja islamskog fundamentalizma. Politiki diskurs tokom izbornih kampanja i u masovnim medijima irio je moralna opravdanja za nasilje nad "drugom" zajednicom, uz prie o osvetama za prethodno nanete nepravde, odbranu grupe od pretnji koje opravdavaju preventivne udare, viktimizovanost, odvraanje od izazova postojee situacije ("nauiti ih lekciju") i druge sline moralne i intelektualne racionalizacije.148 Poruka poiniocima nasilja i publici koja posmatra je jasna: razliite norme ponaanja vae u normalnim vremenima i tokom perioda kolektivnog sukoba i nemira. U gradovima (na pr. Lucknow, Surat), gde su politike podele izmeu Indusa i Muslimana manje interne podele meu Indusima po kastinskoj i meu Muslimanima po sektakoj liniji (suniti/iiti), stvaraju mogunosti za meuverske koalicije lokalne indusko-muslimanske politike koalicije i graanska saradnja vrsto se odupiru rastuim napetostima meu zajednicama, tako da u tim gradovima nema nikakvih javnih nemira ili su oni rei i manje intenzivni.149 Javni nemiri nisu samo neizbean rezultat dugotrajne verske netrpeljivosti i sukoba, kao to to tvrde politiari i vlasti, ve proraunati izbor politikih voa u nekim gradovima, ali ne i u drugima, kako bi u svoju korist manipulisali tom netrpeljivou. Politika mobilizacija u svrhu agresivnog i nasilnog ponaanja i zatita poinilaca obezbeuju da kanjivo ponaanje proe bez rizika i uz izostanak odgovornosti. Varshney pie sledee:150 "Bez uea organizovanih
Hindu-Muslim Violence, 2003, str. 242. Sudhir Kakar, The Colors of Violence, 1996, str. 132. Ashutosh Varshney, Ethnic Conflict and Civil Life, 2002. 150 Godina 2002, str. 11.
147 148 149
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bandi izuzetno je mala verovatnoa nemira velikih razmera i desetina i stotina ubistava, a bez zatite koju pruaju politiari, takvi kriminalci ne bi mogli da izbegnu da padnu zakonu aka. " /prevod s engleskog/ Javne nemire zaustavlja energina intervencija policije i organa gonjenja spolja. Genocid u Ruandi Plemena Hutu i Tutsi u Ruandi (kao i susednom Burundiju) delila su isti jezik, veru i kulturu, ali su se razlikovala po ekonomskom statusu i politikoj vlasti. Velika gustina stanovnitva, otra konkurencija za zemlju i retki poloaji na vlasti bili su izvor sukoba. Periodi miroljubive saradnje i meusobnih brakova prekidani su epizodama kolektivnog nasilja, kao to je to bio sluaj tokom perioda tranzicije iz kolonijalnog statusa ka nezavisnosti 1959. godine i poetkom ezdesetih godina, kada su politike promene koje je uvela belgijska kolonijalna administracija poremetile odnose izmeu Hutua i Tutsija. Tada su mnogi Tutsi bili rtve masakara i nasilja, pa su pobegli u progonstvo u susednu Ugandu. Podele i netrpeljivosti su bili stvarni, ali i tradicija saradnje i podele institucija. Godine 1990, 1,3 miliona izbeglica iz plemena Tutsi ivelo je u susednim zemljama. Druga generacija prognanih Tutsija u Ugandi htela je da se vrati u svoju domovinu, organizovala je Patriotski front Ruande (PFR), objavila rat reimu Hutua i izvrila invaziju na severnu Ruandu oktobra 1990. godine. Tokom naredne tri godine PFR je osvojio teritoriju i ostvario pobede nad vojskom Ruande. U Ruandi je postojala stvarna politika i vojna kriza. Pod meunarodnim pritiskom, predsednik Habyarimana je imao pomiriljiv stav na mirovnim pregovorima sa PFR i avgusta 1993. godine obe strane su se saglasile s podelom vlasti, povratkom izbeglica iz plemena Tutsi, prekidom rata i spajanjem dveju armija. Taj kompromis je bio neprihvatljiv za monu frakciju reima koja se nazivala "Hutu Power". Umesto mira, oni su organizovali unilateralno "konano reenje" za problem Tutsija: genocid.151 Procenjuje se da je tokom talasa masakara koji su preplavili Ruandu tokom tri-etiri meseca 1994. godine ubijeno oko 800.000 Tutsija i deset do trideset hiljada protivnika reima Hutua.152 Obini seljani koji su regrutovani, indoktrinirani i obueni da ubijaju od strane militantne vojne strukture "Hutu Power-a" pod nazivom "Interhamwe", koja je gomilala i delila
151 152
Alison Des Forges, Leave None to Tell the Story, 1999. Patrick Brogan, World Conflicts, 1998, str. 33.
546
547
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija oruje i pravila spiskove "neprijatelja" iz redova Tutsija u svakom mestu.153 Prema Carruthersovoj,154 "u Ruandi ... nasilju su prethodili meseci propagande, kojom su oni kojima je bila namenjena podstrekavani da mrze i da se boje neprijatelja koji su prikazivani kao etniki razliiti". /prevod s engleskog/ Indoktrinacija militantnih pojedinaca u logorima bila je uperena protiv Tutsija i umerenih Hutua koji su smatrani pretnjom bezbednosti zato to se pretpostavljalo da e stati na stranu invazionih patriotskih snaga Ruande i zato to, kao neprijatelji i izdajice, zasluuju da umru. Moralno opravdanje nasilja nad Tutsijima ireno je propagandom mrnje i straha prekoRadija "Milles Collines". Meu porukama koje su podsticale na masakre bile su i sledee: "Propustili ste neke od neprijatelja! Neki su jo uvek ivi! Morate se vratiti i dokrajiiti ih! Grobovi jo uvek nisu puni!"155 Neposredan povod za stvarne masakre bilo je obaranje predsednikog aviona 6. aprila 1994. godine, dok se on vraao sa meunarodne mirovne konferencije za sprovoenje mirovnog sporazuma iz Arue. Masakri su zapoeli u roku od 45 minuta. Mesecima pre toga, masakre su zagovarali "Radio Milles Collines" i novine "Kangur", medijski centri "Hutu Power"-a. Ubice su bile vojska, policija, pripadnici jedinica "Interhamwe" i bandi, ali i na hiljade obinih seljana koje su mobilisali dravni slubenici. Organizatori genocida su sazivali seoske sastanke i zahtevali da seljani "saseku Tutsije", jer e se oni staviti na stranu vojske RPF-a. Seljani su postali sredstva reima i drave, ime su osloboeni moralne odgovornosti za ubijanje i to im je ak nalagalo da to ine. rtve su na smrt kasapljene maetama bez obzira na pol i starost, a injena su i druga zverstva. Genocid je bio svestan izbor voa "Hutu Power-a", jedne obrazovane elite, kako bi manipulisali pretnjom invazije intenzivirajui strah i usmeravajui mrnju na Tutsije i pomirljive Hutue, da bi ih unitili jednom za sva vremena. Oni su izabrali cilj da zadre monopol vlasti (kao to im samo ime kae) umesto da podele vlast kako je dogovoreno tokom mirovnog procesa u Arui, i to po cenu stotina hiljada ivota.
Dodatak 2: Prevedeni izvodi Izvod broj: 1 Na pitanje da li zagovara graanski rat, on odgovara da je rat apsolutno nemogu jer rat mogu voditi samo jaki i istorijski narodi, pa bi do njega moglo doi samo u sluaju da se Srbi sami meusobno pokolju. Ovaj kriterijum, kae on, eliminie Slovence i Albance jer oni nikada nisu imali dravu, a kamoli ratovali. Hrvati su ratovali kao Austrijski vojnici pre 900 godina, pa bi mogli ponovo zaratiti samo ako se opet prikljue nekoj okupacionoj sili. ak i kao austrijske vojnike, nikada ih nisu mobilisali u elitne jedinice jer su bili loi vojnici. Bili su poznati po svom iivljavanju nad civilnim stanovnitvom. pa je u junim nemakim pokrajinama skovana poslovica koja postoji i danas: "Bog nas sauvao kuge, rata, gladi i Hrvata." Izvor sabranih Knjiga 17: Razaranja sprskog nacionalnog bia. Poglavlje dela 2: Politiko evanelje po Vojslavu eelju, str. 12-27, str. 23. Izvor Intervju dat Marijani Milosavljevi za Start. dokumenta Datum 31.03.1990. g. dokumenta Godina 1990. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Spoljne pretnje Srbima Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x Proterivanje/razmena stanovnitva Unutranje pretnje Srbima Osveta/odmazda x eelj preti drugima Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja Nema kompromisa/izostavlja nenasilje Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Generalizacija Neistina/dezinformacija Srbi ugroeni Zloini iz prolosti Dehumanizacija Viktimiziranost
153 154 155
Gerard Prunier, Histoire d'un Genocide, 1997, str. 288. The Media Wars, 2000, str. 46. Brogan, World Conflicts, 1998, str. 33.
548
549
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 2 Novinar komentarie da sada na Kosovu vidimo da se neki tradicionalni muslimanski obiaji kre, a njih je eelj prethodno naveo za Bosnu i Hercegovinu govorei o tome da Muslimani jedu svinjetinu, piju aklkohol, da ene izlaze a da ne prekrivaju lica i glave, kao i da ima drugih elementata evropskog ivotnog stila. eelj odgovara da je to tano, ali da treba imati u vidu jo jednu injenicu: "Albanci su najprimitivniji narod u Evropi". Izvor sabranih Knjiga 17: Razaranja sprskog nacionalnog bia. Poglavlje dela 4: Vreme samozvanih marala je prolo, str. 36-47, str. 43. Izvor Intervju dat Draganu iriu za Poglede. dokumenta Datum 15.04.1990. g. dokumenta Godina 1990. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Generalizacija x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sistematski vri naseljavanje slovenskog ivlja, da se svih 360.000 albanskih emigranata koji su od 6. aprila 1941. g. do danas iz Albanije uli u Jugoslaviju, i lanovi njihovih porodica, predaju Visokom komesarijatu UN za izbeglice, jer u svetu ima toliko bogatih, prostranih i nenaseljenih zemalja koje ih mogu primiti pa da pokau svoju humanost. Izvor Knjiga 17: Razaranja sprskog nacionalnog bia. Poglavlje 4: sabranih dela Vreme samozvanih marala je prolo, str. 36-47, str. 43-44. Izvor Intervju dat Draganu iriu za Poglede. dokumenta Datum 15.04.1990. g. dokumenta Godina 1990. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x eelj preti drugima x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 3 Novinar pita kako sada osloboditi Kosovo. eelj odgovara: Smatram da pod hitno treba ukinuti kosovsko-metohijsku autonomiju, tamo zavesti vanredno ratno stanje na deset godina, suspendovati sve organe vlasti, ukinuti svaku pomo albanskom stanovnitvu na Kosovu i Metohiji, zatvoriti sve fabrike koje neracionalno posluju, otvarati rudnike uglja i podizati termocentrale, zatim ekonomskim merama Albance naterati da se okrenu ozbiljnoj proizvodnji ili da naputaju posao, trpiti to da umiru od gladi - ako nee da rade. S obzirom da se albanska nacionalna manjina pokazala kao trajno neprijateljski orjentisana prema dravnom suverenitetu i integritetu Srbije i Jugoslavije kao drava, smatram da obe [Srbija i Jugoslavija] imaju po meunarodnom pravu sve ingerencije da preduzmu sve to je u njihovoj moi da zatite svoj suverenitet i dravni integritet, zalaem se da se u pojasu od pedesetak kilometara uz albansku granicu iseli svo albansko stanovnitvo u druge delove Jugoslavije uz pravinu novanu naknadu, da se ta najbolja oranica itave Evrope dodeli armiji na gazdovanje, da se
Izvod broj: 4 Novinar citira eeljev manifest, gde pie da Zagreb i Ljubljana podravaju albansku separatistiku pobunu na Kosovu i Metohiji i pita eelja da li su to njegove pretpostavke ili je u to vrsto uveren. eelj odgovara: Od rata [mislei na Drugi svetski rat] naovamo nad srpskim narodom i nad Srbijom je uspostavljena prinudna uprava. Prava guvernerska uprava. Guvernere je dovodio Tito i onoga trenutka kad mu nisu bili po volji on bi ih otputao. Nakon Titove smrti Srbi poinju polako da se bude, a Hrvati i Slovenci nastoje da zaustave to buenje. Kao i to pokuavaju da zaustave revitalizaciju Srpskog naroda i obnavljanje srpskih nacionalnih ciljeva. Zato su zduno podravali vojvoanske birokratske autonomae, crnogorske zelenae [pretpostavljam da se ovde radi o grupi koja se bori za nezavisnost Crne Gore] i kosovsko metohijske albanske separatistike pobunjenike. Sada kada su izgubili bitke na prva dva fronta, kad su delimino izgubili bitku i po pitanju kosovske autonomije, uspostavili su novu liniju odbrane i pokuavaju da u svojoj orbiti zadre BiH. Oni pomau albanske separatiste pruajui im utoite, aljui im novanu pomo, podupirui njihove akcije u zvaninim jugoslovenskim politikim i dravnim strukturama. Koordiniraju njihovu delatnost i poduavaju ih.
550
551
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor dela sabranih Knjiga 17: Razaranja sprskog nacionalnog bia. Poglavlje 2: Politiko evanelje po Vojslavu eelju, str. 12-27, str. 22. Intervju dat Marijani Milosavljevi za Start. 31.03.1990. g. 1990. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Viktimiziranost x Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Knjiga 17: Razaranja sprskog nacionalnog bia. Poglavlje 3: Tuman je ustaa, str. 28-35, str. 34. Intervju dat Duanu Cicvari za Indeks. 30.04.1990. g. 1990. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Tema Zagovara/oekuje nasilje x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Tema Unutranje pretnje Srbima x
Izvod broj: 5 EELJ: ... Ni ja ne verujem da Tuman moe da osvoji vlast u granicama dananje Hrvatske. Ako je, pak, osvoji, ta vlast se nee protezati na srpske krajeve. Ustakoj vlasti u Hrvatskoj trebae se suprotstaviti svim sredstvima, pa ako treba i oruanim ustankom. Srpski ivalj u Hrvatskoj nee trpjeti ni tolerisati ustaku vlast, pa bilo ija da je! INDEKS: Znai li to rat? EELJ: Kakav rat? To ne znai rat, jer je nemogue da doe do takve situacije. U Jugoslaviji je nemogu graanski rat, sem u nekom nesrenom sluaju, da sami Srbi meusobno zarate. Mi nemamo s kim drugim da vodimo rat. Stvarno, sa kim da ratujemo? S Hrvatima? Od 1102. godine ni sa kim nisu ratovali. Sa Slovencima? Nikada svoje drave nisu imali, a kamoli ratove vodili. Albanci isto tako. Niti bi danas imali Albaniju kao dravu da nije stvorena konodminijumom velikih sila. Nemamo s kim da ratujemo u okviru Jugoslavije i zato svaku mogunost graanskog rata iskljuujem. Mogue je da doe do one najnepovoljnije varijante graanskog rata, meu samim Srbima, jer mi kakvi smo po svojoj prirodi, za as se meusobno sukobimo, a to nai neprijatelji vrlo dobro znaju i uvijek podgrejavaju te meusrpske razmirice. Na tu kartu igraju Slovenci, Hrvati i Albanci. Unutar srpskog naroda uvek pronau neku grupaciju koju podupiru. Sad hvale Kostu avokog i Demokratsku stranku, one druge napadaju, i tako meu samim Srbima izazivaju sukobe. to se Hrvata tie, oni ni u kakav graanski rat nee se usuditi da uu, sem u sluaju ako se opet ne pojavi neka strana okupaciona vojska kojoj bi se prikljuili, kao to su se u oba svetska rata prikljuili Nemcima.
Izvod broj: 6 Pomenuvi lucidnu procenu po kojoj svest o istorijskim dogaajima dolazi naknadno, nakon to su se ti dogaaji ve odigrali i saznale njegove reperkusije. eelj konstatuje da e tako i o ovim zbivanjima koja nas okruuju najuspenije i najobjektivnije suditi nai potomci a ne mi, koji smo optereni emocijama i impresijama borbe za opstanak, koji su nam po ko zna koji put nametnuli katoliko jezgro zla Vatikan, Nemaka i druge zapadne sile. Izvor sabranih dela Knjiga 18: Sizifovska sudovanja. Predgovor, str. 3. Izvor dokumenta Predgovor knjige 18. Datum dokumenta 31.12.1992 Godina 1992. Medij drugi Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 7 eeljev govor nakon to je izabran za predsednika Srpske radikalne stranke: Brao radikali, danas u naoj otadbini propada srpski narod na ekonomskom, i na politikom, i na kulturnom i na moralnom, i na duhovnom planu. Oni koji su prouzrokovali propast srpskog naroda peru ruke od svake odgovornosti. Danas je srpski narod okruen neprijateljima sa svih strana. Naa privreda je gotovo razorena Narod je poeo da gladuje...
552
553
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor dela sabranih Srpska radikalna stranka. Poglavlje 1: Osnivaka skuptina Srpske radikalne stranke u Kragujevcu, 23. februar 1991, str. 5-15, str. 13. 23.02.1991. g. 1991. Govor Pristalice stranke Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pristalice stranke Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x
Izvod broj: 8 eeljev govor nakon to je izabran za predsednika Srpske radikalne stranke: i zato mi, Srpska radikalna stranka, emo teiti saradnji sa svim srpskim nacionalnim demokratskim strankama u svim srpskim zemljama, bez izuzetka. A u prvo vreme mi emo izraziti podrku naoj brai na podruju dananje Hrvatske, na podruju Bosne i Hercegovine. ... uvek emo nastojati da im pomognemo koliko to bude mogue. Pokuaemo da mobiliemo celokupno srpstvo u odbrani svoje teritorije, u obnovi svojih duhovnih i nacionalnih vrednosti. Danas kada razgovaramo o srpstvu, kada se leimo od dve opasne istorijske boljke, mi neemo vie da tela i krv srpskih sinova i keri bacamo pod oltar Jugoslavije. Neemo da branimo Jugoslaviju. Jugoslavija je velika srpska zabluda koju napokon moramo priznati. Krv koja je prolivena za Jugoslaviju je uzaludno prolivena srpska krv. I mi ne smemo vie dokazivati da ta krv nije uzalud prolivena time to emo novu krv prolivati. Mi smo spremni i na krvoprolie ako bude potrebno, ali iskljuivo za srpske zemlje, za srpsku teritoriju, i za srpski narod. Izvor sabranih dela Srpska radikalna stranka. Poglavlje 1: Osnivaka skuptina Srpske radikalne stranke u Kragujevcu, 23. februar 1991, str. 5-15, str. 14. Izvor dokumenta Datum dokumenta 23.02.1991. g. Godina 1991. Medij Govor
Izvod broj: 9 Pravei pregled dogaaja iz 1992. godine, eelj, izmeu ostalog, kae: Dobrovoljci Srpske radikalne stranke borili su se na svim frontovima i na prostoru bive Bosne i Hercegovine. Tamo je srpski narod trijumfovao i oslobodio skoro sve srpske teritorije. Ostalo je neto neosloboeno, ali mnogo manje nego na podruju bive hrvatske federalne jedinice. ...Ali Srbi su nudili mir [umesto da nastave borbu za preostale teritorije]. Nudili su Srbi i ustupke. Mislimani nisu prihvatali. E, vreme je da Srbi vie ne nude nikakve ustupke. Ako muslimani ipak ele mir, onda je mir mogue postii jedino na liniji frontova, danas dostignutih frontova. Ako im se to svia, mi smo za mir odmah spremni. Ali mi ne damo i ni jedan drugi srpski prostor na kome se danas nalaze srpski vojnici. Izvor sabranih dela Srpska radikalna stranka. Poglavlje 2: Trei otadbinski kongres Srpske radikalne stranke odran u Beogradu, 30. januar 1994, str. 15-94, str. 21-22. Izvor dokumenta Datum dokumenta 30.01.1994. g. Godina 1994. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 10 Osvrui se na uspene napore Srpske radikalne stranke...da se slomi Vens-Ovenov plan, eelj kae: Trijumfovao je i narod Republike Srpske. Pokazalo se da su pretnje bombardovanjem bile prazne, da su bile blefiranje sa Zapada i da danas niko nije u stanju da udari na onaj narod koji je spreman do kraja da se bori za svoju zemlju i za svoju slobodu. I nema tog bombardovanja iz vazduha kojim se moe savladati srpski narod
554
555
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija i osvojiti njegova teritorija. A da bi pobedili Srbe na prostorima bive Bosne i Hercegovine, svi nai protivnici morali bi da poalju najmanje milion vojnika, od kojih bi se ogroman broj vratio nazad u limenim sanducima. To smo im jasno stavili do znanja. Izvor sabranih dela SRS. Poglavlje 2: Trei otadbinski kongres Srpske radikalne stranke odran u Beogradu, 30. januar 1994, str. 15-94, str. 23. Izvor dokumenta Datum dokumenta 30.01.1994. g. Godina 1994. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija narod bude kanjen za svoje zloine u Drugom svetskom ratu. Razume se, mi ne mislimo Hrvatima da se svetimo za svaku srpsku glavu i da danas skidamo hrvatsku. Ali ratni zloini ne zastarevaju, i onaj ko je poinio ratne zloine mora biti kanjen. Kako Hrvati treba da budu kanjeni? Pre svega gubitkom teritorija, kao to su kanjavani Nemci. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 1: Radikali nadiru, str. 3-16, str. 6-7. Izvor dokumenta Intervju na Radiju aak. Datum dokumenta 31.12.1991. g. Godina 1991. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Osveta/odmazda x eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 11 ta god da nam reim sprema, srpski radikali e izdrati. ta god da nam sa Zapada spremaju, srpski narod e izdrati. Srpski narod nema kud. On je doveden u takvu situaciju da samo istrajnou moe pobediti. Izvor sabranih dela SRS. Poglavlje 2: Trei otadbinski kongres Srpske radikalne stranke odran u Beogradu, 30. januar 1994, str. 15-94, str. 26. Izvor dokumenta Datum dokumenta 30.01.1994. g. Godina 1994. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje
Izvod broj: 12 Reporter kae da je eelj ranije rekao da drava ne treba da oprosti ratne zloine budui da ratni zloini ne zastarevaju i da, zahvaljujui pobedi socijalizma u Jugoslaviji, Hrvati nisu platili za zloine poinjene tokom Drugog svetskog rata. eelj odgovara da se Srpska radikalna stranka zalae za to da hrvatski
Izvod broj: 13 Jedan slualac pita eelja da li brine za poloaj Srba u Hrvatskoj. eelj odgovara da nema ta da se brine oko poloaja Srba u Hrvatskoj i da je taj poloaj za normalne ljude neizdriv i da Srbi u Hrvatskoj nemaju ta da trae, da im treba to pre stvoriti uslove da se preostali Srbi, kojih nema vie od 50.000 na prostoru Hrvatske, presele na podruje Republike Srpske Krajine. A tamo ima jo i slobodnih stanova i slobodnih kua, ima mogunosti za njihovo preseljenje. U Hrvatskoj njima nema opstanka, tamo e uvek biti graani drugog reda. Tamo e biti, maltretirani, eventualno ubijani i sigurno opljakani. Sve s krajnjim ciljem da nestanu kao etnika grupa. to se tie Srba koji ive na podruju Hrvatske ve sam rekao da oni nemaju tamo ta da trae i moraju to pre da se izvuku sa kompletnim porodicama i da izau na prostor Republike Srpske Krajine. Da se tamo udome, da se tamo uhode. Govorili mi o svojim etnicima u Zagrebu ne govorili, opstanak Srba je tamo neizdriv. I nimalo se ne moe umilostiviti hrvatska vlast prema njima, jer oni mrze Srbe zato to su Srbi, a ne zato to im od Srba eventualno preti neka opasnost.
556
557
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 2: Intervju dana, str. 16-38, str. 29-30. Intervju na Radiju B-92. 30.09.1993. g. 1993. Radio Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Generalizacija x Srbi ugroeni x Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Intervju na Radiju B-92. 30.09.1993. g. 1993. Radio Javnost uopte Ubeivanje
Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x
Izvod broj: 14 to se tie drugog pitanja, a ta zar ima jo uvek Hrvata kod nas? Zar nisu svi otili? ... Novinar pita eelja da ire odgovori na pitanje uvezi s Hrvatima u Srbiji, odnosno da li bi on voleo da Hrvata nema u Srbiji. eelj odgovara: Ja bih voleo da ih nema, poto smo sa Hrvatima u nekoliko navrata bili u tekim ratnim sukobima. Ja smatram da mi treba definitivno da se razdvojimo i da nikada vie ne ivimo zajedno. E sada, mnogi su nas optuivali zbog naeg stava prema Hrvatima, a ja bih te koji nas optuuju podsetio na sluaj Sjedinjenih Amerikih Drava u vreme rata Amerike sa Japanom. Amerikanci su sve Japance, njihove dravljane, amerike dravljane drali u logorima tokom itavog rata. ... Jer, u ratnim uslovima, ako ste u ratu sa nekom drugom dravom, pripadnici nacionalne manjine te drave u vaim granicama su potencijalni pijuni. Prema njima se provode mere opreznosti. Prema njima se provode neke mere koje i meunarodno ratno pravo priznaje. I sada ako nas optuujete za faizam zbog toga to smo prema Hrvatima ovako neprijateljski orijentisani, onda zato ne optuite i Ameriku za faizam zato to je sve Japance drala u logoru u toku Drugog svetskog rata. A mi se nikada nismo zalagali ni za kakav logor za Hrvate. Mi smo samo traili jednu civilizovanu razmenu stanovnitva sa Hrvatskom, da Srbi iz Hrvatske preu ovde i da se usele u hrvatske kue i stanove, a da Hrvati odu u Hrvatsku i da tamo ive u srpskim kuama i stanovima. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 2: Intervju dana, str. 16-38, str. 30-31.
Izvod broj: 15 Nakon eeljevog komentara o civilizovanoj razmeni stanovnitva izmeu Hrvatske i Srbije, jedan slualac pita: A ta emo sa Hrvatima koji ele da ive ovde [u Srbiji] i koji se oseaju recimo Beograanima ili Novosaanima, vie nego Hrvatima? eelj odgovara: Tu se postavlja pitanje njihove lojalnosti dravi, a ne tome ta oni ele ili ne ele. Problem su Hrvati iz onih krajeva koje je Ante Paveli naselio u toku Drugog svetskog rata kao najgore ustae na granina podruja bive nezavisne drave Hrvatske. I oni su problem, oni su opasnost, a uostalom kada je re o njihovom iseljavanju sve je to raeno u organizaciji katolike crkve. Useljavali su se uvek pod povoljnim uslovima, uvek su dobijali bolje kue i stanove u Hrvatskoj koje su nekada pripadali Srbima, nego to su Srbima ovde ostavljali svoju imovinu. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 2: Intervju dana, str. 16-38, str. 31. Izvor dokumenta Intervju na Radiju B-92. Datum dokumenta 30.09.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 16 Jedan slualac pita eelja da li ga nekada grize savest da neko krajnje neduan i od nesrpskog ivlja strada zbog nekih njegovih stavova. eelj odgovara: Zato bi me grizla savest toliko je nedunih Srba stradalo u ovom ratu a ja sada da brinem o pripadnicima drugog neprijateljskog
558
559
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija naroda, to je eventualno neko nevin meu njima, pa je stradao. Znate, u ratu se doivljavaju velike nesree, velike nevolje i ja u ratu, pre svega, brinem o pripadnicima sopstvenog naroda. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 2: Intervju dana, str. 16-38, str. 31. Izvor dokumenta Intervju na Radiju B-92. Datum dokumenta 30.09.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Srpske Krajine i mi emo priznati Hrvatsku pa moemo iveti kao dobri susedi, i moemo stupati u prijateljske odnose, moemo meusobno trgovati, saraivati na svim pitanjima. Ali, teritorija Republike Srpske Krajine mora biti neprikosnovena. Ako se Hrvati zanose iluzijama da e bilo kada Srpska Krajina biti u sastavu Hrvatske i ako se odvae na novi ratni sukob, onda im treba oitati takvu lekciju da vie nikada ne budu u stanju da uopte ratuju. Onda treba ii na dovrenje ovog plana o granicama Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 4: Za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, str. 48-77, str. 66. Izvor dokumenta Intervju na Radiju Apatin. Datum dokumenta 24.11.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Ubeivanje
Izvod broj: 17 Rat je u osnovi zavren. Ovaj rat u kome je uestvovao srpski narod, rat za Republiku Srpsku i rat za Republiku Srpsku Krajinu. Jo ima odreenih pograninih provokacija na granici izmeu Republike Srpske Krajine i Hrvatske, i izmeu Republike Srpske i muslimanske Bosne. Meutim, mogu je i novi rat i za taj rat treba biti spreman, ne treba ga sa srpske strane izazivati, ne treba ga otpoinjati, ali ako se desi taj novi rat, ako nas napadnu mi moramo biti spremni da estoko uzvratimo kako nas vie nikada ne bi bili u stanju posle toga napadati. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 4: Za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, str. 48-77, str. 55. Izvor dokumenta Intervju na Radiju Apatin. Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema 24.11.1993. g. 1993. Radio Javnost uopte Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 18 eelj govori o postizanju mira s Hrvatima i kae: Srbi su na to spremni. Mi to podravamo. Neka Hrvati priznaju sadanje granice Republike
Izvod broj: 19 eelj tvrdi da nije bilo alternative ratu u Hrvatskoj jer nismo mogli da rasturimo Jugoslaviju na osnovu postojeih granica budui da su one bile "vetake" i "mi nismo mogli ostaviti Srbe da ive u granicama te Hrvatske koja se odvajala od Jugoslavije, i koja je postala nezavisna drava, jer smo imali jedno gorko istorijsko iskustvo iz Drugog svetskog rata....Odgovornost [za izbijanje rata] nije na srpskoj strani. Odgovornost za izbijanje rata u sluaju cepanja jedne drave, separacije pojedinih njenih delova uvek je na onome ko izaziva separatistiku akciju, ko se za nju sprema. A uostalom, ko se spremao? Spremali su se Hrvati, imamo i dokaze kako su nosili oruje, kakve su varijante razraivali itd." Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 186. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 26.01.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte
560
561
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Nacije/nacionalnosti x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje Srbi ugroeni x Izvor sabranih dela
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 189. TV Politika, emisija Bliski susret 26.01.1994. g. 1994. Televizija Javnost uopte Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Izvod broj: 20 to se tie vetakih nacija, ja ne sporim bilo ije pravo da se izjanjava kako eli. Moe se izjanjavati kako god hoe. Moe kao Marsovac, kao Kinez, kao Japanac na naim ovde prostorima, to je njegovo pravo. Meutim, vi mene ne moete ubediti da se moe govoriti o muslimanskoj naciji. I ako mene ak i ubedite, kako ete objasniti nekome iz belog sveta ta je to muslimanska nacija na naim prostorima. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 186. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 26.01.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x
Izvod broj: 21 Prvo, nigde nismo [etnici] izazvali ratna dejstva. ivoti: A ona u Borovu Selu? eelj: Molim vas, u Borovom Selu smo branili srpsko selo, isto srpsko selo od napada Hrvata. ta e 300 do zuba naoruanih Hrvata u srpskom selu, ta su oni tamo traili? Ili su da zavedu teror, da pobiju stanovnike, mi smo pozvani od strane vlasti... Ne MUP-a, molim vas, od Vukaina okoanina, a od MUP-a smo dobili oruje morali smo od nekog dobiti oruje. Trebalo je pomoi tim Srbima. ... Nigde nemate nijednog primera da smo ili da napadnemo tamo gde su Hrvati u veini. Ili smo samo da branimo tamo gde su Srbi branili gole ivote.
Izvod broj: 22 ivoti govori o mogunosti da se stvari ree legalnim putem, bez rata. eelj kae: Nije bio nikakvih mogunosti [da se stvari ree bez rata]. Jer im je Tuman doao na vlast, on je promenio ustav i isterao Srbe iz ustava. Od rata [misli na Drugi svetski rat] naovamo Srbi su uvek u hrvatskom ustavu bili zastupljeni kao konstitutivni narod. On doe na vlast i istera ih iz ustava! Zatim obnavlja stare ustake simbole i Srbi znaju ta ih eka! Onda pone da premlauje Srbe i to je bilo vie nego jasno! i ta je sada trebalo - da Srbi ekaju goloruki i da ih Hrvati ponovo kolju? Niko to 1941. godine nije mogao ni sanjati. Nije to bilo davno gospodine ivotiu, ta 1941. godina. eelj onda insinuira da su etnici ubijali samo naoruane ljude, a da su ustae ubijale civile, ratne zarodljenike, ranjenike. On takoe kae da su rueni i spaljivani samo srpski gradovi, i navodi Vukovar kao primer. Kada se ta tvrdnja ospori, on odgovara : 50% je bilo zvanino izjanjenih Srba i 20% Jugoslovena. On dalje navodi da nijedan hrvatski grad nije razoren: Zagreb, Varadin, Rijeka, Split. Kada se ta izjava ospori pominjanjem Dubrovnika, on pita: Je li Dubrovnik hrvatski grad? Da razmotrimo po emu, kada je kroz istoriju bio hrvatski grad? Voditelj prekida razgovor i menja temu. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 190-191. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 26.01.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija
562
563
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Publika Tema Javnost uopte Ubeivanje Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema Izvor sabranih dela
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 195. TV Politika, emisija Bliski susret 26.01.1994. g. 1994. Televizija Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 23 A ja vam kaem, sa srpske strane se niko ne ubija zato to je Hrvat ili musliman. A sa hrvatske i muslimanske strane je toga bilo! To je za njih karakteristino. Ali dajte mi jedan primer gde su Srbi sistematski ubijali Hrvate ili muslimane zato to su oni Hrvati ili muslimani. Razume se, u svakom ratu doe do ratnih zloina. Ja ne mogu da tvrdim da nikada nijedan Srbin nije u ovom ratu nijedan zloin poinio. Bilo je toga, ali to su pojedinani primeri. Ja garantujem da vlast Republike Srpske i Republike Srpske Krajine nije nikada dala naredbu da se tako radi. Niti su odgovorni i moni ljudi davali takve naredbe. Ako se desi negde na terenu pojedinaan sluaj, to je neto drugo. Taj sluaj treba goniti. Taj sluaj treba kanjavati. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 194-195. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 26.01.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 24 eelj: A ko je kriv to ja govorim o genocidnosti hrvatskog naroda. Oni su ubili milion Srba u Drugom svetskom ratu i zar da ih ja sada volim, da ih hvalim? ivoti: Ova deca koja sada ratuju, ona su ubijala? eelj: Njihovi oevi. ivoti: Pa treba deca da stradaju zbog oeva? eelj: A ko kae da oni treba da stradaju? Ko je uopte od njih traio da oni stradaju. Nije tano. Nije traeno od njih da stradaju. Oni su hteli da stvore svoju dravu. Hteli su svoju dravu u onim Pavelievim granicama. Izvinite, ta drava, ako ele da je stvore, mora da se plati velikom krvlju. Jer mi ne damo srpske teritorije.
Izvod broj: 25 Nakon razgovora o tome kako Srpska radikalna stranka gleda na sve nacionalnosti koje su se odazvale pozivu na mobilizaciju i borile za Srbiju, bez obzira na svoju nacionalnost, razgovor se okree ka tome kako je eelj rekao da Albance treba proterati, a eelj odbacuje da je tvrdio da svi Albanci treba da budu proterani. On kae: ... mi smo govorili da svi Albanci koji su se od 6.4.1941. godine do danas iz Albanije preselili na Kosovo i Metohiju treba da se vrate u Albaniju. Oni nisu nai dravljani nego dravljani Albanije i treba da idu u svoju zemlju. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 198. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 26.01.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x eelj preti drugima x Ubeivanje
Izvod broj: 26 Govorei o promeni lojalnosti kod tri strane ukljuene u rat, eelj kae: ... nekada su muslimani sa Hrvatima imali sporazum protiv Srba, karte se meaju, kao u svakom ratu gde su tri uesnika. Uostalom, to je Orvel lepo opisao u svom poznatom romanu 1984. Tamo su stalno tri uesnika u ratu
564
565
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija i stalno se menjaju saveznitva. U ovom sluaju, zaista je to sporazum koji olakava i Srbima i Hrvatima obraun sa muslimanima. Pre svega Hrvatima. Srbima je danas u interesu da muslimani ba suvie ne pobede Hrvate u centralnoj BosniNije nama u interesu da tamo prestanu dejstva meu njima, jer bolje je kada se oni meusobno tuku, nego da se mi tuemo sa nekima od njih, naravno. Gledam sa aspekta svoga naroda [Srbi] ne dobijaju nita [od te borbe]. Ali je mnogo bolje da se oni tuku meusobno, nego da se udrue pa da krenu protiv Srba. Je li tako, to su injenice. Sa aspekta interesa moga naroda tako stoje stvari. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 204. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 26.01.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Srbi ugroeni x Dehumanizacija x Viktimiziranost x
Izvod broj: 27 Ko je prvi zapoeo etniko ienje? Hrvati! Oni su prvi poeli da pacifikuju srpske prostore ognjem i maem. Setite se Zapadne Slavonije! Setite se Grubinog polja! Uostalom, Tuman je vie od 300.000 Srba proterao sa prostora Hrvatske, i oni su ovde izbegli. I svaki slian srpski postupak bio je samo odgovor na ono to je Tuman ve uradio. Ako se vodi jedan rat, i ako u ratu protivnika stranka ini zverstva te vrste, genocid u okviru koga su i masovna ubistva, paljenja, proterivanja itd., onda se ne treba uditi to se negde, na nekom mestu, na isti nain, odgovori represijom. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 14: Bliski susret sa Bogdanom Deniem, str. 260-287, str. 266. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte
Izvod broj: 28 ... sam akt o priznanju nezavisnosti Hrvatske je bilo najflagrantnije krenje meunarodnog prava od Drugog svetskog rata naovamo! Rat je izbio pre priznanja Hrvatske, vi govorite o agresorskom ratu jer je Hrvatska priznata kao nezavisna drava. Gde je tu elementarna logika?...Kada je priznata Hrvatska kao nezavisna drava, ona ve pod svojom kontrolom nije imala Srpsku Krajinu. Kako je mogla biti priznata u AVNOJ-evskim granicama [Kongres Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije koji je 1941. postavio osnovne okvire organizaciji Narodne Republike Jugoslavije], kada njena Vlada nema pod kontrolom Srpsku Krajinu. To je direktno gaenje meunarodnog prava! Po meunarodnom pravu se moe priznati nezavisnost samo one teritorije koju faktiki kontrolie centralna vlada drave koja se prizna. To je abeceda meunarodnog javnog prava. Ovde je to brutalno pogaeno. Znai nema vie meunarodnog javnog prava. Priznata je nezavisnost Bosne i Hercegovine - po kom osnovu? Bosna i Hercegovina je u sastavu Jugoslavije jo uvek. ta je najnormalnije bilo nego da Jugoslavija sprei otcepljenje Bosne i Hercegovine? Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 14: Bliski susret sa Bogdanom Deniem, str. 260-287, str. 272. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 29 U jednom intervjuu splitskoj "Slobodnoj Dalmaciji", kae se da Hrvatska ne moe bez Knina. eelj na to odgovara: "ta me briga to ne moe bez
566
567
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Knina. Ne moe ni Srbija bez Knina. Knin e biti u Srbiji. Knin je faktiki ve u Srbiji. Naravno da moe i Knin je odluio da bude bez Hrvatske. Da je Knin hteo ostati u Hrvatskoj onda bi ostao. Ali Srbi nee da ive u Hrvatskoj". Zatim kae da, ukoliko se Knin otcepi, on se nee otcepiti od Hrvatske ve od Jugoslavije. "Knin nikada u novijoj istoriji nije bio u sastavu Hrvatske. Jer Hrvatska kao drava nije ni postojala. Sa aspekta meunarodnog prava postojala je samo Jugoslavija, od 1918. godine naovamo!" Kada druga osoba sa kojom se vodi razgovor (Deni) odgovori da su republike u Jugoslaviji bile suverene, eelj kae: "Nikada nisu bili suvereni subjekti", a razgovor prelazi na trivijalnosti. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 14: Bliski susret sa Bogdanom Deniem, str. 260-287, str. 273. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 31 Hrvati su se spremali za otcepljenje decenijama! Oni su spremili svoje lobiste na Zapadu, spremili su velike koliine novca da isfinansiraju kampanju u zapadnim medijima - tamo sve od novca zavisi. CNN su recimo kupili, blagovremeno. Spremili su se i u samoj Hrvatskoj. Dobro su se izorganizovali, nabavljali oruje, najvie u Maarskoj i u nekim drugim zemljama. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 14: Bliski susret sa Bogdanom Deniem, str. 260-287, str. 275. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje Neistina/dezinformacija x
Izvod broj: 30 Dvojica intervjuisanih, eelj i Deni, raspravljaju o tome da li Srpska Krajina postoji ili ne, a eelj u jednom trenutku kae: Kada vam eksplodira nekoliko raketa u Zagrebu i oko Zagreba videete da postoji Srpska Krajina. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 14: Bliski susret sa Bogdanom Deniem, str. 260-287, str. 274. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Ubeivanje
Izvod broj: 32 eelj: Komunistiki reim, posle Drugog svetskog rata, zabranio je svim Srbima da se vrate na svoja imanja, u svoje kue na Kosovu i Metohiji. U njih su uselili albanske emigrante i one koji su naseljeni od strane italijanske okupatorske vlasti. Recimo, to je samo jedan primer. Deni: To je la, znate da su lai. eelj: Nemojte, nije istina, postoji zakon gospodine Deniu, postoji zakon normalno usvojen zakon. Deni: Hercegovcima koji su bili doseljenici ne starosedeocima... eelj: Formalno je usvojen zakon. Deni: Starosedeoce niko nije, nita im nije zabranjeno. eelj: Molim vas, doseljenici... Deni: Deo moje familije je iz sela Srbice, nemojte tako, gospodine eelj. eelj: Tano, saekajte gospodine postoji zakon... Deni: A drugo, doseljenika iz Albanije na ovom teritoriju je bilo otprilike 13.000 u celom periodu, nemojte. eelj: Jeste, 360.000 ih je dolo u toku Drugog svetskog rata i posle rata. Deni: Nije istina. eelj: Zakon je usvojen. Deni: Otkuda vama te cifre? Zato su vae cifre tako bolje?
568
569
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj: Zato to su javno objavljene. Deni: Ko je objavio, uta tampa je objavila! i rasprava se tako nastavlja o raznim temama. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 14: Bliski susret sa Bogdanom Deniem, str. 260-287, str. 278. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Neistina/dezinformacija x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 34 ta ima prirodnije nego da Hrvati iz Srbije odu na ta srpska imanja u Hrvatsku, da se izvri jedna civilizovana razmena stanovnitva. Prvo, nijedan Hrvat nije ubijen iz politikih razloga u Srbiji, ni jedan jedini. Niko nije na silu oteran. Svakom iseljenju je prethodilo potpisivanje ugovora o zameni imovine. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 15: Nezavisni radio Antena M, str. 287306, str. 295. Izvor dokumenta Nezavisni radio Antena M u Podgorici, intervju Datum dokumenta 29.07.1994. g. Godina 1994. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje Neistina/dezinformacija x
Izvod broj: 33 "treba traiti uslove da se omogui tim preostalim Srbima iz Hrvatske, koji to ele da se to pre prebace na srpsku teritoriju, jer njima nema opstanka u hrvatskoj dravi. Ima, ali pod uslovom da vrlo brzo prestanu biti Srbi. ...Ni u kakvoj Hrvatskoj [ni u jednoj postojeoj ni u buduoj ni u bilo kojoj drugoj Srbima nema opstanka]. Jer, gledajte, taj proces pokuaja asimilacije Srba traje nekoliko vekova. Taj proces je razradio Vatikan. Jo u kraljevini Jugoslaviji ivelo je skoro milion Srba katolika, komunistiki reim je to dovrio tako to je vetaki naterao sve Srbe katolike da se izjanjavaju kao Hrvati. Uostalom, svi katolici iz Dubrovnika starosedeoci smatrali su se Srbima". Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 14: Bliski susret sa Bogdanom Deniem, str. 260-287, str. 285. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 35 "... u sluaju Hrvatske, koja se faktiki otcepila od Jugoslavije, nespojivo je sa nekim elementarnim moralnim principima da hrvatski oficiri komanduju Jugoslovenskom armijom, koja je u sukobu sa hrvatskom separatistikom vlau i hrvatskim narodom u celini". Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 4. Izvor dokumenta Datum dokumenta 09.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 36 Onaj ko priznaje neku dravu, ne konstatuje koje su njene granice. On priznaje dravu kao dravu, a priznanje granica ne moe doi bez meunarodnih ugovora koji se konkretno tiu tog pitanja. Znai, hrvatske granice ne mogu biti priznate bez sporazuma sa Srbima. Sa ostatkom
570
571
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Jugoslavije. Osim ako je neko spreman da se bori za onakve granice kakve sam prizna. Recimo, ako je spreman da poalje svoje trupe da tite hrvatsku granicu na Drini. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 9. Izvor dokumenta Datum dokumenta 09.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Godina Medij Publika Tema
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1992. Govor Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 37 "Sluajte, da su Hrvati u stanju da te teritorije [ovde govori prvenstveno o Srpskoj Krajini] povrate i zaposednu oni bi to odavno uinili. Mi [Srpska radikalna stranka] smo ubeeni da oni to nisu u stanju. Ali, mi smo u stanju da te teritorije odbranimo, i mi emo ih odbraniti". Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 12. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 39 "Ja ne verujem da e se Hrvati vratiti u Kijevo [selo], tamo nemaju gde da se vrate. Ja sam nedavno proao kroz Kijevo i ne vidim kako bi se mogli vratiti. S druge strane, moglo bi da doe do nekog kompromisa - ako su Hrvati spremni na kompromise. Recimo, kompromis bi se mogao sastojati u tome da Hrvati vie ne polau pravo na Dubrovnik, odnosno dubrovako primorje sve do ua Neretve. Hrvatima bi se napravili ustupci na podruju zapadne Hercegovine. To bi bio jedan ustupak na koji bi bila spremna SRS, pod odreenim uslovima. to se tie teritorije Srpske Krajine, tu nema nikakvih kompromisa, nikakvog reciprociteta. To je srpska teritorija. Ona je oduvek srpska. Nju je srpski narod oslobodio, i ne znam kakve bismo kompromise mogli da inimo". Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 13. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 38 "Mi oekujemo da e Hrvati kad-tad pokuati da povrate te teritorije. Ali zato moramo biti spremni. I moramo reagovati brzo i odluno, ako do toga i doe". Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 13. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.01.1992. g.
Izvod broj: 40 I pravno je nemogue da se bilo ko drugi otcepljuje od Jugoslavije. Slovenci i Hrvati su bili konstitutivni faktor prilikom stvaranja Jugoslavije, imali su pravo i da se otcepe. To nikada nisu bili ni stanovnici BiH, ni Makedonije. Crna Gora je imala svoju dravnost, koju je ukljuila 1918. u Jugoslaviju, a zatim je ukljuila u drugu Jugoslaviju [ misli na Jugoslaviju 1945-1990]. Makedonija je bila u sastavu Srbije pre stvaranja Jugoslavije, i ako bi Jugoslavija prestala da postoji, ona [Makedonija] bi bila u sastavu Srbije. Tako da smatram da je za Makedonce povoljnija ova trea Jugoslavija [misli na Jugoslaviju posle 1990, bez Hrvatske i Slovenije], nego
572
573
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija da se nau u sastavu Srbije. Trea varijanta, nezavisna Makedonija je nemogua, mislim da je i Makedoncima jasno. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 17. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Godina Medij Publika
Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Izvod broj: 41 Na opasku izvetaa da Hrvatska smatra da je Krajina njena teritorija, eelj odgovara: Ona moe da smatra ta god hoe. Ali ako bi htela te teritorije, morala bi mnogo mnogo krvi da prolije. Ako bude insistirala na ratu odraemo joj takvu lekciju, da joj nee narednih 500 godina to vie pasti na pamet. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 18. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Ubeivanje
Izvod broj: 43 "Srpska radikalna stranka smatra, da sada kada su se pojavili posmatrai Ujedinjenih nacija, treba hitno da se povuku posmatrai Evropske zajednice. Do sada su se pokazali krajnje pristrasno, do sada su ulazili u razne lai i pekulacije, klevete, potpomagali hrvatsku zloinaku propagandu, i zato su izgubili svaki autoritet, izgubili su svako nae poverenje i treba to pre da odu. Posmatrai Evropske zajednice nemaju ta da trae na prostorima Jugoslavije, pogotovu nemaju ta da trae u srpskim zemljama". Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 21. Izvor dokumenta Datum dokumenta 23.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 42 Mi smatramo da vie nikada, i ni pod kakvim uslovima, teritorija Srpske Krajine ne moe biti u sastavu bilo kakve Hrvatske, pa ni drave Hrvatske. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 21. Izvor dokumenta Datum dokumenta 23.01.1992. g.
Izvod broj: 44 "Sa srpske strane je maksimalno potovan prekid vatre, ali sa hrvatske strane nije. Sa hrvatske strane su prisutne svakodnevne provokacije, i Hrvati pokuavaju da to pre doe do ratnih dejstava, oekujui podrku i pomo od Evropske zajednice. Pre svega oekuju nemaku i italijansku vojnu pomo. Jer Hrvatima je jasno da mirnim putem ne mogu postii kontrolu na teritoriji Srpske Krajine. Jasno im je da se tamonji srpski narod nikad nee izjasniti o ivotu u sastavu Hrvatske nezavisne drave. I [jasno im je] da te teritorije mogu osvojiti jedino ratnim pohodom, ukoliko im Evropska zajednica prui adekvatnu vojnu pomo. Nemaka intenzivno naoruava Hrvate, najmodernijim naoruanjem, do sada su im upuivali naoruanje iz istono-nemakih lagera, naoruanje istono-evropske i sovjetske proizvodnje. A u poslednje vreme im dostavljaju i najsavremenije
574
575
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zapadno-nemako naoruanje". Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 22. Izvor dokumenta Datum dokumenta 23.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija taj nain izrazi nezadovoljstvo sa avanturizmom sadanjih bosanskohercegovakih vlasti, njihovom megalomanijom". Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 23-24. Izvor dokumenta Datum dokumenta 30.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 45 "Srpska radikalna stranka se obraa srpskoj javnosti, izraavajui svoje politike stavove o nekim najaktuelnijim drutvenim problemima na svojoj redovnoj konferenciji za tampu. Srpska radikalna stranka osuuje odluku bosansko-hercegovakih vlastodraca o odravanju referenduma o navodnoj nezavisnosti i suverenosti Bosne i Hercegovine. Mi poruujemo i Aliji Izetbegoviu i ostalima iz bosansko-hercegovake vrhuke da, ni no koju cenu, neemo dozvoliti nikakvu nezavisnost, ni samostalnu dravu Bosnu i Hercegovinu u sadanjim granicama. Bosna i Hercegovina ima pred sobom dve mogunosti: da bude i dalje federalna jedinica u sastavu ove skraene Jugoslavije i tada bi mogla postojati na kompaktnoj, nepromenjenoj teritoriji, ili drugu mogunost, da bude podeljena izmeu naroda koji u njoj ive po principu veinske dominacije na odreenim prostorima. To bi znailo da bi muslimani svoju islamsku damahiriju mogli organizovati na oko osamnaest procenata bosansko-hercegovake teritorije. A u tom sluaju ne bismo imali nita protiv da se zapadna Hercegovina, sve to je desno od obale Neretve, prikljui Hrvatskoj. U svakom sluaju, bilo kakav ishod referenduma da bude, mi ga neemo priznati i neemo po njemu postupati. Ukoliko i dalje bosanskohercegovaki vlastodrci na tome insistiraju, to bi moglo dovesti do mnogo veeg prolivanja krvi od ovoga koje se desilo na podruju nekadanje federalne jedinice Hrvatske, odnosno na podruju Republike Srpske Krajine. Mi pozivamo sve Srbe u Bosni i Hercegovini da bojkotuju ovaj referendum. Svaki Srbin koji bi se eventualno odazvao pozivu za referendum bio bi izdajnik svoga naroda i direktno bi se stavljao u slubu sadanjih vlastodraca. Mi pozivamo i muslimansko i katoliko stanovnitvo Bosne i Hercegovine, da se ne odazove na referenum i da na
Izvod broj: 46 "Ako je masa Srba morala da napusti Zagreb i druge hrvatske gradove, jedan broj Hrvata je napustio podruje Srpske Krajine. Oni su smeteni po srpskim stanovima u Splitu, Zagrebu, Rijeci i u drugim mestima, i sasvim je pravino i racionalno da se Srbi izbeglice smetaju po naputenim hrvatskim domovima. Mi smatramo da vie nema nikakvog razloga za oklevanje i da sve izbeglice treba da budu smetene na podruju Slavonije, na podruju Baranje i Zapadnog Srema, dakle, na podruju Srpske Krajine. Pretpostavljamo da za najvei procenat izbeglica ve moemo obezbediti sve smetajne kapacitete, a ima i vei broj kua ija je popravka u toku ili predstoji. I tako bi se taj problem izbeglica mogao definitivno reiti. Nijedan od izbeglica ne treba da se nada da e se jednoga dana vratiti u svoju kuu, u svoje stanove na podruju Hrvatske jer tamo su useljeni Hrvati i od toga nema nita. Mi smatramo da sve izbeglice treba da se zapoljavaju na teritoriji Republike Srpske Krajine. Tamo ima vei broj nepopunjenih radnih mesta, posebno na podruju Dalmacije. Recimo u Drniu, na podruju Baranje, ili u Vukovaru. Proces vraanja izbeglica ve je poeo ali nije poprimio onaj obim koji se oekuje i prieljkuje. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 24. Izvor dokumenta Datum dokumenta 30.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte
576
577
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 49 ...prema svim katastarskim knjigama u Bosni i Hercegovini, na ime srpskih stanovnika upisano je oko ezdeset procenata zemljinih parcela. To samo govori o strukturi stanovnitva koja je tamo postojala i koju su komunistike vlasti posle rata vetaki menjale. Na taj nain to je pod raznim pritiscima, svakih deset godina, oko dvesta etrdeset hiljada Srba moralo da napusti Bosnu i Hercegovinu. Ti statistiki podaci su objavljeni poodavno, ak je i beogradski NIN to u dva navrata inio: 1982. godine, prema zvaninim istraivanjima demografskog instituta. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 42. Izvor dokumenta Datum dokumenta 20.02.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 47 Uoeno je da se ovaj stav vie puta ponavlja kada se govori o teritoriji Srpske Krajine i o tome da li da ostanu u Hrvatskoj, budu nezavisni ili da se pripoje Srbiji: mi emo slediti volju srpskog naroda, Srpske Krajine. Mi nismo u stanju da nikome nametnemo svoje poglede, svoje stavove. Kakav oni put izaberu, mi emo ga slediti. Ako oni kau da nai dobrovoljci treba da se povuku, oni e biti povueni; ako kau da treba da ostanu, mi emo ih zadrati. Ako treba nove da poaljemo, mi emo ih poslati. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 28. Izvor dokumenta Datum dokumenta 30.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 48 Srpska radikalna stranka i dalje nudi svoje dobre usluge i spremna je da i sama bude garant zatite srpskog naroda u sluaju da Hrvatska prekri odredbe tog plana [Ovenov plan vezan za trupe UN na teritoriji Srpske Krajine] i napadne nezatieni srpski narod nakon povlaenja jedinica Jugoslovenske armije. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 29. Izvor dokumenta Datum dokumenta 06.02.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Ubeivanje
Izvod broj: 50 Srpska radikalna stranka smatra da srpskom narodu nema opstanka na podruju ustake Hrvatske. Sve one teritorije koje nisu pod kontrolom srpskih snaga, danas su krajnje nesigurne za srpski narod. I mi smatramo da to pre treba iznai metode da se to vie Srba preseli sa podruja istone Hrvatske u srpske zemlje. Mi smatramo da postoje mogunosti da se kompletna sela, recimo, iz Gorskog Kotara presele na podruje Kosova i Metohije. I to smatramo toliko znaajnim to Srbi koji ive, recimo, na podruju Gorskog Kotara mogu nastaviti da ive sa dojueranjim komijama, roacima, poznanicima itd., sa kojima su porodino iveli nekoliko stotina godina. Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 66. 26.03.1992. g. 1992. Govor Javnost uopte
578
579
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 53 Novinar pita eelja da li misli da zvanina Srbija nije prezentirala istinu u svetu i da nije reagovala na vreme. eelj odgovara: "Prvo, svet vrlo dobro zna istinu! itava Nemaka je znala da su Srbi, koje su prikazali kao ubijene i masakrirane Hrvate, pripadnici srpskog naroda, ali nikada nemaka televizija nije htela da demantuje ovu lanu informaciju dobijenu posredstvom HTV [hrvatske TV]. Nedavno je italijanska javnost obavetena da su masakrirani Hrvati kod Kupresa, pa su prikazali snimke pobijenih Srba, predstavljajui njih kao pobijene Hrvate. Zapad vrlo dobro zna sve to se ovde deava, ali Zapad zatvara oi i zapadna sredstva javnog informisanja su pod velikim uplivom politiara Evropske zajednice i Vatikana i oni vode smiljenu propagandu protiv Srbije i srpskog naroda. Nije to vie pitanje unutranjeg reima u Srbiji, to je pitanje svih Srba i itave Srbije i svih srpskih zemalja. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 86. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.04.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 51 Oni koji su mi odgovarali na sednici Narodne skuptine... imali su nejednake kriterijume. Oni su protiv principa oko za oko i zub za zub, protiv principa odmazde. Znai oni mogu neprekidno Srbe i ubijati i proganjati i sve ostalo, a ne daj boe da Srbi odgovore istom merom. To je princip retorzije, jedan od uobiajenih principa u meunarodnom pravu, po njemu se ravnaju sve drave. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 72. Izvor dokumenta Datum dokumenta 02.04.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Osveta/odmazda x Ubeivanje
Izvod broj: 52 Jedan od novinara pita eelja o spiskovima za likvidaciju. eelj odgovara: Nema nikakvih spiskova za likvidaciju. Ima spiskova ljudi koje je neophodno otpustiti iz dravne slube. Onaj ko radi protiv interesa srpskog naroda, ne moe od drave iz bueta Srbije dobijati platu. I to je jasno! Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 72. Izvor dokumenta Konferencija za tampu u Leskovcu Datum dokumenta 12.04.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje
Izvod broj: 54 "Poruili smo Hrvatima da nemaju ta da trae Beogradu i da treba to pre da se sele. Svi Hrvati treba da se sele iz Srbije osim onih - ima izuzetaka koji su se odmah odazvali pozivu na mobilizaciju i koji su uestvovali u naim ratnim naporima i time posvedoili svoju lojalnost srpskoj dravi, ali takvih je zanemarljiv broj. ...to se tie Hrvata, jednostavno emo im dati adrese prognanih Srba iz Zagreba i drugih hrvatskih gradova da odu, da se usele u njihove stanove i kue, a prognani Srbi e se useliti ovde u Hrvatske stanove". Novinar tada pita zar to nije represija. eelj: "Nema nikakve represije, mi smo protiv bilo kakve represije. To je isto administrativna mera, to je u stvari zamena stanova i kua pod izvesnom prinudom. Gde da uselimo te Srbe? Mi nemamo novca da podiemo nove zgrade, itava naselja... Gde da ih zapoljavamo? Ne. Neka
580
581
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija se oni usele u hrvatske domove ovde, a Hrvati neka idu u njihove kue tamo. To je preseljenje naroda, a poto je re o dva naroda koji se intenzivno mrze, ija je mrnja beskrajna, moe se slobodno rei da nema druge nego da svaka ptica leti svome jatu. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 87. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.04.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija su hteli itavu Bosnu i Hercegovinu ili da je odseku negde po liniji Neretva-Bosna [reke]. Sada kada su videli da im to ne polazi za rukom, oni su pristali na pregovore. Ja ne znam tano ta je sve bio predmet pregovora i kakvi su njihovi rezultati, ali u svakom sluaju mi smo za to, ako je to mogue da Srbi nau zajedniki jezik i sa Hrvatima i sa muslimanima, da razgranie svoje teritorije. Mi nismo bili za ovu ratnu opciju, smatramo da je ratna opcija Srbima nametnuta. A to to Srbi u toj ratnoj opciji pobeuju, to je valjda stvar srpskog junatva, srpske tradicije, i to je stvar ratne nepromiljenosti i neiskustva, i nedoraslosti muslimanskog i hrvatskog stanovnitva". Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 104. Izvor dokumenta Datum dokumenta 09.05.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvod broj: 55 Nakon to, kao i u mnogim drugim prilikama, kae da Nemci pomau sve srpske neprijatelje (naoruali Sloveniju i Hrvatsku, naoruavaju iptare na Kosovu [Albance s Kosova], hukaju pojedine Makedonce protiv Srbije, itd.), eelj kae: Mi Nemaku neemo napadati, ali pojave li se nemaki vojnici na naim prostorima, ja vam garantujem da se nijedan iv u domovinu nee vratiti. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 96. Izvor dokumenta Datum dokumenta 30.04.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x eelj preti drugima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 56 "U principu, izmeu Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo da bude sporova, poto su nae teritorije etniki jasno razgraniene. Ali Hrvati bi da prigrabe i ono to nije njihovo, to je u srpskim rukama, to je na podruju srpskih optina. I zbog toga je dolo do estokih sukoba. Hrvati
Izvod broj: 57 Novinar: Koje reenje u Bosni i Hercegovini prihvata Srpska radikalna stranka? eelj: Koje god reenje pronae srpski narod Bosne i Hercegovine mi emo ga prihvatiti, i mi emo ga podrati. Za srpski narod najvanije je da se jasno razgranie teritorije. Da se zna ta je srpsko, ta je hrvatsko, ta je muslimansko. I ako postoji srpska Bosna i Hercegovina, meu nama praktino nee biti nikakvih granica. ...Vano je da Srpska Bosna i Hercegovina ima sopstveni suverenitet, sopstvenu vojsku, sopstvenu policiju. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 104. Izvor dokumenta Datum dokumenta 09.05.1992. g. Godina 1992. Medij Govor
582
583
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Publika Tema Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija crnohumoran nain, ako se nekome to ne svia, ta me se tie. ta je bilo smenije od odgovora na to pitanje: Da, mi i dalje koljemo, ali smo usavrili metode klanja, sada ne koljemo akijama nego zaralim kaikama za cipele da se ne bi znalo da li je rtva podlegla posledicama tetanusa ili posledicama klanja. Kao kad su me jednom pitali sa Studija B je li tano da imam svoje pogrebno drutvo? Jeste kako ne, rekao sam, pa mi svaki dan sahranjujemo buldoerima hrvatske vojnike koji poginu pred srpskim etnicama, to je ve itava industrija. ta drugo da im se kae?" Izvor sabranih dela Srpski brani par auesku. Poglavlje 9: Od ae vode do slobode: Boovi mora biti smenjen, str. 4855, str. 54. Izvor dokumenta Intervju dat Aleksandri Mikat, Uika nedelja Datum dokumenta 04.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 58 Novinar: ta ako Hrvatska napadne srpske poloaje? eelj: Mi smatramo da bi dobro bilo da Hrvatska napadne sve srpske poloaje, pa da dovrimo prole godine zapoeti posao sa Hrvatima. to se tie ove izjave, ona je sasvim u skladu sa naom izjavom da sankcije nisu planirane i sprovedene zbog situacije u Bosni i Hercegovini, nego zbog dugoronih ciljeva zapadnih sila da Srbiju svedu na granice Beogradskog paaluka. I zato mi moramo biti spremni. I u sluaju strane vojne intervencije treba da odmah, svim sredstvima, udarimo po stratekim ciljevima i gradovima susednih zemalja. Pre svega, Italije, Austrije, Maarske i Bugarske i svih onih koji svoje aerodrome, svoje potencijale budu stavili na stranu agresora. I, razume se, ako nae rakete zemlja-zemlja budu u stanju da se gaa i juna Nemaka. Pa neka dobro razmisle da li im se to isplati. Na svaki agresivni akt sa njihove strane treba da se estoko odgovori svim sredstvima. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 162. Izvor dokumenta Datum dokumenta 27.08.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x eelj preti drugima x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 60 Ma, koje primicanje miru! Gde vi vidite primicanje miru? Nemojte da ste naivni. Nee biti mira dok se muslimani definitivno ne poraze i Bosna ne podeli izmeu srpske i hrvatske strane. Hoete li da se kladimo? Izvor sabranih dela Srpski brani par auesku. Poglavlje 14: Bez Danice, Vuk bi bio jedan osrednji novinar, str. 81-88, str. 82. Izvor dokumenta Intervju dat Slavku uruviji za Telegraf Datum dokumenta 06.07.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 59 eelj je vie puta pitan tokom nekoliko intervjua o svom odgovoru na pitanje "Da li vi etnici jo koljete?" na hrvatskoj TV emisiji "Minimaksovizija". Njegov komentar je uvek bio da je odgovor bio ironian: "Pitanje je samo po sebi bilo smeno, jer etnici nikada nisu bili zloinci. Bilo bi jo smenije da sam ja poeo da objanjavam kako su to komunisti lagali i tako dalje. Ja sam to morao ironisati na izvestan nain, na
Izvod broj: 61 Ako je Hrvatima cilj da imaju svoju dravu, oni moraju progutati jedan teak, otrovan zalogaj i shvatiti da se Krajina ne moe integrisati i da im to ni nije u interesu, a onda se spremiti na trgovinu sa Srbima.
584
585
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor sabranih dela Srpski brani par auesku. Poglavlje 18: Miloevi je preko Borke prebacio svoje pare sa Kipra u Izrael, sa ijom vladom se dogovorio da ga u sluaju pada reima prihvati!!!, str. 102-111, str. 107. Intervju dat Robertu obanu za Svet 05.09.1994. g. 1994. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izetbegovieve damahirije. Do rata je moralo doi. Zapad je podravao Tumana, Zapad je podravao Izetbegovia, Zapad je podravao tenju Hrvatske da se otcepi i da zadri svu teritoriju koja je bila u sastavu federalne Hrvatske. Mi smo se tome morali suprotstaviti. Uostalom, ovo je bio rat zapadnih Srba u kome smo delimino, mi iz Srbije, uestvovali, u kome smo ih pomagali i podravali. A to smo morali da radimo". Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima; april-jun 1994, str. 22. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema
Izvod broj: 62 Novinar pita da li bi srpska drava, ukoliko doe do njenog formiranja, bila unitarna ili federalna, a kasnije ta bi se u toj dravi desilo sa Makedonijom. eelj odgovara: Mi nismo odustali od Makedonije, kao tradicionalno srpske zemlje, ali smo spremni na podelu Makedonije sa Bugarskom, Grkom i, eventualno, Albanijom, jer nam nije u interesu da u naim granicama ivi jo 700 hiljada Albanaca i 700 hiljada Bugara. Nama je bitno da ono to je izrazito srpsko, a to su skopska Crna Gora [planina] i kumanovska [grad na severu Makedonije] oblast pripadnu Srbiji i da zajedno sa Grcima kontroliemo dolinu Vardara [reka], koja je vitalna saobraajnica. Izvor sabranih dela Srpski brani par auesku. Poglavlje 5: Komunisti kroje novu Jugoslaviju, str. 21-28, str. 23. Izvor dokumenta Intervju dat Miroslavu Mikuljancu za Srpski svet Datum dokumenta 31.03.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 64 Mojsilovieva zapoinje razgovor napomenom da je drava Jugoslavija do tada bila jedina u kojoj su svi Srbi iveli zajedno i pita ga kako se moglo desiti sve to to se desilo kada je Jugoslavija bila najloginije reenje za Srbe. eelj odgovara: Bilo je jo loginih opcija za Srbe, ali su na alost pogreili srpski dravnici. Bila je logina opcija da se 1929. godine izvede amputacija Hrvatske. U onim granicama koje su nam Srbima najvie odgovarale. Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima; april-jun 1994, str. 23. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 63 "Rat se nije mogao izbei. Srbi se nisu mogli pomiriti da ive u sastavu Tumanove Hrvatske. I Srbi se nisu mogli pomiriti da ive u sastavu
Izvod broj: 65 Govorei o ratu i o tome ko se za njega naoruavao (Hrvati i Srbi) i ko ga je
586
587
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eleo, Mojsilovieva pita da li je srpska vlast elela rat. eelj odgovara: Nisu ga eleli. Oni su hteli da spree samo novi genocid. Kada se Hrvati masovno naoruavaju, kada u ogromnim koliinama uvoze oruje, ta je trebalo, ostaviti Srbe goloruke? Da im se ponovi Jasenovac [koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata], da im se ponove Krake jame [ne znam ta je ovo]? Ili bi svi Srbi pobegli iz Hrvatske ili im je trebalo dati oruje. Jer kada ovek ima puku, onda je to ve izvesna sigurnost. Setite se, Srbi su se naoruali u Kninu, i uzeli su oruje iz teritorijalne odbrane. Pa je postignut sporazum sa Hrvatima da se oruje vrati, da se Srbi razoruaju. Sve je to prethodilo ratu, ali Hrvati su mislili da obmanu Srbe. Da ih ostave bez oruja i da ih u jednom trenutku sve zaposednu i pomlate. Naoruavanje Srba je bio isto patriotski in. I ova bi vlast bila zloinaka da Srbima nije dala oruje. Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima; april-jun 1994, str. 72. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija musliman pogreno proitao, stigao eelj, pa panika nastala. U jednom ratu to je veoma vano postii. To je veoma, veoma vano. Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima: april-jun 1994, str. 74. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x eelj preti drugima x Ubeivanje
Izvod broj: 66 ...ta smo jo postigli etnikim pokretom? Pored uspeha na frontu, postigli smo izvanredan propagandni vojni uspeh. Tamo gde se pojavljivalo desetak naih dobrovoljaca, Hrvati su bili ubeeni da ih ima 100 ili 1.000. I straan strah od etnika kao najhrabrijih i najopasnijih boraca. Kada se proulo u Zadru da sam negde kod Novigradskog zaliva, panika je nastala u gradu, svi su se utrpaili u amce i pojurili na zadarska ostrva! Izvanredan efekat te vrste svuda je postizan. Uostalom, ako se seate ta se prialo u Hercegovini? Dok se jo nisam ni pojavio u dolini Neretve, pronela se glasina da sam tamo i da vuem za sobom etnike jedinice i da oni tri dana i tri noi nita ne jedu, samo mi dolaze do prozora na automobilu. Ja im dajem po jednu tabletu i ta tableta im slui protiv spavanja, i protiv gladi, protiv svega. Intervju je pisao o tome. Zatim, tamo se pojavila pria da je na nekoj radnji pisalo stigao eer, pa neki
Izvod broj: 67 Prvo, po pitanju retorzije. Retorzija je meunarodni pravni institut. Retorziju opravdava meunarodno javno pravo. Ako se jedna drava prema nekoj nacionalnoj manjini odnosi na izvestan nain koji je van civilizacijski, van pravnih normi, onda meunarodno javno pravo opravdava slian postupak susedne drave prema nacionalnoj manjini ove prethodne. Uostalom, uobiajeno je u svetu, da se postiu meunarodni ugovori kojima se na reciproan nain tretira pitanje prava nacionalnih manjina. I to je samo takvo zalaganje bilo. Ako je Tuman ve proterao 300.000 Srba iz Hrvatske, i ako su oni doli u Srbiju, ta ima prirodnije nego zahtevati i da Hrvati odavde idu. Uostalom, nisam ja jedini koji je to traio. Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima: april-jun 1994, str. 83. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Osveta/odmazda x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
588
589
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 68 eelj ovde ponavlja svoj stav o odmazdi, kako to nije faizam, i ponovo poredi situaciju sa Amerikancima i japanskim logorima tokom Drugog svetskog rata. Zatim dodaje: "Uostalom, ti Hrvati, na ijem smo mi proterivanju insistirali, njih je Paveli u toku Drugog svetskog rata naselio po Sremu, da bi bili predstraa Nezavisne Drave Hrvatske. I to su najgore ustae iz Zapadne Hercegovine!" Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima: april-jun 1994, str. 115. 01.06.1994. g. 1994. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Generalizacija x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 70 Nema u ratu milosti. Sada u ja da traim sveom nekog Hrvata koji nije ba takav[o ustai govori kao optem negativnom modifikatoru]. ta me briga. Moj narod je u borbi, ja svim srcem uestvujem u toj borbi. Moda e nekome neto biti uinjeno naao, ali kada se rat zavri gledaemo na sporedne stvari. Ja se bavim kljunim stvarima, mi smo u ratu sa Hrvatima kao narod. Zato bih razmiljao kako je ponekom Hrvatu, koji eventualno nije kriv za sve ovo to se deava, kada ja imam toliko da razmiljam o svom narodu. Da li su Amerikanci razmiljali kako je nevinim Japancima u Hiroimi i Nagasakiju? To je ratni zloin ta su oni uradili. Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima: april-jun 1994, str. 268. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvod broj: 69 eelj ponovo govori o "civilizovanoj razmeni stanovnitva" navodei sve prethodne elemente, da su u svakoj zameni Hrvati preko katolike crkve bolje prolazili nego Srbi, da su prvo proveravali u kakvom je stanju imovina Srba u Hrvatskoj pa tek onda potpisivali ugovore, i dr. "I ovde ni jedan Hrvat nije proteran protiv svoje volje, nego je uvek prethodno sva svoja statusna pitanja regulisao na zakonit nain, i onda iselio... To je neko prirodno stanje, to je naa prirodna reakcija na ono to je Tuman ve uradio na neovean i genocidan nain." Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima: april-jun 1994, str. 266. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje Neistina/dezinformacija x
Izvod broj: 71 Govorei o tome kako etniki dobrovoljci ne ine zloine i, uprkos tome to je Miloevi pokuao da pronae dokaze da su dobrovoljci inili zloine, takvi dokazi nisu pronaeni. eelj nastavlja da je on dobrovoljcima svaki put kada su upuivani prve godine drao govore, govorio im kako treba da se ponaaju na frontu, kako treba da se ponaaju prema ratnim zarobljenicima, kako prema civilima, itd. Ni jedan na dobrovoljac nije ubio ni jednog civila! Ni jedan na dobrovoljac nije maltretirao civile tako to bi ih muio, tukao itd. Ni jedan na dobrovoljac nije maltretirao zarobljenike, ni jednog jedinog! Zbog toga mi nikada nismo imali problema sa razmenom zarobljenika sa Hrvatima. Hrvati nas napadaju preko televizije, kroz tampu da smo ratni zloinci, mene lino i sve ostale, to im je politiki korisno. A kada je razmena, ni jedan na nije bio pod istragom zbog ratnih zloina, pa da to sprei razmenu i slino. Mada su tragali, mada bi im bilo politiki korisno da su to uradili, da su uspeli, ali nije bilo elemenata. Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima: april-jun 1994, str. 276.
590
591
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema 01.06.1994. g. 1994. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Neistina/dezinformacija x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ubeivanje
Izvod broj: 72 Mojsilovieva optuuje eelja da je nagovetavao izbijanje rata i doprineo i doprineo njegovom izbijanju. On odgovara: Izbijanju rata? Sada, jesam li ja doprineo tome to su Hrvati hteli da se otcepe pa ponesu srpske teritorije? To je bilo prirodno oekivati, nema to nikakve veze sa mnom. Izvor sabranih dela Intervju dat Mirjani Bobi-Mojsilovi, Guja u nedrima: april-jun 1994, str. 292. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvod broj: 74 Oni [zapadne sile] pregovaraju da bi nas to vie iscrpli, da bi, malopomalo, ostvarili svoje ciljeve. Oni, danas, insistiraju na pregovorima o bivoj Bosni i Hercegovini, o bivoj hrvatskoj federalnoj jedinici a sutra e insistirati na pregovorima o Kosovu i Metohiji, Vojvodini, Sandaku i drugim srpskim zemljama. Zato svima treba otvoreno rei odluno NE, obustaviti sve pregovore i zatiti srpski narod ma gde on bio ugroen. Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. Govor dr Vojislava eelja na konferenciji za tampu u Narodnoj skuptini Republike Srbije, str. 25. Izvor dokumenta Datum dokumenta 25.01.1993. g. Godina 1993. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 73 Komentariui kako neki ljudi govore o bombardovanju kako bi se zaplaio narod, eelj komentarie: "To unoenje panike u sopstveni narod je neprimereno i ja smatram nezapameno u civilizovanoj istoriji oveanstva, naroito u XX veku." Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencija za tampu 1993.g. Konferencija za tampu posle sastanka predsednika SRJ sa stranim voama, str 9. Izvor dokumenta Datum dokumenta 08.01.1993. g. Godina 1993. Medij Govor Publika Javnost uopte
Izvod broj: 75 "Mi kao stranka nemamo nita protiv toga da plavi lemovi budu rasporeeni na prostorima june Srbije, odnosno Makedonije, to je uobiajeni teritorijalni naziv. Mi smatramo da ne bi bilo dobro da tamo doe do ratnih poara. Ali, ako Makedoniji bude priznata nezavisnost, ratni poar e izbiti voljom Albanaca, bili tamo plavi lemovi ili ne bili." Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. 18. februara 1993. g., str. 44. Izvor dokumenta Datum dokumenta 18.02.1993. g. Godina 1993. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
592
593
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 76 eelj otvara koferenciju za tampu reima: Srpska radikalna stranka podrava volju srpskog naroda Republike Srpske da ne prihvati VensOvenov plan za podruje bive Bosne i Hercegovine. On dalje kae da se ne prihvatui nikakvo potpisivanje koje znai kapitulaciju srpskog naroda pred stranim silama. I da srpski narod sauva ono to je tekom i krvavom borbom izvojevao. to se tie sugestije stranih sila vezane za budunost Srpske Krajine kao dela Hrvatske, srpski narod tako neto nikada nee prihvatiti i nikada Srpska Krajina nee biti u sastavu bilo kakve hrvatske drave. Mi pozivamo dravna rukovodstva Republike Srpske i Republike Srpske Krajine da sada u sadanjim okolnostima hitno pristupe ujedinjenju dve zapadne srpske krajine, u jedinstvenu dravu, koja bi se mogla zvati Zapadna Srbija, ili drugaije kako se opredeli tamonji srpski narod. Da ta drava proglasi nezavisnost, a Srpska radikalna stranka e uiniti sve to je u njenoj moi da izdejstvuje kod nadlenih dravnih organa Savezne Republike Jugoslavije da se prizna nezavisnost Zapadne Srbije. Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. , 1. april 1993. g., str. 44. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.04.1993. g. Godina 1993. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 22.04.1993. g. 1993. Govor Javnost uopte Ubeivanje Viktimiziranost x
Tema Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x
Izvod broj: 78 Mogunost vojne intervencije ne treba iskljuiti. Ona je realna, ali Zapad treba dobro da razmisli pre nego to se upusti u tu vojnu intervenciju. Sa srpske strane je ve izraena spremnost, ako doe do vojne intervencije, ako se i jedan hitac ispali na srpske poloaje, da e stradati pre svega vojnici UNPROFOR-a, muslimani, Hrvati. Jer, Srbi e na nekome da izvre odmazdu za sve ono to im se uradi sa Zapada. I neka to Zapad blagovremeno ima u vidu. Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. , 29. april 1993. g., str. 104. Izvor dokumenta Datum dokumenta 29.04.1993. g. Godina 1993. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Osveta/odmazda x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 77 Sada kada je dolo vreme da Hrvati preuzmu kontrolu nad onim to su potpisali i to su potpisali muslimani, muslimani odjednom shvataju da su izigrani i da sa tih prostora jednostavno ne mogu da povuku svoje stanovnitvo. Tu dolazi do ratnih zverstava na koja smo mi navikli kada je re i o muslimanima i Hrvatima. Jer, ovakvo kako oni uzajamno postupaju tako su postupali i prema srpskom stanovnitvu. Njihove zloine svetska javnost je pokuala predstaviti kao zloine Srba i njihove vojske, uostalom, i taj sukob izmeu muslimana i Hrvata definitivno treba svima da stavi do znanja da je Bosna i Hercegovina nemogua kao nezavisna drava. I da nikada nee postojati kao takva. Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. , 22. april 1993. g., str. 98.
Izvod broj: 79 Govorei o teritoriji Srpske Krajine, eelj kae: "Tamo se srpski narod digao na ustanak, jer mu je to bio jedini nain da spase gole ivote i da spase svoja ognjita. Dakle, ustanak srpskog naroda nije odavde iniciran. Nego je tamo stvoren delovanjem raznih objektivnih faktora nastalih nakon jednostranog priznanja nezavisnosti Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine. Odnosno secesionistikih poteza muslimana i Hrvata." Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. , 29. april 1993. g., str. 104. Izvor dokumenta
594
595
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema 29.04.1993. g. 1993. Govor Javnost uopte Ubeivanje Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x Izvod broj: 81 ... Srpska radikalna stranka najodlunije poziva reim u Beogradu da, u sluaju da po nagovoru zapadnih sila albanski separatisti izazovu nemire na Kosovu, ili pokuaju proglasiti otcepljenje Kosova i Metohije, ili pokuaju bilo kakav protivustavan ili protivzakonit in, mora intervenisati svim sredstvima i to u korenu uguiti. Sa svoje strane upozoravamo i albanske separatiste da emo svim sredstvima i to u korenu uguiti. Sa svoje strane upozoravamo i albanske separatiste da emo svim sredstvima braniti teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije i da nee biti milosti prema onima koji eventualno pokuaju dovesti u pitanje na suverenitet na bilo kom delu teritorije Jugoslavije ili Srbije. Sa Zapada su uestali pozivi i pokuaji hukanja albanskih sepratista. Njihov je cilj da se isforsira uspostavljanje starateljstva Ujedinjenih nacija na podruju Kosova i Metohije. Od toga, sigurni smo, nee biti nita. Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije 1993. g. , 20. maj 1993. g., str. 124. Izvor dokumenta Datum dokumenta 20.05.1993. g. Godina 1993. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x eelj preti drugima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 80 Govorei ponovo o vojnoj intervenciji od strane Zapada, eelj kae da, ako doe do vojne intervencije, srpski narod treba da se suprotstavi svim sredstvima, da upotrebi i ono oruje koje je do sada drao u rezervi. I da odmah udari na teritorije koje su pod kontrolom muslimana i Hrvata, da oslobodi Tuzlu, Sarajevo i prevashodno da napadne snage UNPROFOR-a koje se tamo nalaze. Snage UNPROFOR-a na podruju bive Bosne i Hercegovine e nam garantovati svojim ivotima da do strane intervencije nee doi. Ako doe do strane vojne intervencije pre svega e vojnici UNPROFOR-a stradati. Onda emo ih napasti bez milosti. Dalje na istoj strani eelj nastavlja sa svojim pretnjama: Srbi Republike Srpske i srpska vojska imaju dovoljno snage da se suprotstave svim eventualnim stranim intervencionistima. Mi neemo imati superiornost u vazduhu, ali na kopnu srpska vojska je jednostavno nepobediva. Srpska vojska do sada ni treinu svojih kapaciteta nije unotrebljavala u borbi protiv muslimana i Hrvata. I to Zapad treba da zapamti. U podzemnim skladitima srpska vojska ima oruja i municije za rat od pet godina. I Zapad treba da zna, da Srbi raspolau sa najmodernijim kopnenim naoruavanjem. A niko jo do sada u svetu nije dobio rat bombardovanjem iz vazduha. Rat se ne moe dobiti bez slanja kopnenih trupa. A to e suvie skupo kotati eventualne intervencioniste! Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. , 6. maj 1993. g., str. 112. Izvor dokumenta Datum dokumenta 06.05.1993. g. Godina 1993. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Ubeivanje
Izvod broj: 82 Mi smo se samo zalagali za civilizovanu razmenu stanovniva sa Hrvatskom, poto je novi ustaki poglavnik Franjo Tuman proterao skoro pola miliona Srba sa podruja Hrvatske, i od tih pola miliona Srba vie od 300.000 je dolo na prostore Savezne Republike Jugoslavije. to se tie pripadnika drugih nacionalnih manjina, mi smo za to da oni ovde ive kao lojalni dravljani, i da imaju punu graansku ravnopravnost. Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. , 10. jun 1993. g., str. 142. Izvor dokumenta
596
597
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Datum dokumenta Godina Medij Publika 10.06.1993. g. 1993. Govor Javnost uopte Ubeivanje Zloini iz prolosti x Godina Medij Publika
Tema Spoljne pretnje Srbima x eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 83 Govorei o tome kako srpski narod nije ugroen iznutra, ve spolja, eelj govori o ciljevima Zapada: "Njihov je osnovni cilj da se Srbija svede na one granice koje je odredio Adolf Hitler 1941. godine. Dakle, da joj se otme Vojvodina, Kosovo i Metohija, Sandak. Da se srpskom narodu oduzmu zapadne srpske zemlje i da se Srbi na taj nain jednostavno unite kao narod." Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. , 10. jun 1993. g., str. 141. 10.06.1993. g. 1993. Govor Javnost uopte Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 85 Komentariui Izetbegoviev predlog Tumanu da stvore zajedniku dravu, eelj tvrdi sledee: " Niko, jednostavno, muslimane nee sa sobom. Muslimani su tako dobri, pametni i prijatni ljudi da jednostavno niko sa njima ne eli da ivi." Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. 5. avgust 1993. g., str. 184. Izvor dokumenta Datum dokumenta 05.08.1993. g. Godina 1993. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x Ubeivanje
Tema Spoljne pretnje Srbima x
Izvod broj: 84 Ako su Albanci spremni da svoje kue vide u plamenu, ako su mislili da u svom komiluku treba da vide one prizore kakve posmatraju na televizijskim ekranima, sa podruja bive Bosne i Hercegovine, i sa podruja bive Hrvatske onda neka proglaavaju nezavisnost i neka se bore za Kosovo Republiku. Mi emo nemilosrdno uguiti svaki takav pokuaj. I to im unapred stavljamo do znanja. Mi smo im po tome mnogo vei prijatelji nego ti sa Zapada koji ih hukaju na oruani ustanak. Izvor sabranih dela Naelnik generaltaba na kolenima: Konferencije za tampu 1993. g. , 10. jun 1993. g., str. 149. Izvor dokumenta Datum dokumenta 10.06.1993. g.
Izvod broj: 86 Molim vas, saekajte. Jedno je retorzija, a drugo je osveta. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 190. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 26.01.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Osveta/odmazda x Ubeivanje
598
599
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 87 Retorzija je zapravo odmazda. Ako jedna drava prema vama provodi izvesne mere, vi uzvraate istim merama. Ako jedna susedna drava proganja pripadnike vae nacionalne manjine, i ako ih proteruje onda je logino da mi tako isto postupimo sa pripadnicima njihove nacionalne manjine. Uostalom, posle Drugog svetskog rata imali ste itav niz primera o retorziji... I nikom nije palo na pamet da to nazove faizmom. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 15: Nezavisni radio Antena M, str. 287306, str. 295. Izvor dokumenta Nezavisni radio Antena M u Podgorici, intervju. Datum dokumenta 29.07.1994. g. Godina 1994. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Osveta/odmazda x Ubeivanje Tema
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ubeivanje Zloini iz prolosti x Viktimiziranost x
Izvod broj: 89 Ista formulacija: "civilizovana razmena stanovnitva sa Hrvatskom". Hrvati (koje je Ante Paveli naselio) da se isele kako bi se u njihove kue uselili ve prognani Srbi iz Hrvatske, da su u tom procesu koji je skoro zavren Hrvati mnogo bolje proli jer su dobili mnogo vrednije srpske kue u Hrvatskoj, kao i da je u tom procesu posredovala katolika crkva. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 4: Za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, str. 48-77, str. 69. Izvor dokumenta Intervju na Radiju Apatin Datum dokumenta 24.11.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje
Izvod broj: 88 Hrvati se nikada nisu ni jednom reju pokajali za ustake zloine u Drugom svetskom ratu. Molim vas, postoji hrvatska kultura, postoji hrvatska knjievnost, dajte mi jedno jedino ozbiljno delo u hrvatskoj knjievnosti koje tretira ustake zloine u Drugom svetskom ratu. Da ima takvih dela mi bismo mogli izvui zakljuak. Na sugestiju o filmu Lordana Zafranovia, eelj odgovara: Pustite film, ja govorim o knjievnosti. Taj je tamo pisao, pravio film, pa izmiljao etnike gusare, pa etnici gusari plove Jadranskim morem u toku Drugog svetskog rata itd. I tada kada su malo progovorili o ustaama i ustakim zloinima, odmah se morao nai pandan etnitvu, kao da je to bilo isto. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 188. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 26.01.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte
Izvod broj: 90 "Srpska radikalna stranka nije nigde vrila etnika ienja." Tuman je prvo proterao nekoliko stotina hiljada Srba iz Hrvatske u Srbiju i zato se Srpska radikalna stranka zalagala za "civilizovanu razmenu stanovnitva", nijedna porodica nije otila, a da prethodno nije potpisala dogovor ili sporazum sa nekom srpskom porodicom o zameni imovine; katolika crkva je uvek proveravala u Hrvatskoj kolika je vrednost te imovine, je li sve sauvano da nije srueno, da nije spaljeno."Dodue, bilo je Srba koji su se useljavali u prazne hrvatske kue, ali to su Hrvati koji ive u Nemakoj, koji su gastarbajteri itd., kue su bile prazne". Razgovor se tada okree pretpostavljenoj prisilnoj prirodi ove razmene stanovnitva, a eelj kae da je bio samo jedan sluaj ubistva u Hrtkovcima, i to iz koristoljublja (ubice su elele da otmu novac od rtve i za to su osuene), nieg politikog nije bilo u tome. "Sluajno je taj bio Hrvat". Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 10: Bliski susret sa Miladinom ivotiem, str.181-206, str. 193-4.
600
601
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika TV Politika, emisija Bliski susret 26.01.1994. g. 1994. Televizija Javnost uopte Ubeivanje Neistina/dezinformacija x Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Govor Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 91 A to se tie tih urbanih Srba u Hrvatskoj, mi [Srpska radikalna stranka] smo se zalagali za razmenu stanovnitva. Da ti Srbi iz hrvatskih gradova preu u Srbiju, i obrnuto. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 17. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje
Izvod broj: 93 Ali to Hrvati pre shvate da im je nemogue da Krajinu imaju u sastavu Hrvatske, to e biti bolje i za njih, i za Srbe, i pre emo moi da normalizujemo dravne odnose, pre emo moi da preemo na razne oblike ekonomske saradnje. Mislim isto meudravne saradnje, mi smo protiv bilo kakve integracije, mi iz Srpske radikalne stranke. Izvor sabranih dela Brankovi je ustao iz groba (Beograd, 1994). Poglavlje 14: Bliski susret sa Bogdanom Deniem, str. 260-287, str. 285. Izvor dokumenta TV Politika, emisija Bliski susret Datum dokumenta 01.06.1994. g. Godina 1994. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 92 to se tie aktivista Srpske radikalne stranke mi nikoga nismo prisiljavali na preseljenje iz Hrtkovaca. Tamonji Hrvati su menjali kue sa Srbima s podruja Hrvatske koji su bili proterani od strane Tumanovog reima. Toj razmeni kua i stanova posredovala je aktivno katolika crkva. Katolika crkva je evidetnirala ta koji Srbin poseduje na podruju Tumanove Hrvatske i onda je dolazilo do sklapanja sporazuma. Nikada ni u jednom sluaju nije primenjen metod pritiska, nikada sila nije primenjena. A, uostalom, Hrvatima je jasno da u Srbiji nemaju ta da trae posle ovoga rata i posle toliko nagomilane mrnje izmeu srpskog i hrvatskog naroda. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 165. Izvor dokumenta Datum dokumenta 10.09.1992. g. Godina 1992.
Izvod broj: 94 SRS smatra da nikada, ni po koju cenu, teritorija Republike Srpske Krajine nee vie biti u sastavu hrvatske drave. Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 12. Izvor dokumenta Datum dokumenta 16.01.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
602
603
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 95 Oni mogu da je [Hrvatsku] priznaju kako god ele, ali sa aspekta meunarodnog prava kada se priznaje jedna drava, onda se priznaje i realna teritorija na kojoj ona ima vlast. Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 12. 16.01.1992. g. 1992. Govor Javnost uopte Ubeivanje Tema Izvod broj: 96 eelj kae da stanovnici Bosne i Hercegovine treba da bojkotuju referendum za nezavisnost Bosne i Hercegovine. "Bosna i Hercegovina nikada nee biti ni nezavisna ni suverena drava. Pre e se kupati u rekama krvi. Srpski narod nee dozvoliti da mu neko otcepi te vitalne teritorije." Za Bosnu i Hercegovinu postoji reenje slino kao za Makedoniju - federalna jedinica u sastavu skraene (tree) Jugoslavije, a ako ne, mogua je podela zapad Hrvatskoj, Muslimani mogu delove za svoju dravu /kao u originalu/, a srpske teritorije "niko nema pravo da otima od njihove matice, da odvlai u bilo kakvu nezavisnu dravu. Srpske teritorije e ostati srpske ...Ukoliko tu varijantu ne prihvataju stanovnici Bosne i Hercegovine, onda preostaje rat. Mi se rata ne bojimo, ali bismo pokuali da ga izbegnemo. Za rat smo spremni i naa Srpska radikalna stranka i Srpski etniki pokret deluju na svim prostorima Bosne i Hercegovine." Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 41-42. Izvor dokumenta Datum dokumenta 20.02.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 97 Nijedna kua, nijedan stan na podruju Republike Srpske Krajine ne sme ostati neuseljen. Nijedna izbeglika porodica ne sme ostati nezbrinuta, a isto tako te porodice se ne mogu zbrinjavati na podruju ove suene Srbije jer i Srbija se suoava sa nestaicom stanova... Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 50. Izvor dokumenta Datum dokumenta 20.02.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 98 ta god odlui srpski narod, mi emo potovati. Ali prvo, niko od nas ne veruje ni u snu, da bi srpski narod to mogao da odlui [da ivi s Hrvatima kao deo Hrvatske] posle Jasenovca [koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu], pokolja i posle ovog rata. A i u ovom kontekstu volja tamonjeg srpskog naroda za nas je neprikosnovena! Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 95. Izvor dokumenta Datum dokumenta 30.04.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Zloini iz prolosti x
Izvod broj: 99 Razmiljanje o tome ta e odluiti Srbi u Bosni: "Mi nikakvo reenje neemo nametati, oni imaju dosta demokratskih potencijala da to sami razree. Da se izbore za onakvu dravu u kojoj zaista ele da ive. Ali oni nikada nee pristati da ive u bilo kakvoj islamskoj damahiriji. Izetbegovi
604
605
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nikada nee biti njihov predsednik. Jedina budunost Bosne i Hercegovine je njena podela. Posle ovoga rata jednostavno, zajedniki ivot Srba, Hrvata i muslimana nije mogu." Izvor sabranih dela Milan Pani mora pasti: Konferencije za tampu 1992. godine, str. 109. Izvor dokumenta Datum dokumenta 28.05.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija matinim dravama. Posebno albanska nacionalna manjina. A nacionalni interes svih Srba je da ih u tome to efikasnije spree. Izvor sabranih dela Knjiga 44: Preti li nam slobotomija? Poglavlje 2: Slobotomija, str. 23-64, str. 61. Izvor dokumenta TV Negotin Datum dokumenta 14.11.1993. g. Godina 1993. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje
Izvod broj: 100 Kosovo je pod kontrolom Srbije. Kosovo je u sastavu Srbije i to je definitivna politika injenica. Mislim da srpski narod nikada ni po koju cenu nee dozvoliti da mu neko otme Kosovo ili Sandak, odnosno stari srpski Ras. Kako bismo reavali pitanje? Mi smatramo, pre svega, da tamo treba revidirati sve matine knjige dravljana. Da vidimo koji je iptar tamo na dravljanin a koji nije. Oni koji nisu nai dravljani oni bi imali drugaiji tretman, oni bi imali izbeglike pasoe. Ako se ovde ne ponaaju lojalno, ako se ovde ne ponaaju korektno onda bi im se otkazalo gostoprimstvo u naoj zemlji. Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema eelj preti drugima x Knjiga 44: Preti li nam slobotomija? Poglavlje 1: Uvod u slobologiju, str. 3-22, str. 17. Intervju na Radiju Pirot. 12.11.1993. g. 1993. Radio Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 102 Reim u Beogradu je bez ikakve potrebe doneo odluku da se vojska povue iz Makedonije, iako Makedonci na izborima nisu rekli da bi napustili Jugoslaviju, nego su rekli da Makedonija bude suverena drava u sastavu Jugoslavije. Tako da je tamo narod, posebno hriansko stanovnitvo prevareno, bez obzira da li su to Srbi ili Bugari. Tamo ive Srbi, Bugari i neto Grka i ostalo su Albanci. Mi bismo onda ili ka unifikaciji te drave, dok ne bude unitarna drava. Zato vie parlamenata, vie vlada itd., kada moe biti jedan parlament u Beogradu, jedna vlada u Beogradu. A mi svi Srbi smo jedan narod. Izvor sabranih dela Knjiga 44: Preti li nam slobotomija? Poglavlje 2: Slobotomija, str. 23-64, str. 62. Izvor dokumenta TV Negotin Datum dokumenta 14.11.1993. g. Godina 1993. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Neistina/dezinformacija x
Izvod broj: 101 Ja mislim da je nacionalni interes srpskog naroda nedeljiv. Nacionalni interes naroda Srbije je deljiv. U Srbiji treinu stanovnika ine pripadnici nacionalnih manjina. Neki od njih bi rado da se otcepe od Srbije i pripoje
Izvod broj: 103 to se tie iptara i muslimana, mislim da oni ne mogu efikasno ni na koji nain dovesti u pitanje dravnu celovitost Srbije. Kako bi oni to mogli da urade? Da se dignu na oruani ustanak? Jedino na taj nain. A onda znaju ta ih eka. Tu nee biti milosti. Kakva god bude vlast u Beogradu, ubeen
606
607
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sam da e svaka vlast primeniti sva sredstva da skri eventualni separatistiki ustanak. I toga su svesni i iptari i muslimani. Ubeen sam da su oni toga svesni. Oni se na ustanak nee dii sve dok ne dobiju direktan nalog sa Zapada da to urade. Ali mi moramo biti spremni da njihovu pobunu uguimo za 24 sata, bez milosti ako do pobune doe. Izvor sabranih dela Knjiga 44: Preti li nam slobotomija? Poglavlje 7: Problemi univerziteta u obnovljenoj demokratiji, str. 164-178, str. 173. TV Politika 13.12.1993. g. 1993. Televizija Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 105 Govorei opet o principu retorzije za vreme Drugog svetskog rata, "koji je uobiajen u savremenom svetu", eelj tvrdi da su na naim prostorima neuporedivo tee zloine poinili Hrvati nego Nemci. Hrvati prooe nekanjeno. Zato to su Hrvati 1945. godine proli nekanjeno, oni su imali ansu da obnove genocid nad srpskim narodom 1991. godine. Izvor sabranih dela Knjiga 44: Preti li nam slobotomija? Poglavlje 7: Problemi univerziteta u obnovljenoj demokratiji, str. 164-178, str. 175. Izvor dokumenta TV Politika Datum dokumenta 13.12.1993. g. Godina 1993. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Srbi ugroeni x Zloini iz prolosti x Viktimiziranost x
Tema Spoljne pretnje Srbima x eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 104 Svi oni koji su od 6. aprila 1941. godine do danas iz Albanije uli u nau zemlju, ne mogu postati nai dravljani! Oni i njihovi potomci moraju da se vrate nazad i da dobiju status izbeglica. Izvor sabranih dela Knjiga 44: Preti li nam slobotomija? Poglavlje 7: Problemi univerziteta u obnovljenoj demokratiji, str. 164-178, str. 174. Izvor dokumenta TV Politika Datum dokumenta 13.12.1993. g. Godina 1993. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 106 Govorei o nesposobnoj srpskoj vlasti koja je dozvolila da Makedonija izae iz sastava federacije, mada je ak pre toga bila deo Srbije, eelj napominje da Srpska radikalna stranka nema nameru da to pitanje ispravlja[mo] vojnom intervencijom. Dalje kae da: postoji opasnost od graanskog rata koji e izazvati iptari, jer je njih 700.000 u zapadnoj Makedoniji. Oni otvoreno izraavaju svoju volju da se otcepe. Ako doe do graanskog rata u Makedoniji, onda e to dovesti do meanja susednih drava. On istie da ponuda Makedoniji da se vrati u sastav Savezne Republike Jugoslavije jo uvek stoji i ponavlja da, kada je stanovnitvo Makedonije na referendumu glasalo, u referendumskom pitanju nije stajalo: Hoete li da Makedonija bude nezavisna drava?, nego: Hoete li da Makedonija bude suverena u sastavu Jugoslavije?. eelj kae da niko nije narodu objasnio ta znai biti suveren i da je Makedonija tako zavrila kao nezavisna. On dalje kae: Ukoliko ne doe do integracije Makedonije u Saveznu Republiku Jugoslaviju, a tamo izbije graanski rat on e se okonati podelom Makedonije. Mi smatramo da treba biti u neprekidnom kontaktu sa Bugarskom i sa Grkom, da treba zajedno nadzirati situaciju u Makedoniji, pa ako je to jedini nain, da se Makedonija
608
609
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija podeli izmeu Srbije, Grke, Bugarske i Albanije. U severnom delu Makedonije ive Srbi, taj deo bi trebalo da pripadne Srbiji. U istonom delu ive Bugari taj deo onda moe da pripadne Bugarskoj. U zapadnom delu ive Albanci to moe pripasti Albaniji, a u junom preovlauje grki nacionalni elemenat i to moe pripasti Grkoj. Ono to je za nas Srbe veoma vano jeste da dolina Vardara, kao kljuna saobraajnica, ne padne u Albanske ruke. Izvor sabranih dela Knjiga 42: Miloevi hapsi radikale. Poglavlje 15: Bez stranakih sukoba nema demokratije, str. 264-291, str. 288. Izvor dokumenta Radio Zajear Datum dokumenta 04.12.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Neistina/dezinformacija x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 108 Govorei o sprskom stanovnitvu u Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, eelj tvrdi: U ovom sluaju Srbi koji su iveli u sastavu hrvatske federalne jedinice nee da budu graani drave Hrvatske. Nee da ive u toj dravi, a ta drava nema snage da ih na to natera. Dok su oni spremni da brane svoje prostore, da brane svoje teritorije, da brane svoje domove, nema te sile na svetu koja e ih naterati da se ukljue u sastav nezavisne drave Hrvatske, ili islamske damahirije u Bosni. I sama injenica da svet toliko pritie sada Srbiju i Crnu Goru najbolje o tome svedoi. Svetu ne pada na pamet, zapadnim silama, sada da preti i da pritie Srbe u Krajini i Srbe u Republici Srpskoj. Znaju oni, dok imaju uporite tamonji Srbi ovde u Saveznoj Republici Jugoslaviji, njihova borba ima mnogo vie ansi za uspeh, nego ako bi sluajno ostali bez ovdanje podrke. Zato nam alju izdajnike na elo drave, zato meetare pomou nekih izdajnikih stranaka ovde u Beogradu da bi svoje ciljeve postigli i zato nas podvrgavaju ekonomskoj blokadi, sankcijama i sl. Izvor sabranih dela Knjiga 38. Okrugli stolovi. Poglavlje 8: Odnos stranaka prema problemu Srba koji ive izvan SRJ, str. 213-231, str. 222. Izvor dokumenta TV Beograd, emisija Sueljavanje stranaka Datum dokumenta 04.12.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 107 Mi bitku, po miljenju Srpske radikalne stranke, za Kosovo i Metohiju ne moemo izgubiti na Kosovu i Metohiji bez obzira ta pokuavaju Amerikanci, ta pokuava Zapadna Evropa, ta pokuava Turska i eventualno Albanija. Mi bismo bitku za Kosovo i Metohiju mogli da izgubimo jedino ovde u Beogradu, ako izdajniki blok na elu sa Milanom Paniem uspe da osvoji vlast i da provodi svoju politiku. Izvor sabranih dela Knjiga 38. Okrugli stolovi. Poglavlje 7: Kosovo i Metohija kao nacionalni problem I, str. 190-212, str. 210. Izvor dokumenta TV Beograd, emisija Sueljavanje stranaka Datum dokumenta 30.11.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 109 Mi, srpski etnici, ni sa kim ni u kakve kompromise neemo ulaziti po cenu rtvovanja pojedinih srpskih nacionalnih interesa. Mi smo se stavili u slubu srpskom narodu i do kraja emo u toj slubi istrajati. Borimo se svim sredstvima miroljubive politike akcije za obnovu slobodne srpske drave na Balkanu, za Srbiju koja se nee sastojati samo od dananje suene srbijanske federalne jedinice, nego e obuhvatati i srpsku Makedoniju, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju." (frenetian aplauz.)"Srpski etniki pokret je ponosan na ovaj velianstveni komemorativni skup. Ponovo je zablistala
610
611
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija stara etnika slava, ponovo se srpski narod vratio svojim slobodarskim i junakim tradicijama. Niko nas vie ne moe potisnuti sa srpske politike pozornice, niko nas ne moe odvratiti od vernog sluenja srpskom narodu Pozdravljam vas naim tradicionalnim pozdravima: ZA VASKRS SLOBODNE SRBIJE! SRBIJA JE VENA, DOK SU JOJ DECA VERNA! S VEROM U BOGA - ZA KRALJA i OTADBINU! RAVNA GORA [nesumnjivo misli na Srbiju] POBEDITI MORA!" [ovo se i rimuje] Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 7: iv je Draa, umro nije, dok je srpstva i Srbije, str. 16-32, str. 27-28. Izvor dokumenta Komemorativni skup povodom godinjice smrti Dragoljuba Drae Mihailovia, tampano u stranakom glasilu Velika Srbija, br. 2/1990. Datum dokumenta 17.07.1990. g. Godina 1990. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Novinar ponavlja da eelj smatra da je to vetaki stvorena nacija, a eelj dodaje: "Da. Kao i muslimanska, uostalom, to je vetaka, kao i crnogorska to je vetaka. To su sve izmiljene nacije, koje emo mi ukinuti. Novinar zatim pita eelja ta sve smatra Srbijom. eelj odgovara: juna Srbija je negde tu od Prohora Pinskog do evelije Sve tamo gde ivi srpski narod i teritorije koje su bile u sastavu srpske drave. Znai, sadanja suena Srbija, Makedonija, Crna Gora, Bosna, Hercegovina, Dubrovnik, Dalmacija, Lika, Banija, Kordun, Slavonija i Baranja. To je Srbija. ...[Dubrovnik] nikad nije bio hrvatski. Njegov je ivalj etniki srpski. To je meavina srpskog stanovnitva i zateenog romanskog. Sa Hrvatima nikakvog dodira nikad nisu imali. Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 19: Srpski etniki pokret odrao promociju stranke u Malom Zvorniku, str. 50-70, str. 50-51. Izvor dokumenta Prepriavanje intervjua za Radio abac, deo tampan u stranakom glasilu Velika Srbija br. 3/1990, napisala Vineta N. Marinovi Datum dokumenta 04.08.1990. g. Godina 1990. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 110 Novinar komentarie kako stranka brzo putuje unaokolo, dan ranije bili su u Makedoniji. ... eelj prekida: Koja Makedonija, bre? Ma, koja Makedonija, bre? Nema Makedonije. Mi smo bili jue na severu june Srbije, u Prohoru Pinjskom [manastir gde je odran prvi kongres ASNOM i na kome su makedonski nacionalni identitet i jezik proglaeni nezavisnim od bugarskog i srpskog, 2. avgusta 1944]. Novinar: Znai i mala [srpska] sredina je vana. EELj: Svakako. Gde god ivi srpski narod Delegacija Srpskog etnikog pokreta od 46 ljudi jue je bila u slavnom srpskom manastiru Prohoru Pinjskom. Tamo smo sruili ono to je predstavljalo veliko svetogre, sruili smo paganske ploe koje su bile privrene za zidine hrama i svedoile o navodnom osnivanju prvog parlamenta te vetake makedonske drave i vetake makedonske nacije. Novinar kasnije pita eelja kojim onda narodom smatra Makedonce, a eelj odgovara: "Tamo ive uglavnom Srbi. A ima i Bugara... Takve nacije nigde na svetu nema..
Izvod broj: 111 I ono to je najbolnija rana na srpskom nacionalnom biu danas, problem albanske separatistike pobune na Kosovu i Metohiji. Mi, srpski etnici, sa sigurnou to mogu tvrditi danas ovde, jedini imamo program koji moe dovesti do guenja te albanske separatistike pobune!!!Mi smatramo da albanska nacionalna manjina u naim granicama nema prava ni na kakvu teritorijalnu ili politiku autonomiju. Zalaemo se za momentalno ukidanje kosovsko-metohijske autonomije. Dalje smatramo da treba obustaviti svaku ekonomsku pomo albanskoj nacionalnoj manjini, a do danas svakog dana 1,5 miliona dolara iz tog fonda za pomo nerazvijenim republikama i pokrajinama ide na Kosovo za finansiranje albanskog prekomernog razmnoavanja
612
613
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Dalje, mi smatramo da u jednom pojasu od 50 km uz albansku granicu treba iseliti svo albansko stanovnitvoTreba ga preseliti u druge delove dananje Jugoslavije. Recimo, u dananju Hrvatsku ili u Sloveniju, poto se pokazalo da ih tamo najvie vole! A pokazalo se ve odavno da pravi centar albanske separatistike pobune nisu ni Pritina, ni Tirana, ve Zagreb i Ljubljana! Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 19: Srpski etniki pokret odrao promociju stranke u Malom Zvorniku, str. 50-70, str. 63. Izvor dokumenta lanak tampan u stranakom glasilu Velika Srbija br. 3/1990, napisala Vineta N. Marinovi Datum dokumenta 04.08.1990. g. Godina 1990. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Unutranje pretnje Srbima x eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Govor Pristalice stranke Ubeivanje Zloini iz prolosti x Viktimiziranost x
Tema Nacije/nacionalnosti x
Izvod broj: 113 Mi nemamo nikakve iluzije o hrvatskoj nacionalnoj prirodi, mi nemamo nikakvih iluzija o njihovim krajnjim ciljevima. I zato mi s njima neemo ni pregovarati. Jer, uvek ti pregovori i truli kompromisi idu na raun srpskih nacionalnih interesa. Mi oko svojih teritorija i oko svojih grobova, nemamo ni s kim u ovom belom svetu da pregovaramo! Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 19: Srpski etniki pokret odrao promociju stranke u Malom Zvorniku, str. 50-70, str. 64. Izvor dokumenta lanak tampan u stranakom glasilu Velika Srbija br. 3/1990, napisala Vineta N. Marinovi Datum dokumenta 04.08.1990. g. Godina 1990. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 112 Smatramo da i hrvatski narod ima pravo da se otcepi i formira svoju samostalnu dravu. Ali ih upozoravamo da nikada ni po koju cenu neemo dozvoliti da se ta hrvatska drava uspostavlja nad srpskim ivljem. Mi nikada neemo dozvoliti da se ijedna srpska teritorija, ijedno srpsko naselje, poruena crkva ili spaljeno selo, da se ijedna srpska masovna grobnica, logor, jama, klanica nau van granica srpske drave. Mi uvek polazimo od toga da je upravo hrvatski narod obeleio granice srpske drave. Obeleio ih je srpskim masovnim grobnicama. Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 19: Srpski etniki pokret odrao promociju stranke u Malom Zvorniku, str. 50-70, str. 64. Izvor dokumenta lanak tampan u stranakom glasilu Velika Srbija br. 3/1990, napisala Vineta N. Marinovi Datum dokumenta 04.08.1990. g. Godina 1990.
Izvod broj: 114 Lako je nama u Srbiji srbovati, srpstvom se diiti i otvoreno istupati. Tamo, pod vlau ustaa u Hrvatskoj ili u drugim delovima nae zemlje gde jo uvek postoji tuinska, komunistika vlast, tamo je jo uvek teko Srbin biti! (aplauz - povici: SRBIJA! SRBIJA!) Meni je vrlo jasno da su danas i na ovaj skup samo najhrabriji doli. Posebno kada je re o naoj brai s one strane Drine [reka]. Mi, srpski etnici... (...vojvodu prekida buran aplauz) ... po cenu svojih ivota nikada neemo dozvoliti da Drina bude granica srpske drave! (aplauz: TAKO JE) Za nas je Drina reka, koja protie kroz centar Srbije! (TAKO JE!!!) Mi nikada neemo dozvoliti da naa braa, Srbi Preani s one strane Drine, Save ili Vrbasa [reke], budu taoci u neijim rukama. Neemo o njihovoj sudbini da se cenjkamo. Neemo da ih izdamo i prodamo, kao to su to radili srpski komunisti od rata [Drugi svetski rat]
614
615
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija naovamo! (aplauz) Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 19: Srpski etniki pokret odrao promociju stranke u Malom Zvorniku, str. 50-70, str. 65. lanak tampan u stranakom glasilu Velika Srbija br. 3/1990, napisala Vineta N. Marinovi 04.08.1990. g. 1990. Govor Pristalice stranke Ubeivanje Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 116 Mi, srpski etnici, nemamo nita protiv da se bilo ko u ovoj zemlji izjanjava bilo kakvom nacionalnom pripadnou. Moe neko da se izjanjava i kao Makedonac, i kao Japanac i kao Marsovac. Ali, Makedonija je bila u sastavu srpske drave pre stvaranja Jugoslavije i ostae ako Jugoslavija prestane postojati. (TAKO JE!) Jer Makedonija je po svim meunarodnim jo uvek pravno vaeim ugovorima deo srpske dravne teritorije. Jer Jugoslavija je bila pravni naslednik kraljevine Srbije. Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 19: Srpski etniki pokret odrao promociju stranke u Malom Zvorniku, str. 50-70, str. 65-66. Izvor dokumenta lanak tampan u stranakom glasilu Velika Srbija br. 3/1990, napisala Vineta N. Marinovi Datum dokumenta 04.08.1990. g. Godina 1990. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Izvod broj: 115 Mi nemamo nita protiv toga da Hrvati formiraju novu albansku dravu na teritoriji dananje Jugoslavije. Ali pod uslovom da je formiraju u Hrvatskom zagorju! (TAKO JE!) Kosovo i Metohija su sveta srpska zemlja. I srpski narod je vie puta kroz svoju istoriju ratovao za Kosovo i Metohiju, prolio reke krvi i more ljudskih ivota, i mi, dananji Srbi, znaemo da to cenimo i proliemo nove reke krvi ako bude trebalo, al' e Kosovo i Metohija ostati srpska zemlja. (aplauz - povici iz stotina grla: TAKO JE! SRPSKI ETNICI! SRPSKI ETNICI! VOJO-VOJVODO!) [njegov nadimak] Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 19: Srpski etniki pokret odrao promociju stranke u Malom Zvorniku, str. 50-70, str. 65. Izvor dokumenta lanak tampan u stranakom glasilu Velika Srbija br. 3/1990, napisala Vineta N. Marinovi Datum dokumenta 04.08.1990. g. Godina 1990. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Zagovara/oekuje nasilje x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 117 Kad su Slovenci kroz istoriju imali svoju dravu? NIKADA!!! (NIKADA! TAKO JE!) Danas Slovenijom nazivaju samo one teritorije gdje je krv lio srpski vojnik. (TAKO JE!!!) Za te njihove teritorije srpska vojska vie nikada nee ginuti. Nek se dogovaraju sa Austrijom i Italijom. Nek se s njima dogovaraju, nek s njima pregovaraju. S nama vie nemaju o emu da razgovaraju. (TAKO JE!!!) Danas, mi, srpski etnici, organizujemo velike politike manifestacije po svim srpskim zemljama. Jue smo bili u starom srpskom manastiru Prohoru Pinjskom [primedba: manastir koji je veoma vaan Makedoncima, deo makedonske teritorije kroz istoriju] i tamo smo uklonili ona paganska obeleja... [misli na ploe kojima se obeleava da je tu 1944.g. odran prvi makedonski kongres - poetak makedonskog jezika, nacionalnosti itd.] (ponovo masa prekida govor estokim aplauzom) ... koja su nas sramotila nekoliko decenija. Mi emo svugde stii, i niotkud neemo utei. Jer mi smo spremni dati za svoj narod i za svoju otadbinu sve to
616
617
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija imamo, ne alei ni svoje ivote!!! (TAKO JE! SRBIJA! SRBIJA! SRPSKI ETNICI! SRPSKI ETNICI!) Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 19: Srpski etniki pokret odrao promociju stranke u Malom Zvorniku, str. 50-70, str. 66. Izvor dokumenta lanak tampan u stranakom glasilu Velika Srbija br. 3/1990, napisala Vineta N. Marinovi Datum dokumenta 04.08.1990. g. Godina 1990. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Viktimiziranost x Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 28.10.1990. g. 1990. drugo Pristalice stranke Ubeivanje Viktimiziranost x
Tema Unutranje pretnje Srbima x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 118 U slubenoj albi upuenoj vladi u vezi s presudom zbog raznih navodnih eeljevih prekraja, eelj govori o unutranjoj pretnji Miloevieve komunistike vlade: Da li je kroz istoriju srpskog naroda ikada bilo veih izdajnika od srpskih komunista? Nikada. I sad bi opet srpski komunisti, predvoeni Slobodanom Miloeviem, da nas vode u sreniju budunost. To im mi, srpski etnici, nikada neemo dozvoliti. Boriemo se dok imamo daha i nijedna nas represivna mera ne moe zaustaviti jer smo spremni u svakom trenutku i svoje ivote poloiti na braniku srpstva. A, uostalom, u ovoj komunistikoj bestragiji na olupinama Jugoslavije nema dovoljno zatvora u koje bi srpski izdajnici mogli zatoiti sve srpske etnike. Zato se mi ponosimo to smo danas jedina progonjena srpska politika stranka, to jedino nae elnike komunistiki reim hapsi i osuuje. To nam je najbolji dokaz da smo na pravom putu i podstrek da istrajemo u svetoj etnikoj borbi, kao odani sledbenici dr Slobodana Jovanovia, generala Drae Mihailovia, Dragie Vasia i Stevana Moljevia, kao verni saradnici vojvode Momila ujia i etnikih izgnanika koji su nam svesrdno pomogli da obnovimo plamen etnitva irom porobljene Srbije, po svim srpskim zemljama. Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 88: alba na presudu, str. 215-217, str. 216. Izvor dokumenta Stranako glasilo Velika Srbija br. 6/1990.
Izvod broj: 119 U kampanji za predsednike izbore, eelj je odrao govor koji je nakon toga objavljen u stranakom glasilu. Izmeu ostalog, on govori o proterivanju albanskih doseljenika: "Ukinuemo autonomne pokrajine. Sa Kosova i iz Metohije pod hitno emo proterati svih 360.000 albanskih emigranata koji su se od 6. aprila 1941. godine doselili u Srbiju i sve njihove potomke. Odmah emo zatvoriti sve fabrike koje neracionalno posluju zbog iptarskog tihog bojkota proizvodnje. Obustaviemo im svaku finansijsku pomo i sredstva koja su im do sada upuivana preusmeriti na finansiranje povratka Srba na njihovu matinu teritoriju. U pojasu od 20 do 50 kilometara uz albansku granicu pripadnicima iptarske nacionalne manjine oduzeemo uz pravinu novanu naknadu svo poljoprivredno zemljite i iseliti ih u druge delove Jugoslavije, pre svega na podruje dananje Hrvatske i Slovenije, poto ih tamo najvie vole pa e ih sa oduevljenjem prihvatiti. To zemljite bismo u prvo vreme poverili Armiji na gazdovanje, a meu naim iseljenicima, kojih ima oko tri miliona u celom svetu, pokrenuemo akciju da svaki od njih kupi bar po jedan hektar kosovskometohijske zemlje i sa tom svojinom ue u akcionarsko drutvo koje bi od te plodne oranice moglo stvoriti evropsku itnicuSvima Srbima koji ele da ive na tom podruju besplatno emo dodeliti u trajno vlasnitvo poljoprivredno zemljite i placeve porodinih kua i privrednih pogona. Svima koji svoja poslovna sedita i proizvodne pogone presele u te nae predele pruiemo kao kljunu olakicu oslobaanje od plaanja bilo kakvog poreza u roku od najmanje deset godina." Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 91: Vojvoda dr Vojslav eelj, str. 219-223, str. 221-222. Izvor dokumenta Stranako glasilo Velika Srbija br. 7/1990. Datum dokumenta 14.11.1990. g. Godina 1990. Medij drugo
618
619
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Publika Izborna kampanja Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Stranako glasilo Velika Srbija br. 10/1991 1991. Govor Pristalice stranke Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Srbi ugroeni x Dehumanizacija x Viktimiziranost x
Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x eelj preti drugima x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Izvod broj: 120 Brao Srbi i sestre Srpkinje, danas se opratamo od naeg brata Vojislava Milia koji je junaki pao borei se za odbranu srpstva tamo gde je srpstvo najugroenije, za odbranu zemlje srpske i srpskog naroda protiv koga je ponovo isukana krvava hrvatska kama. Smrt naeg dragog Vojislava Milia osveena je u istom trenutku kad je on pao u podmuklom napadu razjarenih ustaa ali mi i ovog puta poruujemo da emo osvetiti ne samo Srbe koji ovih dana padaju od ustakog noa, pred ustakim besom, nego i sve Srbe koji su pali od hrvatske ruke. Mi Srbi kao narod dozvolili smo da nas jedna otrovnica zmija tri puta za srce ujede, a u nedrima smo je odgajali. Ta otrovnica zmija, to su Hrvati. U i svetskom ratu strane su zloine nad Srbima vrili, u II svetskom ratu isto i zamalo ak i da im zaboravljeno bude, zamalo, da im bude oproteno. Trei put se ta otrovnica ustremila i trei put nas za srce ujela. Sad joj treba glavu smrskati da vie nikada nikoga ne ujede. Srpski narod ima toliko snage, ima toliko mogunosti, toliko sloge, i toliko jedinstva da konano sa tom ustakom pomamom izae na kraj i da se kae ta je ranije bilo i da se vidi ko je to radio i da se zna dokle je zemlja srpska i da e ta zemlja biti odbranjena i novm rekama krvi ako bude potrebno i niko nas Srbe nee spreiti da opet stvorimo sopstvenu dravu. Mi emo braniti sve srpske zemlje dok imamo daha, dok imamo snage, dok imamo sposobnosti. Danas na ovom tunom inu ispraaja naeg dragog Vojislava Milia, danas stegla su se srpska srca, srpske oi suze, meutim te iste oi ta ista srca blesnue junakim sjajem jer mi Srbi nikad nismo, ni kroz istoriju, doivljavali da nas neko poniava, da nas neko gazi, da nas neko gnjei, da nam neko ugnjetava ene, decu, starce, da nam neko zabranjuje srpsko ime, srpsku zastavu, srpsku svetu veru pravoslavnu. Osveta e srpska doi u najskorije vreme, osveta srpska ve poinje. Neka je pokoj veni dui naeg dragog Vojislava Milia slava mu! Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 124: Govor u Staroj Pazovi na ispraaju tela Voje Milia, str. 322-323.
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 121 ...Srpski narod nije mogla da poniava ni turska imperija, ni Austrougarska, ni faistika Nemaka a kamoli ova aka jada, neistorijskih Hrvata. Napadaju goloruke ljude, desetine srpskih mladia su pretukli u policijskim stanicama. Udaraju ene i decu a srpski borci za slobodu pucaju i udaraju samo na onoga ustau koji nosi oruje. Nema tog Hrvata koga su golorukog Srbi napali. Nema te hrvatske ene ili hrvatskog deteta koje moe prstom pokazati na Srbina. Mi emo svim onim Hrvatima, koji nose oruje i idu na srpska sela, doi glave, ni jedan preiveti nee! Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 125: Kuu cvea napolje! Oteto - prokleto, str. 330-337, str. 336. Govor prema izvetaju Sinie Aksentijevia u stranakom glasilu Velika Srbija br. 10/1991. 04.05.1991. g. 1991. Govor Pristalice stranke Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Neistina/dezinformacija x Viktimiziranost x
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x eelj preti drugima x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x
620
621
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 122 Govorei o susretu koji je imao sa hrvatskim vojnicima koji su hteli da ga odvedu u Osijek, a koji su ga pustili kada su nali njegovi vojnici, on kae: "Gledao sam kako im se tresu kukavike ruke, kako se znoje sa orujem u rukama uperenim u nas goloruke. To su Hrvati, POSLEDNJE SMEE EVROPE! Ali, mi Hrvatima poruujemo: po normama meunarodnog prava, ratni zloini nikada ne zastarevaju i nikada njihovi zloini nee zastareti. Nikada Jasenovac, krake jame, srpske klanice, poruene kue, spaljene crkve, poklana srpska deca, nee biti zaboravljeni i nee ostati neosveeni. Narod koji zaboravi svoju istoriju osuen je da je ponovi. Mi Srbi nita ne smemo zaboraviti a sve srpske zemlje su okrenute prema nebu i vapiju za osvetom. Mi, poslednji put, pozivamo i generaltab ove, takozvane, Jugoslovenske narodne armnje da razorua ustake odrede. Ako ih oni, u najskorije vreme, ne razoruaju, mi emo ih razoruati!" Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 125: Kuu cvea napolje! Oteto - prokleto, str. 330-337, str. 336-337. Izvor dokumenta Govor prema izvetaju Sinie Aksentijevia u stranakom glasilu Velika Srbija br. 10/1991. Datum dokumenta 04.05.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Osveta/odmazda x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Zloini iz prolosti x Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vrednosti u cilju njihovog dovoenja u idealan sklad, saglasan osnovnim principima na kojima poivaju moderna civilizovana drutva razvijenog sveta". Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 127: Apel srpskom narodu, str. 339-340, str. 339. Izvor dokumenta Stranako glasilo Velika Srbija br. 10/1991. Datum dokumenta 23.03.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 123 U govoru u kome je apelovao na Srbe u drugim dravama, eelj ih sve poziva da se izjasne kao Srbi na popisu i da prestanu da se predstavljaju kao Jugosloveni. On se svakoj grupi obraa posebno: "Brao Srbi muslimanske veroispovesti, ne dozvolite da vas dalje manipuliu neprijatelji srpskog naroda proklamovanjem vetake muslimanske nacije ili, to je najnovija tendencija iz njhivog neiscrpnog antisrpskog repertoara, iniciranja bonjake. Sudbinski smo upueni jedni na druge i zato ne dozvolimo da nas bilo ko zavaa. Gradiemo slobodnu i demokratsku dravu punu verske tolerancije koja e afirmisati sve posebne verske
Izvod broj: 124 U govoru u kome je apelovao na Srbe u drugim dravama, eelj ih sve poziva da se izjasne kao Srbi na popisu i da prestanu da se predstavljaju kao Jugosloveni. On se svakoj grupi obraa posebno:"Brao Srbi katolike veroispovesti, ne dozvolite da podmukla delatnost najcrnjih srpskih neprijatelja u vaim glavama izbrie svest o srpskom nacionalnom poreklu. Prelazak s pravoslavlja na katolianstvo vaim precima su diktirale teke istorijske prilike i borbe za opstanak. Ali, menjanjem veroispovesti nigde u svetu se ne menja i nacionalna pripadnost. Nai neprijatelji ve vie decenija pokuavaju sve Srbe katolike veroispovesti ukljuiti u hrvatski nacionalni korpus, zbog ega su Hrvati u vreme ilirskog pokreta i srpski knjievni jezik prihvatili kao svoj sopstveni kako bi lake identifikovali katolianstvo i hrvatstvo u krajevima u kojima su Srbi najintenzivnije pokatoliavani. Ne dajte da vas i pri ovom popisu tretiraju kao pripadnike nacije koja vam je tua i po poreklu i po mentalitetu, samo zato to ispovedate istu religiju." Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 127: Apel srpskom narodu, str. 339-340, str. 339-340. Stranako glasilo Velika Srbija br. 10/1991. 23.03.1991. g. 1991. Govor Javnost uopte
622
623
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Unutranje pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 127: Apel srpskom narodu, str. 339-340, str. 340. Stranako glasilo Velika Srbija br. 10/1991. 23.03.1991. g. 1991. Govor Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 125 U govoru u kome je apelovao na Srbe u drugim dravama, eelj ih sve poziva da se izjasne kao Srbi na popisu i da prestanu da se predstavljaju kao Jugosloveni. On se svakoj grupi obraa posebno: Brao Srbi iz Crne Gore, oduvek je Crna Gora najlepi dragulj u srpskoj kruni a vae ojstvo i junatvo ponos vaskolikog srpstva. Kako bi Srbi po zvaninim statistikama predstavljali to manji procenat ukupnog jugoslovenskog stanovnitva od rata [Drugog svetskog rata] naovamo prisiljavali su vas da se izjanjavate kao pripadnici izmiljene crnogorske nacije. Odluno se tome suprotstavite jer je bez vas srpstvo osakaeno i uskraeno za onaj deo naroda koji je najhrabriji i vekovima bio nacionalno najsvesniji. Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 127: Apel srpskom narodu, str. 339-340, str. 340. Izvor dokumenta Stranako glasilo Velika Srbija br. 10/1991. Datum dokumenta 23.03.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Unutranje pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Unutranje pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x
Izvod broj: 126 U govoru u kome je apelovao na Srbe u drugim dravama, eelj ih sve poziva da se izjasne kao Srbi na popisu i da prestanu da se predstavljaju kao Jugosloveni. On se svakoj grupi obraa posebno: Brao Srbi iz Makedonije, komunistiki reim vas ve pola veka pokuava izdvojiti i otuiti od srpskog nacionalnog bia proglaavajui vas pripadnicima vetake makedonske nacije. Ali vau krsnu slavu kao osnovno srpsko nacionalno obeleje ipak nisu uspeli uguiti. Danas kad opet mrane sile atakuju na vau teritoriju i vau nacionalnu svest, vie nego ikada je vano da se isprsite i celom svetu jasno stavite do znanja da ste oduvek Srbi i da Srbi ostajete.
Izvod broj: 127 U govoru u kome je apelovao na Srbe u drugim dravama, eelj ih sve poziva da se izjasne kao Srbi na popisu i da prestanu da se predstavljaju kao Jugosloveni. On se svakoj grupi obraa posebno: Brao Srbi i sestre Srpkinje, danas su nam najpotrebnije nacionalna sloga i jedinstvo. Ne dozvolimo da nas bilo ko meusobno zavaa i deli. Lom autokratskog reima, titoistike komunistike despotije i tiranije, ruenje totalitarne svesti i poretka, ponovo nam otvaraju ona sudbinska pitanja za koja su nai preci bili ubeeni da su definitivno reena. Uspravimo se i odluno, kao braa, suprotstavimo svim srpskim neprijateljima. Neka va osnovni princip bude: Sve za srpstvo, a srpstvo nizata! Izvor sabranih dela Knjiga 39: Srpski etniki pokret. Poglavlje 127: Apel srpskom narodu, str. 339-340, str. 340. Izvor dokumenta Stranako glasilo Velika Srbija br. 10/1991. Datum dokumenta 23.03.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 128 injenica je da tamo [na Kosovu I Metohiji] ne vae isti zakoni kao u ostatku Srbije. to ostatku Srbije nije dozvoljeno, na Kosovu i Metohiji je dozvoljeno, i vlast se uopte u to ne mea.
624
625
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Pod lupom Vesne Kosti. Tolerisanje verca, str. 6. Intervju dat Vesni Kosti 31.12.1994. g. 1994. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Znai i mi smo trebali da ekamo 50 godna da bismo ujedinili eventualno srpske zemlje, ako bi to ikada vie bilo mogue. Sa druge strane, niko nad Nemcima i Japancima nije provodio genocide, a nad nama jesu [verovatno Hrvati]. I ti Srbi koji bi ostali u sastavu nezavisne Hrvatske ne bi tamo opstali. I ve je poeo ponovo genocid protiv njih bio. Pa su se oni digli na ustanak [implicira da u suprotnom]. Srbi bi na podruju Bosne i Hercegovine iveli u islamskoj damahiriji. Gledajte u Iranu kako se ivi? Novinar onda predlae neke druge, moda jeftinije i efikasnije, alternative tom ustanku. eelj odgovara: Nema drugog naina, moete da piete koliko god hoete. Kome da piete? Novinar: Peticiju Ujedinjenim nacijama. eelj: ta bi Ujedinjene nacije? Novinar: Da sazovemo KEBS. eelj: ta vredi ovima sada u Ruandi tamo to se pozivaju na Ujedinjene nacije? Je li tamo neko proglasio ratnim zloinima etniko ienje, ubijanje, pola miliona ljudi je ubijeno za desetak dana. Kada nisu interesi umeani, ne vredi to vi piete, nema pravde. Vi mislite da se moe pravda traiti na svetu, to je besmislica. Nema pravde u Ujedinjenim nacijama. Nema u KEBS-u. iji bi bio interes da vam pomogne? Da zatiti vaa prava? Da zavede pravdu koja bi bila u vau korist? Niiji. Vatikanu je bio interes da pomogne Slovencima i Hrvatima. Izvor sabranih dela Pod lupom Vesne Kosti. Privatne stvari, str. 51-52. Izvor dokumenta Intervju dat Vesni Kosti Datum dokumenta 31.12.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Zloini iz prolosti x Viktimiziranost x
Izvod broj: 129 Mi ne bismo nikoga ubili, jo nikoga nismo ni ubili, nemojte tako da prejudicirate stvari. Mi smo jedina opoziciona politika stranka koja nikada nije htela da prolije krv u meusobnim obraunima. I uvek smo bili apsolutno protiv krvavih demonstracija, nemira, ruenja reima na preac, osvajanja vlasti itd. Izvor sabranih dela Pod lupom Vesne Kosti. Otvorena vrata strancima, str. 31. Izvor dokumenta Intervju dat Vesni Kosti Datum dokumenta 31.12.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 130 Svi Srbi su pre cepanja Jugoslavije iveli u jednoj dravi. A sada neko eli da odvaja i deo srpskog naroda. To ne moe da proe. eelj dalje izjavljuje da je, kao odgovor na taj pokuaj spolja da se podeli srpski narod, postojala samo jedna alternative (kapitulacija), implicirajui da su morali da se bore poto je ta alternativa neprihvatljiva. eelj: Ovde je alternativa bila samo kapitulacija, nita drugo. Mi druge alternative nismo imali. Novinar onda kae: I Nemci i Japanci su kapitulirali dva puta i ta im fali? eelj odgovara: Znai trebali smo i mi da kapituliramo. [Govorei o Nemakoj i Japanu] Fali im mnogo, ostali su Nemci bez ogromnih nacionalnih teritorija. Tek posle 50 godina su mogli da ujedine Nemaku.
Izvod broj: 131 Novinar postavlja pitanje ta je interes Srpske radikalne stranke. eelj odgovara: Da sauvamo srpske teritorije, to je elementarno. Ono to je srpsko da bude srpsko, sauvano. Novinar: ta kota da kota?
626
627
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija eelj: Uvek je to bilo ta kota da kota. Da smo tako razmiljali nikada se ne bi oslobodili od Turaka, nikada. Danas bi bili pod Turcima. ta kota da kota: ili milion mrtvih ili ostati pod Turcima. Milion mrtvih je Srbiju kotao samo rat od 1804-1878. godine, je li tako? Pod Turcima i vie. Izvor sabranih dela Pod lupom Vesne Kosti. Privatne stvari, str. 52. Izvor dokumenta Intervju dat Vesni Kosti Datum dokumenta 31.12.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 132 Govorei o tome ta se desilo u Srbiji posle nacistike okupacije, tokom Drugog svetskog rata, eelj kae: " kod nas je odmah poeo genocid. Ovde su Hrvati poeli da ubijaju Srbe samo zato to su Srbi" Izvor sabranih dela Pod lupom Vesne Kosti. Privatne stvari, str. 53. Izvor dokumenta Intervju dat Vesni Kosti Datum dokumenta 31.12.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Zloini iz prolosti x
Izvod broj: 134 eelj kae da je poetkom devedesetih on hteo da napravi sporazum s Italijom kojim bi se Hrvatska podelila izmeu Italije i Srbije, kako bi pomogao Italiji da povrati svoju mo. Novinar pita: Samo zato da bi napakostili Slovencima i Hrvatima? eelj: Zato da im ne napakostimo, zato da ih ne dovedemo u teu situaciju nego to jesu? Novinar: A ta vas briga? eelj: Interes mi je da oni budu to slabiji, i to su oni slabiji to je manji pritisak na Srpsku Krajinu. To e ih lake naterati na ono mirovno reenje koje e meni vie odgovarati jer to mi je protivnik slabiji to sam ja jai. Zato to da ne uradimo? Izvor sabranih dela Pod lupom Vesne Kosti. Pandorina kutija, str. 89. Izvor dokumenta Intervju dat Vesni Kosti Datum dokumenta 31.12.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 133 Vodi se [rat] na teritoriji Srbije, jer i Bosna je podjednako Srbija kao i umadija, Hercegovina je podjednako Srbija kao Kosovo i Metohija. I Lika je podjednako Srbija kao Banat, i Slavonija kao Baka. Izvor sabranih dela Pod lupom Vesne Kosti. Bosna je Srbija, str. 54. Izvor dokumenta Intervju dat Vesni Kosti Datum dokumenta 31.12.1994. g. Godina 1994. Medij Novine/asopis
Izvod broj: 135 I inae, iseljavanje intelektualaca iz Bosne i Hercegovine je jedna dugotrajna tendencija. Traje ve dvadeset godina. Iz Bosne i Hercegovine uglavnom bjee intelektualci srpske i hrvatske nacionalnosti pred agresivnim muslimanskim nacionalistima. Moda su Vam poznati statistiki podaci, objavljeni i u jugoslovenskoj reimskoj tampi, da se u poslednjih deset godina iz Bosne i Hercegovine iselilo vie od dvijesta hiljada Srba i sto hiljada Hrvata. Odvija se proces slian onom na Kosovu i u Metohiji, ali ne toliko otvoren i s neto rafiniranijim metodama pritisaka. Dosta je prikriveniji.
628
629
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor sabranih dela Knjiga 7: Osvajanje slobode. Beograd: 1991. Poglavlje 18: Petar Hadihristi: Intervju sa dr Vojislavom eeljom, str. 115-158, str. 150-151. Intervju za londonski Observer. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Viktimiziranost x Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vanrednog zasedanja 8. juli 1991. godine, str. 14. 08.07.1991. g. 1991. Govor Javnost uopte Ubeivanje Viktimiziranost x
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Osveta/odmazda x
Izvod broj: 136 Meni vrlo lepo pristaje taj naziv Crveni vojvoda. Ja se time ponosim. Ponosim se pogotovo time to me danas najvie mrze Hrvati, Slovenci, iptari, i naravno, Srpski pokret obmane. [mislei na protivniku stranku] Izvor sabranih dela Knjiga 21. Poslanike besede. Peta sednica vanrednog zasedanja 8. juli 1991. godine, str. 11. Izvor dokumenta Datum dokumenta 08.07.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Izvod broj: 138 Govorei o prisustvu meunarodnih predstavnika u Skuptini, eelj kae:"Mi moramo jednostavno Evropi rei - neemo vie dozvoliti da se meate u nae unutranje poslove. Evropa nam nije prijateljski naklonjena. Ona pomae nae neprijatelje. ta god Hrvati i Slovenci urade, nai e za njih re opravdanja i bie protiv nas Srba. Zato ono to nam preostaje je da pourimo. Ako budemo kasnili, sve emo izgubiti". Izvor sabranih dela Knjiga 21. Poslanike besede. Peta sednica vanrednog zasedanja 8. juli 1991. godine, str. 15. Izvor dokumenta Datum dokumenta 08.07.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 137 Ono to bih ja poruio svim muslimanima ...vodite rauna da ne budete opet u veini sredstvo u hrvatskim rukama, kao to je veliki broj muslimana bio u II svetskom ratu. Pravoslavni Srbi su vrlo tolerantni. Nema tog pripadnika druge nacije koji ivi u Beogradu i koji je zbog toga ugroen od nas Srba, bez obzira ta se deavalo Srbima irom Slavonije, Dalmacije, Bosne, Kosova, Sandaka, Makedonije i sl. Srbi e i ostati takav narod. Ali, ako dozvolite da budete sredstvo u hrvatskim rukama, Srpski narod vie nee ni pratati, ni zaboravljati. Osveta e srpska biti strana, a onda emo ispostaviti raune i za zloine iz i i iz II svetskog rata, tako da bi najbolje bilo da muslimani ostanu po strani ovoga sukoba. Izvor sabranih dela Knjiga 21. Poslanike besede. Peta sednica
Izvod broj: 139 Vano je to pre povui Armiju iz Slovenije. ta se desilo - osramoena je Armija. Tu Armiju, bez obzira kakvo ime nosila [Jugoslovenska narodna armija], i kakve je ideoloke oznake na sebi imala [jugoslovenska zvezda petokraka], svi na svetu smatraju srpskom armijom. Osramotili su srpsko oruje. To im se ne sme dozvoliti. Armija se mora povui na taj nain da izvue svu tehniku, sve naoruanje i sve zarobljene i uhapene oficire i vojnike. Armija mora obezbediti uslove da se svi Srbi koji ive u Sloveniji zajedno sa njom povuku. U protivnom, ona moe postati ultimatum, bombardovati dravni centar Slovenije,
630
631
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bombardovati Ljubljanu, ako to ne bude ilo. Treba im rei otvoreno budete li ometali povlaenje Armije, bombardovaemo vam to, to i to, pa da vidite kako e reagovati, kako e se uplaiti. To je narod kukavica, treba i to imati u vidu. To je narod koji nikada nikakvu dravu nije imao. Otuda tolika zverstva, otuda tolika iivljavanja, korienje nehumane municije, zverstva na nenaoruanima, isturanje u prve redove sinova oficira, da prvi poginu ako doe do sukoba sa Armijom i sl. To mogu samo takvi narodi da urade. U srpskoj istoriji takvog primera nikada nismo imali. Izvor sabranih dela Knjiga 21. Poslanike besede. Peta sednica vanrednog zasedanja 8. juli 1991. godine, str. 16. Izvor dokumenta Datum dokumenta 08.07.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Glorifikacija prihvaene grupe x eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Dehumanizacija x Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Javnost uopte Ubeivanje
Tema Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 140 Govorei o potrebi raspisivanja izbora i ta bi izbori znaili za Srbe u svetu, eelj i Mirko Jovi raspravljaju i Jovi kae: Zato nisu raspisani pre godinu dana ti izbori? eelj odgovara: To se slaem da je trebalo, i zalagao sam se, traio sam u septembru. Traio sam amputaciju Hrvatske i Slovenije jo u martu prole godine. Je li tako? I demonstracije drao za to. Jovi: Jeste, a to se niste ovako uporno zalagali? eelj: Uporno sam se zalagao, najupornije. Razgovor onda prelazi na temu demonstracija i ko je uhapen, s pravom ili ne, zbog organizovanja demonstracija Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 1: Bliski susreti, str. 3-37, str. 32. Izvor dokumenta Intervju na TV Politika Datum dokumenta 22.05.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija
Izvod broj: 141 Ali ta sada, u sadanjoj situaciji? Sada tamo bi svi Srbi da prekinu rat. Srbi nemaju interesa da ratuju. Oni su oslobodili sve svoje teritorije, i imaju jedno desetak procenata jo da ponude tamo u tim kompromisima oko razgranienja i sve ostalo. Ali, kome odgovara rat. Ne odgovara vie ni Hrvatima, i oni su zauzeli vie nego to su pretendovali. Samo muslimanima odgovara rat. Ali, ne zato da bi dolo do razgranienja i da to razgranienje bude pravino. Nego zato to bi hteli po svaku cenu stranu vojnu intervenciju da bi Bosna bila unitarna drava pod njihovom kontrolom. To je ono to muslimani sada trae, i oni hoe rat po svaku cenu. Ne moe se na terenu sve disciplinovati, uvek e se nai i neki Srbin koji e ispaliti granatu bez nareenja ili protivno nareenju. To je teko disciplinovati. Meutim, sa srpske strane ima dobra volja da se postigne primirje i Srbi ga neprekidno nude. I ti dokazi dobre volje su i predaja aerodroma, Srbi su odavno traili da itavo Sarajevo bude pod starateljstvom Ujedinjenih nacija, to je stara srpska teza. I Srbi od toga jo nisu odustali. Da uu trupe Ujedinjenih nacija u itavo Sarajevo, i da dre pod kontrolom. Ali, to muslimanima ne odgovara. Muslimanima bi najvie odgovaralo da neko drugi mesto njih vodi rat protiv Srba, a Srbi... Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 2: Sa lica mesta, str. 38-69, str. 59. Izvor dokumenta Intervju na Radio Beogradu Datum dokumenta 31.07.1992. g. Godina 1992. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvod broj: 142 Govorei o vezi ozmeu Srpske radikalne stranke i Srpskog etnikog pokreta, eelj kae da etniki pokret nema nacionalistiki predznak: To
632
633
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija su iskljuivo borci za slobodu i mi uopte tu nismo nekako stranaki usko orijentisani da okupljamo iskljuivo nae lanove [u stranci]. Meu naim dobrovoljcima su dobro doli svi iskreni srpski patrioti koji ele da se bore za slobodu sopstvenog naroda, a ne samo Srbi. Mi smo meu etnicima imali i ljude iptarske nacionalnosti, imali smo dosta Maara, veliki broj Maara je poginuo u borbi za slobodu srpskog naroda, za Srpsku Krajinu posebno. Evo, nekoliko rtava smo imali i nakon ovog hrvatskog ustakog napada na Republiku Srpsku Krajinu krajem januara meseca. Dakle, nismo tu na neki nain usko nacionalno ogranieni. Svi koji ele da se bore za slobodu srpskog naroda, za spas srpskih zemalja dobrodoli su kao dobrovoljci Srpske radikalne stranke i Srpskog etnikog pokreta. A poto nije Srpski etniki pokret zvanino registrovan, mi smo prestali da vodimo neku aktivnost na tom planu, nama takva registracija nije ni potrebna. Nama je dovoljno ta zvanina firma Srpske radikalne stranke za organizovanje i upuivanje naih dobrovoljaca svuda tamo gde je potrebno Sve dok je srpski narod u opasnosti dobrodola je pomo svakog dobrovoljca, bez obzira da li iveo na prostorima Savezne Republike Jugoslavije ili negde u inostranstvu, ak i u prekomorskim zemljama. Pojavljuju se naa braa iz prekomorskih zemalja spremni da slue svome narodu i da se bore za rodnu grudu. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 6: Radio Pale, str. 111-132, str. 113. Izvor dokumenta Intervju za Radio Pale Datum dokumenta 15.05.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija prazne pretnje bar to se Srbije tie i Srbija ne sme na to pristajati. Sa druge strane, te sankcije i blokada koje su zavedene protiv Srbije nisu samo u vezi graanskog rata na tom prostoru bive Bosne i Hercegovine, graanskog rata na prostoru bive hrvatske federalne jedinice, nego pokuaj zapadnih sila da Srbiji otmu Kosovo i Metohiju, Sandak i Vojvodinu. Srbija sve to mora izdrati i ona e izdratito se tie srpskog naroda Republike Srpske, on se i do sada uglavnom sopstvenim snagama izborio u ovom graanskom ratu koji je voen. U tom graanskom ratu su lili krv najbolji sinovi srpskog naroda sa ove strane [reke] Drine, i nema te sile na svetu koja bi ovdanji srpski narod mogla pokoriti i naterati ga da pristane na ultimatume. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 6: Radio Pale, str. 111-132, str. 116. Izvor dokumenta Intervju za Radio Pale Datum dokumenta 15.05.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 143 Vidite, Srbija i Crna Gora, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, izloene su estokom pritisku zapadnih sila, sa pokuajem da se one prinude da blokiraju Srbe sa druge strane [reke] Drine i da sputaju, onemogue njihovu borbu za slobodu. Ja smatram da e svi ti pokuaji ostati krajnje neuspeni.Srbiji je zapreeno bombardovanjem ukoliko ne otkae podrku svojoj brai sa druge strane Drine. Ja mislim da su to
Izvod broj: 144 Vidite, ovaj graanski rat na prostoru bive Bosne i Hercegovine srpski narod nije eleo. Taj rat je Srbima nametnut. Srbi su muslimanima nudili pre toga rata najpovoljnije mogue opcije da Bosna i Hercegovina ostane na prostoru te skraene Jugoslavije, da muslimani budu konstitutivni narod, ak je nueno Aliji Izetbegoviu da bude prvi predsednik te skraene Jugoslavije. Muslimani nita od toga nisu prihvatili, ak su s vremena na vreme verbalno prihvatali, a posle odustajali od toga. Mislili su da im je najpovoljnija varijanta nezavisnost Bosne i Hercegovine i tu su ih zapadne sile prevarile, zapravo. Oni su nastojali u savezu sa Hrvatima da nametnu bosanskim i hercegovakim Srbima tu nezavisnu dravu u kojoj e biti manjina. Od toga nije bilo nita. Vodio se graanski rat, Srbi su i posle odbijanja muslimana da ostanu u sastavu te skraene Jugoslavije, nudili neku pravinu podelu Bosne i Hercegovine. Muslimani ni to nisu hteli, hteli su unitarnu Bosnu i Hercegovinu, a sa Zapada su ih stalno hukali i potpirivali, a i sa hrvatske strane da na tome insistiraju. Desio se zatim
634
635
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija graanski rat u kome su Srbi pobedili, u kome su Srbi oslobodili skoro sve svoje teritorije. I sada je drugaiji odnos snaga, promenilo se faktiko stanje. Onaj ko iskreno eli mir na prostoru bive Bosne i Hercegovine mora da prizna i prihvati to faktiko stanje. Ha prostorima bive Bosne i Hercegovine mora doi do razgranienja. I to je jedini nain da se rat okona.Muslimani su tako napravili itav niz greaka. Izgubili su rat, u tom ratu su najvie izgubili, u tom ratu su najgore proli.Izgubili su bilo kakvu mogunost da stvore neku ozbiljnu dravu i sada su se protiv njih okrenuli i njihovi dojueranji saveznici Hrvati, udarajui ih s lea, i pokuavajui potpuno da ih sliste sa politike scene Balkana. I valjda je krajnje vreme da muslimani malo o tome razmisle. Vidite, sa srpske strane svi su uvek bili dobronamerni prema muslimanima. Srbi su uvek drali pruenu ruku prema muslimanima. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 6: Radio Pale, str. 111-132, str. 122-123. Izvor dokumenta Intervju za Radio Pale Datum dokumenta 15.05.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uglavnom oruje srednjeg nivoa vrednosti koje nikakav odnos snaga ne moe promeniti. Muslimani zaboravljaju ono to je najvanije, a ako im ostane pod kontrolom ta teritorija u centralnoj Bosni, ona im moe ostati samo dobrom voljom srpske strane. Ako se odri primirje sa Srbima na svim linijama frontova. Ako nestane tog primirja, onda e Srbi zavriti oslobaanje itavog prostora Bosne i Hercegovine, onda muslimani vie nee imati nita. Muslimanima bi bilo najpametnije da jednostavno prekinu svaka ratna dejstva sa Srbima. S druge strane, ako bi eventualno dolo do strane vojne intervencije, Srbi bi odmah oslobodili itavo Sarajevo, zauzeli Sarajevo, verovatno i Tuzlu. Zavrili bi sa tim muslimanskim teritorijama. Srbi su u dosadanjim ratnim dejstvima koristili samo jednu treinu oruja kojim raspolau. Oni svoje glavne adute jo dre na skrovitim i sigurnim mestima. A ako doe do strane vojne intervencije, onda e snage UNPROFOR-a i muslimani platiti svu ovu tetu koju strane trupe naprave Srbima na ovim prostorima. I to treba otvoreno da znaju. Za njih je najbolje primirje sa Srbima. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 6: Radio Pale, str. 111-132, str. 123. Izvor dokumenta Intervju za Radio Pale Datum dokumenta 15.05.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 145 Trebali su [muslimani u Bosni i Hercegovini] da cene i to to je intelektualni Beograd uvek stajao na njihovoj strani. Sve su to pogazili, uli u jedan brutalni graanski rat, njihove trupe su inile strane zloine prema srpskom narodu. I sada su taj rat izgubili i sada ne znaju kuda e. Koja bi bila najpametnija opcija za muslimane? Srbima je stalo do mira, ali Srbi nee mir po svaku cenu. Srbi po pitanju teritorija nee poputati, mogue su izvesne korekcije, ali ne bitne korekcije. I Srbe niko na svetu ne moe naterati da popuste u tom pogledu, u pogledu srpskih teritorija. Muslimani se nikada ne mogu sa Srbima obraunati, a u tom obraunu da budu pobednici. Nema tog oruja koje bi im stiglo sa Zapada koje bi im pomoglo da promene odnos snaga u svoju korist, zaista nema tog oruja. A oruje im to sa Zapada nee ni doi. Ovo to imaju, to im se provercuje, to je
Izvod broj: 146 Naravno, nikome se ne ratuje bez preke potrebe. Srbi takoe ne vole rat. I Srbi nisu hteli rat, Srbi su se ak i bojali rata. I svako normalan se boji rata, rat je jedno veliko zlo, ali Srbi nisu imali kud, Srbi su morali da ratuju. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 6: Radio Pale, str. 111-132, str. 130. Izvor dokumenta Intervju za Radio Pale Datum dokumenta 15.05.1993. g. Godina 1993.
636
637
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Medij Publika Radio Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ako doe do strane vojne intervencije to e biti straan rat. U ratu se gubi mogunost politike kontrole. Vojska e sluati onoga koji u datom trenutku je najhrabriji i najodluniji. A srpski borci na koje ja imam uticaj, na koje danas imam uticaj, danas imaju 16 raketa SS-22 [rakete koje se mogu puniti nuklearnim ili redovnim eksplozivom, a eelj kae da su veoma precizne i opasne]. U sluaju stranog napada moj uticaj e biti mnogo vei. Nekoliko desetina hiljada dobrovoljaca odavde iz Jugoslavije poslau u Bosnu, i vie hiljada ruskih dobrovoljaca, to e sve biti veterani iz Avganistana. Nekoliko stotina ruskih dobrovoljaca je ve uestvovalo u borbama, oni su do sada dolazili samo kao moralna pomo. Mi neemo mnogo da ih dovodimo da to ne bi izgledalo kao strano meanje. Meutim, ako Amerikanci napadnu onda sve ograde prestaju. Onda emo voditi totalni rat bez milosti. I odmah emo napasti trupe UNPROFOR-a i muslimane i Hrvate. Sve emo zbrisati na prostoru Bosne i Hercegovine. Ja u lino predvoditi juri na Sarajevo. Srbi su do sada u ovom ratu upotrebili samo 30% svoje snage u Bosni i Hercegovini. Mi neprekidno traimo mir, mi najmodernije oruje drimo u podzemnim skladitima, a u sluaju strane intervencije preuzeemo sve. Mi ne elimo rat. A na je narod nekoliko vekova razvijao tradiciju gerilskog rata. Svi oni koji su se plaili ve su pobegli iz Bosne i Hercegovine. Ostali su najhrabriji Srbi koji e se boriti do zadnjeg daha. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 7: Intervju dat japanskom novinaru, str. 132-144, str. 133. Izvor dokumenta Datum dokumenta 18.05.1993. g. Godina 1993. Medij drugo Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Izvod broj: 147 to se tie muslimana ja sam rekao svoje stanovite [da treba prihvatiti primirje sa Srbima, svojim jedinim prijateljima, i da sa Srbima etniki podele Bosnu], mislim da bi bilo najpametnije sa njihove strane da to prihvate kao jedno iskreno rasuivanje i najrealnije u sadanjoj situaciji. Ako ne ele da jo krvare u ovom ratu. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 6: Radio Pale, str. 111-132, str. 131. Izvor dokumenta Intervju za Radio Pale Datum dokumenta 15.05.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 148 U sluaju da doe do strane vojne intervencije na prostoru bive Bosne i Hercegovine, da srpski narod bude napadnut spolja mi emo odgovoriti estoko svim sredstvima. A na raspolaganju nam stoji mono oruje kojim moemo da ugrozimo sve susedne zemlje. I napaemo sve susedne zemlje koje budu uestvovale u agresiji ili stave intervencionistima svoje baze na raspolaganje. Mi ne moemo naim raketama da dosegnemo do Amerike, ali moemo do Italije. I u tom sluaju, ako Italija bude na strani agresora i pomogne agresoru, mora da se uva. Mi emo u toj situaciji biti u ulozi oajnika, mi nemamo ta da izgubimo. A boriemo se do kraja za slobodu, i neemo nikada kapitulirati. Ja ne komandujem bosanskim Srbima ali imam veliki politiki uticaj u Bosni. I vie hiljada srpskih dobrovoljaca me slua. A
Izvod broj: 149 Protiv srpskog naroda se vodi stravian propagandni rat u kome su sva sredstva dozvoljena. Vri se satanizacija Srba, da bi zapadno javno mnjenje opravdalo sve mere protiv srpskog naroda. Ovakve zloine, koje prave Hrvati prema muslimanima, nigde Srbi nisu poinili. Na rat sa
638
639
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija muslimanima je proao bez takvih zloina. A zapadni mediji samo nas optuuju. Savezna Republika Jugoslavija se uopte nije meala u taj rat. Ni jedan jugoslovenski vojnik nije tamo uestvovao. Bilo je naih dobrovoljaca, ali niko njih ne moe ni da sprei da idu tamo da se bore za svoj narod. Uostalom, nai dobrovoljci su uglavnom poreklom iz Bosne i Hercegovine. A Hrvatska tamo dri 60.000 svojih regularnih vojnika. I niko protiv Hrvatske ne primenjuje sankcije. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 7: Intervju dat japanskom novinaru, str. 132-144, str. 136. Izvor dokumenta Datum dokumenta 18.05.1993. g. Godina 1993. Medij drugo Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pobili muslimanske ili hrvatske civile. Dakle, nije lako pobiti veliku grupu ljudi, pa da to ostane sakriveno. Uvek neki trag postoji. Toga na srpskoj strani nema. Samo optube, Srbi siluju i ubijaju, a dokaza nigde nema. A zato bi sada Srbi ubijali kada pobeuju u ratu. Civile ubija onaj ko gubi, to je oaj. Da smo mi Srbi ubijali muslimane, na ne bi se muslimani ovde u Srbiju sklanjali. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 7: Intervju dat japanskom novinaru, str. 132-144, str. 137. Izvor dokumenta Datum dokumenta 18.05.1993. g. Godina 1993. Medij drugo Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje Neistina/dezinformacija x Srbi ugroeni x
Izvod broj: 150 Srbi ni jednom muslimanskom civilu nisu zabranili odlazak sa srpske teritorije. ak su svakome ko je izriito naglasio da eli da ode obezbeivali prevoz. Dovoljno je bilo da musliman potpie da odlazi svojom voljom bez ikakvog pritiska. Srbi su mu i autobuski prevoz davali. Mrnja je toliko velika izmeu Srba i muslimana da se jednostavno nikom ne ostaje na teritoriji koja je pod kontrolom suprotne strane. Ali, muslimani ne dozvoljavaju Srbima da napuste njihovu teritoriju. Dre ih kao taoce, 50.000 Srba u Sarajevu, 15.000 Srba u Tuzli i nekoliko hiljada u drugim mestima. Mi neprekidno traimo od muslimana da puste te Srbe. Ako je ogromna veina muslimana mogla da napusti teritorije pod srpskom kontrolom, ako su muslimani dobrovoljno napustili Zvornik, i neka druga mesta i otili za Tuzlu, mi traimo od muslimana da puste tuzlanske Srbe, a neka muslimani uu u njihove [srpske] stanove i kue. Ako se ve toliko mrzimo, onda je najbolja jedna civilizovana razmena stanovnitva, bez maltretiranja, bez ubijanja. Od strane Srpske vojske ubijanja civila nije bilo. Mi neprekidno na osloboenim teritorijama otkrivamo masovne grobnice. Srbe civile koje su pobili muslimani u istonoj Bosni, dok su ta srpska sela drali pod svojom kontrolom. Ali nema nigde ni jednog sluaja da su Srbi
Izvod broj: 151 Sada nedavno je prikazivala zapadna televizija, nekoliko puta su prikazali snimak tih mudahedina koji sa zelenom zastavom, sa almama na glavi divljaju. Oni su tamnije boje koe i mnogo se razlikuju, lako ih je prepoznati. itav svet je objavio Kurde sa odseenim srpskim glavama. Pretpostavljam da ste mogli videti te fotografije, i zapadna tampa ih je objavila. Kurdi su u centralnoj Bosni pobili Srbe, pa su im odsekli glave i drali ih za kosu. O tome govore i hrvatski izvori. ak je tih Kurda bilo i u hrvatskoj vojsci. To su vrlo primitivni ljudi. I oni njima ovde daju i platu, i daju im stare nevaee novanice. To su Hrvati prvi primenili prema kurdskim plaenicima u vreme rata u Slavoniji. Hrvati su uzeli gomile nemakih maraka iz vremena one poznate inflacije u Nemakoj dvadesetih godina, i time su plaali Kurde. I nae se jedan pismen meu sto Kurda recimo, i proita na onome 1.000 doj mark ili deset hiljada, sto hiljada, tada su postojale novanice i od milion maraka, i oni jadnici misle da su svi bogati i niko pojma nema od njih da taj novac ne vai. Ali, interesantno je da se od tih Kurda niko ne vraa kui. Kada obave posao, kada vie nisu potrebni, likvidiraju ih. Ni jedan kurdski ranjenik u Hrvatskoj nije ostavljen u ivotu. Slino se deava i u Bosni. Znate, poto je kod nas velika inflacija i bile su tri valutne reforme, menjan je izgled novanica, u Bosni su tim
640
641
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija mudahedinima davali gomile nevaeih novanica. I nai su vojnici kod leeva tih mudahedina nalazili itave svenjeve tih novanica. Moda sluajno ovde kod nas ima i nemakih starih novanica. Nai dobrovoljci su gomile toga donosili kao suvenire. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 7: Intervju dat japanskom novinaru, str. 132-144, str. 138. 18.05.1993. g. 1993. drugo Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Neistina/dezinformacija x Srbi ugroeni x Dehumanizacija x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Spoljne pretnje Srbima x eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema
Izvod broj: 152 Mi nemamo nita protiv da Amerikanci u Albaniju alju koliko god ele trupa. Ali, mi ne smemo dozvoliti da na nau teritoriju alju trupe. Kosovo je sastavni deo Srbije, to je meunarodno priznata srpska teritorija i tamo mora ostati srpska vlast. Mi smatramo da Albanci treba da imaju sva graanska prava i slobode, to njima niko nije uskratio. Ali oni uopte ne ele da razgovaraju sa nama. Oni imaju samo jedan zahtev - otcepljenje. A mi otcepljenje neemo dati ni u jednom sluaju. A ako Amerikanci tamo isprovociraju graanski rat, mi emo udariti svim sredstvima. I to e biti rat bez milosti. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 7: Intervju dat japanskom novinaru, str. 132-144, str. 139. Izvor dokumenta Datum dokumenta 18.05.1993. g. Godina 1993. Medij drugo Publika Javnost uopte
Izvod broj: 153 Makedonska nacija ne postoji. I to su komunisti vetaki stvorili. Makedonija je bila u sastavu Srbije pre stvaranja Jugoslavije. Ali, tada nije izbio graanski rat. Zato? Mi Srbi prvo nismo imali interesa da tamo izazivamo sukobe. Naa vojska se mirno povukla. U Makedoniji postoji opasnost albanske pobune. I do nje e sigurno uskoro doi. Albanci su tamo do zuba naoruani, a Makedonija nema nikakvu ozbiljnu vojsku. I tamo je mogu graanski rat, ali ja pretpostavljam da e se tamo i Srbi i Bugari i Grci nai na istoj strani. Svi e biti podjednako ugroeni od Albanaca. A poto je tamo najmanje Srba, zato bismo mi sada posebno pravili neke probleme. Nama su u interesu dobri odnosi sa Bugarima, nama su u interesu dobri odnosi sa Grcima, a na prostoru Makedonije svima nam se zlo sprema. Mi smatramo da bi najbolje reenje bilo podela Makedonije. Da srpski deo pripadne Srbiji, bugarski Bugarskoj, grki Grkoj, a zapadna Makedonija Albaniji. To bi bio najbolji nain da se izbegne graanski rat. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 7: Intervju dat japanskom novinaru, str. 132-144, str. 141. Izvor dokumenta Datum dokumenta 18.05.1993. g. Godina 1993. Medij drugo Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 154 Bosna i Hercegovina je jednostavno nemogua kao nezavisna drava, utoliko vie je nemogua to se pokazalo da je Jugoslavija nemogua. Suvie je velika mrnja izmeu Srba, Hrvata i muslimana da bi oni mogli da ive zajedno. Zato je te narode potrebno razdvojiti. Onaj ko iskreno eli mir na prostoru bive Bosne i Hercegovine, sloie se da je jedino realno
642
643
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija razgranienje na linijama dostignutih frontova. Svako reenje kojim se ini revizija dostignutih frontova predstavlja novi podstrek u ratu. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 8: Intervju za Joimijuri imbun, str. 144-148, str. 145. Izvor dokumenta Intervju za japanske novine. Datum dokumenta 24.05.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Beograd: 1993. Poglavlje 8: Intervju za Joimijuri imbun, str. 144-148, str. 148. Intervju za japanske novine. 24.05.1993. g. 1993. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Tema Zagovara/oekuje nasilje x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x
Izvod broj: 155 [Srpska Krajina] Nikada nije bila u sastavu Hrvatske. Hrvatska je vrlo mlada drava, ona je stvorena tek pre dve godine i u vreme kada je priznata nezavisnost Hrvatske, Krajina nije bila u njenom sastavu. I Krajina vie nikada i nee biti deo Hrvatske. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 8: Intervju za Joimijuri imbun, str. 144-148, str. 147. Izvor dokumenta Intervju za japanske novine. Datum dokumenta 24.05.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 156 Govorei o Bosni, eelj kae: Mi smo za to da se rat odmah zavri. Ali ako nas nateraju na produetak rata, ili ako doe do strane vojne intervencije, mi emo zbrisati i muslimane i Hrvate. Imamo dovoljno snage. Mi to ne elimo, mi ne elimo dalje krvoprolie, ali ako ne budemo imali drugog izbora, mi emo to da uradimo. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi.
Izvod broj: 157 Cilj je zapadnih sila da nam otmu zapadne Srpske zemlje i da ih pripoje Hrvatskoj, odnosno, islamskoj, bosanskoj Damahiriji. Plan je napravljen nekoliko decenija pre poetka njegove realizacije i Amerikanci, i Nemci nee stati u njihovoj realizaciji sve dok im ne stavimo dovoljno jasno do znanja da ni po koju cenu na taj plan neemo pristati. Sve dok poputamo i dok pokazujemo da bismo pristali na neke kompromise, pritisak e biti sve vei i vei. Treba odluno da kaemo da vie neemo razgovarati, vie nema nikakvih pregovora, dok ne ukinete sankcije i dok ne budete imali podjednak tretman svih strana u sukobu. Vidite, Savet bezbednosti UN biva prinuen da rezolucijom osudi Hrvatsku i naredi joj povlaenje trupa sa teritorije Srpske Krajine. Hrvatska se oglui i nema niti sankcija, niti ita. A kad nama neto pokuaju narediti, onda to prate stranim pretnjama i sankcijama u praksi. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 18: Grevito do kraja, str. 167-169, str. 167. Izvor dokumenta Napisala Jelena Sunjar, tampano u asopisu Sjaj. Datum dokumenta 30.06.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Neistina/dezinformacija x Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
644
645
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 158 U ovim tekim okolnostima Srpski narod mora da izdri, da bude solidaran, da bude jedinstven, sloan i da izdri sva ova iskuenja. Ako izdrimo - pobediemo, ako ne izdrimo - ostaemo i bez ove suene Srbije, (ostaemo bez Vojvodine, Kosova i Metohije, Sandaka). Rascepie nam Srbiju i Crnu Goru. Sudbinu su nam groznu namenili, i sad smo shvatili kakva je ta sudbina koju su nam namenili. Nemamo ta da izgubimo MORAMO DA SE BORIMO GREVITO DO KRAJA. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 18: Grevito do kraja, str. 167-169, str. 168. Izvor dokumenta Napisala Jelena Sunjar, tampano u asopisu Sjaj. Datum dokumenta 30.06.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Srbi ugroeni x Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Tema eelj preti drugima x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Izvod broj: 159 Ako Muslimani nee mir, onda e nas naterati da uzmemo itavo Sarajevo, Tuzlu, Zenicu i ko zna gde emo se zaustaviti. Nema te strane sile koja e naterati srpski narod i Srpsku Krajinu da ue u sastav Hrvatske drave. Nema te solucije, koja je prihvatljiva za srpski narod. Nikakva provincija, nikakva federacija, nikakva konfederacija. Za RS Krajinu postoji samo jedna varijanta, i to u fazama - puna nezavisnost od Hrvatske, ujedinjenje sa Republikom Srpskom u samostalnu dravu Zapadnu Srbiju i onda prikljuenje u SR Jugoslaviju kao posebne federalne jediniceali vano je da sve srpske zemlje budu u jednoj dravi i od toga nikada neemo odustati. I neka znaju da je srpski narod stekao veliko ratno iskustvo i da je srpski narod u stanju da sauva ono to je njegovo. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 19: Narod sve vidi, str. 169173, str. 172. Intervju dat M. Trbojeviu za Srpske novine 30.07.1993. g. 1993.
Izvod broj: 160 Na alost ne znam ime narodnom poslaniku kome upuujem repliku ali nita nehumano ovde nisam izjavio. Nisam se zalagao ni da ti ljudi [mislei na Albance sa Kosova koji su bojkotovali popis] umru od gladi ni da ih unitavamo niti bilo ta drugo. Samo smatram da oni nisu briga ni nas Srba kao naroda a ni Narodne skuptine Srbije. Oni su se svi deklarisali bojkotom popisa stanovnitva da nisu ni dravljani Srbije a ni dravljani Jugoslavije. Neemo ni da ih izdravamo, ni da ih hranimo, ni da se brinemo o njihovom socijalnom statusu, niti da im obezbeujemo podmladak. Ne smatram da to niko ne treba da radi, treba, ali zato bi oni bili problem nas Srba. Neka se o njima staraju ujedinjene nacije, UNESKO, - one meunarodne asocijacije koje inae obavljaju te poslove. A to da emo mi Srbi opet da izdvajamo onoliko koliko smo izdvajali pod Titovom diktaturom za iptare na podruju Kosova i Metohije - to ste se malo prevarili. S druge strane, nije tano da je ekonomski faktor presudan po pitanju nataliteta. Presudna je, pre svega, promiljena umna politika drave po tom pitanju, dakle, dravno staranje, i presudno je kad je re o iptarima, posebno iptarima separatistima sa podruja Kosova i Metohije - smiljeno, plansko insistiranje na ogromnom natalitetu, koji podstie i njihova verska zajednica, koje podstiu i strani politiki faktori, umeani u iptarsku separatistiku pobunu. I nemojte nas zavaravati da je u pitanju ekonomija. Toliko ste novca dobili od rata naovamo, da bi ste mogli iveti recimo kao u jednoj vajcarskoj, kao u jednoj Francuskoj, da taj novac nije preusmeravan za druge potrebe.
Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta
Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina
Knjiga 21: Poslanike besede. Zakon o radnim odnosima. 9. juli 1991. g., str. 18. 09.07.1991. g.
646
647
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Godina Medij Publika Tema eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x 1991. Govor Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Srbi ugroeni x Izvor sabranih dela
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 26: Imam svoje etnike u Zagrebu, ali je njihov broj stroga tajna!, str. 197-202, str. 200. Intervju za Globus dat eljku Garmazu. 27.08.1993. g. 1993. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 161 Ali, u globalu reeno, nema vie nikakvih ansi da Hrvatska ovlada Republikom Srpskom Krajinom, i nadam se da su toga Hrvati svjesni, iako neki hrvatski elnici najavljuju povratak toga teritorija ratom ili mirnim putem. Prvo, Srbi nikad nee pristati da se mirnim putem vrate u sastav Republike Hrvatske. Drugo, nemogue je ratom Srbe na to natjerati. Hrvatska je izgubila onu privilegiranu poziciju u meunarodnoj zajednici koju je neko vrijeme imala, i nitko vie nee otvoreno podrati hrvatske ratne akcije na tome planu. S druge strane, Hrvatska nema odgovarajuu vojnu silu kojom bi mogla svladati otpor krajikih Srba i preuzeti taj teritorij i staviti ga pod svoju kontrolu. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 26: Imam svoje etnike u Zagrebu, ali je njihov broj stroga tajna!, str. 197-202, str. 198. Izvor dokumenta Intervju za Globus dat eljku Garmazu. Datum dokumenta 27.08.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema eelj preti drugima x
Izvod broj: 163 Novinar: Linije obrane Zadra i ibenika odmaknute su od grada, ali se gradovi opet tuku. Je li to onda ratni zloin? eelj: Ali Hrvati su prvo bombardirali srpska mjesta Benkovac i Obrovac. To je u pitanju samo ista odmazda. Razaranja su bila obostrana. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 26: Imam svoje etnike u Zagrebu, ali je njihov broj stroga tajna!, str. 197-202, str. 201. Izvor dokumenta Intervju za Globus dat eljku Garmazu. Datum dokumenta 27.08.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Osveta/odmazda x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvod broj: 162 eelj: U Zagrebu jo nismo poduzeli nikakve teroristike akcije. A zar vi, moda, mislite da smo neku akciju poduzeli? Novinar: Ne znam. Nego, mislite li stvarno na organiziranje teroristikih napada u Hrvatskoj? eelj: Ne mislimo to raditi, ali ako bismo htjeli, bili bismo kadri organizirati teroristike napade u Hrvatskoj.
Izvod broj: 164 "Amerikanci jo nisu odustali od namjere da reintegriraju Jugoslaviju. Amerikancima je cilj da i Hrvatska i Srbija toliko oslabe i da se pozabave svojim unutarnjim problemima kako bi bili nemoni protiv njihove varijante obnove Jugoslavije. Ameriki je cilj da se ne omogui Srpskoj krajini potpuno odvajanje od Hrvatske, nego da Srpska krajina ostane u sastavu Hrvatske, u obliku
648
649
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izvjesne autonomije, ili drave u dravi; to bi rekao urkin. S druge strane, Amerikanci e pokuati osigurati isti status Albancima na Kosovu i, eventualno, muslimanima u Sandaku i Maarima u Vojvodini, kako bi i Srbija i Hrvatska bile nestabilne kao drave i rastrzane unutarnjim problemima i sukobima. Amerikanci pokuavaju sauvati integralnu BiH, i na taj nain, ne doputajui podjelu BiH, tjeraju Srbe i Hrvate u jedan tor. Amerikancima je cilj obnova Jugoslavije koja nikad iznutra nee biti stabilna i uvijek e iziskivati neije stalno tutorstvo. Amerika ima viestrane interese ovdje. Prvo, ona se udvara arapskim zemljama i Turskoj. Od Turske pokuava stvoriti veliku regionalnu silu. Zatim, cilj im je da na Balkanu stalno budu neke neuralgine zone, politika i vojna kriza, kako bi se na tome cijepalo jedinstvo EZ-a, to su, donekle, ve i postigli. Zatim, cilj im je da ovdje bude kriza kako bi grupirali svoje trupe i osigurali svoju prisutnost. Istu elju pokazuju Francuska i Engleska, kako bi stale na put njemakoj ekspanziji. A Njemaka je forsirala razbijanje Jugoslavije, kako bi pod svoju kontrolu stavila Hrvate i Slovence kao tradicionalne germanofilske narode." Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 26: Imam svoje etnike u Zagrebu, ali je njihov broj stroga tajna!, str. 197-202, str. 201-202. Izvor dokumenta Intervju za Globus dat eljku Garmazu. Datum dokumenta 27.08.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Novinar: Ipak, i dalje, va pristup tom pitanju ostaje jedinstven u svijetu eelj: Nije tako. Vidite u Evropi: Korzikanci su Korzikanci, a, istovremeno Francuzi. Isto je i sa Luikim Srbima. Pogreno je to njih ovde smatraju Nemcima. Novinar: Sve i da je tano da su Crnogorci izmiljena nacija, a popis je kazao svoje, ini se da se oni sve vie okreu projektu samostalne Crne Gore... eelj: Ne verujem. Samo onda kada se 51 posto stanovnitva Crne Gore na odgovarajuem referendumu izjasni za suverenitet, Crna Gora e ga dobiti. A za takvu su Crnu Goru samo muslimani, Albanci, i izdajnici srpskog naroda. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 28: Crnogorci kao Marsovci, str. 205-208, str. 206. Izvor dokumenta Intervju za Monitor dat Igoru Marojeviu. Datum dokumenta 24.09.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 165 Novinar: Znate, 1494. je Crna Gora imala prvu dravnu iriliku tampariju u svijetu, a tek tada je Amerika otkrivena. Danas, meutim, niko ne osporava postojanje amerike nacije, a vi kaete da crnogorska ne postoji? eelj: Za mene ne postoji ni amerika nacija. Tamo se kao Amerikanci piu i Kinezi, i crnci, i Srbi, zato to ive u SAD. To je pogreno, oni postoje kao narod, a ne kao nacija, kod nas se tano zna ta je ta, a kod njih - u kojoj zemlji ivi, te si i nacionalnosti.
Izvod broj: 166 ja ne samo da sam siguran da se Crna Gora nee otcepiti, nego verujem da nisu izgubljene anse ni da se Makedonija vrati svojoj matici, tj. da se i oni prikljue zemlji sainjenoj od krajina, bilo ujedinjenih ili ne, Republike Srpske, Srpske Krajine, Srbije i Crne Gore, zemlji koja bi, bez obzira na svoj naziv - SRJ, Savez srpskih drava ili sl. - bila nacionalna drava srpskog naroda. Ja raspolaem podacima po kojima je pedeset odsto Makedonaca izjavilo da su im Srbi najblii narod, a ako uzmemo u obzir injenicu da tamo ivi skoro treina iptara, jasno je da veina makedonskih Srba, Bugara i dela Grka osea prirodnu kulturnu i privrednu orijentaciju na Srbiju. Izvor sabranih dela Knjiga 30. Partijski bilansi i politiki balansi. Beograd: 1993. Poglavlje 28: Crnogorci kao Marsovci, str. 205-208, str. 208.
650
651
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema Nacije/nacionalnosti x Intervju za Monitor dat Igoru Marojeviu 24.09.1993. g. 1993. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x eelj preti drugima x Ubeivanje
Izvod broj: 167 Dame i gospodo, narodni poslanici, ja sam ubeen da mi u prvom trenutku nismo dobro razumeli gospodina Behljuljia. On je rekao da i Srbi i Albanci treba da se vrate. A mi smo svi za to - Srbi da se vrate na svoju zemlju, a Albanci na svoju, nazad u Albaniju. Svi oni koji su od 6. aprila 1941. godine do danas doli iz Albanije, treba da se vrate u Albaniju. I oni e se sigurno vratiti. to se tie ovoga zakona, lino sam miljenja da jedan od prvih sledeih koraka mora biti - ponitavanje svih kupoprodajnih ugovora na Kosovu i Metohiji od 6. aprila 1941. godine. Zatim, oduzimanje sve uzurpirane zemlje od 6. aprila 1941. godine, bez obzira kako se ta zemlja koristi, kako su joj formalno-pravno pokuavali dodeliti titulara vlasnitva od 6. aprila 1941. godine do danas i sve ostalo. Na Kosovu i Metohiji je postojalo stanje okupacije, sve do unazad godinudve dana. Sve ono to je uraeno pod okupacionim stanjem mi ne moemo priznati, valorizovati, ne moemo pravno sankcionisati, jer je okupacija faktiko a ne pravno stanje. I, dok se ne otklone sve posledice okupacije na Kosovu i Metohiji, tamo nee biti redovnog stanja u pravom smislu rei. I ovakvi su zakoni nuni. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. 6. sednica vanrednog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije. 16. juli 1991. g., str. 26. 16.07.1991. g. 1991. Govor Javnost uopte
Izvod broj: 168 Govorei o zakonu o medijima, eelj kae da Skuptina treba da uradi neto kako bi pomogla jaanju ratnog morala stanovnitva. On posebno kae da mediji pokuavaju da se ispree mobilizaciji: To se ne sme desiti. To nije stvar ideolokih ubeenja i politikih stavova. To je stvar opredeljenja za patriotizam ili protiv patriotizma. I tu Vlada treba da intervenie, Vlada mora da nae naina za to, nemojte da je mi uimo tom nainu. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica, rasprava o predlogu I amandmana na ustav Republike Srpske. 31. juli 1991. g., str. 62. Izvor dokumenta Datum dokumenta 31.07.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje
Izvod broj: 169 Dalje, mi treba jasno da stavimo do znanja i dananjem politikom vostvu Muslimana i Makedonaca i drugih, ovo to se nudi sa ova dva dokumenta je jedina varijanta koja moe na relativno miran nain da dovede do normalizacije prilika u ostatku Jugoslavije. Mi nudimo pregovore, a moemo raspravljati o svim pitanjima - osim o cepanju teritorije. Da im se jasno stavi do znanja da nema nikada niti moe biti govora o otcepljenju Makedonije ili otcepljenju Bosne i Hercegovine. Uostalom, to ce tie Makedonije, ona je bila u sastavu Srbije pre stvaranja Jugoslavije. Onoga trenutka kada Jugoslavija prestane postojati, ono to je neko uneo u Jugoslaviju, najnormalnije je da iz Jugoslavije iznosi. Makedonija je sastavni deo, meunarodno priznati sastavni deo srpske teritorije. Ali, mi moemo dananjem makedonskom politikom rukovodstvu ponuditi razgovore da Makedonija ostane jedna od ravnopravnih federalnih jedinica u tom ostatku Jugoslavije, u toj narednoj
652
653
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija treoj Jugoslaviji. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica, rasprava o predlogu I amandmana na ustav Republike Srpske. 31. juli 1991. g., str. 64-65. 31.07.1991. g. 1991. Govor Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 171 ...Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica mora biti nae opredelenje i to je granica na koju Armija mora povui sve svoje trupe. Ako nije u stanju bez borbe da ih povue iz Zagreba, treba ih pod borbom povlaiti uz bombardovanje Zagreba. Armija ima jo kapaciteta koje uopte nije upotrebila. Ako su joj trupe ugroene, ona ima pravo da upotrebi napalm bombe i sve drugo to ima u svojim lagerima. I tu se ne smemo igrati. Vanije je spasiti jednu vojniku jedinicu nego se bojati da li e tamo i neke sluajne rtve pasti. Pa, ko im je kriv? Hteli su rat, imaju rat. Armija mora da se povue i iz Slovenije i iz Hrvatske, iz Rijeke. Rijeki korpus mora da se izvue. Iz Zagreba, tamo gde ive Hrvati, gde nisu nae teritorije Armija nema ta da trai. Armija kad se povue na liniju koju smatramo naom zapadnom granicom postaje nepobediva Armija. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica, rasprava o predlogu I amandmana na ustav Republike Srpske. 31. juli 1991. g., str. 67. Izvor dokumenta Datum dokumenta 31.07.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Tema Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Izvod broj: 170 Ono to je potrebno, takoe, da uradimo - da stavimo do znanja bosanskohercegovakim Muslimanima, da mogu imati sva graanska prava, punu ravnopravnost, da im to [ravnopravnost] nikada niko nee dovoditi u pitanje, da nee biti nikakvih elemenata majorizacije u naoj buduoj dravi, a takoe da ne mogu ni sanjati o otcepljenju Bosne i Hercegovine i stvaranju samostalne drave. Da o tome jednostavno ne moe biti govora. Ako ele to, imae rat, imae veoma krvav rat. A ako ele da ivimo u jednoj takvoj skraenoj federaciji, onda moemo da razgovaramo o svim solucijama, osim o otcepljenju. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica, rasprava o predlogu I amandmana na ustav Republike Srpske. 31. juli 1991. g., str. 65. Izvor dokumenta Datum dokumenta 31.07.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 172 Danas je zaista u pitanju nova podvala. Podmee nam se da se zaletimo i da proglasimo rat Hrvatskoj, da kaemo da je Srbija u ratu sa Hrvatskom, i sve smo time izgubili. Zato to ne smemo uraditi? Mi emo dalje, do krajnjih granica....A zato ne smemo objavljivati, kao Srbija, rat Hrvatskoj? Zato to je Hrvatska po meunarodnom pravu izvela separatistiku pobunu, pa niko u svetu nema pravnog osnova da intervenie u njenu korist. I svi u svetu moraju opravdati delovanje Jugoslovenske armije koja gui tu pobunu. Ali ta Armija ima pravni osnov da gui pobunu, a mi kao drava Srbija, kao Republika Srbija u sadanjim granicama, sa aspekta meunarodnog prava ne moemo nai osnov. To je ta kljuna opasnost, zbog koje se mi koji smo oduvek bili srpski nacionalisti i koji smo stradali zbog srpskog nacionalizma, pa se tako
654
655
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dokazivali kao istinski nacionalisti, danas pre svega opredeljujemo za ovakvu poziciju - ouvanje ove skraene Jugoslavije i sukob Hrvatske sa Jugoslavijom i njenom armijom, jer tada Armija ima pravni osnov da svim silama ugui pobunu. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica, rasprava o predlogu I amandmana na ustav Republike Srpske. 31. juli 1991. g., str. 69. Izvor dokumenta Datum dokumenta 31.07.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje Viktimiziranost x vie krvi. Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica. 17.10. 1991. g., str. 87. 17.10.1991. g. 1991. Govor Javnost uopte Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Izvod broj: 173 Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam sa velikim zaprepaenjem sluao ekspoze ministra inostranih poslova gospodina Jovanovia. Smatram da gospodin Jovanovi posle ovakvog ekspozea treba da podnese ostavku na funkciju ministra inostranih poslova (aplauz u sali prim. stenografa). Sa ovakvim svojim stavovima on ne moe zastupati Srbiju i srpski narod u Hagu. Moda moe isposlovati da se mirno ree dananji problemi Jugoslavije, moda moe isposlovati mirno razgranienje republika u Jugoslaviji, moda moe pomoi da se ugui ustanak srpskog naroda u Srpskoj Krajini i Srpskoj Slavoniji. Ali, ako ovako nastavi, on e izazvati novi rat, rat u Srbiji, graanski rat. Ako neko u ime Srbije potpie ovakav dokument, ako prihvati ovakvu soluciju, ja vam garantujem da e Srpska radikalna stranka pozvati srpski narod na oruani ustanak. Danas sve uslove za oruani ustanak u Srbiji imamo. Nemojte se igrati svojim glavama da ovo prihvatite. Ovo se ne sme prihvatiti [uopte mi nije jasno o kom sporazumu ovde govori - ovaj pasus je poetak novog dela, pa ne mogu sa sigurnou rei na ta odgovara, to nije tampano u knjizi].I, ta emo mi u Evropskoj zajednici? ta emo mi u toj Evropi iz koje nam je uvek, kroz istoriju, samo zlo dolazilo? ...Ovo to nam sada nude, gore je od ultimatuma koji je Austrougarska 1914.godine uputila Srbiji. Ako pristanemo na taj ultimatum moemo se pozdraviti sa Srbijom. Uostalom, mi emo sve ove sukobe koji se vode u Srbiji, u srpskim zemljama, prevesti sada ovde, u ovu suenu Srbiju i tu e se proliti mnogo
Izvod broj: 174 U pitanju je velika igra. To je igra u koju su umeane velike sile: Amerikanci i Rusi, i Zapadna Evropa, ali mi tome moramo odoleti. Onaj ko ne moe odoleti, jednostavno, treba da napusti politiku scenu i da kae srpskom narodu, otvoreno, emu ova tajna sednica. Ja, lino, nikada neu preuzeti odgovornost za to. Ja u sutra da se obratim srpskom narodu. emu ova tajna sednica? Zato Srbima ne rei istinu u oi? Zato im ne rei kakvi su nam neprijatelji na Zapadu? Zato im ne rei da nema vie ni jedne drave koja je naa saveznica, ni jedne drave koja bi nas podrala da su oko nas neprijatelji i sa Istoka i sa Zapada? Jedino to moe motivisati srpski narod da izdri. Bez obzira koliko nas mrze i koliki su nam neprijatelji, oni danas ne mogu vojno intervenisati. Nema ko vojno da intervenie... Ne mogu nas vojno pobediti. to e nas ekonomski blokirati, pa mi smo odavno blokirani. ta nam to Zapad moe uskratiti to nam ve nije uskratio? ta je to to mi ne moemo izdrati? Mi ionako imamo probleme sa naftom. Nabaviemo naftu. Neemo voziti. Voziemo se tramvajima, jahaemo na konjima, ali moramo izdrati. Onaj ko ne moe izdrati, neka se ne bavi politikom, neka kae srpskom narodu da nije sposoban i neka ide. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica. 17.10. 1991. g., str. 87-88. Izvor dokumenta Datum dokumenta 17.10.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte
656
657
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 177 Sva propaganda je na antisrpskim pozicijama Borba, Vreme i drugi listovi. Celi listovi su ispunjeni antisrpskom propagandom, i to ne smeta, i to izlazi i u Beogradu. Amerikanci su sve svoje lojalne graane japanske nacionalnosti celo vreme rata drali u logoru samo zato to su Japanci i niim se nisu bili ogreili o amerike zakone i ameriki patriotizam, a kod nas te ratuje nam se, te ne ratuje nam se. Ako nam se ne ratuje onda neemo ratovati, a da jedni krvare a da drugi to podsmeljivo posmatraju, e to tako ne ide! Mi moemo, ako treba, popuniti armijske redove iskljuivo dobrovoljcima, ali mora se disciplina zavesti u Armiji najrigoroznijim sredstvima. Pa, zna se, kada itava jedinica dezertira, ima institucija desetkovanja [Ne mogu se sa sigurnou rei ta je ovo, nekakva kazna.] Sve armije u svetu poznaju tu instituciju. Ako se ne zna ko je pravi krivac za dezerterstvo, svaki deseti se strelja. Nemojte da se udite, da se zblanjavate nad ovim izjavama. Bez toga u Armiji discipline nema. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica. 06.11.1991. g., str. 99. Izvor dokumenta Datum dokumenta 06.11.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje
Izvod broj: 175 Onoga trenutka kad se definitivno razgranimo, ja u biti prvi koji e se zalagati da za sto godina nikakve, ni diplomatske, ni ekonomske, ni bilo kakve druge saradnje sa Slovenijom i Hrvatskom nemamo. Ako je naih 39 mladia tamo na bestijalan nain ubijeno, na trgovati sa tim istim Slovencima - gde vam je moral, gde vam je potenje, gde vam je ast, ta e vam proizvodnja u takvim uslovima. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Predlog zakona o dopunama Zakona o posebnom porezu na promet proizvoda i usluga. 24.10.1991. g., str. 89. Izvor dokumenta Datum dokumenta 24.10.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Viktimiziranost x
Izvod broj: 176 I, na kraju, da vas upozorim: ovaj rat koji se vodi na podruju hrvatske federalne jedinice za odbranu srpskog naroda i srpskih krajina nije rat izmeu Srba i Hrvata; to je rat koji, pre svega, Srbi vode protiv svog starog neprijatelja, protiv Nemaca. Ovo je na trei rat protiv Nemaca u 20. veku. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Predlog zakona o dopunama Zakona o posebnom porezu na promet proizvoda i usluga. 24.10.1991. g., str. 93. Izvor dokumenta Datum dokumenta 24.10.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 178 ta se deava u Zapadnoj Slavoniji? Pokolj Srba. Znali smo da e do toga pokolja doi. udili smo se to ve nije odavno poeo, i sad odjednom nema armijskih jedinica na tom prostoru. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica. 06.11.1991. g., str. 99. Izvor dokumenta Datum dokumenta 06.11.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte
658
659
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Unutranje pretnje Srbima x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 179 S druge strane, kad je re o ratnim ciljevima, ja smatram da tim ratnim ciljevima trebamo pripisati i ruenje ustake separatistike vlasti u Hrvatskj. Ako taj cilj ne ostvarimo, rat nee prestati. Taj cilj, ne treba da Narodna skuptina Srbije proklamuje, nego savezna vlast u Jugoslaviji i onda je sasvim legitimno odreena. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Zatvorena sednica. 12.12.1991. g., str. 124. Izvor dokumenta Datum dokumenta 12.12.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 180 Vie ne moemo dozvoliti da u uslovima stanja neposredne ratne opasnosti, koje je zvanino proglaeno, bilo ko slabi nae ratne napore, bilo ko seje defetizam, bilo ko seje dezerterstvo, bilo ko forsira pojave, koje danas, srpskom narodu nanose veliku tetu. Srpski narod je ugroen. On mora da se brani svim raspoloivim sredstvima. Srpski narod u ovoj borbi nema nikakve alternative pobede. U ovoj borbi srpski narod mora pobediti, po svaku cenu. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Predlog za donoenje rezolucije o antidiskriminatornim pravima graana Republike Srbije. 19.12.1991. g., str. 131. 19.12.1991. g. 1991. Govor Javnost uopte
Izvod broj: 181 Ako su Hrvati uzeli srpske kue po Zagrebu, po Rijeci, po drugim hrvatskim gradovima, najnormalnije je da izbeglice Srbi usele u te preostale hrvatske kue, jer je jedan broj Hrvata otiao sa prostora Srpske Krajine.I to je najvanije, to pre poeti naseljavanje izbeglica na podruju dubrovakog primorja. Mnogo kua ima nenaseljenih i zato prebukirati Beograd i druge gradove u ovoj suenoj Srbiji, a toliko stambenog prostora je slobodno. ... Osnovni interes je i dananje suene srpske drave i srpskog naroda u celini, da se sauva Srpska Krajina. Sauvali smo je orujem, koliko se to moglo, ne ba sve teritorije, ali jedno 80% sigurno jesmo, ali sve to to je orujem postignuto moe da padne u vodu, ako blagovremeno ne preduzmemo sve mere da se sve izbeglice vrate na podruje Srpske Krajine, da se one izbeglice koje tamo nisu ivele, nasele, i da im se tamo omogui normalan ivot i rad. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Predlog zakona o izbeglicama. 01. april 1992. g., str. 171-172. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.04.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje
Izvod broj: 182 Druga jedna stvar, ako Hrvati ovako masovno isteruju Srbe iz njihovih domova, na ta ekaju Hrvati ovde u Beogradu, ta ekaju Hrvati po Srbiji. Razmena stanovnitva, koliko je Tuman isterao Srba iz Zagreba, toliko mi Hrvata iz Beograda. Koja srpska porodica doe iz Zagreba, lepo na adresu Hrvata u Beograd, pa mu da svoje kljueve, idi tamo u Zagreb, razmena. ... Posle sledeih ili nekih drugih izbora, kada se promeni vlast u Srbiji, nee biti pardona, po istom onom pravu po kome je Tuman proterao Srbe
660
661
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija iz Hrvatske, mi emo proterati Hrvate iz Srbije. I neemo dozvoliti da Hrvati kao danas u Slankamenu svoje stare, razruene kue, kue pretvorene u tale nude Srbima, izbeglicama u zamenu za vile na jadranskoj obali, koje su svi morali da napuste...Hrvati u Slankamenu, Zemunu i drugim mestima nee imati miran san, dok se ne presele, jer mi srpske izbeglice iz Zagreba, Rijeke, Varadina i drugih hrvatskih mesta moramo udomiti, moramo im nai krov nad glavom i moramo im nadoknaditi onu tetu, koju su pretrpeli kada su isterivani iz svojih domova. ... Ja vam jo jednom ponavljam, po istom onom pravu, po kome je Tuman proterivao Srbe, i mi emo proterati Hrvate, a vi u Zagrebu istraujte koje je to pravo bilo. Kada ve do sada ni jedan glas protesta niste javno uputili protiv Tumanovih zloina, protiv proterivanja Srba i svega onoga to se deava na podruju ustake Hrvatske, pre svega genocida nad srpskim narodom. Mi genocidne radnje neemo primenjivati, jer to nama, Srbima nije u krvi, neemo vas ubijati, razume se, ali emo vas lepo spakovati u kamione i vozove, na se snalazite lepo u Zagrebu. Dobiete ak i adrese naputenih srpskih domova, kua, stanova i uselite se u te domove, tamo je i nametaj ostao i sve. A vi odavde moete poneti sve to vas je volja, sve to je potrebno. Izvor sabranih dela Knjiga 21: Poslanike besede. Predlog zakona o izbeglicama. 01. april 1992. g., str. 173-175. Izvor dokumenta Datum dokumenta 01.04.1992. g. Godina 1992. Medij Govor Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ako pokuaju sa novim genocidom nad srpskim narodom poruujemo im: osvetiemo svaki srpski ivot a ispostaviemo im raun za zloine u novijoj prolosti. Nita nee ostati nekanjeno. Mi neemo dozvoliti da se posledice okupacije nad srpskim zemljama i srpskim narodom sankcioniu. Sadanje stanje u Jugoslaviji, sadanja administrativna podela na republike i pokrajine posledica je okupacije; prvo faistike na onda komunistike. Te granice nisu odreene nikakvim legitimnim pravnim aktom i srpski narod ih nee priznati. Izvor sabranih dela Knjiga 39. Srpski etniki pokret. Poglavlje 35: Baranjski psalmi, str. 287-292, str. 287. Izvor dokumenta tampano u stranakom glasilu Velika Srbija br. 9/1991, napisao S. Aksentijevi. Datum dokumenta 21.04.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Osveta/odmazda x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Izvod broj: 183 Srpski narod danas, sa probuenom nacionalnom sveu, au i odgovornou za svoju budunost i budunost narednih generacija, vie nee ni sa kim da ulazi ni u kakve kompromise po pitanju teritorija srpske zemlje. Novi ustaki poglavnik i Titov general Franjo Tuman i nova ustaka vlast u Hrvatskoj ponovo su srpskom narodu podneli zloinaku kamu pod grlo ali mi vie nikada neemo dozvoliti da se obnovi genocid.
Izvod broj: 184 Brao Srbi i sestre Srpkinje, danas se opratamo od naeg brata Gradimira Peia koji je junaki pao branei srpsku Slavoniju. Pali su i mnogi drugi srpski sinovi. Srbija danas jaue nad svojim rtvama. Srbija je, danas, ponovo u plamenu a na brat Gradimir je napustio svoje selo i otiao u daleku Slavoniju da tamo brani srpske kue, srpske porodice, srpske ene, srpsku decu i pao junaki, pao od podmukle ustake ruke skidajui ustaku zastavu istaknutu u srpskom selu. Pao je jo jedan od najhrabrijih meu nama. Najhrabriji uvek padaju, najhrabriji uvek ginu, uvek ginu oni koji najvie vrede! Gradimir je u Beogradu 15 dana ekao da ga uputimo u Slavoniju. ekao je svoju grupu, ekao je svoj put bez povratka. Brao Srbi i sestre Srpkinje, ginuli su Srbi kroz protekle vekove, uvek muki, uvek junaki a i danas na brat Gradimir svojom smru svedoi da srpske majke nisu prestale da raaju junake. Danas, dragi na Gradimire, kad se poslednji put od tebe opratamo,
662
663
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija moemo da ponovimo onu nau srpsku i etniku zakletvu NEE OSTATI NEOSVEEN! Dumani e osetiti kaznu srpskog naroda. Neemo vie pratati kao posle i i II svetskog rata. Dolo je vreme da izmirimo i stare raune, dolo je vreme da osvetimo sve srpske rtve i da ujedinimo sve srpske zemlje. Izvor sabranih dela Knjiga 39. Srpski etniki pokret. Poglavlje 81 /kao u originalu/: Sahrana srpskog junaka, str. 345-346, str. 346. Izvor dokumenta tampano u stranakom glasilu Velika Srbija br. 11/1991. Datum dokumenta 27.08.1991.g. Godina 1991. Medij Govor Publika Pristalice stranke Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Osveta/odmazda x Ubeivanje Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija da hrvatski genocid u Drugom svetskom ratu i poluvekovna komunistika diktatura nisu uspeli da unite srpstvo, srpski nacionalni ponos, svest, ast i dostojanstvo i da su dananji Srbi dostojni svojih predaka. Stasale su nove, mlade generacije koje nee da se mire sa komunistikim okovima koje su decenijama njihovi oevi nosili. Sunce slobode i demokratije raa se ponovo nad Srbijom i Srbi, danas, treba da pokau maksimalan stepen nacionalne sloge i jedinstva. Nita nama Srbima, danas, nije vanije od zatite naih zapadnih granica. Kad definitivno utvrdimo i uvrstimo te granice, kad se definitivno bude, u celom svetu, znalo ta je srpsko, onda emo sva ostala ideoloka i politika pitanja da reavamo i meusobno se sukobljavamo. Svaki srpski ivot je dragocen a mi pokazujemo, boravei stalno tamo gde je najopasnije, da nam nije ao sopstvenih ivota. Neemo srpsku krv prolivati u Beogradu nego tamo gde je srpstvo najugroenije. Srpski narod niiji diktat, sa strane, nee prihvatiti. Neemo prihvatiti ni mahinacije sadanjeg elnika jugoslovenskog komunistikog reima Ante Markovia koji je mesecima delovao kao produena ruka, novog ustakog poglavnika, Franje Tumana. Ante Markovi pokuava Srbiju, ekonomskim sredstvima, oboriti na kolena i Srbija mu mora rei odluno NE! Ne, Srbija se nee pomiriti ni da drugi istaknuti ustaa, Stipe Mesi, doe na elo Jugoslavije. Ako savezna vlast nije u stanju da razorua ustake specijalce, ako vojska nije u stanju da ih razorua, mi emo ih razoruati. Mi se suprotstavljamo Stipi Mesiu i komediji sa predsednitvom Jugoslavije koju treba prekinuti. Videlo se da ta vlast nikakvog autoriteta nema, da nikakvim slobodnim izborima nije konstituisana i srpski narod, napokon, trai srpsku vlast nad svim srpskim zemljama. Mi odluno podravamo volju srpskog naroda srpske Krajine, volju srpskog naroda srpske Slavonije, Baranje i zapadnog Srema da se pripoji dananjoj Srbiji i ta odluka mora biti sprovedena u ivot a Narodna skuptina Srbije je mora potovati i sankcionisati jer narod vie nee imati poverenja u takvu skuptinu ako ona to hitno ne uradi. Svaki drugaiji potez, svako kompromiserstvo sa Hrvatima predstavlja izdaju srpskog naroda. Mi sa ovoga mesta pozdravljamo junake voe srpskog naroda: vou srpske Krajine dr Milana Babia i neospornog vou srpskog naroda Bosne i Hercegovine dr Radovana Karadia. itavo srpstvo se ponosi njihovom junakom borbom i njihovim otporom.
Izvod broj: 185 Srpski narod junake srpske Krajine, junake srpske Slavonije, srpske Baranje i zapadnog Srema odoleva estokim nasrtajima ustakih bandita. Rame uz rame sa njima bore se i Srbi iz ove suene Srbije i iz drugih srpskih zemalja. Pobedu nad ustakim banditima u srpskom Borovu Selu zajednikim snagama su izvojevali metani Borova sela, pripadnici srpskog dobrovoljakog etnikog odreda i dobrovoljakog odreda Srpske narodne obnove. Ovo je poslednja lekcija hrvatskom narodu. Slabije smo od njih naoruani ali imamo viteko srce i nesalomljivu volju. Neka i dalje Hrvati atakuju na srpske ivote ali ako mi krenemo iz ove suene Srbije, neemo se ni do Zagreba zaustaviti! Onda, ne samo da emo im ispostaviti raune za dananje rtve, nego emo naplatiti i one rtve u drugom svetskom ratu. SRPSKI NAROD NEE VIE NI DA PRATA NI DA ZABORAVLJA. Oni koji su preiveli, nemaju pravo da prataju u ime zaklanih! Neemo vie dozvoliti, ni u jednom srpskom mestu, da se vije ustaka ahovnica [simbol ahovnice] i nikada neemo priznati ove Titove granice izmeu pojedinih federalnih jedinica. Nemamo mi nita protiv da Hrvati formiraju svoju samostalnu dravu ali samo pod uslovom da to urade zapadno od linije Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Pokazaemo im
664
665
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Knjiga 39. Srpski etniki pokret. Poglavlje 75: Kuu cvea napolje!, str. 330-337, str. 332-333. tampano u stranakom glasilu Velika Srbija br. 10/1991, napisao S. Aksentijevi. 04.05.1991. g. 1991. Govor Pristalice stranke Ubeivanje Srbi ugroeni x Viktimiziranost x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 187 Mi treba da vrsto drimo front prema Tuzli, treba da zavrimo, koristei neku muslimansku provokaciju, ienje tih depova koji su preostali. Recimo, Teoak ili ovo kod Teslia, a ti procesi bi bili mogui u Tuzli tek kada bi se Tuzla nala u opsadi. Recimo, kada bi Srbi probili liniju od Zavidovia do Olova, preko Vozue, pa bi Tuzla bila opkoljena. E, onda bi moda moglo doi do takvog pomeranja, jer nikada ne treba zaboraviti da je Tuzla danas puna izbeglica muslimana iz Zvornika, Srebrenice, Vlasenice, Bratunca i iz mnogih drugih mesta uz Drinu. Tu je dolo do tipine razmene stanovnitva. Srbi su se iz centralne Bosne naselili u ova mesta pored Drine, a muslimani su se odatle povukli uglavnom prema Tuzli. Ti muslimani su veoma zatrovani, puni ovinizma, i ja ne verujem da su tamo mogui takvi procesi, bar ne tako lako kako ih neki predviaju i kako ih neki prieljkuju. Treba biti realan, svaki put kada niste realni u politici napravite greku, i ta greka vas moe skupo kotati. ... Nisam ja rekao da na Tuzlu treba krenuti orujem, rekao sam da treba vrsto drati taj front. I samo onda kada muslimani provociraju, kada muslimani krenu u neki napad, protivnapadom oistiti te male depove kod Teoaka, i kod Teslia. Ja nisam zagovornik velike ofanzive protiv muslimana, bar ne, dok muslimani prvi ne napadnu. Nama Srbima odgovara sukob Albanaca /kao u originalu/ i Hrvata. On nam je doneo i velike diplomatske prednosti na meunarodnom planu, olakao je odravanje naih frontova, vojniki nas je osnaio. Izvor sabranih dela Knjiga 42. Miloevi hapsi radikale. Poglavlje 11: Bunjevci nisu Hrvati, str. 182-208, str. 191-192. Izvor dokumenta Radio Odaci. Datum dokumenta 24.11.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Osveta/odmazda x Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 186 Zato se Srpska radikalna stranka zalae da se ukinu obe pokrajine, i pokrajina Kosovo i Metohija i pokrajina Vojvodina, zatim, da se na podruju Kosova i Metohije provedu mnoge mere u cilju zavoenja graanskog reda i discipline. Pre svega da se svih 360.000 albanskih emigranata i njihovih potomaka protera sa podrujg Kosova i Metohije u Albaniju, koja je sada demokratska drava i nema nikakvog opravdanja za njihov dalji emigrantski status. ... Dalje, mi se zalaemo da se tamo dovedu jo vee koncentracije vojnih i policijskih snaga kako smo to od poetka u svom programu isticali, koncentriu sve [srpske] vojne i policijske akademije to bi dovelo do preseljenja nekoliko hiljada oficira i policajaca sa njihovim porodicama na podruje Kosova i Metohije. Izvor sabranih dela Knjiga 38. Okrugli stolovi. Poglavlje 7: Kosovo i Metohija kao nacionalni problem, str. 190-212, str. 195. Izvor dokumenta TV Beograd, emisija Sueljavanje stranaka Datum dokumenta 30.11.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje
Izvod broj: 188 Voditelj: Kada pominjemo muslimane, smatrate li da je mogu zajedniki ivot u jednoj zemlji, s obzirom na sve ove dogaaje. Znamo kakav je stav Srpske radikalne stranke prema muslimanima, kao narodu koji je stvorila
666
667
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ova drava... eelj: Nije to narod, to je izmiljena nacija. Voditelj: Upravo tako! eelj: Muslimani su uglavnom Srbi muslimanske veroispovesti. To su potomci kvislinga iz vremena turske okupacije. Da to pojednostavimo! Voditelj: Slian stav je i prema makedoncima? eelj: Mi mislimo da su i makedonci izmiljena nacija, ali ne mislimo da su kvislinzi. I Crnogorci su izmiljena nacija a nisu potomci kvislinga. Muslimani su izmiljena nacija, Srbi islamske veroispovesti, koji su potomci kvislinga iz vremena turske okupacije. Posle ovog rata, ubeen sam da vie nema mogunosti za zajednii ivot Srba i muslimana. Izvor sabranih dela Knjiga 42. Miloevi hapsi radikale. Poglavlje 11: Bunjevci nisu Hrvati, str. 182-208, str. 192. Izvor dokumenta Radio Odaci. Datum dokumenta 24.11.1993. g. Godina 1993. Medij Radio Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Intervju dat meunarodnoj Tanjug. 06.12.1993. g. 1993. Novine/asopis Javnost uopte novinskoj agenciji
Ubeivanje
Izvod broj: 189 Novinar: Upravo se danas pojavilo u izdanju Fonda za zatitu sredstava i demokratije - ako je jo ima - broura u kojoj ce Srpskoj radikalnoj stranci najvie zamera, prigovara i oznaava kao glavni vinovnik iseljavanja velikog broja hrvatskih porodica iz Vojvodine. eelj: Je li to ono to je izalo u listu Vreme? Novinar: ta vi kaete o tim podacima? eelj: Srpska radikalna stranka se zalagala za civilizovanu razmenu stanovnitva sa Hrvatskom. Ako je ve nekoliko stotina hiljada Srba proterano iz Hrvatske, onda je bilo najcelishodnije da ce insistira na zameni imovine sa Hrvatima koji ovde ive. Da doe do zamena kua i stanova, i u velikom broju sluajeva to se i desilo. U svemu tome je posredovala katolika crkva i Hrvati su u toj razmeni mnogo bolje prolazili nego Srbi. Dobijali su vrednije kue od onih svojih koje su ovde imali. Tu nikakvog nasilja nije bilo. Bilo je propagandnih nastupa, ali zato da ih i ne bude. Izvor sabranih dela Knjiga 42. Miloevi hapsi radikale. Poglavlje 16: Gost Tanjuga, str. 292-311, str. 310-311.
Izvod broj: 190 Srpska radikalna stranka smatra i borie se za to da se ukinu sve pokrajine na podruju Republike Srbije, i Pokrajina Vojvodina i Pokrajina Kosovo i Metohija. Smatramo da su Kosovo i Metohija integralni deo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i da tu jednostavno nikakvih teritorijalnih sporova nema. to se tie pripadnika iptarske nacionalne manjine, oni mogu uivati sva graanska prava, na maksimalnom nivou koji uivaju nacionalne manjine u najrazvijenijim, najcivilizovanijim dravama Zapada, ali nita iznad toga. Nikakve teritorijalne autonomije, nikakvo stvaranje uslova za formiranje nove drave ili otcepljenja od Jugoslavije. S tim to paralelno treba oterati iz zemlje svih 360.000 albanskih emigranata, njihove potomke koji su od 6. aprila 1941. godine iz Albanije uli na Kosovo i Metohiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Izvor sabranih dela Knjiga 28: Aktuelni politiki izazovi. Poglavlje 1: Tribina: Gost Tanjuga, str. 3-33, str. 11. Izvor dokumenta Intervju dat meunarodnoj novinskoj agenciji Tanjug. Datum dokumenta 07.12.1992. g. Godina 1992. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Izvod broj: 191 Novinar: Po planovima Srbima u Bosni pripada 43 posto teritorija, a osvojili su ak 70 posto. Moraju vratiti dio teritorija. eelj: Nita se tu nee vraati, jer su se Srbi izbjeglice s podruja koja sada
668
669
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kontroliraju Hrvati i Muslimani, naselili u te krajeve. Sad je Zvornik prepun Srba. Tu je nekada ivjelo mnogo Muslimana. Spontano je dolo do razmjene stanovnitva. Novinar: Spontano?! Vi se neukusno alite! eelj: Ne alim se. Muslimanima se nije ostajalo ivjeti pod srpskom kontrolom, a Srbima se nije ostajalo pod muslimanskom ili hrvatskom kontrolom. Hrvati su protjerivali Srbe s podruja zapadne Hercegovine. Muslimani spreavju izlazak Srba iz Sarajeva, Tuzle i jo nekih mjesta pod svojom kontrolom, dre te Srbe kao taoce; to im je argument za inzistiranje na unitarnoj dravi BiH. Zapad e inzistirati da se ljudi vraaju u kue koje su napustili, ali malo e se ljudi vraati, jer e se osjeati nesigurni. Kako da se vrati obitelj kad je u njenoj kui ve druga kojoj je kua spaljena. To su vrlo komplicirane stvari, to Amerikancima odgovara, jer im treba povod za vojnu prisutnost... Izvor sabranih dela Knjiga 28: Aktuelni politiki izazovi. Poglavlje 23: Amerikanci e vas ponovo vratiti u Jugoslaviju!, str. 221-227, str. 225-226. Izvor dokumenta Intervju za Globus. Datum dokumenta 07.05.1993. g. Godina 1993. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Spoljne pretnje Srbima x Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija su nas uvek najvie upropaavali, poevi od Tita pa na ovamo. to se tie samog pitanja iseljavanja Hrvata iz Srbije, ja smatram da to nije ni u kakvoj koliziji sa elementarnim demokratskim principima. Jer, ako pogledamo svetska iskustva na tom planu, videemo da ovo nije nikakav novum. Nemci su iseljavani iz Poljske, Nemci su iseljavani iz ehoslovake, iz Sudetske oblasti. Nemci su iseljavani iz Jugoslavije. to ne bi Hrvati, ako su Nemci? Ako je ovo sada zloin prema Hrvatima, onda je i ono bio zloin prema Nemcima. Ili emo sada oterati Hrvate, ili emo vratiti one Nemce. To se postavlja jedna principijelna dilema. Uostalom, dolo je do razmene stanovnitva i kod razgranienja izmeu Indije i Pakistana. I na drugim mestima u svetu se to deava. Zato? Ako se izmeu dva naroda pojavi tolika mrnja, da ona onemoguava njihovu normalnu koegzistenciju, ako onemoguava zajedniki ivot (a to je u ovom sluaju toliko oigledno) onda se lepo razmeni stanovnitvo. A ta to znai? Nepodnoljivo je Srbima da ive na podruju Hrvatske, ali Hrvati u Srbiji mogu. Zato to, emu to? i gde e tih 200-300 ili koliko hiljada Srba, koliko e nam pristii iz Hrvatske? Ovo to ostane na podruju Srpske Krajine, i to se eventualno tamo naseli, tu su kapaciteti naseljavanja ipak ogranieni, ostalo dolazi ovde u ovu suenu Srbiju. Gde emo njih? Gde e oni stanovati? Gde e iveti? Gde e raditi? Ne moemo, Srbija nema para da im podie kue, da podie zgrade, da ih zapoljava i sl. I najelegantnije reenje: lepo Hrvate u Hrvatsku, Srbi u Srbiju. Svaka ptica svome jatu. I da se to zavri za sva vremena. Zato bismo mi ovde ostavljali nekoga ko e nas neprekidno destabilizovati, ko sarauje otvoreno sa ustaama, ko pomae ustaama u njihovim akcijama, kao u primeru prebacivanja onih ustaa do maarske granice i sl. Uostalom, ne zaboravite, jedan dobar deo sadanjih Hrvata u Srbiji, naselio je Paveli [Ante, predsednik faistike Nezavisne Drave Hrvatske u Drugom svetskom ratu] u toku II svetskog rata, na podruju Srema, naroito na podruju Slankamena. To su najgore ustae iz Zapadne Hercegovine. Pa koliko ima ustaa na samom podruju zemunske optine. ta raditi sa njima? Izvor sabranih dela Knjiga 22. Televizijski megdani. Poglavlje 6: Suoavanje poslanika Rakovice s biraima, str. 143172, str. 145-146. Izvor dokumenta Intervju na TV stanici Studio B. Datum dokumenta 08.04.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija Publika Izborna kampanija
Izvod broj: 192 Drugo, to ree gospodin Lili, da ima i dobrih Hrvata. Pa ja bih se principijelno mogao sa njim sloiti. Verovatno, negde ima i neki dobar, ali ja toga jo u svom ivotu nisam upoznao. Pa ne znam gde su ti. Nama se pokazalo, da oni koji glume da su najbolji, koji nam izgledaju da su najbolji - da su najopasniji. Da su nam najvei neprijatelji. Da su najvei zloinci, poput recimo, Ante Markovia. Vi znate kako je srdano Srbija doekala Antu Markovia, koliko ga je podravala i kako ga se teko otarasila kada se pokazalo da nam je neuporedivo mnogo vie tete napravio nego Tuman. Tuman je otvoreni ustaa, on je nama Srbima koristio. On je probudio i srpsku nacionalnu svest i ujedinio Srbe na podruju hrvatske federalne jedinice itd. Ali, ovi koji glume da su dobri, da su nam prijatelji, ti
670
671
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija materijalno, i finansijski, i oruano i slanjem dobrovoljaca i sl., jer to su naa braa Srbi. Izvor sabranih dela Knjiga 22. Televizijski megdani. Poglavlje 6: Suoavanje poslanika Rakovice s biraima, str. 143172, str. 158. Izvor dokumenta Intervju na TV stanici Studio B. Datum dokumenta 08.04.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija Publika Izborna kampanija Tema Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvod broj: 193 VODITELJKA: Gledalac Vlahovi pita, ako postanete predsednik, da li ete zahtevati potpisivanje lojalnosti i od onih koji nisu Srbi, kao Tuman. EELJ: Prvo, mi smo protiv potpisivanja bilo kakve lojalnosti. A to se tie pripadnika nacionalnih manjina, na je stav do kraja jasan. Svi pripadnici nacionalnih manjina, ako su lojalni dravljani, a to se vidi njihovim ispunjavanjem osnovnih graanskih dunosti, nemaju nikakvog razloga da brinu. Oni e uivati sva prava kao pripadnici srpskog naroda. to se tie pripadnika hrvatske nacionalnosti, sve one koji, osim onih koji su se zajedno sa nama borili za slobodu Srpske Slavonije, koji su kao rezervisti ili u ovaj rat, svi drugi morae da se sele po principu retorzije. Jer, ako je Tuman proterao vie od 300.000 Srba, ta ekaju Hrvati u Srbiji. Mi te Srbe moramo negde smestiti. Izvor sabranih dela Knjiga 22. Televizijski megdani. Poglavlje 8: Otvoreni studio, str. 212-233, str. 220. Izvor dokumenta Intervju na TV stanici Politika za emisiju U sredini. Datum dokumenta 12.06.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Osveta/odmazda x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 194 A paravojne formacije se pojavljuju tamo gde se raspadne dravna vlast. Recimo, na podruju Bosne i Hercegovine, gde su nune te paravojne formacije, jer se raspala dravna vlast. Ona je izgubila svaki autoritet. Srpski narod ne prihvata Izetbegovia kao svog predsednika. Nee ga i nema te sile koja e ga naterati da prihvati Izetbegovia. Srpski narod se tamo morao naoruati i organizovati u vojne jedinice. A na nama je odavno da ih pomognemo koliko nam god nae mogunosti doputaju. I
Izvod broj: 195 Kao odgovor na pitanje o meovitim brakovima, kao i autobusima i kamionima za Hrvate, eelj odgovara: to se tie ovog pitanja o autobusima i kamionima i Hrvatima, itd., ja smatram da sam tu bio do kraja jasan. Re je, pre svega, o razmeni stanovnitva. I to pitanje se ne postavlja u odnosu na druge nacionalne manjine, osim po pitanju albanske. Po pitanju hrvatske nacionalne manjine, Hrvati su ve uradili svoje i rade svakim danom. I na nama je da odgovorimo po pravnom institutu retorzije, odnosno odmazde. Kako oni nama, tako mi njima. I tako se radi u itavom svetu. to se tie Maarske, ona je srpsku nacionalnu manjinu prilino asimilovala, ali je nije proterivala. Mi nemamo razloga da nae Maare ni asimilujemo ni proterujemo. Oni imaju sva graanska prava, ali moraju i svoje graanske dunosti da ispunjavaju. I ako ispunjavaju svoje graanske dunosti, niko im ne dovodi u pitanje, niko ne dovodi u pitanje Rumune, koji su lojalni graani, Slovake, Rusine, Rome itd. I ovih 10.000 iptara koji ive u Srbiji, uvaemo kao malo vode na dlanu [metafora za neto veoma dragoceno], jer su lojalni graani Srbije i toliko ih ima. Popis stanovnitva kae da imamo 10.000 iptara, moete da se smejete do mile volje. A ostalo su emigranti iz Albanije. A poto je Albanija danas postala demokratska drava, nema nikakvog razloga da oni i dalje budu emigranti. Neka se lepo vrate svojim kuama u Albaniju, svi oni koji su od 6.aprila 1941.godine do danas iz Albanije uli u Srbiju odnosno Jugoslaviju. VODITELJKA: Samo jedno pitanje, ja se izvinjavam, vezano upravo za ovo to vi odgovarate. Pita Zorka Grbavac iz Beograda, da li ja kao Hrvatica udata za Crnogorca, koja od 41. g. ivim u Beogradu, imam
672
673
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija etvoro dece, treba da se vratim natrag u apljinu? EELJ: Pa u sluaju tih meovitih brakova, razume se, ovo ne bi dolazilo u obzir. Dolazilo bi u obzir samo tamo gde su koncentracije hrvatskog stanovnitva izrazite i gde su ti Hrvati otvorene ustae. Ja sam pomenuo Slankamen, Zemun i ima jo nekoliko mesta. Ne mogu sada napamet sva ta mesta da navedem, ali mi to imamo sve pripremljeno, spremno i nema tu nikakvih sankcija. Izvor sabranih dela Knjiga 22. Televizijski megdani. Poglavlje 6: Suoavanje poslanika Rakovice s biraima, str. 143172, str. 159. Izvor dokumenta Intervju na TV stanici Studio B. Datum dokumenta 08.04.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija Publika Izborna kampanija Tema Osveta/odmazda x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija i nacionalni program. Ali, osnovu naeg programa ini zatita granica srpske dravnosti, odbrana srpskih naroda i jaanja srpske sloge i jedinstva. Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 3: Predizborni govor u Rakovici 4. juna 1991, str. 63-74, str. 63. Izvor dokumenta Podnaslov: Jugoslavija srpska zabluda. Datum dokumenta 04.06.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Izborna kampanija Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 196 Danas, kad se oslobaamo komunistikih okova, kada diemo slobodnim pluima, kada smo osetili ta znai sloboda, ta je to kad ovek moe svojom glavom misliti, ono to misli saoptavati i delovati svojim linim sklonostima, eljama i htenjima, mi imao posebnu i poslednju istorijsku ansu da se otarasimo i Jugoslavije. Ako tu ansu sada ne iskoristimo ona nam se nee nikada vie ukazati i naem narodu preti jedan dugotrajni period istorijskog truljenja u kome emo definitivno izgubiti sve to smo imali: svoju dravnost i svoje teritorije. Srpski narod e ostati definitivno pocepan i podeljen a njegovi delovi suprotstavljeni jedni drugim. Zato Srpska radikalna stranka se bori za obnovu nezavisne i slobodne srpske drave koja e u svom sastavu imati sve srpske zemlje: koja e se sastojati od dananje suene Srbije pod kojom podrazumevamo Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, srpske Makedonije, srpske Crne Gore, srpske Bosne, srpske Hercegovine, srpskog Dubrovnika, srpske Dalmacije, srpske Like, srpske Banije, srpskog Korduna, srpske Slavonije i srpske Baranje. Bez ijednog od ovih konstitutivnih delova danas nema celovite Srbije i naa borba nee prestati [dok Srbija ne bude celovita]. Srpska radikalna stranka ima vrlo kompletan politiki, ekonomski, socijalni
Izvod broj: 197 Optuuje nas neki da zagovaramo graanski rat. To nije istina iz jednostavnog razloga to protiv nas Srba u granicama dananje Jugoslavije nema ko da ratuje. Zar Slovenci koji kroz istoriju nikakvu dravu nisu imali i ratove nikada nisu vodili da ratuju sa srpskim narodom? Uostalom, oni nemaju nikakvog razloga da ratuju ak i kad bi hteli i kad bi mogli jer mi Srbi podravamo elju i volju Slovenakog naroda da se otcepi od Jugoslavije, da formira svoju samostalnu dravu ili se prikljui nekoj drugoj dravi. to Slovenci pre odu, to bolje i za njih i za nas. A za nas Srbe, to pre svega znai milion i petsto hiljada ogorenih neprijatelja manje u granicama jedinstvene drave. A ova banda makedonstvujuih koji bi da otcepe junu Srbiju - srpsku Makedoniju, zar oni nama predstavljaju neku opasnost. Mi znamo ko su i ta su i da za nita sposobni nisu. Ha podruju Makedonije jo uvek ivi veina Srba. Oni jo uvek ne mogu da se izjanjavaju kao pripadnici srpske nacije. Ali u najskorije vreme imae sva graanska prava i ljudske slobode. Svi oni koji krsnu slavu slave [proslava pravoslavnih hriana], oni su Srbi po nacionalnosti i nikad to zaboravili nisu. Zar iptari da ratuju sa nama Srbima? A oni kroz istoriju, nikakvu dravu nisu imali niti ratove nisu vodili. Albanija je kao drava stvorena nakon Balkanskih ratova, kompromisom velikih sila samo da se sprei direktan izlazak Kraljevine Srbije na Jadransko more. Dodue, Albanci su uestvovali u nekim turskim ratovima kao turski vojnici u sastavu neregularnih trupa, takozvanog beibozluka koji bi se rasprio posle prvog
674
675
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ozbiljnijeg obrauna, ali su se zato isticali, na zverstvima nad civilnim stanovnitvom. Zar bosanski panislamisti da ratuju sa nama Srbima? Mi smo im nedavno poruili: Nemojte dozvoliti da muslimani velikim delom, predstavljaju orue u zloinakim hrvatskim rukama kao to su to bili u i i II svetskom ratu. Vodite rauna i ne meajte se u srpsko-hrvatski sukob. Ako vas Hrvati opet upotrebe, srpska e osveta biti strana a vi se ni do Anadolije [u Turskoj] zaustaviti neete. Zar su Hrvati u stanju da ratuju sa nama Srbima? Pa oni ve 900 godina nikakvu dravu nisu imali niti su ratove vodili. Hrvati su sami svoju dravu ugovorom Pakta-konventa iz 1102. godine predali u ruke Maarima, nakon pogibije poslednjeg hrvatskog kralja 1097. godine na planini Gvozdu. Dodue i oni su uestvovali u nekim tuinskim ratovima. Recimo u tridesetogodinjem evropskom ratu. I tamo su se redovno pokazivali kao kukavice na bojnom polju pa su ih komandanti nerado koristili za operacije. Uglavnom su ih rasporeivali kao posadne trupe na ve okupiranim teritorijama, gde su se dokazivali ikaniranjem nevinog civilnog stanovnitva, ena, dece i staraca. I nije ni malo sluajno to je do dana dananjeg u junim nemakim pokrajinama sauvana poslovica: Bog nas sauvao kuge i Hrvata. Nije ni malo sluajno to je na veliki pesnik Jovan Dui, 1942. godine, u kabinetu amerikog predsednika Ruzvelta, obraajui se grupi hrvatskih politikih predstavnika, koji su pokuali da zatakaju ustake zloine, rekao: Vi Hrvati ste najhrabriji narod na svetu, ali ne po tome to se niega ne bojite, nego zbog toga to se niega ne stidite. Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 3: Predizborni govor u Rakovici 4. juna 1991, str. 63-74, str. 63-65. Izvor dokumenta Podnaslov: Jugoslavija ko da ratuje s nama? Datum dokumenta 04.06.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Izborna kampanija Tema Spoljne pretnje Srbima x Osveta/odmazda x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Dehumanizacija x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 198 Nemamo mi principijelno nita protiv da novi ustaki poglavnik i Titov general Franjo Tuman planira nezavisnu dravu Hrvatsku ali ga neprekidno upozoravamo da nikada, ni po koju cenu, neemo dozvoliti, da u granice te drave, te zloinake tvorevine, odnese i komadi srpske teritorije. Ne damo ni deli zemlje na kojima se nalaze srpska sela, poruene crkve, masovne grobnice, logori. Jasenovci. Ako bismo to dozvolili, bili bismo nedostojni naih slavnih predaka, morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Nemamo nita protiv eventualne Hrvatske drave ali pod uslovom da se ona protee zapadno od linije Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Ako se Jugoslavija ve raspada a mi ne verujemo da e se odrati, smatramo da su mogue samo dve verovatne varijante. Prva varijanta da se Jugoslavija raspadne na tri drave: veliku Srbiju, malu Sloveniju i jo manju Hrvatsku. Druga varijanta ako se ova prva Hrvatima ne svia a verovatno da im se ne svia, mi emo se zalagati, gde god je to mogue ako ostvarimo participaciju dravnoj vlasti i uestvujemo u odluivanju da dravni organi Srbije odmah stupe u kontakt sa dravnim organima Republike Italije i da se srpsko-italijanska granica uspostavi na ovoj liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Uostalom, oni na to polau velika prava. Jedan, jedini, meunarodno pravni akt kojim se regulie pitanje zapadnih granica srpske dravnosti garantuje Italijanima te teritorije, i ono to je italijansko treba da im bude vraeno. Svi emo im mi Srbi u tome pomoi jer mi hoemo prijateljstvo sa italijanskim narodom. Dodue, sadanja italijanska vlada bar verbalno se zalae za opstanak Jugoslavije. Ali ta ta vlada moe ako elja italijanskog naroda bude drugaija. Kad im mi Srbi otvoreno ponudimo ono to je njihovo, nema te italijanske vlade koja e se usuditi da to odbije. Naoruae se Hrvati. Novi ustaki poglavnik Franjo Tuman danas ima 80.000 do zuba naoruanih ustakih specijalaca. Nikakva to snaga nije za nas Srbe. Koliko su kukavice ti hrvatski specijalci videli smo u Borovom Selu. Trista ustakih specijalaca nije bilo u stanju ak i uz pomo faktora iznenaenja da savlada 22 Srbina: 14 srpskih etnika, dva predstavnika SNO [Srpska narodna obnova] i est metana. Nai su etnici primili borbu dok se selo konsolidovalo i obraunalo sa napadaima. To govori da 15 ustaa nije u stanju jednog Srbina da savlada. Zato? Zato to se Srbi raaju kao ratnici a vojnike vetine u kolevci savlauju. Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 3: Predizborni govor u Rakovici 4. juna 1991, str. 63-74, str. 65.
676
677
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Podnaslov: Svaki svetinja. 04.06.1991. g. 1991. Govor Izborna kampanija komadi srpske teritorije
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 200 Nai neprijatelji nama Srbima nita ne mogu. Junaka Srpska Krajina pokazuje primer svakolikom Srpstvu kako se brani rodna gruda. Srpska radikalna stranka podrava odluku naroda Srpske Krajine o direktnom prikljuenju Srbiji i mi smatramo da je to prvi korak ka ujedinjenju srpskih zemalja. Nita nam nai neprijatelji totalno ne mogu. I oni su se dosetili: Srbi su jaki kad su sloni i jedinstveni i oni su za to da nas iznutra pocepaju, da nas sukobe ideolokim i politikim platformama. Oni bi opet da se krv proliva u meusobnim sukobima unutar srpskog naroda. E, to im neemo dozvoliti i vie se nikada srpska krv nee prolivati na srpskim ulicama. Mi smo prozreli agenture stranih obavetajnih slubi i delovanje amerike ambasade i aktivnosti Ante Markovia. Danas Zapad dri stranu naih tradicionalnih neprijatelja. Kau Srbija je boljevika a upravo su nam sa zapada boljevizam i komunizam Vinston eril i Englezi nametnuli. Ti isti Amerikanci koji danas podravaju Hrvate i Slovence i sve srpske neprijatelje i izdajnike, nekoliko decenija su odravali reim zlikovca i zloinca Josipa Broza Tita. I sad bi Amerikanci da nam uvode demokratiju. Nama Srbima koji smo meu prvima u Evropi upoznali ta znai sloboda i demokratija. Mi to meanje neemo dozvoliti. Neemo dozvoliti da se srpska politika kreira ni u Vaingtonu ni u Londonu. Kreirae se samo u Beogradu i to samo voljom srpskog naroda. Brao Srbi i sestre Srpkinje, Oni nam prete ukidanjem ekonomske pomoi, kao da smo mi i do sada imali koristi od njihove ekonomske pomoi. Brao Srbi i sestre Srpkinje, Ni ranije ekonomske blokade protiv Srbije nisu uspevale. Setimo se Carinskog rata sa Austro-Ugarskom poetkom ovoga veka. Iz otadbinskog rata Srbija je izala jaa i ekonomski monija. I ovoga puta ona e odoleti, pogotovo to imamo u vidu da je efikasna ekonomska blokada Srbije nemogua. Srbija se nalazi na takvom geo-stratekom poloaju da je nemogue njene puteve zaobilaziti. A kad je nemogue. Srbiju zaobii, nemogue je nju i bojkotovati. Najvanije je da Srbi budu vrsti, sloni i jedinstveni. Zato emo uvek u svojim redovima prepoznati izdajnike, one, koji se otvoreno u tuinsku slubu stavljaju i one, koji bi da prave haos po Srbiji. One koji bi danas hteli da srpske zemlje gore, da se mi ovde u Beogradu o svom jadu zabavimo. Mi to neemo dozvoliti. Takve smo ve odavno prepoznali. U Srbiji deluje i zlo domae. Deluju otvoreni neprijatelji i izdajice srpskog naroda. Mi ih lako raspoznajemo. To su Savez reformskih
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Srbi ugroeni x
Izvod broj: 199 Mi emo i dalje upisivati srpske dobrovoljce i upuivati tamo gde je najpotrebnije. Cilj nam je da se zatiti svako srpsko selo, svaki srpski kraj. Mi u srpske dobrovoljce, upisujemo samo starije od 25 godina. Samo one ozbiljnije koji znaju da zalegnu i zaklon uhvate, koji se mnogo ne junae. Zahvaljujui takvom stavu, nijedan etnik nije poginuo prilikom odbrane Borova Sela. Neemo suvie mlade ljude da upuujemo jer imamo iskustvo: suvie se junae, svaki bi u borbi to pre da se istakne i nijedan nee da se ukopava - svi bi odmah na juri. E, tako neemo. Takve emo uvati. Tek kad mi stariji izginemo, tek onda e na njih red doi. Raspisuju za nama poternice. Prete nam hapenjem. Kau ako nas uhvate u Hrvatskoj "uhititi" e nas. Pa uostalom mi po Hrvatskoj jo nismo poeli da etamo. Mi idemo samo po srpskim zemljama. Da vidimo kako e nas uhvatiti. Pre emo mi uhvatiti Franju Tumana, Stjepana Mesia i Antu Markovia, glavne ustake elnike. Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 3: Predizborni govor u Rakovici 4. juna 1991, str. 63-74, str. 66. Izvor dokumenta Podnaslov: Srpski dobrovoljci. Datum dokumenta 04.06.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Izborna kampanija Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
678
679
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija snaga na ijem se elu nalazi dananji predsednik savezne vlade Takve stranke uporite u srpskom narodu nikada nee pronai i one su osuene na nestajanje. Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 3: Predizborni govor u Rakovici 4. juna 1991, str. 63-74, str. 66-67. Izvor dokumenta Podnaslov: Srbi su jaki kad su sloni. Datum dokumenta 04.06.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Izborna kampanija Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Spoljne pretnje Srbima x Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje Srbi ugroeni x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija snaan i moan kad je Srbija jedinstvena, kad su Srbi sloni. Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 3: Predizborni govor u Rakovici 4. juna 1991, str. 63-74, str. 73-74. Izvor dokumenta Podnaslov: Uskoro miting Srba u Kumanovu. Datum dokumenta 04.06.1991. g. Godina 1991. Medij Govor Publika Izborna kampanija Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Osveta/odmazda x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Srbi ugroeni x
Izvod broj: 201 ...Svi su Srbi danas jedno. U svim srpskim grudima junako srce kuca. Ako ostanemo sloni i jedinstveni nee biti ni rata, nee biti prolivanja krvi. Dovoljno je da nas nai neprijatelji pogledaju tako slone i jedinstvene i da se sakriju u miije rupe. Eto pre nekoliko dana pronela se glasina da se primiemo Zadru preko Benkovca. Nas oko 1.000 rekoe. Svi su poskakali u amce i otisnuli se na puinu od straha. Gomila panislamista u srpskom Rasu [region], koji oni hoe da nazivaju Sandak i po Bosni i Hercegovini, noima u svojim kuama ne spavaju. Ne spavaju zato to im je neista savest. Mi im se priviamo i tamo gde nas nema i gde jo nismo doli. uli su da imamo svoje odbore po Makedoniji. Panika ih uhvatila. Stotine hiljada Srba tamo ivi i mi emo u najskorije vreme miting da odrimo u srpskom Kumanovu. Svi kojima je neista savest treba da strahuju od nas Srba. Imaju razloga da se boje. Mi Srbi smo previe kroz istoriju zaboravljali i opratali. Poruili smo Hrvatima: Odvae li se ponovo na genocidne radnje protiv srpskog naroda ne samo da emo osvetiti svaku sadanju rtvu, nego emo im ispostaviti raune i za rtve iz i i II svetskog rata. A mi njih jo ugrozili nismo. Mi ni na jedno hrvatsko selo nismo napali. Mi smo samo srpska sela branili. Tamo gde nas nema i gde ne moemo da ih odbranimo mi emo se svetiti tamo gde su Hrvati najslabiji. Jednostavno, mi govorimo jezikom snage, jezikom moi jer srpski narod je
Izvod broj: 202 Mi ne mitingujemo da bi vas u neto ubedili. Vas ne treba ubeivati. Mi se srpskom narodu ne udvaramo. Mi smo spremni iskljuivo da sluimo srpskom narodu, onako kako oseamo da su srpske elje i htenja. Mi vas ne nagovaramo: glasajte za ovoga ili onoga. Vi najbolje znate za koga ete glasati onda kada se naete sami izmeu etiri zida i kad niko ne moe da kontrolie za koga glasate. U svakom sluaju, za bilo koga da Srbi glasaju, na bilo kojim izborima, za nas je volja srpskog naroda neprikosnovena i mi neemo nikada one koje Srbi izaberu na izborima nasilnim putem obarati. Ako smo jednom doekali viestranake izbore pa nismo njihovim rezultatima zadovoljni, moramo se zapitati a gde su nae greke? Zato nas narod nije hteo? Mi smo narodu podredili da zasluimo njegovo poverenje. Treba da se trudimo da ga na sledeim izborima ubedimo i da srpski narod u nama prepozna ozbiljnu politiku snagu. Ako narod shvati i u nama prepozna politiku snagu ukazae nam i poverenje. Ubeeni smo da e srpski narod uvek biti u stanju da prepozna svoje odane sinove i razlikuje od onih koji su spremni da se prodaju tuinu za poast da ruaju sa amerikim ambasadorom ili da se udvaraju Anti Markoviu. Ubeen da e srpski narod odrati slogu, vrstinu i meusobnu solidarnost, da e uspeti da ostvari sve svoje nacionalne ciljeve, uvrsti granice srpske dravnosti ja vas na kraju pozdravljam sa naim narodnim i tradicionalnim srpskim pozdravima: SBE ZA SRPSTVO A SRPSTVO NIZATA! ZA VASKRS SLOBODNE SRBIJE! SRBIJA JE VENA DOK SU JOJ DECA VERNA!
680
681
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 3: Predizborni govor u Rakovici 4. juna 1991, str. 63-74, str. 74. Podnaslov: Mi se ne udvaramo nikome. 04.06.1991. g. 1991. Govor Izborna kampanija Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 204 ...S druge strane, mislim, da bi trebalo pod hitno 360.000 albanskih emigranata, koji su od 6. aprila 1941. upali na Kosovo i Metohiju, pod hitno proterati iz Jugoslavije. Oni su pokazali da su do kraja zloupotrebili srpsko i jugoslovensko gostoprimstvo na emo ih isporuiti komesarijatu Ujedinjenih nacija. U svijetu ima mnogo bogatijih zemalja koje ih mogu izdravati, koje ih mogu pomoi. Zato bi se oni otimali neprekidno o nau sirotinju i stavljali nam no pod grlo. Poto je albanska nacionalna manjina u veini sluajeva pokazala da ogromnim svojim dijelom nije spremna da se pokori srpskom i jugoslovenskom suverenitetu na Kosovu i Metohiji, da svim snagama radi na otcepljenju Kosova i Metohije i drugih srpskih i jugoslovenskih pokrajina i njihovom pripajanju Albaniji, smatram da bi trebalo iz stratekih i vojno-politikih razloga nacionalizovati svo poljoprivredno zemljite u, recimo, jednom pojasu od 50 do 100 kilometara od albanske granice, svima njima platiti zvaninu novanu nadoknadu za zemljite, uputiti da se sele u druge dijelove Jugoslavije, posebno u Hrvatsku i Sloveniju, pa da i naa sjeverna braa vide kako je iveti s njima. Pokazalo se da pravi centar albanske separatistike zavjere nije Pritina ni Tirana nego Zagreb. Otpor albanskih separatista bi bio odavno skren da oni nisu uivali otvorenu podrku garnitura koje vladaju Hrvatskom i Slovenijom, a donedavno u savezu sa vojvoanskom garniturom, bosansko-hercegovakom, crnogorskom. A ovo zemljite koje bi se nacionalizovalo, razumije se, to podrazumjeva i ukidanje tog fonda za finansiranje nerazvijenih republika i pokrajina, jer svakodnevno, prema podacima koji su nedavno objavljeni, iz tog fonda na Kosovo ide milion i pet stotina hiljada dolara. Tim se finansira iskljuivo albansko razmnoavanje i funkcionisanje njihove birokratije. Taj novac bi se mogao iskoristiti i za otkup tog zemljita i preseljenja jugoslovenske i srpske prestonice [na Kosovo]. Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 1: Srpski narod i aktuelna politika situacija u Jugoslaviji, str. 77-89, str. 88. Prekomorske besede. 1989. Govor Javnost uopte
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Unutranje pretnje Srbima x
Izvod broj: 203 ...Ja ne mislim da su svi Hrvati ustae i da svi Hrvati moraju ispatati zbog ustakih zloina. Ne mislim da mi Srbi treba da se svetimo Hrvatima. Ono to je osnovna vrednost naeg naroda, bez obzira koliko ubijan, zlostavljan i poniavan kroz istoriju, je da Srbi nikada svoje lice nisu umazali krvlju nevinih ena, djece i staraca. Srpski narod se nikada nije svetio na taj nain i srpski narod se i nee svetiti na taj nain to e Hrvatima vraati ravnom mjerom za ono to su oni njemu uinili. eelj onda pravi poreenje s nacistima i kako su oni bili kanjeni posle rata, dok Hrvati ne samo da nisu kanjeni ve su dobili teritorije koje pre nikada nisu bile njihove.Recimo Dubrovnik; Dubrovnik nikad nije bio hrvatski grad. Izvor sabranih dela Knjiga 20. Horvatove ustake fantazmagorije. Poglavlje 1: Srpski narod i aktuelna politika situacija u Jugoslaviji, str. 77-89, str. 84. Prekomorske besede. 1989. Govor Javnost uopte Ubeivanje Neistina/dezinformacija x Viktimiziranost x
682
683
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 15a: Srbi nisu Arapi, str. 77-82, str. 80-81. Intervju dat Liviji Lazi za Stav. 07.06.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Izvod broj: 205 Novinar: U sluaju da su kompromisi neophodni da bi se reio problem izmeu Hrvata i Srba, da li ste spremni na njih? eelj: Nikakve kompromise neemo!!! Hoemo srpsku granicu: Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, a sa druge strane su Italijani sa kojima emo se dogovoriti oko zajednike granice. Mi smo za to da se Italijanima vrati sve ono to je njihovo. Novinar: ta mislite, kako e Hrvati reagovati? eelj: ta nas briga za Hrvate!!! Oni nisu istorijski narod, nemaju pravo na sopstvenu dravu... Novinar: Kako gledate na Muslimane koji govore bosanski jezik? eelj: Koji bosanski jezik? Nema nikakvog "bosanskog" jezika! Novinar: Na nedavnom popisu stanovnitva tako su se izjasiili... eelj: Postoji srpski jezik koji se govori u Bosni, a Bosna je srpska zemlja. Onaj kome se to ne svia, neka se seli u Anadoliju [u Turskoj]. Izvor sabranih dela Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 15a: Srbi nisu Arapi, str. 77-82, str. 80. Izvor dokumenta Intervju dat Liviji Lazi za Stav. Datum dokumenta 07.06.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 206 Novinar: Jesu li Hrvati iskreni prema Makedoncima? eelj: Ne!!! Hrvati nikada ni prema kome nisu bili iskreni. Ako su iptari najprimitivniji narod u Evropi, Hrvati su najpokvareniji. Novinar: A ta je sa Slovencima? eelj: Slovenci su sitni mukaroi i nadamo se da e to pre izai iz Jugoslavije i da ih jednostavno skinemo sa grbae. Oni nas jednostavno ne interesuju.
Izvod broj: 207 Novinar: Kako vidite situaciju u Bosni i Hercegovini, da li e Alija Izetbegovi izvui BiH iz Jugoslavije? eelj: Ja mislim da je to nemogue. To postaje jasno, ja mislim, i veini Muslimana danas. Reke bi se krvi prolile, a oni nita ne bi uspeli. Ja se nadam da e u Bosni da doe do smirivanja politikih napetosti i da e Bosna jednostavno ostati u sastavu te skraene Jugoslavije, kao posebna federalna jedinica. To bi bila jedna varijanta koja bi odgovarala i nama Srbima i Muslimanima. Ako Muslimani ne pristanu na tu varijantu onda e Bosna biti u sastavu srpske drave. Na pitanje novinara o mestima gde su Srbi manjina, kao to je Osijek, eelj odgovara: Pa sluajte, ta znai to Srbi-manjina, 30 ili 40 procenata Srba je manjina? ta nas briga to su manjina. To je teritorija koja treba da bude u sastavu Srpske drave i po Londonskom paktu iz 1915. godine. Ogroman broj Hrvata je ve napustio Osijek, gotvo 100.000. Ba lepo, hvala im, nemaju gde da se vrate. Osijek ostaje srpski grad. Na pitanje novinara o pretnjama koje dolaze iz sveta o eventualnoj vojnoj intervenciji oko Dubrovnika, eelj odgovara: Ne, te pretnje koje dolaze iz sveta su prazan balon koji e se brzo raspuknuti. Ja smatram da naa Armija treba to pre da zauzme Dubrovnik i u njemu uniti i poslednja ustaka uporita. Izvor sabranih dela Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 23: Razgovor s povodom, str. 117-122, str. 120. Izvor dokumenta Intervju dat Ratku Dimitroviu za Ratne novine. Datum dokumenta 24.11.1991. g. Godina 1991.
684
685
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Medij Publika Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uspeh. Dakle, protiv Srba nema ko da vodi graanski rat. Mogua je samo jedna nesrena okolnost da se, mi Srbi, opet sami meusobno pokoljemo. Mi, srpski etnici, po svaku cenu to nastojimo izbei. Zato smo odluno protiv upotrebe oruja u meusobnim srpskim politikim borbama. Borbe moraju da budu, politike borbe, ali iskljuivo miroljubive. Mora se po svaku cenu izbei graanski rat meu Srbima. Voditelj: Da li to to ste maloas ispriali znai da mislite da bi svi mirno pristali na promene granica unutar Jugoslavije? EELJ: Unutar Jugoslavije od svih naroda jedino Srbi imaju meunarodno zagarantovane i priznate granice. Sve granice istone Jugoslavije su meunarodno priznate - srpske granice. Makedonija, odnosno Juna Srbija bila je u sastavu Srbije pre stvaranja Jugoslavije i ostae u sastavu Srbije i posle prestanka postojanja Jugoslavije. Takoe, Vojvodina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, a nae zapadne granice odreene su Londonskim paktom iz 1915.godine. Prema tome, tu nemamo s kim ta da dokazujemo, po meunarodnom pravu sve je jasno. Nae je da se potrudimo da se pomogne Slovencima da se to pre otcepe. Onaj ko bude imao vlast u Beogradu, taj e postavljati uslove... a kad se otcepe jednom Slovenci za dve-tri godine izvriemo amputaciju Hrvatske, razume se daemo Hrvatima samo ono to je njihovo a to je: linija Karlobag, Karlovac, Virovitica, dakle zapadni obronci Slavonije, Hrvatsko Zagorje, Zagreb, Istra, Kvarner - pa neka Hrvati vide ta je, i ije je to, nek' se dogovaraju sa Maarima, Austrijancima, Talijanima da li je to njihovo [hrvatsko] ili austrijsko, maarsko, talijansko. Nemojmo mi da brinemo tue brige. Mi moramo napokon kao narod da se okrenemo sami sebi, jer smo suvie energije, posebno u ovom veku prosuli reavajui tue probleme i borei se za druge a danas smo doli na rub opstanka. Izvor sabranih dela Knjiga 18. Sizifovska sudovanja. Poglavlje 1: Promocija predsednikog kandidata, str. 5-22, str. 13-14. Izvor dokumenta Intervju dat Branki Kerkez za TV Beograd. Datum dokumenta Godina Medij Publika 06.12.1990. g. 1990. Televizija Izborna kampanija
Izvod broj: 208 Voditelj: Da se vratimo vaem odreenju Velike Srbije. Recite nam kako biste vi doli do te Velike Srbije, kako biste je stvorili, Vi ste rekli koje teritorije bi ona obuhvatala? EELJ: Pa, evo, nas, srpske etnike, neprekidno optuuju da prizivamo graanski rat i bratoubilatvo. Voditelj: Da, to sam upravo htela da vas pitam. EELJ: To nije istina mi nismo nikakvi zagovornici graanskog rata, a ubeeni smo da ne postoje nikakvi uslovi da u dananjoj Jugoslaviji neko povede graanski rat protiv srpskog naroda. Ne znam ko bi taj rat protiv srpskog naroda, recimo, vodio. Slovenci nikada kroz svoju istoriju nikakvu dravu nisu imali, nit' su ratove vodili. Kako oni onda sa Srbima da ratuju? Hrvati ve 900 godina nikakve drave nemaju, niti ratove vode. Hrvati su uestvovali u tuinskim ratovima kao strani najamnici i tu su se na bojnom polju redovno pokazali kao slabi vojnici, sluili su kao pomone, posadne trupe u austrijskoj, maarskoj i nekim drugim vojskama. Nije ni malo sluajno, s obzirom da su se toliko isticali u ikaniranju nevinog civilnog stanovnitva da je u junim nemakim pokrajinama jo sauvana poslovica: Bog me sauvao kuge i Hrvata. Kad bi oni mogli za Srbe predstavljati opasnost? Da se opet pojavi nekakva Hitlerova ili Musolinijeva soldateska kojoj bi se prikljuili, pa pod njenom zatitom se upustili u teror nad Srbima, novi genocid [tada bi pretstavljali pretnju Srbima]. Inae, drugog naina da oni vode graanski rat - nema. Neko od ovih izmiljenih nacija da vodi graanski rat protiv Srba, takoe je nezamislivo. Panislamisti da vode rat protiv Srba i ova aica makedonstvujuih [koristi neprevodiv derogirajui termin] sa juga Srbije, da iptari vode rat protiv srpskog naroda sasvim je iluzorno. iptari nikada nikakve drave ne bi imali Albanija ne bi postojala da nije nastala kao kompromisno reenje velikih sila nakon balkanskih ratova. iptari nikad ni ratovali nisu, pored toga to drave nisu imali. Oni su turskoj vojsci sluiln kao baibozluk - to su neregularne trupe koje su ikanirale nevino civilno stanovnitvo, pljakale mrtvace i ranjenike na bojnom polju, a nikada u nekom ozbiljnijem sudaru sa srpskom ili nekom drugom evropskom vojskom nisu imali ansi na
686
687
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Unutranje pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Raseljavate iptare!. Pa moramo ih raseliti, podiemo termocentrale.Termocentrale su uslov podizanja drutvenog standarda, ne moemo ekonomski napredovati ako to ne inimo, to se svugde u svetu radi i niko ne moe prigovoriti. Isplatite im pravinu novanu naknadu u uslovima ove nae hronine inflacije, vi znate kol'ko to znai i niko nam tu nita ne moe uiniti. Hapenje demonstranata, spreavanje njihovog politikog organizovanja itd. to su mere koje kratkorono mogu postii efekte, na dugu stazu nita ne reavaju. Pravi klju reavanja guenja iptarske separatistike pobune je - ekonomski klju. Treba ih ekonomskim merama prinuditi da jednostavno odustanu od tog separatizma, a veliki broj njih bi se posle iseljavao sa Kosova jer nemaju od ega da ive ako mi prestanemo da ih finansiramo. Zatim... Voditelj: Zar ne smatrate da bi time ugrozili njihova prava? EEJB: Koja njihova prava? Nek' se snalaze, neka rade, neka proizvode, nek' se snalaze. Slobodno drutvo podrazumeva da je svako sposoban o sebi da se stara. Zato bismo... je l' su njihova prava da ih mi izdravamo. Do sad' su bila, ali vie nee biti. Dalje, mi se zalaemo da se svih 360.000 albanskih emigranata koji su 6. aprila 1941. godine do danas iz Albanije preli u Srbiju i svi njihovi potomci, da se pod hitno proteraju iz Srbije i da se isporue Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice, a u itavom svetu ima toliko neuporedivo bogatijih i prostranijih zemalja, na neka ih one prime, nek' one malo pokau svoju humanost. Zato bismo mi Srbi neprekidno nau humanost dokazivali, a ti nam albanski emigranti uzvraaju udarcem noem u lea. Dalje, to bi bila jedna od kljunih mera takoe, zalaemo se da se u jednom pojasu od 20 do 50 kilometara uz albansku granicu proglasi zona od stratekog znaaja za Srbiju i da se iz te zone u cilju zatite srpskog dravnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta isele uz pravinu novanu naknadu svi pripadnici iptarske nacionalne manjine i presele u druge delove Jugoslavije, recimo, na podruje dananje Hrvatske i Slovenije, poto se pokazalo da ih tamo najvie vole, na pretpostavljamo da e sa oduevljenjem prihvatiti ovakav na predlog i da e ih srdano primiti rairenih ruku. A kad ovo predlaemo, imamo u vidu injenicu da se odavno pokazalo da pravi centar iptarske separatistike pobune nisu ni Pritina ni Tirana, nego Zagreb i Ljubljana. A u ovom pojasu bi sve poljoprivredno zemljite trebalo za prvo vreme poveriti Armiji na gazdovanje. Armija bi tu obnavljala poljoprivrednu proizvodnju, dok se ne bi stvorili uslovi za masovnije naseljavanje srpskog ivlja. Svim Srbima, a i pripadnicima drugih nacionalnih manjina na podruju Srbije koje su lojalne srpskoj dravi, dali
Izvod broj: 209 Voditelj: Recite nam, dosta ste govorili ve o meunacionalnim odnosima, recite nam u tom kontekstu kako vidite da moe da se rei problem Kosova. EELJ: Pa, sadanje komunistike mere na podruju Kosova i Metohije dale su neke rezultate, ali na dugu stazu ne mogu dati pravo reenje. Zato smo mi pristalice mnogo radikalnijih mera na Kosovu i Metohiji. Mi se zalaemo da se odmah obustavi svaka finansijska pomo iptarskoj nacionalnoj manjini, a nedavno smo saznali iz reimske tampe da je svakog dana iz Fonda za pomo nerazvijenim republikama i pokrajinama na Kosovo i Metohiju iptarima upuivano milion i 500 hiljada dolara. Iz tih sredstava je uglavnom finansirano njihovo prekomerno razmnoavanje i proterivanje Srba sa ove nae vitalne istorijske teritorije. Mi smo zato da se ukine odmah Univerzitet na iptarskom jeziku i sve kulturne ustanove koje su dotirane iz dravnog bueta. Nemamo nita protiv da iptarska manjina sve to ima al' neka to sami finansiraju, svojmm sredstvima. Dalje, mi se zalaemo da se odmah prekine sa proizvodnjom u svim fabrikama koje neracionalno posluju zbog njihovog iptarskog bojkota proizvodnje, da se ti ljudi jednostavno otpuste, pa neka se snalaze. Ako treba podeliemo im svima pasoe, ali vie neemo da ih izdravamo a da ne rade nita. Zatim zalaemo se da se sve vojne policijske akademije i vojne ustanove koje nisu direktno vezane za komandovanje pojedinim armijskim oblastima i pojedine dravne ustanove presele na podruje Kosova i Metohije, to bi dovelo do preseljenja vie desetina hiljada oficira, podoficira, policajaca i dravnih inovnika i sve pratee infrastrukture i njihovih porodica na podruje Kosova i Metohije. Time bi se bitno promenila ukupna etnika slika kosovsko-metohijskog stanovnitva. Zatim zalaemo se da se odmah na Kosovu i Metohiji otvaraju rudnici uglja gde god je to mogue i podiu termocentrale, a na osnovu ogromnih zaliha kosovsko-metohijskog uglja Srbija bi mogla da postane jedna od najveih izvoznica elektrine energije u itavoj Evropi. Gde bismo podizali te termocentrale? Tamo gde su najgue koncentracije iptarskog stanovnitva, gde je njihova plodna zemlja, gde su njihove kue. inili bi ono to su oni inili Srbima od rata [Drugi svetski rat] naovamo, a svet ne bi mogao za to uopte da nas optuuje. Kau:
688
689
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bismo tamo, koji ele da se presele, dali bismo besplatno to poljoprivredno zemljite. Tamo bi obnavljali poljoprivrednu proizvodnju, negde bi formirali akcionarska drutva. Time bismo efikasno reili taj problem iptarske separatistike pobune. Inae, iptari bi na dugu stazu - dobili. Vreme za njih radi, ako se ne preduzmu ove kljune ekonomske mere, ove radikalne mere. Izvor sabranih dela Knjiga 18. Sizifovska sudovanja. Poglavlje 1: Promocija predsednikog kandidata, str. 5-22, str. 14-16. Izvor dokumenta Intervju dat Branki Kerkez za TV Beograd. Datum dokumenta 06.12.1990. g. Godina 1990. Medij Televizija Publika Izborna kampanija Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Srbi ugroeni x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija svojoj politici. Ako Maari i Austrijanci ne promene svoj stav, mi emo se dogovoriti sa Italijom, na posle neka se oni kaju vekovima. Izvor sabranih dela Knjiga 18. Sizifovska sudovanja. Poglavlje 4: Kontakt program: Druga strana lica, str. 57-84, str. 65. Izvor dokumenta Intervju dat M. Crnjaninu za TV Novi Sad, Program Plus. Datum dokumenta 01.06.1991. g. Godina 1991. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 210 Vesna Radovanovi: Kako vidite Jugoslaviju sutra i koji je va odnos prema narodima koji ine Srbiju? eelj: Ja ne vidim nikakvu budunost Jugoslavije. Smatram da su po tom pitanju mogue dve varijante. U svakom sluaju Jugoslavija e nestati, po mom dubokom ubeenju. Po prvoj varijanti, mogue je da e se Jugoslavija raspasti na tri drave. Na Veliku Srbiju, malu Sloveniju i jo manju Hrvatsku. A po drugoj varijanti, ako se ova prva Hrvatima ne dopadne, mi emo Srbi nai zajedniki jezik sa Italijanima, pa emo uspostaviti Srpskoitalijansku granicu na liniji: Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, i pravedno je da se Italijanima vrati ono to je njihovo. Moemo da razgovaramo i sa Maarima i sa Austrijancima....To sve zavisi od ponaanja ovih naih susednih drava. Njihovo ponaanje do sada nije bilo ni dobro. Austrijanci, vidite podravaju nae neprijatelje, Maari su uestvovali u naoruavanju Hrvatske. I njihove vlade su kratkovide, da ne kaem neki gori izraz. Pa Srbi su njihovi prirodni saveznici. Ako ele neke ciljeve da ostvare oni nikada, Maari recimo, nikada ni komad Vojvodine ne mogu da dobiju. To treba da im bude jasno. Ono to bi oni mogli da dobiju, to je tamo na Zapadu, to je preko Hrvatske i Zagorja A jedino Srbi mogu biti ozbiljni saveznici u tome, i zato malo treba da promisle o
Izvod broj: 211 Nisam odgovorio na ovo drugo pitanje, kako vidim narode koji ine dananju Srbiju. Dananju Srbiju ine srpski narodi, a u Srbiji ive i nacionalne manjine. Po mom miljenju, treba da uivaju sva graanska prava i punu slobodu, punu graansku ravnopravnost, pod uslovom da niim ne dovode u pitanje srpski dravni suverenitet i teritorijalni integritet. Dakle, da se ponaaju kao lojalni graani drave u kojoj ive. Oni koji dovode u pitanje srpski dravni suverenitet i teritorijalni integritet, poput veine iptara, njima nee biti mesta u granicama nae Srbije. Izvor sabranih dela Knjiga 18. Sizifovska sudovanja. Poglavlje 4: Kontakt program: Druga strana lica, str. 57-84, str. 65. Intervju dat M. Crnjaninu za TV Novi Sad, Program Plus. 01.06.1991. g. 1991. Televizija Javnost uopte Ubeivanje
Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x
690
691
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 212 Crnjanin: Sofija iz Novog Sada, kakve su vae prognoze u reavanju srpskohrvatskog sukoba i da li je neizbean rat da bi srpski narod mogao u jednoj dravi da ivi? eelj: Ja smatram da je rat potpuno iskljuen, da se nee desiti graanski rat, osim po nekim nesrenim okolnostima da se mi Srbi opet meusobno pokoljemo. A Hrvati nisu u stanju da sa nama ratuju. Izvor sabranih dela Knjiga 18. Sizifovska sudovanja. Poglavlje 4: Kontakt program: Druga strana lica, str. 57-84, str. 69. Izvor dokumenta Intervju dat M. Crnjaninu za TV Novi Sad, Program Plus. Datum dokumenta 01.06.1991. g. Godina 1991. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 214 Crnjanin: Gledateljka iz Novog Sada pozdravlja gospodina eelja, i pita da li gospodin vojvoda zna ta su etnici radili u Srbiji, da li zna da su klali Srbe u Mavi. ali to je vojvoda eelj, u toj partiji, a da nije ona bi sigurno bila uz njega. eelj: Mnogo sam pogoen to ta gospoica nije uz mene. A znam vrlo dobro ta su etnici radili u II svetskom ratu. etnici su bili borci za slobodu i demokratiju. borci za kralja i otadbinu. I proneli su junatvo i slavu etnika zapamenu jo iz vremena borbe protiv Turaka, balkanskih ratova i prvog svetskog rata. Dodue i meu etnicima je bilo onih koji su inili dela koja ne slue na ast etnikom pokretu. Ali takvi pojedinci i grupe su bile izuzetak. Dosta esto se deavalo da su komunisti izmiljali pojedina nedela, pripisivali etnikom pokretu i ono to su sami inili. Mi smo zato da istorijska nauka utvrdi sve injenice, da se jednostavno prema nikome u tom smislu nema milosti, da se sve ustanovi kako je bilo, a pokolenja [budua] e suditi po delima. Izvor sabranih dela Knjiga 18. Sizifovska sudovanja. Poglavlje 4: Kontakt program: Druga strana lica, str. 57-84, str. 70. Izvor dokumenta Intervju dat M. Crnjaninu za TV Novi Sad, Program Plus. Datum dokumenta 01.06.1991. g. Godina 1991. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Ubeivanje
Izvod broj: 213 Odgovarajui na pitanje u pogledu odnosa s Vukom Drakoviem, eelj, izmeu ostalog, kae: Velika je razlika izmeu Vuka Drakovia i mene, dodue ima i nekih slinosti znate, i Vuk Drakovi i ja smo prolili ljudsku krv, okrvavili smo svoje ruke. Samo razlika je u tome, to je Vuk Drakovi prolio srpsku krv u Beogradu, a ja sam prolivao hrvatsku ustaku krv u Srpskoj Slavoniji. Izvor sabranih dela Knjiga 18. Sizifovska sudovanja. Poglavlje 4: Kontakt program: Druga strana lica, str. 57-84, str. 69. Izvor dokumenta Intervju dat M. Crnjaninu za TV Novi Sad, Program Plus. Datum dokumenta 01.06.1991. g. Godina 1991. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 215 Na vesti da je hrvatski Sabor odluio da napadne Srpsku Krajinu tokom juna, eelj odgovara: Pa ja, da vam iskreno kaem, lino eljno iekujem taj hrvatski napad. Izgleda da im nije bila dovoljna lekcija u Borovu selu, treba da dobiju mnogo eu lekciju. A srpski etnici imaju danas vrlo dobre puke, dodue mnogo stare Tompsone proizvedene 1942. godine, ali se pokazuju vrlo efikasne. Znate, kad je etnik dobar strelac pa iz Tompsona pogodi Hrvata u elo, Hrvatu oba oka iskau, ili kad ga rafal sasee preko vrata i glavu mu bukvalno otkine. To su vrlo dobre puke. Razume se gaamo samo one Hrvate koji
692
693
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sa orujem u rukama juriaju na srpska sela, u nijednog nenaoruanog Hrvata nismo gaali. Izvor sabranih dela Knjiga 18. Sizifovska sudovanja. Poglavlje 4: Kontakt program: Druga strana lica, str. 57-84, str. 71. Izvor dokumenta Intervju dat M. Crnjaninu za TV Novi Sad, Program Plus. Datum dokumenta 01.06.1991. g. Godina 1991. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Zagovara/oekuje nasilje x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Poglavlje 3: Tuman je ustaa, str. 28-35, str. 34-35. Intervju dat Duanu Cicvari za Indeks. 30.04.1990. g. 1990. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 216 Novinar: Zar ti se ne ini da je za uspeno reenje kosovske situacije neophodan dogovor? EELJ: Sa kim da se dogovaramo? Oko svoje teritorije da se dogovaramo sa onima koji su okupirali srpska imanja, koji su proterali srpski ivalj sa Kosova? Tu nikakvog dogovora ne moe biti. Svi albanski emigranti, itave njihove porodice, potomci, dakle svi oni koji su od 6. aprila 1941. godine do danas uzurpirali teritoriju Srbije i Jugoslavije, pod hitno moraju biti protjerani! Moraju da se isporue Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice, a u itavom svijetu ima toliko humanitarnih organizacija, pa neka i one pokau malo humanosti prema Albancima. Zato bismo mi Srbi neprekidno morali da pokazujemo svoju a da nam albanski emigranti uzvraaju udarcima noa po leima? Prema pouzdanim informacijama, 360.000 takvih albanskih emigranata ivi na Kosovu. Srpski narod je vie puta kroz svoju istoriju ratovao za Kosovo i Metohiju i rijeke krvi su prolivene da bi ta sveta zemlja bila i ostala srpska. Ako bude potrebno, srpski narod e opet ratovati, opet e se rijeke krvi proliti, ali Kosovo nee biti odvojeno od Srbije. to se tie samog stvaranja nove albanske drave na teritoriji Jugoslavije, nemam nita protiv. Da pojasnim: to to se Hrvati zalau da se na teritoriji Jugoslavije stvori nova albanska drava, slaem se sa njima, ali samo pod uslovom da to bude na teritoriji Zapadne Slovenije ili Hrvatskog Zagorja. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia.
Izvod broj: 217 komunistika Jugoslavija je od svog poetka graena na antisrpskim osnovama. Srpske zemlje su podeljene. Od srpskih zemalja stvoreno je est federalnih jedinica. Iz srpskog nacionalnog bia izmiljene su tri nove nacije: crnogorska, makedonska i muslimanska, sa iskljuivim ciljem da Srbi, po zvaninim statistikama, ne budu veina jugoslovenskog stanovnitva. Sve je to perfidna komunistika zavera. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 3: Tuman je ustaa, str. 28-35, str. 35. Izvor dokumenta Intervju dat Duanu Cicvari za Indeks. Datum dokumenta 30.04.1990. g. Godina 1990. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Unutranje pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 218 Takoe, od nas nemojte oekivati da priznajemo ono to je Tito u svojim laboratorijama izmislio. Nacije, koje pre Tita nisu postojale, nee postojati ni posle Tita. to se tie makedonske, muslimanske i crnogorske nacije - stvorene su u kominternovsko-titovskim retortama i u najskorije vreme e i nestati. Izvor sabranih dela Knj. 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 5: Bez dlake na jeziku: dr Vojslav eelj. Partijske zablude etnikog vojvode, str. 48-59, str. 54.
694
695
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Intervju dat Gordani Zoranovi za On. 01.04.1990. g. 1990. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Partijske zablude etnikog vojvode, str. 48-59, str. 56-57. Intervju dat Gordani Zoranovi za On. 01.04.1990. g. 1990. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Tema Spoljne pretnje Srbima x Nacije/nacionalnosti x
Izvod broj: 219 eelj: ... Smatramo, prvo, da kosovsko-metohijska oblast mora pod hitno da bude ukinuta, jer nikakvog razloga za njeno postojanje nema. Takoe, smatramo da treba da bude ukinut Univerzitet na albanskom jeziku, jer nigde u svetu ne postoje univerziteti na kojima se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine. Odmah treba obustaviti svaku finansijsku pomo Kosovu i Metohiji, a sve to je iz fonda za pomo nerazvijenima ilo tamo, treba da bude iskorieno za povratak iseljenih Srba, naseljavanje novih Srba, a i Hrvata i Slovenaca ukoliko oni to ele. Kako je albanska nacionalna manjina tradicionalno neprijateljski orijentisana prema Srbiji i Jugoslaviji, smatram da Jugoslavija i Srbija, kao drave, imaju sva prava da zatite svoj teritorijalni integritet i dravni suverenitet. U tom smislu zalaem se da se jedan pojas od 20-50 km uz albansku granicu proglasi pojasom od strateke vanosti za ovu zemlju, i da se s tog pojasa - uz novanu nadoknadu - isele svi graani albanske nacionalne manjine i presele u druge delove Jugoslavije, posebno na podruje, recimo, dananje Hrvatske i Slovenije - s obzirom da se pokazalo da ih tamo najvie vole. Ubeen sam da e naa braa Hrvati i Slovenci s oduevljenjem prihvatiti ovaj predlog. Pa neka i sami vide ta znai iveti s primitivnim i neobrazovanim narodom u svom neposrednom susedstvu. Tamo treba uskratiti i sva socijalna davanja, i tako navesti Albance da se sami straju o svojim porodicama, ime bi bili prisiljeni da sami reguliu natalitet, ili da se suoe s injenicom da im deca umiru od gladi. Zato da ih mi izdravamo? To ukljuuje i proterivanje svih 360.000 albanskih emigranata i njihovih porodica, a naravno i jo neke mere... Novinar: Vi, oigledno, ne verujete da to moe da se rei mirnim putem? eelj: Kakav miran put?! S kim tu uopte moe da se pregovara? Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 5: Bez dlake na jeziku: dr Vojslav eelj.
Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x
Izvod broj: 220 Novinar: Kosovsko pitanje? eelj: Albansku separatistiku pobunu treba suzbiti svim sredstvima, to komunisti nisu u stanju. Oni su, na kraju krajeva, i glavni krivci za tu pobunu. Mi smatramo da kosovsko-metohijsku autonomiju treba ukinuti, zatim, uvesti vojnu upravu, naravno srpske vojske, u periodu od deset do dvadeset godina, iseliti sve albansko stanovnitvo u pojasu dvadeset do pedeset kilometara uz albansku granicu i taj pogranini pojas naseliti lojalnim ivljem. Uz to, zalaemo se da se sva nerentabilna poduzea tamo zatvore, neemo da se dotira albanska nacionalna manjina, pa da se ukine svaka pomo Kosovu, a to je nekih milijun i pet stotina tisua dolara dnevno, iz Fonda za pomo nerazvijenima, pa da se ukine sveuilite... Novinar: Protjerivanje Albanaca? eelj: Naravno, protjerivanje svih emigranata od 6. travnja 1941. do danas, ukljuujui i njihove potomke i protjerivanje svih onih koji se otvoreno, sa separatistikih pozicija odnose prema Srbiji. Novinar: Raspolaete li nekom sumom o koliko ljudi je tu rije? eelj: Tono 360.000 albanskih emigranata postoji na Kosovu. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 6: etniki vojvoda Vojislav eelj glavom i bradom. Snovi etnika poetnika, str. 60-59, str. 65. Izvor dokumenta Intervju s Ivanom Radovanoviem za hrvatski Slobodni tjednik. Datum dokumenta 04.07.1990. g. Godina 1990. Medij Novine/asopis
696
697
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Publika Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija stanovnitvo koje bi bilo lojalno dravi u ijim se granicama nalazi i u ijim granicama ivi. Novinar: Naznaili ste granice eljene velike Srbije. Meutim, dobar dio navedenih zemalja bi, po nekim miljenjima, trebalo da pripadne buduoj samostalnoj Hrvatskoj, a da ne spominjem kreatore velike Albanije, velike Burgarske, velike... eelj: Oni mogu da rade to hoe. Meutim, Srbi su historijski narod i to su dokazali. U prolom veku su postojale ak dve srpske drave: Srbija i Crna Gora, dok nikakve hrvatske drave nije bilo. Hrvati su posljednji put imali svoju dravu do 1102. godine, do potpisivanja ugovora Pacta conventa i pristupanja Maarskoj. Od tada Hrvati nikakve drave nisu imali. Srbi su, dakle, dokazali svoje historijsko pravo na posedovanje drave, a Hrvati jo nisu. Nemam nita protiv da hrvatski narod ima svoju dravu, ali on treba pravo na svoju dravu tek da izbori na meunarodnom planu. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 9: Vojvoda dr Vojislav eelj, predsjednik Srpskog etnikog pokreta. etnik ozbiljnih namjera, str. 74-78, str. 76-77. Izvor dokumenta Intervju dat Svetozaru Sakranjcu za Glas Slavonije. Datum dokumenta 14.07.1990. g. Godina 1990. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 221 Novinar trai od eelja da kae kakvu poruku alje Hrvatima, a eelj kae: Porui im da emo, ako padne i jedna srpska glava, doi usred ustakog Zagreba po Tumanovu. Novinar: Preterali ste, gospodine eelj. eelj: Nisam. Ako ti nije po volji, ti pevaj Padaj silo i nepravdo. Ako pone graanski rat, ti navuci pancir-koulju. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 7: U etnikom tabu Vojislava eelja, str. 68-71, str. 71. Izvor dokumenta Intervju dat Slobodanu Dukiu za Njedeljnu Dalmaciju. Datum dokumenta 23.09.1990. g. Godina 1990. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Osveta/odmazda x Ubeivanje
Izvod broj: 222 eelj: Zalaemo se za ukidanje autonomije Kosova i Metohije, zatim da se prekine s davanjem svake finansijske pomoi albanskoj nacionalnoj manjini, za ukidanje Univerziteta na albanskom jeziku, za rasputanje svih dravnih ustanova, za zatvaranje svih fabrika koje ekonomski neracionalno posluju, tako da se Albanci dovedu u situaciju da moraju svojim radom da izdravaju sebe i svoje porodice. Dosta smo mi izdravali Albance na Kosovu, dosta smo finansirali njihovo prekomerno razmnoavanje. Zatim, zalaemo se da se u pojasu od 20 do 50 kilometara uz albansku granicu, raseli sva albanska nacionalna manjina uz pravinu novanu naknadu, te da se taj pojas proglasi pojasom stratekog znaaja za nau zemlju, i da se tamo u perspektivi naseljavaju srpski ili slovenski element. Dakle,
Izvod broj: 223 ...Josip Broz Tito je izmislio tri nove vetake nacije s iskljuivim ciljem da Srbi po zvaninim statistikama vie ne predstavljaju apsolutnu veinu jugoslavenskog stanovnitva. To su makedonska, crnogorska i muslimanska nacija. Znai, bez izmiljanja te tri nacije, Srbi imaju apsolutnu veinu i u dananjoj Jugoslaviji. Dakle, kad anuliramo te vetake nacije, kad ih ukinemo, razume se - jer ako su nastale administrativno - administrativnim putem e i nestati - u granicama ove srpske drave koju sam vam naznaio postojat e apsolutna veina srpskog stanovnitva.
698
699
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 9: Vojvoda dr Vojislav eelj, predsjednik Srpskog etnikog pokreta. etnik ozbiljnih namjera, str. 74-78, str. 77. Intervju dat Svetozaru Sakranjcu za Glas Slavonije. 14.07.1990. g. 1990. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 225 eelj: O emu da razgovaram sa Hrvatima? Nikakvih razgovora nema sa njima! Novinar: Znai li to da po tebi treba prekinuti sve kontakte sa Hrvatskom? EELJ: Normalno. Nemamo nita zajedniko, i nemamo ta da traimo zajedno. Mene Hrvati kao narod uopte ne interesuju! Odnosno, interesuju me kao Bantu-crnci! Novinar: Da li si imao nekog prijatelja Hrvata? eelj: Dok sam iveo u Bosni, imao sam prijatelje meu muslimanima, i ta prijateljstva su se do danas zadrala. A meu katolicima nisam imao ni jednog prijatelja. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 15: Svud su strae eelja i Drae, str. 116130, str. 129. Izvor dokumenta Intervju za Student. Datum dokumenta 10.01.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema Nacije/nacionalnosti x
Izvod broj: 224 Novinar: Kosovska kriza i kako je reiti? eelj: pod hitno proterati svih 360.000 albanskih emigranata i sve njihove potomke iz nae zemlje. Zatim, zatvoriti sve fabrike koje neracionalno posluju zahvaljujui iptarskom tihom bojkotu proizvodnje. Treba odmah ukinuti univerzitet na iptarskom jeziku i sve kulturne institucije koje se finansiraju iz dravnog bueta, preseliti sve vojne i policijske Akademije i druge vojne ustanove na podruje Kosova i Metohije to dovodi do preseljenja vie desetine hiljada oficira, podoficira, policajaca i lanova njihovih porodica na to podruje. Zatim, u jednom pojasu od 20 do 50 km uz albansku granicu iseliti sve pripadnike albanske nacionalne manjine, preseliti u druge delove Jugoslavije, tamo naseliti srpsko stanovnitvo. Otvarati rudnike uglja gde god je to mogue i na njihovoj osnovi podizati to vei broj termocentrala i to tamo gde su najvee koncentracije iptarskog ivlja... Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 11: Krajina samo kao prelazno reenje, str. 82-86, str. 85. Izvor dokumenta Intervju dat Dejanu Novakoviu za Novu rije. Datum dokumenta 24.12.1990. g. Godina 1990. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Izvod broj: 226 Najvanije je da u istom trenutku ne odu i Slovenci i Hrvati. Prvo Slovenci. A posle e onaj ko bude imao vlast u Beogradu da izvri amputaciju Hrvatske prema starim srpskim granicama na liniji Karlobag Karlovac - Virovitica. U granicama te srpske drave iveemo kao zbratimljeni Srbi pravoslavci, Srbi muslimani, Srbi katolici i Srbi protestanti. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 12: Vojvoda protiv svih, str. 87-96, str. 96. Izvor dokumenta Intervju dat Branki uli za Osmicu. Datum dokumenta 27.12.1990. g. Godina 1990. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte
700
701
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Poglavlje 20: etniki vojvoda zavodi komunizam!, str. 159-162, str. 161. Intervju dat Jeleni Petrovi za Ibarske novine. 28.02.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 227 U mladosti sam bio pristalica integralnog jugoslovenstva, poput veine Srba koji su jedini u njega i verovali. Jugoslovenstvo je velika srpska nacionalna zabluda - a time i moja. Kada sam shvatio da nam Hrvati i Slovenci nikada nisu bili ni braa ni prijatelji, raskinuo sam sa svojim zabludama. Mi srpski etnici zato i podravamo elju slovenakog naroda za otcepljenjem od Jugoslavije, ali ne pre nego to se vidi njihov udeo u jugoslovenskim spoljnim dugovima i odredi odteta koju moraju platiti za preseljene srpske fabrike na tlo Slovenije u vreme Titove vladavine. to se tie Hrvatske, onaj ko ima vlast u Beogradu morae da reava taj problem. Po nama, Hrvati nisu u stanju da vode graanski rat. Poto Hrvatska nema meunarodno priznate granice, delove Hrvatske emo amputirati po liniji po kojoj je to hteo da uradi i kralj Aleksandar, neto modifikovanoj - sve to je iza linije Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica nije srpsko i to se nas tie moe da bude bilo ije - austrijsko, italijansko ili maarsko. Idejom jugoslovenstva zanosi se jo samo Slobodan Miloevi. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 19: Podravam Slovence, str. 154-158, str. 155. Izvor dokumenta Intervju dat Zorici Mihajlovi za Stav. Datum dokumenta 15.02.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 229 Nadam se da dolazi kraj Jugoslavije. Ako Jugoslavija ostane, ona e srpskom narodu biti grobnica. Zato moramo pomoi Slovencima da se ocepe, a jedna stabilna i umna vlada u Beogradu znala bi da izvri i amputaciju Hrvatske. Tako e od Jugoslavije ostati Velika Srbija, mala Slovenija i jo manja Hrvatska! Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 20: etniki vojvoda zavodi komunizam!, str. 159-162, str. 162. Izvor dokumenta Intervju dat Jeleni Petrovi za Ibarske novine. Datum dokumenta 28.02.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 228 Odlino je to se Albanija demokratizuje! Sada njihove izbeglice vie nemaju opravdanja da ostaju kod nas! Svih 360.000 treba lepo da se vrati u Albaniju, a ako nee dobrovoljno da ih opkolimo vojskom i proteramo! Tako sve koji ne priznaju srpski suverenitet. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia.
Izvod broj: 230 Novinar: Kako je uopte mogue stvoriti takvu dravu?[mislei na dravu koja eobuhvatiti sve srpske drave.] eelj: Mogue je tako to se prvo zalaemo za momentalno slovenako otcepljenje. to pre, to bolje. im se, to postigne, Hrvatima slabe pozicije. Otcepljenje Slovenije sada predstavlja 1,5 miliona neprijatelja manje. I to u ratu nekompromitovanih neprijatelja. A Hrvati su toliko kompromitovani kao genocidan narod, da sa njima ne bismo imali takvih problema kao sa Slovencima. I Hrvati bi ostali, za neko vreme, u sastavu Jugoslavije,
702
703
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ostatka, kao zajednike drave. Razume se oni bi sve vreme traili otcepljenje, a onda bi jedna umna i pametna vlada u Beogradu izvrila amputaciju Hrvatske, razume se, onoga to mi smatramo Hrvatskom, a to je teritorija zapadno od linije Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 21: Hrvati kompromitovani kao genocidan narod, str. 163-167, str. 163-164. Izvor dokumenta Intervju dat Dimitriju Popoviu i Nenadu Todoroviu za Lider. Datum dokumenta 25.03.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bogatstvo za svoju veliku Albaniju. Zalaemo se da sve vojne i policijske akademije, vojne ustanove koje nisu direktno vezane za komandovanje pojedinim armijskim oblastima, kao i druge dravne ustanove, presele na podruja Kosova i Metohije, to bi dovelo do preseljenja vie desetina hiljada ljudi. Time bi se promenila ukupna etnika slika kosovskometohijskog stanovnitva. Zalaemo se, takoe, da se jedan pojas od 20 do 50 km uz albansku granicu proglasi zonom od stratekog znaaja za Srbiju i da se iz tog pojasa isele svi pripadnici iptarske nacionalne manjine, i da se iz tog pojasa upute na preseljenje u druge krajeve Jugoslavije, recimo na podruje dananje Slovenije, Hrvatske, gde ih najvie vole, pa e ih verovatno sa oduevljenjem prihvatiti, a u ovom pojasu da se poljoprivredno zemljite, u prvo vreme, poveri armiji na gazdovanje. Kasnije da se ponudi svim Srbima koji tamo ele da ive i rade u besplatno vlasnitvo Dalje, smatramo da treba odmah svih 360.000 albanskih emigranata pod hitno proterati. eelj: Treba proteratn i sve one koji dovode u pitanje srpski dravni suverenitet i teritorjalni integritet. Uostalom Albanija se demokratizuje, na neka onda idu u demokratsku Albaniju. Novinar: Drava Albanija, bila demokratska ili ne, nee hteti da ih primi... eelj: Ko njih [Albaniju] pita. Mi emo ih [emigrante] doterati preko granice, pa nek oni [Albanija] misle ta e sa njima [emigrantima]da rade. Novinar: ta ako doe do oruanog ustanka? eelj: Ja mislim da bi bilo odlino da iptari dignu oruani ustanak, pa da se onda s njima definitivno razraunamo. Ja bih bio najradosniji da oni to urade, pa da ih onda sve, jednostavno, zgrnemo preko albanske granice. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 21: Hrvati kompromitovani kao genocidan narod, str. 163-167, str. 165-167. Izvor dokumenta Intervju dat Dimitriju Popoviu i Nenadu Todoroviu za Lider. Datum dokumenta 25.03.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Izvod broj: 231 eelj: ali vreme radi za iptare i moraju se mnogo radikalnije mere preduzeti ako elimo da se to pitanje definitivno rei. Mi imamo jedan potpun program za koji smatramo da moe vrlo efikasno reiti pitanje albanske, separatistike pobune. Da se ta pobuna u potpunosti ugui. Mi se zalaemo za ukidanje kosovsko-metohijske autonomije, svakog njenog oblika. Zatim, da se odmah obustavi svaka finansijska pomo iptarskoj nacionalnoj manjini, ime se, u stvari, finansira iptarsko prekomerno razmnoavanje, da se ta pomo usmerava iskljuivo za finansiranje naseljavanja Srba na podruje Kosova i Metohije. Da se odmah zatvore sve fabrike koje neracionalno posluju, zahvaljujui iptarskom tihom bojkotu. Da se otpuste svi iptari koji dovode u pitanje srpski dravni suverenitet i teritorijalni integritet. Da se ukine univerzitet na albanskom jeziku koje se finansiraju iz dravnog bueta. Ako iptari ele da imaju neto na svom jeziku, onda treba da to sami finansiraju a ne srpska drava. Zatim, da se otvaraju rudnici uglja i podiu termocentrale tamo gde su najgue koncentracije iptarskog stanovnitva. Da se radi njima ono to su oni radili Srbima nekoliko decenija. Da im se, dakle, rue kue, da im se isplauje novana naknada, a vi znate koliko taj novac vredi kad se isplati. Nek i oni malo osete ta znai ova stravina inflacija. Na osnovu zaliha kosovskometohijskog uglja i drugih sirovina Srbija bi mogla biti jedan od vodeih izvoznika struje u sadanjoj Evropi. iptari su to uvali kao veliko
704
705
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 232 Smatram da e Jugoslavija prestati da postoji i da e se njena teritorija, najverovatnije, svesti na tri dravne celine: na Veliku Srbiju, na malu Sloveniju i na jo manju Hrvatsku. Mi, Srbi, sada treba iz svih snaga da podupremo tenju slovenakog naroda da se otcepi od Jugoslavije. Onda emo izvriti amputaciju Hrvatske, a za teritoriju zapadno od linije Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, pa neka Hrvati vide da li je to njihovo, italijansko, austrijsko, ili maarsko. Smatram da niko nije u stanju da vodi graanski rat protiv srpskog naroda. Hrvati e galamiti, preduzimati pojedine teroristike akcije, meutim, oni nisu u stanju da ratuju Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 23: Svakom prema zaslugama, str. 173-176, str. 175-176. Izvor dokumenta Intervju dat Milovanu oreviu za Veernje novosti. Datum dokumenta 18.03.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zaista hrvatske teritorije, to nas zaista i ne interesuje, verovatno su italijanske. Onda emo se nagoditi sa Italijanima, da oni preuzmu ono to je njihovo... ili su Austrijske ili su Maarske... Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 24: Sa ajkakom [tradicionalna etnika kapa] u svet, str. 177-182, str. 179. Intervju dat Vladimiru Elezu za Glas Podrinja. 21.03.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Tema Nacije/nacionalnosti x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 233 eelj: Obnova nezavisne i slobodne srpske drave na Balkanu koja e obuhvatiti sve srpske zemlje, to znai, pored dananje suene srbijanske federalne jedinice, i srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpski Kordun, srpsku Liku, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Baranju. Novinar: Ako bi to bilo opredeljenje itavog srpskog naroda, da li bi moglo da se ostvari samo politikim sredstvima? eelj: Pokuaemo politiki. Ako ne mogne tako, onda emo nekim drugim sredstvima, onim kojim to bude mogue. Novinar: Moete li jasnije da odredite ta to, ustvari, podrazumeva? eelj: Mi se borimo da se, pre svega, omogui otcepljenje Slovenije, a onda e jedna umna i pametna vlada u Beogradu izvriti amputaciju Hrvatske. Razume se onoga to mi smatramo Hrvatskom. To su teritorije zapadno od linije Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica. Da li su to
Izvod broj: 234 Srpska radikalna stranka i Srpski etniki pokret smatraju da u granice te slobodne i nezavisne srpske drave treba da uu pored dananje, suene srpske federalne jedinice i srpska Makedonija, srpska Crna Gora, srpska Hercegovina, Dubrovnik, srpska Dalmacija, srpska Lika, Banija i Kordun, srpska Slavonija i Baranja. Mi smatramo da su zapadne granice srpske drave omeene linijom Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. ta je iza te linije mi ne znamo. Neka to Hrvati vide sa svojim susedima. Mi treba da se otarasimo tuih briga i problema i okrenemo svojoj sudbini. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 25: Bezbolna amputacija Hrvatske, str. 183187, str. 183. Intervju za Srbiju. 01.04.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Tema Nacije/nacionalnosti x
706
707
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 235 Sa Kosova i Metohije hitno treba protjerati svih 360.000 albanskih emigranata koji su se od 1941. doselili u Srbiju i sve njihove potomke. Odmah zatvoriti sve fabrike koje neracionalno posluju zbog iptarskog bojkota. U pojasu od 20 do 50 kilometara uz albansku granicu pripadnicima iptarske nacionalne manjine oduzeti uz pravinu novanu nadoknadu sve poljoprivredno zemljite i iseliti ih u druge dijelove Jugoslavije, prije svega na podruje dananje Hrvatske i Slovenije, poto ih tamo najvie vole. To zemljite u prvo vrijeme treba povjeriti Armiji... On nastavlja s programom koji je ve vie puta iznet, da se prvo vojska premesti na to podruje da obrauje zemlju, a onda da se da svim Srbima koji ele tu da se presele Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 26: Miloevi je istorija, iako me hapsio, str. 188-194, str. 194. Izvor dokumenta Intervju dat Ranku Pivljaninu za Pokret. Datum dokumenta 17.04.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Zagovara/oekuje nasilje x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vratiti starom dobrom Hegelu koji je jasno definisao istorijske narode. Kad se sukobe istorijski i neistorijski narod, propada neistorijski. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 27: eelj: S Hrvatskom je svreno!, str. 195-203, str. 201. Intervju dat Bori Krstuloviu za Globus. 26.04.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Proterivanje/razmena stanovnitva x eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 236 Novinar: Kako biste rijeili problem Kosova? eelj: Imamo mi itav program za reavanje kosovske krize, i za slamanje iptarske separatistike pobune. Smatramo da tamo treba ukinuti svaku autonomiju. Oni koji su pristali da se popiu na ovom popisu - ti su nai dravljani, a ostalima emo jednostavno otkazati gostoprimstvo. Proteraemo ih u Albaniju. Upotrebiemo vojsku. Novinar: A ako svi zajedno budu pruali otpor? eelj: Onda emo ih sve proterati, videemo je l' e hteti? Novinar: Dakle ovako: imamo Albance, Muslimane i Hrvate. Tu ste ipak u manjini. eelj: Mislite? ak i da je ta matematika dobra, videete koja e tu beanija nastati. Zaboravljati da su Srbi 1914. pobedili Austro-Ugarsku. Srbi su jedini istorijski narod na jugoslovenskim prostorima. Tu se treba
Izvod broj: 237 eelj: Muslimani, po mom miljenju, mogu da se izjanjavaju kako god ele. Mogu se izjanjavati i kao Japanci i kao Marsovci i kao Muslimani, razume se. Ali, administrativno, ne moe biti priznato postojanje muslimanske nacije. Jer, to je sa teorijskog, sociolokog aspekta jedna besmislica. To jednostavno ne postoji, to je izmiljeno. Kaem, oni i dalje mogu da se smatraju im god ele. Ali na osnovu toga to se jedna grupa ljudi smatra Muslimanima ili Japancima, ne moe im se dozvoliti da odvoje jedan deo srpske teritorije i na njemu formiraju svoju dravu. Novinar: Ta grupa je najbrojnija u BiH... eelj: Nema to veze. ta znai najbrojniji u Bosni? Hoemo sad prebrojavanjem da presudimo po tim pitanjima? Bosna je bila u sastavu Srbije i pre stvaranja Jugoslavije. Vie od dve treine kotarskih (oblasti) i mesnih narodnih odbora donelo je odluku o nepriznavanju Zemaljske vlade u Sarajevu i direktnom prikljuenju BiH Srbiji, pre prvodecembarskog akta o ujedinjenju. Novinar: ini mi se da se Muslimani nee sloiti sa tim ne ba ravnopravnim poloajem koji ste im namenili... eelj: Oni imaju sva prava kao i ostali graani. S tim to nisu etnika grupa, ve religijska po sutini. Oni govore srpski jezik, a ne muslimanski, takav ne bi mogli ni izmisliti. Poznato je, uostalom, da su oni srpskog
708
709
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija porekla. Svi umni Muslimani roeni u Bosni smatrali su se pripadnicima srpske nacije. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 29: Planeta Srbija, str. 208-214, str. 211. Izvor dokumenta Intervju dat Zoranu Paviu za Nae dane. Datum dokumenta 26.04.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 239 Ja smatram da deo muslimanskog rukovodstva ponovo gura Muslimane u novu nesreu. Muslimani treba da vode rauna da sebi ne dozvole da ponovo budu sredstvo u rukama Hrvata u ratu protiv Srba. Jednostavno, Muslimani moraju ostati po strani srpskohrvatskog sukoba. Ako doe do toga da ponovo budu sredstvo u hrvatskim rukama, snosie sve posledice, a Srbi vie nee ni zaboravljati ni pratati. Govorei o grekama koje su napravili Alija Izetbegovi i Muhamed engi, eelj kae: Razbie im se svima to o glavu. Nadam se da e Muslimani to prepoznati i da e se na vreme preorijentisati od podrke takvoj stranci i takvom stranakom rukovodstvu. Ako to ne uine - ko im je kriv, sami e snositi posledice. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 30: Srpski narod je nepobediv, str. 215-219, str. 216. Izvor dokumenta Intervju dat Jovanu Janjiu za Javnost. Datum dokumenta 18.05.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Osveta/odmazda x eelj preti drugima x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvod broj: 238 ... Muslimani mogu imati sva graanska prava i slobode ako na vreme odustanu od uea u srpskohrvatskim sukobima, a ako dozvole sebi da tu budu moneta [Srba I Hrvata] za potkusurivanje, morae sami da snose posledice. Razume se, ne dolazi u obzir nikakav suverenitet BiH. To Muslimanima to pre treba da bude jasno - BiH kao drava ne dolazi u obzir. to pre oni to shvate, lake emo da reimo sva druga pitanja, zajednikim dogovorima. Govorei o potencijalnom povezivanju BiH i Kosova u jedinstvenu dravu od strane panislamista, eelj kae: Tako neto im nee biti dozvoljeno, naravno. A ako neko bude sklon teroristikim akcijama i nasilju u javnom i politikom ivotu, taj e osetiti vrstinu pravne drave. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 29: Planeta Srbija, str. 208-214, str. 213. Izvor dokumenta Intervju dat Zoranu Paviu za Nae dane. Datum dokumenta 26.04.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x Nema kompromisa/izostavlja nenasilje x Ubeivanje
Izvod broj: 240 Novinar: Da li ete, zaista, izvoditi diverzantske akcije u Zagrebu i Hrvatskoj? eelj: Ako bude potrebno. Ako Hrvati udare na Srbe tamo gde mi Srbe ne moemo efikasno zatiti, mi emo udariti tamo gde su Hrvati najslabiji, udariemo u Zagrebu. Razume se, pae i neke nevine rtve, ali ta se tu moe. Nemamo drugog izbora. Neemo dozvoliti da srpski vratovi budu nezatieni pred [uvebano] ustakom kamom. Novinar: Spremate li se da realizujete svoj plan o dizanju u vazduh elektrane Krko? eelj: Mi smo to samo kao pretnju izrekli. Jo nismo pokuali da to uradimo. Ako se Hrvati upute na obnovu genocida u Titovoj Hrvatskoj,
710
711
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija u krajevima gde nismo u stanju da na licu mesta zatitimo srpski narod, mogli bismo to da uradimo.[tj. da dignu u vazduh nuklearnu elektranu] Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 31: Nema boja, nema rata bez eelja komandanta!, str. 220-224, str. 220-221. Izvor dokumenta Intervju dat Bojanu Jovanoviu za Monitor. Datum dokumenta 31.05.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje Srbi ugroeni x Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Srbi ugroeni x
Izvod broj: 241 Novinar: Kako dejstvuju etnici - dobrovoljci tamo na terenu? eelj: Mi ih samo organizujemo i onda su oni tu da budu, ako treba, u prvim borbenim redovima. Novinar: Sve ee se moe uti da vai etniki odredi slue, da tako kaemo, za zastraivanje Hrvata? eelj: Mi sluimo srpskom narodu. Smatramo da su posledice naeg sluenja srpskom narodu pozitivne za interese tog naroda. A to to nas se Hrvati plae, to je njihova - hrvatska odlika. eelj: Ako se desi sluajno da Hrvati ponu da provode genocid protiv Srba, tamo gde mi ne moemo da interveniemo sa svojim etnicima, mi emo se svetiti u Zagrebu. Ako bude trebalo, rekli smo, napaemo i Krko [nuklearna elektrana]. I jedan oficir u Zagrebu je rekao da e ako mu ugroze porodicu, uzleteti avionom i bombardovati Krko. Mi imamo dosta iskustva sa Hrvatima, i sa drugima. Ja ne verujem da je mogue rtvovati Srbe u Krajini i da e ikada biti rtvovani. Kad bi neko i hteo da ih rtvuje, ne moe. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 32: eeljevi i Jovievi dobrovoljci, str. 225231, str. 227. Izvor dokumenta Intervju dat Duanu Milovanoviu za Reviju 92. Datum dokumenta 31.05.1991. g.
Izvod broj: 242 Govorei o disciplinovanim ljudima u stranci koji izlaze na demonstracije, eelj kae: "Niko nee juriati na Skuptinu dok ja ne kaem juriajte, ili ne odlui centralna uprava. Nas su nekoliko puta pokuavali rasturiti, al' onda je komanda lezi na zemlju. Nije se nikada desilo da policajac udari demonstranta koji je legao na zemlju. I taj [policajac] je ovek". Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 32: eeljevi i Jovievi dobrovoljci, str. 225231, str. 229. Izvor dokumenta Intervju dat Duanu Milovanoviu za Reviju 92. Datum dokumenta 31.05.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Ubeivanje
Izvod broj: 243 Novinar: ta e biti od Jugoslavije? eelj: Tri drave: Velika Srbija, mala Hrvatska i jo manja Slovenija [Mislim da je ovo moda tamparska greka jer on uvek da obrnut redosled: mala Slovenija i jo manja Hrvatska, a kako je ovde navedeno meni nema smisla u svetlu njegovih drugih izjava]. O srpskim zapadnim granicama emo razgovarati direktno sa Italijanima. A Makedonija? Pa, ona je uvek bila srpsko podruje. Cela. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 32: eeljevi i Jovievi dobrovoljci, str. 225231, str. 230. Izvor dokumenta Intervju dat Duanu Milovanoviu za Reviju 92. Datum dokumenta 31.05.1991. g.
712
713
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Godina Medij Publika Tema Nacije/nacionalnosti x 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sveta, pod uslovom da ne dovode u pitanje srpski dravni suverenitet i teritorijalni integritet. Oni koji to dovode u pitanje nee imati mesta u ovoj dravi, a iptari su nam tu bitno olakali posao. Svi oni iptari koji su se podvrgli popisu stanovnitva imaju pravo da steknu srpsko dravljanstvo. Sve one koji su bojkotovali popis stanovnitva ve vidim proterane u Albaniju. Sami su sebi zapeatili sudbinu. Osporiemo im pravo na line karte i nee imati graansko pravni status dravljana nae zemlje. Izvor sabranih Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. dela Poglavlje 33: Vojislav eelj, str. 232-240, str. 236-237. Izvor dokumenta Intervju za Poglede. Datum dokumenta Godina Medij Publika 31.05.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Izvod broj: 244 eelj: to se tie svih ovih zbivanja, mi smo poruili Aliji Izetbegoviu i Muhamedu engiu da se ne igraju glavom i dozvoljavaju sebi da opet budu oruje u hrvatskim ustakim rukama. Rekli smo im da moraju da izvuku neke pouke iz prethodnih ratova, jer ako dozvole da se istorija ponovi moraju da znaju da e ona ovog puta biti fatalna po muslimane jer mi Srbi vie neemo ni da zaboravljamo ni da pratamo. Naa e osveta biti strana ako muslimani dozvole da budu sredstvo u hrvatskim rukama. Novinar: Pre neki dan odjeknula je vest da su muslimani iz Sandaka organizovali neku svoju vojsku? eelj: Kakva njihova vojska? S jednim bataljonom etnika emo raspriti tu njihovu vojsku. Bie im gore nego na Kumanovu. Samo neka krenu. U svom beanju nee se ni do Anadolije zaustaviti [u Turskoj]. Izvor sabranih Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. dela Poglavlje 33: Vojislav eelj, str. 232-240, str. 233. Izvor dokumenta Intervju za Poglede. Datum dokumenta Godina Medij Publika 31.05.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Nacije/nacionalnosti x
Tema Glorifikacija prihvaene grupe x Osveta/odmazda x eelj preti drugima x
Izvod broj: 245 Novinar: U toj Velikoj Srbiji ivee i drugi narodi? eelj: Kakvi drugi narodi? ivee nacionalne manjine koje e imati sva graanska prava i slobode poput stanja u drugim zemljama civilizovanog
Izvod broj: 246 Novinar: Kako e se spor sa Hrvatskom reiti za mesec-dva? eelj: Smatram da treba prvo pustiti Sloveniju da ode. To je moja stara teza. Onda treba izvriti amputaciju Hrvatske. Mi smo pre dva i po meseca uputili zahtev, na alost, bez ikakvog odjeka, Narodnoj skuptini, i vladi i predsedniku Republike Srbije da se odmah opozovu svi srpski predstavnici u saveznim organima vlasti. Da se jednostavno ukinu savezni organi vlasti i da se proteraju iz Beograda. Da se pozove Generaltab sadanje JNA [Jugoslovenska narodna armija] da prizna ingerencije srpske dravne vlasti, da se preimenuje u srpsku armiju i da se pone povlaenje trupa i naoruanja sa podruja dananje Slovenije i Hrvatske, do linije Karlovac Ogulin - Karlovac -Virovitica [mislim da je ovo tamparska greka, treba da stoji Karlobag-Ogulin]. Izvor sabranih dela Knjiga 17: Razaranja srpskog nacionalnog bia. Poglavlje 34: Ja nisam voa, ja sam vojskovoa, str. 241-250, str. 244. Izvor dokumenta Intervju dat Slavoljubu Kaareviu za Intervju. Datum dokumenta 07.06.1991. g.
714
715
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Godina Medij Publika 1991. Govor Javnost uopte Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tema Negativno etiketiranje/stereotipiziranje x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x Generalizacija x
Tema eelj preti drugima x Zagovara/oekuje nasilje x
Izvod broj: 247 Da mi u Srbiji imamo najdemokratskiji reim na svetu, a da je u Hrvatskoj najcrnji faizam kao to je to danas sluaj, Zapad bi opet njih podravao i bio protiv nas. Zato to su oni katolici, a mi smo pravoslavci. Izvor sabranih Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 10, str. dela 48-52, str. 52. Izvor dokumenta Intervju dat Zoranu Sekuliu za Dugu. Datum dokumenta Godina Medij Publika 13.04.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Srbi ugroeni x
Izvod broj: 249 Hrvati i nisu narod u pravom smislu te rei, ve otpad evropskih naroda. Izvor sabranih Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 28, str. dela 150-153, str. 153. Izvor dokumenta Intervju dat Dragici Radoji za Osmicu. Datum dokumenta Godina Medij Publika 14.01.1992. g. 1992. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Tema Spoljne pretnje Srbima x
Izvod broj: 248 Ne mislite valjda da su svi narodi dobri. Neku su zloinaki. Na primer Hrvati. Izvor sabranih Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 16, str. dela 84-86, str. 85. Izvor dokumenta Intervju dat Igoru Mekini za Mladinu. Datum dokumenta Godina Medij Publika 18.06.1991. g. 1991. Novine/asopis Javnost uopte
Izvod broj: 250 Ja sam za to da dobri Hrvati ostanu ovde. Svih 16 dobrih Hrvata neka ostanu u Srbiji. Izvor sabranih Knjiga 22: Televizijski megdani. Poglavlje 4, str. 121dela 142, str. 132. Izvor dokumenta Intervju za TV emisiju Minimaksovizija na TV Politika. Datum dokumenta Godina Medij Publika 07.04.1992. g. 1992. Televizija Javnost uopte Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Izvod broj: 251 Govorei o zapadnoj Slavoniji: da je dolo do civilizovane razmene stanovnitva.
716
717
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Knjiga 41: str. 21. Radio Stara Pazova. 09.11.1993. g. 1993. Radio Javnost uopte Ubeivanje Neistina/dezinformacija x Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Knjiga 41: str. 131-132. Radio Valjevo. 21.11.1993. g. 1993. Radio Javnost uopte Ubeivanje
Izvod broj: 252 Koji su najvei ratni zloini sa srpske strane poinjeni? Bilo je ogromne pljake, ta pljaka je organizovana pod pokroviteljstvom socijalistikog reima iz Beograda. Paravojne i parapolicijske formacije pod njihovom kontrolom sistematski su pljakali na podrujima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, leperima opljakano izvlaili i preprodavali na podruju Srbije. Izvor sabranih Knjiga 42: Miloevi hapsi radikale. Poglavlje 2, str. 34dela 35. Izvor dokumenta Intervju dat Zoranu okiu na etnikom radiju Ponos u Beogradu. Datum dokumenta Godina Medij Publika 04.11.1993. g. 1993. Radio Pristalice stranke Ubeivanje Generalizacija x
Izvod broj: 254 Mi smo [Srpski etniki pokret] ve rasporedili nekoliko etnikih grupa u Zagrebu i nekim drugim gradovima u Hrvatskoj, koje su obuene za diverzantsko-teroristika dejstva i, ako doe do masakriranja srpskog civilnog stanovnitva, etnici e udariti iz sve snage po Zagrebu i drugim koncentracijama Hrvata. A znate, kada se sprovodi odmazda, osveta je slepa. Bie tu i nevinih rtava, ali, ta se tu moe. Neka prvo Hrvati razmisle. Mi neemo prvi udariti, ali ako oni udare, mi neemo gledati koga udaramo. I ako vojska [Jugoslovenska narodna armija] pod hitno ne razorua ustae, bie mnogo krvi. Izvor sabranih dela Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 13, str. 58-65, str. 59. Izvor dokumenta Intervju dat Verici Milievi za On. Datum dokumenta 24.05.1991. g. Godina 1991. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Osveta/odmazda x Zagovara/oekuje nasilje x Odbacivanje odgovornosti/igra okrivljavanja x Ubeivanje
Izvod broj: 253 Ali, glavni ratni plen je leperima izvlaen. ...sve to je opljakano bilo je u dogovoru sa vlastima, u dosluhu sa vlastima, ili direktno organizovano od strane vlasti preko tog kontrolnog punkta moe da preveze samo onaj ko ima dozvolu Ministarstva unutranjnh poslova, ili Generaltaba. Odbacio je da su njegovi dobrovoljci uzeli uea i pljaki, u najgorem sluaju: to je neto to moe da se stavi u dep, ili eventualno nosi u jednoj ruci, u dve ruke.
Izvod broj: 255 Hrvati su drugi narod, neprijateljski orijentisani prema Srbima. Oni rovare po Srbiji i sve ine da bi oteali poloaj srpskog naroda. Sarauju sa Tumanom i slue kao njegova agentura i slino. Ako su mogli Nemci biti proterani iz Jugoslavije, iz ehoslovake i Poljske, zato ne bi mogli biti i Hrvati. to se tie Muslimana, takvu izjavu nikad nisam dao. Muslimani su
718
719
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Srbi islamske veroispovesti. Ne moemo pripadnike svoga naroda isterati iz zemlje. Postoje Muslimani panislamisti, koji dovode u pitanje srpski dravni suverenitet i teritorijalni integritet. S njima se treba obraunati svim sredstvima i zakonskim merama, ali nema osnove za nekakvo proterivanje. Izvor sabranih dela Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 42, str. 210-213, str. 213. Izvor dokumenta Intervju dat Nikoli Beeviu za Jedinstvo. Datum dokumenta 21.04.1992. g. Godina 1992. Medij Novine/asopis Publika Javnost uopte Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje Stereotipiziranje/etiketiranje x
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvod broj: 257 Mirkovi: A sada ujte ta u vam ja rei. Bolje se vi to manje upliite tamo u Hrvatskoj i u tu situaciju. Vi samo tetite Srbima u Hrvatskoj. Mnogo je vanije da Srbi u Hrvatskoj imaju jednog prijatelja Hrvata, nego deset prijatelja ovde u Srbiji. ... Ali ta emo sa Hrvatima? ta emo sa tim ljudima? eelj: Naite im vi tog prijatelja Hrvata. Mirkovi: A imate li vi oseanja za, uopte, ljude? Ne samo za Srbe, nego za neke druge ljude koji postoje na ovoj kugli zemaljskoj? Neka se zove i Hrvat. Pa nisu svi Hrvati ustae. eelj: Ako nema oruje u rukama. Dajte jednog Hrvata koji nije imao oruje, koga smo ugrozili. Evo, u Beogradu ima 60.000 Hrvata, na jesmo li i jednog ugrozili? Je li i jedan Hrvat u Kninu ugroen, ako nema oruje? Je li i jedan jedini Hrvat u Kninu ugroen. Je li u Borovu ijedan bio ugroen. Izvor sabranih dela Knjiga 22: Poglavlje 2: Ruenje kue cvea, str. 1851, str. 37. Izvor dokumenta Rasprava u Studiju B izmeu eelja, Stevana Mirkovia i Branislava Leia. Datum dokumenta 03.05.1991. g. Godina 1991. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Izvod broj: 256 Mi imamo iptarsku nacionalnu manjinu u naoj zemlji. Naim iptarima bie najbolje u Srbiji. Tih deset hiljada iptara imae najbolje uslove za ivot. Razume se kad govorim o iptarskoj nacionalnoj manjini govorim samo o onima koji su se prole godine odazvali na popis stanovnitva. A, milion i po albanskih emigranata, onih koji su bojkotovali popis, koji nisu nai dravljani, sada kada je Albanija demokratska, treba da se vrate u svoju zemlju - kae dr Vojsilav eelj. Izvor sabranih dela Izvor dokumenta Datum dokumenta Godina Medij Publika Knjiga 23: Politika kao izazov savesti. Poglavlje 42, str. 210-213, str. 210-211. Intervju dat Nikoli Beeviu za Jedinstvo. 21.04.1992. g. 1992. Novine/asopis Javnost uopte Ubeivanje
Tema Proterivanje/razmena stanovnitva x eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x
Izvod broj: 258 A ovo to se desilo u Zapadnom Sremu, mi smo upozoravali Ustako vrhovnitvo dananje Hrvatske, da je to srpska zemlja, i da e je braniti Srbi. Sada je brane srpski dobrovoljci. Tamo su pripadnici Srpskog etnikog pokreta, ima i pripadnika Srpske narodne obnove, dobrovoljci iz svih srpskih zemalja, i tamo su se svi metani digli na oruje. Mi nikada ni po koju cenu neemo dozvoliti da ta teritorija bude iznesena u granice nove nezavisne drave Hrvatske. I nikada neemo priznati granice koje je zlikovac i zloinac Josip Broz Tito unutra krojio po Jugoslaviji, sa tendencijom da one jednog dana prerastu u meudravne granice. To su za nas isto administrativne granice, koje, razume se, nikakvim zakonskim regulativama nisu odreene, i mi ih dovodimo u pitanje. Nemamo nita
720
721
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija protiv da Hrvati imaju svoju dravu, ali samo van teritorija na kojima se nalaze srpska sela. Izvor sabranih dela Knjiga 22: Poglavlje 2: Ruenje kue cvea, str. 1851, str. 20. Izvor dokumenta Rasprava u Studiju B izmeu eelja, Stevana Mirkovia i Branislava Leia. Datum dokumenta 03.05.1991. g. Godina 1991. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema eelj preti drugima x Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija DODATAK B Curriculum Vitae Anthony R. Oberschalla ANTHONY R. OBERSCHALL Slubena adresa: Department of Sociology University of North Carolina Chapel Hill, North Carolina 27599-3210
kolska sprema Diplomirao 1958. (Fizika), Univerzitet Harvard, Doktorirao 1962. (Sociologija), Univerzitet Columbia, Jezici koje govori: francuski, nemaki, maarski Kretanje u slubi 1962 66. docent na sociologiji, Univerzitet Kalifornija, Los Aneles 1966 73. asistent vanrednog profesora socijologije Univerzitet Yale 1973 80. profesor sociologije, Univerzitet Vanderbilt 1980 02. profesor sociologije, Univerzitet Severna Karolina, Chapel Hill 2002. - poasni profesor i predava na Univerzitetu Severna Karolina -Duke Rotary, Meunarodni program o miru i miroljubivom razreavanju sukoba Grantovi i stipendije Grant od Saveta za meunarodne studije, Univerzitet Yale. Istraivanje u Ugandi, 1966. na Univerzitetu Makerere Grant SSRC i NSF i univerzitetske stipendije Fordove fondacije za studiju "Social Structure and Innovation: A Study of African Entrepreneurs in Zambia". 1970-71. na Univerzitetu Zambije Stipendista Guggenheima, 1975-76. Rad na formalnim modelima iz teorije socijalne razmene, vezano za G.E.M.A.S., C.N.R.S. Grant IDRC (Kanada). Studija o demografskom uticaju poljoprivredne modernizacije u Zambiji, leto 1982. godine.
Izvod broj: 259 Ubeen sam nikada [razne nacionalnosti u Jugoslaviji] vie ne mogu zajedno iveti. I nema tog reenja kojim im se moe nametnuti. Srbi e iveti na srpskoj teritoriji, Muslimani ako upte bude muslimanske, na muslimanskoj, a Hrvati na hrvatskoj. Izvor sabranih dela Knjiga 29: Kroz politiki galimatijas. Poglavlje 4, str. 39-47, str. 41. Izvor dokumenta Intervju na TV Pale. Datum dokumenta 30.09.1992. g. Godina 1992. Medij Televizija Publika Javnost uopte Tema Nacije/nacionalnosti x Ubeivanje
722
723
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Grant Fondacije Volkswagen za istraivanje teorije verovatnoe u nauci 1983. godine na Univerzitetu u Bielefeldu Grant Istraivakog saveta Univerziteta Severna Karolina. Istraivanje nove verske i politike desnice u Severnoj Karolini, 1982-83. Fulbrightova predavaka stipendija za Narodnu Republiku Kinu, 1985-86. na Inostranim studijama Univerziteta u Pekingu. Fulbrightova predavaka stipendija za predavanja u Maarskoj finansirana od strane USAID-a i Predsednike inicijative za Istonu Evropu, 1991-92, na Ekonomskom fakultetu u Budimpeti. Grant Nacionalnog saveta za Sovjetski Savez i istonoevropska istraivanja za projekt "Privatization of Hungarian Agriculture: Building Post-Communist Institutions," od 1. marta 1995. do 30. juna 1996. godine. Grant Instituta za mir Sjedinjenih Drava, Ethno-national conflict and its prevention", 1998. Grant Nacionalne naune fondacije, Cooperation and Conflict: Encounters between Europeans and Non-Europeans,1998-1999. Fulbrightov program "New Century Scholars", 2003, grant za istraivanje o podeli najvie vlasti u duboko podeljenim drutvima i, na Univerzitetu u Ulsteru. PUBLIKACIJE Knjige Empirical Social Research in Germany. The Hague: Mouton, 1965. New York: Basic Books,1966. Nemaki prevod i izdanje, 1995. The Establishment of Empirical Sociology, New York: Harper and Row, 1972. Urednik i autor dva poglavlja: "The sociological study of the history of social research," str. 1-14. "The institutionalization of American sociology," str. 187-251 Social Conflict and Social Movements, Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1973. African Businessmen and Development in Zambia, autor zajedno sa Andrew Beveridgeom, Princeton, NJ: Princeton University Press, 1979. Social Movements: Ideologies, Interests, and Identities. New Brunswick, NJ: Transaction Books, 1993. Vizuelni mediji
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "Privatization in Hungarian Agriculture," (1996) dokumentarna video traka od 28 minuta pripremljena za Ameriku agenciju za meunarodni razvoj. lanci i poglavlja (od 1990) "The 1960 Sit-Ins: Protest Diffusion and Movement Take-Off, " u Research in Social Movements, Conflict, and Change, tom 11, Greenwich, CT: JAI Press, 1989, 31-53. "Incentives, governance, and development in Chinese collective agriculture," kod Michaela Hechtera, Karla-Dietera Oppa, i Reinharda Wipplera, urednici, Social Institutions: Their emergence,maintenance and effects, Chicago, Aldine De Gruyter, 1990, 265-289. "Rational Choice in Collective Protests", u Rationality and Society, 6(1) Jan. 1994, str. 79-100. "Protest Demonstrations and the End of Communist Regimes in 1989," u Research in Social Movements, Conflict, and Change, 17, 1994, 124. JAI Press. "Rules, Norms, Morality: Their Emergence and Enforcement," Angewante Sozialforschung 18(3)1993-94, str. 133-154. "Opportunities and Framing in the East European Revolutions of 1989," Mayer Zald, Doug McAdam i John McCarthy, Comparative Perspectives on Social Movements, 1996, New York, Cambridge University Press, 93-121. "Regles, Normes, Morale," in Annee Sociologique, 14, 1994, 357384. S Hyo Jung Kim. "Identity and Action," u Mobilization, 1(1), 1996, 63-86. "The great transition: China, Hungary and Sociology Exit Socialism into the Market," Am. Jo. of Soc. 101(4), Jan 1996, 1028-1041. "The Breakup of Yugoslavia," kod Frederick Weil ur. Research on Democracy and Society, 3, 1996, 355-377, JAI Press. "The End of Yugoslavia," Society and Economy in Central and Eastern Europe, 18(3), 1996, 78-105. Sa Zsuzsom Hanto, "A piacgazdasg szletse," u Zoltn Krpti, ur. Trsadalmi s Terleti Folyamatok, 1997, Budapest, HTA. (engleski naslov: Birth of the market economy) "Theories and Realities of Ethnic Violence: Bosnia," u Sociological Analysis 1(3), Sept. 1998
724
725
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "Why False Beliefs Are Believed: The Little Rascals Child Sex Abuse Prosecutions," u Essays in Honor of Raymond Boudon, Paris, PUF, 2000, 296-309. "Collective Violence in Bosnia," Journal of Social Science, 2 and 3 (1), str. 1-15, (Orissa, India), 1998. "Rational Choice and the Empirical Analysis of Action," in Paul Lazarsfeld, 1901-1976, ur. Lautman, Jacques and Bernard Lecuyer. Paris, LHarmattan, 383-398. 1998. Shared Sovereignty: Cooperative Institutions for Deeply Divided Societies, Sociological Ananlysis 2 (5), 1999, 71-78 "From ethnic cooperation to violence and war in Yugoslavia," kod Daniela Chirota i Martina Seligmana, ur. Ethnopolitical Warfare, Washington,D.C., ASA Press, 2001. "Bosnia: What now?" kod Boidara Jakia, Tolerance, Beograd, 1999, 179-189. "Paul F. Lazarsfeld" International Encyclopedia of Social and Behavioral Sciences, 2001, Oxford, Elsevier "Action, collective" International Encyclopedia of Social and Behavioral Sciences, 2001, Oxford, Elsevier "Social Movements and the Transition to Democracy", 2001, kod Todda Eisenstadta ur. Democratization 7 (3) , 25-45 "Privatizing Socialist Farming in Hungary: Interest, Efficiency, and Equity," u Rationality and Society, 12 (1), Feb. 2000, 5-24. "How to Prevent Genocide," Contemporary Sociology, 29 (1), Jan.2000, 1-12 The manipulation of ethnicity: from cooperation to violence and war in Yugoslavia, Ethnic and Racial Studies 23 (6) Nov. 2000, 982-1001 The theory of collective action versus the Dodo u Angewante Soziologie 22 (1/2), 2001, 74-80, 88-90 Debalkanizing the Balkans: Prospects for peace and democracy in Southeast Europe kod Fatosa Tarife i Maxa Spoora, ur. Institute of Social Studies, The Hague, 2001. Sa Zsuzsom Hanto, Birth of a market economy: Hungarian agriculture after socialism kod Kevina Leichta, ur. The Future of Market Transition: Research in Social Stratification and Mobility, tom 19, 2002, 77102 Terrorism: the collective action approach u Sociological Theory 22:1 March 2004. Elsevier
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Max Weber u Encyclopedia of Social Measurement, 2004 , Sa Michaelom Seidmanom, Food Coercion in Revolution and Civil War: who wins and how they do it, u Comparative Studies in Society and History, jesen 2004 Sa Kenom Palmerom, The Failure of Moderate Politics: the case of Northern Ireland kod Iana OFlynna i Davida Russella, ur. New Challenges for Power Sharing. Institutional and Social Reform in Divided Societies. Napomena: u kratkoj biografiji ne navode se recenzije knjiga, izlaganja na konferencijama i drugi referati i izlaganja, lanstvo i funkcije u profesionalnim udruenjima i druge profesionalne aktivnosti.
726
727
DODATAK C Curriculum Vitae Biljane Belamari-Wilsey BILJANA BELAMARI-WILSEY Rezime kvalifikacija Lingvista, predava jezika i poznavalac makedonskog, srpskog, hrvatskog i engleskog na nivou maternjeg jezika, uz to i poznavalac autohtone kulture kao to se vidi iz publikacija i prezentacija na konferencijama tokom trogodinjeg predavakog iskustva na univerzitetu. Poznavanje jezika o ita, pie i govori makednoski, srpski, hrvatski i engleski na nivou maternjeg jezika o ita, pie i govori ruski jezik o ita eki, francuski, nemaki, maarski i latinski jezik. kolska sprema i diplome o magistratura, slovenski jezici i knjievnost, Univerzitet Severna Karolina - Chapel Hill (2003) o magistratura, engleski kao drugi jezik, Univerzitet u Memphisu, TN (2001) o diplomirala, summa cum laude, muzika izvedba, Univerzitet u Memphisu, TN (2000) o Ovlaeni autor predloga za stipendije, Dravni univerzitet Severna Karolina, u Raleigh, (leto 2005) o Ovlaeni usmeni i pismeni prevodilac za srpski i hrvatski, Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju (2004) o Ovlaena da se bavi istraivanjima s ljudskim subjektima, zavreni Internet kurs "Human Participants Protection Education for Research Teams", pod pokroviteljstvom Dravnog instituta za zdravlje SAD (NIH), Bethesda, MD (prolee 2004) o Ovlaeni nastavnik engleskog kao stranog jezika, Univerzitet Zapadne Bohemije, Plzen, eka Republika i UNESCO (leto 2001) Radno i istraivako iskustvo Usmeno i pismeno prevoenje o Analitiar sadraja i prevodilac sa srpskog na engleski za Fulbright-Hayes dotaciju akademskom istraivakom programu dr M. Vachudove: Democratization and the Prospect of EU Membership: Comparing
East Central Europe and the Balkans, Univerzitet Severne Karoline - Chapel Hill (januar - februar 2005) o Analitiar sadraja i prevodilac sa srpskog na engleski publikacija dr V. eelja, Meunarodni krivini sud Ujedinjenih nacija za bivu Jugoslaviju, Hag (2004-2005) o Konsekutivni prevodilac sa srpskog, bosanskog, hrvatskog na enlgeski i obratno, Chapel Hill, Institut za kulturu i uenje jezika, Chapel Hill, NC (2003-do danas) o Prevodilac dokumenata s makedonskog, srpskog, bosanskog, hrvatskog na engleski jezik, Language Services Associates, Willow Grove, PA (2002-do danas) , o Konsekutivni prevodilac za majke i decu iz Bosne i porodicedomaine iz SAD, kao i za bolniku upravu; deca su dovedena radi operacija srca u okviru misije pomoi Bosni i Hercegovini, Deiji medicinski centar LeBonheur, Memphis, TN (mart maj 1997) Predavanja i rad na kursevima Makedonski jezik o Strunjak za pripremu kurseva i predava na seminaru srednjeg i vieg nivoa iz makedonskog jezika i kulture,voenog u potpunosti na makedonskom jeziku za lingviste i slubenike "Titan Corporation", Washington, DC (avgust 2005) Ruski jezik o Predava, prvi semestar kursa Poetni ruski, priprema predavanja, drugi semestar kursa Poetni ruski. Program obrazovanja na daljinu Univerziteta Severna Karolina, Chapel Hill, NC (2004-do danas) o Predava, prvi i drugi semestar kursa Poetni ruski i gostpredava na kursu Srednji ruski, Katedra za slovenske jezike i knjievnost, Univerzitet Severna Karolina - Chapel Hill (2003-2005) o Strunjak za pripremu kursa i predava na kursu Poetni ruski, Chapel Hill Institut za kulturu i uenje jezika, for Culture , Carrboro, NC (2003-do danas) Engleski kao drugi/strani jezik o Saradnik u nastavi za proveru znanja engleskog kao stranog jezika (TOEFL), Univerzitet Zapadne Bohemije, Plzen, eka Republika (leto 2001)
728
729
o Predava engleskog kao drugog jezika na dobrovoljnoj osnovi, Latino-Memphis Connexion, Memphis, TN (juli-decembar 2000) Lingvistika o Predava, kurs Jezici i nacionalizam, gost-predava na kursevima Uvod u slovensku civilizaciju i Etniki sukobi u bivoj Jugoslaviji, Katedra za slovenske jezike i knjievnost, Univerzitet Severna Karolina - Chapel Hill (2002-2003) Pedagogija o Predava, kurs Komunikacija u amerikim uionicama i Vii kurs komunikacija u amerikim uionicama, dodiplomske studije, Univerzitet Severna Karolina - Chapel Hill (2004- do danas) o Konsultant za predavanja na dodiplomskim studijama, Centar za nastavu i obrazovanje, Univerzitet Severna Karolina -Chapel Hill (20022004) ; o Gost-predava, Metodi predavanja jezika, Katedra za slovenske jezike i knjievnost, Univerzitet Severna Karolina - Chapel Hill (2002) Razvoj jezikih resursa o Izradila i objavila Internet-udbenik, itanje i izgovaranje makedonskog jezika, uestvovala u pripremi slinog udbenika za bosanski, hrvatski i srpski i u izradi, testiranju i objavljivanju na Internetu lingvistikih igara za eki, srpski, hrvatski makedonski, Centar za jugoistone i istonoevropske jezike, Chapel Hill, NC (2001-2004) Objavljeni radovi i redigovanje o Reading and Pronouncing Macedonian: An Interactive Tutorial u OSUWPSS 3 (prolee 2004),13-25. o Resolving Ethnic Conflict through Language Planning: Constitutional Changes in the Republic of Macedonia. Magistarska teza. Univerzitet Severna Karolina - Chapel Hill: 2003. o Resolving Ethnic Conflict: The Constitution of the Republic of Macedonia. U South-East European Politics Online IV: 1 (maj 2003), 25-40. o Pomo pri indeksiranju rada dr B. Ching Wrong is What I Do Best. Oxford University Press; 2001. o Korektor rada T. R. Adamsa Drum Tuning Theory. Two One Publishing: 2001.
Izlaganja na konferencijama o Multimedia on CALL: Teaching LCTLs in the 21st Century, DukeUNC Letnji institut Centra za slovenske i istonoevropske jezike, Durham, NC (juli 2003) o Reading and Pronouncing Macedonian: An Interactive Tutorial,Peta makedonsko-severnoamerika konferencija o makedonskim studijama, OH (maj 2003) o Using Interactive Technology to Teach Alphabets: B/C/S and Others sa dr C. Fordom, Univerzitet Juna Karolina, Duke-UNC, Letnji institut Centra za slovenske i istonoevropske jezike, Durham, NC (juli 2002) o Attempting to Resolve Language Conflict: The 2001 Macedonian Constitution, Trinaesti bijenale posveen balkanskoj i junoslovenskoj lingvistici, knjievnosti i folkloru, Chapel Hill, NC (april 2002) o Sung Histories: Themes in Macedonian Music, Ameriko udruenje nastavnika jugoistonih i istonoevropskih jezika, Chapel Hill, NC (mart 2002) Izbor rukovodeih aktivnosti o Predsednik poasnog udruenja "Alpha Epsilon Lambda National Academic Honor Society for Graduate and Professional Students", Univerzitet Severna Karolina - Chapel Hill (2004) o Predsednik poasnog udruenja "Frank Porter Graham Graduate and Professional Student Honor Society, Univerzitet Severna Karolina Chapel Hill (2004) o lan Izvrnog odbora; kopredsedavajui Komiteta za pitanja stranih studenata; lan Komisije za finansije; senator; Savet studenata postdiplomaca i specijalizanata, Chapel Hill, NC (jesen 2002-prolee 2004) o lan Suda asti studenata postdiplomaca Univerzitet Severna Karolina - Chapel Hill (2002-2005) o Predsednik ogranka Amerikog udruenja nastavnika jugoistonih i istonoevropskih jezika (AATSEEL) (jesen 2002- prolee 2003)
730
731
DODATAK D Spisak materijala korienih u pripremi izvetaja dr Oberschalla Sadraj A Altherr, Marco statement www.internews.org/mediainconflict Anderson, Benedict 1991 Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism London, Verso Anzulovic, Branimir 1999 Heavenly Serbia New York, New York UP Atran, Scott 2003 The Surprises of Suicide Terrorism DISCOVER 24 (10) October B Bandura, Albert 2004 The role of selective moral disengagement in terrorism and counterterrorism Stanford University Psychology Dept. Barry, Brian 1999 Statism and Nationalism: a Cosmopolitan Critique in Ian Shapiro and Lea Brilmayer eds. Global Justice New York, New York UP Blagojevic, Marina 1998 Der Exodus aus dem Kosovo. Ein Serbisches Trauma im Propagandakrieg in Bremer et al. Serbiens Weg in den Krieg Bogosavljevic, Srdjan 1998 Der Unaufgeklarte Genozid in Bremer et al. Serbiens Weg in den Krieg Brass, Paul 2003 The Production of Hindu-Moslem Violence in Contemporary India, Seattle, Univ.of Washington Press Brown, J.A.L. 1963 Techniques of Persuasion Baltimore Penguin Bremer, Thomas et al. 1998 Serbiens Weg in den Krieg Berlin Berlin Verlag Brogan, Patrick 1998 World Conflicts Lanham MD Scarecrow press Brueilly, John 1993 Nationalism and the State Chicago Chicago UP Browning, Christopher 1992 Ordinary Men. Reserve Batallion 101 and the Final Solution in Poland New York Harper Collins Brundage, W. Fitzhugh 1993 Lynching in the New South Urbana, U. of Illinois P Bugajski, Janusz 1996 Balkan Myths and Bosnian Massacres in
R.G.C. Thomas and H.R. Friman eds. The South Slav Conflict. History, Religion, Ethnicity, and Nationalism. New York, Garland Carnegie Endowment for International Peace 1914 Report of the Commission to Inquire into the Cause and Conduct of the Balkan Wars Washington, D.C. C Carruthers, Susan 2000 The Media Wars New York St. Martins Press Cohen, Roger, 1998 Hearts Grown Brutal New York Norton Cole, Robert ed. 1998 The Encyclopedia of Propaganda Armonk NY Sharpe Connor, Walker 1978 A Nation is a Nation, is a State, is an Ethnic Group Ethnic and Racial Studies 1 (4) str.379-88 D Denitch, Bogdan 1996 Ethnic Nationalism Minneapolis Minnesota UP Derrienic, Jean Paul 2002 Les Guerres Civiles Paris Presses de Sciences Po Des Forges, Allison 1999 Leave None to Tell the Story New York Human Rights Watch De Sola Pool, Ithiel 1973 Handbook of Communications Chicago Rand McNally Djilas, Aleksa, 1995 Fear Thy Neighbor: the Breakup of Yugoslavia in Charles Kupchan ed. Nationalism and Nationalities in the New Europe. Ithaca, Cornell UP E Epstein, Jason 2004 Mystery in the Heartland New York Review of Books 51 (15) Oct. 7 F Frohart, Mark and Jonathan Temin, 2003 The Use and Abuse of Media in Vulnerable Societies Washington D.C. United States Institute of Peace G Gamson, William and Andre Modigliani 1987 The Changing Culture of Affirmative Action Research in Political Sociology (3) Gellner, Ernest 1983 Nations and Nationalism Ithaca NY Cornell
732
733
UP Glenny, Misha 1992 The Fall of Yugoslavia London Penguin Glenny, Misha 1995 The Birth of a Nation New York Review of Books, November 16 Goati, Vladimir 2000 Elections in FRY from 1990 to 1998 Belgrade CeSID Gordy, Eric 1999 The Culture of Power in Serbia: Nationalism and the Destruction of Alternatives University Park Penn State UP Gottlieb, Gideon 1993 Nations against States New York Council on Foreign Relations Gutman, Roy and David Rieff eds. 1999 Crimes of War New York Norton H Havel, Vaclav 1991 Home in New York Review of Books Dec. 5 Hina News Service 4/21/05 60th anniversary of Jasenovac death camps victims to be marked on Sunday. Horowitz, Donald 1985 Ethnic Groups in Conflict Berkeley U. of California P Horowitz, Donald 2001 The Deadly Ethnic Riot Berkeley U of California P Hovland, Carl et al 1963 Communication and Persuasion New Haven Yale UP K Kakar, Sudhir 1996 The Colors of Violence Chicago Chicago UP Katz, Elihu and Paul Lazarsfeld 1955 Personal Influence Glencoe IL Free Press Kaufman, Stuart 2001 Modern Hatreds. The Symbolic Politics of Ethnic Wars Ithaca NY Cornell UP Krivosic, Stjepan 1990 Stanovnistvo Dubrovnika i Demografske Promjene u Proslosti Dubrovnik Kurspahic, Kemal Prime Time Crime. Balkan Media in War and Peace Washington D.C. United States Institute of Peace L Lake, David and Donald Rothchild eds. 1996 The International Spread of Ethnic Conflict Princeton Princeton UP Lasswell, Harold 1934 Propaganda Encyclopedia of the Social
Sciences New York Macmillan Lederer, Ivo 1963 Yugoslavia at the Paris Peace Conference New Haven Yale UP Lindblom, Charles, 1990 Inquiry and Change New Haven Yale UP M Maas, Peter 1995 Love Thy Neighbor. A Story of War New York Knopf Malcolm, Noel 1998 Kosovo. A Short History New York New York UP Mann, Michael 2005 The Dark Side of Democracy. Explaining Ethnic Cleansing Cambridge, Cambridge U.P. Markovic, Mira 1996 Answers Kinston Canada Quarry Press Markovic, Zoran 1998 Die Nation: Opfer und Rache in Bremer et al. Serbiens Weg in den Krieg Mazowiecki, Tadeusz, 1994 Special Report on the Media United Nations E/CN.4/1995/54 Milosevic, Milan 1997 The Media Wars 1987-1997 in Jasmina Udovicki and James Ridgeway, Burn This House Down: the Making and Unmaking of Yugoslavia Durham Duke UP Monnesland, Svend 1997 Land ohne Wiederkehr Klagenfurt Wieser Monty, Marshall and Ted Robert Gurr 2003 Peace and Conflict 2003 College Park MD U.of Maryland, Center for International Development and Conflict Management Mutz, Diana 1998 Impersonal Influence New York Cambridge UP Oberschall, Anthony 2000 The Manipulation of Ethnicity: from Ethnic Cooperation to Violence and War in Yugoslavia Ethnic and Racial Studies 23 (6) O Oberschall, Anthony 1994 Protest Demonstrations and the End of Communist Regimes in 1989 in Research in Social Movements, Conflict and Change 17 P Park, Robert E. 1967 On Social Control and Collective Behavior Chicago, Chicago U.P. Popovic, Srdja et al. 1990 Kosovski vor: dreiti ili sei [Kosovo
734
735
knot: untie it or cut it] Belgrade Biblioteka Kronos Pratkanis, Anthony and Eliot Aronson 2001 The Art of Propaganda. The Everyday Use and Abuse of Persuasion New York Freeman Prunier, Gerard 1997 Histoire dun Genocide Paris Dajorno
and Bosnia-Hercegovina Avon Bath press Toennies, Ferdinand 1912 Kritik der Offentlichen Meinung Leipzig Tolnay, Stuart and E.M. Beck 1995 A Festival of Violence Urbana U of Illinois P U United Nations 1994 Final Report of the UN Commission of Experts S/1994/674 United Nations, Commission on Human Rights 1994 Report on the situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia. Sixth periodic report 21. feb. E/CN.4/1994/110 U.S. Helsinki Watch Committee 1990 Yugoslavia: Crisis in Kosovo New York Human Rights Watch V Varady, Tibor 1997 Minorities, majorities, law and ethnicity: reflections on the Yugoslav case Human Rights Quarterly 19, str. 9-54 Varshney, Ashutosh 2002 Ethnic Conflict and Civil Life New Haven Yale UP Veljanovski, Rade 1998 Die Wende in den elektronischen Medien in Bremer et al, Serbiens Weg in den Krieg Vranic, Seada 1996 Breaking the Wall of Silence Zagreb Biblioteka Elektra W Waller, James 2002 Becoming Evil Oxford Oxford UP Weber, Max 1956 [1921] Ethnische Gemeinschaftsbeziehungen in Wirtschaft und Gesellschaft vol.1 part2, chap.4 Tubingen Mohr Wright, Charles 1959 Mass Communications New York Random House Woodward, Susan 1995 Balkan Tragedy Washington D.C. Brookings Y Yugoslav Survey 1990 (no.1) Public Opinion Survey on the Federal Executive Councils Social and Economic reforms, 31 March 1990
R Reljic, Dusan 1998 Killing Screens. Medien in Zeiten von Konflikten Dusseldorf Droste Renan, Ernest 1996 [1882] Quest ce quune Nation ? in Geoff Eley and R.G. Suny eds. Becoming National. A Reader New York Oxford UP S Sageman, Marc 2003 Statement to the National Commission on Terrorist Attacks upon the United States www.Globalsecurity.org/security/ library/congress/911_commission Sekelj, Laslo 1993 Yugoslavia. The Process of Disintegration Boulder CO Social Science Monographs Shea, John 1997 Macedonia and Greece. The Struggle to Define a Balkan Nation Jefferson NC McFarland Sisk, Timothy 1996 Power Sharing and International Mediation in Ethnic Conflicts Washington D.C. Unites States Institute of Peace Slapak, Svetlana 1994 Ogledi o bezbriznosti srpski intelektualci, nacionalizam i jugoslovenski rat [Studies in Lightheartedness Serb intellectuals, nationalism and the Yugoslav war] Belgrade Radio B92 Smith, Anthony 2003 Chosen People Oxford Oxford UP Simic, Predrag 1994 Yugoslavia: Media in Violence RFE/RE Research Institute Reports Munchen Sociologija 1997 vol. 34 (1) Jan/Mar. Snyder, Jack 2000 From Voting to Violence New York Norton Staub, Ervin 1989 The Roots of Evil. The Origins of Genocide and Other Group Violence New York Cambridge UP Stern, Jessica, 2003 Terror in the Name of God. Why Religious Militants Kill New York Harper Collins T Thompson, Mark 1994 Forging War. The Media in Serbia, Croatia
736
737
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija f. 3.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Policija Zadatak Oruanih snaga SFRJ
DRUGI deo: Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ 1. 2. 3. a. b. c. d. e. f. Kratki pregled Opte injenice Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ Uvod Predsednitvo SFRJ Savezno izvrno vee (SIV) Savezni sekretar/Sekretarijat za narodnu odbranu (SSNO) Generaltab Oruanih snaga SFRJ Vrhovna komanda tab Vrhovne komande
Ekspertski izvetaj tima za vojne analize za predmet IT-95-13 Operativna grupa Jug (gmtbr) Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS) (avgust novembar 1991)
Reynaud THEUNENS Vetak Tuilatva predmet IT-95-13 septembar 2005.
Sadraj Saeti prikaz Pregled Saeti prikaz PRVI deo: injenini kontekst: STRUKTURA, KOMANDA I KONTROLA I DISCIPLINA u Oruanim snagama SFRJ PRVI deo: Oruane snage SFRJ 1. Kratki pregled 2. Opte injenice a. Optenarodna odbrana b. Oruane snage SFRJ c. Jugoslovenska narodna armija (JNA) d. Teritorijalna odbrana (TO) e. Dobrovoljci
TREI deo: Oruane snage Republike Srbije 1. Kratki pregled 2. Oruane snage Republike Srbije a. Uvod b. Teritorijalna odbrana (TO) Republike Srbije 3. Dunosti predsednika Republike Srbije, ministra odbrane i ministra unutranjih poslova a. Predsednik Republike b. Ministar odbrane Republike Srbije c. Ministar unutranjih poslova Republike Srbije ETVRTI deo: Komanda i kontrola u oruanim snagama SFRJ 1. Kratki pregled 2. Zakonski okvir a. JNA b. Teritorijalna odbrana (TO) 3. Definicija rukovoenja i komandovanja u oruanim snagama SFRJ a. Pravilo - korpus kopnene vojske, privremeno iz 1990. godine b. Pravilo brigada (peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka) iz 1984. godine c. Uslovi neophodne da bi funkcionisao sistem rukovoenja i
738
739
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija d. 4. a. b. c. d. e. 5. a. b. godine 6. 7. a. b. c. njegov tab) d. 8. a. b. c. 9. a. b. inioci rukovoenja i komandovanja Komandna struktura Opte karakteristike Komanda brigade Komponente komande brigade (tj. komandant brigade i Komandna mesta Borbeni dokumenti Uvod Dokumenta za komandovanje Dokumenti za izvetavanje i obavetavanje Rukovoenje i komandovanje u miru i ratu Mir Rat komandovanja Proces komandovanja Funkcije (komponente) rukovoenja i komandovanja Planiranje Organizovanje Komandovanje Koordinacija Kontrola (inspekcija) Naela rukovoenja i komandovanja Zakon o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine Udbenik JNA Rukovoenje i komandovanje iz 1983. d. (1) (2) (3) e. (1) (2) (3) f. (1) (2) (a) (b) (c) (3) g. (1) (2) (3) (4) 4. a. b. c. d. e. f. 5. a. b. c. 6. a. b. c. d. e.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Peadijska brigada motorizovana brigada Definicija Zadatak Odnosi sa TO-om Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) Uvod Subordinacija gmtbr Struktura gmtbr Bezbednosni i obavetajni organi Uvod Uprava bezbednosti organi bezbednosti Dunosti Subordinacija Odnos organa bezbednosti i vojne policije Obavetajna uprava obavetajni organi Vojna policija Dunosti Slube vojne policije Subordinacija Uniforma Vojno-teritorijalna organizacija JNA Optenarodna odbrana Odbrana od agresije snaga Varavskog ugovora Jedinstvo (1988) Organizacija iz 1988. Vojne oblasti Vojno-pomorska oblast Organizacija, zadaci i struktura Teritorijalne odbrane (TO) Organizacija Zadatak Struktura Operativne grupe (OG), taktike grupe (TG), jurini odredi (JOd) i jurine grupe Uvod Operativne grupe Taktike grupe (TG) Jurini odred Jurine grupe
PETI deo: Struktura i vojno-teritorijalna organizacija Oruanih snaga SFRJ 1. Uvod 2. Zakonodavstvo 3. Operativna struktura JNA a. Generaltab b. Vidovi JNA (1) Kopnena vojska (kopnene snage) (KoV) (2) Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana (RV i PVO) (3) Ratna mornarica (RM) c. Kopnena vojska (kopnene snage)
740
741
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ESTI deo: Planiranje i izvoenje borbenih dejstava 1. Kratki pregled 2. Zadatak, zona dejstva i borbeni raspored a. Zadatak b. Osnovni zadatak brigade c. Zona dejstva d. Teite dejstva e. Borbeni raspored 3. Borbena dejstva a. Ofanzivna i odbrambena dejstva b. Napadi c. Napadi na naseljena podruja 4. Planiranje i organizacija borbenih dejstava na nivou brigade a. b. (1) (2) dejstava (3) (4) (5) 5. a. b. c. Uvod Ciklus aktivnosti Priprema borbenih dejstava Rad komande brigade u pripremi i organizaciji borbenih Sakupljanje informacija Primanje zadatka Donoenje i sprovoenje odluka Podrka borbenim dejstvima Uvod Bezbednosno obezbeenje Pozadinsko obezbeenje g. nareenja h. i. j. 4. ratovanja a. b. (1) (2) (3) (4) (5) c. (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) d.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Odgovornost za krivina dela poinjena izvrenjem Napadi na civilno stanovnitvo Postupanje prema ratnim zarobljenicima Postupanje prema neborcima u opkoljenim podrujima Istrage i krivino gonjenje za krenja zakona i obiaja Uvod Organi bezbednosti Otkrivanje i spreavanje teih krivinih dela Ovlaenje za liavanje slobode mogueg poinioca Odreivanje pritvora osumnjienom licu Ovlaenje za korienje fizike sile za zatitu ivota ljudi Dunost da pronau izvrioca Vojna policija (VP) Otkrivanje krivinih dela i uinilaca Dunosti vojne policije Suzbijanje kriminaliteta Dunost da se pronau izvrioci i obezbede tragovi Ovlaenje za pozivanje Ovlaenje za liavanje slobode Sastavljanje krivine prijave Vojni tuilac vojni sud
DEO II: Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u SBZS Prvi deo: Promene zadataka i ciljeva Oruanih snaga SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj 1. Kratki pregled 2. Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj a. Struktura rukovoenja i komandovanja b. Promena u Vrhovnoj komandi 3. Promene zadataka i ciljeva JNA za vreme sukoba u Hrvatskoj a. General armije Veljko Kadijevi: "Moje vienje raspada" (1) Sredina marta 1991. (2) Izmena ustavnih zadataka
SEDMI deo: Vojno zakonodavstvo i ratno pravo 1. Kratki pregled 2. Uvod 3. Zakonodavstvo a. Zakon o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine b. Zakon o slubi u oruanim snagama iz 1985. godine c. Krivini zakon SFRJ iz 1990. godine d. Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. godine e. Nadlenost za krenja zakona i obiaja ratovanja koja su izvrili pripadnici Oruanih snaga SFRJ f. Komandna odgovornost
742
743
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (3) Dve faze oruanog sukoba b. Dogaaji na terenu c. Direktiva br. 5-89 1. VO (19. septembar 1991) d. Razgovor sa general-pukovnikom ivotom Paniem e. Ultimatum taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ f. Direktiva general-pukovnika Blagoja Adia g. Proglaenje neposredne ratne opasnosti i izjava generala armije Veljka Kadijevia (3. oktobar 1991) h. Dopis br. 6-83 general-pukovnika Blagoja Adia i. Nareenje br. 2256-1 generala armije Veljka Kadijevia j. Promena uloge JNA k. Stavovi Vojislava eelja Drugi deo: aspekti rukovoenja i komandovanja unutar oruanih snaga SFRJ tokom sukoba u Hrvatskoj 1. Kratki pregled 2. Pregled snaga koje su dejstvovale pod rukovoenjem i komandovanjem JNA tokom sukoba u Hrvatskoj a. JNA b. TO (1) Mesni srpski TO (2) TO Republike Srbije c. Dobrovoljci/paravojska (1) Zakonodavstvo do avgusta 1991. (2) Situacija na terenu (3) Uredbe, uputstva i naredbe SFRJ i srpskih vlasti u drugoj polovini 1991. godine (4) Dobrovoljci SRS-a (a) Srpska radikalna stranka (SRS) (b) Srpski etniki pokret (SP) (c) Krizni tab SRS Ratni tab SRS (d) Dobrovoljci SRS-a/SP-a (e) etniki vojvode 3. Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama SFRJ tokom sukoba u Hrvatskoj a. Uvod b. Podnoenje izvetaja
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija c. Primeri odnosa rukovoenja i komandovanja izmeu JNA i mesnih srpskih snaga, meu kojima i dobrovoljaca/paravojske za vreme dejstava u Hrvatskoj (sem podruja Slavonije, Baranje i zapadnog Srema) (1) Operativne grupe i taktike grupe (2) Pregled. TREI deo: Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 1. Kratki pregled 2. Uvod a. Lokacija b. Znaaj Vukovara 3. Situacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu pre razmetaja gmtbr (od maja do 29. septembra 1991) a. Incident u Borovom Selu (2. maj 1991) b. Dejstva Oruanih snaga SFRJ u Baranji i istonoj Slavoniji (do 30. septembra 1991) 4. Gmtbr i dejstva sa ciljem zauzimanja Vukovara (od 30. septembra do 23. novembra 1991) a. Prepotinjavanje gmtbr b. Pregled uea gmtbr u dejstvima sa ciljem zauzimanja Vukovara u periodu od 30. septembra do 18. novembra 1991. (1) OG Jug (2) Ratni dnevnik (3) Zapovest gmtbr za blokadu i napad (1. oktobar 1991) (4) Gubici u prvim danima (5) Zauzimanje kasarne u Vukovaru (najkasnije 6. oktobra 1991) (6) Jurine grupe (7) Pukovnik Mile Mrki preuzima komandu nad OG Jug (8) (Pre)potinjavanje kragujevakog odreda TO (9) Borbeni izvetaj OG Jug br. 101-1 (14. otkobar 1991) (10) Nareenje 1. VO br. 1614-82/27 (15. oktobar 1991) (11) Odluka OG Jug br. 106-1 (15. oktobar 1991) (12) Borbeni izvetaj OG Jug br. 132-1 (17. oktobar 1991) (13) Nareenje 1. VO br. 1614-82/33 (19. oktobar 1991) (14) Nareenje 1. VO br. 1614-64 (19. oktobar 1991)
744
745
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (15) Beleka majora ljivananina u Ratni dnevnik gmtbr (16) Dopis potpukovnika Eremije (1. pgmd) (17) Nareenje OG Jug br. 235-1 (29. oktobar 1991) (18) Nareenje SSNO-a br. 29-64 (8. novembar 1991) (19) Nareenje OG Jug br. 394-2 (14. novembar 1991) (20) Nareenje OG Jug br. 403-1 (16. novembar 1991) (21) Nareenje 1. VO br. 1614-82/79 (16. novembar 1991) (22) Razgovor pukovnika Mrkia i predstavnika HDZ-a 5. a. (1) (2) (3) (4) (5) 1991) Potekoe sa konvojima Izvetavane 1. VO Sporazum u Zagrebu Sprovoenje sporazuma o evakuaciji vukovarske bolnice (ukljuujui i predaju mesnom srpskom TO-u) (1) Zahtev Marina Vidia (2) Dopis 1. VO br. 1614-82/81 (18. novembar 1991) (3) Nareenje 1. VO br. 1614-167 (18. novembar 1991) (4) Borbeni izvetaj OG Jug br. 457-1 (5) Poseta Cyrusa Vancea (19. novembar 1991) (6) Dolazak ekipe Organa bezbednosti JNA (19. novembar u 20:00 asova) (7) Borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-177 (20. novembar 1991) (8) Nareenje OG Jug br. 439-1 (20. novembar 1991) d. Vojno izvetavanje o statusu evakuacije bolnice u Vukovaru i drugih evakuacija posle pada Vukovara (1) Opta situacija (2) Ratni dnevnik OG Jug, drugi dokumenti o evakuacijama (3) Ratni dnevnik OG Jug, drugi dokumenti o primopredaji evakuisanih (4) Ratni dnevnik OG Jug o evakuaciji izvrenoj kasnije (6) (7) b. c. Evakuacija vukovarske bolnice Operacije evakuacije pre evakuacije vukovarske bolnice Evakuacije u oktobru i novembru Mitnica (18. novembar 1991) Ratni dnevnik gmtbr (19. novembar u 13:00 asova) Odbijanje Hrvatske da prihvati konvoje OG Jug izvetava o zauzimanju bolnice (20. novembar (5) 22:35 asova) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12) 6. a. (1) (2) (3)
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ratni dnevnik 80. mtbr (primopredaja) (21. novembar,
Borbeni izvetaj OG Jug br. 467-1 (21. novembar 1991) Borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178 (21. novembar 1991) Borbeni izvetaj OG Jug br. 473-1 (22. novembar 1991) Borbeni izvetaj 1. VO br. 66-331 (22. novembar 1991) Izvetaj 1. VO br. 823-86/144 (22. novembar 1991) Izvetaj 1. VO br. 823-86/146 (24. novembar 1991) Borbeni izvetaj 1. VO br. 66-333 (24. novembar 1991) Dogaaji posle evakuacije bolnice u Vukovaru Nareenja o prepotinjenju (ukljuujui mesni srpski TO) Nareenje OG Jug 427-1 (19. novembar 1991) Slina nareenja OG Jug Beleka u Ratnom dnevniku o pretpoinjavanju TO (21. novembar 1991. 02:00 asa) (4) Nareenje OG Jug br. 464-1 (o pretpoinjavanju lokalnog srpskog TO-a (5) Dnevni izvetaj OG Jug br. 473-1 (22. novembar 1991) b. Pohvala Komande OG Jug i ostalih jedinica koje su uestvovale u operacijama iji je cilj bio zauzimanje Vukovara (1) Naredba SSNO-a br. 1023 (19. novembar 1991) (2) Prijem kod SSNO-a (21. novembar 1991) c. Primopredaja ovlaenja gmtbr 80. motorizovanoj brigadi (1) Izvetaj OG Jug br. 473-1 (22. novembar 1991) (2) Borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-184 d. Komande mesta (1) Pukovnik Milorad Vojnovi, komandant mesta Vukovara (2) Prethodna nareenja 1. VO, OG Jug (3) Razgovor sa pukovnikom Vojnoviem (4) Uputstvo SSNO-a br. 588-1 (27. novembar 1991) (5) Uputstvo SSNO-a br. 588-3 (6. decembar 1991) (6) Izvetaji organa za civilne poslove 5. korpusa JNA 7. Memorandum o saglasnosti od 27. novembra 1991. a. Potpisivanje Memoranduma o saglasnosti b. Informacija Pravne uprave SSNO-a 8. Istrage navoda o krenju ratnog prava tokom operacija u SBZS a. lan u "Biltenu" br. 94
746
747
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija b. (1) (2) (3) c. 9. a. b. c. d. Pismo organizacije Helsinki Watch Slobodanu Miloeviu i generalu Blagoju Adiu (21. januar 1992) Informacija o ueu paravojnih grupa/dobrovoljaca Zloin u Ovari Odgovor Gorana Milinovia Izvetaj Vojnog tuilatva VJ-a Pohvale i unapreenja Izjava u "Biltenu" br. 101: Mrki pohvaljuje dobrovoljce Unapreenje Mileta Mrkia i Veselina ljivananina Odlikovanja pripadnicima gmtbr Molba za unapreenje "ratnika u Ratni tab SRS-a
Pregled Cilj ove studije je analiza uloge Operativne grupe Jug Oruanih snaga SFRJ (Gardijske motorizovane brigade i dodatne jedinice) tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu u cilju zauzimanja Vukovara, i nakon tih operacija (od septembra do 24. novembra 1991). Dva su bitna aspekta ove analize. Prvo, u izvetaju se istrauje struktura oruanih snaga SFRJ, doktrina komande i kontrole (nad oruanim snagama i unutar njih), disciplina i ostali vani aspekti. Drugo, u izvetaju se analizira na koji nain je Operativna grupa Jug oruanih snaga SFRJ u jesen 1991. izvodila operacije u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (i Vukovaru), ukljuujui odnose izmeu Gardijske motorizovane brigade i drugih oruanih grupa koje su dejstvovale na vukovarskom podruju pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice. Da bi postigla svoj cilj na najefikasniji nain, studija je podeljena na dve velike celine. Svaka ceklina se sastoji od vie delova. Da bi se olakaalo itanje, svaki deo poinje saetim prikazom. Skraenice su navedene i objanjene posebno u Glosaru. Prva celina nosi naslov Struktura, komanda i kontrola i disciplina u oruanim snagama SFRJ. Ova celina poinje kratkim pregledom zakonske regulative i doktrine u okviru kojih su delovale oruane snage SFRJ. Govori se i o glavnim elementima doktrine komande i kontrole, operativnoj i vojno-teritorijalnoj organizaciji JNA i TO-a (ukljuujui gmtbr), operativnih grupa i drugih struktura osnivanih ad hoc, kao i o planiranju i izvoenju vojnih operacija na nivou brigada, i propisima oruanih snaga SFRJ u vezi s primenom vojnih zakona i ratnog prava. Prva celina je tako organizovana da daje podatke neophodne da bi se razumeli delovi druge celine i da bi se ti delovi stavili u kontekst. Druga celina ovog izvetaja nosi naslov Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Zapoinje poreenjem legislative i doktrine o kojima se govori u prvom delu izvetaja, sa stvarnom situacijom na terenu za vreme sukoba u Hrvatskoj, meutim, bez namere da se detaljno prikau operacije oruanih snaga SFRJ u Hrvatskoj. Polazei od tog poreenja, u drugoj celini istrauje se evolucija zadataka i uloge oruanih snaga SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj sa namerom da se pokae da su dejstva u cilju osvajanja
748
749
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vukovara bila sastavni deo celokupnih operacija JNA u Hrvatskoj u leto i jesen 1991. godine. Nadalje, u drugoj celini podrobnije se opisuje organizacija komande i kontrole uvedena sa namerom da se odgovori na posebne okolnosti i uslove koje je nametnuo sukob u Hrvatskoj, na primer, angaovanjem dobrovoljaca/pripadnika paravojnih formacija. U TREEM delu druge celine objanjava se strateka vanost Vukovara u sklopu borbenih dejstava JNA u Hrvatskoj u leto i jesen 1991. godine. Nakon toga sledi detaljna razrada i analiza borbenih dejstava Gardijske motorizovane brigade (Operativne grupe Jug) sa ciljem zauzimanja Vukovara, izvoenih pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice, ukljuujui odnose izmeu pripadnika gmtbr i ostalih snaga (izmeu ostalog, dobrovoljaca i pripadnika paravojnih formacija) na tom podruju za vreme gorepomenutih borbenih dejstava. Ova analiza se zasniva na prouavanju dokumenata koje poseduje Tuilatvo, izuzimajui izjave svedoka i osumnjienih, te svedoenja pred sudom. Dokumentarni izvori obuhvataju zakone SFRJ, propise i pravila slube JNA, publikacije koje su izdali SSNO, JNA i publikacije iz javnih izvora, te druge dokumente koji se odnose na vojne operacije. Trei deo druge celine uglavnom se bavi naredbama i izvetajima SSNO, 1. vojne oblasti, gmtbr-a i Operativne grupe Jug, ukljuujui i Ratni dnevnik gmtbr. U vreme pisanja ovog izvetaja nismo imali na raspolaganju niz dokumenata koje smatramo relevantnim za pripremu ove studije i koje, iz tog razloga, poslednjih meseci i godina traimo od Srbije i Crne Gore. Reynaud THEUNENS, obavetajni (vojni) analitiar Tuilatvo
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dobrovoljcima (tj. licima koja nisu obavezna vriti vojnu slubu, a koja su primljena u oruane snage). 2. Najvii organ komande i kontrole nad oruanim snagama SFRJ bilo je Predsednitvo SFRJ. Po objavi jednog od tri stanja (ratno stanje, neposredna ratna opasnost, vanredno stanje), Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda, kojoj pomae tab Vrhovne komande (u kom su savezni sekretar za narodnu odbranu, njegov Sekretarijat, naelnik Generaltaba i Generaltab oruanih snaga SFRJ). 3. JNA se sastojala od Generaltaba (koji je 1988. godine preimenovan u Generaltab oruanih snaga SFRJ) i tri vida oruanih snaga: Kopnene vojske (kopnenih snaga), Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane i Ratne mornarice. Kopnene snage sastojale su se od rodova (peadija, oklopne jedinice, artiljerija, itd.) i slubi (npr. tehnika, intendantska, sanitetska, veterinarska, saobraajna, graevinska, pravna itd.) organizovanih u tri vojne oblasti, koje su se sastojale od odeljenja, vodova, eta, bataljona, pukova, brigada, divizija i korpusa. 4. U oruanim snagama SFRJ postojao je zaseban organ za pitanja bezbednosti (ukljuujui i protivobavetajnu slubu): Uprava bezbednosti (UB). Organi bezbednosti (OB) su, izmeu ostaloih zadataka, uestvovali u otkrivanju i spreavanju tekih krivinih dela povezanih sa oruanim snagama, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Oficiri za bezbednost u jedinicama, komandama i ustanovama potinjeni su svojim operativnim komandantima, u rukovodnom smislu vezani su za Upravu bezbednosti. Oficiri za bezbednost nemaju nikakvu de jure komandnu odgovornost, ali vre "struno rukovoenje" i daju strune savete jedinicama vojne policije (VP). Izmedju ostalog, zadaci vojne policije JNA bili su liavanje slobode i sprovoenje ratnih zarobljenika i njihova zatita. 5. Peadijske i motorizovane brigade su vie kombinovane taktike jedinice. Motorizovana brigada namenjena je za borbena dejstva na ravnom terenu i na manevarskom podruju, a sastoji se od motorizovanih bataljona. Bataljon je osnovna zdruena taktika jedinica peadije i sastoji se od komande, eta i jedinica za vatrenu podrku, protivoklopnu borbu, protivavionsku odbranu, veze i logistiku podrku. 6. Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) je bila neposredno potinjena saveznom sekretaru za narodnu odbranu (SSNO), preko efa njegovog kabineta. Zbog specifinog zadatka zatite Vrhovne komande SFRJ, gmbtr se smatra elitnom jedinicom. Za razliku od redovnih peadijskih ili motorizovanih brigada JNA, koje obino imaju po jednu etu
Saeti prikaz 1. Oruane snage SFRJ sastojale su se od JNA i Teritorijalne odbrane (TO). TO je obuhvatala sve oruane formacije koje nisu bile deo JNA ili policije. JNA je bila savezni organ, dok je TO organizovana na republikom nivou (ili na nivou autonomnih pokrajina). U drugoj polovini osamdesetih godina, preduzete su mere da se povea savezna kontrola nad TO. Prema "Zakonu o optenarodnoj odbrani" iz 1982. dozvoljeno je, pod dobro definisanim uslovima, popunjavati oruane snage SFRJ
750
751
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vojne policije, gmtbr ima dva bataljona vojne policije, ukljuujui i jednu anti-teroristiku etu. 7. Komanda brigade je organizacijski organ za rukovoenje i komandovanje brigadom. Komandant brigade ima iskljuivo pravo da komanduje svim jedinicama brigade i pridodatim jedinicama. On snosi punu odgovornost za rad komande brigade i potinjenih komandi. Komandantu brigade pomae tab, ijim radom upravlja naelnik taba (N). Osim toga, postoji niz organa (za politiki rad, bezbednost i logistiku) kojima rukovode pomonici komandanta, koji su neposredno odgovorni komandantu brigade. Pomonik komandanta za bezbednost odgovoran je za kontraobavetajnu delatnost i pruanje strunih saveta komandantu brigade za korienje jedinice/jedinica vojne policije u brigadi. 8. tab brigade je duan da u svakom trenutku tokom operacija komandantu prui detaljne informacije o situaciji i aktivnostima njegovih jedinica. Komandant u svakom trenutku mora znati stanje u svojim potinjenim jedinicama, dva nivoa nie. Akti komandovanja (zapovesti, nareenja, instrukcije i direktive) sadre zadatke upuene podreenima. Dokumenta o izvetavanju i obavetavanju koriste se za informisanje nadreenih i podreenih. Ratna knjiga/dnevnik vodi se svaki dan celo trajanje rata. Sastoji se od hronolokog pregleda svih znaajnih dogaaja, kratkog sadraja svih nareenja komandanata, najvanijih zapovesti, informacija iz izvetaja podreenih, primljenih i poslatih obavetenja i drugih vanih aktivnosti i dogaaja u bataljonu /kao u originalu/. 9. Jedinstvena komanda, jednostareinstvo nad i u sklopu sastavnih elemenata oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) i obaveza sprovoenja odluka u delo smatraju se osnovnim principima uspenog izvoenja vojnih operacija. 10. Za vreme operacija mogu se osnivati operativne grupe (OG), taktike grupe (TG), jurini odredi (JOd) i jurine grupe radi lakeg rukovoenja i komandovanja. To su privremene formacije, koje se obrazuju za potrebe izvoenja konkretnih operacija u konkretnom vremenu, a sastoje se od jedinica svih vojnih snaga (JNA, TO) angaovanih za odreenu operaciju. 11. Vojna borbena dejstva dele se na napad i odbranu. Napad je osnovni oblik (ofenzivnog) borbenog dejstva u kom brigada dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta. Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Cilj napada je, kad god je to mogue, opkoliti, izolovati i, na kraju, zauzeti gradove i naselja u sadejstvu sa jedinicama TO-a pod jedinstvenom komandom. 12. Velika borbena dejstva izuzetno su sloena i zahtevaju detaljno planiranje i uzimanje u obzir faktora koji na svakom sledeem viem nivou komandnog lanca postaju sve kompleksniji. Priprema borbenih dejstava ukljuuje niz aktivnosti kao to su obuka, reorganizacija, podizanje morala i odmor za predstojea dejstva; prikupljanje podataka i procenu rasporeda, mogunosti i verovatnog naina dejstava neprijatelja; procena borbene spremnosti i poveanje situacione i borbene spremnosti vlastitih snaga i sredstava; izvianje; itd. Tokom priprema, komanda brigade e neprekidno pratiti situaciju, predviati dogaaje i blagovremeno preduzimati delotvorne mere za pripremu borbenih dejstava. 13. Stalna i trajna logistika podrka je neophodna za izvravanje kontinuiranih (borbenih) dejstava. Komanda brigade je odgovorna za logistiku podrku niih i pridatih jedinica JNA i TO. 14. Propisi oruanih snaga SFRJ, koji su proisticali iz vojnih zakona i odredbi ratnog prava i o krivinom gonjenju za povrede tih zakona i propisa, eksplicitno upuuju na mnoge meunarodne sporazume o humanitarnom pravu koje je SFRJ ratifikovala. Izmeu ostalog, pominje se Haka konvencija iz 1899. i 1907, enevske konvencije iz 1949. i Dopunski protokoli uz enevske konvencije iz 1977. godine. Pored toga, u SFRJ-u su postojali zakoni po kojem je obrazovan sistem vojnih tuilatava i vojnih sudova. 15. Osmo poglavlje Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. sadri opsean i detaljan pregled propisa koji se odnose na osnovna prava ratnih zarobljenika i obaveznog postupanja prema njima. U tim propisima ogledaju se odredbe Tree enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o postupanju sa ratnim zarobljenicima. 16. Svaki stareina u oruanim snagama SFRJ duan je prijaviti povrede ratnog prava. Komandanti su odgovorni za postupke svojih potinjenih i mogu biti pozvani na odgovornost zbog propusta da spree ili kazne za krivina dela izvrena pod njihovom komandom ili s kojima su upoznati, ali i za one o kojima su zbog svog slubenog poloaja ili funkcije mogli da znaju ili je trebalo da znaju. 17. Vojna policija i organi bezbednosti imaju poseban zadatak da vre istrage o krivinim delima, ukljuujui krenja zakona i obiaja
752
753
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ratovanja. Nadalje, od njih se trai da preduzimaju potrebne mere pronalaenja izvrilaca, obezbede tragove krivinih dela i druge mere ako postoje osnovi sumnje da je poinjeno krivino delo. Organi bezbednosti i vojna policija su ovlaeni da lie slobode lica za koja se sumnja da su poinila krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova. Organi bezbednosti su ovlaeni da koriste fiziku silu, to ukljuuje i upotrebu vatrenog oruja, protiv lica koja odbiju privoenje ili da bi se odbranili od napada na sebe ili lice koje obezbeuju. 18. Zadatak oruanih snaga SFRJ bio je da titi nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i drutveni poredak utvren Ustavom SFRJ. Od kraja leta 1991. godine nadalje, nakon povlaenja JNA iz Slovenije, kao posledica promena koje su se desile u Predsednitvu SFRJ (= Vrhovnoj komandi), u Hrvatskoj se situacija razvijala tako da su ciljevi oruanih snaga SFRJ, gledano iz vojne perspektive, postajali sve manje jasni. Nareenja i uputstva onog to je preostalo kao Vrhovna komanda i tab Vrhovne komande pokazuju da je, bar de facto, JNA prestajala da bude armija SFRJ i da je, bar u Hrvatskoj, umesto toga postepeno prerastala u uglavnom srpsku snagu, koja je sluila srpskim ciljevima. Stoga se ustavna dunost zatite teritorijalnog integriteta svela na uvrivanje srpske/srbijanske kontrole nad delovima hrvatske teritorije. Ovaj pomak u ciljevima JNA u Hrvatskoj pozdravili su nacionalistiki politiari u Srbiji, meu kojima i Vojislav eelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS). eelj je pozvao na ujedinjenje svih zemalja koje se smatraju srpskim, istono od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. 19. Poev ve od januara 1991, pre izbijanja sukoba u Hrvatskoj, policija i teritorijalna odbrana Republike Hrvatske postepeno se podelila na hrvatske i (mesne) srpske strukture. U podrujima gde su Srbi bili veina ili znaajna manjina, lokalni Srbi su preuzeli postojee strukture (poto su nesrbi otili ili ih se poticalo da odu, ili nisu vie priznavali SFRJ i prestali su da sarauju sa JNA) ili formirali sopstvenu policiju i jedinice i tabove TO koji nisu bili odgovorni republikim organima u Hrvatskoj, ve su ostali lojalni onome to je ostalo od SFRJ, i Srbiji. Isto se dogodilo u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS). 20. Tokom sukoba u Hrvatskoj, nacionalne politike stranke u Srbiji, medju kojima i Srpska radikalna stranka (SRS), organizovale su regrutaciju, obuku i upuivanje dobrovoljaca u zone sukoba u Hrvatskoj ili ak osnivale sopstvene dobrovoljake/paravojne formacije. Takve dobrovoljake/ paravojne formacije nisu bile predviene zakonima SFRJ ni Srbije. Dobrovoljci iz Srpske radikalne stranke (SRS) preuzeli su naziv
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija rojalistikog pokreta otpora iz Drugog svetskog rata i nazvali se etnicima, a zvali su ih i "eeljevci". U isto vreme postojale su i druge grupe, kao to su "Arkanovi tigrovi", koji su odravali tesne veze sa Ministarstvom unutranjih poslova (MUP) i Ministarstvom odbrane (MOD) Republike Srbije (MUP) /kao u originalu/. Da bi se de facto stanje koje je postojalo na terenu regularisalo, menjano je zakonodavstvo, Srbija i SFRJ donele uredbe i uputstva za upis i prijem dobrovoljaca u TO Republike Srbije i JNA. U decembru 1991. godine, (krnje) Predsednitvo SFRJ donelo je naredbu o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ. 21. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, JNA je formirala operativne i taktike grupe (OG i TG) da bi ponovo uspostavila i/ili odrala ujedinjenu i jedinstvenu komandu i kontrolu nad JNA, mesnim srpskim TO-om, srbijanskim TO-om i dobrovoljcima/paravojskom. 22. Istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem smeteni su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti, kojom je komandovao generalpotpukovnik ivo-ta Pani. Dana 29. septembra 1991. gmbtr, pod komandom pukovnika Mileta Mrkia, (pre)potinjena je 1. vojnoj oblasti i upuena u Vukovar. Major Veselin ljivananin je bio pomonik komandanta za bezbednost u gmtbr. Kapetan Miroslav Radi je bio komandir ete 1. motorizovanog bataljona gmtbr. 23. Po dolasku na vukovarsko ratite, gmtbr se ukljuio u Operativnu grupu Jug, kojom je komandovao pukovnik Baja Bojat. Osam dana kasnije, pukovnik Mile Mrki preuzeo je komandu Operativne grupe Jug. Gardijska motorizovana brigada je osnovna jedinica Operativne grupe Jug ija uloga je bila da izvrava vei deo operacija u cilju osvajanja Vukovara. Poloaji 1. proleterske gardijske motorizovane divizije (pgmd) nalazili su se juno od Operativne grupe Jug i divizija je bila zaduena za juni deo istone Slavonije i zapadnog Srema. Dvanaesti novosadski korpus je bio severno od Operativne grupe Jug i pokrivao je Baranju i najseverniji deo istone Slavonije, ukljuujui i severni deo Vukovara. 24. Ratni dnevnik gmtbr i redovni protok nareenja podreenim jedinicama i izvetaja 1. vojnoj oblasti i SSNO ukazuju na to da je sve vreme tokom dejstava u cilju zauzimanja Vukovara, pa tako i pre, tokom i posle evakuacije vukovarske bolnice, funkcionisao komandni lanac i sistem obavetavanja izmeu OG Jug (gmtbr) i njenih pretpostavljenih i potinjenih komandi i jedinica. 25. Za vreme operacija u Vukovaru, gmtbr (OG Jug) bio je ojaan pripadnicima drugih jedinica, meu kojima i jedinica JNA, TO-a iz Srbije i mesnog srpskog TO-a (ukjuujui dobrovoljce i pripadnike
754
755
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija paravojnih formacija), i dobrovoljcima, a svima je komandovao pukovnik Mile Mrki putem podreenih komandanata. Izdavana su nareenja da se odstrane paravojne grupe/odredi dobrovoljaca koji odbijaju da se potine JNA. 26. U oktobru 1991. pukovnik Mile Mrki, pukovnik OG Jug, uveo je jurine odrede (JOd). Major Borivoje Tei je bio komandant 1. jurinog odreda. Prvi jurini odred sastojao se od tri jurine grupe, a treom je komandovao kapetan Miroslav Radi. (Mesni srpski) odredi TO-a u Vukovaru - "Petrova Gora", "Leva Supoderica", kojima je komandovao Milan Lanuanin zvani Kameni, i "Vukovar", kojim je komandovao Miroljub Vujovi bili su potinjeni 1. jurinom odredu, a preko Ratnog taba SRS usko povezani sa SRS. 27. Za sve vreme trajanja operacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, stizale su dojave o navodnom ueu dobrovoljaca/pripadnika paravojnih formacija i pripadnika JNA, u delima koja su krenje zakona i obiaja ratovanja. Dana 18. novembra 1991, neposredno posle pada Vukovara, general-potpukovnik ivota Pani izriito je naredio pukovniku Mrkiu da se pridrava svih aspekata enevskih konvencija koji se odnose na ratne zarobljenike i da u potpunosti kontrolie situaciju u svojoj zoni odgovornosti. Pani je nedvosmisleno upozorio Mrkia na opasnost od odmazde pripadnika mesnih srpskih jedinica TO-a. 28. Dana 18. novembra 1991. u Zagrebu je potpisan sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice. Prema tom sporazumu, JNA je trebalo da bolesne i ranjene iz bolnice preda hrvatskim vlastima. U sporazumu o evakuaciji nigde se nije pomenulo da JNA treba da evakuisane preda nekim drugim vlastima ili organu. Istog dana je general pukovnik ivota Pani naredio pukovniku Miletu Mrkiu da zauzme bolnicu u Vukovaru. Evakuacija vukovarske bolnice nije bila jedina akcija evakuacije koju je OG Jug izvela tokom svog uea u operacijama zauzimanja Vukovara. U oktobru i novembru 1991. MKCK, PMEZ i druge organizacije evakuisale su ranjene i bolesne iz Vukovara u Hrvatsku. Dana 18. novembra 1991. velik broj pripadnika hrvatskih snaga predao se pripadnicima gmtbr na Mitnici. 29. U Ratnom dnevniku se ne pominje sporazum o evakuaciji potpisan u Zagrebu 18. novembra 1991. Gmtbr ne pominje nikakva konkretna nareenja 1. vojne oblasti ili OG Jug o sprovoenju sporazuma o evakuaciji. Meu belekama unesenim u Ratni dnevnik gmtbr i redovnim borbenim izvetajima OG Jug nema razlike izmeu raznih drugih evakuacija izvrenih 20. i 21. novembra 1991. Stoga, u borbenim izvetajima
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija OG Jug (i gmtbr), pa tako ni u izvetajima 1. vojne oblasti, nema nikakvih posebnih napomena u vezi s evakuacijom bolnice. 30. Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, bezbednost u logoru "zarobljenih pripadnika ZNG-a" na Ovari preuzeli su 20. novembra 1991. u 22:35 asova pripadnici vukovarskog TO-a. U Ratnom dnevniku gmbtr i redovnim borbenim izvetajima OG Jug 1. vojnoj oblasti i SSNO-u ne pominje se injenica da je OG Jug 20. novembra 1991. izvrio primopredaju evakuisanih iz vukovarske bolnice pripadnicima lokalnog TO-a na Ovari. Nema nikakvih naznaka o tome da je nareenje o primopredaji koju je izvrila OG Jug dolo od 1. vojne oblasti i/ili SSNO ili sa bilo kog drugog komandnog nivoa. 31. Prva beleka u Ratnom dnevniku gmbtr posle pada Vukovara koja se odnosi na prepotinjavanje (mesne srpske) TO unesena je 21. novembra u 02:00 asa. Nakon te beleke sledi strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 464-1, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i vraanja u matini sastav nareenje od 21. novembra 1991. u 06:00 asova, jutro posle ubistava na Ovari, koje je potpisao naelnik taba gmtbr, potpukovnik Miodrag Pani. Prema nareenju OG Jug br. 464-1, "Petrova Gora", "Leva Supoderica", "TO Vukovar " i drugi mesni srpski odredi TO-a, ukljuujui njihove komandante, Milana Lanuanina, Stanka Vujanovia i Miroljuba Vujovia, ostaju potinjeni OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkiu) do posle ubistava na Ovari. 32. Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki obavestio je 1. vojnu oblast i SSNO da su reena sva pitanja u vezi sa (pre)potinjavanjem dobrovoljakih jedinica i da gmtbr upravo predaje ovlaenja 80. mtbr. Prema izvetavanju 1. vojne oblasti, 80. mtbr je preuzela komandu nad vukovarskim sektorom 23. novembra 1991. godine. 33. Predajom ovlaenja Gardijske motorizovane brigade 80. motorizovanoj brigadi, potpukovnik Milorad Vojnovi, komandant 80. mtbr, postaje "komandant mesta" Vukovara. Tokom operacija na vukovarskom podruju, general potpukovnik ivota Pani i pukovnik Mile Mrki izdali su nareenja o osnivanju "mesnih komandi JNA" u optinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim nareenjima ne pominje se saradnja sa civilnim organima, nego se upozorava da treba da se sprei meanje (neodreenih) "mesnih organa vlasti". Krajem novembra i poetkom decembra 1991. SSNO je donelo daljnja uputstva o regulisanju zadataka "komandi mesta" i njihove saradnje sa mesnim (civilnim) organima. 34. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvrnog vea (SIV) SFRJ, JNA, Republike Srbije i Republike Hrvatske potpisali su
756
757
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Memorandum o saglasnosti, pod pokroviteljstvom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) kojim su se slubeno obavezale da e primenjivati sve etiri enevske konvencije. U informisanju potinjenih jedinica koje je usledelo SSNO istie "potrebu da stareine neposredno angaovane na ovim poslovima ponovo paljivo proue odredbe enevskih konvencija i Uputstvo o primeni pravila ratnog prava u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu." 35. Pukovnik Mile Mrki, major Veselin ljivananin, kao i ostale stareine gmtbr posle pada Vukovara unapreeni su u vie inove. 36. U decembru 2003. Tuilatvo za ratne zloine podiglo je pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu optunicu protiv Stanka Vujanovia, Miroljuba Vujovia i jo estorice drugih za uee u ratnom zloinu izvrenom nad ratnim zarobljenicima. Dana 24. maja 2004. otpunica je proirena optubama protiv Milana Lanuanina, Slobodana Katia i jo devet lica. Optunica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovari posle pada Vukovara, u noi sa 20. na 21. novembar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dobrovoljcima (tj. licima koja se primaju u oruane snage, a nisu vojni obveznici).2 U pogledu prava i dunosti dobrovoljci se izjednauju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima. e. Zadatak Oruanih snaga SFRJ bio je da tite nezavisnost, suverenit-et, celokupnosti teritorije i Ustavom utvreno drutveno ureenje SFRJ. Opte injenice Optenarodna odbrana (1) Odbrana Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zakonski je regulisana. Tokom veeg dela kasnijeg perioda postojanja Jugoslavije osnovne zakonske odredbe kojima su se regulisala vojna pitanja bile su sadrane u Zakonu o optenarodnoj odbrani SFRJ (Zakon o ONO) proglaenom 1982.3 Izvesne osnovne odredbe navedene su u Ustavu SFRJ iz 1974.4 na koji se Zakon o ONO esto pozivao. Zakonom o slubi u oruanim snagama iz 1985. ureuje se vojna sluba u Oruanim snagama SFRJ.5 (2) Vojna doktrina "optenarodne odbrane"6 SFRJ proglaena je 1969. slubenom vojnom doktrinom.7 Optenarodna odbrana znai odbranu zemlje ili voenje rata korienjem svih ljudskih i materijalnih sredstava i snaga drutva u borbi protiv agresora.8 "Optenarodna odbrana" ukljuivala je razne oblike borbe i otpora; osim oruanih snaga (koje su glavni nosilac i oslonac borbe), u njoj uestvuje celokupno stanovnitvo, ukljuujui sve
PRVI deo: injenini kontekst: STRUKTURA, KOMANDA I KONTROLA I DISCIPLINA u Oruanim snagama SFRJ PRVI deo: Oruane snage SFRJ
Kratki pregled a. U ovom delu naveden je relevantan zakonodavni okvir na osnovu koga su definisane oruane snage SFRJ, njeni sastavni delovi i zadaci. b. Godine 1968. SFRJ je usvojila "optenarodnu odbranu"1 kao svoju voj-nu doktrinu. Optenarodna odbrana znai odbranu zemlje ili voenje rata ko-rienjem svih ljudskih i materijalnih dobara i snaga drutva u borbi protiv agresora. c. Oruane snage SFRJ sastojale su se od Jugoslovenske narodne armije (JNA) i (republike) Teritorijalne odbrane (TO). TO je ukljuivala sve naoruane sastave koji nisu pripadali ni JNA ni policiji. d. Zakon o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine dozvoljava, pod tano definisanim okolnostima, popunu Oruanih snaga SFRJ
1
ONO: optenarodna odbrana.
2 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 119. 3 Dokazni predmet 387,ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982. 4 Dokazni predmet br. 471, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. objavljena na engleskom u Constitutions of the Countries of the World /"Ustavi zemalja sveta"/, Blaustein i Flanz, 1974. 5 Dokazni predmet 95, ERN teksta na b/h/s-u 0036-4339-0036-4395; engleski prevod L003-7316-L003-7360, Zakon o slubi u oruanim snagama, Beograd, 1985. 6 U originalu na engleskom "all people's defence". 7 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973, na str. 536. 8 Dokazni predmet br. 472; ERN teksta na b/h/s-u 0068-1276-0068-1276; engleski prevod 0081-6252-0081-6335, Pravni prirunik za komandire, 1976.
758
759
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija one koji su sposobni za borbu i pruanje otpora, kao i svi ekonomski i ostali drutveni potencijali.9 (3) Doktrina optenarodne odbrane kodifikovana je u lanu 240. Ustava SFRJ iz 1974. lan 240. Ustava SFRJ, 1974. Oruane snage Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije tite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i ovim ustavom utvreno drutveno ureenje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Oruane snage Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije, kao zajednike oruane sile svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana, i od teritorijalne odbrane kao najireg oblika organizovanog oruanog optenarodnog otpora utvrene ovim Ustavom. Svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv napadaa pripadnik je oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.10 Poslednji stav je naroito znaajan jer je iz njega jasna implikacija komandne odgovornosti u vezi sa korienjem naoruanih graana (ukljuujui dobrovoljake formacije). Oruane snage SFRJ (1) Na osnovu lana 91. Zakona o ONO iz 1982. (u kojem se citira drugi stav lana 240 Ustava SFRJ iz 1974), oruane snage SFRJ sastoje se od dva elementa: Jugoslovenska narodna armija (JNA) i Teritorijalna odbrana (TO). lan 91. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Oruane snage ine jedinstvenu celinu i Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pripadnik oruanih snaga je i svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv neprijatelja.11 (2) U Priruniku Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu Strategija oruane borbe iz 1983. detaljnije se govori o dvema komponentama Oruanih snaga SFRJ: Oruane snage SFRJ sastoje se od Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane. Jugoslovenska narodna armija je zajednika oruana sila svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana Jugoslavije. Teritorijalna odbrana je najiri oblik organizovanja ranih ljudi i graana za oruanu borbu i odreene zadatke drutvene samozatite i najiri oblik organizovanog oruanog optenarodnog otpora.12 Jugoslovenska narodna armija (JNA) (1) Kao komponenta optenarodne odbrane, JNA je bila jezgro jugoslovenskih oruanih snaga.13 JNA je bila znaajna i mona savezna ustanova. Kao jedna od najznaajnijih saveznih ustanova u SFRJ, JNA je bila ujedinjujui elemenat u jugoslovenskom federalnom sistemu u kom su iveli pripadnici razliitih nacionalnosti, zatitnik i simbol ideje "bratstva i jedinstva" i "grupa najlojalnija jugoslovenskoj dravi".14 (2) U lanu 99. Zakona o ONO iz 1982. JNA je definisana na sledei nain: lan 99. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jugoslovenska narodna armija je zajednika oruana sila svih naroda i narodnosti Jugoslavije i svih radnih ljudi i graana.
sastoje
se
od
9 Dokazni predmet br. 472; ERN teksta na b/h/s-u 0068-1276-0068-1276; engleski prevod 0081-6252-0081-6335, Pravni prirunik za komandire,1976. 10 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljen u Constitutions of the Countries of the World /"Ustavi zemalja sveta"/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 240.
11 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 91. 12 Dokazni predmet br. 401; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV. 13 Dokazni predmet br. 401; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV. 14 Dokazni predmet 474, ERN engleskog teksta 0063-4242-0063-4295, Bradford Studies on Yugoslavia nr. 13, The Yugoslav People's Army: The Political Dimension, Marko Milivojevi, 1988.
760
761
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Jugoslovenska narodna armija organizuje se u mirnodopske i ratne jedinice i ustanove.15 (3) U lanu 101 Zakona o ONO govori se o strukturi JNA. JNA se sastojala od vidova (kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i ratna mornarica), rodova (vojska: peadija, oklopne jedinice, artiljerija) i slubi (intendantska, inenjerijska itd.) lan 101. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jugoslovenska narodna armija sastoji se od vidova, rodova i slubi. Vidovi su: kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i ratna mornarica. Vidovi se sastoje od rodova i slubi. Rodovi se dele na vrste i specijalnosti, a slube na grane i specijalnosti.16 Teritorijalna odbrana (TO) (1) Osim JNA, u sklopu koncepcije "optenarodne odbrane" Tito je 1968. naredio osnivanje snaga Teritorijalne odbrane (TO).17 (2) Koncepcija teritorijalne odbranne bila je da veliki broj mukog stanovnitva proe vojnu obuku i bude osposobljen za uee u odbrani SFRJ kroz lokalno organizovane velikim delom nezavisne jedinice. (3) Iako je JNA savezna ustanova, TO organizuju, finansiraju i opremaju konstitutivne republike SFRJ (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Makedonija) i autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina).18 (4) Zakon o optenarodnoj odbrani iz 1982. sadravao je niz odredbi o snagama TO-a i njihovoj komandnoj strukturi. Osnovna struktura TO-a
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izloena je u pasusima 3 i 4 lana 102. Izmeu ostalog, ovaj lan odreuje da TO obuhvata sve naoruane sasteve koji nisu deo JNA ili policije. lan 102. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Teritorijalna odbrana je najiri oblik organizovanog oruanog optenarodnog otpora. Teritorijalna odbrana se organizuje u osnovnoj i drugoj organizaciji udruenog rada, mesnoj zajednici, optini, autonomnoj pokrajini, republici i drugoj drutveno-politikoj zajednici. Teritorijalna odbrana obuhvata sve naoruane sastave koji nisu deo Jugoslovenske narodne armije i milicije. Teritorijalna odbrana se sastoji od jedinica, ustanova i tabova i drugih oblika organizovanja radnih ljudi i graana za optenarodni oruani otpor. Jedinice i ustanove teritorijalne odbrane i drugi oblici organizovanja radnih ljudi i graana za optenarodni oruani opor organizuju se i pripremaju u miru, a aktiviraju u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama, kao i za vreme izvoenja vebi i izvravanja drugih zadataka u miru predvienih ovim zakonom. Za potrebe obuavanja pripadnika teritorijalne odbrane i za vrenje drugih zadataka i poslova u vezi sa pripremama teritorijalne odbrane, mogu se za vreme mira obrazovati ustanove teritorijalne odbrane. Jedinice veze koje obrazuju drutveno-politike zajednice za potrebe rukovoenja u tim zajednicama u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama, organizuju se i pripremaju prema odredbama ovog zakona koje se odnose na teritorijalnu odbranu.19 (5) lan 103 Zakona o ONO iz 1982. u glavnim crtama navodi pravni okvir u sklopu koga je dejstvovao TO. lan 103. (Zakon o optenarodnoj odbrani, 1982) Teritorijalna odbrana se organizuje i priprema u okviru jedinstvenog sistema optenarodne odbrane, u skladu sa ustavom, zakonom, osnovama organizacije i osnovama planova razvoja oruanih snaga i planom njihove upotrebe, sistemom rukovoenja i komandovanja
19 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 102.
Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 99. 16 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 101. 17 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, Foreign Area Studies, American University, 1973, na str. 536. 18 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, Foreign Area Studies, American University, 1973, na str. 536.
15
762
763
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija oruanim snagama, jedinstvenim osnovama naoruavanja, opremanja i obuavanja oruanih snaga i odlukama i planovima drutveno-politikih zajednica.20 Dobrovoljci (1) U lanu 119. Zakona o ONO iz 1982. govori se o "dobrovoljcima". Prema tom lanu "pod dobrovoljcima, u smislu ovog lana, podrazumevaju se lica koja nemaju vojnu obavezu, i na svoj zahtjev su primljena i stupila u oruane snage".21 (2) U lanu 119. takoe se definiu okolnosti pod kojima se angauju dobrovoljci kao i njihove dunosti i mesto u vojnoj hijerarhiji. U stavu 5. kae se sledee: "U pogledu prava i dunosti dobrovoljci se izjednauju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima." lan 119. (Zakon o optenarodnoj odbrani, 1982.) U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama, kao i za potrebe vojnih vebi i proveravanja mobilizacijske spremnosti i obuke, jedinice, ustanove i tabovi oruanih snaga popunjavaju se ljudstvom stalnog i rezervnog sastava oruanih snaga, materijalnim sredstvima iz ratne rezerve i materijalnim sredstvima iz popisa. U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama oruane snage mogu se popunjavati i dobrovoljcima. Pod dobrovoljcima, u smislu ovog lana, podrazumevaju se lica koja nemaju vojnu obavezu, i na svoj zahtev su primljena i stupila u oruane snage. Za vreme mira mogu se, radi obuavanja, dobrovoljno ukljuivati na vojne vebe i druge oblike obuke jedinica, ustanova i tabova teritorijalne odbrane i lica koja nisu vojni obveznici. Lica iz st. 2. i 4. ovog lana u pogledu prava i dunosti izjednauju se sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima.22
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (3) Dobrovoljci su bili vaan element popune redova JNA, naroito tokom sukoba u Hrvatskoj kada se JNA suoavala sa sve slabijim odzivom na mobilizaciju i sve veim brojem dezertera. lan 119 Zakona o ONO iz 1982. odnosi se, meutim, na dobrovoljce-pojedince, tj. ljude koji se, uprkos tome to nemaju vojnu obavezu, samostalno prikljuuju (postojeim) jedinicama oruanih snaga SFRJ (JNA i TO). Pravna regulativa na snazi pre sukoba u Hrvatskoj nije davala politikim strankama mogunost da osnivaju dobrovoljake/paravojne formacije van okvira Oruanih snaga SFRJ (koje se sastoje od JNA i TO), niti je bilo predvieno da bi politike stranke mogle imati bilo kakvu ulogu u popuni i/ili upuivanju dobrovoljaca. O daljnjim aktima i naredbama koje su tokom sukoba u Hrvatskoj donele vlasti SFRJ i Srbije bie vie govora u drugoj celini ovog izvetaja, u Drugom delu. Policija Iako nije bila komponenta Oruanih snaga SFRJ, policija se mogla koristiti za izvoenje vojnih zadataka. lan 104 Zakona o ONO nalae da u ratu, neposrednoj ratnoj opasnosti ili drugim izvanrednim okolnostima "milicija moe biti upotrebljena i za izvravanje borbenih zadataka oruanih snaga u skladu sa zakonom". Stoga se za vreme dok policija izvrava vojne zadatke za oruane snage, "potinjava se nadlenom stareini koji rukovodi borbenim dejstvom". U ovom kontekstu, pojam "policija" odnosi se na savezne i republike policijske snage. Potinjavanje vojom stareini znai da je on preuzimao odgovornost za nain na koji te potinjene policijske snage izvode dejstva.23 lan 104. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. U ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i u drugim vanrednim prilikama, milicija moe biti upotrebljena i za izvravanje borbenih zadataka oruanih snaga u skladu sa zakonom. Za vreme za koje izvrava borbene zadatke oruanih snaga milicija se potinjava nadlenom stareini koji rukovodi borbenim dejstvom. Rezervni sastav milicije popunjava se vojnim obveznicima.
20 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 103. 21 Odnosno, u JNA ili TO. 22 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 119.
23 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 104.
764
765
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Zadatak Oruanih snaga SFRJ a. lan 92. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. (Zakon o ONO) definie zadatke oruanih snaga. lan 92. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Oruane snage tite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i Ustavom SFRJ utvreno drutveno ureenje. Oruane snage mogu, pod uslovima predvienim saveznim zakonom, izvravati i odreene zadatke drutvene samozatite.24 b. Prirunik SSNO-a iz 1983. Strategija oruane borbe detaljnije govori o zadacima Oruanih snaga SFRJ i naglaava njihovu ulogu u ouvanju interesa "svih naroda i narodnosti" u SFRJ. Oruane snage SFRJ, zajedno sa drugim snagama optenarodne odbrane i drutvene samozatite, tite interese svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana socijalistike samoupravne i nesvrstane Jugoslavije i izraz su njihove spremnosti i odlunosti da se uspjeno odbrane od svake agresije. Oruane snage SFRJ imaju narodni, socijalistiki, revolucionaran i odbrambeni karakter i iskljuivo su namijenjene za odbranu zemlje i obezbjeenje mirne izgradnje socijalistikog samoupravnog drutva i nesvrstane spoljne politike.25
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija b. Predsednitvo SFRJ je bilo najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama. Posle proglaenja jednog od tri stanja (ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja) Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda, a u radu mu pomae tab Vrhovne komande (koji ine savezni sekretar za narodnu odbranu i njegov Sekretarijat, naelnik Generaltaba i Generaltab JNA26). Opte injenice a. su: Savezna skuptina Savezno izvrno vee Predsednik Republike (posle Titove smrti kolektivno Predsednitvo SFRJ) b. Savezna skuptina je imala dva vea: Savezno vee i Vee republika. Savezno vee se sastojalo od 220 delegata iz samoupravnih organizacija, mesnih zajednica i drutveno-politikih organizacija u republikama i autonomnim pokrajinama. Vee republika i pokrajina se sastojalo od delegacija republikih i pokrajinskih skuptina.28 c. Savezno izvrno vee imalo je ulogu vlade ili kabineta, sa predsednikom na elu pet potpredsednika i dvadeset tri lana. Predsednik Predsednitva je Saveznoj skuptini predlagao kandidata za funkciju predsednika Saveznog izvrnog vea. Savezna skuptina je potvrivala nominaciju tog kandidata, koji je morao da bude lan Skuptine, i nominovala kandidate za druge funkcije u Veu.29 d. Ustavom iz 1974. Tito je postao doivotni predsednik Republike.30 Kada je 4. maja 1980. Tito umro, deo Ustava koji se odnosi na Prema Ustavu SFRJ iz 1974.27 glavni organi dravne vlasti bili
DRUGI deo: Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ

Kratki pregled a. U ovom delu govori se o zakonodavstvu i doktrini, kojima je bila regulisana politika vlast i (vojno) komandovanje i kontrola nad Oruanim snagama SFRJ i unutar njih.
24 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 92. 25 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV.
26 Naslov "naelnik Gereraltaba JNA" promenjen je 1988. u "naelnik Generaltaba Oruanih snaga SFRJ". 27 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljen u izdanju Constitutions of the Countries of the World /"Ustavi zemalja sveta"/, Blaustein i Flanz, 1974. 28 Dokazni predmet br. 398; ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5305, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973. 29 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973. 30 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /"Ustavi zemalja sveta"/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 335.
766
767
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija predsednika Republike (lanovi od 333. do 345) automatski je zamenjen odredbama o kolektivnom Predsednitvu drave.31 Taj organ je imao osam lanova po jednog predstavnika (koji nije predsednik svoje republike) svake od est republika (Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije) i dve autonomne pokrajine (Kosova i Vojvodine).32 Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ Uvod (1) U lanu 96. Zakona o ONO iz 1982. u optim crtama se opisuje postupak rukovoenja i komandovanja oruanim snagama. lan 96. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Nadleni organi federacije rukovode i komanduju oruanim snagama, utvruju osnove organizacije oruanih snaga, sistem rukovoenja i komandovanja oruanim snagama, osnove planova razvoja i plan upotrebe oruanih snaga i obezbeuju jedinstvo njihovog dejstva i, u skladu s tim, organizuju i pripremaju Jugoslovensku narodnu armiju. U skladu sa osnovama planova iz stava 1. ovog lana, propise o nainu i postupku izrade planova razvoja i plana upotrebe oruanih snaga donosi savezni sekretar za narodnu odbranu. Nadleni organi u republikama i autonomnim pokrajinama, u skladu sa osnovama planova razvoja i planom upotrebe oruanih snaga, organizuju i pripremaju teritorijalnu odbranu, rukovode njome i obezbeuju jedinstvo njene organizacije, priprema i dejstva.33 (2) U Uputstvu za rad komandi i tabova (nacrt) iz 1983. definisana su tri nivoa rukovoenja i komandovanja oruanim snagama: - Strategijski nivo rukovoenja i komandovanja ini Predsednitvo SFRJ sa delom SSNO-a i Generaltabom Vrhovna komanda.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija - Operativni nivo rukovoenja i komandovanja sainjavaju komande armija, odnosno republiki i pokrajinski tabovi teritorijalne odbrane, komande korpusa i druge operativno-strategijske komande kada se formiraju. - Taktiki nivo rukovoenja i komandovanja sainjavaju komande taktikih jedinica, zakljuno sa komandom divizije, i tabovi teritorijalne odbrane, zakljuno sa zonskim tabom teritorijalne odbrane.34 Predsednitvo SFRJ (1) Predsednitvo SFRJ je bilo kolektivni organ, sastavljen od predstavnika svih republika i autonomnih pokrajina i predsednika Saveza komunista Jugoslavije po slubenoj dunosti,35 u kom su svi lanovi ravnopravni, a u praksi se formalno postupalo na osnovu konsezusa. Meu lanovima Predsednitva biraju se na jednogodinji mandat predsednik i potpredsednik Presednitva, koji imaju odreena ustavna i zakonska ovlaenja.36 (2) U drugom stavu lana 328. Ustava SFRJ iz 1974. uloga predsednika Predsednitva SFRJ definisana je na sledei nain: "Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, ostvaruje komandovanje oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom." U stavu 4 kae se sledee: "Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva vri, za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i u drugim slinim vanrednim prilikama kad Predsednitvo SFRJ nije u mogunosti da se sastane, odreena prava i dunosti za ije vrenje ga Predsednitvo SFRJ ovlasti." lanom 328 se, nadalje, regulie postupak u sluaju odsutnosti predsednika Predsednitva SFRJ i prestanka njegove dunosti. lan 328. Ustava, 1974. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ,
Dalje u tekstu "Predsednitvo SFRJ". Dokazni predmet br. 398; ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5305, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973. 33 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 96.
31 32
34 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, glava I, par. 19. 35 lan 321. Ustava SFRJ iz 1974. 36 Vidi lanove 327, 328. i 330. Ustava SFRJ iz 1974.
768
769
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1) predstavlja Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, 2) predstavlja Predsednitvo SFRJ, 3) saziva i predsedava sednicama Predsednitva SFRJ, 4) potpisuje akte koje Predsednitvo SFRJ donosi, 5) stara se o sprovoenju akata i zakljuaka Predsednitva SFRJ, 6) izdaje isprave o ratifikaciji meunarodnih ugovora i 7) prima akreditivna /i opozivna/ pisma stranih diplomatskih predstavnika akreditovanih kod Predsednitva SFRJ. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, ostvaruje komandovanje oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom. Predsednik Predsednitva SFRJ je predsednik Saveta za narodnu odbranu. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, vri, za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i u drugim slinim vanrednim prilikama kad Predsednitvo SFRJ nije u mogunosti da se sastane, odreena prava i dunosti za ije vrenje ga Predsednitvo SFRJ ovlasti. Potpredsednik Predsednitva SFRj zamenjuje predsednika u sluaju njegove odsutnosti ili due spreenosti i moe ga zastupati u vrenju poslova koje mu poveri predsednik. Prestankom funkcije Predsednika Republike, Predsednitvo SFRJ vri sva prava i dunosti koje ima prema ovom ustavu, a potpredsednik Predsednitva SFRJ postaje predsednik Predsednitva SFRJ do isteka mandata za koji je izabran za potpredsednika.37 (3) U lanu 107. Zakona o ONO iz 1982. navodi se da predsednik Predsednitva, pored poslova predvienih Ustavom SFRJ i saveznim zakonom, kao i poslova koje vri na osnovu ovlaenja Predsednitva SFRJ, predstavlja i komanduje oruanim snagama u skladu s Ustavom SFRJ, saveznim zakonom i odlukama Predsednitva; potpisuje akte Predsednitva SFRJ koji se odnose na oruane snage i nadgleda njihovo sprovoenje.38
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (4) lan 313. Ustava SFRJ iz 1974. odreuje da je Predsednitvo SFRJ "najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru". lan 313. Ustava SFRJ, 1974. Predsednitvo SFRJ predstavlja Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju u zemlji i inostranstvu i vri druga ovim ustavom utvrena prava i dunosti. Predsednitvo SFRJ, u okviru svojih prava i dunosti, a radi ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti, stara se o usklaivanju zajednikih interesa republika, odnosno autonomnih pokrajina, u skladu sa njihovom odgovornou u ostvarivanju prava i dunosti federacije. Predsednitvo SFRJ je najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru. Predsednitvo SFRJ razmatra stanje u oblasti spoljne politike i zatite ovim ustavom utvrenog poretka (dravne bezbednosti) i zauzima stavove radi davanja inicijative za preduzimanje mera i usklaivanje delatnosti nadlenih organa u sprovoenju utvrene politike u tim oblastima.39 U vrenju poslova iz stava 1. ovog lana, Predsednitvo SFRJ moe donositi smernice, direktive, pravila, odluke, naredbe i druge akte.40 (5) O tome da je Predsednitvo SFRJ najvii organ rukovoenja i komandovanja govori i lan 106. Zakona o ONO iz 1982. U skladu sa tim, Predsednitvo SFRJ: utvruje plan upotrebe oruanih snaga za sluaj rata; nareuje upotrebu oruanih snaga u miru; utvruje vojnoteritorijalnu podelu zemlje; razvija strategiju oruane borbe (osnovna pravila i druge akte koje se odnose na strategiju oruane borbe, mobilizaciju i upotrebu oruanih snaga);
Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /"Ustavi zemalja sveta"/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 328. 38 Dokazni predmet 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L0037316-L003-7360, Zakon o optenarodnoj odbrani , 1982. godina, l. 107.
37
39 Dokazni predmet br. K1093, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /"Ustavi zemalja sveta"/ od Blausteina i Flanza, 1974, lan 313. 40 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 106.
770
771
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija utvruje sistem rukovoenja i komandovanja oruanim snagama u skladu sa naelima navedenim u Ustavu i prati sprovoenje utvrene politike rukovoenja i komandovanja oruanim snagama; i utvruje organizaciju i odreuje formaciju JNA (6) U lanu 316. Ustava SFRJ iz 1974. navode se odgovornosti Predsednitva u odnosu na organizaciju i strukturu Oruanih snaga. Prvi pasus tog lana regulie vojne pripreme, mobilizaciju, utvrivanje postojanja neposredne ratne opasnosti i proglaenje ratnog stanja. lan 316. Ustava SFRJ, 1974. Predsednitvo SFRJ, u ostvarivanju optenarodne odbrane: 1) utvruje osnove planova i pripremnih mera za odbranu zemlje 2) daje smernice za preduzimanje mera priprema i mobilisanja izvora i snaga zemlje za odbranu i za usklaivanje planova i mera drutveno-politikoh zajednica, organizacija udruenog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica 3) utvruje postojanje neposredne ratne opasnosti, nareuje optu i deliminu mobilizaciju i, ako Skuptina Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije nije u mogunosti da se sastane, proglaava ratno stanje. Predsednitvo SFRJ utvruje plan upotrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije za sluaj rata i nareuje upotrebu oruanih snaga u miru. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu (SSNO). Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije za poslove koji su na njega preneseni. Radi praenja sprovoenja utvrene politike rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Predsednitvo SFRJ moe uputiti svoje delegate kod Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i kod drugih viih komandi oruanih snaga SFRJ. Prema odredbama treeg stava lana 316. Ustava SFRJ iz 1974. Predsednitvo moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu, a savezni sekretar za narodnu odbranu "odgovara Predsednitvu SFRJ za sve poslove koju su na
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija njega preneseni". Ta odredba je potvrena i lanom 108. Zakona o ONO iz 1982. godine. lan 108. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu SFRJ za poslove koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ. Za izvravanje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. stav 2. ovog zakona i za izvravanje poslova rukovoenja i komandovanja oruanim snagama koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ, savezni sekretar za narodnu odbranu moe donositi pravila, nareenja, uputstva i druge akte.41 (7) Osim toga, u lanu 97. Zakona ONO definiu se konkretne odgovornosti Predsednitva SFRJ prema TO-u. Prema tom lanu, Predsednitvo SFRJ koordinie pripreme planova JNA i TO osniva zajedniku komandu za JNA i TO; i dodeljuje jedinice JNA jedinicama TO i obratno. lan 97. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Odlukom Predsednitva SFRJ mogu se za odreena podruja obrazovati jedinstvene komande za jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane. Odlukom Predsednitva SFRJ pojedine jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije mogu biti preimenovane u jedinice, odnosno ustanove teritorijalne odbrane i ui u sastav teritorijalne odbrane, a pojedine jedinice i ustanove teritorijalne odbrane u jedinice, odnosno ustanove Jugoslovenske narodne armije i ui u sastav Jugoslovenske narodne armije, ako to posebni uslovi zahtevaju.42
41 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 108. 42 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 97.
772
773
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Savezno izvrno vee (SIV)43 lanom 347. Ustava SFRJ iz 1974. i lanom 77. Zakona o ONO utvrena su ovlaenja i odgovornosti Saveznog izvrnog vea (SIV-a). U stavu 7 lana 347. kae se da se Savezno izvrno vee "stara, u okviru prava i dunosti utvrenih ovim ustavom i saveznim zakonom, o izvravanju politike odbrane zemlje i o sprovoenju priprema za odbranu".44 Savezni sekretar/Sekretarijat za narodnu45 odbranu (SSNO)46 (1) Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu rukovodi savezni sekretar za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu je lan SIV-a, a dunost mu je da svakodnevno organizuje i nadgleda oruane snage SFRJ. (2) U lanovima od 79. do 88. lana Zakona o ONO iz 1982. navode se ovlaenja saveznog sekretara i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO). U lanu 79. opisana je organizacija i priprema za optenarodnu odbranu, kao i njeno sprovoenje, a u stavu 4. navodi se da je Savezni sekretarijat zaduen za "ostvarivanje sistema rukovoenja i komandovanja oruanim snagama".47 U lanu 80. govori se o ulozi SSNO-a u organizovanju i pripremi JNA za ostvarivanje svojih zadataka. U prvom pasusu SSNO se ovlauje da nadgleda "usklaivanje odgovarajuih planova teritorijalne odbrane sa planovima JNA".48 lan 87. je znaajan jer
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija se u njemu govori o ovlastima SSNO-a nad organima odbrane i republikim organima.49 (3) lan 108. Zakona o ONO ovlauje saveznog sekretara za narodnu odbranu da izdaje pravila, nareenja, uputstva i "druge akte". Na taj nain on je mogao stvarno izvravati zadatke rukovoenja i komandovanja koje je na njega prenelo Predsednitvo SFRJ kao to je navedeno u lanu 108. Odredbe tog lana takoe omoguuju sprovoenje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. Zakona o ONO iz 1982. lan 108. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu SFRJ za poslove koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ. Za izvravanje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. stav 2. ovog zakona i za izvravanje poslova rukovoenja i komandovanja oruanim snagama koje ne njega prenese Predsednitvo SFRJ, savezni sekretar za narodnu odbranu moe donositi pravila, nareenja, uputstva i druge akte.50 (4) Uloga saveznog sekretara za narodnu odbranu u komandnom lancu oruanih snaga objanjena je u lanu 110. Zakona o ONO iz 1982. U njemu se takoe navodi da rukovoenje i komandovanje JNA vre stareine jedinica i ustanova JNA u skladu sa saveznim zakonom. lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama ostvaruje savezni sekretar za narodnu odbranu u skladu sa ovlaenjima koje na njega, na osnovu Ustava SFRJ, prenese Predsednitvo SFRJ i u skladu sa saveznim zakonom. Saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti u poslovima iz stava 1. ovog lana zamenjuje naelnik Generaltaba.
U engleskom originalu engleskog teksta: Federal Executive Council. Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /"Ustavi zemalja sveta"/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 347. 45 U nekim izvacima na engleskom za narodnu odbranu se osim "people's defence" koristi i izraz "national". 46 Skaraenica SSNO (Savezni sekretarijat za narodnu odbranu) koristi se u ovom dokumentu i za sekretara. 47 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 79. 48 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 80.
43 44
49 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 87. 50 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 108.
774
775
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Rukovoenje i komandovanje u Jugoslovenskoj narodnoj armiji ostvaruju stareine jedinica i ustanova Jugoslovenske narodne armije, u skladu sa saveznim zakonom.51 Generaltab Oruanih snaga SFRJ52 Generaltab Oruanih snaga SFRJ je u sastavu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i izvrava tapske i druge strune poslove u oblasti organizacije i priprema Oruanih snaga SFRJ u sklopu prava i dunosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu predvienih saveznim zakonima i dokumentima Predsednitva SFRJ.53 Vrhovna komanda tab Vrhovne komande
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nacrtu Uputstva za rad komandi tabova JNA iz 1983,55 "strategijski nivo rukovoenja i komandovanja ini Predsednitvo SFRJ sa delom SSNO-a i Generaltabom Vrhovna komanda." Sem toga, u priruniku Strategija oruane borbe56 iz 1983. kae se: Funkciju najvieg organa rukovoenja i komandovanja oruanim snagama SFRJ u ratu Predsjednitvo SFRJ obavlja u svojstvu Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ. tapske poslove Vrhovne komande u ratu obavlja Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Predsjednitvu SFRJ, kao najviem organu rukovoenja i komandovanja, neposredno su potinjeni savezni sekretar za narodnu odbranu, komandanti armija, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane, Ratne mornarice i obalske odbrane, samostalnih korpusa i Teritorijalne odbrane socijalistikih republika i socijalistikih autonomnih pokrajina, kao i komandanti privremenih strategijskih grupacija kada se ove obrazuju.57 (2) tab Vrhovne komande pominje se i u priruniku Teritorijalna odbrana58 iz 1985. U tom priruniku se kae: "tabne poslove Vrhovne komande u ratu obavlja SSNO u svojstvu taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ. Predsjednitvu SFRJ, kao najviem organu rukovoenja i komandovanja neposredno su potinjeni komandanti Teritorijalne obrane socijalistikih republika i socijalistikih autonomnih pokrajina (lan 4. Ustava SFRJ i Zakonu o optenarodnoj obrani Socijalistike Republike Srbije)".59 (3) U Izmenama i dopunama Zakona o optenarodnoj odbrani koji je donesen 1991. godine, lan 79. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. dopunjen je sledeom reenicom u kojoj se navode ovlaenja SSNO-a:
VRHOVNA KOMANDA
(8 lanova: Po JEDAN iz svake od EST republika, JEDAN iz svake od DVE autonomne pokrajine)
TAB VRHOVNE KOMANDE

(1) Iako se u Ustavu SFRJ iz 1974. ne pominje Vrhovna komanda kao zaseban organ,54 taj organ se pominje u najmanje dva propisa JNA. Prema
Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 110. 52 Vidi takode odeljak g. (8) u ovom delu. 53 Dokazni predmet br. 379, ERN broj teksta na b/h/s-u K035-9828-K035-9828; engleski prevod 0306-4783-0306-4783; Naredba Predsednitva SFRJ br. 26, 13. oktobar 1987. 54 U skladu sa lanom 342. Ustava SFRJ iz 1974. predsednik SFRJ je bio vrhovni komandant oruanih snaga dok je Tito bio iv. lan 313. kae da je najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru Predsednitvo SFRJ.
51
55 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, glava I, par.18. 56 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0055-1062-0055-1221; prirunik JNA Strategija oruane borbe, (na slovenakom), 1983. 57 Dokazni predmet br. B9720; ERN teksta na b/h/s-u 0055-1062-0055-1221; prirunik JNA Strategija oruane borbe, (na slovenakom), 1983, na stranici oznaenoj ERN brojem 0055-1128. 58 Dokazni predmet br. 480, ERN teksta na b/h/s-u 0046-9953-0047-0194, prirunik JNA Teritorijalna odbrana, 1985. 59 Dokazni predmet br. 480, ERN teksta na b/h/s-u 0046-9953-0047-0194, prirunik JNA Teritorijalna odbrana, 1985, str. 147.
776
777
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "Kada vri ove poslove Savezni sekretarijat za narodnu odbranu postupa kao tab vrhovne komande oruanih snaga."60 (4) Gorenavedeni lanovi i propisi mogu se saeti na sledei nain: U mirnodopsko vreme savezni sekretar za narodnu odbranu (i njegov Sekretarijat) i naelnik Generaltaba JNA (uz pomo Generaltaba) imaju savetodavnu ulogu u Predsjednitvu SFRJ. U sluaju jednog od tri stanja rata, neposredne ratne opasnosti, vanrednog stanja Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda i postupa kao dravna komanda. U tim uslovima SSNO (sekretar i Sekretarijat) i Generaltab (ukljuujui i naelnika Generaltaba) ine tab Vrhovne komande, a savezni sekretar je naelnik taba Vrhovne komande. (5) U Ustavu iz 1974. nema odredbi o ueu predsednika est konstitutivnih republika SFRJ u komandovanju snagama JNA. Predsednici republika nisu bili lanovi Vrhovne komande i nisu imali nikakve zakonske nadlenosti nad snagama JNA. Meutim, imali su pravo da utiu na donoenje odluka putem predstavnika svojih republika (to se odnosi i na predsednike autonomnih pokrajina) u Predsednitvu SFRJ.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Oruane snage Republike Srbije Uvod U skladu sa lanom 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. samo dravni organi mogu da formiraju oruane snage. lan 118. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991. Oruane snage, u skladu sa zakonom, organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju i osposobljavaju samo nadleni dravni organi. Svako lice koje postupi protiv odredbe stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom u trajanju do 60 dana. Odgovorno lice u pravnom licu koje postupi protiv odredbe stava 1. ovog lana, kaznie se novanom kaznom u iznosu od 1.000 dinara do 10.000 dinara.61 lan 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. podrazumeva da se "eeljevci" i druge srpske/srbijanske dobrovoljake/paravojne formacije o kojima se govori u drugoj celini ovog izvetaja mogu formirati (i popunjavati) i postojati uz ovlaenje i dozvolu srpskih vlasti uopte, a posebno srpskog Ministarstva za unutranje poslove. Teritorijalna odbrana (TO) Republike Srbije (1) lanovi 31. i 32. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. sadre i zajednike odredbe za TO Republike Srbije. lan 31. istie da je TO Republike Srbije deo jedinstvenih oruanih snaga SFRJ. lan 31. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Teritorijalna odbrana u Republici Srbiji, kao deo jedinstvenih oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, titi nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i ustavom utvreno drutveno ureenje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Teritorijalna odbrana u Republici Srbiji, kao namenski deo oruanih snaga, organizuje se na nivou Republike, autonomne pokrajine i optine.
TREI deo: Oruane snage Republike Srbije

Kratki pregled f. U ovom delu opisuje se zakonodavni okvir kojim su bila regulisana pitanja odbrane u Republici Srbiji. g. Prema Ustavu iz 1990. i Zakonu o odbrani Republike Srbije iz 1991, predsednik Republike komanduje oruanim snagama Republike u ratu i miru. Dok se ne formiraju takve oruane snage, oruana snaga je TO. h. U Zakonu o odbrani Republike Srbije iz 1991. navodi se da samo ovlaeni dravni organi mogu da organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju i obuavaju oruane snage.
60 Dokazni predmet br. 481, ERN teksta na b/h/s-u 0046-1971-0046-2267, engleski prevod 0085-8931-0085-8942, Uredba o proglaenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o optenarodnoj odbrani, 17. maja 1991, lan 26.
61 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 118.
778
779
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Organizovanje, pripremanje, razvoj, opremanje i rukovoenje teritorijalnom odbranom u Republici Srbiji u okviru jedinstvenog sistema odbrane, ostvaruje se u skladu sa Ustavom Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Ustavom Republike Srbije, saveznim zakonom, ovim zakonom, organizacijom i planovima razvoja oruanih snaga i planom njihove upotrebe, sistemom rukovoenja i komandovanja oruanih snaga, jedinstvenim osnovama naoruanja, opremanja i obuavanja oruanih snaga i planovima razvoja teritorijalne odbrane Republike.62 lan 32. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, komandanti teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina, operativnih zona i optina, u skladu sa planovima razvoja i planom upotrebe oruanih snaga, u okviru prava i dunosti utvrenih zakonom, organizuju i pripremaju teritorijalnu odbranu, rukovode njome i obezbeuju jedinstvo njene organizacije, pripreme i dejstva.63 (2) O rukovoenju i komandovanju TO-om Republike Srbije govori se u lanovima od 34. do 36. U tim lanovima navode se odgovornosti komandanta TO-a i opisuje njegova uloga u komandovanju, rukovoenju i organizovanju TO-a. Komandant republikog TO-a bio je odgovoran predsedniku Republike za obuku, borbenu pripravnost i opremu TO-a. lan 34. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Rukovoenje i komandovanje u teritorijalnoj odbrani ostvaruju komandanti teritorijalne odbrane i stareine tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane u skladu sa saveznim i ovim zakonom i ovlatenjima koja se na njih prenesu. Komandanti teritorijalne odbrane i stareine tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane odgovaraju pretpostavljenim stareinama za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i za rukovoenje i komandovanje, u skladu sa sistemom i naelima rukovoenja i komandovanja oruanim snagama.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Komandant teritorijalne odbrane autonomne pokrajine odgovoran je za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i za rukovoenje i komandovanje komandantu teritorijalne odbrane Republike Srbije.64 lan 35. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Za svoj rad, borbenu gotovost i upotrebu i rukovoenje i komandovanje teritorijalnom odbranom, komandant teritorijalne odbrane koji rukovodi jedinstvenom komandom za jedinice Jugoslovenske narodne armije i jedinice teritorijalne odbrane u izvravanju zajednikog borbenog zadatka, odgovoran je i pretpostavljenom komandantu teritorijalne odbrane.65 lan 36. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, u sluaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u drugim vanrednim prilikama, izdaje nareenja komandantima teritorijalne odbrane za upotrebu teritorijalne odbrane, mobilizaciju snaga i materijalnih sredstava teritorijalne odbrane i nalae preduzimanje drugih mera za uspeno voenje optenarodnog otpora na teritoriji Republike. Mobilizaciju odreenih jedinica, tabova i ustanova teritorijalne odbrane radi proveravanja mobilizacijske spremnosti i borbene gotovosti teritorijalne odbrane, odnosno radi obuke jedinica i tabova teritorijalne odbrane, kao i radi uea u zatiti od elementarnih ili drugih veih nepogoda u miru, nareuje komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.66 (3) to se tie popune TO-a, lan 39. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. kae da se u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja teritorijalna odbrana moe popunjavati i dobrovoljcima.
Dokazni engleski prevod ET 1991, lan 31. 63 Dokazni engleski prevod ET 1991, lan 32.
62
predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli
64 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 34. 65 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 35. 66 Zakon o odbrani Republike Srbije, lan 36. /kao u originalu/
780
781
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija lan 39. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja, teritorijalna odbrana moe se popunjavati i dobrovoljcima. Ministarstvo odbrane vri upis dobrovoljaca iz stava 1. ovog lana.67 (4) lan 40. navodi daljnje informacije o dunostima komandanta TO-a Republike Srbije. lan 40. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije: 1) propisuje i utvruje formaciju tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane u miru i ratu; 2) donosi propise i druga akta o organizaciji, pripremanju, razvoju, upotrebi, rukovoenju i komandovanju teritorijalnom odbranom. Dunosti predsednika Republike Srbije, ministra odbrane i ministra unutranjih poslova Predsednik Republike (1) U lanu 83 Ustava Republike Srbije iz 1990. opisane su konkretne dunosti predsednika Republike. Stav 5 lana 83. kae se da predsednik komanduje "oruanim snagama" u miru i ratu. Te "oruane snage" u Ustavu iz 1990. nisu definisane. U tom ustavu teritorijalna odbrana se ne pominje. lan 83. Ustava Republike Srbije , 1990. Predsednik Republike: 1. predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje predstavnika veine u Narodnoj skuptini; 2. predlae Narodnoj skuptini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda; 3. ukazom proglaava zakone; 4. obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom;
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 5. rukovodi oruanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu; nareuje optu i deliminu mobilizaciju; organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom; 6. kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, po pribavljenom miljenju predsednika Vlade, utvruje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglaava ratno stanje; 7. po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pitanjima iz nadlenosti Narodne skuptine, s tim to je duan da ih podnese na potvrdu Narodnoj skuptini im ona bude u mogunosti da se sastane. Aktima donetim za vreme ratnog stanja mogu se ograniiti pojedine slobode i prava oveka i graanina i izmeniti organizacija, sastav i ovlaenja Vlade i ministarstava, sudova i javnih tuilatava; 8. na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroeni bezbednost Republike Srbije, slobode i prava oveka i graanina ili rad dravnih organa, proglaava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu s Ustavom i zakonom; 9. daje pomilovanja; 10. dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrena zakonom; 11. obrazuje strune i druge slube za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti; 12. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom.68 (2) lanovima 5. i 6. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991, koji je stupio na snagu 3. avgusta 1991, reguliu se ovlaenja predsednika u vezi s oruanim snagama Republike, potvrujui odredbe lana 83. Ustava Republike Srbije iz 1990. lan 5. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991. Organizacija oruanih snaga Republike Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ureuje se posebnim zakonom. Predsednik Republike u organizovanju priprema za odbranu: rukovodi oruanim snagama u miru i ratu, ukljuujui i ovlaenja u reavanju organizacijskih i personalnih pitanja u teritorijalnoj odbrani;
68 Dokazni predmet br. 483; ERN teksta na b/h/s-u 0046-1139-0046-1222, Ustav Republike Srbije, na engleskom objavio Blaustein, 28. septembar 1990, lan 83.
782
783
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija donosi plan odbrane Republike Srbije i druge akte kojim utvuje mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; nareuje sprovoenje mera pripravnosti i drugih potrebnih mera; utvruje osnove za organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu; moe da naredi upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.69 lan 6. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Predsednik Republike u organizovanju priprema za odbranu: 1. rukovodi oruanim snagama u miru i ratu, ukljuujui i ovlaenja u reavanju organizacijskih i personalnih pitanja u teritorijalnoj odbrani; 2. donosi plan odbrane Republike Srbije i druge akte kojim utvuje mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; 3. nareuje sprovoenje mera pripravnosti i drugih potrebnih mera; 4. utvruje osnove za organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu; 5. moe da naredi upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.70 U skladu sa stavom 1. lana 5. ovog zakona, u sluaju ugroenosti interesa Republike, dok se posebnim zakonom ne uredi organizacija "oruanih snaga" Republike, u tom svojstvu e se angaovati teritorijalna odbrana. Meutim, lanovima 113. i 115. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. utvreno je da teritorijalnom odbranom komanduje Predsednitvo SFRJ. lanom 4. Zakona o odbrani iz 1991. utvruje se da je odbrana Republike Srbije jedna od funkcija teritorijalne odbrane. lan 4. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Republika Srbija, preko republikih organa, u oblasti odbrane: organizuje i obezbeuje pripreme za odbranu; rukovodi narodnim otporom u ratu; planira pripreme za odbranu i donosi plan odbrane Republike; organizuje i rukovodi oruanim snagama; organizuje i priprema teritorijalnu odbranu; civilnu zatitu, osmatranje i obavetavanje i veze rukovoenja, organizuje i izvrava mobilizaciju dravnih organa, preduzea i drugih organizacija; obezbeuje ostvarivanje prava i obaveza graana; organizuje i obezbeuje pripreme dravnih organa, preduzea i drugih organizacija u ratu; organizuje obuavanje za odbranu; vri i druga prava i dunosti od znaaja za odbranu Republike.71 (3) U odreenim uslovima predsednik Republike Srbije ima zakonsku nadlenost nad policijom i ostalim osobljem MUP-a. lan 17. Zakona o unutranjim poslovima, koji je stupio na snagu 1. avgusta 1991, predvia da, za vreme vanrednog stanja, MUP sprovodi mere obezbeenja utvrene naredbama i drugim aktima predsednika.72 U lanu 6, stav 5, Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. navedeno je da predsednik moe da naredi upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.73 lan 17. Zakona o unutranjim poslovima, 1991. U sluaju proglaenja vanrednog stanja na delu teritorije Republike, Ministarstvo unutranjih poslova preduzee i mere zatite bezbednosti republike i njenih graana, utvrene naredbama i drugim aktima Predsednika Republike donetim radi otklanjanja vanrednog stanja, u skladu sa zakonom. Mere iz stava 1. ovog lana ministar preduzima u skladu sa zakonom i pod uslovima i na nain utvren aktima Predsednika Republike. Ministar odbrane Republike Srbije
69 Dokazni engleski prevod ET 1991, lan 5. 70 Dokazni engleski prevod ET 1991, lan 6.
71 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 4. 72 Dokazni predmet br. 484, ERN broj teksta na b/h/s-u 0046-1930-0046-1970, Zakon o unutranjim poslovima Republike Srbije, 17. juli 1991, lan 17. 73 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 5.
784
785
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (1) lanovi 7. i 8. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. utvruju nadlenosti Vlade u vezi s odbranom. Te dunosti uglavnom se odnose na aktivnosti u vezi sa pripremama za odbranu. lan 7. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Vlada u oblasti odbrane: predlae predsedniku Republike donoenje plana odbrane Republike Srbije i drugih akata kojima se utvruju mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; sprovodi akte i mere u oblasti priprema za odbranu koje naredi predsednik Republike; donosi akte o organizaciji i sistematizaciji poslova ministarstva i posebnih organizacija za vreme ratnog stanja; osniva sudove asti za rezervne vojne stareine, odreuje podruje i sedite tih sudova, organe za pokretanje postupka, utvruje organizaciju, sastav i rad sudova asti i imenuje i razreava predsednika, zamenika, sudije, tuioce i njihove zamenike u tim sudovima; vri druge poslove utvrene zakonom.74 lan 8. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Ministarstva, u okviru svog delokruga, u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, sprovode zakone, ratne propise i zadatke utvrene planom odbrane Republike i odgovorna su za funkcionisanje oblasti u kojima su obrazovana.75 (2) U lanu 9. navedene su dunosti Ministarstva odbrane. Te dunosti se uglavnom odnose na civilnu zatitu i pomo u mobilizaciji. Ministarstvo odbrane Srbije nije imalo komandnu odgovornost nad TO-om Republike Srbije niti JNA. Dunosti navedene u lanu 9. ne ukljuuju posebne odredbe za podrku dobrovoljakim/paravojnim formacijama ni drugim naoruanim grupama koje nisu u sastavu oruanih snaga SFRJ. lan 9. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Ministarstvo odbrane:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1) sprovodi mobilizaciju dravnih organa, jedinica i tabova civilne zatite koje obrazuje Republika, slube osmatranja i obavetavanja i jedinica veze rukovoenja i stara se o izvravanju mobilizacije u preduzeima, drugim organima i organizacijama, u skladu sa propisom Vlade o kriterijumima za rasporeivanje i mobilizaciju graana i materijalnih sredstava za potrebe odbrane; 2) vri inspekciju odbrambenih priprema i druge poslove upravnog nadzora u sprovoenju odredbi ovog zakona; 3) vri procenu vojnih, ekonomskih i drugih uslova u sluaju agresije i procenu ugroenosti i mogunosti za zatitu i spasavanje i potrebne elemente iz ovih procena dostavlja ministarstvima, optinama i preduzeima i drugim organizacijama od posebnog znaaja za odbranu Republike, a elemente iz procene ugroenosti i mogunosti za zatitu i spasavanje dostavlja preduzeima, organizacijama i slubama koje se bave zatitom i spasavanjem; 4) vri odreene poslove vojne obaveze i vojne mobilizacije; 5) donosi blie propise o nainu voenja evidencija u oblasti odbrane; 6) vri druge poslove utvrene zakonom. Ministarstvo odbrane obavlja poslove iz svog delokruga i u organizacionim jedinicama obrazovanim van sedita Ministarstva.76 Ministar unutranjih poslova Republike Srbije U lanu 10. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. navedene su dunosti ministra unutranjih poslova u oblasti odbrane. Ministar unutranjih poslova Republike Srbije nema komandnu odgovornost nad TO-om Republike Srbije niti JNA. Ministarstvo unutranjih poslova: 1) organizuje i sprovodi pripreme za odbranu i za rad u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, 2) utvruje organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu,
74 Dokazni engleski prevod ET 1991, lan 7. 75 Dokazni engleski prevod ET 1991, lan 8.
786
787
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 3) organizuje mere bezbednosti i obavlja poslove zatite objekata znaajnih za odbranu Republike, 4) vri poslove centara za obavetavanje u skladu sa propisom koji sporazumno donose ovo Ministarstvo i Ministarstvo odbrane, 5) organizuje, priprema i planira upotrebu milicije u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja.77
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bezbednost i logistiku), koji su neposredno odgovorni komandantu brigade. Naelnici tih organa su pomonici komandanta. Organ bezbednosti je odgovoran za kontraobavetajne aktivnosti i pruanje strunih saveta komandantu brigade za korienje jedinice/jedinica vojne policije u brigadi. e. tab brigade je duan da u svakom trenutku tokom operacija komandantu prui detaljne informacije o situaciji i aktivnostima njegovih jedinica. U skladu sa propisima JNA, komandant u svakom asu mora da zna stanje u svojim potinjenim jedinicama, dva nivoa nie. f. Akta komandovanja (zapovesti, nareenja, instrukcije i direktive) sadre zadatke upuene podreenima. Dokumenta za izvetavanje i obavetavanje koriste se za informisanje nadreenih i podreenih. Ratna knjiga/dnevnik vodi se svaki dan celo trajanje rata i sadri hronoloki pregled svih znaajnih dogaaja, kratkog sadraja svih nareenja komandanta, najvanijih zapovesti, informacija iz izvetaja podreenih, primljenih i poslatih obavetenja i drugih vanih aktivnosti i dogaaja u bataljonu /kao u originalu/. Zakonski okvir JNA (1) lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. navodi da rukovoenje i komandovanje JNA ostvaruju stareine jedinica i ustanova JNA u skladu sa saveznim zakonom. Osim toga, navodi se da naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ zamenjuje saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju odsutnosti . lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama ostvaruje savezni sekretar za narodnu odbranu u skladu sa ovlaenjima koje na njega, na osnovu Ustava SFRJ, prenese Predsednitvo SFRJ i u skladu sa saveznim zakonom. Saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti u poslovima iz stava 1. ovog lana zamenjuje naelnik Generaltaba.
ETVRTI deo: Komanda i kontrola u oruanim snagama SFRJ

Kratki pregled a. U ovom delu ispituju se teoretski i praktini aspekti komande i kontrole u oruanim snagama SFRJ. To ukljuuje pregled relevantnog zakonodavstva SFRJ i doktrine JNA, propise, principe i funkciju rukovoenja i komandovanja, kao i ulogu komandanta i taba brigade, komandnih struktura (tabove komande i komandna mesta), borbene dokumente (ukljuujui izvetaje) i komandovanje na nivou jedinice u ratu i miru. b. Jedinstvo komandovanja i jednostareinstvo nad i u sklopu sastavnih elemenata Oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) i obaveza sprovoenja odluka smatraju se osnovnim principima za uspeno izvoenje vojnih dejstava. Krajem osamdesetih godina preduzete su odreene u cilju vre savezne kontrole nad republikim organima teritorijalne odbrane. c. Komanda brigade je organizacijski organ za rukovoenje i komandovanje brigadom. Komandant brigade ima iskljuivo pravo da komanduje svim jedinicama brigada i pridodatim jedinicama. Snosi punu odgovornost za funkcionisanje komande brigade i potinjenih komandi. Komandant donosi odluke, dodeljuje zadatke jedinicama, prati njihovo izvrenje i zahteva njihovo striktno sprovoenje bez obzira na eventualne potekoe. d. Komandantu pomoe tab komande, kojim rukovodi naelnik taba (N). Nadalje, postoji niz organa (za politiki rad,
788
789
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Rukovoenje i komandovanje u Jugoslovenskoj narodnoj armiji ostvaruju stareine jedinica i ustanova Jugoslovenske narodne armije, u skladu sa saveznim zakonom.78 (2) lan 113. Zakona o ONO iz 1982. dodaje da stareine jedinica i ustanova JNA i teritorijalne odbrane, u okviru svojih ovlaenja, odgovaraju pretpostavljenim vojnim stareinama za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i svoju komandu i kontrolu u skladu sa sistemom rukovoenja i komandovanja koji je utvrdilo Predsednitvo SFRJ. lan 113. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Komandanti teritorijalne odbrane i stareine jedinica i ustanova Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane odgovaraju pretpostavljenim vojnim stareinama za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i rukovoenje i komandovanje, u skladu sa sistemom rukovoenja i komandovanja u oruanim snagama (lan 106. stav 1. taka 3 i lan 112) i u okviru svojih ovlaenja.79 Teritorijalna odbrana (TO) (1) O rukovoenju i komandovanju TO-om govori se u lanovima 95. i 115. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine. U lanu 115. navodi se da su komandanti republikih i pokrajinskih TO-a odgovorni Predsednitvu SFRJ. lan 95. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Organizovanje, pripremanje i rukovoenje teritorijalnom odbranom u republikama i autonomnim pokrajinama vre nadleni organi u republikama i autonomnim pokrajinama, u skladu sa pravima i dunostima utvrenim ustavom i zakonom.80
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija lan 115. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Komandanti teritorijalne odbrane republika i komandanti teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina odgovaraju u smislu lana 113. ovog zakona Predsednitvu SFRJ. Meusobni odnosi u rukovoenju teritorijalnom odbranom komandanta teritorijalne odbrane Socijalistike Republike Srbije i komandanata teritorijalne odbrane socijalistikih autonomnih pokrajina ureuju se i u skladu sa lanom 4. Ustava SFRJ.81 (2) U lanu 116. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. objanjava se koordinacija i sadejstvo JNA i TO-a. lan 116. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije i jedinice i ustanove teritorijalne odbrane, koje uestvuju u izvravanju zajednikog borbenog zadatka, potinjavaju se stareini koji rukovodi izvravanjem tog zadatka. Na privremeno zaposednutoj teritoriji, kad to borbena situacija zahteva, komandanti teritorijalne odbrane rukovode i komanduju i jedinicama i ustanovama Jugoslovenske narodne armije, ako planom ili posebnom naredbom nije drukije odreeno. tabovi teritorijalne odbrane usklauju planove i borbena dejstva teritorijalne odbrane na svom podruju sa planovima i borbenim dejstvima Jugoslovenske narodne armije, kao i sa planovima i dejstvima teritorijalne odbrane susedne drutveno-politike zajednice.82 (3) S obzirom na sadraj drugog stava ovog lana, podrazumeva se da je u veini situacija pri izvoenju vojnih dejstava TO inae potinjen JNA. Strategija oruane borbe iz 1983. govori vie o tome na koji nain je ureeno rukovoenje i komandovanje za vreme dejstava, istiui vanost neprekidne i tesne saradnje izmeu dve komponente Oruanih snaga SFRJ.83
78 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 110. 79 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 113. 80 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 95.
81 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 115. 82 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan.116. 83 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV.
790
791
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Naelno, na frontu komanduje komandant jedinice Jugoslovenske narodne armije, a na privremeno zaposednutoj teritoriji komandant taba ili jedinice Teritorijalne odbrane, ako planom ili posebnom naredbom nije drugaije odreeno. ... Jedinice Teritorijalne odbrane bie, najee, prepotinjavane komandama jedinica Jugoslovenske narodne armije u odbrani gradova, u protivdesantnoj borbi veih razmera, u dejstvima na frontu i u drugim situacijama kada je to neophodno. Jedinice Jugoslovenske narodne armije bie prepotinjene tabovima Teritorijalne odbrane, najee, na privremeno zaposednutoj teritoriji, na pomonim pravcima i u drugim situacijama, kada je Teritorijalna odbrana nosilac borbenih dejstava.84 (4) to se organizacije komande tie, na poetku su tabovi Teritorijalne odbrane bili pod dvojnom subordinacijom/rukovoenjem: s jedne strane, vlasti republika i (autonomnih) pokrajina imale su kontrolu nad opremanjem i obukom, a s druge strane, u smislu korienja odgovorna za borbeno korienje formacija i jedinica Teritorijalne odbrane u borbi bili su potinjeni Vrhovnoj komandi.85 Tokom godina, a naroito posle Titove smrti (4. maja 1980), projugoslovenski orijentisane stareine u JNA sve vie su postajale nepoverljive prema TO-u. Plaili su se da republike od svojih jedinica TO-a stvaraju nezavisnu vojsku sposobnu da se suprotstavi JNA.86 Prema reima saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala armije Veljka Kadijevia, Ustav iz 1974. je dao republikama i pokrajinama pravo nadzora nad TO-om i potinio tab TO-a po dva osnova: potinjen je komandama Oruanih snaga, i odgovoran rukovodstvima republika, pokrajina i optina. Kadijevi je smatrao da je to "izvanredna podloga za paralisanje komandovanja, pa i vie od toga".87 Na taj nain je zapoet
84 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV. 85 Dokazni predmet br. 485, ERN teksta na b/h/s-u 0089-0660-0089-0739, engleski prevod 0090-1092-0090-1158, Izvetaj vojnog eksperta prof. dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 86 Dokazni predmet br. 485, ERN teksta na b/h/s-u 0089-0660-0089-0739, engleski prevod 0090-1092-0090-1158, Izvetaj vojnog eksperta prof. dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. Vidi takode dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; engleski prevod 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi Moje vienje raspada, Beograd, 1993, na str. ERN 0036-2674. 87 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; engleski prevod 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi Moje vienje raspada, Beograd, 1993, na str. ERN 0036-2674.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija proces iji cilj je bio centralizovanje kontrole nad TO-om. Izgleda da je prvi korak u tom procesu uinjen 1980. stvaranjem Saveta Teritorijalne odbrane u sklopu SSNO-a, pod kontrolom saveznog sekretara za narodnu odbranu.88 U Savetu su bili predstavnici Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i komandanti republikih i pokrajinskih TO-a. Savet je za SSNO pripremao predloge o organizaciji, obuci i potrebama jedinica TO-a. (5) Plan reorganizacije pod nazivom "JEDINSTVO", usvojen 1986, uveo je nova vojno-operativnu i vojno-geografsku podelu teritorije SFRJ89, a tabovi i jedinice TO-a u republikama i pokrajinama stavljeni su pod komandu stratekih komandi Oruanih snaga (= vojnih oblasti)90.91 Planom "JEDINSTVO" "naelnik Generaltaba JNA" postao je "naelnik Generaltaba oruanih snaga"92 koje su ukljuivale ne samo JNA, ve i republike snage TO-a. (6) Namera poinjavanja TO-a strateko-operativnim komandama oruanih snaga (tj. vojnim oblastima), prema tvorcima plana "JEDINSTVO" bila je da se formalno i u praksi stvori jedinstveni sistem rukovoenja i komandovanja oruanim snagama.93 General armije Veljko Kadijevi napisao je u svojim objavljenim memoarima da e nova teritorijalna organizacija JNA smanjiti kontrolu republika nad TO-om i JNA.94 Na osnovu plana "JEDINSTVO", TO je do kraja osamdesetih stavljen pod neposrednu kontrolu SSNO-a i JNA. (7) S istom namerom preduzete su mere za poveanje kontrole JNA nad orujem i municijom TO-a. Dana 14. maja 1990. general-pukovnik
88 Dokazni predmet br. 474, ERN engleskog teksta 0063-4242-0063-4295, Bradford Studies on Yugoslavia nr. 13, The Yugoslav People's Army: The Political Dimension, Marko Milivojevi, 1988. 89 Vidi PETI deo. 90 VO (Vojna oblast) 91 Dokazni predmet br. br. 485, ERN teksta na b/h/s-u 0089-0660-0089-0739, engleski prevod 0090-1092-0090-1158, Izvetaj vojnog eksperta prof. dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 92 Dokazni predmet br. 487, ERN teksta na b/h/s-u K001-5880-K001-5880. Naredba o preimenovanju "Generaltaba Jugoslovenske narodne armije" u "Generaltab oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije", Slubeni vojni list SFRJ, 13. oktobar 1987. 93 Dokazni predmet br. 485, ERN teksta na b/h/s-u 0089-0660-0089-0739, engleski prevod 0090-1092-0090-1158, Izvetaj vojnog eksperta prof. dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 94 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; engleski prevod 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi Moje vienje raspada, Beograd, 1993, na str. 0036-2676.
792
793
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Blagoje Adi, naelnik Generaltaba oruanih snaga JNA95, izdao je komandantima 1, 3. i 5. vojne oblasti, Vojnopomorske oblasti, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane strogo poverljivo nareenje br. 19-01 o "uvanju naoruanja i municije TO-a". Ovim nareenjem JNA je preuzela uvanje naoruanja i municije Teritorijalne odbrane u svojim skladitima.96 uvanje naoruanja i municije Teritorijalne odbrane (TO) nareenje Radi sigurnog smetaja i uvanja naoruanja i municije teritorijalne odbrane, a u skladu sa postavljenim zadacima saveznog sekretara za narodnu odbranu, na sednici Vojnog saveta 27. 04. 1990. godine, NAREDJUJEM 1) Komande vojnih oblasti i RV i PVO sa tabovima TO SR i SAP, organizovae preuzimanje, smetaj i uvanje kompletnog naoruanja i municije od TO u skladitima i magacinima JNA. Komandanti TO u okviru organizacijsko-formacijske dogradnje, a u skladu sa operativnim zahtevima, razmotrie eventualnu mogunost ukidanja pojedinih manjih jedinica TO ije se oruje i municija ne mogu uvati u skladitima i magacinima JNA.97 Veljko Kadijevi je odluku da se TO razorua i stavi pod kontrolu JNA okarakterisao kao "jednu od najznaajnijih mera paralisanja pogubnog ustavnog koncepta o oruanim snagama".98 Borisav Jovi, koji je u to vreme bio predstavnik Srbije u Predsednitvu SFRJ i njegov predsednik, dao je u svom objavljenom dnevniku sledei komentar:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija "Preduzimamo mere da se u Sloveniji i Hrvatskoj oduzme oruje iz civilnih magacina TO i da se prenese u vojne magacine. Neemo dozvoliti da oruje Teritorijalne odbrane zloupotrebe u eventualnim sukobima ili za nasilno otcepljenje. Praktino smo iz razoruali. Formalno, ovo je uradio naelnik Generaltaba, ali faktiki po naem nalogu. Slovenci i Hrvati su otro reagovali, ali nemaju kud."99 Prema izvetajima TO-a Republike Hrvatske, preduzete su mere da se naredba br. 19-01 sprovede.100 (8) U maju 1990. nadlenim odeljenjima u sklopu SSNO-a, Generaltabu Oruanih snaga SFRJ i tabovima JNA i TO-a upuena je na privremeno korienje i ocenu u periodu od 1990. do 1992. radna verzija dokumenta pod nazivom Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga. Konana verzija je trebalo da bude objavljena 1992.101 Nema dokaza o tome da je taj dokument postao deo slubene doktrine iako se primenjuju principi rukovoenja i komandovanja koji su u njemu sadrani. U njemu se pravi razlika izmeu mirnodopskog vremena i rata i kae se da "RTO u miru rukovode i komanduju svim snagama TO u republici, a u ratu prepotinjavaju se komandama str. grupacija."... "Komandanti TO u optinama i njima ravni, potinjeni su pretpostavljenom komandantu TO, odnosno komandantu jedinice JNA u zoni odgovornosti ".102 Osim toga, u dokumentu se kae da postoji zamenik naelnika taba Oruanih snaga SFRJ za TO, koji je "struni i tabni organ G za planiranje, razvoj, izgradnju, kontrolu i koordinaciju na strategijskom nivou RiK-a u TO".
To se odnosi na JNA i TO. Dokazni predmet be. 488, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7103-0207-7103, engleski prevod 0302-9202-9202-0302-9203, uvanje naoruanja i municije nareenje, general pukovnik Blagoje Adi, naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ, 14. maj 1990. 97 Dokazni predmet br. 488, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7103-0207-7103, engleski prevod 0302-9202-9202-0302-9203, uvanje naoruanja i municije nareenje, general pukovnik Blagoje Adi, naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ, 14. maj 1990. 98 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; engleski prevod 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi "Moje vienje raspada", Beograd, 1993, na str. 0036-2677.
95 96
99 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172, engleski prevod 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15 .5. 1989 8 .7. 1992, Beograd, Politika, 1995, str. 1-492, beleka od 17. maja 1990. 100 Dokazni predmet br. 490; ERN teksta na b/h/s-u 0201-1572-0201-1576, engleski prevod 0201-1570-0201-1571, Izvetaj o preseljenju naoruanja i municije u skladita JNA, br. 365/3, 21. maj 1990. Dokazni predmet br. 491, ERN teksta na b/h/s-u 0201-15460201-1555, engleski prevod 0201-1544-0201-1545 Izvetaj o preseljenju naoruanja i municije, br. 23-10-16, 31. maj 1990. 101 Dokazni predmet br. 400; ERN teksta na b/h/s-u 0049-9166-0049-9183; engleski prevod ET 0049-9166-0049-9183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990, str. 2. 102 Dokazni predmet br. 400; ERN teksta na b/h/s-u 0049-9166-0049-9183; engleski prevod ET 0049-9166-0049-9183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990.
794
795
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Definicija rukovoenja i komandovanja u Oruanim snagama SFRJ a. Pravilom JNA Pravilo - korpus kopnene vojske, privremeno iz 1990. definie se princip rukovoenja i komandovanja. Rukovoenje i komandovanje je svesna i organizovana delatnost komandanta korpusa i organa komande na angaovanju i objedinjavanju dejstava i aktivnosti svih jedinica, komandi, tabova i drugih subjekata optenarodne odbrane i drutvene samozatite u zoni operacije, kao i sredstava u oruanoj borbi radi ostvarivanja postavljenih ciljeva na optimalan nain. Rukovoenje i komandovanje se ostvaruje kroz planiranje, koordinaciju, organizovanje, komandovanje i kontrolu, pripremu i izvoenje operacija i drugih borbenih dejstava; zasniva se na jedinstvenim, neprekidnim, sigurnim, elastinim, efikasnim, operativnim i tajnim informacionim tokovima izmeu komandi, jedinica i ustanova. Komandant korpusa komanduje snagama Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane koje su mu podinjene u zoni operacije.103 b. Iako se definicija sadrana u dokumentu "Pravilo - korpus kopnene vojske, privremeno" iz 1990. godine odnosi samo na komandanta korpusa, pregled pravila i prirunika Oruanih snaga SFRJ i JNA pokazuje da je ta opta definicija primenjiva na sve nivoe jedinica u oruanim snagama. Take 107. i 108. dokumenta pod nazivom "Pravilo brigada (peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka)" iz 1984. koje se odnose na jedinice na nivou brigada, pa tako i Gardijsku motorizovanu brigadu 1991. godine sadre slinu definiciju:104 Komandovanje brigadom predstavlja deo jedinstvenog sistema rukovoenja i komandovanja u oruanim snagama, a zasniva se na usvojenim naelima komandovanja. Komandovanje podrazumeva najbolji nain korienja sposobnosti ljudi i mogunosti tehnikih sredstava kako bi brigada pri izvravanju odreenog zadatka postigla to bolje zadatke. Da bi se to ostvarilo, komandovanje treba da bude jedinstveno, neprekidno, sigurno, elastino, efikasno i operativno.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija iz dokumenta Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. navodi uslove neophodne da bi funkcionisao sistem rukovoenja i komandovanja. Ti uslovi su: jedinstvo, neprekidnost, sigurnost, elastinost, efikasnost i operativnost rukovoenja i komandovanja.105 Jedinstvo znai da sve jedinice brigade (ukljuujui i TO) saradnjom, zajednikim naporima i sadejstvom dejstvuju u nameri da postignu zajedniki cilj. Neprekidnost podrazumeva stalno funkcionisanje sistema rukovoenja i komandovanja. Sigurnost sistema rukovoenja i komandovanja postie se obezbeenjem sistema kako bi se spreilo neprijateljsko ometanje ili prislukivanje. Elastinost se odnosi na sposobnost brzog prilagoavanja promenama operativne situacije. Efikasnost i operativnost znai da je komanda brigade sposobna da pravovremeno i pravilno donosi odluke, brzo ih prenosi na potinjene i utie na realizaciju odluka.106 Jedinstvo komandovanja ogleda se u usmeravanju ka jedinstvenom cilju svih jedinica brigade i ostalih subjekata u njenoj zoni borbenih dejstava. Postie se zajednikim naporima komande brigade i komandi potinjenih i sadejstvujuih jedinica i tabova TO... Za ostvarivanje jedinstva komandovanja, potrebno je organizovati jedinstven sistem veza i kriptozatite za sve snage u zoni dejstva brigade... Neprekidnost komandovanja u brigadi podrazumeva stalno funkcionisanje njenih subjekata komandovanja i njihov neprekidan uticaj na izvoenje borbenih dejstava. Neprekidnost komandovanja brigadom i drugim snagama u zoni borbenih dejstava obezbeuje se: organizacijskoformacijskom strukturom komande brigade; obezbeenjem komande brigade i potinjenih komandi odgovarajuim tehnikim sredstvima; dobrom uvebanou komandi i jedinica za izvoenje borbenih dejstava u razliitim uslovima borbene situacije; sigurnim sredstvima veze povezivanjem komande brigade sa pretpostavljenim, potinjenim, sadejstvujuim i susednim komandama, tabovima TO... Prekid veza sa pretpostavljenim ne sme biti razlog za prekid dejstava i pasivnost brigade.
c. Definicija
Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 63. 104 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 107.
103
105 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 108-112. 106 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 108-112.
796
797
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Sigurnost komandovanja podrazumeva otpornost komande i sistema veza na fizika, elektronska i druga dejstva neprijatelja. Postie se preduzimanjem mera fizikog obezbeenja, mera tehnike zatite, taktikim merama i postupcima i merama bezbednosti i samozatite. Elastinost komandovanja brigadom podrazumeva sposobnost njene komande i komandi potinjenih jedinica da se brzo prilagoavaju promenama situacije. Bitan preduslov elastinosti je visok stepen osposobljenosti stareina da u razliitim uslovima samostalno, samoinicijativno i brzo cene situaciju i reavaju sloene borbene zadatke... Efikasnost i operativnost komandovanja podrazumeva sposobnost komande brigade da pravovremeno i pravilno donosi odluke, brzo ih prenosi na potinjene i da preko njih efikasno utie na realizaciju odluka... Pravovremeno doneta odluka, makar i bez svih elemenata, bolja je i efikasnija od one koja se donese sa zakanjenjem. Inicijativa i smelo preuzimanje odgovornosti, posebno u sloenim situacijama, takoe je jedan od neophodnih uslova za efikasno komandovanje.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandovanja (vidi dalje u tekstu).110 U tih pet funkcija rukovoenja iscrpno su i konkretno opisana ovlaenja, dunosti i odgovornosti komandanta na svim nivoima jedinica i komandi. Prema tim definicijama, "pretpostavljeni stareina" ima pravo na komandovanje. Planiranje Planiranje je skup poslova organa rukovoenja i komandovanja kojima se iznalazi najbolje reenje, nain i program za izvrenje postavljenog zadatka. Planiranje se obavlja neprekidno, od prijema do izvrenja zadatka. Planira se na svim nivoima od najnieg (npr. odeljenja) do najvieg organa rukovoenja i komandovanja (SSNO). Organizovanje Sutina organizovanja kao funkcije rukovoenja i komandovanja je u tome da se organizacijski obezbedi izvrenje donete odluke. To je proces formiranja celog sistema za izvrenje zadatka. Ostvaruje se postavljanjem zadataka, pridavanjem, prepotinjavanjem i obrazovanjem grupa i posebnih sastava, njihovim postavljanjem na odreena mesta (stvaranjem borbenog poretka), rasporedom organa za rukovoenje i komandovanje na komandna mesta i osmatranice, organizovanjem sadejstva, organizacijom veza (komandovanja i sadejstva), obezbeenjem borbenih dejstava, borbenim obezbeenjem i drugo. Dakle, organizovanjem se stvara konkretna organizacija za izvrenje zadataka (borbeni poredak, marevski poredak i dr.). Komandovanje Proces odluivanja (donoenja odluka) i dodeljivanje zadataka potinjenim (pojedincima, komandama, organima i jedinicama) naziva se komandovanje. Znai, komandovanjem se ostvaruje rukovoenje na svim nivoima od najvieg (strategijskog) do najnieg (taktikog) do zadnjeg izvrioca (pojedinca).
d. Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. godine definie "proces komandovanja" kao "neprekidan, jedinstven i uzajamno povezan proces", koji obuhvata "neprekidno sticanje podataka, praenje situacije, donoenje odluka i izdavanje zapovesti i nareenja".107 Komandant koristi "akte komandovanja" (nareenja i zapovesti) da saopti svoje odluke i aktivira proces izvrenja zadataka.108
Funkcije (komponente) rukovoenja i komandovanja "Proces komandovanja" se ostvaruje "planiranjem, organizovanjem, nareivanjem, koordinacijom i kontrolom".109 Udbenik JNA o rukovoenju i komandovanju iz 1983. definie pet funkcija rukovoenja i
107 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 113. 108 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984. 109 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 113.
110 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, glava 1, podnaslov 6, str. 35-52.
798
799
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Taj proces dodele zadataka naredbodavnim aktima za izvrenje zadataka je, u stvari, komandovanje. Iz ovoga moemo zakljuiti da komanduju samo pojedinci (pretpostavljeni, tj. samo oni koji imaju pravo da donose odluke), a ne drugi organi i komande. Prema tome, komandovanje, izdavanjem komandi ostvaruje se neposredno i odmah. Pravo na komandovanje imaju samo pretpostavljene stareine. Komandovanje je procesna funkcija rukovoenja. To je specifian deo rukovoenja u OS zato to se primenjuje na odreenim principima karakteristinim samo za vojnu organizaciju, a to su jednostareinstvo i subordinacija. Nareenja se izdaju usmeno, pismeno i preko sredstava veze, a komande samo usmeno ili znakom (signalom). Sva nareenja, bez obzira kako su izdata, kojima se jedinica angauje na izvrenju nekog zadatka spadaju u oblast komandovanja, a to su: zapovesti, nareenja, direktive i instrukcije. Koordinacija Koordinacija je funkcija rukovoenja i komandovanja kojom se usklauju aktivnosti uesnika u izvrenju zajednikog zadatka. Usklaivanjem dejstava svih uesnika u izvrenju borbenog zadatka ostvaruje se vea efikasnost, nanose se vei gubici neprijatelju, dobija se u vremenu a manji su gubici sopstvenih snaga i utroak materijalnotehnikih sredstava. Oblik koordinacije koji se primenjuje u borbenim dejstvima nazivamo sadejstvo. Usmerenost sadejstva izraava se u objedinjavanju napora snaga i sredstava za ostvarenje jedinstvenog cilja. Ovo se moe ostvariti samo strogom centralizacijom u njegovoj realizaciji. Sadejstvo mora biti precizno organizovano to se sastoji u raspodeli zadataka izmeu snaga i sredstava koje sadejstvuju, tanom izvrenju zadatka po vremenu, preciziranim zonama, pravcima i objektima dejstva svim uesnicima. Sadejstvo se organizuje u toku priprema za izvoenje borbenih dejstava, u toku izvoenja borbenih dejstava a stalno se kontrolie, proverava i dograuje. Sadejstvom se usklauju dejstva izmeu jedinica u odreenoj zoni bor-benih dejstava ili pri dejstvu na objekat, odnosno izmeu elemenata borbenog poretka i ovih sa jedinicama Teritorijalne odbrane i onih na privremeno zaposednutoj teritoriji i u vlastitoj pozadini. Osnova za
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija organizaciju sadejstva je odluka komandanta. Komandant je organizator ostvarenja koordinaciju izmeu svih uesnika za izvrenje zajednikog borbenog zadatka, a rad komande korpusa koordinira naelnik taba. Koordinacijom treba tano utvrditi ko, kada, gde i kako izvrava dobijeni zadatak. 111 To znai da dve ili vie jedinica koje treba da koordiniraju svoja dejstva ne moraju da budu u komandnom odnosu. Meutim, postoji nareenje o koordinaciji, koju je izdala via komanda. Pravilo korpus kopnene vojske iz 1990. naglaava potrebu za tenjom koordinacijom izmeu JNA i TO i svih ostalih uesnika operacija. Usklaivanje aktivnosti svih uesnika u izvravanju borbenog zadatka postie se koordinacijom, sadejstvom i saradnjom ime se obezbeuje plansko izvravanje postavljenih zadataka, integracija snaga i sredstava, i vei uinak. Koordinacijom se usklauju dejstva izmeu jedinica Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane, dejstva jedinica na frontu, u vlastitoj pozadini i na privremeno zaposednutoj teritoriji, podrka i angaovanje potencijala drutveno politikih zajednica u izvrenju zadatka. Odluka komandanta je osnova, a razraeni planovi su instrumenti za ostvarenje koordinacije. Komandant je organizator ostvarenja koordinacije izmeu svih uesnika za izvrenje zajednikog borbenog zadatka, a rad komande korpusa koordinira naelnik taba. Koordinacijom treba tano utvrditi ko, kada, gde i kako izvrava dobijeni zadatak.112 Sadejstvo se organizuje radi potpunog objedinjavanja borbenih dejstava u toku operacije izmeu elemenata operativnog rasporeda i drugih snaga i sredstava po zadatku, mestu i vremenu.113 Kontrola (inspekcija) Kontrola je funkcija rukovoenja i komandovanja kojom se stee uvid u stanje i stepen izvrenja postavljenih zadataka. Organizuje se i
111 Dokazni predmet br. 188; ERN teksta na b/h/s-u engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga kopnene vojske (privremeno) 1990, par. 111 /kao u originalu/. 112 Dokazni predmet br. 188; ERN teksta na b/h/s-u engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga kopnene vojske (privremeno) 1990, par. 111. 113 Dokazni predmet br. 188; ERN teksta na b/h/s-u engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga kopnene vojske (privremeno) 1990, par. 112.
0039-5376-0039-5376, SFRJ, Pravilo korpus 0039-5376-0039-5376, SFRJ, Pravilo korpus 0039-5376-0039-5376, SFRJ, Pravilo korpus
800
801
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sprovodi nepre-kidno u toku svih ostalih funkcija. Funkcijom kontrole ustanovljava se razlika izmeu planiranih (oekivanih) i postignutih rezultata u odreenom vremenu. Naela rukovoenja i komandovanja a. U lanu 112. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. navedena su sledea tri naela rukovoenja i komandovanja: jedinstvo komandovanja jednostareinstvo obaveza izvravanja odluka. lan 112. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Komandovanje u oruanim snagama zasniva se na naelima jedinstva komandovanja u pogledu upotrebe snaga i sredstava, jednostareinstva i obaveze izvravanja odluka, zapovesti i nareenja pretpostavljenog stareine.114 b. Ta tri naela detaljnije su opisana u udbeniku JNA iz 1983. Rukovoenje i komandovanje u kome je navedeno sedam naela.115 (1) Jednostareinstvo Ovim naelom je obezbeeno da se u rukovoenju i komandovanju pojavljuje samo jedan pretpostavljeni koji komanduje i kome se odgovara za izvrenje zadatka. Naelo jednostareinstva u rukovoenju i komandovanju sastoji se u neprikosnovenom pravu komandanta da rukovodi i komanduje potinjenom komandom i jedinicom na osnovu ovlaenja koja proizlaze iz nadlenosti propisane za odreeni nivo rukovoenja i komandovanja. (2) Subordinacija Subordinacija je drutveni odnos izraen obavezom tanog i urednog izvravanja zadataka.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Osnovno obeleje subordinacije je da pojedinci i komande moraju bezuslovno, tano i na vreme izvravati nareenje pretpostavljenog, odnosno pretpostavljene komande. Subordinacijom u vojnoj organizaciji uspostavljen je komandni odnos od Predsednitva SFRJ do odeljenja. (3) Jedinstvo Naelo jedinstva rukovoenja i komandovanja zasniva se na doktrinar-nom stavu da je odbrana zemlje jedinstvena i nedeljiva. Osnovu primene naela jedinstva rukovoenja i komandovanja oruanim snagama ine: ideoloko jedinstvo; jedinstvo vojne organizacije i sistema odnosa i veza; jedinstveno funkcionisanje, meusobna povezanost oruanih snaga i odbrambenih struktura drutva; jedinstvena koncepcija, doktrina i strategija oruane borbe. (4) Neprekidnost Pod neprekidnocu se podrazumeva stabilnost sistema rukovoenja i komandovanja, odnosno njegova vitalnost, a ako doe do nekih poremeaja, da je u stanju da se brzo ponovo organizuje. (5) Elastinost Ako je odluka za dejstvo doneta na osnovu poznatih elemenata i na vreme, to nije garancija da e se sve odvijati kako je predvieno u odluci. Odstupanja od plana i nagle (ak iznenadne) promene situacije u borbenim dejstvima redovna su pojava. (6) Operativnost Operativnost u radu komandi treba da omogui da se odluka donese pravovremeno, da se neprijatelj preduhitri u nanoenju udara i da se efikasno iskoriste borbene mogunosti svojih jedinica. Operativnost komandi zasniva se na visokoj strunosti organa komande, uvebanosti komande, dobroj organizaciji rada u komandi, poznavanju i praenju situacije, pravovremenom donoenju odluke i njenom prenoenju na potinjene, uticajem na izvrenje odluke i pravovremenim reagovanjem na novonastale promene. (7) Tajnost Sve odluke, mere i namere koje se preduzimaju u sistemu rukovoenja i komandovanja ako ih neprijatelj na bilo koji nain otkrije,
114 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 112. 115 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje", 1983, glava I, podnaslov 5, str. 27-35.
802
803
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pre njihove realizacije, osuene su na neuspeh a to povlai za sobom nesagledive posledice. Naela rukovoenja i komandovanja opisana u ovim izdanjima JNA mogu se smatrati univerzalnim. Ona vrede za sve oruane snage, bilo da se radi o NATO-u, JNA ili (bivem) Varavskom paktu, u svakom periodu i u svakoj vojnoj operaciji. Meutim, iznimno je vano, naroito tokom vojnih dejstava, stalno se pridravati i primenjivati naela rukovoenja i komandovanja u cilju neometanog i uspenog izvoenja operacija.116 inioci rukovoenja i komandovanja U udbeniku iz 1983. Rukovoenje i komandovanje navedeno je osam os-novnih inilaca koji se smatraju neophodnim za uspeno rukovoenje i koman-dovanje"117. Ti inioci kao i njihove definicije su navedeni u daljem tekstu. a. Ciljevi Funkcionisanje ili stvaranje nekog sistema deo je ostvarenja nekog cilja. Znai, cilj je odreena vrednost koju treba sauvati ili stei. Ciljeve odreuju drutveni subjekti ili organi. Cilj mora biti jasno odreen i realno postavljen da bi se mogao ostvariti. b. Autoritet Autoritet ima veliki znaaj kao inilac rukovoenja i komandovanja. To je i razumljivo, i nije potrebno mnogo dokazivati da e stareina koji ima vei autoritet imati vie uspeha u rukovoenju i komandovanju, za razliku od stareine koji nema dovoljno autoriteta. Autoritet se definie kao ugled i njegova vrednost koju ocenjuje sredina (kolektiv, zajednica i sl.) o stareini rukovodiocu. Autoritet stareine vezan za in i poloaj predstavlja formalni autoritet. Sigurno je da je ovaj autoritet neophodan, ali je to nedovoljno za uspeno rukovoenje i
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandovanje. Potreban je i lini autoritet, jer ova dva autoriteta daju onaj pravi potreban za uspeno rukovoenje i komandovanje. c. Odgovornost Pod pojmom odgovornosti podrazumeva se drutveni odnos za savesno, struno (kvalitetno) i potpuno izvravanje preuzetih obaveza u slubi. Ovo posebno karakterie vojnu organizaciju, gde bez potpune odgovornosti svih lanova u vrenju slube vojna organizacija ne bi mogla efikasno funkcionisati. Vojne jedinice u miru, a pogotovo u ratu izvravaju sloene zadatke. Odatle proizlaze mnoge obaveze, a sa njima i odgovornosti svakog pojedinca. Funkcija stareine je vrlo odgovorna, te pored propisane, snosi i moralnu odgovornost za uspeh svoje jedinice. Odgovornost nalae od stareine poznavanje, pridravanje i primenu vojnih propisa, pa i vie od toga. Propisima je nemogue sve reiti. Stareina, esto, mora sam da reava nastale probleme preuzimajui svesno odgovornost i rizik. d. Poverenje Stareine u vojnoj organizaciji obavljaju vrlo sloene i odgovorne dunosti: obuku vojnika i jedinica za odbranu zemlje, rukovanje brojnom i vrlo komplikovanom vojnom tehnikom i sl. Postavljanje (naredbom) na odreenu dunost predstavlja poverenje za stareinu koje mu ukazuje naredbodavac (pretpostavljeni), oekujui od njega da to poverenje i opravda, pre svega rezultatima rada. Za stareinu to je dunost i poverenje. Iz poverenja proizlaze obaveze i odgovornost, jer bez poverenja nema ni odgovornosti. Poverenje se stie, potvruje i uveava samo rezultatima rada koji su postignuti potenim radom. Svaki drugi put ka sticanju poverenja tu je i neprihvatljiv naem socijalistikom moralu. e. Disciplina Disciplinu bi mogli definisati kao deo drutvene svesti o utvrenom ponaanju ljudi radi obezbeivanja efikasnosti ivota i rada odreene drutvene zajednice. Nema te organizacije koja moe funkcionisati efikasno bez utvrenih pravila ponaanja njenih lanova. Znai, disciplina je neophodna za efikasno funkcionisanje svake organizacije. Poto vojna organizacija ima veliku drutvenu ulogu i obavezu (funkciju odbrane) proizilazi da se ona po zahtevima i potrebi visoke
116 Ovo se moe zakljuiti iz dokaznog predmeta br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, engleski prevod L006-3323-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983. 117 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, engleski prevod L006-3323-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, glava I, podnaslov 4, str. 5-27.
804
805
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija discipline izdvaja od ostalih. Disciplina kao inilac rukovoenja i komandovanja vezana je za sve ostale njegove inioce. Disciplina zadire u odnose meu ljudima u sve sfere ivota organizacije. U sistemu rukovoenja i komandovanja vano je da se uspostavi puno poverenje i razumevanje meu svim pripadnicima jedinice na bazi osnovnog zadatka, prava i obaveza, subordinacije to podrazumeva visoku disciplinu i ujedno drugarske odnose. f. Moral Ostvarenje postavljenih ciljeva zavisi od ljudi, njihove svesti, vrste volje i organizovanosti. Samo jedinica visokog morala moe izdrati sve tekoe u borbi i efikasno primeniti borbenu tehniku i vojna znanja. Borbenu snagu jedinice ine sledei elementi: naoruanje, obuenost, uvebanost i dr., a moral je ta koheziona snaga koja te elemente povezuje u jednu celinu. Najsavremenije naoruanje, majstorska obuenost i uvebanost jedinice bez visokog morala ne predstavlja neku vrednu borbenu snagu. Iz iznetog moemo zakljuiti da je najvaniji inilac rukovoenja i komandovanja ocena morala jedinice tj. moralno-politikog stanja. g. Propisi Delatnost vojne organizacije je vana oblast za svako drutvo. Ta delatnost je znaajna, sloena i odgovorna kako za celu organizaciju, tako i za njene delove i pojedince. Tako znaajna oblast drutvene delatnosti ne moe se prepustiti stihiji, da bude bez ureenih odnosa kako organizacije prema drutvu, tako i unutar same organizacije. Ti odnosi su regulisani i ureeni zakonima i propisima. Rukovoenjem se propisi pretvaraju u postupke. Iz ovoga proizilaze pravne (zakonske) osnove rukovoenja i komandovanja. Postojanje i funkcionisanje vojne organizacije temelji se na zakonima, propisima, pravilima i uputstvima. Sve to stareine moraju dobro poznavati i primenjivati u praksi. h. Vreme Vreme kao inilac rukovoenja i komandovanja, ima sve znaajniju, a esto, i odluujuu ulogu. Danas se od komanda i stareina zahteva da u to kraem vremenu donesu odluku, to vremenu daje jo vei znaaj.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Komandna struktura Opte karakteristike (1) Udbenik JNA iz 1983. Rukovoenje i komandovanje daje sveobuhvatno objanjenje komandne strukture u vojnim jedinicama iznad nivoa ete.118 Prema tom udbeniku, komandant postoji na svakom nivou komandovanja. Od nivoa puka navie, komandantu pomae tab, na elu koga je naelnik taba, koji je u isto vreme i zamenik komandanta. U sastavu taba su odseci (organi) taba koji se bave razliitim aspektima priprema i izvoenja vojnih dejstava. Ti organi su: organ za operativne poslove i obuku organ za obavetajne poslove organ za organizaciju, mobilizaciju i personalne poslove organi rodova. Naelnici tih organa ujedno deluju i kao pomonici naelnika taba. Sem njih, komandant ima i niz pomonika komandanta koji rukovode specijalizovanim organima (politiko vaspitanje, bezbednost i pozadina), a nisu lanovi taba. Sve komande od bataljona pa navie imaju slinu unutranju strukturu. Na elu svih komandi tabova nalazi se komandant za koga su direktno vezane jedinice.119 Sve komande, od puka i vie imaju tab na elu sa naelnikom taba, koji je ujedno i zamenik komandanta. tab u svom sastavu, zavisno od nivoa komande, ima odreeni broj organa (za obavetajne, operativne, organizacijsko-mobilizacijske i personalne poslove i organe rodova). Za naelnika taba direktno je vezan administrativni organ i jedinica za opsluivanje komande (komanda stana). S obzirom na potrebe obezbeenja u politikom, bezbednosnom i pozadinskom smislu, u unutranjoj strukturi komande postoje organi za obavljanje ovih funkcija. Stareine tih organa direktno su potinjeni komandantu. Oni su, sa naelnikom taba ujedno pomonici komandanta.120
118 Bataljon-puk-brigada-divizija-korpus-armija (vojna oblast)-Generaltab (vidi ETVRTI deo: Struktura oruanih snaga SFRJ, 2. odeljak, Operativna struktura JNA). 119 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenju i komandovanju, 1983, str. 98-99. 120 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenju i komandovanje, 1983, str. 103-104.
806
807
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Komanda brigade U udbeniku JNA Pravilo brigade - peadijska, motorizovana, brdska,planinska, moranarike peadije i laka iz 1984. detaljno se opisuje organizacija taba peadijske ili motorizovane brigade JNA.121 Prema tom pravilu "komanda brigade jeste organizacijsko-formacijski organ brigade namenjen za rukovoenje i komandovanje brigadom. Komanda brigade je opremljena i osposobljena za uspeno objedinjavanje dejstva svih snaga u zoni upotrebe brigade."122 Komponente komande brigade (tj. komandant brigade i njegov tab) (1) Poslovi komande brigade grupiu se po srodnosti na: komandno-tabne, politike, samozatitne, bezbednosne, pozadinske i opte. Shodno ovim poslovima, u komandi brigade postoje sledei struni inioci ili organi: komandant, tab, organ za politiki rad, organ bezbednosti, organ pozadine i komanda stana. Poslove samozatite obavljaju svi organi komande kao sastavni deo svojih funkcionalnih obaveza.123 (2) Komandant brigade "ima iskljuivo pravo komandovanja svim jedinicama iz sastava brigada i pridatim jedinicama. On snosi punu odgovornost za komande brigade i potinjenih komandi, moralno-politiko stanje, bezbednost i borbenu gotovost, obuenost i pravilnu upotrebu i izvrenje dobijenog zadatka. Komandant donosi odluke, postavlja zadatke jedinicama, kontrolie njihovo izvrenje i zahteva njihovo dosledno
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sprovoenje bez obzira na tekoe koje se pojavljuju u toku njihovog izvravanja".124 "Iskljuivo" znai da samo komandant brigade ima ovlaenje da izdaje nareenja potinjenim jedinicama. Ostali mogu da izdaju nareenja uz odobrenje komandanta brigade. Puna odgovornost za rad komande brigade i potinjenih komandi podrazumeva to da, iako komandant brigade moe da prenese deo svojih ovlaenja i ovlaenja neke stareine iz komande da komanduju jedinicama i ustanovama rodova i slubi, on i dalje snosi odgovornost za stanje u tim jedinicama i za rad stareina na koje je preneo neke od svojih dunosti. Pravilo brigade - peadijska, motorizovana, brdska,planinska, moranarike peadije i laka iz 1984. izriito istie vanost linosti i dranja komandanta brigade u izvravanju svojih komandnih dunosti:125 Linim dranjem, radom, angaovanjem u sprovoenju politike SKJ, moralnim likom, hrabrou, sposobnou, pravednou, hladnokrvnou, doslednou i potovanjem linosti i miljenja potinjenih, komandant bitno utie na celokupno stanje u brigadi, a posebno na moral jedinica i komandovanje.
121 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par.114-124. 122 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 114. 123 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 114.
124 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 115. 125 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 115.
808
809
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (a) Organ za operativno-nastavne poslove je nosilac planiranja borbenih dejstava i obuke jedinica brigade. Kod njega se stiu raznovrsni podaci, prorauni, procene i analize koje su potrebne za donoenje odluke, organizovanje i izvoenje borbenih dejstava. Treba da poznaje situaciju, odluku komandanta, poloaj, stanje i dejstva jedinica i odluke njihovih komandanata. Prisustvuje donoenju odluke komandanta i oformljuje je. Neposredno rukovodi izradom borbenih dokumenata. Naelnik operativno-nastavnog organa je zamenik naelnika taba.129 (b) Organ za obavetajne poslove je nosilac i organizator strunih poslova obavetajnog obezbeenja borbenih dejstava. On neprekidno prati i ceni neprijatelja, o ijem stanju upoznaje sve zainteresovane u komandi. Komandantu ili naelniku taba predlae nain i sredstva za obavetajno obezbeenje brigade. U strunom pogledu usmerava rad obavetajno-bezbednosnih organa i potinjenih jedinica...130 (c) Organ za popunu i personalne poslove stara se o popuni komande brigade i potinjenih jedinica131. (d) Organi za rodove su struni organi komande koji predlau najcelishodniju upotrebu jedinica rodova kako bi brigada kao celina najbolje izvrila zadatak132. (e) Kancelarija obavlja administrativne poslove za sve organe komande.133
ema 2: Sastav komande brigade126 (3) Komandantu brigade pomae tab. tab (brigade) je osnovni organ komande brigade, koji funkcionalno povezuje i objedinjuje rad svih organa komande.127 Radom taba rukovodi naelnik taba (N). On je istovremeno i zamenik komandanta brigade. Naelnik taba, u skladu sa komandantovom odlukom, ima pravo da postavlja zadatke potinjenima. tab sainjavaju: organ za operativno-nastavne poslove, organ za obavetajne poslove, organ za popunu i personalne poslove, organi za rodove i kancelarija.128
126 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 114 (ema 2). 127 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 116. 128 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 116.
129 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 117. 130 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 118. 131 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 119. 132 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 120. 133 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 120
810
811
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (4) Sem ovih organa, postoji i niz organa (za politiki rad, bezbednost i pozadinu) koji nisu deo taba brigade (tj. nisu potinjeni naelniku taba) ve su neposredno odgovorni komandantu brigade. Naelnici tih organa su pomonici komandanta (tj. pomonik komandanta za bezbednost, pomonik komandanta za pozadinu). Organ bezbednosti je odgovoran za kontraobavetajne aktivnosti. Komandantu brigade daje struni savet u vezi sa korienjem jedinice/jedinica vojne policije u brigadi. (a) Organ za politiki rad je struni organ komande za praenje, analizu, planiranje, organizovanje i izvoenje politikog rada u brigadi. On predlae, planira i izvodi aktivnosti u oblasti politikog rada, psiholoko-propagandnih dejstava, mere samozatite i neposredne saradnje sa drutveno-politikim organizacijama, drutveno-politikim zajednicama i organizacijama udruenog rada. Radom politikog organa rukovodi pomonik komandanta za politiki rad koji je odgovoran za moralno-politiko obezbeenje borbenih dejstava.134 (b) Organ bezbednosti je struni organ u komandi koji organizuje i sprovodi mere i postupke kontraobavetajnog obezbeenja i uestvuje u predlaganju, organizovanju i sprovoenju mera bezbednosti i samozatite iji je nosilac komanda i drugi subjekti samozatite. U strunom pogledu rukovodi bezbednosno-obavetajnim organima potinjenih jedinica u poslovima bezbednosti, organizuje i usmerava njihov rad, prua im pomo i kontrolie njihovu aktivnost u izvravanju kontraobavetajnih zadataka... U strunom pogledu, organ bezbednosti rukovodi jedinicom vojne policije, ostvaruje uvid u stepen njene obuenosti i spremnosti za izvrenje borbenih i drugih zadataka i predlae komandantu njenu najcelishodniju upotrebu.135 (c) Organ za pozadinu je odgovoran za planiranje, organizovanje, pripremanje i sprovoenje pozadinskog obezbeenja. Radom organa za pozadinu rukovodi pomonik komandanta za pozadinu. On ima pravo da, u duhu komandantove odluke, postavlja zadatke pozadinskim organima koji ih realizuju pomou neposredno potinjenih
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pozadinskih jedinica i pozadinskih jedinica u sastavu bataljona /.../ i samostalnih eta.136 (d) Komanda stana organizuje i sprovodi obezbeenje i snabdevanje komande brigade i pritapskih jedinca radi ega angauje intendantsku, automobilsku, kurirsku i druge jedinice namenjene za opsluivanje i osiguranje komande.137 Komandna mesta (1) U dokumentu Pravilo brigada JNA - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. komandno mesto je definisano na sledei nain: Komandno mesto (KM) je rejon sa vie objekata ili prostorija na kome se rasporeuje komanda ili njen deo, odgovarajui centri veze i druga tehnika sredstva. Rejoni razmetaja komandnih mesta treba da omogue povoljne uslove za rukovoenje i komandovanje jedinicama u zoni borbenih dejstava. Rejon KM treba da omogui rastresit raspored, sigurnu vezu, uspeno organizovanje osiguranja i odbrane KM.138 (2) U Uputstvu za rad komandi tabova, nacrt iz 1983. navedeno je est tipova komandnih mesta, kako sledi:139 (a) Osnovno komandno mesto (OKM) organizuju komande tabovi na svim nivoima. Na njemu se obavljaju poslovi rukovoenja i komandovanja potinjenim jedinicama i ustanovama u toku priprema i izvoenja borbenih dejstava. Razmeta se na teitu borbenih dejstava, na prostoru koji omoguava uspeno rukovoenje i komandovanje bez estog premetanja.
136 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 123. 137 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 124. 138 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 156. 139 Dokazni predmet br. 383; ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, glava III, par. 44.
134 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 121. 135 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 122.
812
813
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (b) Pozadinska komandna mesta (PKM) organizuju komande viih zdruenih taktikih jedinica, operativnih i strategijsko-operativnih sastava koje imaju pozadinske izvrne organe. Na njima se razmeta deo komande namenjen za rukovoenje pozadinskim obezbeenjem. (c) Isturena komandna mesta (IKM) se organizuju u uslovima kada je zbog sticanja boljeg uvida i ispoljavanja veeg uticaja na tok borbenih dejstava potrebno da komandant sa jednim brojem stareina komande bude na pogodnom mestu osmatranici, na teitu dejstava, kao i u sluajevima kada je iz bilo kojih razloga oteano komandovanje sa KM. (d) Rezervna komandna mesta (RKM) predviaju, ureuju i po potrebi posedaju tabovi TO, komande RV i PVO i komande mornarikih jedinica. (e) Objedinjena komandna mesta (ObKM) se organizuju onda kada je potrebno da razliite komande ili njihovi predstavnici u toku priprema, organizovanja i izvoenja borbenih dejstava rade na jednom mestu. To moe biti sluaj kada je potrebno objediniti dejstva jedinica JNA i TO ili razliitih vidova (KoV, RV i PVO i RM). (f) Lana komandna mesta (LKM) organizuju se u sklopu operativnog maskiranja. Peadija i motorizovane brigade obino imaju sledea komandna mesta: osnovno komandno mesto, pozadinsko komandno mesto i, ako je potrebno, istureno komandno mesto.140 (3) inioci komandnog mesta Osnovno komandno mesto se sastoji iz komandne grupe, pomone grupe i centra veze.141 (a) Komandna grupa Komandnu grupu ine komandant, naelnik taba, operativni, obavetajni organ i organ rodova. Organi za PPP, bezbednost i sekretar komiteta mogu biti na KM ili PKM, o emu odluuje komandant. U sastav
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandne grupe moe ui i jedan broj oficira iz pozadinskih organa, predstavnici taba TO, odnosno komandi JNA.142 Komandna grupa priprema odluku, vri planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu i analizu borbenih dejstava. Njeni organi razrauju borbena dokumenta, unose podatke u svoje radne karte i radnu kartu taba.143 Komandna grupa moe da oformi "operativnu salu", kroz koju prolazi osnovni tok informacija. U "operativnoj sali" se informacije obrauju, unose u radnu kartu taba i druge potrebne dokumente. "Operativna sala" je sredstvima veze povezana sa potinjenim, pretpostavljenim i drugim komandama i tabovima.144 (b) Pomona grupa Pomonu grupu na KM sainjavaju namenske jedinice za opsluivanje i obezbeenje KM.145 (c) Centar veze Centar veze ima zadatak da obezbedi sigurnu, neprekidnu i blagovremenu vezu sa pretpostavljenim, potinjenim, sadejstvujuim komandama tabovima i ustanovama, veze saradnje sa DPZ, DPO i OUR, veze javljanja i obavetavanja i unutranje veze na komandnim mestima.146
140 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 156. 141 Dokazni predmet br. 383; ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 51.
142 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 52; dokazni predemt br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796, engleski prevod 0303-0230-0303-0405; Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 158. 143 Dokazni predmet br. 383; ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par.52. 144 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 159. 145 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 160. 146 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska,
814
815
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (d) Pozadinsko komandno mesto Pozadinsko komandno mesto je namenjeno za rukovoenje pozadinskim obezbeenjem. Razvija se izmeu rejona KM i brigadne baze, naelno blie rasporedu pozadinskih jedinica. Rejon za razvoj PKM odreuje komandant na predlog pomonika komandanta za pozadinu. Pored pozadinskih organa, na PKM se razmetaju i drugi organi komande koji nisu na KM.147 Borbeni dokumenti Uvod (1) Svi dokumenti koji se direktno odnose na pripremu, organizovanje i izvoenje borbenih dejstava, marevanje, prevoenja, razmetaja i odmaranja jedinica (ustanova) nazivaju se "borbeni dokumenti".148 (2) Prema pravilima JNA, postoje tri razliite vrste borbenih dokumenata: (a) akta komandovanja: zapovesti, nareenja, direktive i instrukcije, nareenje za borbena dejstva, podrku i druge delatnosti, itd. (b) dokumenta za izvetavanje i obavetavanje: borbeni i operativni izvetaji, izvetaji po raznim vrstama borbenih dejstava, podrke i drugih delatnosti, obavetenja svih vrsta itd. (c) priruna (ili ostala) dokumenta: spiskovi, tablice, pregledi normi i podataka, razni prorauni itd.149 (3) Svrha borbenih dokumenata je pripremanje i sprovoenje komandantovih odluka u delo. Mogu biti pisani sastavi, grafiki prikazi i
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija audio i video trake i fotografije.150 Kao to je ranije pomenuto, naredbe mogu biti izdate i usmeno. Akti komandovanja tab komande pomae komandantu brigade pretvarajui njegovu nameru u detaljno uputstvo u obliku: (1) direktive; (2) instrukcije; (3) nareenja i; (4) zapovesti Zapovest je akt komandovanja kojim se kategoriki i naredbodavno izraava komandantova odluka i konkretno, jasno i nedvosmisleno postavlja zadatak potinjenom. Zapovest za borbu, naelno sadri: podatke o neprijatelju; zadatak brigade, njena ojaanja i podrku pretpostavljene komande; podatke o susednim jedinicama i granice sa njima; odluku komandanta151 Te direktive, nareenja i zapovesti mogu izdati samo pretpostavljene stareine152. (1) Direktivom se slue: Vrhovna komanda, komande armija, njima ravne komande i odgovarajui tabovi Teritorijalna odbrana. Direktivama se reguliu za dui period pitanja koja se odnose na pripremu i izvoenje borbenih dejstava i daju osnovne smernice za dejstvo jedinica na posebnim (odvojenim) pravcima i na PZT. Direktivama se postavljaju
planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 161. 147 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 161. 148 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 493. 149 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 493.
150 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 494. 151 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 148. 152 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod str. L006-3322-L006-3474, prirunik JNA o "Rukovodenju i komandovanju", 1983, na L006-3346.
816
817
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zadaci sa manje detalja, vie se naglaava cilj dejstva, opti zadatak jedinice i zamisao komandanta.153 (2) Instrukciju izdaju komande zdruenih taktikih jedinica i vie. Njome se detaljnije daju podaci i smernice za izvrenje nekog zadatka, aktivnosti i slino.154 (3) Zapovestima se kategoriki i naredbodavno izraava odluka komandanta i konkretno, jasno i nedvosmisleno postavljaju zadaci potinjenim. Njima se slue sve komande. Zapovest za borbu, naelno, sadri: podatke o neprijatelju; zadatak jedinice, njena ojaanja i podrku od strane pretpostavljenog; podatke o susednima i granice sa njima, i odluku komandanta.155 (4) Nareenja su kratke zapovesti kojima se reguliu odreene aktivnosti ili pojedine mere (ininjerijsko obezbeenje, izvianje, organizacija saobraaja itd.). Izdaju ih komande umesto celovite zapovesti, i kad u pripremi i za vreme dejstva treba menjati, dopunjavati ili postavljati jedinicama nove zadatke.156 Dokumenti za izvetavanje i obavetavanje (1) tab komande (brigade) nadzire sprovoenja operacija za komandanta i obezbeuje da je komandant upoznat sa situacijom u kojoj se nalaze njegove snage. im ponu borbena dejstava, tab komande dostavlja informacije po komandnom lancu razliitim nainima i vrstama izvetavanja.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (2) U Pravilu bataljona (peadijski, motorizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije)157 iz 1988. navedene su razliite vrste dokumenata za izvetavanje i obavetavanje. (a) Izvetaj je borbeni dokument kojim se pretpostavljena komanda izvetava o stanju i borbenoj gotovosti bataljona, daljim namerama u borbenim dejstvima, neprijateljevim snagama, izvrenim zadacima i dr. Mogu biti redovni i vanredni, usmeni i pisani, a dostavljaju se kurirom ili preko sredstava veze.158 (b) Obavetenje se dostavlja potinjenim, susedima i jedinicama i komandama koje sadejstvuju bataljonu pri izvrenju zadatka. Obavetenjem se daju podaci o neprijateljevim snagama i situaciji, o vlastitim namerama i odlukama. Prenosi se usmeno i pisano, kurirom ili sredstvima veze. Pravovremeno obavetenje olakava procenu situacije, donoenje odluke i usaglaavanje postupaka.159 (c) Ratni dnevnik vodi se po datumima tokom celog rata. U njega se dogaaji ili drugi znaajni podaci upisuju hronoloki. Sadri kratak sadraj svih komandantovih zapovesti, vanija nareenja, podatke iz izvetaja potinjenih, stanje jedinica, primljena i dostavljena obavetenja i druge znaajne aktivnosti i dogaaje u bataljonu. Vodi ga zamenik komandanta bataljona.160 Ratni dnevnici se vode u svim jedinicama/komandama iznad nivoa brigade.161 (3) Udbenik Rukovoenje i komandovanje iz 1983. godine, u delu u kom se razmatraju funkcije komande i kontrole, kae:
153 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 124. 154 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 125. 155 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 126. 156 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, par. 127.
157 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988. 158 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, par. 109. 159 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, par. 110. 160 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, par 114. 161 Vidi npr. dokazni predmet br. 70: Ratni dnevnik Gardijske motorizovane brigade (ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5434; engleski prevod L010-0496-L0060526) o kojem se detaljno govori u drugoj celini ovog izvetaja.
818
819
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Organi rukovoenja i komandovanja moraju poznavati i pratiti stanje kod jedinica, a to se moe obezbediti organizovanjem izvetavanja i kontrolom izvrenja svih zadataka.162 (4) To je dodatno razraeno u priruniku JNA iz 1983. Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt). U tom dokumentu kae se da komanda (tab) "mora biti tako organizovana da u svakom trenutku u borbi bude spremna da prui komandantu iscrpne podatke o dejstvu i namerama neprijatelja, o stanju, dejstvu, mogunostima i odlukama potinjenih jedinica, i da podnesu predloge za donoenje odluke."163 (5) Koristei sistem u okviru koga se obavlja komandovanje, komandant "u svakom trenutku mora znati stanje, poloaj, mesto i mogunost svojih jedinica za dva stepena nie".164 Podreene komande podnose svojoj vioj komandi "komandi najkraim putem sve podatke o neprijatelju i bitne podatke o svojim jedinicama".165 Princip "dva stepena nie" u praksi znai da komandant brigade i njegov tab treba da poznaju i razumeju situaciju i aktivnosti bataljona u sastavu njihovih snaga (tj. koje su mu potinjene). Rukovoenje i komandovanje u miru i ratu Mir Prema "Priruniku za rad komandi i tabova (predlog)" JNA iz 1983. godine /kao u originalu/: Rukovoenje i komandovanje u miru usmereno je, prvenstveno, na izgradnju i pripremanje oruanih snaga za rat i to uspenije voenje oruane borbe, pa su mu osnovni sadraji rada i teini zadaci: planiranje i programiranje razvoja oruanih snaga; izgradnja doktrine oruane borbe; moralno-politike i psiholoke pripreme pripadnika oruanih snaga; vojnostruna obuka jedinica i komandi; kolovanje kadra;
162 Dokazni predmet br. 384; ERN b/h/s-u 0214'8123-0214-8517, engleski prevod L006-33222-L006-3474, udbenik JNA, Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 43. 163 Dokazni predmet br. 383; ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600K011-1794, Uputstvo za rad komandi- tabova (nacrt), 1983, taka 358. 164 Dokazni predmet br. 383; ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600K011-1794, Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt),1983, taka 358. 165 Dokazni predmet br. 383; ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600K011-1794, Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt) , 1983, taka 358.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izgradnja sistema mobilizacije i mobilizacijske pripreme; obezbeenje borbene gotovosti i bezbednosti; izgradnja vojne infrastrukture; razvoj opreme i naoruanja; organizacija i obezbeenje funkcionisanja sistema pozadinskog obezbeenja i dr.166 Rat (borbena dejstva) (1) Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt) JNA iz 1983. godine kae: Sistem rukovoenja i komandovanja na prostoru izvoenja borbenih dejstava ine komande, tabovi TO i druge strukture rukovoenja i komandovanja iji odnosi su ureeni po naelima funkcionisanja vojne organizacije u oruanoj borbi. Svakom elementu u sistemu rukovoenja u zoni, pravcu, vojitu, ratitu ili njihovim delovima, ogranienih prostorom i funkcijom, mora biti odreeno tano mesto i odnos radi skladnog funkcionisanja sistema rukovoenja. Najstarija komanda (tab TO) vri objedinjavanje borbenih dejstava jedinica JNA i TO i drugih struktura optenarodne odbrane u zoni (pravcu) borbenih dejstava na osnovu odluke pretpostavljene komande (taba TO) ili na osnovu sopstvene inicijative i dogovora sa organima rukovoenja optenarodnom odbranom na prostoru izvoenja borbenih dejstava (u sluajevima kada pretpostavljena komanda nije u mogunosti da regulie odnose). 167 Napomena da "najstarija komanda (tab TO) vri objedinjavanje borbenih dejstava jedinica JNA i TO i drugih struktura optenarodne odbrane u zoni (pravcu) borbenih dejstava" u skladu je sa naelima jedinstvene komande, jednostareinstva i neprekidnosti komande. Rukovoenje i komandovanje u ratu, usmereno je na to celishodniju upotrebu oruanih snaga u oruanoj borbi. Sistem rukovoenja i komandovanja jednovremeno pokriva celu teritoriju Jugoslavije, to obezbeuje njegovo uspeno funkcionisanje u oruanoj borbi na celom jugoslovenskom prostoru i u svim uslovima, na kopnu, moru i vazduhu. 168
166 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 105. 167 Dokazni predmet br. 383, ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600011-1794, Uputstvo za rad komand- tabova (nacrt),1983, poglavlje V, taka 20. 168 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 105-109.
820
821
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Predsednitvo SFRJ, pomou odgovarajuih komandi JNA i republikih i pokrajinskih tabova TO, neposredno rukovodi i komanduje strategijsko-operativnim grupacijama i operativnim jedinicama, a na pojedinim vojitima ili delovima ratita, u okviru strategijskih operativnih grupacija komandovanje objedinjuje ona komanda JNA (tab TO) koja je u konkretnim uslovima nosilac borbenih dejstava. Prepotinjavanje se i na niim nivoima obavlja na istom principu, s tim to e na frontu, u odbrana gradova i vazduno-desantnih prostorija i u drugim uslovima kada je to neophodno i korisno, jedinice TO, najee, biti potinjene komandama jedinica JNA. 169 (2) Uputstvo za rad komandi - tabova (nacrt), prirunik JNA iz 1983. godine, navodi sedam uslova kojima se postie uspeno rukovoenje i komandovanje tokom borbenih dejstava. U kontekstu ovog izetaja vani su uslovi 4 (brzo uspostavljanje naruenog sistema komandovanja) i 5 (efikasno kontrolisanje svih faza rada i dejstva potinjenih jedinica). stalnom prikupljanju podataka o neprijatelju, njihovoj analizi i dostavljanju zainteresovanim organima komande, potinjenim, pretpostavljenim i susedima; neprekidnom i intenzivnom praenju razvoja situacije i pravovremenom informisanju komandanta, suseda, sadejstvujuih komandi, tabova TO, organa DPZ, DPO i OUR o nastalim promenama situacije; brzom reagovanju na poremeaje plana dejstva, usklaivanju dejstva potinjenih, pridatih i sadejstvujuih snaga; brzom uspostavljanju naruenog sistema komandovanja, veze, sadejstva i saradnje; efikasnom kontrolisanju svih faza rada i dejstava potinjenih jedinica (od dodeljivanja borbenog zadatka do konanog izvrenja); brzoj proceni situacije i omoguavanju komandantu donoenje odluke i pravovremeno izdavanje nareenja izvriocima; pravovremenom izvetavanju pretpostavljene komande, suseda i potinjenih o obostranim dejstvima i rezultatima.170 Ovi uslovi su potvreni u Uputstvu za rad komande 4. korpusa u izvravanju prioritetnih zadataka u miru i ratu, priruniku JNA iz 1991. godine.171
Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 105-109. 170 Dokazni predmet br. 383, ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600011-1794, Uputstvo za rad komand- tabova (nacrt),1983, poglavlje V, taka 138.
169
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (3) Uputstvo za rad komandi tabova (nacrt) iz 1983. godine dodaje da je izuzetno vano da organi komande komandantu omogue da u toku borbe donosi pravovremene, celishodne i realne odluke. U tom cilju, komandant mora da obezbedi da bude informisan o stanju, mogunostima i dejstvima neprijateljevih i sopstvenih snaga.172
PETI deo: Struktura i vojno-teritorijalna organizacija Oruanih snaga SFRJ

Uvod a. Ovaj deo daje opti pregled strukture (Generaltab, sluba bezbednosti i obavetajna sluba, kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i mornarica i njihovo interno ureenje) i vojnoteritorijalne organizacije JNA - ukljuujui Gardijsku mehanizovanu brigadu - kao strukture TO-a. Na kraju se iznose i objanjavaju pojmovi operativnih grupa, taktikih grupa, jurinih odreda i jurinih grupa. b. JNA se sastojala od Generaltaba i tri vida: kopnene vojske (kopnenih snaga), ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane i mornarice. Kopnene snage su se sastojale od rodova (peadija, oklopne jedinice, artiljerija, ARJ PVO, ininjerija, veza koja je kao rod jedinstvena za sva tri vida i ABHO) i slubi (tehnika, intendantska, sanitetska, veterinarska, saobraajna, graevinska, pravna, ...), organizovanih u tri vojne oblasti kopnene vojske, koje su se sastojale od odelenja, vodova, eta, bataljona, pukova, brigada, divizija i korpusa i jedne vojno-pomorske oblasti. c. Peadijske i motorizovane brigade su vie kombinovane taktike jedinice promenljivog sastava (broja bataljona). Brigada objedinjuje dejstva svih drugih snaga (JNA, TO) u njenoj zoni dejstava. Brigada najee izvodi borbena dejstva u sastavu divizije, a njena organizacijskoformacijska struktura i opremljenost je takva da ih moe uspeno izvoditi i samostalno. Peadijska brigada je namenjena izvoenju borbenih dejstava
171 Dokazni predmet br. 386, ERN 0085-0000-0085-0057 Uputstvo za rad komande 4. korpusa u izvravanju prioritetnih zadataka u miru i ratu, komanda 4. korpusa, 29. 8. 1991, odeljak VI. 172 Dokazni predmet br. 383, ERN b/h/s-u 0055-0707-0055-0745, eng. K011-1600011-1794, Uputstvo za rad komand- tabova (nacrt), 1983.
822
823
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija na manevarskom i ravniastom zemljitu, kao i na teim zemljinim uslovima. Motorizovana brigada je namenjena izvoenju borbenih dejstava na ravniastom i manevarskom zemljitu. U celini je motorizovana, pa utoliko i pokretljivija od ostalih peadijskih brigada. Peadijska (ili motorizovana) brigada sastoji se od peadijskih (ili motorizovanih) bataljona. Bataljon je osnovna zdruena taktika jedinica peadije i sastoji se od komande, eta i jedinica za vatrenu podrku, protivoklopnu borbu, protivavionsku odbranu, veze i logistiku podrku. d. Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) je neposredno poti-njena saveznom sekretaru za narodnu odbranu (SSNO), preko efa kabineta. Zbog specifinog zadatka zatite Vrhovne komande SFRJ, gmbtr se smatra elit-nom jedinicom. Za razliku od redovnih peadijskih ili motorizovanih brigada JNA, koje obino imaju po jednu etu vojne policije, gmtbr ima dva bataljona vojne policije, ukljuujui i jednu anti-teroristiku etu (VP PTD). Gmtbr je opremljena najmodernijim orujem kojim raspolau kopnene snage JNA. e. U oruanim snagama SFRJ postojao je zaseban organ za pitanja bezbednosti (ukljuujui i protivobavetajnu slubu): Uprava bezbednosti (UB) pri SSNO-u. Zadaci Uprave bezbednosti (UB) i organa bezbednosti (OB) bili su otkrivanje i spreavanje pretnji i neprijateljskih dela protiv SFRJ i njenih oruanih snaga, bez obzira da li potiu iz samih oruanih snaga ili spolja. Organi bezbednosti takoe uestvuju u otkrivanju i spreavanju tekih krivinih dela povezanih sa oruanim snagama, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Oficiri za bezbednost u jedinicama, komandama i ustanova-ma potinjeni su svojim operativnim komandantima, a u rukovodnom smislu vezani su za Upravu bezbednosti (= naelnik organa bezbednosti). Oficiri za bezbednost nisu imali nikakvu de jure komandnu odgovornost, ali su vrili "struno rukovoenje" i davali strune savete jedinicama vojne policije (VP). f. Dunosti vojne policije JNA ukljuivale su liavanje slobode i sprovoenje ratnih zarobljenika i njihovu zatitu. g. Teritorijalna odbrana sastojala se od jedinica i tabova na optinskom nivou, na nivou operativne zone, autonomnih pokrajina i republika. Postojale su dve vrste jedinica TO-a: mesne i mobilne (ili manevarske) jedinice. h. Tokom operacija, kako bi se olakala rukovoenje i komandovanje, formirale su se operativne grupe (OG), taktike grupe (TG), jurini odredi i jurine grupe. OG i TG bile su ad hoc formacije sastavljene
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija od svih vojnih jedinica (JNA, TO) ukljuenih u operaciju, a osnivane su radi izvoenja konkretnih operacija tokom konkretnog vremenskog perioda. Zakonodavstvo a. lan 101. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine utvrdio je strukturu JNA u njenoj najiroj osnovi. lan 101. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jugoslovenska narodna armija sastoji se od vidova, rodova i slubi. Vidovi su: kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i ratna mornarica. Vidovi se sastoje od rodova i slubi. Rodovi se dele na vrste i specijalnosti, a slube na grane i specijalnosti. 173 b. lan 106, paragrafi 2 i 9, Zakona ONO iz 1982. davao je Predsednitvu SFRJ ovlaenje da utvrdi rodove i slube u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i vojno-teritorijalnu organizaciju zemlje. lan 106. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Predsednitvo SFRJ kao najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama: ... 2) utvruje osnove organizacije oruanih snaga i organizaciju i formaciju Jugoslovenske narodne armije; ... 9) utvruje vojnoteritorijalnu podelu zemlje.174 Operativna struktura JNA Generaltab Iako Zakon o ONO175 iz 1982. ne govori izriito o Generaltabu, Vojni leksikon JNA176 na sledei nain definie Generaltab:
173 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982, l. 101. 174 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982, l. 106.
824
825
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Osnovni organ ministarstva odbrane (rata) ili vrhovne komande za operativno-planske poslove u sferi izgradnje, pripreme i upotrebe OS. U miru oblikuje i razrauje koncepciju odbrane zemlje (voenje rata), izrauje ratni plan, razrauje vojnu i ratnu doktrinu i strategiju, planira razvoj, organizaciju i strukturu sistema borbene i mobilizacijske gotovosti, organizuje ratno planiranje, koordinira razvoj infrastrukture i ureenje teritorije za voenje rata i dr. U ratu, kao tab vrhovnog komandovanja prati i prouava situaciju na ratitima i vojitima, priprema i sprovodi odluke (planove, nareenja, direktive i uputstva) za izvoenje operacija i borbenih dejstava, kontrolie realizaciju direktiva VK /Vrhovne komande/, analizira i uoptava ratna i borbena iskustva iz oblasti ratne doktrine, organizacije komandovanja, dejstava vidova, rodova i sl. Nadlenost, organizacija, struktura i sistem funkcionisanja Generaltaba zavise od drutveno-politikog sistema zemlje i politike vladajue klase, velii-ne, strukture i namene OS, geostrategijskog poloaja, spoljnopolitike orijenta-cije i opredeljenosti, tradicija i sl. U nekim zapadnim armijama (SAD, V. Brita-nija, Francuska, Italija) pored zajednikog Generaltaba (za OS u celini)postoje specijalni Generaltabovi vidova (KoV, RM i RV). Kao najvia vojna institucija i organ vrhovnog komandovanja Generaltab se javlja u XVII veku. U naredbi Predsednitva iz 1987, kojom se naziv "Generaltab JNA" menja u "Generaltab Oruanih snaga SFRJ", Generaltab se definie kao tab i izvrni organ: "Generaltab Oruanih snaga SFRJ je u sastavu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i izvrava tapske i druge strune poslove u oblasti organizacije i priprema Oruanih snaga SFRJ u sklopu prava i dunosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu predviene saveznim zakonima i dokumentima Predsednitva SFRJ."177
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vidovi JNA (a) Kopnena vojska (kopnene snage) (KoV)178 Kopnena vojska je bila osnovna snaga i glavni protagonist oruane borbe. Brojano je bila najvei i najvaniji vid i oslonac ostalim vidovima JNA i TO.179 O kopnenoj vojsci JNA e biti vie rei u odeljku 2. d. ovog dela. (b) Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana (RV i PVO)180 (a) RV i PVO je vid JNA koji ima osnovnu ulogu da borbom ostvari najvei mogui stepen prevlasti u vazdunom prostoru i time obezbedi povoljne uslove za dejstva drugim vidovima JNA (KoV i RM), TO i svim strukturama ONO znaajnim za voenje rata. (b) U skladu sa osnovnom ulogom dejstva RV i PVO imaju dvojaku namenu: protivvazdunu odbranu teritorije SFRJ i grupacija OS, i vazduhoplovnu podrku snaga KoV, RM i TO u izvravanju njihovih zadataka i po njihovom planu. (c) Organizacija RV i PVO u svom sastavu ima osnovne rodove (avijaciju i artiljerijsko-raketne jedinice PVO), ostale rodove i specijalne sastave (jedinice za vazduno osmatranje, javljanje i navoenje, jedinice za vezu, jedinice za protivelektronska dejstava, elektronsko ometanje i elektronsko izvianje, itd.) slube (vazduhoplovnotehniku i meteoroloku, tehniku, intendantsku, i druge) i ustanove (vazduhoplovne institute, centre, zavode, vazduhoplovne kole i akademije).181 (c) Ratna mornarica (RM)182 Ratna mornarica je vid Jugoslovenske narodne armije namenjen za izvoenje borbenih dejstava na pomorskom vojitu, plovnim rekama i
175 Zakon o ONO iz 1982. pominje naelnika Generaltaba u dva lana. lan 88: "Naelnik Generaltaba je lan Vojnog saveta." lan 110: "Saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti zamenjuje naelnik Generaltaba." 176 Dokazni predmet br. 388, ERN 0400-2219-0400-3347 Vojni leksikon,Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981. 177 Dokazni predmet br. 389, ERN teksta na b/h/s-u K035-9828-K035-9828; 03064783-03064783, Naredba Predsednitva br. 26, 13. oktobar 1987.
KOV: kopnena vojska Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, Udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 85. 180 RV i PVO: Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana. 181 Dokazni predmet br. 384 ERN teksta na, b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, Udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 87-90. 182 RM: Ratna mornarica
178 179
826
827
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija jezerima radi odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta SFRJ i zatite njenih interesa i prava na Jadranskom moru, plovnim rekama i jezerima. Ona te zadatke izvrava samostalno ili sa ostalim vidovima JNA ili delovima OS. Opti zadatak Ratne mornarice u odbrani zemlje u svim moguim uslovima proizilazi iz koncepcije optenarodne odbrane, u okviru koga je ona nosilac oruanog suprotstavljanja svakom pokuaju agresije preko Jadranskog mora na SFRJ.183 Kopnena vojska (kopnene snage) (1) Sastoji se od rodova (peadija, oklopne jedinice, artiljerija, ARJ PVO, ininjerija, veza - koja je kao rod jedinstvena za sva tri vida - ABHO), slubi (tehnika, intendantska, sanitetska, veterinarska, saobraajna, graevinska, pravna, finansijska, administrativna i muzika), i ustanova (instituti, kole, domovi i odmaralita, zdravstvene ustanove i dr.).184 (2) KoV je organizovan u jedinice za samostalno izvravanje zadataka u svim uslovima oruane borbe. Sastoji se od operativnih jedinica (armija i korpus), zdruenih taktikih jedinica (pukovi, brigade i divizije) i osnovnih taktikih jedinica (ete-baterije i bataljoni-divizioni)185. (a) Armija KoV je najvea strategijsko-operativna jedinica promenljivog sastava. Sastoji se od korpusa, divizija, brigada, pukova, samostalnih bataljona diviziona i drugih delova. Moe da objedinjava dejstva svih snaga na delu vojita i nosilac je oruane borbe i udara kojima se postiu operativni, pa i strategijski ciljevi. Zajedno sa TO izvodi operacije u zahvatu operativnih pravaca, na vojitu ili delu ratita. (b) Korpus je operativna jedinica promenljivog sastava. Sastoji se od brigada, pukova, samostalnih bataljona diviziona i drugih delova. Moe da objedinjava dejstva svih snaga na delu vojita i nosilac je oruane borbe i udara kojima se postiu operativni ciljevi. Sa TO izvodi operacije na delu vojita, odreenim VD prostorijama i operativnotaktikim pravcima.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (c) Divizija KoV je najvia zdruena taktika jedinica KoV u ijem sastavu moe biti razliit broj brigada i pukova. U njoj se, zavisno od mesta i uloge u zadatku, zdruuju peadijske, brdske, planinske, lake, mehanizovane, oklopne, protivoklopne, artiljerijske i druge vrste brigadapukova i bataljona to je ini sposobnom za dejstva u zahvatu taktikooperativnih pravaca ili na irim prostorijama. Danas u OS postoje peadijske, lake, motorizovane i mehanizovane divizije. (d) Brigada i puk su vie zdruene taktike jedinice KoV promenljivog sastava, zavisno od osnovnih jedinica koje ih sainjavaju (peadijske, brdske, planinske, lake, oklopne, mehanizovane, protivoklopne, artiljerijske, PVO, ininjerijske i dr.), a mogu biti i rodovskog sastava. (e) Osnovne taktike jedinice (bataljoni, ete i vodovi) jedinice su stalne formacije.186 (3) Zamena "armija" "vojnim oblastima" (1988) (a) Planom reorganizacije pod nazivom "JEDINSTVO", koji je sproveden 1988. godine, armije su ukinute i kao mirnodopska vojnoteritorijalna struktura zamenjene su vojnim oblastima (VO) 187. (b) Vojne oblasti su delovi dravne teritorije na kojima su sve jedinice-institucije i vojno-teritorijalni organi zdrueni pod jedinstvenom komandom. U principu, teritorija armije je bila odreena postojeom politiko-administrativnom podelom zemlje. Ona je mogla biti podeljena na korpuse (okruzi) ili divizije (okrug). U SFRJ, armija je bila operativnostrateka i vojno-teritorijalna komanda koja je sprovodila zadatke optenarodne odbrane u okviru svojih nadlenosti i u saradnji sa relevantnim organima drutveno-politike zajednice (DPZ).188 (c) Planom "JEDINSTVO" uvedena je i jedna nova formacija korpus u organizacijskom smislu na nivou odmah ispod nivoa Vojne oblasti mesto divizije.\
183 Dokazni predmet br. 384 ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 90-92. 184 Dokazni predmet br. 384 ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 85. 185 Dokazni predmet br. 384 ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517, ERN eng. L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 85
186 Dokazni predmet br. B9722; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 02148123-0214-8517, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 86-87. 187 U originalu na engleskom "military district". 188 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon,Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981.
828
829
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Peadijska brigada motorizovana brigada (d) Definicija (a) Prema dokumentu Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984., peadijska, motorizovana, planinska, mornarika i laka brigada via je zdruena taktika jedinica promenljivog sastava. U njoj se, zavisno od mesta, uloge i zadataka zdruuju peadijski, motorizovani, brdski, planinski, mornariki, laki, oklopni, mehanizovani, protivoklopni i artiljerijski bataljoni (divizioni) i ete (baterije), kao i jedinice drugih rodova i slubi, to joj omoguava izvoenje raznovrsnih borbenih dejstava u odreenoj zoni ili sektoru.189
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija moe uspeno izvoditi i samostalno, bilo u zahvatu fronta, vlastitoj pozadini ili na privremeno zaposednutoj teritoriji.191 (c) Peadijska (ili motorizovana) brigada sastoji se od peadijskih (ili motorizovanih) bataljona. Prema dokumentu Pravilo bataljon (peadijski, mo-torizovani, brdski, planinski, partizanski i planinske peadije) iz 1988, bataljon je os-novna zdruena taktika jedinica peadije. Peadijski bataljon je stalan i sastoji se od komande, eta i jedinica za vatrenu podrku, protivoklopnu borbu, protivavionsku odbranu (izuzev partizanskih bataljona), veze i logistiku podrku.192 (e) Zadatak (a) Peadijska brigada je namenjena za izvoenje borbenih dejstava na manevarskom i ravniastom zemljitu u zahvatu fronta i u vlastitoj pozadini, a uz manja prilagoavanja formacije i na PZT, kao i na teim zemljinim uslovima. Osposobljena je za voenje borbe protiv svih vrsta neprijateljevih jedinica. U vlastitoj pozadini moe da vodi borbu protiv vazdunih desanata, bilo da se nalazi u sastavu protivdesantnih snaga ili sama predstavlja protivdesantnu snagu. Pored toga, u vlastitoj pozadini moe voditi borbu protiv diverzantsko-teroristikih i drugih ubaenih snaga neprijatelja.193 (b) Motorizovana brigada je namenjena za izvoenje borbenih dejstava na ravniastom i manevarskom zemljitu. U celini je motorizovana, pa utoliko i pokretljivija od ostalih brigada u peadiji. U sastavu divizije moe dejstvovati na teitu dejstava ili na pomonom pravcu /jedan redak delimino neitljiv/, a kad dejstvuje u sastavu armije u odbrani /jedan redak delimino neitljiv/, obino zatvara zaseban pravac.
ema 1: Sastav peadijske brigade190 (b) Brigada najee izvodi borbena dejstva u sastavu divizije, a njena organizacijsko-formacijska struktura i opremljenost je takva da ih
189 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 1. 190 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 1 (ema 1).
191 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 1. 192 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521, engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, par. 1. 193 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 6.
830
831
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Uz odreena prilagoavanja organizacijsko-formacijskog sastava /jedan redak delimino neitljiv/ i za dejstva na brdskom zemljitu i na PZT.194 (f) Odnosi sa TO-om U Pravilu brigada JNA iz 1984. o peadijskim brigadama se kae da brigada objedinjava dejstva svih ostalih snaga koje se nau u njenoj zoni dejstva. Organizovana je tako da u sastav moe da primi odreeni broj i odreenu vrstu jedinica JNA i TO-a /Teritorijalne odbrane/. ini osnovnu snagu divizije. Organizacijski je tako postavljena (ema 1) da, po potrebi, uz odreeno formacijsko prilagoavanje moe primiti obeleja druge vrste brigade.195 Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) (g) Uvod (a) Istorija Gardijske motorizovane brigade see do "Prateeg bataljona (Vrhovnog taba)" u sklopu Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije (Drugi svetski rat).196 (b) Prema Vojnom leksikonu JNA iz 1981, "gardijske" jedinice su elitne formacije, specijalno odabrane za zatitu vrhovnog politikog vostva.197 GARDA (fr.), specijalno odabrane, opremljene i obuene jedinice za linu zatitu efa drave, obezbeenje najviih dravnih i vojnih institucija i linosti (v. gardijske jedinice). Jaina, sastav, oprema, naoruanje i status
194 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 7. 195 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, par. 1. 196 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981. Vidi i dokazni predmet br. 390, ERN teksta na b/h/s-u 0114-7707-0114-7077; ERN engleski 0114-7707-0114-7707, Vukovar oslobaaju hrabri, lanak u "Narodnoj armiji", 19. oktobar 1991; i dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927; ERN engleski 03554924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade, lanak u "Narodnoj armiji", 8. novembar 1990. 197 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pripadnika i zadaci koje izvrava razliiti su u svakoj zemlji. Javlja se jo u starom veku (u Persiji, Sparti, Rimu), ali se pod sadanjim nazivom prvi put pominje u Francuskoj u XV veku. Garda JNA nastala je od "Prateeg bataljona Vrhovnog taba NOV i POJ. Poasna jedinica Garde ima specijalnu sveanu uniformu. Gardijske jedinice, elitne vojne formacije namenjene za izvrenje specijalnih zadataka (vidi Garda; Elitne jedinice). U nekim armijama poasni naziv koji se dodjeljuje jedinicama za izuzetne uspehe u borbi. Gardijske jedinice nastavljaju tradicije "Prve proleterske divizije" (v.). (c) Vojni asopis JNA Narodna armija198 i podaci na internetskoj stranici Oruanih snaga Srbije i Crne Gore (SCG) potvruju opis Gardijske motorizovane brigade kao jedinice elitnog statusa, njene opreme i specijalno odabranog i obuenog kadra. Ti podaci mogu se primeniti i na gmtbr u sastavu iz 1991. godine. Sa svojom viedecenijskom tradicijom i najviim profesionalnim vrednostima, Gardijska brigada Vojske Srbije i Crne Gore u formaciji ima specijalno odabrane, obuene i opremljene jedinice za lino obezbeenje najviih dravnih i vojnih ustanova i linosti. Iako u svom sastavu ima borbene jedinice skoro svih rodova i specijalne jedinice, najprepoznatljivija je po jednom od svojih bataljona - Poasnom bataljonu garde. Samo najbolji, vrhunski obueni i fiziki najizdrljiviji oblae poasnu gardijsku uniformu i ulaze u elitni, reprezentativni, poasni stroj. Osim naglaenih profesionalnih vrednosti, vojnike Poasnog bataljona krase fizika lepota i visina. Kada gardisti posle intonirane himne i obavezne probe pripremljenosti za zadatak napuste kasarnu "Dedinje", oekuju ih reprezentativni zadaci, protokoli na aerodromima "Beograd" ili "Batajnica", na Dvoru na Dedinju ili na grobu Neznanog junaka na Avali. Gardiste na tim zadacima tradicionalno prate Reprezentativni orkestar garde i specijalna artiljerijska jedinica za poasnu paljbu.199
198 Dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 03554927-0355-4927; ERN engleski 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, "Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade", lanak u Narodnoj armiji, 8. novembar 1990. 199 http://www.vj.yu/struktura/Specjed/Garda.htm
832
833
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (h) Subordinacija gmtbr

Komandant
Zbog specifinosti zadataka, koji se sastoje od zatite i obezbeenja vojnog rukovodstva SFRJ (ukljuujui ceremonijalne dunosti),200 Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) nije deo Vojne oblasti, ve je neposredno potinjena Saveznom sekretaru za narodnu odbranu, generalu armije Veljku Kadijeviu preko njegovog efa kabineta, pukovnika Vuka Obradovia.201 (i) Struktura gmtbr202 U sastavu gmtbr su: komandant i komanda brigade; dva motorizovana bataljona; dva bataljona vojne policije; jedan oklopni bataljon; jedan bataljon za obezbeenje; elementi podrke. Redovne peadijske ili motorizovane brigade JNA obino u sastavu iamju jednu etu vojne policije, a gmtbr ima dva bataljona vojne policije. U sastavu 1. bataljona vojne policije gmtbr bila je i anti-teroristika eta.203 Gmtbr je opremljena najmodernijim i najsofistikovanijim orujem u kopnenim snagama JNA, izmeu ostalog, borbenim oklopnim vozilima M86 i tenkovima M-84.204
tab Naelnik taba
Pomonik komandanta za politika pitanja
Pomonik komandanta za bezbednost
Pomonik komandanta za pozadinu
tapski organi
Organi bezbednosti
1. bataljon vojne policije (bvp)
2. bataljon vojne policije (bvp)

kapetan 1. klase
1 . motorizovani bataljon (mtb)
2. motorizovani bataljon (mtb)
Ininjerijska eta eta veze
Pozadinski bataljon Jedinica za protivvazdu nu odbranu
1. VP 1. VP 2. VP 3. VP VP PTD vV vV vV 2. VP 3. VP 4. VP
1. mt
Oklopni bataljon (okb) 1. mt Bataljon za bezbednost
3. mt Legenda: VP : eta vojne policije mot:: motorizovan vVP: vod vojne policije mt: motorizova na eta vod: vod VP PTD: eta vojne policije za protivter oristika dejstva
vo
vo
vo
Struktura gmtbr205 Bezbednosni i obavetajni organi (j) Uvod Vojne obavetajne i bezbednosne aktivnosti (ukljuujui kontraobavetajnu delatnost) u SFRJ obavljale su dve slube, s tim da se kolokvijalni naziv KOS obino odnosi na obe:206 Uprava bezbednosti SSNO-a207 i Obavetajna uprava Generaltaba208
Dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 03554927-0355-4927; ERN engleski 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, "Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade", lanak u Narodnoj armiji, 8. novembar 1990. 201 /kao u originalu na engleskom/ 202 Vidi dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0350-2644-0350-2644; ERN teksta na engleskom ET 0350-2644-0350-2644; Odluka OG Jug, str. pov. br. 235-1, Mile Mrki, 29. oktobar 1991; dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-54340293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 203 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; engleski prevod L010-0496-L006-0526, Ratni dnevnik Gardijske motorizovane brigade, od 1. oktobra do 21. novembra 1991, beleka za 7. oktobar, 12:30 asova. Vidi takode dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927; ERN teksta na engleskom 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927, Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade, lanak u "Narodnoj armiji", 8. novembar 1990. 204 Dokazni predmet br. 391, ERN teksta na b/h/s-u 0355-4924-0355-4924 i 03554927-0355-4927; ERN teksta na engleskom 0355-4924-0355-4924 i 0355-4927-0355-4927,
200
"Obraniemo Jugoslaviju odluna poruka pripadnika Gardijske motorizovane brigade", lanak u Narodnoj armiji, 8. novembar 1990. 205 Vidi dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0350-2644-0350-2644; ERN teksta na engleskom ET 0350-2644-0350-2644; Odluka OG Jug, str. pov. br. 235-1, Mile Mrki, 29. oktobar 1991; dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-54340293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 206 KOS (Kontraobavetajna sluba) je ime slube koja se bavila kontraobavetajnom delatnou posle Drugog svetskog rata. 207 U daljem tekstu: UB 208 Takode poznata kao Druga uprava, u daljem tekstu: OU.
834
835
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Uprava bezbednosti je prvenstveno delovala kao kontraobavetajna sluba, dok je Obavetajna uprava209 predstavljala obavetajnu slubu. (k) Uprava bezbednosti organi bezbednosti (i) Dunosti i. lan 194. Zakona o ONO iz 1982. navodi zadatke organa bezbednosti JNA (UB). Glavni zadaci su bezbednost i kontraobavetajna delatnost. lan 194. Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982. Strune poslove bezbednosti oruanih snaga organizuju i vre organi bezbednosti Jugoslovenske narodne armije, organi bezbednosti teritorijalne odbrane, vojna policija i drugi struni vojni organi, a odreene strune poslove i organi uprave nadleni za unutranje poslove. Organi bezbednosti Jugoslovenske narodne armije, u skladu sa pravima i dunostima utvrenim saveznim zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, prikupljaju podatke i obavetenja i preduzimanju potrebne mere radi otkrivanja i spreavanja delatnosti pojedinaca, grupa ili organizacija usmerenih na podrivanje ili ruenje Ustavom SFRJ utvenog drutvenog ureenja i ugroavanja bezbednosti zemlje, ako se takve delatnosti vre u Jugoslavenskoj narodnoj armiji ili prema Jugoslovenskoj narodnoj armiji, kao i radi otkrivanja i spreavanja delatnosti usmerenih na ugroavanja bezbednosti i tajnosti planova i priprema oruanih snaga za odbranu zemlje. Organi bezbednosti teritorijalne odbrane organizuju se i vre poslove bezbednosti za potrebe teritorijalne odbrane u skladu sa zakonom.
210
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija snagama ili prema oruanim snagama iz zemlje ili inostranstva, kao i radi otkrivanja i spreavanja delatnosti usmerenih na povrede tajnosti planova i priprema oruanih snaga za odbranu zemlje. 211 iii. O ulozi organa bezbednosti u planiranju i organizaciji vojnih dejstava i podrci koju pruaju tokom izvrenja tih dejstava govori se u estom delu. iv. Uprava bezbednosti je takoe bila zaduena za propagandu i antipropagandu: Dezinformacija u operativnom radu organa bezbednosti JNA je plansko i sistematsko plasiranje istinitih, poluistinitih i lanih podataka stranim obavetajnim i vojnoobavetajnim slubama, jugoslovensko neprijateljskoj emigraciji i unutranjem neprijatelju radi njihovog dovoenja u zabludu u pogledu stvarnih planova, namera, aktivnosti i drugih podataka o stanju oruanih snaga i njihovim pripremama za odbranu zemlje kao i radi zatite metoda organa bezbednosti u radu na otkrivanju planova, namera, snaga i metoda delovanja spoljnjeg i unutranjeg neprijatelja protiv oruanih snaga SFRJ i organizacija za NVO. Dezinformacije koje organi bezbednosti plasiraju svojim metodama i sredstvima rada pripremaju Uprava bezbednosti i organi bezbednosti komande armije i njima ravni organi u skladu sa planom strategijskooperativnog maskiranja. Za plasiranje dezinformacija treba obezbediti odluku stareine iz take 124. ovog uputstva.212 v. Pravilo iz 1984. navodi i zadatke, koji osim protivobavetajnih delatnosti, ukljuuju uee u otkrivanju i spreavanju tekih krivinih dela i u radnjama koje prethode pokretanju i voenju krivinog postupka: Organi bezbednosti su nosioci: a) otkrivanja, praenja i spreavanja obavetajne i drugih delatnosti stranih vojnoobavetajnih i obavetajnih slubi i neprijateljske jugoslovenske emigracije koje se vre u zemlji ili iz inostranstva, a koje su usmerene protiv oruanih snaga i priprema oruanih snaga za odbranu zemlje, a organi bezbednosti JNA - i prema organizacijama za NVO;
ii. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984. je na sledei nain definisalo zadatke organa bezbednosti: Organi bezbednosti, kao struni organi komandi, jedinica, ustanova i tabova oruanih snaga, vre poslove dravne bezbednosti koji su im stavljeni u nadlenost zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona - radi otkrivanja i spreavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili ruenje Ustavom Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Ustav SFRJ) utvrenog drutvenog ureenja i na ugroavanje bezbednosti zemlje, ako se takva delatnost vri u oruanim
Takode poznata kao Druga uprava. Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982, l. 194
209 210
211 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 1. 212 Dokazni predmet br. 395, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9844-0090-9878, eng. 0092-6833-0092-6874, Uputstvo o metodima i sredstvima rada organa bezbednosti JNA, 1986, par. 50.
836
837
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija b) otkrivanja i spreavanja neprijateljske delatnosti pojedinaca, grupa ili organizacija prema oruanim snagama i pripadnicima oruanih snaga, a organi bezbednosti JNA - i prema organizacijama za NVO i zaposlenim u ovim organizacijama, usmerenim na podrivanje ili ruenje Ustavom SFRJ utvrenog drutvenog ureenja i ugroavanje bezbednosti zemlje, kao i ugroavanje oruanih snaga ili povredu tajnosti planova i priprema oruanih snaga za odbranu zemlje; c) sprovoenja mera i radnji kontraobavetajne zatite zadataka i poslova, dokumenata, materijalno-tehnikih sredstava, podruja, zona i objekata od posebnog znaaja za odbranu zemlje kada je to odreeno zakonom, drugim propisima ili odlukama nadlenog stareine u skladu sa tim propisima; d) prikupljanja i proveravanja podataka za operativne potrebe organa bezbednosti i vrenje bezbednosne provere lica za popunu oruanih snaga i lica koja se zapoljavaju u organizacijama za NVO, kada je to propisano zakonom, ovim pravilom ili drugim propisima i optim aktima; e) bezbednosne pripreme pripadnika oruanih snaga i organizacija za NVO u vezi sa njihovim odnosima sa inostranstvom, odnosno sa strancima; f) organizovanja i obezbeenja funkcionisanja informacionog sistema organa bezbednosti za potrebe analize podataka i saznanja, izvetavanja, informisanja, rukovoenja i usmeravanja iz delokruga organa bezbednosti, u skladu sa ovim pravilom, drugim propisima i optim aktima; g) sopstvenih priprema za rad u ratu, neposrednoj ratnoj opasnosti i drugim vanrednim prilikama i rukovoenja pripremama vojne policije za rad u ratu, neposrednoj ratnoj opasnosti i u drugim vanrednim prilikama.213 Organi bezbednosti uestvuju: a) u otkrivanju i spreavanju teih krivinih dela koja se odnose na krau ili oteenje naoruanja, municije, borbenih i minsko-eksplozivnih sredstava i drugih teih oblika imovinskog kriminala u oruanim snagama i organizacijama za NVO kojima se ugroava njihova odbrambena sposobnost i borbena gotovost; ...
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija e) u radnjama koje prethode zapoinjanju krivinog postupka, kao i u krivinom postupku saglasno odredbama saveznih zakona kojima je ureen krivini postupak i nadlenost vojnih sudova; f) u otkrivanju indikatora eventualne agresije. O svom radu organi bezbednosti izvetavaju pretpostavljene vojne stareine i organe bezbednosti pretpostavljene komande, jedinice, ustanove ili taba saglasno odredbama ovog pravila.214 vi. Kao to se u daljem tekstu navodi, organi bezbednosti bili su ovlaeni da uhapse neku osobu i predaju je istranom sudiji vojnog suda ili najblioj vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi. U skladu sa ovom svojom funkcijom, UB je sticala saznanja, ispitivala je i izvetavala o navodima krenja propisa od strane onih koji su bili pod kontrolom JNA. Kada postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo iz delokruga organa bezbednosti, ovlaene stareine organa bezbednosti dune su da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka. 215 O ulozi organa bezbednosti i Uprave bezbednosti u istragama poinjenih krivinih dela, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja, govorie se u Sedmom delu. (ii) Subordinacija i. Naelnik UB-a bio je neposredno potinjen saveznom sekretaru za narodnu odbranu.216 Oficiri za bezbednost217 u okviru jedinica JNA, komandi ili ustanova su na osnovu Pravila slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984. bili podreeni svojim operativnim komandantima. Organ bezbednosti je neposredno potinjen stareini komande, jedinice, ustanove ili taba oruanih snaga u ijem se formacijskom sastavu
214 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 7 215 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 52 216 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 184, par. 60. 217 Takode poznati kao "organi bezbednosti".
213 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 6
838
839
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nalazi i za svoj rad odgovoran je tom stareini, a organi bezbednosti JNA u organizacijama za NVO - nadlenom pomoniku saveznog sekretara za narodnu odbranu. Organima bezbednosti JNA, u pogledu primene metoda i sredstava za rad tih organa, rukovodi savezni sekretar za narodnu odbranu ili vojni stareina koga on ovlasti. Ovlaenja saveznog sekretara iz stava 1. ove take u teritorijalnoj odbrani, saglasno zakonu, ima komandant teritorijalne odbrane republike, odnosno komandant teritorijalne odbrane autonomne pokrajine. 218 ii. Ovlaenja Uprave bezbednosti (= naelnika organa bezbednosti) nad organima bezbednosti u komandama jedinica JNA i ustanovama bila su na osnovu Pravila slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984, ograniena na "struno rukovoenje". Uprava bezbednosti SSNO (u daljem tekstu: Uprava bezbednosti) obavlja poslove propisane ovim pravilom i drugim propisima. Uprava bezbednosti struno rukovodi organima bezbednosti u komandama, jedinicama i ustanovama JNA u smislu odredaba ovog pravila i organizuje i usmerava njihov rad od znaaja za bezbednost. Uprava bezbednosti struno usmerava i usklauje rad organa bezbednosti teritorijalne odbrane u vezi sa kontraobavetajnim poslovima i kontraobavetajnom zatitom pripadnika oruanih snaga u tabovima teritorijalne odbrane, kao i u vezi sa ostvarivanjem propisanog izvetavanja i voenja dokumentacije i evidencije u organima bezbednosti oruanih snaga, a u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i drugim vanrednim prilikama struno usmerava i usklauje rad organa bezbednosti teritorijalne odbrane 219. (iii) Odnos organa bezbednosti i vojne policije Prema Pravilu slube u organima bezbednosti oruanih snaga SFRJ iz 1984, oficiri za bezbednost trebalo je da obezbeuju "struno rukovoenje" jedinicama vojne policije (VP).
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Stareina organa bezbednosti, komande, jedinice, ustanove ili taba oruanih snaga rukovodi u strunom pogledu jedinicom vojne policije. On predlae stareini komande, jedinice, ustanove ili taba upotrebu jedinice vojne policije i odgovoran mu je za stanje i aktivnost te jedinice. ... Angaovanje jedinica ili pojedinih pripadnika vojne policije na izvrenju zadataka iz delokruga organa bezbednosti odreuje stareina organa bezbednosti iz stava 1. ove take uz saglasnost pretpostavljenog vojnog stareine.220 (l) Obavetajna uprava obavetajni organi (a) Naelnik Obavetajne uprave bio je podreen naelniku Generaltaba oruanih snaga SFRJ.221 (b) Organizacija obavetajno-izviake delatnosti JNA i TO imala je tri osnovna elementa: a) obavetajne organe, komande i tabove; b) obavetajno-izviake organe, i c) izviake jedinice i organe (stalne i privremene) . 222 (c) Osnovni zadaci obavetajnih organa u komandama i tabovima sadrani su u pravilu JNA iz 1987. Obavetajna podrka oruanih snaga (vidi nie). U odnosu na ratne zarobljenike, obavetajni organi je trebalo da "organizuju a, po potrebi, i ispituju ratne zarobljenike i one koji su prebegli radi obavetajnog obezbeenja svoje komande, taba i jedinice".223 Trea enevska konvencija koja se odnosi na postupak prema ratnim zarobljenicima bila je priloena ovom pravilu224.
218 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, take 16, 17. 219 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 57, 58.
220 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, par. 23. 221 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, pravilo JNA, Obavetajno obezbedenje oruanih snaga, 1987. 222 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, pravilo JNA, Obavetajno obezbedenje oruanih snaga, 1987. 223 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, pravilo JNA, Obavetajno obezbedenje oruanih snaga, 1987, taka 13. 224 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, pravilo JNA, Obavetajno obezbedenje oruanih snaga, 1987, prilog 1.
840
841
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Osnovne dunosti obavetajnog organa komandi i tabova JNA i TO su da: u zoni (rejonu) obavetajne odgovornosti planira, organizuje, usmerava i koordinira celokupnu obavetajno-izviaku delatnost; neprekidno prikuplja i obrauje obavetajne podatke o neprijatelju, prostornim i vremenskim prilikama, i vri optu procenu neprijatelja u saradnji sa drugim organima (sagledava: stanje, mogunosti, namere, cilj i verovatni nain dejstva), ukazuje na uoene promene i, prema potrebi, preduzima dopunske mere obavetajnog obezbeenja; u procesu rada na donoenju odluke i u toku borbenih dejstava izlae komandantu (naelniku) predlog za organizaciju i sprovoenje obavetajnog obezbeenja; neposredno rukovodi potinjenim obavetajno-izviakim organima i izviakim jedinicama u skladu sa zamisli i odlukom komandanta, odnosno nareenjem naelnika taba, stara se o njihovoj pripremi, obuci i vaspitanju, popunjenosti i pozadinskom obezbeenju; vodi rauna o pravilnom i namenskom korienju tehnikih sredstava za prikupljanje podataka o neprijatelju; sarauje sa obavetajno-izviakim organima sadejstvujuih i susednih komandi, tabova i jedinica JNA i TO i odgovarajuim organima DPZ na frontu i na privremeno zaposednutoj teritoriji; organizuje najcelishodnije korienje obavetajnih podataka; sa vanijim podacima odmah upoznaje komandanta, naelnika taba i sve zainteresovane organe komande i taba; o svim podacima koji su znaajni za pretpostavljenu komandu ili za potinjene, sadejstvujue i susedne jedinice, tabove i organe DPZ duan je da odmah, najkraim putem, upozna zainteresovane komande i tabove; da posebnu panju posveti hitnom upoznavanju zainteresovanih o otkrivenom nuklearnom, hemijskom i biolokom oruju i sredstvima za njegovu upotrebu, brzopokretnim i vazdunodesantnim snagama. uestvuje u izboru i praenju ciljeva radi upotrebe nuklearnog oruja; uestvuje u planiranju i sprovoenju dezinformacija u okviru operativno-strategijskog maskiranja na nivou operativno-strategijskih komandi; uestvuje u planiranju elektronskog ometanja neprijateljevih radio i radio-relejnih veza i radarskih stanica; organizuje i, prema potrebi, neposredno rukovodi pripremama obavetajno-izviakih organa za izvrenje zadataka u dubini borbenog ili
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija operativnog rasporeda neprijatelja i obezbeuje neophodne dokumente za odravanje veze s tim organima; organizuje i preduzima mere bezbednosti i samozatite u toku pripreme i izvrenja zadataka obavetajno-izviakih organa, kao i u toku prikupljanja i korienja obavetajnih podataka; organizuje a, po potrebi, i ispituje ratne zarobljenike i one koji su prebegli radi obavetajnog obezbeenja svoje komande, taba i jedinice; uestvuje u planiranju i izvoenju obuke stareina i jedinica o oruanim snagama potencijalnih agresora i organizovanju obavetajnog obezbeenja sopstvenih jedinica; uestvuje u izboru i rasporedu obavetajno-izviakih stareina i graanskih lica na slubi u oruanim snagama, razrauje propisane obavetajne dokumente; prouava i analizira iskustva iz rada vlastitih i stranih obavetajno-izviakih organa i jedinica i koristi ih za unapreenje obavetajno-izviake delatnosti. 225 U IV. glavi, taki 2. C. Obavetajnog obezbeenja oruanih snaga iz 1987. navode se pravila i postupci za ispitivanje ratnih zarobljenika.226 U taki 200. izriito se naglaava obaveza strogog potovanja enevskih konvencija. Vojna policija (m) Dunosti (a) Prema Pravilu slube vojne policije oruanih snaga SFRJ iz 1985. godine, "vojnu policiju sainjavaju posebno obuene i opremljene jedinice oruanih snaga koje vre odreene poslove: bezbednosti za potrebe oruanih snaga;zatite ljudi i imovine; bezbednosti vojnog saobraaja;
225 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, propis JNA, Obavetajno obezbedenje oruanih snaga, 1987. 226 Dokazni predmet br. 396, ERN teksta na b/h/s-u 0113-2537-0113-2680; ERN teksta na engleskom 0304-7987-0304-8102, propis JNA, Obavetajno obezbedenje oruanih snaga, 1987, take 198-201.
842
843
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odravanje vojnikog reda i discipline i otkrivanja krivinih dela i uinilaca iz nadlenosti vojnih sudova, koji se gone po slubenoj dunosti".227 (b) U takama 22. do 25. Pravila slube vojne policije u oruanih snaga SFRJ detaljno su navedeni zadaci vojne policije (vidi nie u tekstu).228 U miru, vojna policija se uglavnom bavi zatitom viih vojnih stareina, dokumenata, kao i vrenjem policijskih dunosti u sklopu vojske. 22. Vojna policija u miru izvrava sledee zadatke: neposredno fiziki obezbeuje: komande, ustanove i tabove u ijem se sastavu nalazi vojna policija; visoke vojne stareine za koje se posebno naredi; strane vojne delegacije; najvie dravne i partijske funkcionere i efove i odreene delegacije stranih drava kada se nalaze u vojnim jedinicama i ustanovama, u vojnim objektima ili kada se prevoze vojnim prevoznim sredstvima; vri unutranje obezbeenje vojnih kazneno-popravnih ustanova i vojnih zatvora za izdravanje pritvora pri vojnim sudovima (u daljem tekstu: vojni zatvori); obezbeuje vojna dokumenta, naoruanje i vojnu opremu koji predstavljaju dravnu tajnu, kao i eksplozivne materije i zapaljive gasove pri prenosu i transportu kada to naredi nadleni vojni stareina; uestvuje u obezbeenju vojnih objekata, pravaca i rejona od posebnog znaaja za odbranu zemlje; sprovodi lica liena slobode u okviru propisanog delokruga; regulie i kontrolie vojni saobraaj na putevima, vri saobraajno izvianje i prikuplja podatke o saobraajnim nezgodama i prekrajima vojnih uesnika u saobraaju; uestvuje u borbi protiv diverzantsko-teroristikih, odmetnikih i drugih neprijateljskih naoruanih grupa u rejonu vojnih objekata i vojnih jedinica i ustanova koje su napadnute, o emu odluuje stareina vojne jedinice i ustanove u ijem se sastavu nalazi jedinica vojne policije; otkriva, pronalazi i privodi uinioce krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova koja se gone po slubenoj dunosti, obezbeuje tragove krivinih dela, prikuplja obavetenja i materijalne dokaze koji mogu biti od
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija koristi za voenje krivinih postupaka i postupa po zahtevu vojnog suda ili drugog nadlenog organa u krivinom postupku; 23. Pored zadataka iz take 22. ovog pravila, u vanrednim prilikama vojna policija izvrava sledee zadatke: pojaava obezbeenje i odbranu komandi, ustanova i tabova oruanih snaga, vojnih objekata, rejona i pravaca i izvrava druge zadatke predviene planovima i nareenjima za vanredne prilike; vodi borbu i savlauje otpor naoruanih lica koja su izvrila upad u vojne objekte ili u vojna prevozna sredstva; vri, po nareenju komandanta armije ili vieg stareine, oslobaanje talaca iz vojnih objekata i vojnih prevoznih sredstava; po ukazanoj potrebi i odobrenju saveznog sekretara za narodnu odbranu, prua pomo organima unutranjih poslova u uspostavljanju reda i mira na javnim mestima. 24. Pored zadataka iz ta. 22. i 23. ovog pravila, vojna policija u neposrednoj ratnoj opasnosti i mobilizaciji izvrava i sledee zadatke: uestvuje u kontroli sprovoenja nareenih mera bezbednosti u toku izvrenja mobilizacije; neposredno obezbeuje planove upotrebe oruanih snaga; vojna policija vojnoteritorijalnih organa i tabova teritorijalne odbrane uestvuje u pronalaenju i privoenju vojnih obveznika koji se nisu odazvali pozivu nadlenih organa radi izvrenja vojne obaveze. Osim toga, za vreme rata vojna policija "uestvuje u obezbeenju ratnih zarobljenika u logorima za ratne zarobljenike,229 uestvuje u privoenju230 i sprovoenju,231 i pored toga "uestvuje u usmeravanju pravaca pokreta izbeglica i otkriva pripadnike neprijateljskih formacija koji su se ubacili meu izbeglice".232
227 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube Vojne policije Oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 1. 228 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, "Pravilo slube Vojne policije Oruanih snaga SFRJ", 1985, taka 22-25.
229 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 25. 230 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 25. 231 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 55. 232 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 25.
844
845
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uestvuje u usmeravanju pravaca pokreta izbeglica i otkriva pripadnike neprijateljskih formacija koji su se ubacili meu izbeglice /kao u originalu/ 25. Pored zadataka iz taki 22. do 24. ovog pravila, vojna policija za vreme rata izvrava i ove zadatke: neposredno obezbeuje komandno mesto, komandanta vojne jedinice i ustanove u mestu i pokretu i vojne kurire koji prenose vojna dokumenta najvieg stepena tajnosti kada to posebno naredi nadleni vojni stareina; uestvuje u spreavanju delatnosti ubaenih ili ostavljenih neprijateljskih naoruanih grupa ili pojedinaca na pravcima kretanja i u rejonima razmetaja komandi, ustanova i tabova oruanih snaga i na privremeno zaposednutoj teritoriji; uestvuje u kontroli i obezbeenju sprovoenja propisanih i nareenih mera bezbednosti u oekujuim rejonima i rejonima prikupljanja, ukrcavanja, odnosno iskrcavanja i na odreenim pravcima kretanja vojnih jedinica i ustanova; uestvuje u usmeravanju pravaca pokreta izbeglica i otkriva pripadnike neprijateljskih formacija koji su se ubacili meu izbeglice; uestvuje u spreavanju rasturanja neprijateljskog propagandnog materijala u zoni rejonu borbenih dejstava; uestvuje u obezbeenju ratnih zarobljenika u logorima za ratne zarobljenike; vri pretres objekata i prostora gde su bile razmetene neprijateljske komande, ustanove i tabovi, radi pronalaenja dokumenata i sredstava naoruanja i vojne opreme. (n) Slube vojne policije (a) Zadatke propisane pravilom iz 1985. vojna policija izvrava putem sedam aktivnosti ili slubi: slubom obezbeenja; potranom slubom; patrolnom slubom; sprovodnikom slubom; slubom deurstva vojne policije; slubom bezbednosti vojnog saobraaja; slubom suzbijanja kriminaliteta.233
233 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, take 41-92.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Sprovoenje ratnih zarobljenika jedna je od zadataka "patrolne slube", dok je obezbeenje ratnih zarobljenika koji su u pritvoru deo zadataka "sprovodnike slube" . (b) Sluba obezbeenja Sluba obezbeenja obuhvata plansko preduzimanje mera, radnji i postupaka radi obezbeenja i zatiti komandi, tabova, ustanova oruanih snaga i vojnih zatvora, kao i mera postupaka radi obezbeenja odreenih pravaca, rejona, objekata, linosti i dokumenata.234 (c) Potrana sluba
Potrana sluba je skup taktikih i tehnikih mera i radnji vojne policije koje se preduzimaju na osnovu zakona kojim se ureuje krivini postupak ili nareenja nadlenog vojnog stareine radi provere, pronalaenja i odgovarajueg postupka s licima, predmetima i leevima.235 (d) Patrolna sluba
Patrolna sluba je plansko i organizovano izvravanje zadataka radi: obezbeenja i zatite linosti i vojnih objekata, kontrole sprovoenja nareenih mera iz oblasti bezbednosti, reda i discipline i bezbednosti vojnog saobraaja na putevima; pronalaenja i privoenja izvrilaca krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova; sprovoenja lica lienih slobode iz nadlenosti vojnog suda, a u ratu i ratnih zarobljenika; obezbeenja dokumenata i sredstava naoruanja i vojne opreme najvieg stepena tajnosti.236
234 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 42. 235 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 46. 236 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 52.
846
847
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (e) Sprovodnika sluba (h)
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Sluba suzbijanja kriminaliteta
Sprovodnika sluba obuhvata mere, radnje i postupke koji se preduzimaju radi obezbeenja lica lienih slobode, dokumenata i imovine od momenta prijema pa do predaje nadlenim organima. Vojna policija sprovodi lica liena slobode koja su izvrila krivino delo iz nadlenosti vojnog suda, lica ije privoenje zahtevaju nadleni organi, ratne zarobljenike i odreenu vojnu imovinu... Kada se posebno naredi, vojna policija moe sprovoditi i ratne zarobljenike.237 O uvanju (i sprovoenju) ratnih zarobljenika govori se u Sedmom delu. (f) Sluba deurstva vojne policije
Sluba suzbijanja kriminaliteta obuhvata poslove koje prema zakonu kojim se ureuje krivini postupak vre organi unutranjih poslova, a odnose se na krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova. O slubi za suzbijanja kriminaliteta u vojnoj policiji podrobnije se govori u Sedmom delu. (o) Subordinacija
Sluba deurstva ima zadatak da obezbedi blagovremenu intervenciju vojne policije u sluajevima samovoljnog udaljenja i bekstva vojnog lica iz oruanih snaga i izvrenja drugih krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova koja se gone po slubenoj dunosti, kao i radi uspostavljanja reda na javnim mestima u sluajevima kada su red i mir u veoj meri naruili pripadnici oruanih snaga.238 (g) Sluba bezbednosti vojnog saobraaja
U Pravilu slube vojne policije oruanih snaga SFRJ iz 1985. na sledei nain je opisana subordinacija izmeu oficira bezbednosti i vojne policije: Vojnom policijom rukovodi i komanduje stareina vojne jedinice i ustanove u ijem se formacijskom sastavu nalazi jedinica vojne policije ili joj je pridodata. Vojnom policijom u strunom pogledu rukovodi stareina organa bezbednosti vojne jedinice i ustanove u ijem se formacijskom sastavu jedinica vojne policije ili joj je pridodata. On predlae stareini vojne jedinice i ustanove upotrebu jedinica vojne policije i odgovoran je za borbenu gotovost jedinice vojne policije i izvravanju zadataka. U rukovoenju jedinicom vojne policije stareina organa bezbednosti iz stava 1. ove take ima prava i dunosti koje imaju stareine rodova i slubi vojne jedinice i ustanove u rukovoenju jedinicama rodova i slubi.240 (p) Uniforma
Sluba bezbednosti vojnog saobraaja obuhvata izvrenje zadataka kojima se obezbeuje nesmetano odvijanje vojnog saobraaja na putevima, a naroito: regulisanje saobraaja, kontrolu vojnih uesnika u saobraaju, saobraajno izvianje i informisanje uesnika u saobraaju.239
Pripadnici vojne policije pri vrenju slube u miru i ratu nose slubenu uniformu JNA, beli opasa sa uprtaem, belu futrolu za pitolj i znaku vojne policije privrenu na preici opasaa.241
237 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, take 54-57. 238 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 59. 239 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 61.
240 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, take 12, 13. 241 Dokazni predmet br. 397; ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115. ERN teksta na engleskom 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, t. 8.
848
849
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vojno-teritorijalna organizacija JNA e. a. Vojno-teritorijalna organizacija JNA odraava strateki koncept "optenarodne odbrane", tj. odbrane teritorijalnog integriteta SFRJ od pretnji iz inostranstva.242 b. U poetku se najgorom zamiljenom situacijom smatrala pretnja od agresije snaga Varavskog ugovora.243 To se odraavalo i u vojno-geografskoj podeli zemlje, prema kojoj je teritorija SFRJ bila podeljena na sedam (7) vojnih zona odgovornosti i sedam (7) armija kao strateko-operativnih grupa JNA.244 Svakoj republici data je jedna vojna zona, sem Srbije i Crne Gore, ije su teritorije bile podeljene na po dve vojne zone (Srbija: 1. Armija (Beograd) i 2. Armija (Ni) i samostalni korpus (52. Korpus) na Kosovu).245 c. Nakon raspada Varavskog pakta krajem osamdesetih godina, usledila je nova procena mogue opasnosti. Primenom reorganizacionog plana "JEDINSTVO" smanjen je broj stratekooperativnih grupa i promenjeni su im nazivi, pa su tako "armije" postale "vojne oblasti (VO)". Zone odgovornosti (ZO) ovih VO bile su razgraniene tako da je jedna VO zahvatala teritoriju dve ili vie republika, "kao jo jedan pokuaj da se zaustavi raspad odbrambene strategije".246 d. Organizacija iz 1988. godine sadrala je pet (5) vojnih oblasti: tri vojne oblasti (1, 3, 5) (VO), koje su se sastojale od 16 korpusa jedna vojno-pomorska oblast, koja se sastojala od tri vojnopomorska sektora (VPS) jedan sektor ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane (RV i PVO), koji se sastojao od 3 korpusa RV i PVO.247
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vojne oblasti: Tri vojne oblasti imale su sledee zone odgovornosti:
1. VO (komanda: Beograd): istona Hrvatska, Bosna i Hercegovina i srednja i severna Srbija (ukljuujui Vojvodinu) 3. VO (komanda: Ni) juna Srbija (ukljuujui Kosovo), Crna Gora i Makedonija 5. VO (komanda: Zagreb) zapadna Hrvatska i Slovenija. f. Vojno-pomorska oblast obuhvatala je jadransku obalu celom duinom, a zalee u dubinu od samo nekoliko milja.
242 Dokazni predmet br. 398, ERN eng. 0343-4653-0343-5304, Area Handbook for Yugoslavia, 1973. 243 Dokazni predmet br. 398, ERN eng. 0343-4653-0343-5304, Area Handbook for Yugoslavia, 1973. 244 Njihovi glavni tabovi nalazili su se u Beogradu, Niu, Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani i Podgorici. 245 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr. Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 246 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr. Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 247 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999.
/Legenda: V MD: 5. VO I MD: 1. VO III MD: 3. VO Naval MD = VPO/ Organizacija, zadaci i struktura Teritorijalne odbrane (TO) Organizacija Organizacija TO-a odraavala je politiku organizaciju SFRJ. Postojali su sledei nivoi: (1) Optinski tab i jedinice teritorijalne odbrane (optinski nivo: optinski, rejonski i gradski tab);
850
851
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (2) zone); (3) tabovi autonomnih pokrajina i jedinice Teritorijalne odbrane (Srbija: Kosovo i Vojvodina do 1990. godine); (4) Republiki tabovi i jedinice teritorijalne odbrane.248 Teritorijalna odbrana je organizovana na cijeloj teritoriji i akvatoriji Jugoslavije u osnovnim i drugim organizacijama udruenog rada, mjesnim zajednicama, optinama, socijalistikim autonomnim pokrajinama i socijalistikim republikama i drugim drutveno-politikim zajednicama. Sastoji se od tabova, jedinica i ustanova i drugih oblika organizovanja radnih ljudi i graana za optenarodni oruani otpor. tabovi Teritorijalne odbrane su organizovani u socijalistikim republikama i socijalistikim autonomnim pokrajinama, regionalnim zajednicama (zonski tabovi, tabovi zajednica optina i gradski tabovi Teritorijalne odbrane) i optinama, veim mjesnim zajednicama i veim organizacijama udruenog rada. Jedinice Teritorijalne odbrane su razliitog formacijskog sastava, poev od grupe boraca i odjeljenja do brigade. Organizacija i formacija jedinica Teritorijalne odbrane prilagoene su potrebama dejstava u razliitim uslovima.249 tabovi teritorijalne odbrane su organizovani u socijalistikim republikama i socijalistikim autonomnim pokrajinama, regionalnim zajednicama (zonski tabovi, tabovi zajednica optina i gradski tabovi Teritorijalne odbrane) i optinama, veim mesnim zajednicama i veim organizacijama udruenog rada..250 Organizacijsko-formacijska struktura tabova, jedinica i ustanova Teritorijalne odbrane u osnovi je jedinstvena za celokupnu teritoriju SFRJ, ali je dovoljno elastina i prilagoena potrebama i uslovima voenja oruane borbe u pojedinim krajevima zemlje. tabovi i jedinice su, po pravilu, razliitog sastava, zavisno od namene, zadataka i konkretnih uslova. 251
Dokazni predmet br. 400, ERN 0049-9166-0049-9183, eng. ET 0049-9166-00499183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990, str 4-5. 249 Dokazni predmet br. 479, ERN b/h/s-u 0115-9746-00116-0096, eng. L0071841-L007-1889, Prirunik SSNO Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava 4. 250 Dokazni predmet br. 402, ERN eng. 0048-0663-0048-0665, Strategija optenarodne odbrane i drutvene samozatite SFRJ , Beograd, 1987. 251 Dokazni predmet br. 402, ERN eng. 0048-0663-0048-0665, Strategija optenarodne odbrane i drutvene samozatite SFRJ (izvodi), Beograd, 1987.
248
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Zadatak Glavni zadaci Teritorijalne odbrane u skladu sa doktrinom "optenarodne odbrane" navedeni su u Uputstvu o upotrebi Teritorijalne odbrane iz 1977. godine. Prema tom uputstvu, jedinice TO tokom napada uglavnom se angauju za dejstva u pozadini, nezavisno ili u sadejstvu sa JNA. Jedinice TO-a u pograninim podrujima mogu smesta biti angaovane u borbena dejstava, u neposrednom sadejstvu sa JNA.252 Struktura U zavisnosti od vrste zadatka, mogu se definisati dve vrste jedinica TO-a: mesne (poznate i pod nazivom "prostorne") i mobilne (poznate i pod nazivom "manevarske") jedinice.253 (1) Mesne jedinice Teritorijalne odbrane Mesne jedinice Teritorijalne odbrane (otprilike 80% ukupnog sastava TO-a)254 organizovane su u mesnim zajednicama i optinama, jaine od grupa i odeljenja do bataljona i razliitih vrsta odreda (peadijske, diverzantske, protivdiverzantske, inenjerijske, PVO, izviake, kurirske, nastavne, pozadinske, dopunske, policijski i druge jedinice). Namenjene su za dejstva na ogranienom geografskom podruju i mogu da izvravaju sledee zadatke: - borbena kontrola teritorije, - zatita stanovnitva i obezbeenje objekata i rejona, - diverzantska, protivdiverzantska i druga borbena dejstva, - odravanje reda i bezbednosti, - osiguranje proizvodnje i imovine, - spreavanje uspostavljanja bilo kakve agresorove vlasti na PZT,
Zonski tabovi i jedinice Teritorijalne odbrane (operativne
252 Najvanije odredbe (237-242) sadrane su u dokaznom predmetu br. 403, ERN teksta na b/h/s-u 0419-215-0419-2156; ERN eng. ET 0419-2153-0419-2156, strogo poverljivoj naredbi br. 580-25, Suzbijanje kriminaliteta u zoni borbenih dejstava 9. korpusa, general major Vladimir Vukovi, 20. oktobar 1991. 253 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 95. 254 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999.
852
853
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija - za druge zadatke;255 Prostorne (ili mesne) jedinice Teritorijalne odbrane su organizovane na teritorijalnom principu i neposredno su vezane za svoju matinu teritoriju. Formiraju se u mjesnim zajednicama, organizacijama udruenog rada i optinama. Razliitog su formacijskog sastava, poev od grupe ili odjeljenja do teritorijalnog bataljona i odreda. Njihova osnovna namena je borbena kontrola teritorije, zatita i obezbjeenje funkcionisanja drutvenih struktura i privrednih, javnih i drugih objekata, izvoenje borbenih dejstava na svojoj teritoriji i izvravanje odreenih zadataka drutvene samozatite.256 (2) Pokretne (ili manevarske) jedinice Teritorijalne odbrane Pokretne (ili manevarske) jedinice Teritorijalne odbrane (otprilike 20% ukupnih jedinica TO-a)257 predstavljale su glavnu mobilnu i udarnu snagu u okviru TO-a. One su ukljuivale velike formacije stalnog sastava (brigade i divizije) i privremenog sastava (borbene grupe, grupe odreda, grupe brigada i operativne grupe). U stanju su da samostalno ili u sadejstvu sa jedinicama JNA izvode raznovrsna borbena dejstva veih razmera u iroj teritoriji (akvatoriji) i pod svim ratnim uslovima.258 Manevarske jedinice Teritorijalne odbrane formiraju se u brigade namijenjene za borbena dejstva na irem prostoru vojita i ratita, u skladu sa situacijom i potrebama. Zadatke izvravaju na frontu, privremeno zaposjednutoj teritoriji i u vlastitoj pozadini. Borbena dejstva izvode u sadejstvu sa prostornim jedinicama Teritorijalne odbrane i jedinicama Jugoslovenske narodne armije ili samostalno i osloncem na druge snage optenarodne odbrane i drutvene samozatite 259. (3) Nacrt Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga iz 1990. godine sadrao je sledeu kategorizaciju jedinica TO-a:
255 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 95. 256 Dokazni predmet br. 479, ERN b/h/s-u 0115-9746-00116-0096, eng. L0071841-L007-1889, Prirunik SSNO Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, poglavlje 4. 257 Dokazni predmet br. 485, ERN 0089-0660-0089-0739, eng. 0090-1092-00901158, izvetaj vojnog vetaka dr Radovana Radinovia u predmetu Kunarac, 1999. 258 Dokazni predmet br. 384; ERN eng. L006-3322-L006-3474, b/h/s-u 0214-81230214-8517, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 95-96. 259 Dokazni predmet br. 479, ERN b/h/s-u 0115-9746-00116-0096, eng. L0071841-L007-1889, prirunik SSNO Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, poglavlje 4.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Partizanske jedinice (= manevarske ili pokretne jedinice): Partizanske jedinice su vie taktike jedinice manevarskog karaktera namenjene za borbena dejstva na celokupnom ratitu i vojitima, na frontu, PZT i u vlastitoj pozadini. Part. jedinice su: brigada, avijacijska eskadrila, flotila naoruanih brodova, art. divizion i taktike jedinice posebne namjene. U odreenim uslovima, za konkretni zadatak, mogu se formirati i privremeni sastavi TO: part. divizije i grupe part. br.260 Zatitne jedinice: Zatitne jedinice TO mogu se formirati u zatitne brigade, i druge jedinice namjenjene za zatitu i odbranu KM, rejona ratnog rasporeda organa vlasti i drugih organa i znaajnih institucija. 261 Prostorne jedinice (= mesne ili prostorne jedinice): Prostorne jedinice su organizovane na teritorijalnom principu. Naelno dejstvuju na matinoj teritoriji, a po potrebi i izvan zone odgovornosti. Namjenjene su za voenje oruane borbe i pruanje otpora, borbenu kontrolu teritorije, zatitu mobilizacije, objekata i institucija i DSZ. Formiraju se u optini, MZ, radnoj i dr. organizaciji.262 Operativne grupe (OG), taktike grupe (TG), jurini odredi (JOd) i jurine grupe Uvod (1) Taktiki, operativni, pa ak i strateki zadaci koji se izvode na odvojenim pravcima ili prostrijama u zoni borbenih dejstava, zahtevaju formiranje privremenih formacija, kao to su borbene i taktike grupe (TG) na nivou osnovnih taktikih jedinica; zdruenih odreda na nivou zdruenih taktikih jedinica; operativnih grupa (OG) na nivou operativnih jedinica; i stratekih operativnih grupa na stratekom nivou.263
260 Dokazni predmet br. 400, ERN 0049-9166-0049-9183, eng. ET 0049-9166-00499183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990, str. 5. 261 Dokazni predmet br. 400, ERN 0049-9166-0049-9183, eng. ET 0049-9166-00499183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga 1990, str. 5. 262 Dokazni predmet br. 400, ERN 0049-9166-0049-9183, eng. ET 0049-9166-00499183, Doktrina oruanih snaga teritorijalne odbrane, 1990, str. 5. 263 Dokazni predmet br. 384; ERN teksta na b/h/s-u 0214-8123-0214-8517; engleski prevod L006-3322-L006-3474, udbenik JNA Rukovodenje i komandovanje, 1983, str. 87.
854
855
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (2) U pravilu JNA Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) iz 1990. godine vie se govori o tome i (eksplicitno) se pominje uvrtanje jedinica TO-a u OG i TG. Prema ovom propisu, u korpusu se mogu obrazovati operativne i taktike grupe. Formiraju se izuzetno, kada u zoni dejstva korpusa postoje izrazito odvojeni pravci ili prostorije, pa je usled toga teko obezbediti jedinstveno komandovanje i kontinuirano izvoenje operacije. Sastav operativnih i taktikih grupa moe da se razlikuje.264 Operativno-taktika grupa (OTG) formira se od jedinica Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane. Najee je jaine nekoliko pukova, i brigada raznih vrsta i partizanske divizije, ojaanih jedinicama artiljerije, ARJ PVO i drugim, to zavisi od konkretne situacije. Taktika grupa (TG) moe biti jaine nekoliko bataljona Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane, ojaanih jedinicama artiljerije, ininjerije i drugim jedinicama to zavisi od zadatka. 265 (3) U nacrtu Doktrine teritorijalne odbrane oruanih snaga iz 1990. pominje se "objedinjavanje dejstva svih snaga na vojitu ili delu ratita vre komande strategijskih grupacija. Na osnovu odluke komandanta, strategijske grupacije RiK na operativnom i taktikom nivou ostvaruje komandant najvie jedinice JNA ili komandant TO, ije su jedinice osnovni nosilac izvrenja borbenog zadatka."266 Na osnovu gorenavedenih propisa JNA moe se zakljuiti da se operativne i taktike grupe (i jurini odredi) osnivaju sa da se obezbedi jednostareinstvo i jedinstveno i kontinuirano rukovoenje i komandovanje. Operativne grupe su: (1) U Vojnom leksikonu JNA iz 1981. godine, operativne grupe su definisane na sledei nain: Privremeni zdrueni sastav u KoV, RM i RV, jaine od nekoliko brigada do dve ili vie divizija i korpusa, za izvrenje zadatka na posebnom
264 Dokazni predmet br. 188; ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376; eng. 0079-7104-0079-7232; Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno), 1990, taka 27. 265 Dokazni predmet br. 188; b/h/s-u 0039-5376-0039-5376; eng. 0079-7104-00797232; Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno), 1990, taka 27. 266 Dokazni predmet br. 400; ERN teksta na b/h/s-u 0049-9166-0049-9183; engleski prevod ET 0049-9166-0049-9183, Doktrina teritorijalne odbrane oruanih snaga, 1990.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija operacijskom pravcu, ili kada jedna ili vie formacijskih jedinica nisu pogodne za izvrenje zadatka operativnog znaaja. Formira se, naelno, u sastavu armije ili grupe armija, a izuzetno i pod vrhovnom komandom. Moe da bude jednorodna (peadijska, oklopna) ili kombinovana (od dva ili vie rodova i vidova), a zadatke izvrava ili u sastavu fronta ili u sopstvenoj i neprijateljskoj pozadini. Posle izvrenog zadatka obino se rasformira. Sastav, organizacija, i nain dejstva O. odreuju se, naelno, za svaki konkretan sluaj. Po pravilu, za rukovoenje i komandovanje jedinicama formira se poseban tab ili privremena komanda, a u pogledu snabdevanja osnovnim borbenim potrebama grupa se osamostaljuje kako bi imala veu slobodu dejstva.267 (2) Prirunik SSNO iz 1983. godine Strategija oruane borbe dodaje da vei privremeni zdrueni sastavi (kao operativne grupe) ukljuuju i jedinice JNA i jedinice TO-a. Za izvravanje odreenih zadataka na samostalnim pravcima ili prostorijama, posebno za protivdesantnu borbu i odbranu veeg grada, za dejstvo na izdvojenom taktikom ili operativnom pravcu, kao i za izvravanje drugih zadataka, u okviru Kopnene vojske mogu se obrazovati privremeni zdrueni sastavi razliite jaine i namjene: borbene i taktike grupe i zdrueni taktiki odredi - za izvravanje taktikih zadataka, i operativne grupe - za izvravanje operativnih zadataka. Vee privremene sastave ine jedinice Kopnene vojske i Teritorijalne odbrane..268 Taktike grupe (TG) (1) Prema Vojnom leksikonu JNA iz 1981. godine, taktike grupe "privremeni zdrueni sastav namenjen za borbena dejstva na odvojenom taktikom pravcu, kada se u zoni (na pravcu) dejstva ne moe izvriti odreeni borbeni zadatak formacijskom jedinicom. Formira se u zdruenim taktikim jedinicama. Dejstvuje samostalno ili kao deo borbenog poretka jedinice. Odreuje joj se posebna komanda ili njome komanduje komanda koja je obrazuje. Jaina i sastav T. zavise od jaine i
267 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347 Vojni leksikon, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981./izvor naveden kao u originalnoj fusnoti/ 268 Dokazni predmet br. 479, ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-00116-0096, eng. L007-1841-L007-1889, prirunik SSNO Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, poglavlje 4.
856
857
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sastava jedinice koja je obrazuje, zadatka, karakteristika zemljita, veliine zone, jaine i sastava neprijatelja." 269 (2) Pravilo iz 1984. godine pod nazivom Pravilo brigada JNA peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i lake navodi sledei sastav taktikih grupa (TG). Taktika grupa (TG) naelno moe biti sastava: jedan bataljon sa jedinicom TO (eta-bataljon), jedna do dve tenkovske ete, jedinica za podrku, vod do ete ininjerije i neophodna sredstva veze.. Komandovanje taktikom grupom regulie komandant brigade tako to od pojedinih stareina jedinica koje sainjavaju taktiku grupu i eventualno angaovanjem pojedinih stareina iz komande brigade formira komandu taktike grupe.270 Jurini odred (1) Osim operativnih i taktikih grupa, Oruane snage SFRJ mogu se za vreme borbenih dejstava organizovati u "jurine odrede" (JOd). Vojni leksikon JNA iz 1981. daje sledeu definiciju JOd-a: Elemenat borbenog poretka zdruenih taktikih jedinica u napadu na jako utvrene poloaje ili vee naseljeno mesto radi ovlaivanja utvrenim zgradama (objektima). Privremenog je sastava, jaine ete do bataljona, ojaanih oklopnim borbenim vozilima, pionirima, artiljerijom i sredstvima veze. Dejstvuje skupno ili po jurinim grupama.271 (2) U Pravilu bataljona (peadijski, motorizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije iz 1988. navodi "jurine odrede" kao jednu od "specijalnih uloga" (tj. specijalnih zadataka) koje peadijski (ili motorizovani) bataljon moe da izvrava pod odreenim okolnostima tokom borbenih dejstava. Jurini odred (JOd) se formira radi napada na dobro utvrena uporita, kao i pri napadu na naseljeno mesto za osvajanje veih i dobro utvrenih zgrada i blokova (objekata). Bataljon se, naelno, ojaava tenkovima, artiljerijom, ininjerijom i posebnim sredstvima veze. Bataljon
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kao jurini odred posebno se priprema, obuava i uvebava za izvrenje predstojeeg zadatka na slinim objektima napada.272 Borbeni raspored jurinog odreda, pored ostalog, sastoji se od potrebnog broja jurinih grupa, vatrene grupe, protivoklopne grupe i rezerve. Zadatke jurinim grupama i ostalim elementima borbenog rasporeda komandant odreda precizno odreuje na zemljitu. Jurina grupa jaine od ojaanog voda formira se za napad na odreeni objekat, bunker, zgradu ili vei deo zgrade radi njegovog zauzimanja, ruenja ili neutralisanja neprijateljskog dejstva onemoguavajui odredu izvrenje zadatka.273 Jurine grupe Prema priruniku JNA o peadijskim bataljonima iz 1988, "jurina grupa" (JG) je deo "jurinog odreda" namenjena za napad na jae utvrene i dobro branjene objekte (bunkeri, osmatranice, zgrade). Grupa je jaine do ojaanog voda. Posebno se priprema, obuava i uvebava za izvrenje predvienog zadatka na slinim objektima.274
ESTI deo: Planiranje i izvoenje borbenih dejstava

Kratki pregled a. Vojna borbena dejstva dele se na napad i odbranu. U Pravilu brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. navedeno je pet vrsta taktikih borbenih radnji (ili dejstava): napad, odbrana, pokret, borba u susretu i odmaranje.
269 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347 Vojni leksikon,Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981. 270 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; eng. 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i lake, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu SFRJ, 1984. taka 29. 271 Dokazni predmet br. 388, ERN teksta na b/h/s-u 0400-2219-0400-3347, Vojni leksikon,Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1981.
272 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, taka 508. 273 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, take 509-510. 274 Dokazni predmet br. 385, ERN teksta na b/h/s-u 0294-7231-0294-7521; engleski prevod 0305-2699-0305-2874, Pravilo bataljon (peadijski, morotizovani, brdski, planinski, partizanski i mornarike peadije), 1988, taka 26.
858
859
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija b. Napad je osnovni vid borbenih dejstava u kom brigada dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta. Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta. Cilj napada je, kad god je to mogue, opkoliti, izolovati i, na kraju, zauzeti gradove i naselja u sadejstvu sa jedinicama TO pod jedinstvenom komandom. c. Velika borbena dejstva izuzetno su sloena. Zahtevaju detaljno planiranje i uzimanje u obzir faktora koji na svakom sledeem nivou komandnog lanca postaju sve kompleksniji. Postupak i metode koje primenjuje komandant brigade i njegov tab tokom priprema i organizacije borbenih dejstava opisani su u Pravilu brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. godine. d. Priprema borbenih dejstava ukljuuje niz aktivnosti kao to su: dovoenje jedinica u pogodne rejone za popunu, obuku, reorganizaciju, podizanje morala i odmor za predstojea dejstva; sakupljanje informacija i procena stanja, rasporeda, mogunosti i verovatnih naina dejstava neprijatelja; sagledavanje stanja i borbene spremnosti vlastitih snaga i preduzimanje mera za njihovo dovoenje u stanje pune borbene gotovosti; izvianje i procenu verovatnog rejona i pravca predstojeih dejstava; procenu vremena i njegovog uticaja na predstojea dejstva; uspostavljanje veze i organizovanja sadejstva sa susednim jedinicama. Tokom priprema, komanda brigade e neprekidno nadzirati situaciju, predviati dogaaje i blagovremeno preduzimati delotvorne mere za pripremu borbenih dejstava. e. Obezbeenje borbenih dejstava obuhvata moralnopolitiko obezbeenje, obavetajno obezbeenje, bezbednosno obezbeenje, ininjerijsko obezbeenje, protivnuklearno-hemijsko-bioloko obezbeenje, pozadinsko obezbeenje, itd. Neprekidno i trajno pozadinsko obezbeenje je neophodno za kontinuirano izvoenje (borbenih) dejstava, naroito u sluaju mehanizovanih jedinica. Bezbednosno obezbeenje ukljuuje sve mere sa ciljem da se otklone svi oblici opasnosti od delatnosti spoljnog i unutranjeg neprijatelja. Za organizovanje i funkcionisanje pozadinskog obezbeenja odgovoran je komandant brigade. Zadatak, zona dejstva i borbeni raspored a. Zadatak za izvoenje borbenih dejstava brigada dobija od pretpostavljene komande. Kad god je u mogunosti, pretpostavljena
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komanda moe regulisati i nain izvoenja zadatka. Kada brigada ne dobije zadatak od pretpostavljene komande, komandant brigade prema optoj zamisli i situaciji, samoinicijativno postavlja zadatak.275 b. Osnovni zadatak brigade je da izvodei neprekidna i raznovrsna borbena dejstva, nanosi neprijatelju to vie gubitaka u ivoj sili, borbenim vozilima i drugoj tehnici, razbija i troi njihove snage i zauzima i dri zemljite u odreenoj zoni.276 c. Za izvrenje zadatka brigadi se odreuje zona dejstva (zona napada, zona odbrane, zona mara i sl.). Zavisno od zadatka, najee na PZT, brigadi se moe odrediti i prostorija borbenih dejstava. Zona dejstva predstavlja zemljinu prostoriju ogranienu po irini i dubini u kojoj brigada organizuje i izvodi borbena dejstva. Veliina zone zavisi od: vrste brigade, karakteristika zemljita, zadatka, mesta i uloge u borbenom rasporedu vie jedinice, stanja i borbenih mogunosti, ojaanja, jaine jedinica TO u zoni, podrke i slino. U dodeljenoj zoni dejstva komandant brigade sa svim subjektima oruane borbe organizuje jedinstven sistem borbe po cilju, mestu i vremenu.277 d. U zoni dejstva komandant izraava teite dejstva, grupisanjem snaga i sredstava brigade na odbrambenom pravcu (prostoriji), angaovanjem jedinica TO, neoekivanim postupkom (manevrom) i podrkom.278 e. Borbeni raspored je najcelishodniji raspored njenih snaga (pridatih i ojaanja) za izvrenje zadatka. Formira se za svaki konkretan sluaj i mora da odgovara zadatku, uslovima borbene situacije i osobinama
275 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 12. 276 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 13. 277 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 13. 278 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 14.
860
861
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zemljita. Cilj mu je da omogui pravovremeno, organizovano i efikasno uee svih snaga u borbi.279 .... U borbeni raspored brigade ukljuuju se jedinice TO, bilo da su potinjene komandantu brigade ili da dejstvuju samostalno. Na taj nain se postie jedinstvo borbe u zoni dejstva. Borbena dejstva Vojna borbena dejstva dele se na napad i odbranu. U Pravilu brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. navedeno je pet vrsta taktikih borbenih radnji (ili dejstava): napad, odbrana, kretanje, borba u susretu i odmaranje.280 (1) Napad je osnovni oblik borbenog dejstva u kom brigada u sadejstvu snaga TO i u saradnji sa organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR, jednovremeno i odluno, po jedinstvenoj zamisli, dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta, upada u njegov raspored, razbija ga, unitava ili zarobljava i oslobaa objekte i prostor koji je neprijatelj privremeno zaposeo i unitava organe i organizacije koje je on, eventualno, uspostavio. Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta. Zavisno od borbene situacije i drugih uslova, cilj brigade u napadu moe biti zauzimanje odreenih objekata ili poloaja, obmana neprijatelja u pogledu stvarnih namera, vezivanje neprijatelja na odreenim pravcima i za odreeno vreme, unitenje nekog uporita, presecanje komunikacija i slino.281 (2) Odbrana je vid borbenih dejstava u kojima brigada, u sadejstvu sa jedinicama TO i u saradnji sa odgovarajuim organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR, istovremeno i odluno po jedinstvenoj
279 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 15. 280 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984. 281 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 306.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zamisli, koristei povoljne uslove zemljita i njegovo ininjerijsko ureenje, zapreavanje, snagu i efikasnost vatre i manevar, preteno odbrambenim dejstvima sa fronta i aktivnim dejstvima sa boka i iz pozadine dejstvuje po svim elementima borbenog rasporeda neprijatelja, nanosi mu gubitke, spreava brze prodore, odbija njegov napad, zadrava posednute poloaje (rejone, objekte) radi ouvanja vlastitih snaga od veih gubitaka i stvaranje uslova za prelazak u napad.282 Osnovni cilj odbrane jeste da se neprijatelju nanesu to vei gubici, slomi, odbije, zadri ili uspori njegov napad, sauvaju vlastite snage od veih gubitaka i stvore uslovi za prelazak u napad. Cilj odbrane moe biti i osiguranje krila, bokova i pozadine vie jedinice u napadu; vezivanje snaga neprijatelja u odreenim rejonima, pravcima i prostorima; spreavanje izvlaenja neprijatelja; dranje i odbrana odreenih objekata, rejona, prostora i sl.283 Napadi (1) Dokument JNA Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) iz 1990. navodi sledee informacije o napadnim operacijama:284 Napadna operacija korpusa na frontu je osnovni oblik organizovanja za izvoenje napadnih dejstava na frontu u kojem se po jedinstvenom planu, u dodeljenoj zoni ili prostoriji i za odreeno vreme, objedinjavaju i usmeravaju napadni i odbrambeni bojevi i borbe, taktike borbene radnje i druge aktivnosti korpusa, jedinice Teritorijalne odbrane i drugih snaga optenarodne odbrane i drutvene samozatite radi ostvarenja jedinstvenog operativnog cilja. Uspeh u napadnoj operaciji korpus postie usklaenim udarima sopstvenih snaga i jedinica Teritorijalne odbrane (uz podrku snaga Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane, a u primorskim zonama snaga
282 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 470. 283 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 471. 284 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, glava IV.
862
863
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ratne mornarice i obalske odbrane), po neprijateljevim snagama na celoj dubini njegovog rasporeda, a uz masovno pruanje svih oblika otpora, ostalih subjekata optenarodne odbrane i drutvene samozatite.285 Cilj napadne operacije je razbijanje ili unitenje snaga neprijatelja na izabranom pravcu i zauzimanje i oslobaanje odreenog objekta ili prostorije koju je neprijatelj zaposeo. Ponekad cilj operacije moe biti vezivanje neprijateljevih snaga na odreenom pravcu ili prostoriji, zauzimanje i dranje nekog objekta, prostorije, ostrva ili dela teritorije.286 (2) Dokument JNA Pravilo brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. definie napad kao "osnovni oblik borbenog dejstva u kom brigada u sadejstvu snaga TO i u saradnji sa organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR, jednovremeno i odluno, po jedinstvenoj zamisli, dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta, upada u njegov raspored, razbija ga, unitava ili zarobljava i oslobaa objekte i prostor koji je neprijatelj privremeno zaposeo i unitava organe i organizacije koje je on, eventualno, uspostavio".287 (3) Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta. Zavisno od borbene situacije i drugih uslova, cilj brigade u napadu moe biti zauzimanje odreenih objekata ili poloaja, obmana neprijatelja u pogledu stvarnih namera, vezivanje neprijatelja na odreenim pravcima i za odreeno vreme, unitenje nekog uporita, presecanje komunikacija i slino.288 (4) U pravilu, u zoni napada (tj. polaznom poloaju liniji razvoja jedinica za napad, a u dubini neprijateljevog rasporeda krajnje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija objekte napada odreene optim zadatkom)289 sve jedinice Teritorijalne odbrane pretpoinjavaju se brigadi ili dejstvuju na zahtev komandanta brigade. Svi drugi subjekti ONO i DSZ svoje aktivnosti usklauju sa zadatkom brigade.290 (5) Napad se sastoji od nekoliko faza: vatrene pripreme, nastupanja, juria i borbe po dubini.291 Vano je zapamtiti i to da je TO tokom napada prepotinjen JNA i da su JNA i TO u stalnom sadejstvu tokom izvoenja napada. (a) Napad obino poinje artiljerijskom pripremom. Vatrena priprema napada je organizovano i vremenski usklaeno vatreno dejstvo artiljerije, avijacije, jedinica peadije i oklopnih jedinica radi neutralisanja i unitenja neprijateljeve ive sile i vatrenih sredstava, slabljenja obrambene moi, dezorganizovanja sistema komandovanja i vatre i stvaranja to povoljnijih uslova za izvoenje napada.292 (b) Artiljerijska priprema naelno poinje polaskom peadijskih jedinica i tenkova sa polaznog poloaja linije razvoja, a zavrava se izlaskom jedinica na jurini poloaj.293 Na poetku napada, najintenzivnija vatra je koncentrisana na prednjem kraju neprijateljeve odbrane, a zatim, na signal za juri, prenosi vatru po dubini.294
285 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 145. 286 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 146. 287 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 306. 288 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 307.
289 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 317. 290 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 314. 291 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 340. 292 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 335. 293 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 336. 294 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska,
864
865
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (c) Juri obuhvata prodor na prednji kraj neprijateljeve odbrane. Jedinice prvog eelona energino prodiru kroz meuprostore i slabije branjene, neutralisane ili neposednute rejone. Jae utvreni ili branjeni objekti, ije bi zauzimanje dugo trajalo, naelno se blokiraju, a za njihovo unitenje angauju se druge jedinice, prvenstveno jedinice TO.295 Drugi eelon (rezerva) kree se u ralanjenom rasporedu, prikriveno i u skokovima prati prvi eelon na verovatnom pravcu upotrebe i na odstojanju koje garantuje njegovo pravovremeno uvoenje u borbu. Napadu drugog eelona sadejstvuju jedinice TO, dejstvima na krila i bokove neprijateljevih rezervi, KM i CV, pozadinske jedince, jedinice koje se izvlae i izvravanjem drugih zadataka.296 (d) Ako je neprijatelj delimino ili u celini dezorganizovan, napad se produava na svim pravcima, uz snano dejstvo na bokove i iz pozadine sa tenjom da se okrue neprijateljeve snage, posebno izolovani delovi.297 Kada brigada izvri zadatak, uvruje postignuti uspeh, nastavlja izvianje i ostale mere obezbeenja i popunjava jedinice ljudstvom i tehniko-materijalnim sredstvima, kako bi to pre bile spremne za izvrenje narednog zadatka.298 (e) Ako neprijatelj zadri napad brigade, jedinice se na dostignutoj liniji utvruju, maskiraju, sreuju i uspostavljaju narueno
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija sadejstvo, privlae oruja za neposredno gaanje i rezerve, ako je potrebno, pregrupiu se i nakon snane vatrene pripreme produavaju napad299. (f) Komandant brigade stalno prati situaciju i davanjem novih ili dopunskih zadataka utie na tok borbe. Odluke donosi na osnovu izvetaja potinjenih stareina i linog zapaanja300. Napadi na naseljena podruja (1) U Pravilu korpus kopnene vojske (privremeno) iz 1990. kae se da se, kada je god mogue, naseljena mesta i gradovi okruuju, izoluju, a zatim koncentrinim napadom drugog eelona ili rezerve zauzimaju u sadejstvu sa jedinicama Teritorijalne odbrane. Napad na naseljeno mesto se izvodi u sadejstvu sa jedinicama Teritorijalne odbrane i u saradnji sa organima drutveno-politikih zajednica i drugih organizacija. Jedinice korpusa, po potrebi, ubacuju deo snaga u naseljeno mesto, radi sadejstva pri napadnim dejstvima po znaajnim neprijateljevim objektima. Na naseljena mesta i gradove koje je neprijatelj ukljuio u sistem odbrane, napad se izvodi po meri prodiranja snaga prvog eelona. Po mogunosti okruuju se, izoluju, a zatim koncentrinim napadom drugog eelona ili rezerve zauzimaju u sadejstvu sa jedinicama Teritorijalne odbrane. Ako je otpor neprijatelja slabiji, jedinice prvog eelona same zauzimaju naseljeno mesto.301 Pri napadu na vee naseljeno mesto operativni raspored se prilagoava konkretnim uslovima. Napad na veliki grad se u neposrednom sadejstvu sa komandom odbrane grada, uz koordinirana dejstva snaga koje dejstvuju spolja i unutar grada sa svim vrstama otpora ostalih snaga. Odluujuu ulogu u napadu esto mogu imati jedinice koje dejstvuju
planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 342. 295 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 344. 296 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 349. 297 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 356. 298 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 357.
299 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 358. 300 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 359. 301 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 204.
866
867
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija unutar grada. Komandovanje snagama koje dejstvuju u napadu na grad je objedinjeno. Sadejstvo se temeljito organizuje i neprekidno odrava302.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Srazmerno prodoru u dubinu naseljenog mesta uvruje se postignuti uspeh i ureuju pojedini objekti koji slue kao oslonac za daljnje prodiranje i odbijanje protivnapada. Zauzete zgrade i druge objekte treba pregledati i oistiti od zaostalih i prikrivenih delova, obraajui naroitu panju na pronalaenje i uklanjanje mina iznenaenja.308 Planiranje i organizacija borbenih dejstava na nivou brigade Uvod (1) Velika borbena dejstva izuzetno su sloena. Zahtevaju detaljno planiranje i uzimanje u obzir faktora koji na svakom sledeem nivou komandnog lanca postaju sve kompleksniji. Oruane snage diljem sveta razvile su sline sisteme planiranja i oslanjaju se na tabove komande koji pomau komandantima. (2) Postupak i metode koje primenjuje komandant brigade i njegov tab tokom priprema i organizacije borbenih dejstava opisani su u takama od 125. do 194. u Pravilu brigada - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. godine.309 Ti postupci se odnose na sve vrste vojnih dejstava, napadne i odbrambene, kao i operacije evakuacije. Ciklus aktivnosti (1) Priprema (borbenih) dejstava zahteva sledee aktivnosti: - dovoenje jedinica u pogodne rejone za popunu, obuku, reorganizaciju, podizanje morala i odmor za predstojea dejstva; - sakupljanje informacija i procena stanja, rasporeda, mogunosti i verovatnih naina dejstava neprijatelja;
(6)
(2) Dokument JNA Pravilo brigada JNA - peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka iz 1984. naglaava vanost sadejstva TO-a303 i potrebu jedinstvene komande.304 (3) Borbeni raspored za napad na naseljeno mesto ima iste elemente kao i prilikom napada u drugim uslovima. Za osvajanje jako utvrenih zgrada ili blokova zgrada mogu se formirati jurine grupe i jurini odredi razliite jaine i sastava. Za uklanjanje prepreka obrazuju se grupe za raiavanje.305 (4) Prioritetni zadaci snaga koje dejstvuju unutar naseljenog mesta su: zauzimanje radio-televizijskih studija; elektrinih i vodovodnih objekata; pota; eleznikih, lukih i ostalih postrojenja; vojnih skladita; KM i CV; raskrsnica i mostova i napadi na vatrene poloaje artiljerije i raketnih jedinica.306 (5) Nakon upada u naseljeno mesto, jedinice energino napreduju ka njegovoj suprotnoj ivici. Napad glavnih snaga usmerava se u pravcu slabijeg otpora sa tenjom da se to dublje prodre, a neprijatelj razbije iznutra. Prilikom prodora pojedini vaniji objekti treba da se to pre blokiraju i izoluju od ostalog sistema odbrane.307
302 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo korpus kopnene vojske (privremeno) 1990, taka 205. 303 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 360. 304 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 362. 305 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 361. 306 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 363. 307 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska,
planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 365. 308 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 366. 309 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, take od 125 do 149.
868
869
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija - sagledavanje stanja i borbene spremnosti vlastitih snaga i preduzimanje mera za njihovo dovoenje u stanje pune borbene gotovosti; - izvianje i procenu verovatnog rejona i pravca predstojeih dejstava; procenu vremena i njegovog uticaja na predstojea dejstva; - uspostavljanje veze i organizovanja sadejstva sa susednim jedinicama.310 Komanda brigade e tokom ovog ciklusa neprekidno nadzirati situaciju, predviati dogaaje i blagovremeno preduzimati delotvorne mere za pripremu borbenih dejstava.311 (2) Rad komande brigade u pripremi i organizaciji borbenih dejstava ukljuuje: - sakupljanje informacija; - prijem zadataka; - donoenje i prenoenje odluke; - pripremanje jedinica i komandi za izvrenje dobijenog zadatka.312 (3) Sakupljanje informacija Pre prijema zadatka, komanda brigade radi na: prouavanju i korienju borbenog iskustva i uvebavanju odreenih radnji i postupaka; praenju i analizi situacije; odravanju i jaanju borbene gotovosti; utvrivanju stanja i obezbeivanju pozadinskog obezbeenja jedinica; i podizanju morala i psiholokoj pripremi jedinica.313 (4) Primanje zadatka
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (a) Komandant brigade moe primiti zadatak u pisanoj formi, usmeno ili putem sredstava veze. U pisanoj formi zadatak najee dobija preko kurira ili oficira za vezu. Tada se uz zadatak mogu primiti i odgovarajui prilozi. Usmeno, zadatak se obino prima na komandnom mestu (svom, pretpostavljenom ili susednom) ili na komandantskom izvianju. Pomou sredstava veze zadatak e se dobiti kada se ne raspolae sa dovoljno vremena i u toku izvoenja borbenih dejstava.314 (b) Brigada ima pristup sledeim sredstvima veze kod primanja nareenja od pretpostavljenih komandi. Ta sredstva se koriste za izdavanje nareenja i izmenu informacija sa potinjenim komandama: radio veza; radio-relejna veza (telefon i telegraf); ina veza (tj. telefon); signalna veza (vizuelna ili zvuna; najee u potinjenim jedinicama);315 kurirska veza (treba je to vie koristiti).316317 Vrlo je vano obezbediti neprekidnost veza, naroito u toku premetanja komandnih mesta (i centara veze).318 (5) Donoenje i sprovoenje odluka obuhvata: - prouavanje zadatka; - izdavanje prethodnih nareenja;
314 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 129. 315 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 176. 316 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 177. 317 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 172. 318 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 169.
870
871
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija - izradu plana rada komande; - upoznavanje organa komande sa zadatkom; - saoptavanje osnovne zamisli (ako se donosi); - procenu situacije; - podnoenje predloga za odluku; - oformljenje odluke; - planiranje borbenih dejstava; - prenoenje odluke na izvrioce i; - kontrolu sprovoenja odluke.319 (a) Prouavanje zadatka i. Sa dobijenim zadatkom komandant upoznaje naelnika taba; pomonike za moral, verske i pravne poslove; pomonika naelnika bezbednosti; pomonika naelnika za pozadinu; pomonika naelnika taba za operativno-nastavne poslove; pomonika naelnika taba za obavetajne poslove; i prema potrebi, druge organe komande. Naelnik taba ili pomonik naelnika taba za operativno-nastavne poslove upoznaje tab sa zadatkom, a pomonici svoje potinjene.320 ii. Prouavanje zadatka obuhvata sagledavanje ideje pretpostavljenog; mesta i uloge brigade u borbenom (operativnom) rasporedu vie jedinice; mesta, uloge i uticaja suseda na izvrenje zadatka brigade; uloge, mesta i doprinosa ostalih snaga (TO, organa i organizacija DPZ, DPO i OUR) u izvrenju zadatka brigade.321 iii. Posle prouavanja zadatka, komandant izvetava pretpostavljenog o primljenom zadatku. U saradnji sa uim delom komande donosi osnovnu zamisao i saoptava je organima komande lino ili zaduuje naelnika taba da daje uputstva za pripremu jedinica, odreuje metod rada komande za donoenje odluke i ceni situaciju.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija iv. Zavisno od raspoloivog vremena, zadatka, mesta i uloge brigade u borbenom rasporedu vie jedinice, rad na donoenju odluke se odvija kao potpuni ili skraeni metod rada. Potpuni ili postupni metod rada na donoenju odluke komandant primenjuje ako ima dovoljno vremena. Ovaj metod omoguava neposredno uee svih ili veeg broja organa komande na pripremanju zakljuaka iz procene i predloga za odluku. Komandant brigade uvek sasluava zakljuke iz procene i predloge naelnika taba i svojih pomonika (za politiki rad, bezbednost i pozadinu). Skraeni metod se primenjuje u uslovima ogranienog vremena, najee u toku izvoenja borbenih dejstava i kada treba to pre doneti odluku. Po ovom metodu komandant donosi odluku samo posle krae konsultacije svojih pomonika (za politiki rad, bezbednost i pozadinu) ili drugih organa komande.322 (b) Izdavanje prethodnih nareenja Prethodna nareenja se izdaju radi pravovremene pripreme jedinica i njihovog dovoenja na odreeni stepen spremnosti za izvrenje predstojeeg zadatka.323 (c) Izrada plana rada komande Planom rada komande utvruju se obaveze i zadaci uesnika u procesu rada na donoenju odluke. Njime se precizira: podela raspoloivog vremena za rad komande brigade i potinjenih komandi; obaveze i rokovi prema pretpostavljenom; izdavanje prethodnih nareenja; saoptavanje osnovne zamisli (ako se donosi) i procena situacije; vreme podnoenja predloga: vreme i nain saoptavanja odluke pretpostavljenom i potinjenima organima komande; nain i vreme izvoenja komandantskog izvianja ili izdavanja zapovesti; vreme izrade borbene dokumentacije;
319 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 130. 320 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 131. 321 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 132.
322 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 133. 323 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 134.
872
873
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija organizovanje sadejstva, kontrola izvrenja postavljenih zadataka i slino.324 (d) Saoptavanje osnovne misli (ako se donosi) Osnovna zamisao komandanta predstavlja polaznu osnovu za dalji rad komande u procesu odluivanja. To je rezultat kraeg prouavanja zadatka i procene situacije komandanta i ueg dela komande. Sadri, naelno: vid dejstva ili borbenu radnju, cilj dejstva, oblik manevra, teite dejstva, osnovno grupisanje, podelu zadatka, odnosno izbor rejona i poloaja za odbranu i gotovost za dejstvo.325 (e) Procena situacije Procena situacije je neprekidan proces koji se u komandi odvija pre dobijanja zadatka, za vreme rada na donoenju i sprovoenju odluke i posle izvrenog zadatka. Procena zadatka obuhvata procenu: neprijatelja, vlastitih snaga, zemljita i vremena. Ovi elementi se sagledavaju u uzajamnoj povezanosti i zavisnosti. Procenom se utvruju realne mogunosti vlastitih snaga u odnosu na neprijatelja.326 Prikupljanje i obrada podataka je neprekidan proces komandovanja. Da bi mogla realno proceniti situaciju i doneti pravilnu odluku, komanda mora raspolagati tanim i potpunim podacima.327 (f) Podnoenje predloga za odluku i. Na osnovu dobijenog zadatka, osnovne zamisli i procene situacije, organi komande podnose predloge komandantu brigade. Ti
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija predlozi najee se odnose na grupisanje snaga; upotrebu i zadatke jedinica; obezbeenje borbenih dejstava; organizovanje sadejstva u okviru brigade i sa susedima; organizovanje saradnje sa organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR;328 nain ostvarivanja komandovanja i slino.329 ii. Nain podnoenja predloga zavisie od raspoloivog vremena i metoda rada komande na pripremanju i organizovanju borbenih dejstava. Komandant brigade moe da saslua predloge svih ili samo pojedinih organa komande. (Od pojedinih organa nekada samo trai samo odgovore na odreena pitanja). Naelnik taba, na osnovu kompleksne procene, izvodi opte zakljuke i predlae odluku.330 (g) Oformljenje odluke i planiranje borbenih dejstava i. Posle procene situacije i podnoenja predloga komandant donosi odluku za izvoenje predstojeih borbenih dejstava. Njome se utvruje poetno grupisanje snaga, manevar i nain izvrenja zadatka. ii. Odluka se moe oformiti kao pisani ili grafiki dokumenat i, naelno, sadri: osnovnu zamisao za dejstvo; zadatke potinjenih jedinica kao i jedinica TO i jedinica ojaanja; sastav i zadatke jedinica podrke; protivoklopnu i protivdesantnu borbu i protivvazdunu odbranu; obezbeenje borbenih dejstava; organizovanje komandovanje i veze; sadejstvo sa tabovima TO i saradnju sa odgovarajuim organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR.331
328 DPZ - drutveno-politika zajednica; DPO drutveno-politika organizacija; OUR organizacija udruenog rada. 329 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 143. 330 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 143. 331 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska,
874
875
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (h) Planiranje borbenih dejstava Nakon donete odluke nastavlja se proces planiranja borbenih dejstava, pri emu tab i drugi organi komande detaljno razrauju upotrebu jedinica, izrauju borbena dokumenta koja obezbeuju potpuno prenoenje odluke na potinjene.332
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Podrka borbenim dejstvima Uvod (1) Obezbeenje borbenih dejstava brigade predstavlja preduzimanje razliitih mera, postupaka, dejstava i aktivnosti radi stvaranja to povoljnijih uslova za pripremu, organizovanje i izvoenje borbenih dejstava.335 (2) Obezbeenje borbenih dejstava organizuje i sprovodi komanda brigade pomou svojih specijalizovanih organa i jedinica, potinjenih komandi i suseda.336 (3) Obezbeenje borbenih dejstava obuhvata: moralno-politiko obezbeenje; obavetajno obezbeenje; bezbednosno obezbeenje; ininjerijsko obezbeenje; protivnuklearno-hemijsko-bioloko obezbeenje; pozadinsko obezbeenje; hidrometeoroloko obezbeenje; maskiranje i osiguranje.337 U ovom izvetaju e se detaljno govoriti samo o bezbednosnom i pozadinskom obezbeenju. Bezbednosno obezbeenje (1) Bezbednosno obezbeenje obuhvata sve mere i (borbene, fizike, tehnike, kontraobavetajne, vojnopolicijske, obrazovne, informativne i druge) koje organizuje i sprovodi brigade sa ciljem da se otklone svi oblici i izvorita opasnosti od spoljnjeg i unutranjeg neprijatelja.338 postupke vaspitnokomanda delatnosti
(i) Prenoenje odluke na izvrioce Prenoenje odluke na potinjene moe se izvriti usmeno ili pisano, putem zapovesti ili nareenja. Bez obzira da li se izdala na komandnom mestu komandanta brigade ili na komandantskom izvianju, zapovest se oformljuje kao pisani dokumenat. Vanija nareenja se oformljuju kao pisani dokumenti, a sva ostala koja se izdaju usmeno belee se, dok se vaniji podaci unose u operativnu knjigu (ratni dnevnik). Ako su komandanti potinjenih jedinica uestvovali u procesu donoenja odluka, onda se ona prenosi usmeno (na komandno mesto komandanta).333 (j) Kontrola sprovoenja odluke Kontrola sprovoenja odluke obezbeuje usklaenost napora svih uesnika u izvrenju dobijenog zadatka. Komandant kontrolie realizovanje odluke u prelomnim situacijama i kod onih jedinica ija dejstva odluujue utiu na izvrenje zadatka brigade. Za kontrolu sprovoenja odluke mogu se angaovati i ostali organi komande. Lini kontakt komandanta sa potinjenima daje najbolje rezultate, naroito u odsudnim trenucima.334
planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 144. 332 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 145. 333 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 146. 334 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 149.
335 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 184. 336 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 185. 337 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 186. 338 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska,
876
877
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (2) Bezbednosno obezbeenje ima za cilj ouvanje tajnosti svih aspekata borbenih dejstava brigade (pripreme, planiranja, odluivanja i sl.) i pravovremeno otkrivanje, praenje i spreavanje delatnosti obavetajnih slubi, unutranjeg neprijatelja i neprijateljske jugoslovenske emigracije koja moe da ugrozi tajnost gorenavedenih aspekata borbenih dejstava brigade (ukljuujui prikupljanje informacija; psiholoko-propagandnu i druge oblike subverzivne delatnosti prema brigadi i zoni njenih borbenih dejstava; pravovremeno otkrivanje i unitenje ubaenih i ostavljenih obavetajno-izviakih, diverzantskih i drugih specijalnih snaga neprijatelja u zoni odgovornosti brigade; zatita objekata od posebnog znaaja za voenje oruane borbe (komandna mesta, centri veze, skladita, i dr.).339 (3) Mere bezbednosti organizuje komanda brigade u sadejstvu sa tabovima i jedinicama TO i uz saradnju sa organima i organizacijama DPZ, DPO i OUR. Na taj nain se u zoni borbenih dejstava uspostavlja jedinstven sistem bezbednosti.340 Pozadinsko obezbeenje (4) Pozadinsko obezbeenje brigade jeste skup delatnosti komande brigade, njenih jedinica, organa i organizacija i organa i organizacija drutveno-politikih zajednica i organizacija udruenog rada, koje organizovanim, planskim i sistematskim korienjem materijalnih izvora, kapaciteta za zdravstvenu zatitu i odravanje materijalnih sredstava i drugih uslova u oruanim snagama.341 (5) Pozadinsko obezbeenje brigade obuhvata sledee:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija - tehniko obezbeenje (tj. odravanje materijalnih sredstava, popuna municijom, rezervnim delovima itd.) - intendantsko (ukljuujui popunu hranom itd.) - sanitetsko - veterinarsko - saobraajno - graevinsko - protivpoarna zatita.342 (3) Komandant brigade odgovoran je za organizaciju i funkcionisanje pozadinskog obezbeenja. Takoe je odgovoran za pozadinsko obezbeenje jedinica brigade, pridatih jedinica i jedinicaustanova stavljenih brigadi u nadlenost po pozadinskom obezbeenju.343 (4) Pozadinsko obezbeenje potinjenih i pridatih jedinica (ukljuujui i TO) (c) Stalna i trajna logistika podrka je neophodna za izvravanje kontinuiranih borbenih dejstava, naroito u sluaju mehanizovanih jedinica. Kod prekomande jedinica, na primer kod formiranja operativnih grupa (OG) ili taktikih grupa (TG), treba obezbediti da te jedinice dobijaju podrku i popunu od postojeih struktura. (d) Pravilo - korpus JNA344 i Pravilo brigada345 odreuju da je komanda korpusa (ili brigade) odgovorna za pozadinsko obezbeenje potinjenih i pridatih jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO). Za izvrenje najveeg broja delatnosti pozadinskog obezbeenja, komanda i jedinice ustanove korpusa oslanjaju se na doreenu pozadinsku bazu i ostale pozadinske jedinice i ustanove strategijske
342 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 244. 343 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 245. 344 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990. 345 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984.
planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 225. 339 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 226. 340 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 227. 341 Dokazni predmet br. 382; ERN teksta na b/h/s-u 0202-8796-0202-8796; engleski prevod 0303-0230-0303-0405, Pravilo brigada peadijska, motorizovana, brdska, planinska, mornarike peadije i laka, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, 1984, taka 244.
878
879
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija grupacije i na materijalne rezerve, proizvodnouslune i zdravstvene kapacitete DPZ. U formacijskom sastavu korpusa nalazi se sanitetska i autotransportna jedinica sa kojima se dopunjava organizacija pozadinskog obezbeenja u zoni borbenih dejstava korpusa. Komanda korpusa je odgovorna za pozadinsko obezbeenje potinjenih i pridatih jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO). Korpusu se moe u odreenim uslovima pretpoiniti pozadinska baza. Radi korienja materijalnih rezervi i proizvodno-uslunih i zdravstvenih kapaciteta teritorije DPZ, komanda korpusa organizuje saradnju sa odgovarajuim organima DPZ i privrednih preduzea. Meusobne obaveze mogu se uskladiti upuivanjem predstavnika ili formiranjem koordinacionih organa, koji imaju privremeni karakter.346
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija navode propisi koji se odnose na osnovna prava ratnih zarobljenika i obavezu odreenog postupanja prema njima. Ti propisi odraavaju odredbe Tree enevske konvencije o postupku prema ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. e. Svaki stareina oruanih snaga SFRJ obavezan je prijaviti krenja ratnog prava. Pored toga, vojna policija i organi bezbednosti imaju poseban zadatak da vre istrage o krivinim delima, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Nadalje, od njih se trai da preduzimaju potrebne mere pronalaenja izvrilaca, obezbede tragove zloina ili preduzmu druge mere ako postoje osnovi sumnje da je izvren zloin. Organi bezbednosti i vojna policija su ovlaeni da lie slobode lica za koja se sumnja da su izvrila krivina dela koji spadaju u nadlenost vojnih sudova. Organi bezbednosti su ovlaeni da koriste fiziku silu, to ukljuuje i upotrebu vatrenog oruja, protiv lica koja se opiru privoenju, ili da se odbrane od napada na sebe ili lice koje obezbeuju. Uvod Sa isto vojne take gledita, subordinacija podrazumeva ovlaenje nadreenog da sprei ili kazni krenja od strane podreenog, ili kada se steknu uslovi,347 barem obaveze da obavesti odgovarajui nivo u vojnom komandnom lancu o krenju vojnih pravila i pravnih propisa uopte, a naroito o povredama ratnog prava. Ta odgovornost je jedan od elemenata komandne odgovornosti i ona postoji ako komandant ima ovlaenje da unapreuje i umanjuje inove. Zakonodavstvo a. lan 93. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine opisuje odgovornosti pripadnika oruanih snaga SFRJ tokom borbenih dejstava u vezi sa obavezom potovanja pravila meunarodnog sukoba. lan 93. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Pripadnici oruanih snaga prilikom izvoenja borbenih dejstava pridravaju se uvek i pod svim okolnostima pravila meunarodnog ratnog prava o humanom postupku sa ranjenim i zarobljenim neprijateljem i o
SEDMI deo: Vojno zakonodavstvo i ratno pravo

Kratki pregled a. U ovom odeljku razmatraju se zakonska norma i propisi koji su se odnosili na oruane snage SFRJ, s obzirom na vojno zakonodavstvo i odredbe iz ratnog prava o oruanim sukobima i krivinom gonjenju za povrede ovih zakona i propisa. b. Propisi JNA izriito su upuivali na mnoge sporazume iz meunarodnog humanitarnog prava koje je SFRJ ratifikovala. Izmeu ostalog, to se odnosi na Hake konvencije iz 1899. i 1907. godine, enevske konvencije iz 1949. i Dopunske protokole enevskim konvencijama iz 1977. godine. Pored toga, postojali su zakoni kojima je uspostavljen sistem vojnih tuilatava i vojnih sudova. c. Prema Uputstvu iz 1988. godine, komandanti snose odgovornost za postupak svojih potinjenih i mogu sami snositi posledice ukoliko ne spree ili kazne za krivina dela koja su izvrena pod njihovom komandom ili za njih znaju, ali i za ona dela za koja je trebalo da znaju ili su mogli da za njih saznaju na osnovu svog slubenog poloaja ili funkcije. d. U glavi VIII (od take 200 do 252) Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ opseno se i detaljno
346 Dokazni predmet br. 188 ERN teksta na b/h/s-u 0039-5376-0039-5376, engleski prevod 0079-7104-0079-7232, Generaltab oruanih snaga SFRJ, Pravilo - korpus kopnene vojske (privremeno) 1990.
347 Ovo e zavisiti od razliitog broja faktora, ukljuujui veliinu zloina, in i odgovornosti komandanta i navodnog poinioca i dr.
880
881
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zatiti stanovnitva i drugih pravila tog prava, u skladu sa ustavom i zakonom. 348 b. lan 53. Zakona o slubi u oruanim snagama odreuje da se ne izvrava nareenje koje bi predstavljalo krivino delo: lan 53. Zakona o slubi u oruanim snagama, 1985. Vojna lica su duna da izvravaju nareenja pretpostavljenih stareina koja se tiu slube, osim ako je oigledno da bi izvrenje nareenja predstavljalo krivino delo. Ako primi nareenje ije bi izvrenje predstavljalo krivino delo, vojno lice je duno da o nareenju odmah izvesti vieg pretpostavljenog stareinu ili starijeg od lica koje je nareenje izdalo.349 c. Glava XVI Krivinog zakona SFRJ iz 1990. navodi krivina dela protiv ovenosti i meunarodnog prava. Genocid (lan 141.), ...kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom. Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva (lan 142.), ...kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom. Ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika (lan 143.), ...kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom. Ratni zloin protiv ratnih zarobljenika (lan 144.), ...kaznie se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom. Organizovanje grupe i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina (lan 145.), ...kaznie se zatvorom od jedne do deset godina. Protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (lan 146.), ...kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu, ili smrtnom kaznom. Protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na bojitu (lan 147.), ...uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do deset godina. Upotreba nedozvoljenih sredstava borbe (lan 148.), ...kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu ili smrtnom kaznom. Povreda parlamenta (lan 149.), kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima (lan 150.) ...kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. Unitavanje kulturnih i istorijskih spomenika (lan 151.), ...kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu. Podsticanje na agresivni rat (lan 152.), kaznie se zatvorom od jedne do deset godina. Zloupotreba meunarodnih znakova (lan 153.), ...kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.350 d. Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, iz 1988. (1) Uvod (1) U Propisima o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, iz 1988. godine iznosi se i tumai obaveza SFRJ da potuje meunarodno humanitarno pravo. Propisi se sastoje od uvoda "Naredbe o primeni meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije iz 1988. godine i "Uputstva o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije" iz 1988. godine i govore o sadraju obaveza SFRJ prema meunarodnom pravu i njihovoj primeni u okviru lanca komandovanja. U uvodu se prvo utvruje da se obavezu SFRJ na potovanja "meunarodnog ratnog prava": Kao lan meunarodne zajednice drava, Jugoslavija prihvata pravila meunarodnog ratnog prava. Potovanje tih pravila odgovara njenom optem stavu da izvrava sve svoje meunarodne obaveze, a u tradiciji naih oruanih snaga je da se prilikom postupanja sa rtvama rata potuju pravila koja odgovaraju oseanju ovenosti. 351 (2) U Uputstvu se dalje navode brojni meunarodni humanitarni sporazumi koje je SFRJ ratifikovala, kao i oni koje smatra
348 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, Beograd,1982, l. 93. 349 Dokazni predmet br. 95, ERN teksta na b/h/s-u 0036-4339-0036-4395, eng. L003-7316-L003-7360, Zakon o slubi u oruanim snagama, Beograd, 1985. godina, l. 53.
350 Dokazni predmet br. 547, ERN b/h/s-u 0025-3394-0025-3549, eng. 0091-67250091-6734, Krivini zakon SFRJ, Slubeni glasnik SFRJ, 1990. godina, Poglavlje 16, l. 141155. Preostala dva lana u Poglavlju 16 odnose se na rasizam (lan 154) i ropstvo, terorizam, napade na zatiene osobe i uzimanje talaca (ceo lan 155). 351 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, ERN 0080-7685-0080-7768, na 7690, "Uvod".
882
883
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija delom meunarodnog obiajnog prava.352 Izmeu ostalog, Hake konvencije iz 1899. i 1907. godine, enevske konvencije i Dopunske protokole enevske konvencije iz 1977. godine.353 Uopteno reeno, u Uputstvu su ogleda stanovite SFRJ da "meunarodna zajednica smatra krenje ratnog prava kao napad na opte dobro". Strane u sukobu su dune da povrede pravila ratnog prava spreavaju svim raspoloivim sredstvima i da prekrioce pozivaju na odgovornost i kanjavaju, bez obzira na njihovo dravljanstvo. Drave su dune da svojim propisima jo u miru predvide teke povrede pravila ratnog prava kao krivina dela. 354 e. Nadlenost za krenja zakona i obiaja ratovanja koja su izvrili pripadnici Oruanih snaga SFRJ. (1) U sluaju pripadnika Oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) koji su prekrili ratno pravo, Uputstvo konkretno navodi da su za te povrede nadleni vojni sudovi SFRJ. Nadlenost za suenje: Za suenje vojnim licima koja povrede pravila ratnog prava za koja se krivino odgovara, nadleni su jugoslovenski vojni sudovi. Ako je pravila ratnog prava povredio pripadnik strane oruane sile, sudie mu vojni sud koji je nadlean da sudi pripadniku oruanih snaga SFRJ odgovarajueg ina ili ranga.355 (2) Meutim, u sluaju krivine odgovornosti za ratne zloine, Uputstvo iz 1988. takoe priznaje nadlenost meunarodnih sudova: Lino je odgovoran za povredu pravila ratnog prava svaki pojedinac - vojno ili civilno lice - koji izvri tu povredu ili naredi da se ona izvri. Nepoznavanje odredaba pravila ratnog prava ne iskljuuje odgovornost onih koji su te odredbe povredili.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Lica koja izvre ratni zloin ili drugu teku povredu pravila ratnog prava krivino e odgovarati pred svojim nacionalnim sudovima ili, ako padnu u ruke neprijatelja, pred njegovim sudovima. Izvrioci tih krivinih dela mogu odgovarati i pred meunarodnim sudom, ako je takav sud obrazovan. Kao izvrilac odgovarae i ono lice koje organizuje, podstrekne ili pomogne izvrenje povrede ratnog prava ili sauestvuje u tom izvrenju. 356 Time Uputstvo priznaje zakone i obiaje ratovanja kao obavezujue za oruane snage SFRJ. (3) U Uputstvu je takoe obradilo pitanje kada se primenjuje meunarodno ratno pravo. lanovi 39. do 43. bave se zapoinjanjem oruanog sukoba i sledstvenom primenom meunarodnog ratnog prava. Za zakonodavstvo SFRJ, oruani sukob zapoinje u trenutku kada neka drava ili drave zaponu oruani napad na SFRJ357 ili u trenutku kada SFRJ proglasi ratno stanje.358 U ovom drugom sluaju, u Propisima stoji: "od poetka oruanog sukoba strane u sukobu dune su primenjivati meunarodno ratno pravo".359 Proglaenjem ratnog stanja stupaju na snagu posebni jugoslovenski propisi predvieni za takvo stanje i pravila meunarodnog ratnog prava. Proglaenje ratnog stanja se ne mora podudarati sa poetkom oruanog sukoba, ve mu moe prethoditi ili moe nastupiti posle poetka oruanog sukoba. 360
352 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, ERN 0080-7685-0080-7768, take 9-10. 353 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, ERN 0080-7685-0080-7768, taka 9. 354 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, ERN 0080-7685-0080-7768, taka 18. 355 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7705, Uputstva, taka 37.
356 Dokazni predmet br. 298; ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7698-7699, Uputstva, taka 20. 357 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7705, Uputstva, taka 39. 358 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7706, Uputstva, taka 42. 359 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7707, Uputstvo, taka 39. 360 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7706, Uputstvo, taka 42.
884
885
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija f. Komandna odgovornost
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ako se utvrdi da je pripadnik oruanih snaga SFRJ, Jugoslovenski dravljanin ili lice koje boravi u SFRJ povredilo pravila ratnog prava za koja je predvieno krivino gonjenje, prikupljena obavetenja i dokazi dostavljaju se vojnom tuiocu neposredno ili preko pretpostavljenog stareine i preduzimaju se potrebne mere za spreavanje daljih povreda pravila ratnog prava. 363 Prema Uputstvu, pretpostavljeni stareine su odgovorni za postupke svojih potinjenih i mogu sami snositi posledice ukoliko ne spree ili ne kazne krivina dela izvrena pod njihovom komandom ili ona za koja zanju, ali i za ona dela za koja je trebalo da zanju ili su mogli da saznaju na osnovu svog slubenog poloaja ili funkcije. g. nareenja Odgovornost za krivina dela poinjena izvrenjem
(1) Osim to navode meunarodne pravne obaveze SFRJ i odreuju kada i kako se te obaveze primenjuju, Propisi takoe razmatraju komandnu odgovornost za krenje zakona i obiaja ratovanja. Naredba o primeni odredbi meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. navodi odgovornost kako nadreenu tako i podreenu odgovornost za pridravanje zakona i obiaja ratovanja: Za primenu pravila meunarodnog ratnog prava odgovorni su komandanti jedinica i svaki pripadnik oruanih snaga pojedinano. Protiv lica koja kre pravila meunarodnog ratnog prava nadleni stareina je duan da pokrene postupak za izricanje zakonom propisanih sankcija. 361 (2) Uputstvo u taki 21. dalje precizira odgovornost komandanta za postupke potinjenih: Vojni stareina je lino odgovoran za povrede pravila ratnog prava ako je znao ili je mogao da zna da njemu potinjene ili druge jedinice ili pojedinci pripremaju izvrenje takvih povreda, pa u vreme kada je jo bilo moguno spreiti njihovo izvrenje ne preduzme mere da se te povrede spree. Lino je odgovoran i onaj vojni stareina koji zna da su povrede pravila ratnog prava izvrene, a protiv prekrioca ne pokrene disciplinski ili krivini postupak ili, ako nije nadlean za pokretanje postupka, prekrioca ne prijavi nadlenom vojnom stareini. Vojni stareina odgovara kao sauesnik ili podstreka ako je nepreduzimanjem mera protiv potinjenih koji kre pravila ratnog prava doprineo da njemu potinjene jedinice i pojedinci takva dela ponovljeno vre. 362 (3) U skladu sa odgovornou stareine za postupke svojih potinjenih, odgovornost je stareine da izvesti o krenju zakona i obiaja ratovanja kako bi se spreilo njihovo ponavljanje: Jugoslovenski vojni stareina koji sazna da su povreena pravila ratnog prava nareuje da se u vezi s tim ispitaju okolnosti i injenice i prikupe potrebni dokazi.
Taka 22. Propisa definie odgovornost za krenja prava i obiaja ratovanja poinjena na osnovu nareenja. Odgovornost za povrede pravila ratnog prava izvrene po nareenju. Pripadnik oruanih snaga kaznie se krivino i kad izvrenjem nareenja povredi pravila ratnog prava i time poini ratni zloin ili kakvo drugo teko krivino delo, a znao je da je izvrenje nareenja bilo upravljeno na povredu pravila ratnog prava koja predstavlja krivino delo.
364
h.
Napadi na civilno stanovnitvo
(1) U smislu teih povreda prava, Uputstvo naroito zabranjuje, izmeu ostalog, napade na civilno stanovnitvo. U sklopu take koja govori o "ratnim zloinima i drugim tekim povredama meunarodnog ratnog prava", zabrana napada na civilno stanovnitvo jasno pokazuje odgovornosti oruanih snaga SFRJ: Ratni zloin protiv civilnog stanovnitva: napad na civilno stanovnitvo ili pojedina civilna dobra; napad bez izbora cilja, koji pogaa
361 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768 Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7690, Naredba, taka 3. 362 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7699, Uputstvo, taka 21.
363 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7704-05, Uputstvo, taka 36. 364 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7705, Uputstvo, taka 22.
886
887
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija civilno stanovnitvo ili civilne objekte, sa znanjem da e takav napad prouzrokovati prekomerne gubitke ivota; ... ubistvo, muenje ili neoveno postupanje, ... nanoenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja, protivzakonito raseljavanje ili preseljavanje, prisilno odnaroivanje ... silovanje, primenu mera zastraivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kanjavanje, protivzakonito odvoenje u koncentracione logore i druga protivzakonita zatvaranja, liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje, ... konfiskacija imovine, pljaka, protivzakonito i samovoljno unitavanje i prisvajanje imovine koje nije opravdano vojnim potrebama, uzimanje nezakonite i nesrazmerno velike kontribucije i rekvizicije ... 365 (2) U Uputstvu se takoe posebno navodi namerno bombardovanje civilnog stanovnitva kao teka povreda meunarodnog ratnog prava,366 i propisuje posebna zatita civila kao lica "koja ne uestvuju u ratnim operacijama": Civilno stanovnitvo i njegova imovina ne smeju biti neposredni objekt borbenih dejstava. Ova zatita pripada svim graanskim licima koja se zateknu na teritoriji strana u sukobu, bez obzira na njihovo dravljanstvo. 367 Izuzeci od opte zatite iz take 53. ovog uputstva. Borbena dejstva koja prouzrokuju rtve meu civilnim stanovnitvom nee predstavljati povredu odredbe o optoj zatiti civilnog stanovnitva iz take 53. ovog uputstva u ovim sluajevima: ako se civilno stanovnitvo nae u vojnom objektu; ako se lice koje ulazi u kategoriju civilnog stanovnitva nae uz vojnu jedinicu; ako se civilno stanovnitvo na ma koji nain nae u neposrednoj blizini vojnog objekta u trenutku borbenih dejstava protiv tog objekta; meutim, u ovom sluaju se mora voditi rauna o srazmeri izmeu vojne koristi koja bi se postigla tim borbenim dejstvima i posledica koje bi
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija od tog dejstva pretrpelo civilno stanovnitvo.368 Kad god to doputa vojna potreba, komandant jedinica koje bombarduju branjeno mesto u kome se nalazi civilno stanovnitvo ili napadaju vojni objekti pri emu se ugroava civilno stanovnitvo, treba prethodno da obavesti stanovnitvo o predstojeem bombardovanju ili napadu, da bi ono moglo da se skloni. 369 Prilikom bombardovanja branjenih mesta moraju biti preduzete sve mere radi zatite bolnica i sabiralita ranjenika i bolesnika, kulturnih dobara i zgrada namenjenih verskim obredima (crkve i hramovi), ako se ne koriste u vojne svrhe. 370 (3) Uputstvo dalje razmatra pitanje boraca koji su izmeani sa civilnim stanovnitvom. Ona lica koja "na elu imaju lice odgovorno za svoje potinjene; imaju stalni znak za raspoznavanje, koji se moe uoiti na odstojanju; otvoreno nose oruje; u svojim operacijama se pridravaju pravila ratnog prava treba smatrati oruanim snagama u cilju primene meunarodnog ratnog prava /kao u originalu/".371 ak ukoliko vlada ne priznaje pobunjenike snage, odredbe i pored toga odreuju osnovu ponaanja: U neprijateljstvima sa pobunjenicima, koje kao stranu u sukobu nije priznala vlada protiv koje su se digli, primenjuju se propisi unutranjeg prava, ali se, u svakom sluaju, moraju kao minimum potovati osnovna pravila ovenosti..372 U fusnoti se kao minimum koji treba potovati navode odredbe zajednikog lana 3. enevskih konvencija iz 1949. godine: Osnovna pravila ovenosti koja se kao minimum moraju primenjivati prema pobunjenicima i u oruanom sukobu koji nema
365 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7702-7703, Uputstvo, taka 33(2). 366 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7703, Uputstvo, taka 33(5). 367 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768 Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7703, Uputstvo, taka 53.
368 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7703, Uputstvo, taka 54. 369 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7717, Uputstvo, taka 80. 370 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7717, Uputstvo, taka 79. 371 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7708, UputstvoE, taka 48. 372 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7697, Uputstvo, taka 17.
888
889
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija meunarodni karakter sadrana su u zajednikom lanu 3. enevskih konvencija od 1949. godine...373 (4) U najmanju ruku, Uputstvo potvruje zabranu represalija nad civilnim stanovnitvom prema meunarodnom ratnom pravu: Pravila ratnog prava zabranjuju primenu represalija protiv ovih lica i dobara: Protiv ratnih zarobljenika, bolesnika, ranjenika, brodolomnika i graanskih lica i njihove imovine; kolektivne kazne se ne mogu izricati ratnim zarobljenicima, ranjenicima, bolesnicima i graanskim licima ni kao represalije... 374 i. Postupanje prema ratnim zarobljenicima
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija predat za to odreenom stareini. Na isti nain treba da postupa sa svakim drugim licem koje bude zarobljeno u borbenoj zoni. Utvrivanje identiteta ili poloaja zarobljenih pripadnika neprijateljskih oruanih snaga u nadlenosti je posebno odreenih vojnih organa. Ranjenicima i bolesnicima koji su zarobljeni ukazivae se potrebna pomo i nega. Njih treba to pre predati sanitetskim organima.376 (3) Glava VIII (od take 200 do 252) Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ opseno i detaljno navodi propise koji definiu pravni status, uslove i posledice, kao i osnovna prava ratnih zarobljenika i obaveza koje proizlaze iz postupanja prema njima. Ti propisi odraavaju odredbe Tree enevske konvencije o postupanju prema ratnim zarobljenicima od 12. avgusta 1949. (a) Taka 200 definie status ratnih zarobljenika. 200. Ratni zarobljenik. Ratni zarobljenik je pripadnik jedne od kategorija oruanih snaga iz take 48 i 50 ovog uputstva, koji je pao pod vlast neprijatelja. Poloaj ratnih zarobljenika imaju i ova lica koja padnu pod vlast neprijatelja: 1) lica koja prate oruane snage, ako to mogu dokazati, kao to su: civilni lanovi posada vojnih vazduhoplova, ratni dopisnici, snimatelji, umetnici, kino-operateri, snabedvai, pripadnici radnih jedinica; 2) lanovi posada brodova trgovake moranarice, podrazumevajui tu i zapovednike, peljare i uenike, kao i posade civilnog vazduhoplovstva strana u sukobu, ako na osnovu drugih odredaba meunarodnog prava ne uivaju povoljniji postupak; 3) pripadnici oruanih snaga koji nastavljaju oruanu borbu nakon kapitulacije ili povaenja odnosno nestanka ranije vlasti, a koji izjavljuju da pripadaju jednoj vladi ili vlasti obrazovanoj na domaoj teritorjii ili van nje, iako tu vladu ili vlast nije priznala strana u sukobu u ijim se rukama lica nalaze; 4) lica koja pripadaju ili su pripadala oruanim snagama okupirane zemlje, ako ih je okupatorska sila internirala kao civilna lica, mada ih je u poetku okupacije pustila na slobodu i pored toga to su se neprijateljstva nastavila izvan okupirane teritorije, a naroito posle neuspenog pokuaja tih lica da se spoje sa oruanim snagama kojima pripadaju i koje su stupile
376 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 51.
(1) lan 213 Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. navodi da je "zabranjeno raniti ili ubiti pripadnika neprijateljskih oruanih snaga od trenutka kada prestane da prua otpor i vidno pokae volju da se preda ili da zbog ranjavanja ili bolesti nije u stanju da se bori. Ratni zarobljenik postaje kada padne u ruke neprijatelja. Prilikom zarobljavanja pripadnika neprijateljskih oruanih snaga, stareina jedinice oruanih snaga SFRJ preduzima sve mere predostronosti radi bezbednosti jedinice."375 (2) lan 51. Propisa odreuje da je pripadnik oruanih snaga SFRJ duan da titi pripadnika neprijateljskih oruanih snaga koji se preda i da sa njim postupa oveno i da na isti nain treba da postupa sa svakim drugim licem zarobljenim u borbenoj zoni. 51. Dunost pripadnika oruanih snaga SFRJ prilikom zarobljavanja pripadnika neprijateljskih oruanih snaga. Pripadnik oruanih snaga SFRJ je duan da pripadniku neprijateljskih oruanih snaga koji se preda ili poloi oruje ili bude savladan potedi ivot i da sa njim postupa oveno. Pored toga, duan je da onemogui da pobegne i da preuzme sve da zarobljenik bude to pre sproveden na sigurno mesto i
373 Dokazni predmet br. 298, ERN teskta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7698, Uputstvo, taka 17, fusnota. 374 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na 7702, "Uputstvo", taka 31. 375 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 213.
890
891
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija u borbu, ili ako se ta lica ne odazovu pozivu koji im je upuen radi interniranja. Na pogodnosti priznate ratnim zarobljenicima imaju pravo i lica koja pripadaju jednoj od kategorija iz stava 2. ove take, koja su neutralne drave primile na svoju teritoriju i koja su dune da interniraju.377 (b) Taka 48. je vana jer ponavlja kriterijume po kojima se u meunarodnom pravu definiu oruane snage. U sastav oruanih snaga ulaze dobrovoljake jedinice, partizanske jedinice, narodne vojske itd. pod uslovima "da na elu imaju lice odgovorno za svoje potinjene; da imaju stalni znak za raspoznavanje; da otvoreno nose oruje; i da se pridravaju pravila ratnog prava". 48. Oruane snage. Po meunarodnom ratnom pravu, oruane snage su organi ovlaeni da u oruanom sukobu izvode ratna dejstva i protiv kojih se primenjuje ratna sila, i to: 1) kopnene, pomorske i vazduhoplovne snage i sve druge oruane formacije koje prema unutranjim propisima odreene strane u sukobu ulaze u sastav njenih oruanih snaga ili ine njen sastavni deo, bez obzira na veliinu formacije i specijalnost; pored tih jedinica, to mogu biti i jedinice milicije, teritorijalne odbrane, fabrike zatite i dr., ako po unutranjim propisima ulaze u sastav oruanih snaga i imaju spoljna obeleja tih snaga; 2) partizanski i dobrovoljaki odredi, odredi narodne vojske, teritorijalne odbrane i dr., koji ne ulaze u sastav oruanih snaga pobrojanih u alineji 1. ove take i jedinice organizovanih pokreta otpora koje pripadaju jednoj od strana u sukobu i koje operiu izvan sopstvene teritorije ili na sopstvenoj teritoriji, s tim da pripadnici tih jedinica ispunjavaju ove uslove: - da na elu imaju lice odgovorno za svoje potinjene; - da imaju stalni znak za raspoznavanje, koji se moe uoiti na odstojanju; - da otvoreno nose oruje; - da se u svojim operacijama pridravaju pravila ratnog prava; 3) stanovnitvo neokupirane teritorije koje se die na oruje da bi pruilo otpor neprijateljskoj najezdi, ako zbog brzog nadiranja neprijatelja nije imalo vremena da se organizuje kao redovna oruana sila, pod uslovima: - da otvoreno nosi oruje;
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija - da potuje pravila ratnog prava; 4) graanin koji za vreme oruanog napada ili u vojnoj operaciji radi pripreme za napad ne nosi nikakav znak raspoznavanja, odnosno koji se ne razlikuje od civilnog stanovnitva, smatra se borcem i pripadnikom oruanih snaga, pod uslovom da otvoreno nosi oruje u toku vojnog angaovanja, kao i kada ga protivnik moe videti tokom angaovanja u vojnom razvijanju koje prethodi preduzimanju napada u kome e uestvovati, i da se pridrava pravila ratnog prava. Oruane snage SFRJ sainjavaju Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana. Pripadnik oruanih snaga SFRJ je svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv napadaa.378 (c) Taka 206. Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. utvruje uslove za poetak i trajanje zatite ratnih zarobljenika. U taki 213. vie se govori o zarobljavanju. 206. Poetak i trajanje zatite. Odredbe o ratnim zarobljenicima primenjuju se na sva lica koja pripadaju jednoj od kategorija navedenih u taki 200. ovog uputstva, poev od trenutka zarobljavanja pa do njihovog konanog oslobaanja i povratka u domovinu.379 213. Zabranjeno je raniti ili ubiti pripadnika neprijateljskih oruanih snaga od trenutka kada prestane da prua otpor i vidno pokae volju da se preda ili da zbog ranjavanja ili bolesti nije u stanju da se bori. Ratni zarobljenik postaje kada padne u ruke neprijatelja. Prilikom zarobljavanja pripadnika neprijateljskih oruanih snaga, stareina jedinice oruanih snaga SFRJ preduzima sve mere predostronosti radi bezbednosti jedinice.380 (d) Odredbe take 207. kau da su ratni zarobljenici u vlasti sile koja ih je zarobila. Ratni zarobljenici su u vlasti neprijateljske sile, a ne pojedinih lica ili jedinica koje su ih zarobile. Sila u ijoj su vlasti odgovorna je za postupak
378 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 48. 379 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 206. 380 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 213.
892
893
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija prema ratnim zarobljenicima. Ta odgovornost ne iskljuuje linu odgovornost pojedinaca.381 (e) U taki 209. pominje se zabrana represalija protiv ratnih zarobljenika. U taki 210. istie se potreba za ovenim postupanjem. 209. Zabranjeno je ma u kom sluaju preduzimati represalije prema ratnim zarobljenicima.382 210. Humani postupak. Sa ratnim zarobljenicima se mora postupati oveno. Oni se naroito moraju zatiti od nasilja, uvreda i zastraivanja. Ratni zarobljenici imaju pravo na potovanje svoje linosti i asti. Oni zadravaju svoju punu graansku, pravnu i poslovnu sposobnost kakvu su imali u poetku zarobljavanja. Prema enama se postupa sa svim obzirima.383 (f) U taki 217. navodi se da ratne zarobljenike, izuzev ranjenih i bolesnih, treba evakuisati iz borbene zone. Odmah po zarobljavanju se svi ratni zarobljenici, osim ranjenika i bolesnika nesposobnih za transport, moraju evakuisati iz borbene zone. U toku evakuacije, a najkasnije po dolasku u prvi logor van zone opasnosti, treba sainiti spiskove evakuisanih ratnih zarobljenika i predati ih nadlenoj vojnoteritorijalnoj komandi odnosno komandi logora. Svi pokreti ratnih zarobljenika u pogledu materijalnog obezbeenja vre se pod slinim uslovima kao i pokreti sopstvenih jedinica, pri emu se naroita briga vodi o sigurnosti zarobljenika. Nesposobni za transport su oni ranjenici i bolesnici koji se, s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, dovode u veu ivotnu opasnost pokretom nego ostankom na mestu. Ratne zarobljenike prilikom transporta treba snabdeti potrebnim koliinama vode i hrane, odeom, obuom, lekovima i drugim potrebama.384
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (g) Krivino gonjenje ratnih zarobljenika opisano je u taki 240. Sudski postupak ne moe poeti ako nije prolo najmanje tri nedelje od dana uruenja optunice. 240. Krivino gonjenje. Nijednom ratnom zarobljeniku ne sme biti sueno niti sme biti kanjen za delo koje nije izriito predvieno zakonima slike koja dri ratne zarobljenike ili meunarodnim pravom, a koji su bili na snazi kada je to delo izvreno. Ratne zarobljenike treba odmah po zarobljavanju obavestiti o krivinim delima koja povlae smrtnu kaznu. Posle tog obavetenja ne moe se protiv ratnog zarobljenika izrei smrtna kazna ni za jedno drugo krivino delo bez saglasnosti sile iji je on pripadnik. Krivini postupak se mora voditi to je moguno bre. Pritvor ne sme trajati due od tri meseca. Vreme provedeno u pritvoru uraunava se u izdravanje kazne lienja slobode. Sudski postupak ne moe poeti ako nije prolo najmanje tri nedelje od dana uruenja optunice i drugih podataka neophodnih ratnom zarobljeniku, povereniku ili sili zatitnici. Optueni ratni zarobljenik ima pravo da izabere branioca, da se poziva na svedoke, da ima kvalifikovanog tumaa i da ga na pretres prati jedan od njegovih drugova zarobljenika. Ako ratni zarobljenik ne izabere branioca, to pravo ima sila zatitnica. U protivnom, branilac se odreuje po slubenoj dunosti. Za spremanje odbrane braniocu treba osigurati rok od najmanje dve nedelje i dati mu sve druge potrebne olakice. Presuda se, sa svim potrebnim podacima i poukama, dostavlja ratnom zarobljeniku, povereniku ili sili zatitnici.385 (j) Postupanje prema neborcima u opkoljenim podrujima (1) Uputstvo iz 1988. takoe se bavilo pitanjem neboraca u opkoljenim podrujima. Prava i dunosti komandanta prema neborakom stanovnitvu opkoljene zone ili mesta. Meunarodno ratno pravo doputa komandantu jedinica koje su opkolile zonu ili branjeno mesto da sprei svaki pokuaj neborakog stanovnitva da napusti tu zonu ili mesto, pa ak i upotrebom oruja. Komandant po svom nahoenju moe da odobri pojedincima ili pojedinim kategorijama civilnog stanovnitva da napuste takvu zonu ili mesto, kao i da dopusti ulaz u tu zonu ili mesto. Meunarodno ratno pravo preporuuje da komandanti strana u sukobu, kada zone i mesta budu
381 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 207. 382 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 209. 383 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 210. 384 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 217.
894
895
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija opkoljeni, zakljue mesne sporazume o evakuaciji ranjenika, bolesnika, nemonih i starih lica, dece i trudnica iz opkoljene zone ili mesta i o prolazu sanitetskog osoblja i sanitetskog materijala. Da li e ti sporazumi biti zakljueni i u kom obimu, zavisie od okolnosti, a naroito od toga da li komandant jedinica koje vre opkoljavanje smatra da takav sporazum ne oteava zauzimanje opkoljene zone, vodei pri tome rauna o humanim obzirima u okviru vojne potrebe. 386 (2) Glava IX (od take 253. do 262) Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ sadri uputstva o postupanju prema civilima, neprijateljskim dravljanima, dravljanima neprijateljskih drava, licima bez dravljanstva i izbeglicama, kao i uputstva o pokretanju krivinog postupka. (a) U taki 253. istie se potreba zatite i ovenog postupanja prema civilima koji su pali u ruke nekoj od strana u sukobu. 253. Graanska lica imaju pravo da, kad se nau u vlasti jedne strane u sukobu, na potovanje linosti, asti, porodinih prava, ubeenja i obiaja. Prema ovim licima mora se u svako doba postupati oveno. Naroito je zabranjeno svako nasilje ili zastraivanje. ene moraju biti posebno zatiene od svakog napada na njihovu ast, a naroito od silovanja, primoravanja na prostituciju i sl. Prema licima iz ove take zabranjene su sve kolektivne kazne i uzimanje talaca, kao i sve mere represalija. Doputene su mere kontrole i bezbednosti, koje su potrebne s obzirom na postojanje oruanog sukoba.387 (b) U taki 261. objanjava se kako treba postupati prema interniranim civilima. 261. Postupak sa interniranim graanskim licima. Internirana lica zadravaju svoju punu graanskopravnu i poslovnu sposobnost i imaju prava koja iz nje proistiu srazmerna poloaju interniranih lica. Strana u sukobu je duna da izdrava internirana lica, da im obezbedi lekarsku negu, smetaj, ishranu i odeu, vodei rauna o potrebama za odravanje higijene i zdravlja. Internirana lica se mogu koristiti za rad samo ako to ele; pored toga, ako zatreba, mogu se koristiti na poslovima u vezi sa upravljanjem i
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odravanjem logora; ona se u logoru mogu baviti intelektualnim, vaspitnim, zabavnim i sportskim delatnostima. Disciplinski reim u logoru mora biti u skladu sa naelima ovenosti. Zabranjena su telesna i moralna zlostavljanja. Internirana lica imaju pravo da biraju internirski odbor, koji e ih predstavljati pred organima sile u ijoj su vlasti, pred predstavnicima sile zatitnice odnosno Meunarodnog komiteta Crvenog krsta i drugih priznatih organizacija za pruanje pomoi. Internirana lica imaju pravo da obaveste porodicu o interniranju, stanju zdravlja i adresi. Podatke o tome dostavie posredstvom sile zatitnice i Centralne agencije za obavetavanje nacionalni biroi za obavetavanje sili kojoj oni pripadaju. Internirana lica imaju pravo da alju i primaju pisma i dopisne karte i da primaju pojedinane i kolektivne poiljke pomoi. Prava i dunosti interniranih lica i postupak prema njima uglavnom su slini poloaju koji imaju ratni zarobljenici u logoru.388 (c) U taki 262. navedene su garancije u krivinom postupku. U njoj se izriito kae da se suenja mogu voditi samo pred redovno ustanovljenim sudom koji optuenom obezbeuje potrebne garancije. 262. Garancije u krivinom postupku. Suenje za krivina dela koja su vezana za oruani sukob moe se preduzeti samo pred redovno ustanovljenim sudom koji optuenom obezbeuje optepriznate osnovne garancije u postupku.389 Istrage i krivino gonjenje za krenja zakona i obiaja ratovanja Uvod Svaki stareina Oruanih snaga SFRJ duan je prijaviti povrede ratnog prava.390 Organi bezbednosti imaju poseban zadatak da vre istrage o krivinim delima, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja.
388 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 261. 389 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 262. 390 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, na str. ERN 7704-05, Uputsva, taka 36.
386 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 70. 387 Dokazni predmet br. 298, ERN teksta na b/h/s-u 0013-6803-0013-6937, eng. 0080-7685-0080-7768, Propisi o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, 1988, taka 253.
896
897
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Organi bezbednosti (1) Na osnovu Pravila slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984. godine, organi bezbednosti (OB) uestvuju "u otkrivanju i spreavanju teih krivinih dela": U otkrivanju i spreavanju teih krivinih dela koja se odnose na krau ili oteenje naoruanja, municije, borbenih i minsko-eksplozivnih sredstava i drugih teih oblika imovinskog kriminala u oruanim snagama i organizacijama za NVO kojima se ugroava njihova odbrambena sposobnost i borbena gotovost; u radnjama koje prethode zapoinjanju krivinog postupka, kao i u krivinom postupku saglasno odredbama saveznih zakona kojima je ureen krivini postupak i nadlenost vojnih sudova; 391 (2) Organi bezbednosti imaju ovlaenje da lie slobode lice za koja se osnovano sumnja da je izvrilo krivino delo u nadlenosti vojnih sudova, ukljuujui i vojna lica zateena u izvrenju krivinog dela. Lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvrila krivino delo moraju se odmah predati istranom sudiji vojnog suda ili najblioj vojnoj jedinici ili ustanovi. Kada su u pitanju krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova za koja se goni po slubenoj dunosti, pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje krivini postupak, ovlaene stareine organa bezbednosti mogu lice liiti slobode i bez odlaganja ga privesti istranom sudiji vojnog suda ili najblioj vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi.392 Ovlaeni stareina organa bezbednosti moe liiti slobode vojno lice zateeno na izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuju vojni sudovi. Ovlaeni stareina organa bezbednosti iz stava 1. ove take duan je da vojno lice koje je lieno slobode odmah, sa izvetajem, preda istranom sudiji vojnog suda ili najblioj vojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi. Ako to ne moe uiniti, izvetava istranog sudiju ili najbliu vojnu jedinicu ili ustanovu koja e takvo lice odmah preuzeti.393
391 Dokazni 0092-0099-0092-0131, taka 7. 392 Dokazni 0092-0099-0092-0131, taka 43. 393 Dokazni 0092-0099-0092-0131, taka 44.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (3) Organi bezbednosti imaju pravo da osumnjienom licu odrede pritvor u trajanju do tri dana pre pokretanja istrage i u toku istrage o krivinom delu. U sluaju kada je odreen pritvor pre otvaranja istrage, organi bezbednosti ne mogu sasluavati osumnjieno lice, ali mogu "obavljati razgovor sa ciljem pribavljanja potrebnih obavetenja." Organi bezbednosti imaju pravo da protiv lica osnovano sumnjivih da su uinila krivino delo iz nadlenosti vojnih sudova odrede pritvor u trajanju od tri dana pre i u toku istrage pod uslovima odreenim zakonom kojim se ureuje krivini postupak, o emu obavetava pretpostavljenog stareinu. Reenje o pritvoru, koje mora biti obrazloeno, donosi stareina organa bezbednosti komande armije ili njemu ravan ili vii stareina organa bezbednosti JNA, odnosno stareina organa bezbednosti teritorijalne odbrane republike, odnosno autonomne pokrajine. Kada odreuju pritvor pre otvaranje istrage, organi bezbednosti ne mogu sasluavati pritvoreno lice kao okrivljenog, ali su ovlaeni da sa njim obavljaju razgovor sa ciljem pribavljanja potrebnih obavetenja.394 (4) Organi bezbednosti su ovlaeni da koriste fiziku silu, to ukljuuje i upotrebu vatrenog oruja, protiv lica koje odbija da bude privedeno, ili da bi se odbranili od napada na sebe ili lice koje obezbeuju.395 Radi savlaivanja otpora lica koje treba privesti kao i radi odbijanja napada na sebe ili na drugo lice koje obezbeuju, ovlaene stareine organa bezbednosti imaju ovlaenje da upotrebe fiziku silu. U vrenju zadataka iz svog delokruga ovlaene stareine organa bezbednosti smeju upotrebiti vatreno oruje samo ako drugaije ne mogu: a) da zatite ivot ljudi; b) da spree bekstvo vojnog lica zateenog na izvrenju krivinog dela za koje je predviena kazna zatvora 15 godina ili stroa kazna, odnosno vojnog lica lienog slobode ili za koje je doneto reenje o pritvoru zbog poinjenog krivinog dela za koje je predviena kazna zatvora 15 godina ili stroa kazna;
predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984,
394 Dokazni 0092-0099-0092-0131, taka 45. 395 Dokazni 0092-0099-0092-0131, taka 46.
predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984,
898
899
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija c) da spree bekstvo civilnog lica zateenog u vrenju krivinog dela za koje je predviena kazna zatvora 15 godina ili stroa kazna; d) da od sebe odbiju neposredan napad kojim se ugroava njihov ivot. Pre upotrebe vatrenog oruja ovlaene stareine organa bezbednosti dune su da na to upozore lice prema kojem ga nameravaju upotrebiti i da ga zaplae pucanjem u vazduh, ako je to u datom sluaju mogue. Ako je organima bezbednosti nareeno da neposredno vre obezbeenje odreenog objekta ili lica, upotreba oruja vri se po odredbama Pravila slube oruanih snaga. Ovlaene stareine organa bezbednosti dune su da posle upotrebe fizike snage ili vatrenog oruja u vrenju slube podnesu pismeni izvetaj pretpostavljenom stareini u organima bezbednosti, koji sa tim upoznaju stareinu iz take 16. ovog pravila. (5) Pored toga, organi bezbednosti duni su da preduzmu potrebne mere da pronau izvrioca, obezbede tragove krivinog dela ili preduzmu druge mere ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo. Kada postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo iz delokruga organa bezbednosti, ovlaene stareine organa bezbednosti dune su da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivnog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da se prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka.396 Vojna policija (VP) (1) lan 196. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. kae da vojna policija sprovodi "poslove otkrivanja krivinih dela i uinilaca za koje su nadleni vojni sudovi i koja se gone po slubenoj dunosti, u skladu sa saveznim zakonom i propisima donesenim na osnovu saveznog zakona". lan 196. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Vojna policija, u skladu sa saveznim zakonom i propisima donesenim na osnovu saveznog zakona, vri odreene poslove
396 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 1984, taka 52.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bezbednosti za potrebe Jugoslovenske narodne armije, zatite ljudi i imovine, bezbednosti vojnog saobraaja, vojnog reda i discipline i poslove otkrivanja krivinih dela i uinilaca za koje su nadleni vojni sudovi i koja se gone po slubenoj dunosti.397 (2) Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ iz 1985. o nadlenosti vojne policije kae sledee: Vojna policija, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, vri odreene poslove bezbednosti za potrebe JNA, a u ratu i za potrebe teritorijalne odbrane koji se odnose na: zatitu ljudi i imovine; bezbednost vojnog saobraaja, vojni red i disciplinu; otkrivanje krivinih dela i njihovih uinilaca iz nadlenosti vojnih sudova koja se gone po slubenoj dunosti; uee u obezbeenju visokih stareina oruanih snaga, dokumenata i borbenih sredstava najvieg stepena tajnosti, rejona, zona, pravaca i vojnih objekata od posebnog znaaja za oruane snage i odbranu zemlje. 398 (3) Jedan od zadataka vojne policije je suzbijanje kriminaliteta.399 Sluba suzbijanja kriminaliteta vojne policije obuhvata poslove koje prema zakonu kojim se ureuje krivini postupak vre organi unutranjih poslova, a odnose se na krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova. 400 (4) Vojna policija je duna da preduzme potrebne mere da pronae izvrioce, obezbedi tragove krivinog dela ili preduzme druge mere ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo. Ako postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo iz nadlenosti vojnog suda koje se goni po slubenoj dunosti, ovlaena slubena lica vojne policije duna su da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne i da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da prikupe i sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka. Kada su u pitanju krivina dela po kojima postupaju organi bezbednosti, o njima se odmah
397 Dokazni predmet 23, oznaka, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, 1982, l. 179. 398 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 17. 399 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 41. 400 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 67.
900
901
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija obavetava nadleni organ bezbednosti, a organi vojne policije preduzimaju mere koje ne trpe odlaganje. 401 Poslove i ovlaenja po zakonu kojim se ureuje krivini postupak vre ovlaena slubena lica vojne policije po slubenoj dunosti, na zahtev vojnog tuioca i vojnog suda. 402 Ovlaeno slubeno lice vojne policije moe prikupiti potrebna obavetenja i podatke o krivinom delu iz nadlenosti vojnog suda za koje se goni po slubenoj dunosti i o uiniocu krivinog dela pripadniku oruanih snaga od vojnih lica i drugih graana SFRJ koji nisu pripadnici oruanih snaga, ali ih ne moe sasluavati u svojstvu svedoka, okrivljenog ili vetaka, niti primenjivati bilo kakve mere prinude prema licu koje odbije da prui obavetenja. 403 (5) Pripadnici vojne policije mogu pozvati pripadnike oruanih snaga SFRJ i druge graane SRJ /kao u originalu/ radi prikupljanja obavetenja o krivinim delima iz nadlenosti vojnih sudova. Ovlaena slubena lica vojne policije mogu pozvati pripadnike oruanih snaga i druge graane SFRJ radi prikupljanja prethodnih obavetenja u vezi sa krivinim delima iz nadlenosti vojnih sudova. Pripadnici oruanih snaga se pozivaju preko njihove vojne jedinice i ustanove, a drugi graani SFRJ na adresu stana ili radnog mesta.404 (6) Pripadnici vojne policije mogu neko lice liiti slobode ako postoji osnovana sumnja da je izvreno krivino delo iz nadlenosti vojnog suda. Ovlaena slubena lica vojne policije mogu neko lice liiti slobode ako postoji osnovana sumnja da je izvreno krivino delo iz nadlenosti vojnog suda, kada za to postoje razlozi predvieni u zakonu kojim se ureuje krivini postupak.405 (7) Pripadnici vojne policije sastavljaju krivinu prijavu u kojoj navode dokaze do kojih su doli u istrazi o krivinom delu za koje postoji osnavana sumnja da je izvreno.
401 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 68. 402 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 69. 403 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 73. 404 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 74. 405 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 78.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Na osnovu prikupljenih obavetenja ovlaeno slubeno lice vojne policije sastavlja krivinu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznalo prilikom prikupljanja obavetenja. Uz krivinu prijavu dostavljaju se i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izvetaji, spisi o preduzetim merama i radnjama, slubene zabeleke, izjave i drugi materijali koji mogu biti od koristi za uspeno voenje postupka.406 Te krivine prijave podnose se vojnom tuiocu preko pretpostavljenog stareine.407 (8) Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ iz 1985. potvuje taku 45. Pravila slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ iz 1984.408 u vezi sa ovlaenjem organa bezbednosti da licima za koje se osnovano sumnja da su uinila krivino delo iz nadlenosti vojnih sudova odrede pritvor u trajanju do tri dana. Stareina organa bezbednosti komande armije ili njemu ravan ili vii stareina organa bezbednosti JNA, odnosno stareina organa bezbednosti taba teritorijalne odbrane republike, odnosno pokrajine, koji u strunom pogledu rukovodi vojnom policijom moe odrediti pritvor u trajanju do tri dana protiv lica osnovano sumnjivog da je uinilo krivino delo iz nadlenosti vojnih sudova koji su u delokrugu vojne policije pod uslovima predvienim zakonom kojim se ureuje krivini postupak.409 Vojni tuilac vojni sud (1) Ustav SFRJ iz 1974. potvruje u svojim lanovima 221, 236. i 280. (stav 7), sistem vojnih tuilatava i vojnih sudova. lan 221. Ustava SFRJ, 1974. ... O krivinim delima vojnih lica i odreenim krivinim delima drugih lica koja se odnose na narodnu odbranu i bezbednost zemlje, kao i o
eng. eng. eng. eng. eng.

406 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 85. 407 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 85. 408 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0900-9843; ERN eng. 0092-0099-0092-0310, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ1984, taka 45. 409 Dokazni predmet br. 397, ERN teksta na b/h/s-u 0207-2092-0207-2115, eng. 0304-1627-0304-1654, Pravilo slube vojne policije oruanih snaga SFRJ, 1985, taka 80.
902
903
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija drugim pravnim stvarima koje se odnose na sporove u vezi sa slubom u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, sude vojni sudovi. lan 236. Ustava SFRJ, 1974. Vojno tuilatvo goni uinioce krivinih dela koja su u nadlenosti vojnih sudova i preduzima odreene mere za zatitu interesa drutvene zajednice i ulae pravna sredstva radi zatite ustavnosti i zakonitosti na nain propisan saveznim zakonom.410 lan 280. Ustava SFRJ, 1974. Federacija preko saveznih organa: ... 7) ...ureuje i organizuje vojne sudove i vojno tuilatvo... 411 (2) Zakon o vojnom tuilatvu iz 1977. i Zakon o vojnim sudovima iz 1977. godine ustanovili su mandat i nadlenost vojnog tuilatva i vojnog suda. Ovi zakoni stvorili su pravni okvir za krivino gonjenje i presuivanje za zloine poinjene od strane pripadnika oruanih snaga SFRJ. (3) lanovi 1. i 6. Zakona o vojnom tuilatvu definiu ovlaenja vojnog tuilatva. lan 1. Zakona o vojnom tuilatvu, 1977. Vojno tuilatvo goni uinioce krivinih dela koja su u nadlenosti vojnih sudova; preduzima odreene mere za zatitu interesa drutvene zajednice i ulae pravna sredstva radi zatite ustavnosti i zakonitosti na nain propisan ovim zakonom ili drugim saveznim zakonom. 412 lan 6. Zakona o vojnom tuilatvu, 1977. Pravo i dunost vojnog tuioca je da goni uinioce krivinih dela iz nadlenosti vojnih sudova za koja se goni po slubenoj dunosti, i da u vezi s tim:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija preduzima potrebne mere u vezi sa otkrivanjem krivinih dela i pronalaenjem njihovih uinilaca i radi usmeravanja prethodnog krivinog postupka; zahteva sprovoenje istrage; podie i zastupa optunicu, odnosno optuni predlog pred nadlenim vojnim sudom; izjavljuje albu protiv sudskih odluka i ulae vanredna pravna sredstva protiv pravnosnanih sudskih odluka. Vojni tuilac vri i druga prava i dunosti koji su mu stavljeni u delokrug saveznim zakonom.413 (4) Mandat vojnog suda ustanovljen je lanom 1. Zakona o vojnim sudovima. lan 1. Zakona o vojnim sudovima, 1977. Vojni sudovi kao redovni sudovi sude o krivinim delima vojnih lica i odreenim krivinim delima drugih lica koja se odnose na narodnu odbranu i bezbednost zemlje, kao i o drugim pravnim stvarima koje se odnose na sporove u vezi sa slubom u Jugoslavenskoj narodnoj armiji.414 (5) Organizacija i ovlaenja vojnih sudova definisana su lanovima 10. do 12. Zakona o vojnim sudovima. Na osnovu lana 10, postojala su dva nivoa vojnih sudova: prvostepeni vojni sudovi i Vrhovni vojni sud.415 lan 11. kae da se vojni sudovi prvog stepena osnivaju za odreenu vojnu teritoriju ili pri odreenim jedinicama. lanom 12. odreene su nadlenosti vojnih sudova. lan 11. Zakona o vojnim sudovima, 1977. Vojni sudovi prvog stepena osnivaju se za odreenu vojnu teritoriju, ili pri pojedinim vojnim jedinicama ili vojnim ustanovama, odnosno za odreenu vojnu teritoriju ili pojedine vojne jedinice ili vojne ustanove.
410 Dokazni predmet br. 470, ERN eng. 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974, na engleskom objavljen u izdanju Constitutions of the Countries of the World, Blaustein and Flanz, 1974, l. 236. 411 Dokazni predmet br. 470, ERN eng. 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljen u izdanju Constitutions of the Countries of the World, Blaustein and Flanz, 1974, l.280. 412 Dokazni predmet br. 569, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3400-0263-3403, Zakon o vojnom tuilatvu SFRJ, 1977. godina, lan 1.
413 Dokazni predmet br. 569, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3400-0263-3403, Zakon o vojnom tuilatvu SFRJ, 1977. godina, lan 6. 414 Dokazni predmet br. 569, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3400-0263-3409, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 1. 415 Dokazni predmet br. 570, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3404-0263-3419, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 10.
904
905
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Osnivanje, ukidanje, formaciju, sedite i teritoriju vojnih sudova prvog stepena i formaciju i sedite Vrhovnog vojnog suda odreuje Vrhovni komandant oruanih snaga. 416 lan 12. Zakona o vojnim sudovima, 1977. Vojni sudovi: sude o krivinim delima koja uine vojna lica, a u sluajevima predvienim ovim zakonom i o krivinim delima koja uine druga lica (lan 13.); sude o sporovima za naknadu tete koju vojna lica na slubi u Jugoslavenskoj narodnoj armiji ili graanska lica na slubi u Jugoslavenskoj narodnoj armiji uine federaciji u vezi sa vrenjem slube, o zahtevu federacije za naknadu iznosa koji je isplaen zbog nezakonitog ili nepravilnog rada tih lica i o drugim sporovima kad je to odreeno saveznim zakonom; sude o upravnim sporovima protiv upravnih akata vojnih organa, kao i protiv upravnih akata drugih saveznih organa, saveznih organizacija i zajednica ako je to saveznim zakonom propisano; vre odreene poslove izvrenja kazni koji su im ovim zakonom stavljeni u nadlenost; vre i druge poslove odreene saveznim zakonom. 417 (6) Treba obratiti panju na lan 5. Zakona o vojnom tuilatvu jer je on vojnim tuilatvima pri jedinicama i organima JNA nalagao obavezu da obavetavaju ne samo vojno tuilatvo o primeni zakona i svome radu ve i visoke (pretpostavljene) stareine jedinica i organa JNA. Istu odgovornost vojno tuilatvo je imalo i prema Vrhovnom komandantu oruanih snaga (= Predsednitvu SFRJ). Ista obaveza se moe pronai u lanu 4, stav 3. Zakona o vojnim sudovima iz 1977. godine. lan 5. Zakona o vojnom tuilatvu, 1977. Vojno tuilatvo pri jedinici ili ustanovi Jugoslovenske narodne armije obavetava stareinu te jedinice, odnosno ustanove i Vojno tuilatvo Jugoslovenske narodne armije o primenjivanju zakona i o svom radu.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Vojno tuilatvo Jugoslovenske narodne armije, preko saveznog sekretara za narodnu odbranu, obavetava Vrhovnog komandanta oruanih snaga o primenjivanju zakona, o svom radu i o radu vojnih tuilatava.418 lan 4. Zakona o vojnim sudovima, 1977. Vojni sudovi, preko saveznog sekretara za narodnu odbranu, obavetavaju Predsednika Republike kao vrhovnog komandanta oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije o primenjivanju zakona i o svom radu. 419
DEO II: Operativna grupa Jug (gmtbr) Oruanih snaga SFRJ i dejstva u SBZS
PRVI deo: Promene zadataka i ciljeva Oruanih snaga SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj
Uvod
a. U ovom delu se govori o promenama unutar Vrhovne komande na poetku sukoba u Hrvatskoj i o tome kako je to uticalo na zadatke JNA u toku sukoba u Hrvatskoj. b. Prema Ustavu, odreen zadatak oruanih snaga SFRJ bio je ouvanje nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i drutvenog poretka SFRJ. c. Zbog promena koje su se dogodile u Predsednitvu SFRJ (= Vrhovnoj komandi Oruanih snaga SFRJ) od kraja leta 1991. pa nadalje,
418 Dokazni predmet br. 569, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3400-0263-3403, Zakon o vojnom tuilatvu SFRJ, 1977. godina, lan 5. 419 Dokazni predmet br. 570, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3404-0263-3419, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 4.
416 Dokazni predmet br. 570, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3404-0263-3419, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 11. 417 Dokazni predmet br. 570, ERN teksta na b/h/s-u 0263-3404-0263-3419, Zakon o vojnim sudovima SFRJ, 1977. godina, lan 12.
906
907
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija nakon to se JNA povukla iz Slovenije, situacija u Hrvatskoj razvijala se na takav nain da su ustavni ciljevi Oruanih snaga SFRJ postajali, sa vojnog stanovita, sve manje jasni. Nareenja i uputstva onoga to je preostalo kao Vrhovna komanda i tab Vrhovne komande ukazuju na to da je JNA, bar de facto, sve manje bila vojska SFRJ" i da je, barem u Hrvatskoj, postepeno prerastala u preteno srpsku vojsku, koja je sluila srpskim ciljevima. Uloga JNA izmenila se, i umesto posredovanja izmeu sukobljenih strana, postala je stvaranje srpskih podruja u onim delovima Hrvatske koje je srpsko/srbijansko rukovodstvo smatralo srpskim i uspostavljanja kontrole nad njima. Tako je ustavni zadatak zatite teritorijalnog integriteta sveden na uvrivanje srpske/srbijanske kontrole nad tim podrujima.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Promena u Vrhovnoj komandi (1) Tokom prolea 1991. godine, visoki politiki i vojni funkcioneri, kao i sredstva javnog informisanja, poeli su da koriste termine Vrhovna komanda i tab Vrhovne komande. Nema naznaka da je doneta zvanina odluka o aktiviranju tih organa. Tadanji izvetaji objavljivani u javnim izvorima pokazuju da su Vrhovna komanda (Predsednitvo SFRJ) i tab Vrhovne komande (u sastavu): savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi, naelnik taba Vrhovne komande, i SSNO; naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ generalpukovnik Blagoje Adi; Generaltab oruanih snaga SFRJ) verovatno aktivirani do kraja marta 1991.420 (2) Dana 15. maja 1991, Stipe Mesi, predstavnik Hrvatske u Predsednitvu SFRJ koji je, prema sistemu rotacije, trebalo da postane predsednik Predsednitva,421 nije dobio potrebni kvorum ostalih lanova Predsednitva.422 Nakon intervencije Evropske unije /u daljem tekstu: EU/ Mesi je 1. jula 1991. doao na mesto predsednika Predsednitva (i na elo Vrhovne komande).423 (3) Savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi nije priznavao Mesia za novog vrhovnog komandanta. To nije bilo mogue iz dva razloga. Mesi nije mogao ostvariti nikakav lini uticaj kao predsjednik Predsjednitva, izmeu ostaloga i zbog toga, jer se ve dovoljno javno kompromitovao kao razbija Jugoslavije. Svi njegovi pokuaji na tom planu su ispadali ak i smijeni. Poznato je njegovo izdavanje naredbi vojsci preko sredstava javnog informisanja koje smo mi
420 Dokazni predmet br. 497; ERN eng. 0322-2336-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict /prevod s holandskog: Hronologija sukoba u Bosni/, NIOD, 2002; dokazni predmet broj 498; ERN V000-4244-V000-4248 video snimak sednice Predsednitva SFRJ i Generaltaba JNA - Sjednica Predsjednitva, 14-15. mart 1991. 421 Dokazni predmet broj 497; ERN eng. 0322-2336-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict, NIOD, 2002. 422 Borisav Jovi, predstavnik Srbije i predsednik kome je isticao mandat, zabeleio je u svom objavljenom dnevniku da su se 13. maja 1991, on, Slobodan Miloevi, Momir Bulatovi i Jugoslav Kosti sloili da se Mesi ne moe izabrati. (Dokazni predmet br. 596, ERN teksta na b/h/s-u 0111-2738-0111-3226; ERN teksta na eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 1992. Beograd, Politika, 1995, str. 1-492). 423 Dokazni predmet br. 497; ERN eng. 0322-2336-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict, NIOD, 2002.
d.
e. Ovaj pomak u ciljevima JNA u Hrvatskoj pozdravili su nacionalistiki politiari u Srbiji, meu kojima i Vojislav eelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), koji poziva na ujedinjenje svih zemalja koje se smatraju srpskim, istono od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj - Struktura rukovoenja i komandovanja
PREDSEDNITVO SFRJ
Savezni sekretar za narodnu odbranu (SSNO)
gen.-puk. Veljko KADIJEVI
Zamenik SSNO
NG
gen.-puk. Blagoje ADI
pomonici SSNO
(sektori)
Naelnik UB
gen.-puk. Aleksandar VASILJEVI
ef Kabineta SSNO puk. Vuk OBRADOVI 1. mot. gardijska brigada puk. Mile
Zamenik NG
1. uprava
2. uprava
Operativni centar
druge uprave
1. VO
(Beograd) gen.-puk. ivota PANI
(Skoplje) gen.-p. puk Milutin KUKANJC
3. VO
(Zagreb)
5. VO
VPO
(Split) vice admiral Mile KANDI
RV i PVO
gen.-puk Zvonko JURJEVI
gen.-puk ivota AVRAMOVI
Situacija jesen/zima 1991.
908
909
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija u tabu Vrhovne komande jednostavno ignorisali, odnosei se prema njima kao da i ne postoje, [i ne priznajui mu ovlasti nad oruanim snagama].424 / deo u uglatim zagradama prema engleskom, u originalnoj verziji knjige na b/h/s-u nije naen/ (4) U objavljenom dnevniku Borisava Jovia, vrilac dunosti predsednika Predsednitva SFRJ u drugoj polovini 1991, od etiri preostala lana Predsednitva SFRJ, njih trojica (Borisav Jovi, Branko Kosti i Jugoslav Kosti) skoro svakodnevno su se sastajali sa predsednikom Crne Gore Momirom Bulatoviem, saveznim sekretarom za narodnu odbranu Veljkom Kadijeviem, naelnikom Generaltaba Blagojem Adiem i predsednikom Srbije Slobodanom Miloeviem,425 kako bi raspravljali o situaciji u SFRJ.426 Na tim sastancima su Miloevi i Jovi u nekoliko navrata davali Kadijeviu uputstva o tome kako da angauje oruane snage SFRJ.427 (a) ini mi se da je na sastanku izmeu Jovia, Kadijevia i Miloevia odranom 27. juna 1991, na primer, Miloevi insistira da vojska brani budue granice Jugoslavije: "ta mi ima da branimo slovenake granice, to je privremeno. Treba da branimo ono to e biti trajno."428 (b) Na osnovu zabeleke za dan 5. juli 1991. koja je objavljena u dnevniku, na sastanku sa SSNO-om Veljkom Kadijeviem vrilac dunosti predsednika Predsednitva SFRJ Borisav Jovi i predsednik Srbije Slobodan Miloevi izneli su niz zahteva vezanih za ulogu JNA. Jedan od njih je bio da se glavnina snaga JNA koncentrie du linije Karlovac-Plitvice na zapadu, od Baranje, Osijeka i Vinkovaca do Save na istoku, i du Neretve
424 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. ERN 00362656. 425 Protiv Slobodana Miloevia MKSJ je izdao optunicu u maju 1999. (Kosovo), u oktobru 2001. (Hrvatska) i novembru 2001. (Bosna i Hercegovina). 426 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str. 1-492; Borisav Jovi u svom objavljenom dnevniku ovu grupu naziva estoricom. U dnevniku se spominje 27 sastanaka i drugih vrsta kontakata izmeu Jovia i Kadijevia u periodu od maja do decembra 1991. 427 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str. 1-492. 428 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 199,. Beograd, Politika, 1995, str. 1-492, beleka od 27. juna 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija na jugu. Prema Jovievom miljenju, na taj nain bi JNA pokrila svu teritoriju na kojoj ive Srbi do konanog razreenja situacije, to jest, "do konanog slobodnog opredeljenja naroda na referendumu".429 Prema Jovievim reima, Kadijevi je taj zahtev prihvatio bez pogovora.430 Dogaaji na terenu, o kojima e biti rei dalje u ovom izvetaju, potkrepljuju ovu beleku iz objavljenog Jovievog dnevnika. (5) Poetkom oktobra 1991. sastav Predsednitva SFRJ svodio se na predstavnike Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova. Ovo telo suenog sastava proglasilo je stanje "neposredne ratne opasnosti" u SFRJ, poev od 1. oktobra 1991.431 Stanje neposredne ratne opasnosti bilo je na snazi do 22. maja 1992.432 Promene zadataka i ciljeva JNA za vreme sukoba u Hrvatskoj a. U knjizi Moje vienje raspada433, SSNO general armije General Veljko Kadijevi je objasnio kako su se tokom sukoba menjali zadaci i ciljevi oruanih snaga SFRJ.
(1) Prema Kadijeviu, sredinom marta 1991. najprikladnija opcija za JNA je bila da, "osloncem na politike snage u federaciji i u republikama koje predstavljaju one narode koji hoe da ive u Jugoslaviji, uz miran razlaz sa onima koji hoe da idu iz nje, nastavi da obezbeuje takvu politiku". To je, prevedeno na praktian jezik, znailo zatitu i odbranu srpskog naroda van Srbije, i prikupljanje JNA u granice budue Jugoslavije.434
429 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 8 juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str.1-492, beleka od 5. jula 1991. 430 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ: Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 8 juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str.1-492, beleka od 5. jula 1991. 431 Dokazni predmet br. 499, ERN teksta na b/h/s-u 0055-8660-0055-8660, Slubeni list SFRJ 75/47, 18. oktobar 1991. 432 Dokazni predmet br. 500; ERN teksta na b/h/s-u 0049-5865-0049-5865; eng. 0049-5864-0049-5865, Slubeni list SRJ 6/1, 22. maj 1992. 433 Dokazni predmet br. C4227; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993. 434 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. 0036-2697.
910
911
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija To je, prema Kadijeviu, znailo da su se dva Ustavom definisana zadatka odbrana od spoljanje i unutranje agresije - bitno izmenila i da su zadaci sada postali: - odbrana srpskog naroda u Hrvatskoj i njegovog nacionalnog interesa; - izvlaenje garnizona JNA iz Hrvatske; puna kontrolaBosne i Hercegovine sa krajnjim ciljem da se odbrani srpski narod i njegova nacionalna prava kada to postane aktuelno; stvaranje i odbrana nove jugoslovenske drave onih jugoslovenskih naroda koji to ele, u ovoj fazi srpskog i crnogorskog naroda.435 (3) Kadijevi je naveo dve faze oruanog sukoba u Hrvatskoj.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija to e svi krajevi sa veinskim srpskim stanovnitvom osloboditi u svakom pogledu od prisustva hrvatske vojske i hrvatske vlasti; JNA povui iz Hrvatske, ali tako da se prethodno obezbjedi izvrenje prvoga zadatka; na cijelom jugoslovenskom prostoru vriti dalju transformaciju JNA u vojsku budue Jugoslavije kako po unutranjoj nacionalnoj i organizacionoj strukturi, tako i po teritorijalnoj lokaciji.439
(2)
(c) Jedna od glavnih ideja iz osnovne zamisli o angaovanju JNA u drugoj fazi bila je ostvariti puno sadejstvo sa srpskim ustanicima u Srpskoj Krajini.440 (d) Zadaci JNA tokom druge faze trebalo je, prema Kadijevievom miljenju, da se izvre u dve etape: i. Prva etapa (od kraja jula do poetka septembra 1991) Prva etapa (druge faze) bila je usredsreena preteno na kontraudare taktikog znaaja dok se potpuno ne ispolji agresija Hrvatske, uz intenzivno organizovanje i pripremanje srpskih ustanika u Hrvatskoj. Kadijevi u svojim memoarima pie da je grupisanje snaga JNA i njihovu upotrebu trebalo izvoditi tako da one budu u skladu sa planom napadne operativno-strategijske operacije predviene za drugu etapu sukoba u Hrvatskoj. - U sluaju istone Slavonije (tj. ireg vukovarskog podruja), prva etapa druge faze bi u praksi obuhvatala sledee: Najjaom grupacijom oklopno mehanizovanih snaga osloboditi Istonu Slavoniju, a zatim brzo nastaviti dejstvo na zapad, spojiti se sa snagama u Zapadnoj Slavoniji i produiti ka Zagrebu i Varadinu, odnosno ka granici Slovenije.441 - Prema Kadijeviu, ostali "osnovni elementi" ovog manevra su sledei:
demobilizacija mesnog srpskog TO-a i drugih oruanih grupacija). U UNPA-ima je smela da ostane samo lako naoruana (tamonja srpska) policija; 3) odravanje mira u UNPA-ima i pripreme za povratak izbeglica i raseljenih lica (vidi ERN eng. 0050-79000050-793, Posmatraka misija Evropske zajednice na Balkanu, 31. decembar 1992). 438 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd 1993, str. 0036-2706. 439 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. 0036-2709. 440 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 0036-2709. 441 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 0036-2709.
(a) Prvom fazom Kadijevi naziva period od prvih oruanih napada na Srbe u Srpskoj krajini do kraja leta 1991. godine, kada je Hrvatska, prema reima Kadijevia, otpoela sa otvorenim oruanim napadima na JNA. Kadijevi u svojoj knjizi kae da je cilj JNA bio da zatiti srpski narod u Hrvatskoj od napada hrvatskih oruanih formacija i da mu omogui da se konsoliduje i vojno organizuje za odbranu. Istovremeno, kae Kadijevi, trebalo je pripremiti JNA za rat sa Hrvatskom kad Hrvatska otpone rat protiv JNA. Sve je to trebalo izvriti u okviru "spreavanja meunarodnih sukoba, kako je stajalo u odluci Predsednitva SFRJ".436 (b) Za vreme druge faze oruanog sukoba u Hrvatskoj (koja je, prema Kadijeviu, poela krajem leta 1991. napadima na vojne jedinice i garnizone u Hrvatskoj, a zavrila prihvatanjem Vanceovog mirovnog plana437)438, zadatak JNA bio je zatititi srpski narod u Hrvatskoj na nain
435 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. 0036-2685 i 0036-2686. 436 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd, 1993, str. 0036-2704 i 0036-2705. 437 Strane su prihvatile Vanceov plan 2. januara 1992. u Sarajevu. U njemu su navedene metode sprovodenja prekida vatre, koji su predsednik Srbije Slobodan Miloevi, predsednik Hrvatske Franjo Tudman i savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi potpisali u enevi 23. novembra 1991. Vanceov plan je bio zamiljen kao prelazno reenje s ciljem da se stvore uslovi za mir i bezbednost neophodni za sveobuhvatno reenje jugoslovenske krize. Plan je predviao tri faze: 1) angaovanje Plavih lemova (UNPROFOR-a, vojnih posmatraa UN-a i UNCIVPOL-a) u tri zone pod zatitom UN-a (u daljem tekstu: UNPA) koje su formirane u skladu s planom. Te tri zone podudaraju se sa etiri sektora: Junim, Severnim, Zapadnim i Istonim; 2) kontrolu demilitarizacije u UNPA-ima (u ta je spadalo povlaenje JNA, hrvatskih oruanih snaga (ZNG, HV), dobrovoljaca i paravojske, razoruavanje i
912
913
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija potpuno blokirati Hrvatsku iz vazduha i sa mora; pravce napada glavnih snaga JNA to neposrednije vezivati za oslobaanje srpskih krajeva u Hrvatskoj i garnizona JNA u dubini hrvatske teritorije. U tom cilju ispresecati Hrvatsku na pravcima Gradika-Virovitica, Biha-Karlovac-Zagreb, Knin-Zadar, Mostar-Split. Najjaom grupacijom oklopnomehanizovanih snaga osloboditi istonu Slavoniju, a zatim brzo nastaviti dejstvo na zapad, spojiti se sa snagama iz rejona Herceg Novi-Trebinje, blokirati Dubrovnik sa kopna i izbiti u dolinu Neretve i na taj nain sadejstvovati snagama koje nastupaju na pravcu Mostar-Split.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ii. Druga etapa druge faze (od poetka septembra 1991. do potpisivanja Vanceovog plana) - Druga etapa druge faze je, prema Kadijevievim rijeima, bila jedinstvena operativno-strategijska napadna operacija s ciljem da se porazi hrvatska vojska i izvre postavljeni zadaci.443 Tokom te etape, JNA je izvela strategijsko-operativnu napadnu operaciju, ali u "prilino modifikovanom obliku". Kadijevi u svojim memoarima pie da (jedini) razlog ove modifikacije lei u poluuspenoj mobilizaciji i organizovanom dezerterstvu rezervnog sastava JNA.444 Glavni zadaci/uspesi modifikovanog plana operacije su izvreni, i to: svi srpski krajevi u Hrvatskoj, osim jednog dijela u Zapadnoj Slavoniji, u uskom sadejstvu sa srpskim ustanicima, su osloboeni. To ini oko jedne treine teritorije bive Republike Hrvatske; kroz borbu je faktiki izgraena budua vojska Srpske Krajine, koju je JNA opremila odgovarajuim naoruanjem i ratnom tehnikom.445
Grafiki prikaz prve etape druge faze oruanog sukoba u Hrvatskoj (izvor: dokazni predmet br. 425, "Moje vienje raspada")
nakon dostizanja odreenih objekata, obezbijediti i drati granicu Srpske Krajine u Hrvatskoj, izvui preostale dijelove JNA iz Slovenije i nakon toga povui JNA iz Hrvatske; za mobilizaciju, pripremu mobilisanih ili demobilisanih jedinica kao i njihovo dovoenje na planirane pravce upotrebe potrebno je 10-15 dana, zavisno od stepena borbene gotovosti jedinice i njene udaljenosti od pravca upotrebe.442
Grafiki prikaz druge etape druge faze oruanog sukoba u Hrvatskoj (izvor: dokazni predmet br.425, "Moje vienje raspada")
443 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 0036-2709. 444 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 0036-2710. 445 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str. 0036-2713.
442 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd. 1993, str.. 0036-2709 -0036-2710.
914
915
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija b. Dogaaji na terenu, ija procena sledi dalje u izvetaju, potvruju Kadijevievu tvrdnju o promeni zadataka JNA za vreme sukoba u Hrvatskoj, kao i tvrdnje navedene u ranije pomenutim Jovievim belekama. c. Meutim, ini se da su ciljevi JNA odreeni u strogo poverljivoj Direktivi komandanta 1. vojne oblasti za operaciju u Slavoniji, broj 5-89, od 19. septembra 1991, daleko ambiciozniji od onih koje je Kadijevi opisao u okviru druge etape druge faze operacija JNA u Hrvatskoj. Kako stoji u toj Direktivi, zadatak 1. vojne oblasti bio je zauzeti celo podruje istone i zapadne Slavonije i pripremiti se za prodor prema maarskoj granici, a poetak napada je predvien za 21. septembar (1991).446 KOMANDA 1. VOJNA TAJNA VOJNE OBLASTI STROGO POVERLJIVO SP br. 5-89 19. septembar 1991. DIREKTIVA /izvadak/ 1. VO za operaciju u Slavoniji Karta: 1:300.000: Banja Luka, Osijek, Beograd, Zagreb, Mostar, Sarajevo, Kragujevac. 2. ODLUIO SAM zavriti sa mobilizacijom, dovesti jedinice i energino prei u napad glavnim snagama u meureju r. Drava r. Sava, a pomonim (5. k) Okuani-Pakrac-Virovitica i Okuani-Kutina, sa zadatkom: uz avio i art. podrku i sadejstvo sa jedinicama TO okruiti i razbiti snage Republike Hrvatske u Slavoniji, deblokirati jedinice i vojne objekte, izbiti na liniju Naice-Sl. Brod i biti u gotovosti za produenje napada ka Koprivnici i Okuanima. Operaciju izvesti u dve etape:
446 Dokazni predmet br. 501, ERN teksta na b/h/s-u 0076-2360-0076-2384; ERN eng. 0076-2360-0076-2384, Direktiva komandanta 1. vojne oblasti br. 5-89 za operacije u Slavoniji, 19. septembar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U I etapi, u trajanju od 2-3 dana, deblokirati snage u garnizonu Vinkovci, ovladati linijom Naice-Slavonski Brod i biti u gotovosti za dalja dejstva. U II etapi, u trajanju od 4-5 dana, izbiti na liniju Suhopolje-Okuani i biti u gotovosti za produenje napada ka Varadinu i Koprivnici. Delom snaga obezbediti granicu ka Maarskoj i levi blok glavnih snaga....447
Grafiki prikaz Direktive komandanta 1. vojne oblasti za operaciju u Slavoniji, broj 5-89 od 19. septembra 1991. godine. (dokazni predmet C4178)
d. Pored gorenavedenih javnih izjava Borisava Jovia i generala armije Veljka Kadijevia, u izjavi koju je general-pukovnik vota Pani, komandant 1. vojne oblasti, a od septembra 1991. i komandant operacija na podruju Vukovara, dao u sklopu razgovora za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije u oktobru 1994. navedeni su dodatni razlozi zato strogo poverljiva direktiva 1. VO nije u potpunosti izvrena. ivota Pani nedvosmisleno ukazuje na kljunu ulogu koju je imao Slobodan Miloevi u donoenju odluka o menjanju ciljeva JNA u Slavoniji.
447 Dokazni predmet br. 501; ERN teksta na b/h/s-u 0076-2360-0076-2384; eng. ET 0076-2360-0076-2384, Direktiva komandanta 1. VO za operaciju u Slavoniji, br. 5-89 od 19. septembra 1991. godine.
916
917
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija PANI: Osijek je naputen jer smo uli u njega bez vojske, ali onda mi je nareeno da se vratim. Posluao sam, a onda je Kadijevi traio objanjenje. Pre nego to sam otiao kod Kadijevia, seam se da je Adi rekao: "Nek ti je bog na pomoi. Bie smenjen". Rekao sam mu da postoje planovi i da sam postupao u skladu s njima. Onog trenutka kad je pao Vukovar, dobio sam nareenje da zauzmem Osijek i upanju i krenem na Zagreb u dve kolone, du Drave i Save. To smo mogli da postignemo za dva dana a, ovaj, zato nismo, da tako kaem, bez obzira na to to je plan odobren, mislim da je postojao stav, ovaj, jer je srpsko rukovodstvo insistiralo da se zatite samo podruja na kojima su iveli Srbi. Znai, da se ne ide dalje. Zato smo, ovaj, posluali. Nije zauzeto ni jedno jedino hrvatsko selo u Slavoniji, Baranji ili zapadnoj Slavoniji. Samo ona u kojima su Srbi bili u veini. Pitanje: Jeste li ikada razgovarali sa Borisavom Joviem o toj odluci od..? ... Sa Miloeviem, ili..? PANI: Razgovarao sam sa Joviem, iako je on tada bio samo lan Predsednitva, a Kosti je bio potpredsednik. Razgovarao sam i sa predsednikom MIloeviem. To je bila njegova odluka, Miloevieva odluka, sa kojom se sloilo krnje Predsednitvo. Pitanje: Kako ste taj stav objasnili Miloeviu? PANI: On je samo rekao da mi nemamo nikakvog posla na podrujima naseljenim Hrvatima. Moramo da branimo srpsko stanov srpska podruja, da spreimo genocid nad njima, da spreimo da se ponovi genocid iz Drugog svetskog rata, takav je bio stav. Ja sam mu rekao da treba da idemo dalje, ako nam je zadatak da se odbrani Jugoslavija. A to bi bilo jednostavno, jer su Hrvati napustili Vinkovce, upanju, Osijek. Kad je pao Vukovar, pala je i Hrvatska. Lako smo mogli da napredujemo dalje. Ali, predsednik Miloevi je, izmeu ostalog, rekao da moramo da se, ovaj, zaustavimo. Takvo je bilo i nareenje ministra odbrane pa sam ja posluao. Zatitili smo srpska podruja, i tu je linija i danas /prevod s engleskog/.448 etiri godine kasnije, Pani je u razgovoru za jedan srpski informativni asopis potvrdio ono to je rekao u seriji "Smrt Jugoslavije". U tom razgovoru Pani objanjava zato su vojna dejstva u Vukovaru prouzrokovala razaranja tako velikih razmera:
Dokazni predmet br. 544, ERN eng. 0460-7824-0460-7876, transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na str. ERN eng. 0460-7849.
448
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pitanje: Vi ste pobednik nad Vukovarom. Da li je u vojnikom smislu ta stvar mogla da se rei drugaije, bez onoliko razaranja? PANI: Ima sad mnogo miljenja o tome ta je valjalo uraditi. Ja bih poao od cilja koji je trebalo postiiDoneta je odluka da se oslobode sva naseljena mesta gde je veinsko srpsko stanovnitvo. A u Vukovaru je tada ivelo 52 posto Srba. Ako hoe da zauzme grad bolje ga je razoriti sa to manje gubitaka, nego da ljudi izginu, a da se izgubi grad. A kad smo Vukovar oslobodili, imali smo slobodan put. Sve je bilo prazno pred nama. Osijek je bio prazan, Vinkovci su bili prazni. Mogli smo pravo na Zagreb. Bez problema. Meutim oni nisu daliVrhovno komandovanje nije dalo da se ide dalje. Trebalo je samo zatititi srpski narod. Mi smo na cilj ostvarili i tu smo stali. Mi smo imali dobru vojsku, bili smo opremljeni, imali morala. Mogli smo da obavimo taj posao. Da idemo do Zagreba i zavrimo stvar. Imali smo legitimno pravo, jer je ustaka vojska bila pobunjenika u jedinstvenoj dravi. Tada sam ja bio komandant Prve armije. Ja stignem do pola Osijeka i meni narede da stanem. Pitanje: Ko vam je naredio? PANI: Adi me je pozvao da se vratim nazad, a onda sam ja iao na razgovor kod generala Kadijevia. Pitao me je ledeno zato sam iao dalje od dobijenog nareenja. A on je samo odradio posao koji je bio dogovoren na nekom viem nivou. Inae, i njemu je lino odgovaralo da taj posao zavrimo do kraja i stignemo do Zagreba.449 e. Dana 1. oktobra 1991, tab Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ izdao je ultimatum hrvatskim politikim i vojnim vlastima, kao odgovor na to to su se rukovodstvo i oruane formacije ogluili o sve dogovore o prekidu vatre i na stezanje blokade vojnih jedinica (JNA). U ultimatumu je bilo sledee upozorenje: za svaki napadnuti i zauzeti objekat JNA, odmah e biti uniten po jedan objekat od kljunog znaaja za Republiku Hrvatsku; za svaki napadnuti ili osvojeni garnizon bie uniten po jedan kljuni objekat u gradu u kojem se on nalazi. Civilno stanovnitvo se upozorava da se na vreme povue iz naseljenih mesta;
449 Dokazni predmet br. 503; ERN teksta na b/h/s-u 0061-7654-0061-7658; eng. 0063-8441-0063-8449, transkript razgovora sa bivim naelnikom Generaltaba VJ ivotom Paniem, 1. april 1998.
918
919
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kao vojni odgovor na zauzimanje nekoliko kasarni i drugih vojnih objekata otkako je uveden poslednji prekid vatre, izvriemo ofanzivna dejstva na deo Republike Hrvatske; ukoliko elite da izbegnete dalje krvoprolie i razaranje, mesne vlasti moraju smesta da stupe u kontakt sa nadlenim komandama JNA kako bi se omoguilo bezbedno izvlaenje jedinica i celokupne medicinske opreme i pokretne imovine, kao i porodica pripadnika vojske iz ugroenih garnizona. U ovome mogu pomoi meunarodni posmatrai. /prevod s engleskog/450 f. Nakon ovog ultimatuma, 7. novembra 1991. izdata je direktiva general-pukovnika Blagoja Adia, naelnika Generaltaba oruanih snaga SFRJ, o tome kako spreiti da oprema JNA u garnizonima koji su pod blokadom padne u ruke hrvatskih snaga. U toj direktivi nisu bila navedena samo precizna uputstva o tome kako onesposobiti sisteme naoruanja, vozila i ostale vojne opreme i sredstava koje su hrvatske snage putem opsade mogle da zaplene, ve je bilo naloeno koristiti borbene sisteme veih efekata dejstva,takoe staviti u funkciju pretnje i odmazde, izabrati ciljeve i zapretiti njihovim sigurnim unitenjem, to i uiniti ako se ne ispune nai zahtevi ili budu ugroeni ivoti naih ljudi.451 g. Nakon to je (krnje) Predsednitvo SFRJ 1. oktobra 1991. proglasilo neposrednu ratnu opasnost, general armije Veljko Kadijevi je 3. oktobra 1991. dao izjavu. Slede neki odlomci iz te izjave, objavljene u 35. broju Biltena Slube za informisanje SSNO. Kadijevieva izjava ne samo da pojanjava stavove saveznog sekretara za narodnu odbranu o ciljevima JNA u sukobu, ve daje uvid u stanje odnosa izmeu saveznog sekretara za narodnu odbranu i predsednika savezne vlade Ante Markovia i izmeu saveznog sekretara za narodnu odbranu i (zvaninog) predsednika Predsednitva Stipe Mesia: Kadijevi ne priznaje njihovu vlast i javno ih napada.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija IZJAVA SAVEZNOG SEKRETARA ZA NARODNU ODBRANU GENERALA ARMIJE VELJKA KADIJEVIA (3. OKTOBAR 1991) GRAANIMA I PRIPADNICIMA ORUANIH SNAGA JUGOSLAVIJE OD SAMOG POETKA KRIZE U NAOJ ZEMLJI JUGOSLOVENSKA NARODNA ARMIJA TRUDILA SE DA STVORI USLOVE ZA NJENO MIRNO I DEMOKRATSKO REENJE, ZASNOVANO NA USTAVU I SAVEZNIM ZAKONIMA, KOJE BI BILO REALIZOVANO KROZ INSTITUCIJE SISTEMA. OSTALI SMO BEZ DRAVE, A DEO ONOGA TO JE JUE MOGLO DA SE VIDI I UJE NA MARATONSKOJ SEDNICI VRHOVNE KOMANDE JO JEDNOM JE JASNO POKAZALO KAKVOG VRHOVNOG KOMANDANTA IMAMO. POJEDINI LANOVI PREDSEDNITVA SFR JUGOSLAVIJE SVESNO SU ONEMOGUAVALI DONOENJE ODLUKA U NAMERI DA RAZBIJU JUGOSLAVIJU TAKO TO E OSUJETITI I RAZBITI ARMIJU. NJIMA SE PRIKLJUIO PREDSEDNIK SAVEZNE VLADE SA SVOJIM PERFIDNIM DELOVANJEM. TAKVO PONAANJE JEDNOG VRHOVNOG KOMANDANTA I JEDNOG PREMIJERA PREMA NJIHOVOJ VLASTITOJ ARMIJI NEUVENO JE. TA JE JUGOSLOVENSKA NARODNA ARMIJA ELELA DA URADI, A TA JE ZAPRAVO POSTIGLA. POSTUPAJUI U SKLADU SA ODLUKOM PREDSEDNITVA SFRJ, MI SMO IMALI SAMO JEDAN CILJ, A TO JE DA SPREIMO KRVAVE ETNIKE SUKOBE I ONEMOGUIMO DA SE PONOVI GENOCID NAD SRPSKIM NARODOM. U TOM CILJU SMO ANGAOVALI GLAVNE SNAGE NA KRIZNIM PODRUJIMA. ONO TO IMAMO U REPUBLICI HRVATSKOJ JE NEONACIZAM. ON U OVOM TRENUTKU PREDSTAVLJA NAJVEU PRETNJU SRBIMA U HRVATSKOJ, ALI JE TAKODJE U DIREKTNOJ SUPROTNOSTI SA VITALNIM INTERESIMA HRVATSKOG NARODA I SVIH DRUGIH NARODA NA TLU JUGOSLAVIJE. U OVOM TRENUTKU, ARMIJA NE ELI NITA DRUGO OSIM DA USPOSTAVI KONTROLU NA KRIZNIM PODRUJIMA, ZATITI SRPSKO STANOVNITVO OD PROGONA I ISTREBLJENJA I OSLOBODI
450 Dokazni predmet br. 504; ERN eng. R030-0306-R030-0306, Izjava taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ, TANJUG, 1. oktobar 1991. 451 Dokazni predmet br. 505; ERN teksta na b/h/s-u 0207-7054-0207-7055; eng. 0302-9250-0302-9250, strogo poverljiva naredba Komande 9. korpusa, br. 673-1, Komandi 8. VPS, 8. novembar 1991. godine, kojom se prosleuje strogo poverljiva naredba Operativnog centra 1. uprave oruanih snaga SFRJ broj 135-1, Naredba Komandi 5. korpusa, Blagoje Adi, 7. novembar 1991.
920
921
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija PRIPADNIKE JUGOSLOVENSKE NARODNE ARMIJE I NJIHOVE PORODICE. PREDUSLOV ZA TO JE PORAZ USTAKIH SNAGA. MI I DALJE OSTAJEMO PRI STAVU KOJI SMO ESTO PONAVLJALI, A TO JE DA SVA POLITIKA PITANJA MORAJU DA SE REAVAJU DIJALOGOM I UZ POTOVANJE PRAVA I INTERESA SVIH NAIH NARODA. ...452 h. Dana 12. oktobra 1991, NG JNA general-pukovnik Adi potpisao je poverljivi dopis br. 6-83 u vezi s ulogom JNA na teritoriji Republike Hrvatske.453 Prema Adiu, ta uloga se sastoji u "odbrani delova srpskog naroda od genocida i biolokog istrebljenja koji im prete [od ustakih snaga] /u b/h/s originalu ovaj deo glasi ovako: "od povampirenog faizma u Hrvatskoj"/. Adi je naredio i sledee: "Svi oruani sastavi, bilo da se radi o JNA, TO ili dobrovoljcima, moraju dejstvovati pod jedinstvenom komandom JNA". U skladu sa ustavnim obavezama i odlukom Predsednitva Jugoslavije, armija, uprkos tako krupnim preprekama, uporno izvrava svoj osnovni zadatak: spreava irenje meunacionalnih sukoba i ponavljanje genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. U skladu sa ustavnim obavezama i odlukom Predsednitva Jugoslavije, armija izvrava svoje obaveze, ali postupci ustakih snaga prema jedinicama blokiranim u kasarnama i prema srpskom stanovnitvu u Hrvatskoj, prema zarobljenim pripadnicima JNA i njihovim porodicama su tipini genocidni postupci, sraunati na njihovo unitenje i etniko ienje prostora Hrvatske. Sada je u toku odluujua bitka za spas zemlje od graanskog rata i krvoprolia. Tu bitku armija i sve patriotske snage moraju dobiti i tako spreiti nepotrebne ogromne ljudske rtve. Da bi se taj zadatak uspeno realizovao moraju se to pre iz vojnih, bezbednosnih, ljudskih i moralnih razloga, deblokirati kasarne na prostoru Hrvatske i iz njih izvui kompletne jedinice na nove lokacije. Time bi se, pored spasavanja ljudskih ivota, ojaale i snage za osnovni zadatak armije. Oito je da se u ratu koji ustake snage i vrhovnitvo nameu delovima srpskog naroda u Hrvatskoj i JNA ne radi, kako to neki
452 Dokazni predmet br. 506, ERN 0054-5294-0054-5299, Bilten, br. 35, Sluba za informisanje SSNO, 5. oktobar 1991. 453 Dokazni predmet br. 507, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7090-0207-7091; eng. 0302-9257-0302-9258, Dopis SSNO - Uprave za moralno vaspitanje, br. 6-83, general Blagoje Adi, 12. oktobar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija mirotvorci lano podmeu i podvaljuju, o osvajanju hrvatskih teritorija, ve se, u sutini, radi o odbrani delova srpskog naroda od genocida i biolokog istrebljenja koji im preti od povampirenog faizma u Hrvatskoj, obezbeenju izvlaenja sada blokiranih snaga JNA, porodica AVL i osloboenju svih zarobljenih vojnih lica koja se dre kao taoci pretnjom da od ustako-faistikih snaga budu likvidirani. Upravo i sva oruana dejstva koja se od strane ustako-faistikih snaga permanentno i u narastajuem obimu sprovode prema delovima srpskog naroda i snagama JNA u Hrvatskoj, ne izvode se izvan granica kriznog arita u Hrvatskoj, u kojima ivi deo srpskog ivlja i u kojima su, pored delova srpskog naroda, napadnuti svim sredstvima sastavi JNA. Osnovni je cilj da se oni odatle orujem, ili na druge naine, potisnu, a potom goloruki srpski narod ostaviti na milost i nemilost ustakim snagama koje su spremne za njegovu fiziku likvidaciju, jer samo na taj nain mogu da ostvare etniki i rasno nezavisnu krvavu Hrvatsku po drugi put. Zato je PSFRJ zauzelo jasan stav da je povlaenje jedinica JNA sa teritorija na kojima ive Srbi u Hrvatskoj neprihvatljivo, jer bi time oni bili izloeni fizikoj likvidaciji. U skladu sa tim, PSFRJ je i odluilo da, sve dok se ne postigne politiko reenje jugoslovenske krize, vojne snage ostanu na prostorima na kojima se sada nalaze. A kada politika reenja budu doneta, JNA e postupati u skladu sa politikim odlukama i sporazumima koji budu postignuti U sutini, ovakav istovetan odgovor uputio je i savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi predsedavajuem EZ holandskom ministru spoljnih poslova Van Den Bruku. Kad je u pitanju zatita biolokog opstanka delova jednog naroda i delova JNA ugroenih neposredno od faistiko-ustakih snaga, to je onda zadatak koji je iznad svih stranakih opredeljenja i borbe za vlast, orjentacija i motiv za borbu svakog potenog, patriotski opredeljenog oveka, bez obzira na stranaku i drugu pripadnost, koja sada, u ovim uslovima, ne moe biti u prvom planu. Naa je moralna obaveza, patriotska i ljudska, da mobiliemo i pokrenemo sve raspoloive snage i taj astan i najhumaniji zadatak izvrimo uspeno do kraja. Svim naim ljudima treba objasniti znaaj ovog zadatka kako bi razumeli i imali strpljenja. Jasno je da i u ovim uslovima ne treba dozvoliti nikakvo iznenaenje. Na svaku provokaciju treba odgovoriti odluno i bez bilo kakvog kolebanja.
922
923
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U toku izvravanja ovih zadataka, po svaku cenu mora se spreiti svaka samovolja, nedisciplina, samoudaljavanje iz jedinica, maltretiranje graana bez obzira na njihovu nacionalnost na prostorima lokacije jedinica, pljaka i kraa imovine i sprovoenje nekakvih privatnih zakona. Svi oruani sastavi, bilo da se radi o JNA, TO ili dobrovoljcima, moraju dejstvovati pod jedinstvenom komandom JNA. Ponaanje i rad moraju se odvijati po propisima koji vae za vojnu organizaciju, uz puno potovanje vojne discipline, subordinacije, vojnih zakona i propisa u svim uslovima ivota, rada i borbenih dejstava. Sa ovim stavovima odmah upoznati sav stareinski sastava JNA, a na najpogodniji nain vojnike i graanska lica, uz iznoenje najbitnijih iskustava sopstvenih jedinica u dosadanjem periodu i ukazivanje na neposredne i naredne zadatke.454 i. Veljko Kadijevi je cilj zatite srpskog stanovnitva potvrdio u strogo poverljivom nareenju br. 2256-1, pod nazivom Direktiva o upotrebi oruanih snaga u narednom periodu za pripremu i izvoenje borbenih dejstava od 10. decembra 1991. godine. U kontekstu ovog izvetaja vano je istai sledee Kadijevievo nareenje: "staviti pod komandu najstarijeg stareine JNA i TO, kao i dobrovoljake jedinice koje prihvataju da budu pod tom komandom, i noenje oznaka JNA i TO i "svim merama spreiti pljaku i genocidna (osvetnika) ponaanja" angaovanjem u tu svrhu organa vojne policije i jedinica, kao i organa krivinog gonjenja.455 Iako je ova direktiva izdata posle pada Vukovara i dogaaja na Ovari, i dalje je relevantna za razumevanje celokupnog konteksta u vezi sa tim dogaajima. DIREKTIVA O UPOTREBI ORUANIH SNAGA U NAREDNOM PERIODU ZA PRIPREMU I IZVODJENJE BORBENIH DEJSTAVA I 1. Jugoslovenska kriza je internacionalizovana i predmet je razmatranja svetskih institucija, prvenstveno EZ i Saveta bezbednosti
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija OUN. U ponaanju mnogih zemalja u Evropi dolo je do promena njihovih stavova u odnosu na jugoslovensko pitanje, od dobronamernih do razbijakih. U toj funkciji su i sve pretnje i pritisci, kao i zloupotreba poloaja i uloge u meunarodnoj zajednici. Iz tih razloga teko je prognozirati tok daljeg razvoja dogaaja. 2. U proteklom periodu oruane snage Republike Hrvatske, i pored brojnog i organizacionog narastanja, pretrpele su brojne gubitke na itavom frontu, naroito posle pada Vukovara, to je znatno uticalo na razvoj dogaaja na politikom planu. No, i pored toga, protivnik stalnim borbenim aktivnostima nastoji da povrati delove izgubljenog prostora. Zato i u narednom periodu treba oekivati da e primenom vatrenih udara, napada i dejstava DTG nastojati da odri stanje sukoba sa ciljem da: naim OS nanosi gubitke; popravi svoj poloaj na frontu i utie na politika reenja jugoslovenske krize, pre svega preko institucija EZ i SB OUN. To ukazuje na zakljuak da rat moe i due trajati. 3. Jugoslovenska narodna armija sa TO, i pored odreenih poetnih slabosti koje su posledica nedovoljne popune, osipanja kadra, izdaje, slabosti u rukovoenju i komandovanju, uspela je da izvri sve postavljene zadatke, pri emu je borbeno i moralno ojaala, stabilizovala stanje i ouvala svoj integritet i jugoslovenski karakter. To je imalo znatnog uticaja na deblokiranje naih snaga u R. Hrvatskoj i prihvatanje inicijative Predsednitva SFRJ o angaovanju mirovnih snaga OUN u Jugoslaviji. U dosadanjim b/d steena su i znaajna iskustva. Ovim je zavren jedan veoma znaajan period realizacije postavljenih ratnih ciljeva. II Nae OS ulaze u novi, izuzetno znaajan, period realizacije krajnjih ciljeva rata: zatite srpskog stanovnitva, mirnog razreenja jugoslovenske krize i stvaranja uslova za ouvanje Jugoslavije za one narode koji ele da u njoj ive. Zato je ouvanje b/g JNA i OS u celini i dalje teini zadatak svih nivoa rukovoenja i komandovanja i njenih pripadnika, sve do iznalaenja politikog reenja jugoslovenske krize. Imajui u vidu svu sloenost situacije, dosadanja iskustva i ukupno stanje, te potrebu daljeg jaanja b/g pred sve nivoe rukovoenja i komandovanja postavljam sledee ZADATKE
454 Dokazni predmet br. 507, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7090-0207-7091; eng. 0302-9257-0302-9258, Dopis SSNO - Uprave za moralno vaspitanje, br. 6-83, general Blagoje Adi, 12. oktobar 1991. 455 Dokazni predmet br. 508, ERN teksta na b/h/s-u 0106-1438-0106-1438; ERN eng. 0300-4686-0300-4690, Direktiva br. 2256-2 generala-pukovnika Veljka Kadijevia, Direktiva o upotrebi oruanih snaga u narednom periodu za pripremu i izvodenje borbenih dejstava, 10. decembar 1991.
924
925
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1. Preduzeti sve potrebne mere za stalno poboljavanje sistema rukovoenja i komandovanja. Obezbediti da se nareenja, odluke i zadaci izvravaju potpuno, krajnje odgovorno i disciplinovano. 2. Doslednom primenom principa subordinacije obezbediti da se svaki nivo RiK bavi zadacima iz svoje nadlenosti. Svaki vii nivo RiK duan je da na bazi primljenog zadatka i procena donosi pravovremene odluke i izdaje zadatke. Spreiti praksu u kojoj se nareenja i zadaci samo prenose izvriocima, a time i skida odgovornost sa sebe. 3. U zavisnosti od donetih odluka, svaki nivo RiK mora obezbediti da potinjeni shvate sutinu i smisao postavljenih zadataka i izdatih nareenja, a zatim od njih traiti dosledno izvravanje istih. U svim poslovima izvravanja borbenih i drugih zadataka spreiti samovolju pojedinaca. 4. Boljom koordinacijom obaveza i zadataka obezbediti primenu principa linog kontakta. U tom cilju, kad god postoje uslovi, i odluke i zadatke izdavati na komandnom mestu potinjenog. Obezbediti plansko i racionalno prisustvo u potinjenim jedinicama i linim angaovanjem ispoljavati uticaj na njihov rad. U tom cilju, izvriti analizu rasporeda KM po nivoima i uspostaviti poredak koji obezbeuje stalan uvid u stanje na frontu. 5. U narednom periodu intenzivirati politiki rad sa ljudima i obezbediti vei stepen njihove informisanosti. Istovremeno spreiti netano i zlonamerno izvetavanje iz jedinica i sa fronta. U tom cilju preduzeti potrebne mere da se sprei iznoenje neistina i ocena koje tete ugledu JNA, a koje su proizvod antiarmijske propagande. U vezi s tim na svim nivoima rukovoenja i komandovanja izvriti analizu dosadanjeg informisanja javnosti i predloiti potrebne mere. Nosioci ukupnog rada na ovim zadacima moraju biti najodgovornije stareine. Istovremeno spreiti da se u zonama b/d kreu i samovoljno ponaaju razni izvetai koji za to nemaju potrebna ovlaenja nadlenih organa. 6. U svim zonama borbenih dejstava staviti pod komandu najstarijeg stareine JNA sve jedinice JNA i TO, kao i dobrovoljake jedinice koje prihvataju da budu pod tom komandom, i noenje oznaka JNA i TO. Sve ostale naoruane sastave smatrati paravojnim i iste razoruavati i udaljavati iz zona b/d.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Svim merama spreiti pljaku i genocidna (osvetnika) ponaanja. U tom cilju uspostaviti potrebnu kontrolu angaovanjem organa vojne policije i za to odreenih jedinica, kao i organa za krivino gonjenje. 456 U isto vreme kad je izdata ova direktiva, meunarodna zajednica je aktivno pokuavala da iznae mirno reenje sukoba. Dana 23. novembra 1991, predsednik Srbije Slobodan Miloevi, predsednik Hrvatske Franjo Tuman i savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi potpisali su u enevi sporazum o trenutanom prekidu vatre pod pokroviteljstvom UN-a i EU. Potpisnici su se sloili da treba to pre organizovati mirovnu operaciju Ujedinjenih nacija.457 j. Uputstva koja je davalo preostalo Predsednitvo SFRJ, Kadijevieva analiza i Adievo nareenje pokazuju da je JNA, bar de facto, sve manje bila armija SFRJ, a sve vie, barem u Hrvatskoj, postepeno postajala preteno srpska snaga, koja je sluila srpskim ciljevima. Uloga JNA vie nije bila posredovanje izmeu sukobljenih strana nego stvaranje srpskih podruja u onim delovima Hrvatske koje je srpsko/srbijansko rukovodstvo smatralo srpskim i uspostavljanja kontrole nad njima. Tako se ustavni zadatak zatite teritorijalnog integriteta svei na uvrivanje srpske/srbijanske kontrole nad ovim drugim podrujima. k. Vojislav eelj,458 predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), i ostali nacionalistiki politiari u Srbiji pozdravili su ovaj pomak u ciljevima JNA kao "zatitu Srba" i uspostavljanje "linije Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica" kao zapadne granice srpske zemlje. U svojim politikim govorima i intervjuima, Vojislav eelj esto govori o "liniji Karlobag-OgulinKarlovac-Virovitica" kao zapadnoj granici srpskih zemalja. eeljevi stavovi se smatraju znaajnim u kontekstu ovog izvetaja jer je meu snagama potinjenim pukovniku Miletu Mrkiu, komandantu gmtbr, a od otprilike 8. oktobra 1991. i komandantu OG Jug za vreme dejstava iji je cilj bio zauzimanje Vukovara, bilo dobrovoljaca koje je SRS regrutovao ili su na neki drugi nain bili povezani sa SRS-om. Hrvati, to se nas tie, mogu da izau iz Jugoslavije kad im je volja. Kad god poele. Samo im otvoreno stavljamo do znanja da ni pedalj srpske
456 Dokazni predmet br. 508, ERN teksta na b/h/s-u 0106-1438-0106-1438 eng. 0300-4686-0300-4690, Direktiva broj 2256-2 general-pukovnika Veljka Kadijevia, Direktiva o upotrebi oruanih snaga u narednom periodu za pripremu i izvodenje borbenih dejstava, 10. decembar 1991. 457 Dokazni predmet br. 497; ERN eng. 0322-2336-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict, NIOD, 2002. 458 Protiv Vojislava eelja MKSJ je izdao optunicu 14. februara 2003. (predmet IT-03-67).
926
927
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija teritorije nee izneti. Ni jedan komadi zemlje na kojoj se nalaze srpska sela, poruene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori, srpski Jasenovci jer, ako bi smo to dozvolili, bili bi smo nedostojni svojih slavnih predaka i morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dravu ali samo iskljuivo zapadno od linije Karlobag-OgulinKarlovac-Virovitica. Sve to je istono od te linije, srpsko je.459 l. Nadalje, Vojislav eelj hvali promene koje je JNA izvrila u cilju postizanja cilja zatite Srba i ostvarivanja linije Karlobag-OgulinKarlovac-Virovitica. U intervju datom "Pogledima" u novembru 1991. Vojislav eelj istie ono to smatra da su zajedniki ciljevi JNA i dobrovoljaca povezanih sa SRS-om i nain na koji se JNA i dobrovoljci povezani sa SRS-om dopunjavaju u postizanju tih ciljeva.460 Razume se, imamo dobrovoljce, hrabre, odvane, sposobne, ali njih mora da predvode kolovani oficiri, a ako neko ima kolovane oficire to je Armija. Sa druge strane, izmeu nas, Armije i Teritorijalne odbrane, vie nema nikakve razlike. Mi smo ista vojska, borimo se za iste ciljeve i sve meusobne ideoloke suprotnosti odavno smo odstranili. Na cilj je da pobedimo, a kada pobedimo opet emo se deliti po politikim strankama, opet emo u politikom ivotu da zastupamo razliite ideoloke stavove i ostvarujemo politike interese. Armija je ve dosta proistila svoje redove, treba i dalje da ih proiava, maksimalno da ih proisti, ali mi imamo poverenja u sadanji proces koji se odvija u redovima Armije i smatramo da emo dovesti do pravih rezultata. Mi Armiji sada verujemo, jer je Armija na delu pokazala da se bori za odbranu srpskog naroda, srpskih teritorija, naih zapadnih granica. Armija sadejstvuje sa svim naim ljudima i bez zajednikog sadejstva ni jedni ni drugi ne bismo pokazali rezultate koji se postiu. m. Kada je kasnije eelj bio primoran da prizna da kao zapadna granica srpskih zemalja nije uspostavljena linija Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica, za taj neuspeh javno je optuio saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Veljka Kadijevia.
459 Dokazni predmet br. 509, ERN teksta na b/h/s-u 0348-2136-0348-2189; ERN na eng. 0348-2136-0348-2189 ET, lanak Baranjski psalm, Hapenje dr Vojislava eelja u Batini (transkript govora Vojislava eelja tokom posete Jagodnjaku, april 1991), objavljen u "Velikoj Srbiji", br. 9/1991, izvadak iz teksta na b/h/s-u - ERN 0348-1872-03482228, Srpski etniki pokret, tom 39, Vojislav eelj, ABC-GLAS, Beograd, 1994. 460 Dokazni predmet br. 510, ERN teksta na b/h/s-u 0335-4376-0335-4387, ERN eng. A000-1166, str. 123-127, intervju sa Vojislavom eeljom, "Pogledi", 29. novembar 1991, izvadak iz teksta na b/h/s-u ERN 0347-6885-0347-7144, knjiga 23, Politika kao izazov savesti, Vojislav eelj, ABC-GLAS, Beograd, 1993.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija to se tie ove linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ona nije 100% realizovana. Naa granica danas nije Karlobag ali jeste 20 km junije na obalama Novigradskog zaliva, na Novigradskom moru. Naa granica nije Karlovac, ali jeste predgrae Karlovca. I naa granica nije Virovitica ali jeste Pakrac. Ali, unazad samo tri godine niko nije od nas mogao ni sanjati da e Srbi ipak za kratko vreme da realizuju te svoje ciljeve, ako ne 100% onda 80%. Imali bi mi sve ove nae granice u idealnoj razmeri da na elu Armije nije bio izdajniki general Veljko Kadijevi, koji je vodio poznatu politiku "kreni-stani", koja je unitila armiju iznutra , insistirao je do kraja da se sauva petokraka na vojnikim uniformama i sl./ .../461 I to to Veljko Kadijevi tvrdi da nisu imali ljudstva da zadre Zapadnu Slavoniju - nije tano! Mogli su, mogli. Mogli su poslati oficire, pa od njih formirati specijalne jedinice. A imali su ovde na hiljade oficira. to ih nisu mobilisali - i poslali s orujem na borbena mesta? Srpska radikalna stranka je celu devedesetu upozoravala da treba preistiti sad ve bivu JNA. Traio sam smenjivanje Veljka Kadijevia, Petra imia, koga sam otvoreno nazvao ustaom, pa je on umro odmah posle toga. Traio sam da se Veljko Kadijevi uhapsi i da mu se sudi.462
DRUGI deo: aspekti rukovoenja i komandovanja unutar oruanih snaga SFRJ tokom sukoba u Hrvatskoj
Uvod
a. U ovom odeljku se razmatra dejstvo sukoba u Hrvatskoj na strukturu oruanih snaga SFRJ i posledice tog sukoba na rukovoenje i komandovanje oruanim snagama, kao i na zakonski okvir u kojem su oruane snage postojale i delovale. U ovom delu govori se i o glavnim aspektima uloge dobrovoljaca povezanih sa SRS-om.
461 Izvadak iz teksta na b/h/s-u ERN 0347-8442-0347-8746, Kroz politiki galimatijas, Vojislav eelj, ABC-GLAS, 20. mart 1993, str. 161-162 i str. 266, 295-296; vidi takode tekst na b/h/s-u ERN 0346-0389-0346-0430; ERN eng. 0346-0389-0346-0430EDT/prevod, izvadak iz teksta na b/h/s-u ERN 0346-0366-0346-0700, Preti li nam slobotomija?, broj 44, Vojislav eelj, ABC-GLAS, Beograd, 1994, str. 17 i str. 56-57). 462 ERN teksta na b/h/s-u 0347-7956-0347-8021; ERN eng. 0347-7956-0347-8021EDT, Dr Vojislav eelj, scene iz ivota, juli 1993, izvadak iz "Sluajne ispovesti i poneka intriga", Vojislav eelj, ABC-GLAS, 1994.
928
929
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Poev jo od januara 1991, pre izbijanja sukoba u Hrvatskoj, policija i teritorijalna odbrana Republike Hrvatske poela je da se postepeno deli na hrvatske i (mesne) srpske strukture. U podrujima gde su imali veinu ili znaajnu manjinu, mesni Srbi su preuzeli postojee strukture (poto su nesrbi otili ili ih se poticalo da odu, ili nisu vie priznavali SFRJ i prestali su da sarauju sa JNA) ili formirali sopstvenu policiju i jedinice i tabove TO-a koji nisu bili odgovorni republikim organima u Hrvatskoj, ve su ostali lojalni onome to je ostalo od SFRJ, i Srbiji. Tokom sukoba u Hrvatskoj, nacionalne politike stranke u Srbiji, meu kojima i Srpska radikalna stranka (SRS), organizovale su regrutaciju, obuku i upuivanje dobrovoljaca u zone sukoba u Hrvatskoj ili ak osnivale sopstvene dobrovoljake/paravojne formacije. Takve dobrovoljake/paravojne formacije nisu bile predviene zakonima SFRJ ili Srbije. Dobrovoljci iz Srpske radikalne stranke (SRS), na ijem elu je bio Vojislav eelj, preuzeli su naziv rojalistikog pokreta otpora iz Drugog svetskog rata i nazvali se etnicima, a zvali su ih i "eeljevci". U isto vreme postojale su i druge grupe, kao to su "Arkanovi tigrovi",463 koji su, prema obavetajnim izvetajima Organa bezbednosti i Uprave bezbednosti JNA, odravali tesne veze sa Ministarstvom unutranjih poslova (MUP) i Ministarstvom odbrane (MOD) Republike Srbije (MUP) /kao u originalu/464. Da bi se ova novonastala situacija pravno regulisala, vrene su izmene i dopune zakona. U leto 1991. godine Srbija i SFRJ su donele uredbe i uputstva o upisu i prijemu dobrovoljaca u TO Republike Srbije i u JNA. U decembru 1991. godine, (krnje) Predsednitvo SFRJ donelo je naredbu o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija i jedinstvenu komandu i kontrolu nad JNA, mesnim srpskim TO-om, TOom Srbije i dobrovoljacima/paravojskom. Pregled snaga koje su dejstvovale komandovanjem JNA tokom sukoba u Hrvatskoj JNA Hrvatska je potpadala pod Prvu vojnu oblast, Petu vojnu oblast i Vojno-pomorsku oblast. Nie u tekstu navedene su glavne jedinice tih vojnih oblasti. U sukobima nisu uestvovale sve jedinice koje su prikazane na ovom grafikonu. Istovremeno su mobilisane rezervne jedinice, a u Hrvatsku su poslate jedinice iz drugih vojnih oblasti. Pored toga, tokom operacija u cilju zauzimanja Vukovara, u istonu Slavoniju je poslata gardijska motorizovana brigada (bez jednog bataljona), koja je bila direktno potinjena SSNO-u.465 Nakon povlaenja JNA iz Slovenije, 14. (Ljubljanski) korpus se povukao na prostor Prijedor - Derventa - Zenica (Bosna i Hercegovina) a 31. (Mariborski) korpus na prostor abac - Valjevo Gornji Milanovac (Srbija).466 pod rukovoenjem i
b.
c.
1. vojna oblast
(Beograd)
(1989. sep. 1991.)
gen-puk ivota PANI
(sep. 1991. 8. maj 1992.)
a. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, JNA je formirala operativne i taktike grupe (OG i TG) da bi ponovo uspostavila i/ili odrala ujedinjenu
4. korpus
(Sarajevo)
5. korpus
(Banja Luka)
1. gardijska meh. divizija

(Beograd)
12. korpus
(Novi Sad)
gen-maj Voijslav \UR\EVAC
gen-ppuk Nikola UZELAC
gen-maj Mio DELI
gen-maj Mladen BRATI 4. nov. 1991.) (... gen-maj Andrija BIOREVI
17. korpus
(Tuzla)
24. korpus
(Kragujevac)
37. korpus
(T. Uice)
gen-maj Savo JANKOVI
gen-maj Milan TORBICA
463 Dokazni predmet br. 171, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4868-0340-4869; ERN eng. ET 0340-4868-0340-4869; Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 5-459, pukovnik Stevan Mitrevski, 1. oktobar 1991; dokazni predmet br. 190; ERN teksta na b/h/s-u 03404872-0340-4873; eng. ET 0340-4872-0340-4873, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 68443, general-major Mile Babi, 18. oktobar 1991.
464 Dokazni predmet br. 513, ERN teksta na b/h/s-u 0214-1319-0214-1321; ERN eng. 0303-7351-0303-7353, Izvetaj organa bezbednosti VJ o paravojnim jedinicama; vidi i dokazni predmet br. 514; ERN teksta na b/h/s-u 0114-1145-0114-1464; eng. 0096-10720096-1099, Srpska vojska: Iz kabineta ministra vojnog, Dobrila Gaji-Glii, 1. januar 1992.
465 Dokazni predmet br. 971; ERN teksta na b/h/s-u 0340-5665-0340-5665; ERN eng. L011-2990-L011-2991, strogo poverljivo nareenje br. 29-34, general-kukovnik Blagoje Adi, 29. septembar 1991. 466 Dokazni predmet br. 517; ERN teksta na b/h/s-u 0060-6845-0060-6849; eng. 0060-6850-0060-6853, Naredba br. 51-1, Premetanje snaga i sredstava s teritorije Republike Slovenije, SSNO, 25. jul 1991.
930
931
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Republike (to jest Hrvatske), moe se rei da je mesni srpski TO bio u suprotnosti sa postojeim propisima i pravnom regulativom. (b) Proces stvaranja iskljuivo srpskog TO-a u Hrvatskoj poeo je u januaru 1991. na mesnom nivou,467 a u aprilu 1991. je postao organizovaniji.468 (c) U skladu sa izdatim naredbama, u periodu od aprila 1991. do decembra 1991. na sledeim podrujima su formirani tabovi mesnog srpskog TO-a i/ili brigade i potinjene jedinice:
5. vojna oblast
(Zagreb; nakon augusta 1991.: delimino u Slunju)
gen-puk Konrad KOLEK (1989. - jul 1991.) gen-puk ivota AVRAMOVI (jul 1991.- jan. 1992. )
10. korpus
(Zagreb)
13. korpus
(Rijeka)
329. oklopna brigada

(Banja Luka)
14. korpus
(Ljubljana)
gen-ppuk Duan UZELACgen-ppuk Marjan AD
gen-maj Jovan PAVLOV
31. korpus
(Maribor)
32. korpus
(Varadin)
severna Dalmacija469: Knin, Benkovac, Obrovac,

Lika: Korenica, Plaki, Graac, Donji Lapac,470 Kordun: Vojni, Slunj, Vrgin Most,471 Banija: Glina, Kostajnica, Petrinja, Dvor na Uni, Sisak,472 zapadna Slavonija: Slavonska Poega, Pakrac, Daruvar, Podravska Slatina, Grubino Polje,473 istona Slavonija, zapadni Srem i Baranja474: Dalj, Beli Manastir, Vukovar, Mirkovci. (d) Rukovoenje i komandovanje mesnim srpskim TO-om u delovima Hrvatske koji su se nazivali Srpska autonomna oblast (SAO) Krajina konsolidovali su se u septembru-oktobru 1991, kada je formiran zajedniki tab TO-a SAO Krajine, u kojem su veim delom bili penzionisani i ostali oficiri bive JNA: 30. septembra 1991. je Milan Babi za
gen. Mio DELI

(do jula 1991.)
gen-maj Vlado TRIFUNOVI
Vojno-pomorska oblast
(Split)
vice-admiral Mile KANDI
(1990 -1992)
9. korpus
(Knin)
5. VPS (sever)
(Pula)
gen-maj. Spiro NIKOLI puk. Ratko MLADI

(Komandant i N aug. 1991. feb. 1992.; komandant feb. 1992. apr. 1992.)
8. VPS (centralni)
(ibenik)
9. VPS (jug)
(Boka Kotorska)
(vice) admiral Miodrag JOKI
86. zatitni mot. puk

(Split)
flota
(Split)
TO TO o kojem govori ovaj deo nije (zvanini) TO Republike Hrvatske. Ovde se pojam TO koristi za snage TO-a koje su unilateralno osnovali Srbi u Hrvatskoj. Tu spadaju i jedinice TO-a Republike Srbije i Republike Crne Gore koje su delovale na teritoriji Republike Hrvatske. (q) Mesni srpski TO (a) Mesni srpski TO u Hrvatskoj bio je sastavljen od jedinica koje su tamonji Srbi formirali od postojeeg TO-a Republike Hrvatske na podrujima gde su Srbi bili u veini ili u znaajnoj manjini. Na nekim podrujima su postojee jedinice TO-a Republike Hrvatske zbog sukoba postale de facto srpske, jer su nesrbi otili iz njih ili vie nisu priznavali SFRJ, te su prestali da sarauju sa JNA. Poto se to deavalo van kontrole
467 Dokazni predmet br. 518; ERN teksta na b/h/s-u 0152-8131-0152-8138; eng. L004-2885-L004-2897, Zapisnik sa konferencije odrane 3. avgusta 1993. u vezi s ratnim iskustvima RSK i optine Slunj periodu od juna 1991. do juna 1993. 468 Dokazni predmet br. 519, ERN teksta na b/h/s-u 0217-2109-0217-2109; ERN eng. ET 0217-2109-0217-2109, Naredba o mobilizaciji TO SAO Krajine i dobrovoljakih jedinica, koju je izdao Milan Babi, predsednik Izvrnog vea SAO Krajine 1. aprila 1991. 469 Dokazni predmet br. 50, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7936-0207-7938; eng. 0303-1785-03031787, Izvetaj Milana Babia o TO-u SAO Krajine, 10. oktobar 1991. 470 Dokazni predmet br. 523, ERN teksta na b/h/s-u 0217-2096-0217-2096; eng. ET 0217-2096-0217-2096, Odluka Milana Babia o imenovanju Ilije \ujia na poloaj komandanta TO-a SAO Krajine, 5. oktobar 1991. 471 Dokazni predmet br. 351, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7936-0207-7938; eng. 0303-1785-03031787, Izvetaj Milana Babia o TO-u SAO Krajine, 10. oktobar 1991. 472 Dokazni predmet br. 351, ERN teksta na b/h/s-u 0207-7936-0207-7938; eng. 0303-1785-03031787, Izvetaj Milana Babia o TO-u SAO Krajine, 10. oktobar 1991. 473 Dokazni predmet br. 521, ERN teksta na b/h/s-u 0029-3475-0029-3477; eng. ET0029-3475-0029-3477, Izvetaj taba TO zapadne Slavonije, 16. oktobar 1991. 474 Dokazni predmet br. 466, ERN teksta na b/h/s-u 0063-6946-0063-6946; eng. 0064-1702-0064-1702, Potvrda taba TO-a Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koju je potpisao Stojii, 13. decembar 1991.
932
933
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandanta TO-a SAO Krajina imenovao penzionisanog potpukovnika JNA Iliju \ujia.475 \uji je na sopstveni zahtev razreen dunosti 28. novembra 1991. godine,476 a na njegovo mesto je doao pukovnik Radoslav Maksi.477 (e) Mesni srpski TO u SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem i njegova uloga tokom dejstava u Vukovaru detaljno se opisuje u TREEM delu. (r) TO Republike Srbije U nekoliko borbenih dokumenata koji se odnose na dejstva JNA u Hrvatskoj pominje se uee jedinica TO Republike Srbije u sukobu. O ueu jedinica Teritorijalne odbrane Republike Srbije u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bie vie rei u TREEM delu. Dobrovoljci/paravojska (s) Zakonodavstvo do avgusta 1991. U skladu sa lanom 240. Ustava iz 1974. godine i lanom 91. Zakona o optenarodnoj odbrani (ONO) iz 1982, oruane snage SFRJ sastoje se od JNA i TO-a. lan 102. Zakona o ONO iz 1982. godine jo kae da TO obuhvata sve naoruane sastave koji nisu deo JNA i milicije.478
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Zakona o ONO iz 1982. odnosi se, meutim, na dobrovoljce-pojedince, tj. ljude koji se, uprkos tome to nemaju vojnu obavezu, samostalno prikljuuju (postojeim) jedinicama oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) posle proglaenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili rata.
(c) Prema lanu 39. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. godine, "u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja", Teritorijalna odbrana moe se popunjavati i dobrovoljcima. lan 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. godine predvia sledee: "Oruane snage, u skladu sa zakonom, organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju i osposobljavaju samo nadleni dravni organi".480 (d) U zakonima koji su bili na snazi pre sukoba u Hrvatskoj ne predvia se ni govori o pitanju dobrovoljaca koji su pod vojnom obavezom, a odbijaju da slue u JNA, ali poto ih regrutuju politike stranke, ipak pristupe jedinicama JNA ili TO-a. Pored toga, zakonodavstvo ne predvia i ne odnosi se na mogunost da politike stranke i druge organizacije osnivaju dobrovoljake/paravojne formacija van okvira oruanih snaga SFRJ (koje se sastoje od JNA i TO-a).
(t) Situacija na terenu (a) Prema reima saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Veljka Kadijevia, mobilizacija je postala kljuni limitirajui faktor ostvarivanja svih planova upotrebe JNA u sukobima u Hrvatskoj, "vei nego svi drugi problemi zajedno i mnogo vei nego to je to bila vojnika vrijednost neprijateljskih oruanih formacija".481 (b) Problemi popune su postali su jo vei gubitkom potencijalnih vojnika koji su se radije prikljuivali dobrovoljakim i paravojnim grupacijama. Nekoliko nacionalistikih stranaka u Srbiji osnovalo je dobrovoljake/paravojne formacije.482 Poto u postojeoj pravnoj regulativi (Ustav SFRJ iz 1974, Zakon o ONO iz 1982. i Zakon o
480 Dokazni predmet br. 482, ERN teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; eng. ET 0216-2249-0216-2261, Ukaz o proglaenju Zakona o optenarodnoj odbrani, 18. juli 1991, lan 39 i lan 118. 481 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd 1993, str. ERN 00362687. 482 Dokazni predmet br. 426; ERN teksta na b/h/s-u 0214-1307-0214-1317; eng. 0303-9479-0303-9485, Informacija o novijim saznanjima o paravojnom organizovanju u organizaciji srpskih i crnogorskih opozicionih stranaka, organa bezbednosti VJ, 19. oktobar 1993.
(a)
(b) lan 119 Zakona o ONO iz 1982. godine govori o dobrovoljcima i opisuje njihove zadatke i njihovo mesto u vojnoj hijerarhiji. U petom pasusu stoji da se oni: u pogledu prava i dunosti izjednauju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima.479 lan 119.
475 Dokazni predmet br. 523; ERN teksta na b/h/s-u 0217-2096-0217-2096; eng. ET 0217-2096-0217-2096, Zvanino reenje kojim Milan Babi imenuje Iliju \ujia za komandanta TO-a SAO Krajina, 5. oktobar 1991. 476 Dokazni predmet br. C2416; ERN teksta na b/h/s-u 0217-2106-0217-2106; eng. ET 0217-2106-0217-2106, Naredenje br. 10/1-91 kojom Milan Babi razreava Iliju \ujia dunosti komandanta TO-a SAO Krajine, 28. novembar 1991. 477 Dokazni predmet br. 525, ERN teksta na b/h/s-u 0207-0945-0207-7945; eng. 0302-9191-0302-9191, Naredenje br. 404/91-1, kojim Milan Babi imenuje pukovnika Radoslava Maksia na mesto komandanta TO-a SAO Krajine, 28. novembar 1991. 478 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 102. 479 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; eng. L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 119.
934
935
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odbrani Republike Srbije iz 1991) nije bilo odredbi o osnivanju takvih formacija, te snage nisu imale nikakvu pravnu osnovu. Uprkos tome, srpske vlasti, a naroito MUP i Ministarstvo odbrane, tolerisale su ih i podravale.483 Od tih grupacija, najozloglaeniji su bili etnici, povezani sa Srpskom radikalnom strankom (u daljem tekstu: SRS) Vojislava eelja484; Beli Orlovi na elu sa Dragoslavom Bokanom i Mirkom Joviem iz Srpske narodne obnove (SNO), Duan Silni i "Srpska garda" Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Drakovia.485 (c) Godine 1993, gotovo dve godine posle tih dogaaja, general armije Veljko Kadijevi je u svojim memoarima optuio politike stranke i snage koje su organizovale sopstvene dobrovoljake jedinice i slale ih na ratite da imaju tetnu ulogu i "paraliu vojsku". Uz nedostatak pravih mjera od strane drave, mjera koje bi bile primjerene stvarno postojeoj ratnoj situaciji, odluujuu ulogu u razbijanju mobilizacije odigrale su one politike partije i snage koje su sve inile da paraliu vojsku, koje su slale svoje agitatore po terenu i u jedinice irei lai, pokuavajui da izazovu paniku, istovremeno licemjerno traei od JNA da brani ugroeni srpski narod u Hrvatskoj od ustakih zloina. To je imalo viestruko vei negativni efekat na realizaciju planova upotrebe JNA, kako po sadraju tako i po vremenu upotrebe, nego sva neprijateljska dejstva zajedno.486 (d) Iako Kadijevi smatra dobrovoljce koji su politike stranke regrutovale u svoje jedinice jednim od glavnih razloga slabog
483 Dokazni predmet br. 514, ERN teksta na b/h/s-u 0114-1145-0114-1464; eng. 0096-1072-0096-1099, Srpska vojska: Iz kabineta ministra vojnog, Dobrila Gaji-Glii, 1. januar 1992; dokazni predmet br. 25, ERN teksta na b/h/s-u 0040-0285-0040-0288; eng. 0040-0289-0040-0291, telegram koji je potpisao potpukovnik Milan Eremija, zamenik komandanta za moralno-politiko vaspitanje 1. gardijske mehanizovane divizije, upuen komandi 1. vojne oblasti, 23. oktobar 1991. 484 Dokazni predmet br. 526; ERN teksta na b/h/s-u 0214-1307-0214-1317; eng. 0303-9479-0303-9485, Informacija o novijim saznanjima o paravojnom organizovanju i organizaciji srpskih i crnogorskih opozicionih stranaka, organa bezbednosti VJ, 19. oktobar 1993; dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202; eng. 00681948-0068-1954, prevod lanka Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne aktivnosti Kragujevakog etnikog odreda, "Velika Srbija", 28. februar 1992. 485 Dokazni predmet br. 528; ERN teksta na b/h/s-u 0125-3268-0125-3273; eng. L009-1713-L009-1723, (VRS) Informacija o paravojnim formacijama na teritoriji Srpske Republike BiH, koju je potpisao pukovnik Zdravko Tolimir, 28. juli 1992. 486 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd 1993, str. ERN 00362688.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija popunjavanja JNA, drugi ih vide kao znaajan faktor za popunjavanje redova JNA, a naroito u situaciji u kojoj se JNA suoila sa problemom sve uestalijeg dezerterstva i opadajueg odaziva na mobilizaciju. i. Dana 28. septembra 1991. sastali su se predsednik Srbije Slobodan Miloevi, SSNO general armije Veljko Kadijevi, predsednik Crne Gore Momir Bulatovi, predstavnik Crne Gore u Predsednitvu SFRJ Branko Kosti, predstavnik Srbije u Predsednitvu SFRJ Borisav Jovi i naelnik Generaltaba oruanih snaga SFRJ general-pukovnik Adi487 i razgovarali o problemima sa kojima se suoava JNA u vezi sa masovnim dezerterstvom pozvanih rezervista i negativnom uticaju te pojave na operativne sposobnosti JNA. Raspravljalo se o neophodnosti formiranja jedinica srpskih ustanika. ... U zakljuku general Adi kae: 1) Mora se obezbediti uvrivanje dostignute linije; 2) Treba izvriti popunu jedinica dobrovoljcima; 3) Moraju se srediti jedinice srpskih ustanika i utvrditi poloaji za odbranu dostignutih linija; 4) Slavonija mora imati peadiju, koja e kontrolisati osloboenu teritoriju.488 ii. U izvetaju organa bezbednosti VJ iz oktobra 1993.489 kae se sledee: "Veliki broj lica ukljuenih u navedene formacije490 je naoruan, uglavnom streljakim naoruanjem koje je iz skladita bive JNA, VJ, MUP-a i Ministarstva odbrane Srbije masovno deljeno dobrovoljakim sastavima angaovanim na ratitima u Hrvatskoj i BiH, a u veini sluajeva nije vraeno."491
487 Borisav Jovi u svom objavljenom dnevniku ovu grupu naziva estoricom. Poslednji dani Jugoslavije (vidi dokazni predmet br. 489, citiran nie u tekstu). U dnevniku se pominje 27 sastanaka i drugih vrsta kontakata izmeu Jovia i Kadijevia u periodu od maja do decembra 1991. 488 Dokazni predmet br. 489, ERN teksta na b/h/s-u 0058-8172-0058-8172; eng. 0302-2817-0302-3251, Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Dnevne zabeleke iz perioda 15. maj 1989 - 8. juli 1992, Beograd, Politika, 1995, str. 1-492, beleka od 28. septembra 1991. 489 Dokazni predmet br. 526; ERN teksta na b/h/s-u 0214-1307-0214-1317; eng. 0303-9479-0303-9485, Informacija o novijim saznanjima o paravojnom organizovanju u organizaciji srpskih i crnogorskih opozicionih stranaka organa bezbednosti VJ, 19. oktobar 1993. 490 Paravojne grupe SRS-a. 491 Dokazni predmet br. 526; ERN teksta na b/h/s-u 0214-1307-0214-1317; eng. 0303-9479-0303-9485, Informacija o novijim saznanjima o paravojnom organizovanju u
936
937
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ukljuujui zloine protiv nesrba,497 na Arkanovu ulogu u podeli naoruanja i municije na tom podruju498 i na odnos izmeu Arkana i Ministarstva unutranjih poslova (ukljuujui Slubu dravne bezbednosti (SDB)499) i Ministarstvo odbrane Srbije.500 (u) Uredbe, uputstva i naredbe SFRJ i srpskih vlasti u drugoj polovini 1991. godine
(e) Prema obavetajnim informacijama organa bezbednosti JNA i

Uprave bezbednosti JNA (UB) pri Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, pored dobrovoljakih/paravojnih grupa koje su osnovale politike stranke, druge grupe, kao to su Arkanovi Tigrovi i Kninde Kapetana Dragana, bile su tesno povezane sa Ministarstvom odbrane i MUP-om Srbije.492 i. Dana 28. avgusta 1991. naelnik 3. odeljenja Uprave bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB pri SSNO) pukovnik Milorad Bokovi poslao je SSNO-u generalu armije Veljku Kadijeviu i jo petorici primalaca strogo poverljivi izvetaj br. 437 naslovljen Neka saznanja o Danielu Sneddenu, dravljaninu Australije, alijas 'kapetanu Draganu. U tom izvetaju su podrobno opisane aktivnosti "kapetana Dragana" od njegovog povratka u Srbiju i njegov odnos sa MUPom Srbije.493 Dragan u svom pismu od 8. novembra 1991. tvrdi da "ima obaveze prema Dravnoj bezbednosti Republike Srbije" i da njegove aktivnosti u TO-u (Republike Srbije) treba da budu u potpunosti u skladu sa Dravnom bezbednosti Republike Srbije.494 ii. Tokom oktobra 1991. organi bezbednosti 1. vojne oblasti sastavili su najmanje etiri izvetaja (Informacije) upuene UB-u SSNO-a o aktivnostima eljka Ranatovia Arkana i njegove Srpske dobrovoljake garde u istonoj Slavoniji. Ti izvetaji organa bezbednosti ukazuju na pretee postupke Arkana i pripadnika njegovih jedinica prema pripadnicima JNA,495 na opte uverenje da je Arkan umean u zloine,496
(a) U nameri da prevazie potekoe JNA u vezi sa popunjenou, vlasti Srbije i SFRJ su u periodu od leta do zime 1991. donela niz uredbi, uputstava i naredbi. Ovi propisi su, u stvari, bili dio procesa regulisanja (i legalizovanja) statusa, prava i obaveza dobrovoljaca koji su, samostalno ili kolektivno, uestvovali u sukobima u Hrvatskoj. (b) Te uredbe, uputstva i naredbe donesene su bez obzira na postojee savezne pravne propise SFRJ kojima je bila ureena popuna sastava TO-a (Republike Srbije) i JNA dobrovoljcima, dodue u vreme vanrednog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja na pojedinanoj bazi (za razliku od dobrovoljakih/paravojnih formacija). (c) Vlada Srbije je 14. avgusta 1991. donela Uredbu o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu.501 Nakon ove uredbe 13. septembra 1991.
496 Dokazni predmet br. 171, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4868-0340-4869; eng. ET 0340-4868-0340-4869, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 5-459, pukovnik Stevan Mitrevski, 1. oktobar 1991. 497 Dokazni predmet br. 532; ERN teksta na b/h/s-u 0340-4864-0340-4865; eng. ET 0340-4864-0340-4865, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 35-1646, general-major Mile Babi, 18. oktobar 1991; vidi i dokazni predmet br. 533; ERN teksta na b/h/s-u 03404876-0340-4878; eng. ET 0340-4876-0340-4878, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 56582, general-major Mile Babi, 25. oktobar 1991. 498 Dokazni predmet br. 531; ERN teksta na b/h/s-u 0340-4874-0340-4875; eng. ET 0340-4874-0340-4875, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 35-1683, general-major Mile Babi, 29. oktobar 1991; dokazni predmet br. 190; ERN teksta na b/h/s-u 0340-48720340-4873; eng. ET 0340-4872-0340-4873, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 68-443, general-major Mile Babi, 18. oktobar 1991. 499 Dokazni predmet br. 171, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4868-0340-4869; eng. ET 0340-4868-0340-4869, Informacija, str. pov. br. 5-459, pukovnik Stevan Mitrevski, 1. 10. 1991. 500 Dokazni predmet 190, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4872-0340-4873; ERN eng. ET 0340-4872-0340-4873, Informacija, str. pov. br. 68-443, general-major Mile Babi, 18. 10. 1991. 501 Dokazni predmet br. 534; ERN teksta na b/h/s-u 0046-1723-0046-1730; eng. ET 0046-1717-0046-1722 NA 0046-1719-0046-1722, Uredba o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu Vlade Srbije, 14. avgust 1991.
organizaciji srpskih i crnogorskih opozicionih stranak, organa bezbednosti VJ, 19. oktobar 1993. 492 .Dokazni predmet br. 526, ERN teksta na b/h/s-u 0214-1319-0214-1321; eng. 0303-7351-0303-7353, Izvetaj organa bezbednosti VJ o paravojnim jedinicama; vidi i dokazni predmet br. 514; ERN teksta na b/h/s-u 0114-1145-0114-1464; eng. 0096-1072-0096-1099, Srpska vojska: Iz kabineta ministra vojnog, Dobrila Gaji-Glii, 1. januar 1992. 493 Dokazni predmet br. 189, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4983-04985; eng. ET 0340-4893-0340-4985, Neka saznanja o Danielu Sneddenu, dravljaninu Australije, alias 'kapetan Dragan. Pukovnik Milorad Bokovi. 494 Dokazni predmet br. 530; ERN teksta na b/h/s-u 0290-5836-0290-5836; ERN eng. ET 0290-5836-0290-5836, Pismo komandi Teritorijalne odbrane Republike Srbije, kapetan Dragan, 8. novembar 1991. 495 Dokazni predmet br. 171, ERN teksta na b/h/s-u 0340-4868-0340-4869; eng. ET 0340-4868-0340-4869, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 5-459, pukovnik Stevan Mitrevski, 1. oktobar 1991; dokazni predmet br. 531; ERN teksta na b/h/s-u 0340-48740340-4875; eng. ET 0340-4874-0340-4875, Informacija, strogo poverljivi izvetaj br. 35-1683, general-major Mile Babi, 29. oktobar 1991.
938
939
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija SSNO je doneo "Uputstvo o prijemu dobrovoljaca u JNA.502 Dana 10. decembra 1991. Predsednitvo SFRJ je izdalo i trei propis kako bi regulisalo status dobrovoljaca koji pojedinano i/ili grupno (tj. u takozvanim dobrovoljakim ili paravojnim formacijama) uestvuju u sukobu u Hrvatskoj naredbu Predsednitva SFRJ br. 73 pod nazivom Naredba o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti.503 i. odbranu Uredba Vlade Srbije o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odreen ratni raspored u JNA, Teritorijalnu odbranu, miliciju, slubu osmatranja i obavetavanja, tabove civilne zatite, jedinice civilne zatite koje obrazuje Republika, grad Beograd ili optina, jedinice veze, rukovoenja; preduzea i druge organizacije koje proizvode predmete naoruanja i vojne opreme, odnosno, predmete od posebnog znaaja za odbranu, ili su osposobljene za takvu proizvodnju; preduzea i druge organizacije u oblasti drumskog, eleznikog i vazdunog saobraaja, saobraaja na unutranjim plovnim putevima, potansko-telegrafskotelefonskog saobraaja i drugih sistema veza; preduzea i druge organizacije i organe koji se u okviru svoje delatnosti bave osmatranjem i utvrivanjem odreenih pojava u oblastima hidrometeorologije, vatrogastva, zdravstva, radioloke zatite, poljoprivrede, vodoprivrede, elektroprivrede, saobraaja i drugih oblasti; preduzea i druge organizacije od posebnog znaaja za odbranu. lan 3 Upis dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu vri se u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi popune jedinica, tabova i ustanova Teritorijalne odbrane. Za vreme mira mogu se, radi obuavanja, dobrovoljno ukljuivati na vojne vebe i druge oblike jedinica, tabova i ustanova Teritorijalne odbrane, lica iz lana 2 ove uredbe. Na lica iz stava 2 ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 4 i 7 ove uredbe. lan 4 Lica koja ele da se upiu u dobrovoljce, kao i lica iz lana 3 stav 2 ove uredbe, podnose prijavu Ministarstvu odbrane preko nadlenog optinskog sekretarijata za narodnu odbranu, odnosno odeljenja za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, prema mestu prebivalita, odnosno boravita. Prijave za upis u dobrovoljce podnose se lino na obrascu broj 1 koji ini sastavni deo ove uredbe. Podneta prijava je neopoziva. lan 5 Optinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno odeljenje Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, uputie dobrovoljce koji nemaju vojnu obavezu i vojne obveznike ene na utvrivanje opte sposobnosti za vojnu slubu.
Prema ovoj uredbi, dobrovoljci (tj. lica koja nemaju vojni raspored) mogu da se upiu u TO Republike Srbije. Dobrovoljci su lica koja nemaju vojnu obavezu ili vojni obveznici kojima nije odreen ratni raspored. Na osnovu lana 2, take 2. i lana 30. stava 1. Zakona o Vladi Republike Srbije (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 5/91),Vlada Republike Srbije donosi UREDBU O UPISU DOBROVOLJACA U TERITORIJALNU ODBRANU504 lan 1 Ovom uredbom ureuje se upis dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu. Popuna JNA dobrovoljcima vri se u skladu sa saveznim propisima. lan 2 Pod dobrovoljcima, u sastavu ove uredbe, podrazumevaju se: - lica koja nemaju vojnu obavezu, a koja nisu mlaa od 17 godina starosti; - vojni obveznici mukarci i vojni obveznici - ene kojima nije
502 Dokazni predmet br. 535, ERN teksta na b/h/s-u 0201-2075-0201-2078; ERN eng. 0201-2072-0201-2074, SSNO, Uputstvo o prijemu dobrovoljaca u JNA, 13. septembar 1991. 503 Dokazni predmet 534, ERN teksta na b/h/s-u 0046-1723-0046-1730; eng. 00461717-0046-1722 str. 0046-1717-0046-1718, Naredba o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti, Slubeni list SFRJ, 13. decembar 1991. 504 Dokazni predmet br. 534, ERN teksta na b/h/s-u 0046-1723-0046-0046-1730; eng. 0046-1717-0046-1722 str. 0046-1719-0046-1722, Nada Srbije: Uredba o upisu dobrovoljaca u Teritorijalnu odbranu Vlade Srbije, 14. avgust 1991.
940
941
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Sposobnost za vojnu slubu dobrovoljaca iz stava 1 ovog lana utvruje zdravstvena ustanova odreena da vri lekarske i druge preglede i psiholoka ispitivanja regruta. Ocenom "sposoban za vojnu slubu" ocenjuje se dobrovoljac koji ima optu zdravstvenu sposobnost i psihofiziki je sposoban da nosi i rukuje orujem, kao i da podnosi teke fizike napore. Ministarstvo odbrane zakljuuje ugovor sa zdravstvenom ustanovom iz stava 2 ovog lana o vrenju pregleda. lan 6 Optinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno Odeljenje za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, uvodi u vojnu evidenciju dobrovoljce iz lana 5 stav 1 ove uredbe, koji su ocenjeni sposobnim za vojnu slubu, prema odredbama ta. 19 i 20 Uputstva o vojnoj evidenciji vojnih obveznika i materijalnih sredstava iz popisa. lan 7 Optinski sekretarijat za narodnu odbranu, odnosno, Odeljenje za narodnu odbranu Gradskog sekretarijata za narodnu odbranu, dostavlja spiskove prijavljenih dobrovoljaca iz lana 2 alineje 2 i lana 6 ove uredbe Ministarstvu odbrane Odeljenju narodne odbrane obrazovanom van sedita Ministarstva, Gradskom sekretarijatu za narodnu odbranu, odnosno pokrajinskom sekretarijatu za narodnu odbranu autonomnih pokrajina, koji objedinjene spiskove dobrovoljaca dostavljaju tabovima Teritorijalne odbrane operativnih zona. lan 8 Odreivanje i saoptavanje ratnog rasporeda dobrovoljcima vri se shodno primeni Pravila o mobilizaciji oruanih snaga SFRJ. lan 9 Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije. ii. Uputstvo SSNO o prijemu dobrovoljaca u JNA.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija prethodno utvrdi njihov identitet i ostale potrebne podatke i odluuje o njihovom rasporedu prema njihovoj vojnoj specijalnosti.
406 br. 2391-1 13. septembar 1991. ("Slubeni list SFRJ", br. 21/82 i 11/91) UPUTSTVO O PRIJEMU DOBROVOLJACA U JUGOSLOVENSKU NARODNU ARMIJU (JNA) 505 1. Ovim uputstvom regulie se prijem dobrovoljaca u jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije. 2. Pod pojmom dobrovoljac, u smislu ovog uputstva, podrazumeva se lice koje podnese pismeni zahtev da bude primljeno u jedinicu ustanovu JNA, ako je sposobno da obavlja odgovarajuu vojnu dunost. Dobrovoljac moe biti lice (mukarac) iz bilo kojeg kraja SFRJ, pod uslovom da nije mlae od 18 i starije od 60 godina ivota. Lice iz stava 1. ove take mlae od 27 godina ivota koje nije sluilo vojni rok upuuje se na sluenje vojnog roka ako je sposobno za vojnu slubu. 3. Komande i stareine jedinica i ustanova JNA dobrovoljce iz take 2. ovog uputstva prihvatie i rasporedie u svoje jedinice ustanove po mirnodopskoj ili ratnoj formaciji, zavisno od stepena popunjenosti, stanja u zoni odgovornosti i zadataka jedinice ustanove. Lica iz rezervnog sastava dobrovoljci koji imaju ratni raspored u dotinoj jedinici rasporeivati na dunosti i formacijska mesta koja su im odreena prilikom formiranja RJ. Lica iz rezervnog sastava dobrovoljce koji imaju ratni raspored u drugim RJ, kada to situacija dozvoljava, upuivati u matine RJ, a kada to nije mogue, rasporeivati ih na upranjene dunosti, odnosno formacijska mesta u okviru svoje jedinice po mirnodopskoj ili ratnoj formaciji, zavisno od njihove vojnoevidencione specijalnosti. Lica iz rezervnog sastava koja nemaju ratni raspored u JNA, kao i lica iz take 2. ovog uputstva koja nemaju vojnu obavezu, komande i stareine jedinica i ustanova JNA prihvataju i rasporeuju na upranjena formacijska mesta mirnodopske ili ratne formacije svojih jedinica, zavisno od njihove vojnoevidencione specijalnosti, odnosno od njihove strune spreme, znanja i vetina steenih u graanstvu.
Uputstvo SSNO-a br. 2391-1 regulie prijem dobrovoljaca pojedinaca u JNA. Prema tom uputstvu, JNA prima dobrovoljce poto
505 Dokazni predmet br. 535, ERN teksta na b/h/s-u 0201-2075-0201-2078; eng. 0201-2072-0201-2074, Uputstvo o prijemu dobrovoljaca u Jugoslovensku narodnu armiju, SSNO, 13. septembar 1991.
942
943
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 4. Upis dobrovoljaca u JNA vre jedinice JNA na osnovu prijave koju dobrovoljci popunjavaju u jedinicama. Obrazac prijave propisan je ovim Uputstvom i ini njegov sastavni deo. Podneta prijava je neopoziva. 5. Dobrovoljci se primaju na dunost i formacijska mesta za koja su osposobljeni, a ako to nije mogue, rasporeuju se na upranjena formacijska mesta uz prethodno najnunije osposobljavanje za izvravanje poslova i dunosti dotinog formacijskog mesta. 6. Dobrovoljci se primaju poto se prethodno utvrdi njihov identitet i ostali potrebni podaci od interesa za Jugoslovensku narodnu armiju. Identitet se utvruje na osnovu line karte, podataka u prijavi, jedininog kartona, vojne knjiice, preko nadlenih organa drutvenopolitikih zajednica gde je to mogue, i dr. Na osnovu utvrenog identiteta ustrojavaju se odgovarajui vojnoevidencioni dokumenti za svakog dobrovoljca koji se prima u jedinicu. 7. U postupku prijema u jedinice Jugoslovenske narodne armije utvruje se zdravstvena sposobnost dobrovoljaca za dunost iz take 5. ovog uputstva. Zdravstvenu sposobnost, kad je to mogue, utvruje najblia vojna zdravstvena ustanova. Kada to nije mogue, zdravstvenu sposobnost utvruje trupni lekar na osnovu pregleda i, po potrebi, konsultovanja specijaliste vojne ili civilne zdravstvene ustanove. 8. Bezbednosna provera u postupku primanja i praenja dobrovoljaca vri se po propisima slube bezbednosti, kojih se treba striktno pridravati. 9. Sa dobrovoljcima se organizuj05e vojno-struna obuka, doobuka ili preobuka, radi osposobljavanja za odreene dunosti u jedinici ustanovi. Nain i vreme trajanja obuavanja zavise od ranije steenih znanja dobrovoljaca. Obuka se, naelno, organizuje uz rad u osnovnoj jedinici ustanovi. 10. Dobrovoljci se u pogledu prava i dunosti izjednaavaju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima i za vreme vojne slube pripada im odgovarajua naknada predviena zakonskim propisima. 11. Odluku o prijemu dobrovoljaca u jedinice Jugoslovenske narodne armije donosi stareina jedinice i ustanove ranga brigade, puka i samostalnog bataljona i njima ravnih jedinica. Izvetaj o prijemu dobrovoljaca redovno se dostavlja pretpostavljenoj komandi. 12. Licu (dobrovoljcu) moe prestati vojna sluba ako prestane potreba za njegovim angaovanjem u jedinici i na njegov zahtev: u sluaju opravdanih zakonskih razloga predvienih l. 32. i 33. Zakona o vojnoj
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija obavezi, ili ako je u jedinici proveo maksimalno propisano vreme predvieno lanom 52. citiranog zakona. 13. Uputstvo stupa na snagu danom potpisivanja. 14. Za sva nejasna pitanja obraati se pretpostavljenim komandama i nadlenim organizacijskim jedinicama Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Poto je Predsednitvo SFRJ 1. oktobra 1991. objavilo "stanje neposredne ratne opasnosti", pomonik SSNO-a za moral i pravna pitanja, general-major Vidak Vujovi upuuje 7. oktobra 1991. poverljiv dokument br. 115-123 Informacija o vanosti proglaenja neposredne ratne opasnosti potinjenim komandama 1. vojne oblasti.506 U tom dokumentu Vujovi istie vanost propisne organizacije popune i upisa dobrovoljaca u JNA, kao i korienje dobrovoljaca meu vojnicima u cilju podizanja morala. iii. Naredba Predsednitva SFRJ br. 73 o angaovanju dobrovoljaca u oruane snage SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti Dana 10. decembra 1991. Predsednitvo SFRJ donelo je Naredbu br. 73 o Angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti,507 kako bi razjasnilo i legalizovalo status dobrovoljaca koji pojedinano i/ili grupno uestvuju u sukobu u Hrvatskoj. Iako je Predsednitvo Naredbu br. 73 izdalo tek posle pada Vukovara i dogaaja u Ovari, ona se smatra relevantnom u kontekstu ovog izvetaja jer u njoj govori o pitanjima (subordinacija dobrovoljaca, pa tako i dobrovoljakih formacija) koja su vana za razumevanje dogaaja na Ovari i odnosa izmeu lica koja su navodno izvrila ova krivina dela i JNA. Naredba br. 73 Predsednitva SFRJ nedvosmisleno ukazuje da je organ koji je bio najvie politiko vostvo SFRJ znao za postojanje i aktivnosti (srpskih) "dobrovoljakih formacija" (vidi taku 7. ove Naredbe) koji su uestvo-vali u sukobu u Hrvatskoj. U Naredbi br. 73 takoe se istie spremnost politi-kog rukovodstva SFRJ, iako donekle zakanjelu zbog trajnog sporazuma o pre-kidu vatre koji je 23. novembra 1991. potpisan u
506 Dokazni predmet br. 537, ERN teksta na b/h/s-u 0089-3074-0089-3075; ERN eng. ET 0089-3074-0089-3075, Informacija o vanosti proglaenja neposredne ratne opasnosti, poverljivo br. 115-123, general-major Vidak Vujovi, 7. oktobar 1991. 507 Dokazni predmet br. 534; ERN teksta na b/h/s-u 0046-1723-0046-1730; eng. ET 0046-1717-0046-1722 na 0046-1717-0046-1718, Naredba o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti, 13. decembar 1991.
944
945
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija enevi, da rei pitanje dobro-voljaca i pripadnika paravojnih formacija. Tom naredbom je naroito ureen status dobrovoljaca koji pojedinano/grupno uestvuju u sukobima u Hrvatskoj. U petoj taki Naredbe br. 73 Predsednitva jasno se istie da dobrovoljac koji stupi u jedinicu JNA ili TO postaje pripadnik oruanih snaga SFRJ i nosi uniformu i oznake pripadnika oruanih snaga SFRJ. Sedmom takom Naredbe br. 73 Predsednitva SFRJ priznaje se (i potvruje) postojanje dobrovoljakih sastava" (za razliku od pojedinanih dobrovoljaca) koji su "sada angaovani van oruanih snaga SFRJ" i navodi da su te formacije izvravale odreene vojne zadatke, to ukazuje na to da je neko (ne navodi se tano ko) na vlasti u tom trenutku znao za njih i njihovo uee u sukobima, navodno van nadlenosti oruanih snaga SFRJ. Naredba broj 73 Na osnovu lana 316. Ustava Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i lana 106. stava 1. taka 6. i stav 2. Zakona o optenarodnoj odbrani ("Slubeni list", br. 21/82 i 11/91), Predsednitvo SFRJ, na sednici odranoj 10. decembra 1991. godine, donelo je NAREDBU O ANGAOVANJU DOBROVOLJACA U ORUANIM SNAGAMA SFRJ ZA VREME NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI 1. U skladu sa odredbom lana 119. Zakona o optenarodnoj odbrani, za vreme neposredne ratne opasnosti, Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana popunjavaju se i dobrovoljcima koji se po stupanju u jedinice i ustanove oruanih snaga SFRJ u svemu pojednaavaju s vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima. 2. Dobrovoljci se primaju u oruane snage SFRJ po postupku propisanom za prijem vojnih obveznika, s tim to se lice koje eli da stupi u oruane snage SFRJ javlja vojnoteritorijalnom organu nadlenom za mesto u kome boravi vojni obveznik. 3. Dobrovoljac moe biti rasporeen u jedinicu ili ustanovu oruanih snaga SFRJ na odgovarajuu dunost i zadatak prema zahtevima popune i potrebama slube oruanih snaga SFRJ. 4. Pri stupanju u jedinicu ili ustanovu oruanih snaga SFRJ dobrovoljac koji ranije nije dao sveanu obavezu u smislu propisa kojima je ureena sluba u oruanim snagama SFRJ duan je da sveanu obavezu da pred svojim pretpostavljenim stareinom. Na zadatke koji zahtevaju
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija upotrebu oruja moe se rasporediti dobrovoljac koji je poloio sveanu obavezu i zavrio odgovarajuu obuku. 5. Dobrovoljac koji po odredbama ove naredbe stupa u jedinicu ili ustanovu oruanih snaga postaje vojno lice i nosi vojnu uniformu i jedinstvene oznake pripadnika oruanih snaga SFRJ, i ima sva ostala prava i dunosti lica na slubi u oruanim snagama SFRJ. 6. Dobrovoljcu prestaje sluba u oruanim snagama SFRJ: 1) ako na osnovu nalaza i ocene vojno-zdravstvene ustanove bude utvreno da je nesposoban za slubu u oruanim snagama SFRJ, odnosno za dunost koju vri; 2) kada on to zahteva, a postoje zakonom utvreni razlozi zbog kojih se vojnom obvezniku odlae ili prekida vrenje vojne slube; 3) kada prestane potreba za njegovim angaovanjem u oruanim snagama SFRJ. Dobrovoljcu moe prestati sluba u oruanim snagama SFRJ po njegovom zahtevu ako potrebe slube to omoguavaju. 7. Dobrovoljaki sastavi koji su sada angaovani van oruanih snaga SFRJ na izvravanju odreenih vojnih zadataka i dobrovoljci koji se sada nalaze u jedinicama ili ustanovama oruanih snaga SFRJ duni su da, u roku od 10 dana od dana stupanja na snagu ove naredbe, usklade svoj poloaj u oruanim snagama SFRJ sa odredbama ove naredbe. U istom roku, sa teritorije za koju su odgovorne komande, jedinice i ustanove oruanih snaga SFRJ odstranie se svi pojedinci i dobrovoljaki sasta-vi koji se ne ukljue u sastav oruanih snaga SFRJ na nain utvren ovom naredbom. Odredba stava 2. ove take odnosi se i na dobrovoljce koji se sada nalaze u oruanim snagama SFRJ ako ne postupe po odredbama ove naredbe. 8. Prema licima koja se po stupanju na snagu ove naredbe zateknu u uniformama i sa oznakama pripadnika oruanih snaga SFRJ, a nisu na zakonom propisan nain stupili u oruane snage SFRJ i svoj poloaj regulisali u skladu sa odredbama ove naredbe, primenie se zakonske mere. 9. Ovlauje se Savezni sekretarijat za narodnu odbranu da, po potrebi, propie uputstvo za sprovoenje ove naredbe. 10. Naredbu objaviti u "Slubenom listu SFRJ". 11. Naredba stupa na snagu danom objavljivanja. Predsednitvo Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
946
947
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Naredba broj 73 Potpredsednik, 10. decembar 1991. godine dr Branko Kosti Intervju pod naslovom I dobrovoljci - vojna lica, koji je generalmajor Tomislav Radovanovi, naelnik odseka SSNO za pravne poslove, 22. decembra 1991. dao za asopis JNA Narodna Armija,508 baca (dodatno) svetlo na naredbu Predsednitva SFRJ br. 73. U tom intervjuu Radovanovi kae sledee: U naem pravnom sistemu mimo oruanih snaga SFRJ (ine ih, kao to je poznato, JNA i TO), na teritoriji SFRJ ne mogu postojati drugi oruani sastavi. Oruane snage su, prema odredbama Ustava, jedinstvene, a (jedinstvene) poslove rukovoenja i komandovanja obavlja federacija, odnosno u njeno ime Predsednitvo SFRJ. Radovanovi dalje kae: Na podruju Jugoslavije, pored legalnih i legitimnih oruanih snaga, na sceni su, poznato je, raznorodni oruani sastavi, ije delovanje protivrei i slovu Ustava i zakona, i meunarodnim normama. Njihov pravni 'status nije teko definisati i sasvim precizno odrediti, sledei posve jednostavnu logiku i traei odgovor na pitanja: ta, za koga i pod kojim uslovima rade, ko ih formira i finansira, koji su im privremeni ili dugoroni ciljevi?509 (v) Dobrovoljci SRS-a (i) Srpska radikalna stranka (SRS) Srpska radikalna stranka registrovana je kao politika stranka 25. februara 1991.510 Dva dana ranije, na osnivakoj sednici u Kragujevcu, SRS
508 Dokazni predmet br. 404; ERN teksta na b/h/s-u 0046-6926-0046-6926; eng. 0053-5843-0053-5844, Razgovor sa Tomislavom Radovanoviem, I dobrovoljci vojna lica, "Narodna armija", 22. decembar 1991. 509 Dokazni predmet br. 404; ERN teksta na b/h/s-u 0046-6926-0046-6926; eng. 0053-5843-0053-5844, Razgovor sa Tomislavom Radovanoviem, I dobrovoljci vojna lica, "Narodna armija" br. 2758, 22. decembar 1991. 510 Dokazni predmet br. 405, ERN teksta na b/h/s-u 0046-9230-0046-9297; ERN eng. 0068-1842-0068-1858, prevod lanka Programska deklaracija Srpske radikalne stranke, originalni lanak iz br. 1 "Velike Srbije", 1. juli 1990. Vidi i dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u "Velikoj Srbiji", br. 13, januar 1994.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija je usvojio svoj program i Statut. Vojislav eelj je 1991. bio predsednik SRSa. Prema Statutu SRS-a, Srpska radikalna stranka je "politika partija koja se politikim i drugim zakonskim sredstvima bori za dravno jedinstvo... Osnovni cilj Stranke je borba za ujedinjenje svih srpskih zemalja u jednu dravu, zatita Srba na prostorima koji pripadaju drugim dravama, osvajanje vlasti i odravanja na vlasti radi realizacije stranakog programa".511 (ii) Srpski etniki pokret (SP)
Prema Statutu SRS-a, (pripadnici) Srpskog etnikog pokreta (SP) smatraju se "kolektivnim lanovima Stranke".512 lan 81 Statuta SRS navodi zadatke SP: Srpski etniki pokret, kao kolektivni lan Stranke, okuplja svoje lanstvo radi: organizovanja dobrovoljaca za pomo ugroenim srpskim zemljama, organizovanja pruanja pomoi borcima, organizovanja pomoi porodicama poginulih boraca i invalidima rata, okupljanja uesnika oslobodilakih ratova u srpskim zemljama.513 (iii) Krizni tab SRS Ratni tab SRS i. Dana 6. aprila 1991. SRS je osnovao "krizni tab"514 na elu sa Ljubiom Petkoviem515. Prema lanku objavljenom u septembru 1991. u 11.
511 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u "Velikoj Srbiji", br. 13, januar 1994, lan 1-4. 512 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u "Velikoj Srbiji", br. 13, januar 1994, lan 79. 513 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u "Velikoj Srbiji", br. 13, januar 1994, lan 81. 514 Na engleskom "Crisis Staff" ili "Crisis Commitee".. 515 Dokazni predmet br. 407, ERN teksta na b/h/s-u 0064-4614-0064-4681; ERN eng. 0068-19-863-0068-1866, Ljubia Petkovi: ovek na elu kriznog i ratnog taba SRS, iseak iz lanka u "Velikoj Srbiji", broj 11, septembar 1991.
948
949
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija broju "Velike Srbije"516, Krizni tab SRS-a osnovan je s ciljem "da pomogne i zatiti srpski narod gde god je ugroen".517 ii. Dana 1. oktobra 1991, Krizni tab preimenovan je u Ratni tab SRS-a "saglasno predlozima vojvode V. eelja i g. Ljubie Petkovia". U zapisniku sa sastanka na kom je doneta ta odluka pominje se i osnivanje etiri "radne grupe" radi "bolje organizacije i efikasnijeg rada". Zadatak prve radne grupe, nazvane "Prva operativna grupa", bio je da "organizuje i vri najvanije dunosti Ratnog taba" /prevod sa engleskog/. Druga grupa je bila zaduena za pozadinu i humanitarnu podrku, a trea je imala "specijalne odgovornosti" /prevod sa engleskog/. Na kraju, etvrta radna grupa se bavila sekretarskim poslovima.518 iii. Odnosi izmeu Kriznog/Ratnog taba i dobrovoljaca iz SRS-a Krizni/Ratni tab SRS organizuje i usklauje popunu i otpremanje dobrovoljaca SRS-a u Hrvatsku.519 To obuhvata i obuku, uz pomo Ministarstva odbrane (MO) i Ministarstva unutranjih poslova (MUP) Republike Srbije520 Najmanje jednom prilikom je Vojislav eelj u govoru dobrovoljcima pre odlaska u zonu sukoba u Hrvatskoj rekao sledee: eelj: "Pomoz' bog, junaci! Brao Srbi, junaki srpski etnici, danas idete u rat. Danas idete da oslobodite srpski Vukovar i da odbranite srpsku
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Slavoniju. Idete da se prikljuite stotinama, hiljadama naih dobrovoljaca. Idete iz svih delova dananje suene Srbije da vratite slavu srpskom oruju. Sadejstvovaete sa jedinicama jugoslovenske armije, jer je to naa armija. Ona je pre svega srpska armija po svom stareinskom kadru i po svojoj borbi za spas srpske zemlje i srpskih teritorija. 521 Pored toga, eelj poseuje podruja na frontu gde su aktivni dobrovoljci SRS-a.522 Novinar: Zbog ega su naa srpska sela popaljena, a nijedno hrvatsko selo nije stradalo kao nae? eelj: Pa ja mislim da to nije tano. Ja sam vrlo esto bio prisutan na frontu i tamo gde su se nai dobrovoljci borili u sastavu teritorijalne odbrane ima dosta poruenih isto hrvatskih sela. Tamo gde su bila jaka ustaka uporita, tamo su nai udarali svim sredstvima i tamo ima mnogo poruenih sela, a nema onako sistematski ruenih sela... Iako dokumenti JNA koji se odnose na dejstva u Hrvatskoj523 upuuju na to da su dobrovoljci SRS-a ukljueni u mesne srpske jedinice TO ili JNA i dejstvuju pod (jedinstvenom i ujedinjenom) komandom JNA, dokumentacija Ratnog taba SRS-a, kao i izjave dobrovoljaca SRS-a zabeleene u publikacijama SRS-a, koje su navedene nie u tekstu, pokazuju na to da Ratni tab SRS-a (i SP), bez obzira na potinjenost dobrovoljaca mesnim jedinicama srpskog TO-a ili JNA, izdaje naredbe i druga uputstva dobrovoljcima SRS-a. Dana 31. avgusta 1991, na primer, Zoran Ranki, zamenik komandanta Ratnog taba SRS, posetio je dobrovoljce SRS-a u Markuici (Slavonija, Baranja i zapadni Srem) i "tom prilikom preneo naredbu taba Srpskog etnikog pokreta da u roku od nekoliko dana moramo biti u svojim mestima, odakle emo se javiti tabu i dobiti nove instrukcije."524
516 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, objavljen u "Velikoj Srbiji", br. 13, januar 1994, lan 78. 517 Dokazni predmet br. 407, ERN teksta na b/h/s-u 0064-4614-0064-4681; ERN eng. 0068-19-863-0068-1866, Ljubia Petkovi: ovek na elu kriznog i ratnog taba SR , iseak iz lanka u "Velikoj Srbiji", broj 11, septembar 1991 518 Dokazni predmeti br. 408 i 409, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9406-0116-9407 i ERN teksta na b/h/s-u 0292-8534-0292-8534; ERN eng. 0306-6966-0308-6966 i ERN eng. 0308-0136-0308-0136, Zapisnik sa sastanka Kriznog taba, 1. oktobar 1991. 519 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-31350041-3202, ERN eng. 0068-1948-0068-1954, Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne akcije Kragujevakog etnikog odreda, Sreko Radovanovi, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija", br. 12, februar 1992. 520 Dokazni predmet br. 410, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4925-0309-4925; ERN eng. 0309-2242-0309-2242, pismo naelnika Kriznog taba Centra za obuku u Prigrevici, Ljubia Petkovi, 25. juli 1991, vidi i dokazni predmet br. 411, ERN teksta na b/h/s-u 0116-2267-0116-2334; ERN eng. 0068-1867-0068-1885, Baka Ravna Gora, izvadak iz "Velike Srbije", br. 89, april 1996. Vidi i dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202; ERN eng. 0068-1948-0068-1954, Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne akcije Kragujevakog etnikog odreda, Sreko Radanovi, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija", br. 12, februar 1992.
521 Dokazni predmet br. 413, ERN teksta na b/h/s-u V000-2253-V000-2253, iz NTV Studio B, prilog o eeljevom govoru odranom 6. novembra 1991. dobrovoljcima pred odlazak. 522 Dokazni predmet br. 414; ERN teksta na b/h/s-u 0345-2602-0345-2651; ERN eng. A000-1163, str. 165-189, Intervju na Radio Tribini 4B Obrenovac, 11. januar 1992, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0347-5508-0347-5781, knjiga 18, Sizifovska sudovanja, Vojislav eelj, ABC GLAS, Beograd, 1992. 523 Vidi TREI deo u kom se detaljno govori o situaciji u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. 524 Dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202; ERN eng. 0068-1948-0068-1954, Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne akcije Kragujevakog etnikog odreda, Sreko Radovanovi, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija", br. 12, februar 1992.
950
951
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pored toga, Ratni tab SRS-a odrava redovnu razmenu informacija sa dobrovoljcima SRS-a za vreme njihovog uea u borbenim dejstvima. To ukljuuje i odlazak lanova Ratnog taba SRS-a na sporna podruja radi izvianja situacije. Dana 2. septembra 1991. Zoran Ranki, "zamenik naelnika taba" sastavio je izvetaj posle svog poseta Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Prema tom izvetaju, Ranki je otiao "po nareenju taba i predsednika, Dr. Vojislava eelja" sa zadatkom da "obie jedinice na terenu i prenese naredbu o povlaenju radi pregrupisanja snaga". Ranki u izvetaju Ratnom tabu SRS-a opisuje svoju posetu i, izmeu ostalog, govori o "optoj nedisciplini u pojedinim odredima, u kojoj prednjae dobrovoljci u Trpinji".525 Sreko Radovanovi, "zamenik komandanta odbrane sela odolovci, Koprivna i Petrova Slatina" (zapadna Slavonija), sastavio je 13. septembra 1991. "Ratni izvetaj o aktivnostima Srpske dobrovoljake vojske od 19. jula do septembra 1991" za Ratni tab SRS-a.526 Radovanoviev izvetaj sadri detaljne informacije o vojnoj situaciji u delu zapadne Slavonije u kom dejstvuje njegova jedinica (sastavljena od dobrovoljaca SRS-a), obuci i strukturi njegove jedinice, i operacijama koje izvodi. Ratnom tabu SRS-a slali su se i izvetaji o situaciji u drugim zonama operacija.527 Ratni tab SRS-a vodi evidenciju dobrovoljaca koji se upuuju u zone sukoba. Ta evidencija se koristi za izdavanje potvrda dobrovoljcima o ueu u sukobu.528 JNA je vreme provedeno u svojstvu pripadnika Ratnog taba SRS-a i/ili dobrovoljca SRS-a na ratitu raunala kao vreme provedeno "u slubi oruanih snaga SFRJ"529.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (iv) Dobrovoljci SRS-a/SP-a i. Formacije dobrovoljaca SRS-a upuivane na podruja sukoba (ukljuujui i one u sastavu jedinica srpskog mesnog TO-a) nisu imale stalni sastav ni strukturu. Zato se u dokumentaciji JNA i koristio izraz "odred".530 ii. lanci i intervjui objavljeni u "Velikoj Srbiji" stranakom asopisu SRS-a u kojima se govori o operacijama dobrovoljaca SRS-a, navode na zakljuak da su formacije dobrovoljaca SRS-a, ak i ako variraju u sastavu, organizovane po vojnom principu i imaju unutranju hijerarhijsku strukturu531. Potvrda izdata Branislavu Gavriloviu 4. decembra 1991. navodi da je on bio komandant dobrovoljaca na teritoriji Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem od 4. juna do 2. decembra 1991".532 U razgovoru objavljenom u dvobroju "Velike Srbije" za jul i avgust 1994. Branislav Gavrilovi kae: "...ukazom vojvode eelja proglaen za komandanta svih dobrovoljaca Srpske radikalne stranke".533 (v) etniki vojvode i. U intevujuu objavljenom u njegovoj knjizi Kroz politiki galimatijas, Vojislav eelj ovako tumai in "vojvode":534 Srpski etniki vojvoda je najvie etniko zvanje i teko je to zvanje dovoditi u korelaciju sa nekim armijskim inom. Otprilike bi to odgovaralo armijskom inu general-majora. etniki vojvoda je
530 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0119-26670119-2669; ERN eng. ET 0119-2667-0119-2669, strogo poverljiva naredba OG Jug br. 2351, pukovnik Mile Mrki, 29. oktobar 1991. Vidi i dokazni predmet br. 192, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5685-0340-5685; ERN eng. ET 0340-5685-0340-5685, OG Jug, strogo poverljiva naredba br. 464-1, pukovnik Mile Mrki, 21. novembar 1991. 531 Dokazni predmet br. 437, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3229-0041-3234; ERN eng. 0306-2361-0306-2369, Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Borova, izvadak iz "Velike Srbije", br. 10. jul 1991. 532 Dokazni predmet br. 419, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4895-0339-4895; ERN eng. 0339-4895-0339-4895-ET, Potvrda za Branislava Gavrilovia Bernu, Ljubia Petkovi, 4. decembar 1991. 533 Dokazni predmet br. 421, ERN teksta na b/h/s-u 0209-5045-0209-5047; ERN eng. ET 0209-5045-0209-5047, Razgovor sa Branislavom Gavriloviem, etnikim vojvodom, zapadna Srbija jul-avgust 1994. 534 Dokazni predmet br. 422, ERN teksta na b/h/s-u 0347-8442-0347-8746; ERN eng. 0347-8709-0347-8744-EDT, izvadak iz knjige na b/h/s-u, ERN br. 0347-8442-03478746, Kroz politiki galimatijas, Vojislav eelj, ABC-GLAS, Beograd, 1993.
525 Dokazni predmet br. 416, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4945-0339-4946; ERN eng. 0309-1565-0309-1566, Izvetaj Zorana Rankia, 2. septembar 1991. 526 Dokazni predmet br. 417, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4947-0339-4954; ERN eng. 0309-1558-0309-1564, Ratni izvetaj o aktivnostima Srpske dobrovoljake vojske, Sreko Radovanovi, 13. septembar 1991. 527 Dokazni predmet br. 418, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4939-0339-4939; ERN eng. ET 0339-4939-0339-4939, Izvetaj o situaciji na frontu 11/12. decembra 1991, SAO Krajina, tab TO Okuani, 12. decembar 1991. 528 Dokazni predmet br. 419, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4895-0339-4895; ERN eng. 0339-4895-0339-4895-ET, Potvrda za Branislava Gavrilovia Bernu, Ljubia Petkovi, 4. decembar 1991. 529 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 420, ERN teksta na b/h/s-u 0339-49120339-4912; ERN eng. ET 0339-4912-0339-4912, Potvrda Vojnog odseka u Beogradu, 30. april 1992.
952
953
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandovao jedinicama do nivoa divizije. Moda ta razjanjenja za javnost nisu loa. ii. lan 85. Statuta SRS-a navodi uslove potrebne za dobijanje ina "vojvode": Zvanje vojvode moe dobiti pojedinac koji ispunjava kumulativno sledee uslove: istaknuti borac na svim poljima borbe srpskog naroda za ostvarivanje srpskih nacionalnih interesa, istaknuti borac na odbrani srpstva, asti, dostojanstva, kulture i tradicije srpskog naroda, da je potovan u sredini u kojoj ivi i radi, da je uesnik u borbi i da je primeren vojnik i stareina u vreme kada Srbi vode svoje odbrambene ratove.535 iii. Prema dokumentaciji SRS-a, in "vojvode" dodeljivao se za vreme sukoba u Hrvatskoj onim dobrovoljcima koji su se istakli u borbi. Vojvode u mnogim sluajevima komanduju dobrovoljakim odredima i kao takvi su na poloaju s posebnim ovlaenjima nad drugim dobrovoljcima u njihovom odredu. ak iako nema dokaza da je JNA priznavala in "vojvode", prema "vojvodama" se odnosila kao prema ljudima koji su na elu dobrovoljakih jedinica SRS-a koje su se borile uz pripadnike JNA.536 iv. Dana 12. maja 1991. na sveanosti u Ravnoj Gori, u zapadnoj Srbiji,537 Momilo \uji, "predsednik Vea vojvoda i predsednik Srpskog etnikog pokreta Ravna Gora u slobodnom svetu"538 dodelio je etnicima inove "vojvode". Slina sveanost odrana je 15. maja 1993. u manastiru Kneina blizu Sokoca (BiH) na kojoj je "vojvoda" Vojislav eelj, "predsednik Centralne otadbinske uprave Srpskog etnikog pokreta", osamnaest dobrovoljaca SRS-a proglasio u zvanje "etnikog vojvode" "za izvanredne zasluge u ovom ratu, veliko junatvo i pokazanu ratnu vetinu najistaknutijih etnikih komandanata", u skladu sa njegovom naredbom
535 Dokazni predmet br. 406, ERN eng. 0088-8630-0088-8647, prevod na engleski Statuta Srpske radikalne stranke, izvadak iz "Velike Srbije", br. 13, januar 1994, lan 85. 536 Vidi, na primer, TO Vukovar o kom se govori u TREEM delu. 537 Dokazni predmet br. 423, ERN teksta na b/h/s-u 0076-8224-0076-8259; ERN eng. L000-2270-L000-2294, Hronologija radikalske borbe za dravu, slobodu i demokratiju, izvadak iz "Velike Srbije", br. 429, septembar 1997, str. 24-29. 538 Dokazni predmet br. 468, ERN eng. 0348-2190-0348-2223-ET/prevod; vidi i ERN eng. 0348-2190-0348-2223-ET/prevod, lanak Pobedie Ravna Gora, objavljen u "Velikoj Srbiji" br. 10/91.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija br. 124.539 Meu novim vojvodama bilo je nekoliko dobrovoljaca SRS-a koji su uestvovali u borbama u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, i to: Zdravko Abramovi (Borovo Selo, Baranja, Kninska Krajina, Vukovar); Branislav Vaki; Miroslav Vukovi zvani ele; Branislav Gavrilovi zvani Berna; Milika Daevi; Ljubia Petkovi; Jovo Ostoji i Milan Lanuanin zvani Kameni, komandant jedinice "Leva Supoderica".540 Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama SFRJ tokom sukoba u Hrvatskoj Uvod 541 Kao to je opisano dalje u tekstu, u odnosu komandovanja izmeu JNA i drugih srpskih/srbijanskih oruanih formacija koje su uestvovale u sukobu u Hrvatskoj ogleda se postojee zakonodavstvo u kom je bilo rei u prvoj celini ovog izvetaja. Govorei o odnosu JNA, mesnog srpskog TO-a i jedinica TO-a Srbije koje su uestvovale u sukobima u Hrvatskoj, savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi je napisao: Naravno da smo Teritorijalnu odbranu srpskih dijelova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini upotrebili u dejstvima zajedno sa JNA.542 Podnoenje izvetaja Iz strogo poverljive naredbe br. 99-1 naelnika Generaltaba Oruanih snaga SFRJ general-pukovnika Blagoja Adia od 29. septembra 1991. upuene komandantima 1, 3, 5. VO, Vojno-pomorske oblasti, RV i PVO, OG-2 i 5. i 9. korpusa vidi se koliki je znaaj Vrhovna komanda
539 Dokazni predmet br. 468, ERN teksta na b/h/s-u 0346-2545-0346-2548; ERN eng. 0346-2545-0346-2548, Naredba br. 124, Srpski etniki pokret, 13. maj 1993, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0346-2361-0346-2561, Srpska radikalna stranka, Vojislav eelj, ABC GLAS, 1995. 540 Dokazni predmet br. 468, ERN teksta na b/h/s-u 0346-2545-0346-2548; ERN eng. 0346-2545-0346-2548; Naredba br. 124, Srpski etniki pokret, 13. maj 1993, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0346-2361-0346-2561; Srpska radikalna stranka, Vojislav eelj, ABC GLAS, 1995. 541 Mesni srpski TO u Hrvatskoj i TO iz republika Srbije i Crne Gore koji su uestvovali u operacijama u Hrvatskoj. 542 Dokazni predmet br. 425; ERN teksta na b/h/s-u 0035-9426-0035-9512; eng. 0036-2637-0036-2726, Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Beograd 1993, str. ERN 00362686.
954
955
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija oruanih snaga SFRJ pridavala efikasnom rukovoenju i komandovanju i izvravanju borbenih zadataka komandi.543 (1) U toj naredbi Adi nalae tim jedinicama da dostavljaju redovne544 borbene izvetaje, na osnovu "redovnih borbenih izvetaja brigada i korpusa za tri stepena nie (brigada-puk, samostalni bataljondivizion) za sve jedinice i izdvojene sastave." To je u praksi znailo da izvetaji koje komandant 1. VO podnosi Generaltabu Oruanih snaga SFRJ moraju da prate situaciju u operativnim grupama, jurinim odredima i jurinim grupama. (2) Adi je takoe naredio Operativnoj upravi Generaltaba da izradi integralni izvetaj sa presekom situacije na karti za potrebe SSNO i G OS SFRJ, i dalje operativni deurni tim SSNO vodie operativni dnevnik i radnu kartu. Primeri odnosa rukovoenja i komandovanja izmeu JNA i mesnih srpskih snaga, meu kojima i dobrovoljaca/paravojske za vreme dejstava u Hrvatskoj (sempodruja Slavonije, Baranje i zapadnog Srema) (1) Pre nego to je Predsednitvo SFRJ 10. decembra 1991. izdalo naredbu br. 73, JNA, TO Srbije, TO Crne Gore, mesni srpski TO, dobrovoljake i paravojne jedinice/odredi, te mesna srpska policija ve su delovali unutar OG-a i TG-a, pod jedinstvenom komandom JNA. Analiza borbenih nareenja JNA i izvetaja o stanju sukoba u Hrvatskoj, o kojima se govori nie u tekstu, ukazuje na dva kljuna aspekta u odnosima izmeu OG-a, TG-a i JoD-a: (a) Ukratko, OG i TG su obuhvatale sve snage koje su delovale na odreenom podruju dakle, ne samo snage JNA, TO-a Srbije (i Crne Gore) i jedinica mesnog srpskog TO-a, ve i dobrovoljce i paravojne snage, koje su sve delovale pod jedinstvenom komandom komandanta OG-a, odnosno TG-a. Meutim, borbeni izvetaji i ostala dokumentacija JNA u vezi s operacijama u Hrvatskoj takoe ukazuju na to da je na nekim podrujima povremeno bilo problema sa potinjavanjem dobrovoljaca. Preduzimane su mere kako bi se ovi problemi reili. (b) Druga znaajna karakteristika operativnih i taktikih grupa i jurinih odreda pod vostvom JNA tokom sukoba u Hrvatskoj jeste, sudei po izdatim naredbama i izvetajima, postojanje efikasne strukture
543 Dokazni predmet br. 191, ERN teksta na b/h/s-u: 0340-5876-0340-5876; eng. ET 0340-5873-0340-5873, Naredba str. pov. br. 99-1, general-pukovnik Blagoje Adi, 29. septembar 1991. 544 Prema izvetajima OG Jug i 1. VO o kojima se govori u TREEM delu, redovni izvetaji su se sastavljali svaki dan.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija rukovoenja i komandovanja. U borbenim nareenjima i izvetajima o kojima se govori nie u tekstu navodi se da su komandanti OG-a i TG-a imali kontrolu nad svim snagama u svojim zonama odgovornosti. Komandanti OG-a su bili odgovorni komandantima vojnih oblasti ili tabu Vrhovne komande JNA, pri emu su se pridravali linije komandovanja i izvetavanja u odnosu prema potinjenima. Na primer, izmeu potinjenih i predpostavljenih komandi postojao je svakodnevan protok izvetaja o stanju i ostalih izvetaja vezanih za borbena dejstva.545 (2) Pregled
(a) Tokom operacija na podruju Kijeva (Dalmacija) 26. avgusta 1991, 9. korpus JNA, mesni srpski TO i delovi policije SAO Krajina delovali su pod jedinstvenom komandom (JNA). To je istakao pukovnik Ratko Mladi, tadanji naelnik taba (N) 9. korpusa JNA (Kninskog) u svom govoru na 16. sednici Skuptine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (SRBiH) odranoj 12. maja 1992. u Banjoj Luci: Kninski korpus je imao uspeha radi toga to su u zoni Korpusa pod jedinstvenom komandom bile i snage JNA i Teritorijalne odbrane i Martieva milicija, je li tako Martiu? I to smo ja i on, pozovem ga i kaem, tu na Kijevo daj mi 40 milicionera i uestvovali su u borbi, je li tako, Milane, i radili smo ono to smo planirali546 Dana 18. avgusta 1991, ministar unutranjih poslova SAO Krajine Milan Marti upozorio je upravu (hrvatske) policije u Splitu i stanicu u Kijevu da SAO Krajina nee tolerisati prisustvo hrvatskih policajaca na svojoj teritoriji i dodao da e napasti policijsku stanicu Kijevo ukoliko se ljudstvo iz nje ne povue u roku od 48 asova.547 (b) Dana 9. oktobra 1991, komandant 1. OG JNA general piro Nikovi izdao je strogo poverljivo nareenje br. 103/1-91. Tim nareenjem
545 Vidi, na primer, stanje na podruju Vukovara o kojem je OG Jug svakodnevno izvetavala 1. VO. O tome se detaljno govori u TREEM delu. 546 Dokazni predmet br. 427, ERN teksta na b/h/s-u 0084-7711-0084-7761; ERN eng. 0091-3501-0091-3562, Zapisnik sa 16. sjednice Skuptine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, Banja Luka, 12. maj 1992. godine, str. 0091-3548. 547 Dokazni predmet br. 428, ERN teksta na b/h/s-u 0050-1494-0050-1494; eng. L005-0035-L005-0036, dokument koji je potpisao Milan Marti, Ministarstvo unutranjih poslova SAO Krajine, 18. avgust 1991.
956
957
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija se jedinice mesnog srpskog TO-a iz zona Korduna i Banije pretpoinjavaju njegovoj komandi, poev od 19. oktobra 1991.548 (c) Pukovnik Momir Tali, komandant 5. korpusa JNA 5 (Banjalukog), izdao je 31. oktobra 1991. strogo poverljivo nareenje br. 37226 u kojem kae sledee: Sve jedinice i tabovi TO koji se nalaze u zoni odgovornosti brigada JNA pretpoinjavaju se tim komandama. U nareenju jo pie da e brigade JNA pridodate jedinice TO-a i druge sastave ojaanja smatrati kao svoje elemente borbenog rasporeda i brinuti se o tim sastavima.549 (d) U nareenju za napad na Saborsko od 1. novembra 1991, koje je izdao komandant 2. TG JNA pukovnik edomir Bulat, naveden je i spisak jedinica koje e uestvovati u tom napadu i njihovih obaveza tokom i nakon napada. Meu tim jedinicama su bile jedinice mesnog srpskog TO-a iz Like Jesenice i brigada mesnog srpskog TO-a iz Plakog.550 Sline informacije sadri i nareenje komandanta 31. korpusa JNA potpukovnika Slobodana \orevia od 7. novembra, kojim nalae 2. TG-u da napadne podruje Saborskog.551 Ve 23. oktobra 1991, komandant 5. VO-a JNA (sa seditem u Zagrebu) general ivota Avramovi naredio je da se formira 2. TG, u ijem e sastavu biti jedinice JNA i mesnog srpskog TO-a, i to pod komandom pukovnika Bulata. Jedan od zadataka 2. TG-a bio je da objedini dejstva jedinica JNA na poligonu Slunj i jedinica TO Veljun i Plaki.552 (e) Dana 10. novembra 1991, komanda 5. VO je izdala strogo poverljivo nareenje br. 09/75-1034 o formiranju 3. OG, koje je potpisao general ivota Avramovi. U nareenju stoji da e komandant 3. OG biti general-potpukovnik Vladimir Banjanin i da e delovati pod direktnom komandom 5. VO.553
548 Dokazni predmet br. 436; ERN teksta na b/h/s-u 0201-1628-0201-1628; eng. 0201-1627-0201-1627, Naredenje br. 100-233, Komanda 1. OG JNA, 19. oktobar 1991. 549 Dokazni predmet br. 429; ERN teksta na b/h/s-u 0051-8824-0051-8825, Naredenje 5. korpusa JNA br. 37-226, Angaovanje i sadejstvo sa jedinicama TO, Momir Tali, 31. oktobar 1991. godine. 550 Dokazni predmet br. 430; ERN teksta na b/h/s-u 0109-9990-0109-9995; eng. ET 0109-9990-0109-9995, Naredba i plan napada na Saborsko od 12. novembra 1991. 551 Dokazni predmet br. 431; ERN teksta na b/h/s-u 0152-7773-0152-7777, Naredenje pukovnika Slobodana \orevia za napad na Liku Jasenicu Saborsko Serti Poljanu - Kuselj Fontanu, 7. novembar 1991. 552 Dokazni predmet br. 432; ERN teksta na b/h/s-u 0200-9444-0200-9445, Naredenje za formiranje 2. TG, ivota Avramovi, 23. oktobar 1991. 553 Dokazni predmet br. 433; ERN teksta na b/h/s-u 0202-9343-0202-9344, Naredenje general-pukovnika ivote Avramovia za formiranje 3. OG, 10. novembar 1991. godine.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (f) Dana 20. novembra 1991, komandant 3. OG generalpotpukovnik Vladimir Banjanin izdao je 6. likoj diviziji, 2. TG strogo poverljivo nareenje br. 695-1023 da se sve jedinice, ukljuujui JNA i TO Srbije, stave pod jedinstvenu komandu.554. Dana 25. novembra 1991, predsednik srpske optine Petrinja (zapadna Slavonija) Radovan Maljkovi uputio je eljku Ranatoviu Arkanu dopis br. 2-110/91 u kom izraava svoju saglasnost zbog upuivanja "jedinice eljka Ranjatovia - Arkana" u Petrinju i njenom pretpoinjavanju "2. mtb 622. mtbr"555. 622 mtbr je bila jedinica JNA556.
TREI deo: Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS)
Kratki pregled a. U ovom delu podrobnije se govori vojnim dejstvima iji cilj je bio zauzimanje Vukovara u periodu od septembra do novembra 1991. Ta dejstva su detaljno opisana, a naroita panja je posveena ulozi OG Jug (tj. gmtbr i potinjenim jedinicama, meu kojima i dobrovoljakim jedinicama SRS) pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice. b. Istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem biti su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti, kojom je komandovao general-pukovnik ivota Pani. c. Dana 2. maja 1991. grupa eeljevaca (koji su se nazivali i "etnici") napali su iz zasede nekoliko hrvatskih policajaca u Borovom Selu. U julu 1991. JNA i mesni srpski TO preuzeli su kontrolu nad Baranjom. U drugoj polovini avgusta 1991. otvoreni izvori izvestili su po prvi put o estokim borbama na vukovarskom podruju. Dejstva JNA sa ciljem zauzimanja istone Slavonije je do kraja septembra 1991. ometao lo sistem
554 Dokazni predmet br. 434; ERN teksta na b/h/s-u 0203-2589-0203-2591, Naredenje str. pov. br. 695-1023, general-potpukovnik Vladimir Banjanin, 20. novembar 1991. godine. 555 Dokazni predmet 435; ERN teksta na b/h/s-u 0201-2027-0201-2028; eng. 02012026-0201-2026, Dopis br. 2-110/91 koji je Maljkovi uputio Ranatoviu, 25. novembar 1991. 556 Dokazni predmet br. 436, ERN teksta na b/h/s-u 0201-1628-0201-1628; ERN eng. 0201-1627-0201-1627, Naredenje br. 100-233, Komanda 1. Operativne grupe JNA, 19. oktobar 1991.
958
959
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija rukovoenja i komandovanja, velik broj dezertera i niska borbena gotovost rezervnih jedinica. d. Dana 29. septembra 1991. gmtbr, kojom je komandovao pukovnik Mile Mrki, (pre)potinjena je 1. vojnoj oblasti i upuena u Vukovar. Po dolasku na vukovarsko ratite, gmtbr je ula u sastav OG Jug, kojom je komandovao pukovnik Boja Bojat. Osam dana kasnije je komandu nad OG Jug preuzeo pukovnik Mile Mrki. Gardijska motorizovana brigada je glavna jedinica OG Jug iji zadatak je izvoenje veine dejstava sa ciljem zauzimanja Vukovara. Poloaji 1. proleterske gardijske motorizovane brigade (pgmd), kojom je komandovao general-major Dragoljub Aranelovi, nalazili su se juno od poloaja OG Jug, koja je bila zaduena za juni deo istone Slavonije i zapadnog Srema. Severno od poloaja OG Jug nalazili su se poloaji 12. novosadskog korpusa koji je bio zaduen za Baranju i vei deo severnog podruja istone Slavonije, ukljuujui i deo Vukovara, severno od reke Vuke. e. Ratni dnevnik i redovni protok nareenja potinjenih jedinica i izvetaja 1. vojnoj oblasti i SSNO-u, u kojima su detaljno opisane aktivnosti potinjenih jedinica, upuuju na to da je sve vreme izvoenja dejstava iji je cilj bio zauzimanje Vukovara, ukljuujui vreme pre, tokom i posle evakuacije vukovarske bolnice, postojao delotvoran sistem komandovanja i obavetavanja izmeu OG Jug i pretpostavljenih i potinjenih komandi i jedinica. f. Za vreme napada na Vukovar, gmtbr (OG Jug) je bila ojaana pripadnicima drugih jedinica, ukljuujui pripadnike JNA, TO Srbije, mesnog srpskog TO-a (meu kojima i dobrovoljci i pripadnici paravojnih formacija) i dobrovoljcima, koji su dejstvovali pod komandom pukovnika Mileta Mrkia preko njegovih potinjenih komandanata. Nareenja su izdavana da bi se odstranile paravojne grupe/dobrovoljaki odredi koji odbijaju da budu potinjeni JNA. g. Tokom oktobra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, uveo je jurine odrede (JOd). Major Borivoje Tei je bio komandant 1. jurinog odreda. Prvi jurini odred se sastojao od tri jurine grupe: "Petrova Gora", "Leva Supoderica" (kojom je komandovao Milan Lanuanin zvani Kameni) i "Vukovar" (kojim je komandovao Miroljub Vujovi), (mesni srpski) odredi TO-a bili su potinjeni OG Jug preko 1. jurinog odreda. Ti (mesni srpski) odredi TO-a odravali su tesne veze sa SRS-om preko Ratnog taba SRS. h. Tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bilo je izvetaja o navodnom ueu dobrovoljaca/paravojske i pripadnika JNA
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija u krenjima zakona i obiaja ratovanja i (daljnjih) nareenja da se spree ili kazne takva krivina dela. i. Dana 18. novembra 1991, neposredno posle pada Vukovara, general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, nareuje pukovniku Miletu Mrkiu da zauzme bolnicu u Vukovaru. U istom nareenju Pani izriito nareuje Mrkiu da se pridrava svih aspekata enevskih konvencija o ratnim zarobljenicima i da u potpunosti kontrolie situaciju u svojoj zoni odgovornosti. Pani nedvosmisleno upozorava Mrkia na opasnost od odmazde mesnih srpskih jedinica TO-a. j. Dana 18. novembra 1991. u Zagrebu je potpisan sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice. Prema tom sporazumu, JNA je bolesne i ranjene iz bolnice trebalo da preda hrvatskim vlastima. U sporazumu o evakuaciji nigde se ne pominje da JNA treba da evakuisane ljude preda ijednoj drugoj vlasti ili organu. Evakuacija vukovarske bolnice nije jedina operacija evakuacije koju je OG Jug izvela tokom svog uea u dejstvima iji je cilj bilo zauzimanje Vukovara. U oktobru i novembru 1991. su MKCK, PMEZ i druge organizacije organizovale evakuaciju ranjenih i bolesnih iz Vukovara u Hrvatsku. Dana 18. novembra 1991. na Mitnici se predao velik broj pripadnika hrvatskih snaga. k. U Ratnom dnevniku gmtbr se nigdje ne pominje sporazum o evakuaciji. Gardijska motorizovana brigada ne pominje nikakva konkretna nareenja 1. VO ili OG Jug za sprovoenje sporazuma o evakuaciji. Ni u belekama Ratnog dnevnika gmtbr ili redovnim borbenim izvetajima OG Jug ne razlikuje se izmeu razliitih evakuacija izvrenih 20. i 21. novembra 1991. Tako u borbenim dokumentima OG Jug (i gmtbr), kao ni u izvetajima 1. VO, nema beleki u kojima se konkretno pominje evakuacija bolnice. l. Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, 20. novembra 1991. u 22:35 asova, obezbeenje logora na Ovari gde su bili "zarobljeni ZNG-i" preuzeli su pripadnici TO Vukovar, a vojna policija (80. mtbr) se vratila na komandno mesto 80. mtbr. U Ratnom dnevniku i redovnim borbenim izvetajima OG Jug upuenim 1. VO i SSNO-u ne pominje se da je OG Jug evakuisane iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. na Ovari predao mesnoj jedinici srpskog TO-a. Nema ni napomena o tome da bi naredba o primopredaji koju treba da izvri OG Jug dola od 1. VO i/ili SSNO-a ili sa bilo kojeg komandnog nivoa. m. Prva beleka u Ratnom dnevniku gmtbr posle pada Vukovara u kojoj se pominje prepotinjavanje (mesnom srpskom) TO unesena je 21. novembra u 02:00 asa. Posle ove beleke u Ratnom
960
961
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dnevniku gmtbr sledi je strogo poverljivo nareenje br. 464-1, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i vraanja u matini sastav nareenje, od 21. novembra 1991. u 06:00 asova, jutro posle ubistava na Ovari, koje je potpisao naelnik taba gmtbr, potpukovnik Miodrag Pani. Ovo nareenje upueno je i "komandantu eeljevaca". Nareenje OG Jug br. 464-1 znai da "Petrova Gora", "Leva Supoderica" i ostali mesni srpski odredi Vukovarskog TO-a, ukljuujui i komandante Milana Lanuanina, Stanka Vujanovia i Miroljuba Vujovia, ostaju podreeni OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkiu) do vremena posle izvrenih zloina na Ovari. n. Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki obavestio je 1. VO i SSNO o tome da su reena sva pitanja u vezi sa (pre)potinjavanjem dobrovoljakih jedinica i da je u toku primopredaja ovlaenja sa gmtbr na 80. mtbr. Prema izvetajima 1. VO, 80. mtbr je 23. novembra 1991. preuzela komandu nad sektorom Vukovar. o. Primopredajom ovlaenja sa gmtbr na 80. mtbr potpukovnik Milorad Vojnovi, komandant 80. mtbr, postao je "komandant mesta" Vukovara. Tokom dejstava general-potpukovnik ivota Pani i pukovnik Mile Mrki izdavali su nareenja da se osnuju "komande mesta" JNA u optinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim nareenjima se ne pominje saradnja sa civilnim organima, ve se upozorava na potrebu spreavanja meanja (neodreenih) "mesnih organa vlasti". Krajem novembra i poetkom decembra 1991, SSNO je izdao daljnja uputstva kojim se reguliu zadaci "mesnih komandi" i njihova saradnja sa mesnim (civilnim) organima. p. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvrnog vea (SIV) SFRJ, JNA, Republika Srbija i Republika Hrvatska potpisale su "memorandum o saglasnosti" pod pokroviteljstvom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) kojim su se zvanino obavezali da e se pridravati sve etiri enevske konvencije. U izvetaju podreenim jedinicama koji je usledio, Pravna uprava SSNO- a istie "potrebu da stareine, neposredno angaovane na ovim poslovima, ponovo proue odredbe enevskih konvencija i Uputstvo o primeni pravila ratnog prava u oruanim snagama SFRJ i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu." q. Pukovnik Mile Mrki, major Veselin ljivananin, kao i ostale stareine gmtbr posle pada Vukovara unapreeni su u vie inove. r. U decembru 2003. vojni tuilac za ratne zloine u Veu za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu podigao je optunicu protiv Stanka Vujanovia, Miroljuba Vujovia i jo estorice okrivljenih zbog njihovog navodnog uea u ratnom zloinu izvrenom nad ratnim
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zarobljenicima. Dana 24. maja 2004. ta optunica je proirena na Milana Lanuanina, Slobodana Katia i jo devetoricu okrivljenih. Ta optunica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovari posle pada Vukovara, u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. Uvod a. Istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem bile su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti.
962
963
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija b. Znaaj Vukovara
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija aprila do maja 1991. drali strae u Borovom Selu i primali dobrovoljce koji su pristizali.559 Meu dobrovoljcima upuenim u Borovo Selo bio je i Branislav Vaki, "komandant taba 'Stara Srbija'"560. Dobrovoljcima "koji su se istakli u odbrani Borova Sela" je 12. maja 1991. dodeljen in "vojvode"561. Prema izjavama koje je dao za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije, eelj je ve u martu 1991. obiao Borovo Selo i druga sela u istonoj Slavoniji.562 (3) Tokom leta 1991. dobrovoljci SRS-a su navodno uestvovali i u operacije u Mirkovcima,563 Tenji, Adi, odolvcima, Koprivni i Petrovoj Slatini, kao i Trpinji,564 a najmanje jednom prilikom u saradnji sa Arkanom565. (4) Jedan drugi "etniki dobrovoljaki odred", kojim je komandovao Branislav Gavrilovi zvani Brne, imao je tab u Trpinji.566 Prema potvrdi koju su potpisali Vojislav eelj, predsednik SRS-a, i Ljubia Petkovi, naelnik "Vojnog taba SRS", "Branislav Gavrilovi - Brna, bio
559 Dokazni predmet br. 437, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3229-0041-3234; ERN eng. 0306-2361-0306-2369, "Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Borova", izvadak iz "Velike Srbije", br. 10, juli 1991, sadri razgovore sa etiri druga "etnika porunika" iz Srbije. 560 Dokazni predmet br. 443, ERN teksta na b/h/s-u 0065-4132-0065-4137, ERN eng. t 0065-4132-0065-4137, Ratni dani vojvode Branislava Vakia, izvadak iz "Velike Srbije", br. 63, decembar 1995. 561 Dokazni predmet br. 438, ERN teksta na b/h/s-u 0076-8224-0076-8259, ERN eng. L000-2270-L000-2294, Hronologija radikalske borbe za dravu, slobodu i demokratiju, izvadak iz "Velike Srbije", br. 429, septembar 1997, str. 24-29. 562 Dokazni predmet br. 439, ERN teksta na eng. 0321-8875-0321-8914, transkript razgovora za Smrt Jugoslavij", mart 1995, na str. 0321-8882-0321-8886. 563 Dokazni predmet br. 440, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4974-0339-4974; ERN eng. 0309-2239-0309-2239, Dopis, 11. avgust 1991. 564 Dokazni predmet br. 441, ERN teksta na b/h/s-u 0065-3126-0065-3131, ERN eng. 0066-6712-0066-6717, Odbrana Srbije kroz Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, izvadak iz "Velike Srbije", br. 11, decembar 1991, i dokazni predmet br. 442, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3152-0041-3153, ERN eng. 0047-2763-0047-2764, Armija pohvalila jedinicu dobrovoljaca SRS, izvadak iz ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija", br. 12, februar 1992. 565 Dokazni predmet br. 412, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202, ERN eng. 0068-1948-0068-1954, Iz dnevnika dobrovoljca: Ratne akcije Kragujevakog etnikog odreda, Sreko Radovanovi, izvadak iz ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija", br. 12, februar 1992. 566 Dokazni predmet br. 441, ERN teksta na b/h/s-u 0065-3126-0065-3131; ERN eng. 0066-6712-0066-6717, Odbrana Srbije kroz Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, izvadak iz "Velike Srbije", br. 11, decembar 1991, i dokazni predmet br. 442, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3152-0041-3153, ERN eng. 0047-2763-0047-2764, Armija pohvalila jedinicu dobrovoljaca SRS, izvadak iz ERN teksta na b/h/s-u 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija", br. 12, februar 1992.
General-potpukovnik ivota Pani, koji je u septembru 1991. imenovan za komandanta 1. vojne oblasti, u intervjuu za seriju "Smrt Jugoslavije" koji je dao u oktobru i novembru 1991. /kao u originalu/, objanjava strateku vanost Vukovara:557 Vukovar je i za Hrvate i za Srbe bio strateki vaan. Hrvati su hteli da pod svaku cenu zadre, da preuzmu.... da zadre kontrolu nad Vukovarom. A Srbi, odnosno vojska, htela je da oslobodi Vukovar od Hrvata. Em... kako bi ostao u srpskoj enklavu. Da Hrvatima preseku pristup Dunavu. Znate li da je Vukovar bila jedan od glavnih luka na Dunavu? Da je bila glavna trgovaka luka? Da je celo podruje Baranje, istone Slavonije i zapadne Slavonije hm... bilo veoma znaajno. Bilo je znaajno za Hrvate, hm.. jer su preko tog podruja imali pristup Dunavu. A posle toga, odseeni su od tog podruja. Postalo je jasno da je strateki znaajan za obe strane. Hm... Dobio sam nareenja od Vrhovne komande, od Predsednitva, da oslobodim Vukovar i to smo uinili. /prevod sa engleskog/ Situacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu pre rasporeivanja gmtbr (od maja do 29. septembra 1991) Incident u Borovom Selu (2. maj 1991) (1) Prema lanku objavljenom u stranakom asopisu SRS-a "Velika Srbija", prva naoruana akcija SRS-ovih dobrovoljaca (poznatih pod nazivom "eeljevci" i "etnici") izvrena je 2. maja 1991. u Borovom Selu, kada je grupa ljudi iz "etnikog dobrovoljakog odreda" iz zasede napala grupu hrvatskih policajaca koji su uli u selo da ponovo uspostave hrvatsku vlast.558 (2) Dobrovoljci SRS-a koji su izvodili operacije u Borovom Selu upueni su 2. aprila 1991. u zapadni Srem u skladu sa odlukom "Centralne otadbinske uprave Srpskog etnikog pokreta". "etnika komanda i tab" su od
557 Dokazni predmet br. 544, ERN teksta na b/h/s-u 0460-7824-0460-7876, transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na str. ERN eng. 0460-7845. 558 Dokazni predmet br. 437, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3229-0041-3234; ERN eng. 0306-2361-0306-2369, Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Borova, izvadak iz "Velike Srbije", br. 10, juli 1991.
964
965
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandant dobrovoljaca na teritoriji Srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem." od 4. juna do 2. decembra 1991.567 U septembru 1991. Branislav Vaki je u Sila uputio "grupu" etnika pod komandom Zorana Doderovia.568 Dejstva Oruanih snaga SFRJ u Baranji i istonoj Slavoniji (do 30. septembra 1991) (1) Prema podacima iz javnih izvora, prve ozbiljnije borbe na vukovarskom podruju izbile su 25. avgusta 1991569. (2) Prema izjavama general-potpukovnika ivote Pania za seriju Smrt Jugoslavije, dejstva JNA u septembru 1991. ozbiljno je ometalo loe rukovoenje i komandovanje, velik broj dezertera i slaba borbena gotovost rezervnih jedinica.570 Pa, situacija je bila vrlo nepovoljna. Imali smo mnogo dezertera. Vladao je haos. Niko nije znao ko mu je zapravo komandant... i ta... ko ta radi. Nije bilo jasne razlike meu borbenim jedinicama. I onda smo mi stigli tamo i videli da situacija ne odgovara savremenoj vojnoj organizaciji i kad se Adi vratio, lino je razgovarao sa ministrom odbrane... hm... obavestio ga je o situaciji tamo i nedugo zatim donesena je odluka da se mene imenuje za komandanta. /prevod sa engleskog/ (3) Dana 11. septembra 1991. ili oko tog datuma, "predsednik Koordinacionog odbora stranaka i partija jugoslovenske orjentacije", dr Vida Mandi, predsednik "Izvrnog saveta Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema za optinu Beli Manastir", Borivoje ivanovi i "komandant taba teritorijalne odbrane optine Beli Manastir" major Borivoje Dobroke, izdali su deklaraciju sa deset taaka o "bezuslovnoj kapitulaciji Hrvatske za podruje Baranje koja je porazila oruane snage Hrvatske u Baranji". Prema toj deklaraciji, "Baranja je slobodna", i celo je podruje pod kontrolom mesne srpske TO i policije. U deklaraciji, nadalje, stoji sledee: "U Baranji je bila samo tri dana
567 Dokazni predmet br. 419, ERN teksta na b/h/s-u 0339-4895-0339-4895; ERN eng. 0339-4895-0339-4895, Potvrda za Branislava Gavrilovia Bernu, Ljubia Petkovi, 4. 12. 1991. 568 Dokazni predmet br. 419, ERN teksta na b/h/s-u 0065-4132-0065-4137; ERN eng. ET 0065-4132-0065-4137, Ratni put vojvode Branislava Vakia, "Velika Srbija", br. 63, 12. 1995. 569 Dokazni predmet br. 497, ERN eng. 0322-236-0322-2672, Chronologie van het Bosnisch Conflict, NIOD, 2002. 570 Dokazni predmet br. 544, ERN eng. 0460-7824-0460-7876, transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na str. ERN eng. 0460-7844; 0460-7846.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vojna uprava, a posle toga izabrana nova izvrna vlast Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. Izvrni savet za Baranju."571 Gmtbr i dejstva sa ciljem zauzimanja Vukovara (od 30. septembra do 23. novembra 1991) Prepotinjavanje gmtbr (1) Dana 29. septembra 1991. gmtbr, izuzev bataljona obezbeenja, prepotinjen je i stavljen pod komandu 1. vojne oblasti umesto SSNO-u "do izvrenja zadatka" nareenjem naelnika Vrhovnog taba oruanih snaga SFRJ, general-pukovnika Blagoja Adia.572 SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU Kabinet saveznog sekretara SP Broj 29-34 29. 09. 1991. godine Vojna tajna Strogo poverljivo ifrovano Uruiti odmah Pretpoinjavanje Gmtbr, nareenje Komandi Gmtbr Komandi 1. vojita Gardijska motorizovana brigada, bez bataljona za obezbeenje, pretpoinjava se Komandi 1. vojita od 16.00 asova 29. septembra 1991. godine do izvrenja zadataka. Naelnik generaltaba oruanih snaga SFRJ general-pukovnik Blagoje Adi
571 Dokazni predmet br. 961, ERN teksta na b/h/s-u 0050-1603-0050-1608; ERN eng. 0050-1603-0050-1608, Deklaracija o bezuslovnoj kapitulaciji Hrvatske za podruje Baranje koja je porazila oruane snage Hrvatske u Baranj.i 572 Dokazni predmet br. 452, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5665-0340-5665, ERN eng. L011-2990-L011-2991, strogo poverljivo nareenje br. 29-34, general-pukovnik Blagoje Adi, 29. septembar 1991.
966
967
1. vojna oblast
(Beograd)
gen-ppuk. ivota PANI
1. VO
(Beograd)
gen-ppuk. ivota PANI

Operativna grupa (OG) SEVER gen-maj. Mladen BRATI (do 4. nov. 91) gen maj. Andrija BIOREVI (od 4. nov . 91 ) Operativna grupa (OG) JUG (Negoslavci) puk. Mile MRKI 1. proleterska mehanizovana divizija
(Beograd)
gen-maj. Mio DELI
4. korpus
(Sarajevo)
17. korpus
(Tuzla)
12. korpus
(Novi Sad)
gen-maj. Mladen BRATI 5. korpus

(Banja Luka)
1. proleterska mehanizovana divizija (Beograd)
gmtbr puk. Mile MRKI
12. korpus
(Novi Sad)
gen-maj. Mio DELI 37. korpus

(T. Uice) Gardijska motorizovana brigada (gmtbr)
(Beograd)
80. mtbr *
ppuk. Milorad VOJNOVI
24. korpus
(Kragujevac)
ostale jedinice ostale jedinice

TO Vukovar Miroljub VUJOVI
80. mtbr
(Kragujevac) ppuk. Milorad VOJNOVI
puk. Mile MRKI
ostale jedinice
Grafiki prikaz strukture 1. VO posle prepotinjavanja gmtbr (80. mtbr je na vukovarsko podruje stigla u novembru 1991) Grafiki prikaz 1. VO posle prepotinjavanja gmtbr (29. septembar 1991) (2) Iako ovo nareenje ne pominje izriito da e gmtbr biti upuena u Vukovar, jedno drugo nareenje, koje je istog dana izdao naelnik kabineta SSNO pukovnik Vuk Obradovi, o privremenom imenovanju u gmtbr pukovnika Neboje Pavkovia573 i pukovnika Zlatoja Terzia, obojice iz Kabineta SSNO-a, direktno dovodi u vezu prepotinjenje gmtbr sa izvoenjem operacija za "osloboenje Vukovara"574. Pregled uea gmtbr u dejstvima sa ciljem zauzimanja Vukovara u periodu od 30. septembra do 18. novembra 1991.
Komandant puk. Mile MRKI
tab ppuk Miodrag PANI (N)

tapski organi
Pomonik komandanta za politika pitanja ppuk Marko MARI
Pomonik komandanta za bezbednost Maj Veselin LJIVANANIN

Organi bezbednosti
1. bataljon vojne policije (bvp) major Branislav KAVALI
2. bataljon vojne policije (bvp) kapetan 1. klase Radoje PAUNOVI
1 . motorizovani bataljon (mtb) major Borivoje TEI
2. motorizovani bataljon (mtb) major Adem BAJI (major Branislav LUKI)
Pozadinski bataljon Jedinica za protivvazdunu odbranu
1. VP 1. VP 2. VP (mot) 3. VP (mot) VP PTD

vVP vVP vVP
1. mt
kap. Saa BOJKOVSKI
Oklopni bataljon (okb)
1. mt
kap. Zoran ZIROJEVI
Artiljerijska grupa
2. VP 3. VP
3. mt
kap. Miroslav RADI
vod 4. VP
vod
vod
MKSJ je 2. oktobra 2003. izdao optunicu protiv Neboje Pavkovia (predmet IT-03-70). 574 Dokazni predmet br. 971, ERN teksta na b/h/s-u 0364-2888-0340-2888; ERN eng. 0364-2888-0340-2888-ET, strogo poverljivo nareenje br. 29-34/1, pukovnik Vuk Obradovi, 29. septembar 1991.
573
Legenda: VP : eta vojne policije mot: motorizovan vVP: vod vojne policije mt: motorizova na eta vod: vod VP PTD: eta vojne policije za protivteroristika dejstva
Grafiki prikaz strukture gmtbr po dolasku u Vukovar (30. septembar 1991)
968
969
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (3) Po dolasku na vukovarsko ratite, gmtbr se prikljuila OG Jug, kojom je komandovao pukovnik Boja Bojat.575 (a) Komandno mesto gmtbr se nalazilo u centru Negoslavaca. Gmtbr je imala istureno komandno mesto na istom poloaju, na putu prema Vukovaru.576 (b) Gmtbr je osnovna jedinica u OG Jug za izvoenje veine dejstava iji je cilj zauzimanje Vukovara577. Prema lanku Vukovar oslobaaju hrabri, objavljenom u asopisu JNA "Narodna armija", "jednu od teinih uloga u borbama imaju stareine i vojnici gardijske motorizovane jedinice JNA".578 Berak, Ovara (i Grabovo) se nalaze u zoni odgovornosti OG Jug579. Za vreme napada na Vukovar, gmtbr je ojaana pripadnicima drugih jedinica, meu kojima i JNA, TO Srbije, mesnog srpskog TO-a i dobrovoljcima580, a svi su dejstvovali pod komandom pukovnika Mileta Mrkia preko njegovih potinjenih komandanata, kao to se objanjava dalje u izvetaju. (c) Pored OG Jug, meu snagama koje su uestvovale u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bile su sledee snage 1. VO JNA:
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija i. Prva proleterska gardijska motorizovana divizija (pgmd) pod komandom general-majora Dragoljuba Aranelovia581 u ijem su sastavu bile tri proleterske gardijske mehanizovane brigade582 (pazi: nije isto to i gardijska motorizovana brigada) i druge jedinice, nalazila se sa desne strane poloaja OG Jug i bila je zaduena za deo istone Slavonije i zapadni Srem. Zona odgovornosti 1. pgmd obuhvatala je optine Mirkovci, Oriolik, \eletovci, Lova, Tovarnik, Bapska, arengrad, Ilok, itd.583 ii. Dvanaesti novosadski korpus se nalazio sa severne strane OG Jug i pokrivao je Baranju i veinu severnog dela istone Slavonije (tj. severni deo Vukovara (severno od reke Vuke),584 ukljuujui optine kao to su Borovo Selo i Borovo Naselje, Erdut, Bobota itd.585 Video snimak prikazuje govor generala Andrije Biorevia, komandanta 12. novosadskog korpusa JNA586 i OG Sever, u kom on pohvaljuje Arkana za ulogu koju je odigrao u dejstvima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, to ukazuje na saradnju OG JNA Sever i Arkanovih "Tigrova" za vreme dejstava koje je predvodila JNA u Baranji i severnom delu istone Slavonije. Prema transkriptu tog snimka, Biorevi kae sledee: "U tome je najvea zasluga Arkanovih dobrovoljaca. Mada meni neki pripisuju kako ja urujem sa nekim paravojnim formacijama. To nisu paravojne formacije, to su ljudi koji su doli dobrovoljno da se bore za
Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482, ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar 21. novembar 1991, beleka od 5. oktobra 1991. u 8:50 asova. 576 Dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-0340-5670, ERN eng. L011-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, gmtbr, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991, 10. pasus. 577 Dokazni predmet br. 445, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0008-0345-0011; ERN eng. 0345-0008-0345-0011-EDT/radna verzija prevoda, Pregled sastava snaga, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 1614-162, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi, 16. novembar 1991. 578 Dokazni predmet br. 390, ERN teksta na b/h/s-u 0114-7707-0114-7707, eng. ET 0114-7707-0114-7707, Vukovar oslobaaju hrabri, "Narodna armija", 19. oktobar 1991. 579 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-54340293-5482; L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar 21. novembar 1991. Vidi i dokazni predmet br. 583, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5680-0340-5680; ERN eng. L011-4034-L011-4036, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 349-1, pukovnik Mile Mrki, 9. novembar 1991. 580 Vidi i dokazni predmet br. 929, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3211-0364-3211; ERN eng. 0364-3211-0364-3211, strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 160-15, generalpotpukovnik Vladimir Stojanovi, 9. oktobar 1991.
575
581 Vidi i dokazni predmet br. 930, ERN 0207-7961-0207-7963; ERN eng. L0058886-L005-8891; strogo poverljivo nareenje br. 851-18, 1. pgmd, general-major Dragoljub Arandelovi, 4. oktobar 1991. 582 Dokazni predmet br. 445, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0008-0345-0011; ERN eng. ET 0345-0008-0345-0011, nareenje br. 1614-162, 1. VO, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi. 583 Dokazni preedmet br. 460, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3210-0364-3210; ERN eng. ET 0364-3210-0364-3210, strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 2429-1, generalpotpukovnik Vladimir Stojanovi, 9. oktobar 1991. 584 Dokazni predmet br. 463, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1189-0327-1191, ERN eng. ET 0327-1189-0327-1191, strogo poverljivo nareenje br. 106-1, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, 15. oktobar 1991. 585 Dokazni predmet br. 590, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0026-0345-0029, eng. 0345-0026-0345-0029- EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-177, 20. novembar 1991. Vidi i dokazni predmet br. 460, ERN teksta na b/h/s-u 0364-321-03643210; ERN eng. ET 0364-3210-0364-3210, strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 2429-1, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi, 9. oktobar 1991. 586 Biorevi je doao na mesto Mladena Bratia koji je ubijen u akciji poetkom novembra 1991; vidi dokazni predmet br. 968; ERN teksta na b/h/s-u 0054-4954-00544958; ERN teksta na eng. ET 0054-4954-0054-4958, lanak u "Biltenu" br. 82, 5. novembar 1991.
970
971
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija srpski narod i mi opkolimo selo, on uleti, ono to nee da se preda, pobije, idemo dalje. 587 iii. Tokom dejstava je OG Jug, kao i druge jedinice JNA koje su dejstvovale u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, ojaana drugim jedinicama JNA i TO, kao to se vidi iz nareenja analiziranih dalje u izvetaju. U strogo poverljivom nareenju 1. VO br. 1614-162 od 16. novembra 1991. naveden je pregled jedinica JNA i TO Srbije koje su bile potinjene 1. VO za vreme dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu.588 (2) Dana 1. oktobra 1991. u komandi (taba) gmtbr major Trifunovi i major Gojkovi poeli su voditi Ratni dnevnik.589 Ratni dnevnik gmtbr sadri detaljne beleke o ueu gmtbr u dejstvima oko Vukovara. (d) Ratni dnevnik, nareenja za napad, kao i izvetaji koje je slao Mrki u svojstvu komandanta gmtbr i, kasnije, komandanta OG Jug, navode na zakljuak da je postojao delotvoran komandni (rukovodni) lanac, koji je u potpunosti odgovarao principima rukovoenja i komandovanja JNA (jednostareinstvo, jedinstvena komanda, obaveza provoenja odluka)590, kao i funkcionalni sistem obavetavanja za sve vreme u kojem je gmtbr uestvovala u dejstvima u Vukovaru (tj. do povlaenja 23. novembra 1991). Sve jedinice u sastavu OG Jug bile su potinjene komandantu OG Jug, pukovniku Miletu Mrkiu. (e) Pukovnik Mile Mrki je, prema Ratnom dnevniku gmtbr, komandovao jedinicom gmtbr za sve vreme dok je gmtbr bila u Vukovaru.591 Mrki je na poloaj komandanta gmtbr postavljen 9. jula
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 1990.592 Major Veselin ljivananin je bio naelnik organa bezbednosti gmtbr u periodu u kom je gmtbr uestvovala u dejstvima u Vukovaru. ljivananin je na taj poloaj imenovan 12. avgusta 1991.593 ljivananin je pre toga u gmtbr bio na drugim dunostima: komandir ete vojne policije (od 10. juna 1986. do 27. januara 1987), zamenik komandanta bataljona vojne policije u inu kapetana (od 27. januara 1987. do septembra 1987), komandant 1. bataljona vojne policije (od 22. avgusta 1988. do 4. novembra 1989).594 Miroslav Radi je bio komandir ete u 1. motorizovanom bataljonu gmtbr.595 (3) Dana 1. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrki je gmtbr izdao Zapovest za blokadu i napad, kom je u sastav gmtbr uveo jurini odred (JOd).596 (f) U drugoj taki Mrki objanjava budue aktivnosti gmtbr. To se odnosi na nareenje pukovnika Mrkia da peadijske jedinice gmtbr koriste pripadnike mesnog srpskog odreda TO "Petrova Gora" kao "vodie".597 Gmtbr izvodi blokadu i napad na Vukovar u sastavu OG dejstvom JOd-a sa zadatkom: u sadejstvu sa jedinicama TO Vukovar (odTO Petrova Gora, okb/544. mtbr, razbiti snage neprijatelja u zoni dejstva zauzeti grad i uspostaviti reim kontrole.
587 Dokazni predmet br. 451; ERN teksta na b/h/s-u/eng. 0062-2146-0062-2147, transkript govora generala Andrije Biorevia na TV Beli Manastir, 1. januar 1992. 588 Dokazni predmet br. 445, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0008-0345-0011; ERN eng. ET 0345-0008-0345-0011, Naredenje br. 1614-162, 1. VO, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi. 589 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482, ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar - 21. novembar 1991. 590 Dokazni predmet br. 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; ERN eng. L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ ONO, 1982, lan 112. 591 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN teksta na eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar - 21. novembar 1991, 27. oktobar , 4. oktobar, 5. oktobar, 6. oktobar 1991, 10. oktobar, 11. oktobar, 27. oktobar, 9. novembar, 15. novembar, 17. novembar 1991.
592 Dokazni predmet br. 455, ERN teksta na b/h/s-u 0422-2838-0422-2984, ERN teksta na eng. XXX, Personalni dosije o Miletu Mrkiu, Dravni sekretarijat za personalnu upravu. 593 Dokazni predmet br. 456, ERN teksta na b/h/s-u 0361-8844-0361-8854, ERN teksta na eng. 0361-8844-0361-8854 EDT/radna verzija prevoda, Personalni list: Veselin ljivananin, Dravni sekretarijat za personalnu upravu. 594 Dokazni predmet br. 456, ERN teksta na b/h/s-u 0361-8844-0361-8854, ERN teksta na eng. 0361-8844-0361-8854 EDT/radna verzija prevoda, Personalni list: Veselin ljivananin, Dravni sekretarijat za personalnu upravu. 595 Dokazni predmet br. 457, ERN teksta na b/h/s-u 0361-8369-0361-8376, ERN teksta na eng, Personalni list: Miroslav Radi, Generaltab Jugoslovenske narodne armije, Personalna uprava. 596 Dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-0340-5670; ERN teksta na eng, L011-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, gmtbr, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991. 597 Dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-0340-5670; ERN teksta na eng, L011-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, gmtbr, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991, take 2, 3a.
972
973
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (g) Pod etvrtom takom, "Odluio sam", Mrki nareuje opti zadatak gmtbr. Izriito nareuje saradnju izmeu JNA i jedinica TO.598 4. ODLUIO SAM: u toku noi - pre svitanja dana 02. 10. 1991. godine izvriti dovoenje jedinica Gmtbr na liniju dodira, a zatim uz avio. i art. podrku (trajanje art. podrke 20 minuta) energinim dejstvom izvriti napad u dodeljenoj zoni u sadejstvu sa JTO i jedinicama JNA sa ciljem: razbiti snage neprijatelja, zauzeti grad i uspostaviti reim u zoni dejstva Gmtbr. Major Borivoje Tei je bio komandant 1. jurinog odreda.599 (h) Dalje, u petom pasusu nareenja, slede konkretni zadaci svakom (od dva) potinjenom jurinom odredu (JOd), kao i ostalim potinjenim bataljonima i jedinicama, ukljuujui i saradnju izmeu JNA i TO. (4) Ve drugog dana uestvovanja u dejstvima u Vukovaru, gmtbr je pretrpila znatne gubitke: 1 poginuli i 58 teko ranjena.600 Zanimljiva je injenica da se intenzivno koristila vazduna podrka.601 (5) Drugi motorizovani bataljon gmtbr stigao je u kasarnu u Vukovaru najkasnije 6. oktobra 1991. Potpukovnik Komandant OG Jug je imenovao Branislava Lukia za komandanta vukovarskog garnizona.602 (6) Jurine grupe po prvi put u Ratnom dnevniku gmtbr 7. oktobra 1991. pominje komandant gmtbr (pukovnik Mile Mrki).603 Prvih
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija dana dejstava 1. bataljon vojne policije (bez anti-teroristike ete)604 dobio je zadatak da vri obezbeenje u zoni odgovornosti brigade, ukljuujui i komandno mesto, dok je 2. bataljon vojne policije (ukljuujui i antiteroristiku etu 1. bataljona vojne policije) pomagao jurinim odredima u njihovim dejstvima na liniji fronta.605 (7) Pukovnik Mile Mrki je komandu nad OG Jug preuzeo najkasnije 8. oktobra 1991.606 Ova primopredaja se vremenski poklapa sa preuzimanjem komande od strane komande gmtbr nad komandom OG Jug (tj. komanda gmtbr postaje komanda OG Jug). (8) Dana 9. oktobra 1991. kragujevaki odred TO (Srbija) (pre)potinjen je gmtbr (OG Jug)607. (9) Dana 14. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrki u svom strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju br. 101-1 obavetava 1. VO o statusu sprovoenja nareenja 1. VO da se dopusti ulaz konvoja sa humanitarnom pomoi u Vukovar i "negodovanja" (mesnog srpskog) TO zbog te geste:608 U skladu sa naim nareenjem o prihvatu i upuivanju konvoja sa lekovima i hranom u Vukovar i pored izvesnih negodovanja i protivljenja pre svega jedinica TO, konvoj je bezbedno stigao u kasarnu u Vukovaru. Kako ste u toku dana usmeno izveteni konvoj nije produio u Vukovar poto mu nismo mogli garantovati bezbednost u delu grada koji kontroliu ustae, tako da se vratio u s. Nutar (o dogaaju vezanom za upuivanje konvoja u Vukovar izvestiemo vas opirnim izvetajem grupe koja je bila odreena za doek konvoja). (10) Dana 15. oktobra 1991. general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO JNA, u svom strogo poverljivom nareenju br. 1614604 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 7. oktobar u 12:30 asova 605 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 5. oktobar 1991. 606 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 8. oktobar 1991. 607 Dokazni predmet br. 460, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3210-0364-3210, ERN teksta na eng. ET 0364-3210-0364-3210. 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 2429-1, general potpukovnik Vladimir Stojanovi, 9. oktobar 1991. 608 Dokazni predmet br. 931, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1187-0327-1188, ERN teksta na eng. ET 0327-1187-0327-1188, OG Jug, strogo poverljivo nareenje br. 101-1, pukovnik Mile Mrki, 14. oktobar 1991.
598 Dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-0340-5670; ERN teksta na eng, L011-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, gmtbr, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991, taka 4. 599 Dokazni predmet br. /u originalu broj nije naveden/, ERN teksta na b/h/s-u 0114-7575-0114-7575, ERN teksta na eng. ET 0114-7575-0114-7575, Kapetan Slavko Stijakovi: Junatvo u senci skromnosti, lanak u "Narodnoj armiji", 4. decembar 1991. 600 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 2. oktobar 1991. 601 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 2. oktobar 1991. u 12:15, 13:00 asova; 15:10 asova 5. oktobra 1991; 6. oktobar; 29. oktobar; 30. oktobar; 2. novembar; 3.novembar; 4. novembar; 10. novembar. 602 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 6. oktobar u 15:50 asova. 603 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 7. oktobar u 12:30 asova.
974
975
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 82/27 upuenom OG Jug, 12. korpusu, 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji, regionalnom tabu TO Autonomne pokrajine Vojvodina i potinjenim jedinicama nalae, izmeu ostalog, da se svi "dobrovoljaki odredi'' i "paravojni sastavi" stave pod komandu JNA:609 Komanda 1. VO - IKM str. pov. Br. 1614-82/27 15. 10. 1991. godine ... Na osnovu nastalih problema u zoni izvoenja borbenih dejstava, a u cilju regulisanja ivota, rada, reda i discipline, nareujem: ... 2. Sve paravojne sastave i dobrovoljake odrede koji nee da uu pod komandu jedinica JNA odstraniti sa teritorije. Pani, pored toga, nareuje da treba "uspostaviti korektan odnos prema stanovnitvu pravilnim postupcima i pozitivnim merama, obezbediti potpunu sigurnost i normalne uslove ivota graana svih nacionalnosti, stranakih ili verskih opredeljenja". U Panievom nareenju nedvosmisleno se zabranjuje "ruenje ili skrnavljenje verskih, kulturnih i istorijskih objekata u osloboenim mestima. Nedisciplinovane vojnike i stareine najstroe kanjavati,"610 Nareenje generala ivote Pania usledilo je nakon slinog nareenja koji je potpisao njegov naelnik taba, general-potpukovnik Vladimir Stojanovi, u kom trai "potpuno pretpoinjavanje i odgovornost stareinskog sastava za potinjene i pridate jedinice".611 (11) Istog dana, 15. oktobra 1991, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivu odluku br. 106-1, "Odluka za
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija produenje napadne operacije Vukovar"612. U Mrkievoj odluci pominju se etiri jurina odreda, zasnovana na 1. i 2. motorizovanom bataljonu, 2. bataljonu vojne policije i oklopnom bataljonu gmtbr (zajedno sa etom Gardijske motorizovane divizije), popunjena sa dobrovoljcima, kao i odrede mesnog srpskog TO (npr. Petrova Gora) i TO Republike Srbije (npr. kragujevaki odred TO).613 (12) U strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju OG Jug br.132-1 od 17. oktobra 1991, upuenom 1. VO, pukovnik Mile Mrki hvali ''izuzetnu borbenu vrednost" 1. mehanizovane ete oklopnog bataljona 1. pgmd, kao i diverzantskog odreda 93. motorizovanog zatitnog puka, i svoje brigade - gmtbr. Mrki se tui na "izuzetno slab borbeni moral i borbenu vrednost /koju/ pokazuje 20. partbrTO i okb/544. mtbr".614 (13) Dana 19. oktobra 1991, general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO JNA, izdao je strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/33 i uputio OG Jug, 12. korpusu, 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji (pgmd), regionalnom tabu TO Autonomne pokrajine Vojvodine i ostalim potinjenim jedinicama.615 (a) Pani u svom strogo poverljivom nareenju br. 1614-82/33 nareuje OG Jug i 12. korpusu da "uspostavi potpunu uu blokadu Vukovara, a sa 1. pgmd i iru po dubini i sprei svaki ulaz i izlaz iz Vukovara" i dodaje da e tab TO Vojvodina i Sekretarijat za unutranje poslove Vojvodine "organizovati potpunu kontrolu leve obale r. Dunav... i spreiti svaki prelazak r. Dunav kako bi se spreilo ''prebacivanje ustaa i municije preko r. Dunav u Vukovar":616
609 Dokazni predmet br. 461, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3213-0364-3213; ERN teksta na eng. ET 0364-3213-0364-3213, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/27, general-pukovnik ivota Pani, 15. oktobar 1991. 610 Dokazni predmet br. 461, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3213-0364-3213; ERN teksta na eng. ET 0364-3213-0364-3213, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/27, general-pukovnik ivota Pani, 15. oktobar 1991. 611 Dokazni predmet br. 462, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3212-0364-3212; ERN teksta na eng. ET 0364-3212-0364-3212, strogo poverljivo nareenje br. 1614-25, generalpotpukovnik Vladimir Stojanovi, 12. oktobar 1991.
612 Dokazni predmet br. 463, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1189-0327-1191; ERN teksta na eng. ET 0327-1189-0327-1191, strogo poverljiva odluka br. 106-1, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, 15. oktobar 1991. 613 Dokazni predmet br. 463, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1189-0327-1191; ERN teksta na eng. ET 0327-1189-0327-1191, strogo poverljiva odluka br. 106-1, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, 15. oktobar 1991. 614 Dokazni predmet br. 944, ERN teksta na b/h/s-u, 0327-1192-0327-1194, ERN teksta na eng. ET 0327-1192-0327-1194, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 132-1, pukovnik Mile Mrki, 17. oktobar 1991. 615 Dokazni predmet br. 464, ERN teksta na b/h/s-u, 0327-1195-0327-1197, ERN teksta na eng. ET 0327-1195-0327-1197, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/33, general-potpukovnik ivota Pani, 19. oktobar 1991. 616 Dokazni predmet br. 464, ERN teksta na b/h/s-u, 0327-1195-0327-1197, ERN teksta na eng. ET 0327-1195-0327-1197, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/33, general-potpukovnik ivota Pani, 19. oktobar 1991.
976
977
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Komanda 1. VO - ikm Strogo pov. Broj 1614-82/33 19. 10. 1991. godine vrlo hitno uruiti odmah komandi 1. VO, 12.K, 1. pgmd, OG "JUG", 152. mabr, 305. inzbr i pto AP Vojvodine ... Na osnovu steenog uvida, a u duhu osnovne zamisli, nareujem: ... 2. Komanda 12. K i OG "JUG" uspostavie potpunu uu blokadu Vukovara, a sa 1. pgmd i iru po dubini i spreiti svaki ulaz i izlaz iz Vukovara. Pto AP Vojvodine u saradnji sa PSUP organizovae potpunu kontrolu leve obale r. Dunav od Bake Palanke do Vajske i spreiti svaki prelazak r. Dunav razmotriti i zavoenje policijskog asa na prostoru: Bako Novo Selo, Plavna, Boani, Vajska-Labudnjaa. Ovo je neophodno iz razloga to postoje osnovane sumnje da deo metana ovih sela uestvuje u prebacivanju ustaa i municije preko r. Dunav u Vukovar. Protiv prekrioca preduzimati najotrije mere odgovornosti. (b) Pani u nareenju br. 1614-82/33 pominje i jedan skoranji dogaaj sa oficirom 1. pgmbr u Iloku i izdaje jasna uputstva da se razoruaju i pritvore naoruane osobe i grupe koje nisu u sastavu (tj. nisu potinjene) JNA ili TO. Kao primer takvih grupa navodi "etnike"617. .... 3. I pored vie upozorenja o preduzimanju mera i dalje je prisutno da se u zoni izvoenja borbenih dejstava konzumiraju vee koliine alkohola. Nekontrolisana upotreba alkohola izazvala je nekoliko tekih ekscesa, a najsveiji primer je sluaj kapetana i grupe vojnika iz 1. pgmbr. Kapetan sa 4-5 vojnika u pijanom stanju bez dozvole dolo je 19. 10. u Ilok i napravio nekoliko teih ispada, nakon ega je udaljen iz Iloka u jedinicu. Svojim postupcima navedena grupa je naruila moralni lik pripadnika JNA, to u ovom vremenu moe imati nesagledive posledice po JNA. Komanda 1. pgmd uputie kapetana i vojnike na VDS, o emu me lino izvestite.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 4. U cilju spreavanja pljake, zlostavljanja graana i ubistava, ak i zarobljenika, sva naoruana lica i grupe koje nisu u sastavu JNA i TO (etnici i sl.) razoruavati i privoditi a voe zatvarati i preduzimati sve zakonske mere. (14) Istog dana, 19. oktobra 1991, OG Jug je od 1. VO primila strogo poverljivo nareenje br. 1614-64 da sa TO uskladi sva dejstva i odrava red i disciplinu u svim jedinicama.618 Nareenje komande 1. VO str. pov. br. 1614-64 od 19. 10. 1991. godine u kome se precizira da komande JNA objedinjavaju b/d sa svim jedinicama TO. Peadijske jedinice koje se pridaju OMJ izvebati u zajednikom izvoenju b/d. U svim jedinicama obezbediti red i disciplinu. Za kontrolu naseljenih mesta kojima se ovlada angaovati prvenstveno jedinice TO.
selo Negosla vci 17:00 asova, 19. oktobar 1991.
/potpis: kapetan 1. klase Dragan kori/
U samom nareenju 1. VO br. 1614-64 kae se da "sve snage koje dejstvuju u zonama dejstva jedinica stavljene su pod komandu komandanta jedinice JNA koja izvodi borbena dejstva u tim rejonima." U nareenju se jo kae da 1. pgmd treba da stupi u kontakt sa "komandantom TO Vukovar" i uputi ga na komandno mesto OG Jug "radi objedinjavanja dejstava TO sa tog prostora sa OG "JUG"."619 U izvetajima OG Jug od 20. i 21. oktobra govori se o potekoama u motivisanju nekih jedinica TO Srbije620.
617 Dokazni predmet br. 464, ERN teksta na b/h/s-u, 0327-1195-0327-1197, ERN teksta na eng. ET 0327-1195-0327-1197, 1. VO, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/33, general-potpukovnik ivota Pani, 19. oktobar 1991, pod takama 3 i 4.
618 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. oktobar u 17:00 asova. 619 Dokazni predmet br. 102, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2662-0119-2663, ERN teksta na eng. ET 0119-2662-0119-2663, 1. VO, Naredenje, nema broja, nema potpisa (nepotpuna kopija). 620 Dokazni predmet br. 945, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1198-0327-1199, ERN teksta na eng. ET 0327-1198-0327-1199, OG Jug, strogo poverljivo nareenje br. 163-1, pukovnik Mile Mrki, 20. oktobar 1991; i ERN teksta na b/h/s-u 0327-1202-0327-1203; ERN teksta na eng. ET 0327-1202-0327-1203, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 1701, pukovnik Mile Mrki, 21. oktobar 1991.
978
979
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (15) Sledea beleka koja se odnosi na majora Veselina ljivananina unesena je Ratni dnevnik gmtbr 21. oktobra u 16:30 asova u621: selo Negoslavci 16:30 asova, 21. oktobar Major ljivananin Veselin izvestio generala Pania da je u toku dana vrio korekturu artiljerijske vatre po reonu "Mitnice" oko 13.00 asova. /potpisao: major Trifunovi/
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 4. - Aktivisti i pojave koje negativno utiu na stanje morala u jedinicama divizije: - u zoni b/d 1. pgmd nalazi se vie grupa raznih paravojnih formacija iz Srbije, od etnika, preko odreda "Duan Silni" i raznih samozvanih dobrovoljaca kojima nije osnovni motiv borba protiv neprijatelja ve pljaka narodne imovine i iivljavanje nad nedunim stanovnitvom hrvatske nacionalnosti. Prilikom zarobljavanja 80 metana hrvatske nacionalnosti u selu Lovas od strane TO Lovas i Odreda "Duan silni", vreno je fiziko zlostavljanje nad istima nakon ega je ubijeno 4 metana sela Lovas. Nakon dolaska Odreda "Valjevo" u selo Lovas, zarobljeni metani su korieni za ienje minskih polja, kojom prilikom je ubijeno 17 metana. Povreenim metanima je odbijeno pruanje medicinske pomoi od strane medicinskog osoblja Doma zdravlja id. 5. - Predlog mera za poboljanje stanja morala u jedinicama: - Da se organizovano pristupi razoruanju paravojnih formacija, posebno odreda "Duan silni", "etnika" i "Arkanovih vojnika" i da se u tu akciju ukljue organi vlasti i organi Republike Srbije.625 Iako (komanda) 1. pgmd nije u sastavu OG Jug, a OG Jug (ili gmtbr) nije meu onima kjima je Eremijin izvetaj upuen, pretpostavlja se da je zbog ozbiljnosti dogaaja o kojima se govori u Eremijinom izvetaju, dopis upuen i svim potinjenim jedinicama 1. VO, ukljuujui i OG Jug, i da je sluio kao opomena. U Ratnom dnevniku gmtbr nema beleki o tome da pukovnik Mile Mrki, kao posledicu gorenavedenog izvetaja o 1. pgmd izdao nareenja svojim potinjenim jedinicama da odravaju ili pootre disciplinu i red meu vojnicima. (17) Dana 29. oktobra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivo nareenje br. 235-1 o "produenju napadne operacije Vukovar".626
Dunosti organa bezbednosti622 ne obuhvataju korekciju artiljerijske vatre, ve je to obino zadatak (isturenih) posmatraa artiljerije (najee oficira artiljerije)623 ili stareina borbenih jedinica (komandiri voda ili ete peadijskih ili oklopnih jedinica) i rutinski se izvodi za vreme vojnih dejstava pa stoga nije potrebna da bude zabeleena u Ratnom dnevniku niti o tome treba da bude obaveten glavnokomandujui vojnim operacijama. Prema izjavi generala-potpukovnika ivote Pania za seriju Smrt Jugoslavije u oktobru/novembru 1994, ljivananin je "uvek bio na liniji fronta"624 /prevod sa engleskog/. (16) etiri dana posle nareenja 1. VO br. 1614-82/33 u kom je komandant 1. VO, general-potpukovnik ivota Pani, izrazio svoje nezadovoljstvo protivzakonitim ponaanjem pripadnika nekih njegovih potinjenih jedinica, a posebno u 1. proleterskoj gardijskoj mehanizovanoj diviziji - potpukovnik Milan Eremija, zamenik komandanta za moralno vaspitanje i politiku propagandu 1. pgmd, obavestio je u svom poverljivom dopisu br. 1276-1, Sedmodnevnom izvetaju o stanju morala u 1. pgmd i pretpoinjenim jedinicama, upuenom 1. VO, o ueu "paravojnih formacija iz Srbije, od etnika, preko odreda "Duan Silni" i raznih samozvanih dobrovoljaca", kao i odreda mesne srpske TO (TO Lovas) i neidentifikovanih odreda iz Srbije (odred Valjevo), u tekim krivinim delima.
621 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN teksta na eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, od 1. oktobra do 21. novembra 1991. 622 Dokazni predmet br. 394, ERN teksta na b/h/s-u 0090-9817-0090-9843, eng. 0092-0099-0092-0131, Pravilo slube organa bezbednosti u oruanim snagama SFRJ, 184. 623 Dokazni predmet br. 465, ERN teksta na b/h/s-u 0206-1551-0206-1682, ERN teksta na eng. 0302-1931-0302-2089, JNA/SFRJ, Artiljerijsko pravilo gaanja, 1991. 624 Dokazni predmet br. 544, ERN teksta na eng. 0460-7824-0460-7876, Transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na ERN str. teksta na eng. 0460-7855.
625 Dokazni predmet br. 342, ERN teksta na b/h/s-u 0040-0285-0040-0288; ERN teksta na eng. 0040-0289-0040-0291, telegram potpisao potpukovnik Milan Eremija, pomonik komandanta za moralno vaspitanje i politiku propagandu, 1. pgmd, upuen Komandi 1. vojne oblasti, 23. oktobar 1991. 626 Dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2667-0119-2669; ERN teksta na eng. ET 0119-2667-0119-2669, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 235-1, pukovnik Mile Mrki, 29. oktobar 1991.
980
981
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (a) Nareenje br. 235-1 OG Jug sadri detaljni pregled jurinih odreda OG Jug i navodi odrede "Leva Supoderica" i "Petrova Gora" kao jedinice 1. jurinog odreda (JOd-1), potinjene OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkiu) preko komandanata jurinih odreda. 2. ZADACI JEDINICAMA: JOd-1 sastava: 1. mtb; 1-3/2. bVP, Od Leva Supoderica; Od Petrova Gora, eta dobrovoljaca Novi Sad, 1 tenk M-84; 1/1 pion; deo jedinica TO iz sadanjeg rejona produiti napad i u sadejstvu sa JOd-2 uz ubacivanje snaga razbiti ustake jedinice u Cvetnom i Pionirskom naselju, izbiti na ulicu 1. maja, a zatim uz sadejstvo sa 3./211. okbr glavnim snagama produiti napad u zahvatu ulice 1. maja, a pomonim razbiti ustake snage u rejonu naselja 6. proleterske divizije.627
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (b) "Leva Supoderica" i "Petrova Gora", koje se pominju u nareenju br. 235-1,628 dva su odreda mesne srpske TO u sklopu TO-a Vukovar. Nazivi ovih odreda (mesnog srpskog) TO-a, "Leva Supoderica" i "Petrova Gora" - odnose se na vukovarska naselja.629 (c) Formiranje jedinica mesnog srpskog TO-a u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu u leto 1991. izvreno je po istom principu kao i u drugim delovima Hrvatske u kojima je iveo znatan broj Srba. Kada nije uestvovao u dejstvima, mesni srpski TO u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu bio je do 9. oktobra 1991. potinjen mesnom srpskom MUP-u, kojim je rukovodio Radovan Stojii.630 Radovan Stojii zvani Baa kasnije je postao zamenik/pomonik ministra za unutranje poslove Republike Srbije.631 Samoproglaeno telo "Velika narodna skuptina Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem" je 20. oktobra 1991. prihvatila odluku da se "TO Srbije, Baranje i zapadnog Srema" pripoji oruanim snagama SFRJ.632 Nema dokaza o tome u kojoj meri je ta odluka sprovedena. (d) Odredi (mesnog srpskog) TO-a, "Leva Supoderica" i "Petrova Gora" u tesnoj su vezi sa SRS-om Vojislava eelja. Dana 18. oktobra 1991. Duan Filipovi je poslao rukom pisano pismo sa igom "TO Vukovar" o "legalizaciji rada" jedinice "Leva Supoderica" i imenovanju Milana Lanuanina zvanog Kameni za njenog komandanta.633 Prema pisanju asopisa SRS-a "Velika Srbija", "Leva Supoderica" je "etniki
OG Jug Komandant puk. Mile MRKI
tab ppuk. Miodrag PANI (N)
Pomonik komandanta za politika pitanja ppuk. Marko MARI
Pomonik komandanta za bezbednost major Veselin LJIVANANIN
tapski organi Organi bezbednosti
Jurini odred (JOd) 1 major Borivoje TEI
JOd-2 major Branislav LUKI
Pozadinski bataljon Jedinica za protivvazdunu odbranu
1. mtb
JOd-3 major Milorad STUPAR
1-3/2 bVP
JOd-4 Leva Supoderica Milan LANUANIN Petrova Gora
JOd-5
Dobrovoljaka eta (Novi Sad)
ostale jedinice
Grafiki prikaz nareenja OG Jug br. 235-1 (samo glavne jedinice)
627 Dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2667-0119-2669; ERN teksta na eng. ET 0119-2667-0119-2669, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 235-1, pukovnik Mile Mrki, 29. oktobar 1991.
628 Dokazni predmet br. 5, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2667-0119-2669; ERN teksta na eng. ET 0119-2667-0119-2669, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 235-1, pukovnik Mile Mrki, 29. oktobar 1991. 629 Vidi npr. dokazni predmet br. 454, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5667-03405670; ERN teksta na eng. L001-2833-L011-2843, Zapovest za blokadu i napad, pukovnik Mile Mrki, 1. oktobar 1991. 630 Dokazni predmet br. 446, ERN teksta na b/h/s-u 0063-6946-0063-6946; ERN teksta na eng. 0064-1702-0064-1702, Potvrda taba TO-a Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, koju je potpisao Stojii, 13. decembar 1991. 631 Dokazni predmet br. 447, ERN teksta na b/h/s-u 0161-2990-0160-2992; ERN teksta na eng. ET 0160-2990-0160-2992, Odgovor na ministarsko pitanje Tode Vojvodia, Radovan Stojii, pomonik ministra, naelnik Sektora JB, 26. maj 1992. 632 Dokazni predmet br. 450, ERN teksta na b/h/s-u 0333-2410-0333-5746; ERN teksta na eng, Zvanina odluka Velike skuptine Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, Slubeni list SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem br. 1, Beli Manastir, 9. oktobar 1991. 633 Dokazni predmet br. 105, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2670-0119-2670; ERN teksta na eng. ET 0119-2670-0119-2670, rukom pisana beleka, Duan Filipovi, 18. oktobar 1991.
982
983
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odred".634 Vojislav eelj je 15. maja 1993. u "etnikog vojvodu" unapredio Milana Lanuanina, komandanta odreda "Leva Supoderica".635 (e) Pukovnik Marko Mari, pomonik komandanta za politiko i moralno vaspitanje, u razgovoru za "Narodnu armiju" potvruje da su dobrovoljci (grupe) koje je angaovala stranka bili prepotinjeni gmtbr za vreme dejstava u Vukovaru:636 Sve ee se pria da, navodno, na podrujima gdje dejstvuje i Vaa jedinica, postoji vie "vojski". Neki ih nazivaju i paravojnim formacijama. Koliko je to tano i kako sinhronizujete njihove aktivnosti? Nije tu re ni o paravojnim formacijama, ni o vie vojski, ve o dobrovoljakim grupama. S obzirom na to da smo najjaa i najstarija jedinica, pokuali smo da odmah stavimo pod kontrolu sve dobrovoljake grupe, posebno u smislu rukovoenja i komandovanja. Bilo je stranaki obojenih dobrovoljakih grupa, koje su pokuavale da se istrgnu svakoj kontroli. Mi smo ih meutim, jasno i glasno upozorili da za sve vae pravila koja vae i za jedinice Jugoslovenske narodne armije. Ljudi su ih prihvatili i do sada nije bilo njihovog naruavanja. (f) Dana 9. novembra 1991. Ljubia Petkovi, naelnik Ratnog taba SRS poslao je dopis "komandantu odreda Leva Supoderica uz napomenu "pismo proitati pred svima".637 U Petkovievom dopisu navedena su jasna uputstva "komandantu odreda Leva Supoderica" da imenuje komandire i stavi sve dobrovoljce pod njihovu komandu. Srpska radikalna stranka Ratni tab Beograd, Ohridska br. 1 tel.: 011/547-745
634 Pored dokumenata o kojima je bilo rei u ovom delu: dokazni predmet br. 467, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3138-0041-3140, ERN teksta na eng. ET 0041-3138-00413140; ivee srpski Vukovar, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija" br. 12, februar 1992. 635 Dokazni predmet br. 468, ERN teksta na b/h/s-u 0346-2545-0346-2548; ERN teksta na eng. 0346-2545-0346-2548, Naredenje br. 124, Srpski etniki pokret, 13. maj 1993, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0346-2361-0346-2561, Srpska radikalna stranka, Vojislav eelj, ABC GLAS, 1995. 636 Dokazni predmet br. 390, ERN teksta na b/h/s-u 0114-7707-0114-7707, ERN teksta na eng. ET 0114-7707-0114-7707, Vukovar oslobaaju hrabri, "Narodna armija", 19. oktobar 1991. 637 Dokazni predmet br. 561, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9457-0116-9457; ERN teksta na eng. 0307-1154-0307-1154, Dopis komandanta Ratnog taba SRS komandantu odreda "Leva Supoderica", 9. novembar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Komandantu odreda "Leva Supoderica" Gospodine komandante! Svi dobrovoljci koje vam je Srpska radikalna stranka uputila stavljaju se pod vau komandu i zatitu T.O. Vukovar. Ratni tab SRS za komandanta dobrovoljaca u Vukovaru imenovao je hrabrog i iskusnog borca Kati Slobodana iz Beograda. Molim vas da u zajednikoj saradnji odredite i imenujete komandire odelenja, uz preporuku da se Vaki Branislav iz Nia, imenuje za komandira voda dobrovoljaca iz Nia, Leskovca i okoline. Komandantu dobrovoljaca kao i komandirima voda i odelenja ne odobravaju se samostalne akcije bez saglasnosti komandanta odreda. Ratni tab SRS obavezuje komandanta odreda da svim dobrovoljcima izda potvrdu o vremenu provedenom na ratitu i nagradi ih sa po dva dana. Svim borcima izdati po dve potvrde; jedna odmah prilikom stupanja u jedinicu na kojoj se uvodi datum dolaska sa datumom do daljnjeg a druga prilikom povratka do odreenog datuma. Napominjemo da su samo vae potvrde merodavne za pravdanje odsustva s radnog mesta. Za borce koje ste vratili zbog nediscipline ili bilo kog drugog razloga kao i za borce koji su pokazali izuzetnu hrabrost molim vas da nas pismeno obavestite. Svi borci redovno e primati pisma od rodbine a isti to mogu uiniti preko naih veza. Svim borcima elimo dobro zdravlje i povratak, kada oslobodite Vukovar, prestonice Srpske Oblasti, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Beograd 09. 11. 1991. godine Naelnik Ljubia Petkovi NAPOMENA: Pismo proitati pred svim borcima. Dopis Ljubie Petkovia od 9. novembra 1991. naznaka je tesnih veza izmeu Ratnog taba SRS i mesnog srpskog TO-a u Vukovaru i ueu dobrovoljaca iz SRS-a u tom TO-u. Dopis takoe pokazuje ovlaenje Ratnog taba SRS-a nad jedinicama sastavljenim od dobrovoljaca SRS-a za vreme dejstava. Prema onome to je izjavio za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije, predsednik SRS-a Vojislav eelj je u martu 1995. obiao dobrovoljce iz SRS-a koji su uestvovali u borbama u Vukovaru i sastao se sa
984
985
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija predstavnicima Komande OG Jug, izmeu ostalih i sa pukovnikom Miletom Mrkiem i majorom Veselinom ljivananinom:638 Ali ja sam se sreo sa generalom Mrk... Mrkiem, komandantom gardijske brigade koja je uestvovala u... u operaciji oslobaanja Vukovara pod... ijom komandom su bili... nai dobrovoljci. Hm... Bili su pod... hm.... komandom etnikog vojvode Kamenog, koji je bio pod komandom generala Mrkia. I tamo sam ga sreo. Razgovarao sam sa njim, video... hm... obiao linije fronta itd. ak mi je... hm... tamo dao i lem. I ja sam... istakao moj etniku oznaku dvoglavog orla... i kasnije su me ljudi pitali... a moja glava je bila prevelika za to, pa sam ga pitao ima li vojska neto vee. Tamo sam se sastao sa generalom Mrkiem i celim nizom drugih niih stareina. Tamo je bio i pukovnik ljivananin. On ... on se, meutim, vie bavio propagandnim ratom. eeljev obilazak zone odgovornosti OG Jug (podruje pod vojnom kontrolom)639 nije zabeleen u Ratnom dnevniku gmtbr koji prati uee gmtbr u dejstvima za zauzimanje Vukovara640. (g) Ratni dnevnik 1. gardijske motorizovane brigade (gmtbr) za period od 1. oktobra do 21. novembra 1991. Postoji sledea beleka sa datumom 6. novembar 1991: Selo Negosla vci 1030 asova, 6. novemb ar
641
(i) U Redovnom borbenom izvetaju Komande OG Jug, str. pov.

br. 402- 1, od 15. novembra 1991, upuenom Komandi 1. VO-a i SSNO-u pod stavkom dananji gubici stoji sledee: 1. U toku dana imali smo sledee gubitke: a/ Gmtbr . b/ ostale jedinice: - poginulo 3. (1. dobrovoljac ivkovi Dragoslav iz eeljeve stranke iz Leskovca)642 (j) U jednom razgovoru za tampu koji je dao krajem novembra 1991, kapetan Miroslav Radi, komandant peadijske ete 1. bataljona 1. gardijske motorizovane brigade (gmtbr), opisao je situaciju sledeim reima: U jednom trenutku, u eti kojom sam komandovao, bilo je oko pet stotina ljudi razliitih nacionalnosti i razliitih stranakih opredeljenja, od aktivnih vojnika preko dobrovoljaca i rezervista, do etnika i srpskih dobrovoljaca. Morao sam sve njih da objedinim pod jednu komandu da bih postigao uspeh.643 Radi je takoe izjavio da je on nadlean za mesni srpski TO i da odred "Leva Supoderica" da tako kaem, sponzorie Srpska radikalna stranka644.645 Ovo potvruje da su stareine OG Jug znale da je odred mesnog srpskog TO-a "Leva Supoderica" u tesnoj vezi sa SRS-om. (k) lanak Razmene "svi za sve" oslobaaju ratne zloince "uhiene" ustae, objavljen u broju 12. asopisa SRS, "Velika Srbija", navodi da dobrovoljci SRS i ostali koji su u vezi sa SRS-om imaju pristup vojnicima zarobljenim tokom borbi u Vukovaru u novembru 1991. U lanku iz "Velike Srbije" nalazi se i razgovor sa Jovom Ostojiem,646 koji je navodno
Komandant JOd-1 izvestio da ima problema sa ukljuivanjem dela jedinice u borbu (meusobnih nesporazuma izmeu pripadnika dobrovoljakih jedinica eeljovih i pripadnika TO)
potpis: major Trifunovi
Komandant OG JUG naredio JOd-1 da pozove stareine i da rei taj problem.
638 Dokazni predmet br. 439, ERN teksta na eng. 0321-8875-0321-8914, transkript intervuja za Smrt Jugoslavije, mart 1995, na str. 0321-8892. 639 Vidi npr. dokazni predmet br. 583, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5680-03405680; ERN teksta na eng. L011-4034-L011-4036, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 349-1, pukovnik Mile Mrki, 9. novembar 1991. 640 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5434; engleski prevod L010-0496-L006-0526), Ratni dnevnik Gardijske motorizovane brigade, od 1. oktobra do 21. novembra 1991. 641 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, na str. L010-0531.
642 Dokazni predmet br. 573; ERN teksta na b/h/s-u 0327-1235-0327-1236; eng. ET 0327-1235-0327-1236, OG Jug, Redovni borbeni izvetaj, str. pov. br. 402-1, 15. novembar 1991. godine. 643 Dokazni predmet br. 555; ERN teksta na b/h/s-u/eng. 0059-3913-0059-3917, Kapetan Miroslav Radi: Rat mi se ogadio, razgovor s kapetanom Miroslavom Radiem, "Intervju", 29. novembar 1991. 644 SRS: srpska radikalna stranka . 645 Dokazni predmet br. 555; ERN teksta na b/h/s-u/eng. 0059-3913-0059-3917 Kapetan Miroslav Radi: Rat mi se ogadio, razgovor s kapetanom Miroslavom Radiem, "Intervju", 29. novembar 1991. 646 Vojislav eelj je u maju 1993. proglasio Jovu Ostojia za "etnikog vojvodu" za njegove zasluge tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu: vidi dokazni predmet br. 468, ERN teksta na b/h/s-u 0346-2545-0346-2548; ERN eng. 0346-2545-0346-
986
987
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija omoguio autoru lanka da razgovara sa zarobljenicima, kao i razgovor sa dva ratna zarobljenika Hrvata, koji su, prema reima autora, "ustae".647 U lanku ivee srpski Vukovar razgovor sa Milanom Lanuaninom, koji je takoe objavljen u "Velikoj Srbiji" u februaru 1992, kae se sledee648: Komandant "Kameni", stolar po zanatu i otac dvoje dece, organizator otpora u ovom kraju je stari ustaki "poznanik". Dvanaestog maja prole godine uhapen je u Nutru i u zatvoru pretuen zato to je pijanim uvarima odbio da peva ustake pesme. Tuen je do nesvesti i onda su ga, dok je leao krvav na podu, kvasili mokraom i vraali mu svest. Tada jo rat nije voen ovom estinom, pa je premlaen puten iz zatvora. Smatrali su da je to dovoljna kazna za "nepoudnog" Srbina. Jedan od njegovih tamniara i muitelja uhvaen je kasnije u Borovom Selu. Isporuili su ga "Kamenom", koji je tada bio voa jedne grupe ustanika. Nekadanjeg ustakog silnika koji se, u promenjenim okolnostima, tresao od straha i molio za milost, "Kameni" nije ubio! Neto batina mu je vratio, ali ni priblino onako krvniki. Jedina satisfakcija mu je bila da mu ustaa, i sa njim uhvaena grupa, pevaju etnike pesme. ... (l) U razgovoru za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije komandant 1. VO-a general-pukovnik Pani (a od septembra 1991. komandant svih kopnenih snaga SFRJ koje su delovale u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu), u vezi sa operacijama u Vukovaru je rekao sledee: "Sve ove formacije: Arkanovi Tigrovi, eeljevi etnici, bile su pod mojom komandom. Oni koji su pokazivali samovolju bili su udaljeni s tog podruja, razoruani i vraeni kui." /prevod s engleskog/649 (m) Nekadanji etniki vojvoda", Branislav Vaki, koji je takoe uestvovao u napadima na Vukovar,650 u jednom razgovoru objavljenom u
2548, Naredba br. 124, Srpski etniki pokret, 13. maj 1993, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN br. 0346-2361-0346-2561, Srpska radikalna stranka, Vojislav eelj, ABC GLAS, 1995. 647 Dokazni predmet br. 412, ERN teksta na eng. ET 0041-3164-0041-3166, izvadak iz teksta na b/h/s-u, ERN 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija" br. 12, 28. februar 1992. 648 Dokazni predmet br. 467, ERN teksta na b/h/s-u 0041-3138-0041-3140, ERN teksta na eng. ET 0041-3138-0041-3140, "ivee srpski Vukovar", izvadak iz teksta na b/h/su, ERN 0041-3135-0041-3202, "Velika Srbija" br. 12, februar 1992. 649 Dokazni predmet br. 544, ERN eng. 0460-7848-0460-7876, transkript razgovora sa general-potpukovnikom ivotom Paniem za BBC-jevu seriju Smrt Jugoslavije, oktobar -novembar 1991, na str. ERN eng. 0460-7848. 650 Dokazni predmet br. 561, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9457-0116-9457; ERN teksta na eng. 0307-1154-0307-1154, Dopis komandanta Ratnog taba SRS komandantu odreda "Leva Supoderica", 9. novembar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija medijima u septembru 1994. istakao je da su "srpski etnici", poto su poetkom novembra 1991. uli u Vukovar, dobili oruje od majora Veselina ljivananina i da su preko ljivananina saraivali sa JNA. Kad je dolo do prvih incidenata sa hrvatske strane i prvih napada na srpska sela u Slavoniji, tamo su se uputili srpski dobrovoljci na poziv Teritorijalne odbrane i srpskog naroda. U Borovo Selo nas je pozvao pokojni Vuksan okoanin i tamo smo od tadanje JNA dobili tompsone. Poetkom novembra 1991. mi, srpski etnici, smo na poziv JNA uli u Vukovar preko Negoslavaca. Tada smo od Veselina ljivananina, majora tadanje JNA, dobili oruje i saraivali s njim, odnosno sa jugoslovenskom vojskom. Posle osloboenja Vukovara smo krenuli u zapadnu Slavoniju. Tamo su moji dobrovoljci i etnici dobili oruje, o emu je lino obaveten komandant zapadne Slavonije, general Uzelac. /prevod s engleskog/651 (18) Dana 8. novembra 1991. SSNO je naredio 1. VO da popuni gmtbr sa jedinicom vojne policije veliine ete (100 ljudi).652 (19) Dana 14. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki je izdao strogo poverljivo nareenje br. 394-2, Regulisanje pitanja kontrole teritorije i obezbeenje jedinica. Mrki, izmeu ostalog, nareuje jedinicama OG Jug da uspostave potpunu kontrolu nad teritorijom, provere lica koja ele da se vrate ili usele u naselje i odmah uhapse sumnjive, upozoravajui na "striktno potovanje" nareenih mera.653 (20) Dana 14.654 i 16. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je daljnja nareenja za produenje "napadne operacije Vukovar". U strogo poverljivom nareenju br. 403-1 od 16. novembra, meu potinjenim jedinicama OG Jug pominju se 1. i 2. motorizovani bataljon i 2. bataljon vojne policije, a ne 1. i 2. jurini odred
651 Dokazni predmet br. 612; ERN eng. 0068-1955-0068-1958, Razgovor s Branislavom Vakiem, Telegraf, 28. septembar 1994. 652 Dokazni predmet br. 582, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5666-0340-5666, ETRN teksta na eng. L011-2992-L011-2993, strogo poverljivo nareenje br. 29-64, SSNO, general-pukovnik Blagoje Adi, 8. novembar 1991. 653 Dokazni predmet br. 957, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1232-0327-1232, ERN teksta na eng. ET 0327-1232-0327-1232, strogo poveljivo nareenje OG Jug br. 394-2, 14. novembar 1992. 654 Dokazni predmet br. 958, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1233-0327-1234; ERN teksta na eng. ET 0327-1233-0327-1234, strogo poverljivo nareenje br. 398-1, OG Jug, pukovnik Mile Mrki, 14. novembar 1991.
988
989
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (premda prema nareenju 1. jurini odred jo uvek postoji)655 i da 2. bataljon vojne policije treba da koristi jurine grupe.656 Dana 16. novembra Mrki je obavestio 1. VO da su "i dalje prisutni problemi motivacije jednog dela dobrovoljakih jedinica i pripadnika TO sa ukljuivanjem u borbu"657. (21) General-pukovnik ivota Pani je u svom strogo poverljivom nareenju br. 1614-82/79 od 16. novembra 1991. ponovio svoja ranija nareenja da sve jedinice treba da se stave pod komandu JNA (pa tako i OG Jug) i da se jednako postupa sa JNA i pridatim jedinicama.658 Komanda 1. VO IKM str. pov. br. 1614-82/79 16. 11. 1991. Vrlo hitno Uruiti odmah Komandi 1. VO, 12. K, 1. pgma, og jug, 152. mabr, 310. ssrp pvo, 305. inzbr, rrf i pto AP Vojvodine. - na linost naelnika - komandanta N a r e u j e m: 1. prvopotinjene i pridodate jedinice prihvatati krajnje odgovorno i u svemu ih tretirati kao formacijske sastave sve do izvrenja zadatka. Isti tretman imati prema pridatim i prepotinjenim jedinicama JNA, TO i dobrovoljakim sastavima ako su stavljeni pod komandu jedinice JNA bez obzira da li su angaovane za izvrenje borbenih zadataka, kontrolu teritorije ili uspostavu vojne vlasti. Posebnu panju posvetiti pozadinskom obezbeenju pridatih i prepotinjenih jedinica. ... Komandant, general-potpukovnik
655
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ivota Pani, s.v. 1991. (22) Dana 18. novembra u 9:45 asova, komandant OG Jug, pukovnik Mile Mrki je razgovarao sa predstavnikom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) za Vukovar o uslovima predaje "ustakih" snaga u Vukovaru. Prema Ratnom dnevniku OG Jug, komandant OG Jug je "zahtevao bezuslovnu predaju i garantovao sigurnost ustakim snagama u skladu sa enevskom konvencijom".659 Dana 18. novembra 1991. u 17:30 asova naelnik taba gmtbr izvetava o tome da su 1. i 2. bataljoni vojne policije gmtbr zauzeli centar Vukovara.660 Evakuacija vukovarske bolnice (od 19. do 21. novembra 1991) Operacije evakuacije pre evakuacije vukovarske bolnice (1) Evakuacija vukovarske bolnice nije jedina operacija evakuacije koju je OG Jug izvrila za vreme svog uea u dejstvima iji je cilj bio zauzimanje Vukovara. U oktobru i novembru 1991. MKCK, PMEZ i druge organizacije organizovale su evakuaciju ranjenih i bolesnih iz Vukovara u Hrvatsku. Jedna takva evakuacija izvrena je 19. oktobra 1991. selo Negoslavci 7:10 asova, 19. oktobar 1991.
661
17.
11.
Zbog dolaska humanitarne kolone za izvlaenje ranjenih i povreenih iz Vukovara oko 07:00 asova, dolo je do totalne obustave vatre.
/potpis/: kori
(2) Dana 18. novembra 1991. na Mitnici se predao veliki broj pripadnika hrvatskih snaga. Prema Ratnom dnevniku gmtbr (tj. OG Jug), pukovnik Neboja Pavkovi se 18. novembra u 9:50 asova vratio iz sektora Mitnica gde se tokom pregovora dogovorio o predaji hrvatskih snaga na
To se moe zakljuiti poredenjem strogo poverljivog nareenja br. 398-1 i

659 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 9:45 asova. 660 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 17:30 asova. 661 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. oktobar 1991.
br. 403-1. Dokazni predmet br. 585, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5683-0340-5684. ERN teksta na eng. L011-4042-L011-4046, strogo poverljivo nareenje br. 403-1, OG Jug, pukovnik Mile Mrki, 16. novembar 1991. 657 Dokazni predmet br. 932, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1239-0327-1240, ERN teksta na eng. ET 0327-1239-0327-1240, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 407-1, pukovnik Mile Mrki, 16. novembar 1991. 658 Dokazni predmet br. 601, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3214-0364-3215, ERN teksta na eng. ET 0364-3214-0364-3215, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/79, 1. VO, general-potpukovnik ivota Pani, 16. novembar 1991.
656
990
991
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija tom podruju.662 Po Pavkovievom povratku, upuena su vozila i autobusi radi pomoi u evakuaciji.663 Dana 18. novembra 1991. u 16:00 asova poela je evakuacija i transport stanovnitva iz "osloboenog dela Vukovara".664 (3) Prema Ratnom dnevniku gmtbr, 19. novembra 1991. u 13:00 asova naelnik taba OG Jug je javio da "aktivnost oko izvlaenja civila i zarobljenih ustaa tee organizovano, ali da je oteana zbog velikog broja civila"665. (4) Prema izvetajima OG Jug, hrvatske vlasti su ponekad odbijale konvoje sa ljudima evakuisanim iz Vukovara. To se desilo 19. novembra 1991, sa konovojem koji je, prema Ratnom dnevniku gmtbr, upuen u upanju666: selo Negoslavci 14:00 asova, 19. novembar 1991. Komandi OG Jug javljeno da ustake vlasti nisu primile konvoj od 16 autobusa sa civilima koji su upueni u upanju. Isti su vraeni u zonu odgovornosti OG Jug. selo Negoslavci 10:30 asova, 20. novembar 1991. selo Negoslavci 15:00 asova,
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U 10:30 asova pukovnik Pavkovi javio da ustake vlasti nisu primile civile koji su u konvoju transportovani u selo Nutar (reon Zidine) Konvoj sa civilima i ranjenima nije primljen od ustakih vlasti u reonu sela Nutar. Isti je vraen i upuen u id i Sremsku Mitrovicu.
/potpis/: major Trifunovi
Sa time je bilo problema i 20. novembra 1991, kada je odlueno da se konvoj uputi u Sremsku Mitrovicu (Srbija):667
662 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 09:50 asova. 663 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 14:00 asova. 664 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991, 16:00 asova. 665 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar 1991, 13:00 asova. 666 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar 1991, 14:00 asova. 667 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 20. novembar 1991, 10:30 asova.
(5) Dana 20. novembra 1991. u 18:00 asova u istom redovnom borbenom izvetaju u kom navodi da su njegove snage zauzele vukovarsku bolnicu, Mrki javlja 1. VO i SSNO da je "u toku 19. novembra 1991. organizovano su sprovoene mere za izvlaenje, evakuaciju i transport civilnog stanovnitva i zarobljenih pripadnika ustakih snaga", i dodaje da se "prilikom selekcije, transporta i primopredaje ratnih zarobljenika u svemu postupalo po enevskoj konvenciji o ratnim zarobljenicima".668 (6) Mrki takoe javlja o potekoama sa konvojem upuenim u Nutar (vidi ranije u tekstu) i navodi da je transport civila koji je vraen "jue" (19. novembra 1991), "i danas" (20. novembra 1991) nekoliko puta vraen sa ugovorenog mesta za predaju u reonu sela Nutar, dodajui da je konvoj potom upuen u id, dok je konvoj sa ranjenicima koji je trebalo da bude upuen u Republiku Hrvatsku, upuen u Sremsku Mitrovicu.669 Iste potekoe su se javile sa konvojem iz "Veleprometa".670 (7) Probleme sa konvojima koji su upueni u deo Hrvatske pod kontrolom hrvatskih vlasti koje je Mrki naveo pominju se u dnevnom izvetaju 1. VO upuenom Operativnom centru Generaltaba oruanih snaga SFRJ, strogo poverljivom dnevnom borbenom izvetaju br. 1614-177
668 Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991. 669 Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991. 670 Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991.
992
993
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija od 20. novembra 1991.671 Prema tom izvetaju, OG Jug je imala probleme sa konvojem civila upuenim u Nutar koji hrvatske vlasti nisu primile, ve su ga vratile u sektor id. Nadalje, u izvetaju 1. VO br. 1617-77 se govori da je tokom dana ekipa komande vojne oblasti stekla uvid u organizaciju evakuacije stanovnitva, njihovoj "trijai i upuivanju u prihvatne centre", kao i u organizaciju i postupke sa zarobljenicima. Rad i postupak sa zatvorenicima odvija se "striktno u skladu sa enevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima".672 Sporazum u Zagrebu (1) Dana 18. novembra 1991. hrvatski ministar za zdravlje Andrija Hebrang, pregovara na strani JNA general Andrija Raeta i predstavnici MKCK i "Lekara bez granica" potpisali su sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice.673 (2) Prema odredbama sporazuma o evakuaciji, JNA e bolesne i ranjene iz bolnice predati hrvatskim vlastima u Zidinama. Nigde u sporazumu o evakuaciji nema rei o tome da JNA preda evakuisane nekim drugim vlastima ili organu.674 injenica da takve odredbe u sporazumu o evakuaciji nema vana je zbog naina na koji je OG Jug 20. novembra 1991. izvrila evakuaciju vukovarske bolnice. (3) Najvanije take sporazuma su sledee: (a) strane garantuju prekid vatre oko bolnice i uz pravce koji su sporazumom odreeni za evakuaciju; (b) strane e se dogovoriti o pravcu evakuacije; (c) za vreme evakuacije, bolnica se smatra neutralnim podrujem i bie pod zatitom MKCK, koji e obavetavati strane o neutralnosti;
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (d) PMEZ e pratiti evakuaciju i imati potpuni pristup svim elementima evakuacije i; (e) strane e omoguiti predstavnicima MKCK, "Lekara bez granica" i "Maltekog krsta" da uestvuju u evakuaciji i odobriti im da pruaju pomo i prate evakuaciju.675 (4) U Ratnom dnevniku gmtbr se ne pominje ovaj sporazum. U Ratnom dnevniku gmtbr nisu zabeleena ni konkretna nareenja 1. VO ili OG Jug na osnovu kojih bi se sporazum o evakuaciji sproveo u delo.676 Uzimajui u obzir nivo na kojem je postignut sporazum o evakuaciji i uee meunarodnih organizacija, neobino je da to u Ratnom dnevniku gmtbr nije zabeleeno. (5) General-pukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, u razgovoru za seriju Smrt Jugoslavije izjavio je da je za evakuaciju vukovarske bolnice bio zaduen major Veselin ljivananin.677 Sprovoenje sporazuma o evakuaciji vukovarske bolnice (ukljuujui i predaju mesnom srpskom TO-u) (1) Dana 18. novembra u 01:25 asova, Marin Vidi, predstavnik hrvatske vlade, stupio je u kontakt sa OG Jug da bi razgovarao sa pukovnikom Miletom Mrkiem o "povreenim i obolelim koji se nalaze u bolnici i o drugim pitanjima pregovora oko prekida vatre". Deurni tim OG Jug zakazao je razgovor Vidia i Mrkia za 18. novembar u 08:00 asova.678 (2) U strogo poverljivom dopisu 1. VO br. 1614-82/81 od 18. novembra 1991, general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, nareuje OG Jug da "u toku prepodneva, do 10:00 asova, 19.11.1991, zauzme bolnicu" u Vukovaru u sadejstvu sa OG Sever. (a) U nareenju br. 1614-82/81 ne pominje se evakuacija bolnice679.
Dokazni predmet br. 590, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0026-0345-0029, ERN eng. 0345-0026-0345-0029-EDT/radna verzija prevoda, Borbeni izvetaj 1. VO br. 1614177, 20. novembar 1991. 672 Dokazni predmet br. 590, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0026-0345-0029, ERN eng. 0345-0026-0345-0029-EDT/radna verzija prevoda, Borbeni izvetaj 1. VO br. 1614177, 20. novembar 1991. 673 Dokazni predmet br. 208, ERN eng. 0038-1397-0038-1397, Sastanak u vezi sa humanitarnim konvojem za evakausanje ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice, 18. novembar 1991. 674 Dokazni predmet br. 208, ERN eng. 0038-1397-0038-1397, Sastanak u vezi sa humanitarnim konvojem za evakuisanje ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice, 18. novembar 1991.
671
675 Dokazni predmet br. 208, ERN eng. 0038-1397-0038-1397, Sastanak u vezi sa humanitarnim konvojem za evakuisanje ranjenika i bolesnika iz vukovarske bolnice, 18. novembar 1991. 676 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 677 Dokazni predmet br. 544, ERN eng. 0460-7824-0460-7876, transkript razgovora sa ivotom Paniem, oktobar i novembar 1994, na str. ERN eng. 0460-7856. 678 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar u 01:40 asova. 679 Dokazni predmet br. 444, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0021-0345-0023, eng. 0345-0021-0345-0023-EDT/radna verzija prevoda, Izvetaj 1. VO br. 1614-82/81, generalpotpukovnik ivota Pani, 18. novembar 1991.
994
995
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija (b) General-potpukovnik ivota Pani u svom nareenju br. 1614-82/81 navodi nekoliko izriitih upozorenja pukovniku Miletu Mrkiu i drugim niim stareinama, obavetavajui ih na taj nain, izmeu ostalog, o opasnosti od odmazde, naroito kad se radi o jedinicama "mesne TO": i. Taka 3: "U izvravanju prednjih zadataka, kao i u svim dejstvima u zoni angaovanja jedinica 1. VO na razbijanju ustakih snaga, u svemu se pridravati enevske konvencije o ratnim zarobljenicima."680 ii. Taka 5: "...u fazi pripreme, najenerginije spreite svaku pojavu nediscipline, nevojnikog izgleda i ponaanja, to realizovati u toku 19.11.1991. Za ovaj zadatak komandanti svih nivoa obezbedie realne i povoljne uslove da se postavljeni zadatak izvri." iii. U taki 8 najeksplicitnije se i nedvosmisleno govori o opasnostima od mesne (srpske) TO: "8. Svaka jedinica u svojoj zoni odgovornosti u potpunosti mora da vlada celokupnim stanjem na teritoriji, za ta inim odgovornim komandante svih nivoa. Ratni zakoni nisu stupili na snagu, pa samim tim, a i inae, niko nema pravo na odmazdu i druge oblike osvete, kao to su to vrile neke jedinice mesne TO. Ubudue, za ovakve i sline postupke vinovnike hapsiti i preduzimati odgovarajue zakonske mere."681 (c) U 9. taki gorepomenutog nareenja br. 1614-82/81, general-potpukovnik ivota Pani ponavlja ranija nareenja da "sve jedinice i sastavi (dobrovoljci, mesne zajednice i dr), koji uestvuju u borbenim dejstvima na prostoru 1. VO" moraju biti pod komandom JNA, "u protivnom, iste razoruati i udaljiti, a ekstremne hapsiti i preduzimati odgovarajue zakonske mere." komanda 1. VO /vojna oblast/ - IKM /istureno komandno mesto/, str.pov.br.1614-82/81 18.11.1991. godine Vrlo hitno Uruiti odmah
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Komandi 1. VO, 12. K /korpus/, 1. pgmd /proleterska gardijska mehanizovana divizija/, OG "Jug", 152. mabr /meovita artiljerijska brigada/, 310. SSRP PVO /srednjo-samohodno-raketni puk protuvazdune odbrane/, 305. inbr /ininjerijska brigada/, RRF /rena ratna flota/ i PTO /pokrajinski tab teritorijalne odbrane/ AP /autonomne pokrajine/ Vojvodine i G /Glavni tab/ OS /oruanih snaga/ SFRJ /Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije/ - prva uprava (-na linost komandanta - naelnika -) Oruane snage Hrvatske na prostoru izvoenja borbenih dejstava jedinica 1. VO su poraene. Meutim, padom Vukovara rat nije zavren i sada ulazimo u jo ei i okrutniji rat sa ustakim snagama. Ustake snage, a naroito njihovi najekstremniji delovi nastavie borbu podmuklo, izvoenjem diverzantskih i teroristikih akcija u blioj i dubljoj pozadini jedinica kao i na osloboenim delovima teritorije. Otkrivanje diverzantsko-teroristikih i drugih grupa neprijatelja bie veoma sloeno, tim pre to e isti biti odeveni u uniforme pripadnika JNA, naoruani i opremljeni naim naoruanjem i opremom. U cilju konanog potpunog razbijanja ustakih snaga u zoni izvoenja borbenih dejstava, jaanja borbene gotovosti i priprema za naredna dejstva, n a r e u j e m: 1. OG "Jug" - izvriti detaljnu i potpunu pripremu i u sadejstvu sa tg "sever" u toku prepodneva (do 10,00 asova) dana 19.11.1991. godine zauzeti bolnicu, MUP i oistiti od preostalih ustakih snaga osloboene delove grada. nastaviti sa daljim raiavanjem Mitnice i centra Vukovara do potpune sigurnosti i bezbednosti kretanja gradom. 2. TG "Sever" - u sadejstvu sa OG "Jug" oistiti prostor osloboenog dela Vukovara od ostataka ustakih snaga i obezbediti bezbedno i slobodno kretanje gradom. 3. U izvravanju prednjih zadataka, kao i u svim dejstvima u zoni angaovanja jedinica 1. VO na razbijanju ustakih snaga u svemu se pridravati enevske konvencije o ratnim zarobljenicima. 4. U svim jedinicama izvriti obeleavanje ljudstva, jedinice i sredstva borbene tehnike. Znaci obeleavanja borbene i neborbene tehnike veeg gabarita moraju biti na vidnom mestu, tako da ih moe uoiti avijacija.
680 Dokazni predmet br. 444, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0021-0345-0023, eng. 0345-0021-0345-0023-EDT/radna verzija prevoda, Izvetaj 1. VO br. 1614-82/81, generalpotpukovnik ivota Pani, 18. novembar 1991. 681 Dokazni predmet br. 444, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0021-0345-0023, eng. 0345-0021-0345-0023-EDT/radna verzija prevoda, Izvetaj 1. VO br. 1614-82/81, generalpotpukovnik ivota Pani, 18. novembar 1991.
996
997
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 5. Sve jedinice izvrie sveobuhvatne i temeljite pripreme za voenje borbe protiv ustakih snaga za to inim odgovornim komandante i komandire svih nivoa. U fazi priprema najenerginije spreite svaku pojavu nediscipline, nevojnikog izgleda i ponaanja, to realizovati u toku 19.11.1991. godine. Za ovaj zadatak komandanti svih nivoa obezbedie realne i povoljne uslove da se postavljeni zadatak izvri. Sve stareine i vojnike koji se ne pridravaju ovog nareenja kanjavati novanim kaznama, do 20 posto od linog dohotka, to saoptiti svim vojnicima i stareinama. Radi obezbeenja traenog vojnikog izgleda i ponaanja obnoviti odgovarajue strojeve radnje i postupke. 6. Linim uvidom u toku obilaska jedinica zapazio sam da se TMS nedovoljno uvaju, nepravilno i vrlo povrno odravaju. uvanje i odravanje TMS mora biti kao u mirnodopskim uslovima. Tehniki organi komande 1. VO u najkrae mogue vreme izvrie uvid u stanje TMS i u svim sluajevima naruavanja propisanih mera uvanja i odravanja istih predloie nadlenim komandama preduzimanje najenerginijih mera protiv odgovornih lica. 7. Komandanti svih nivoa izvrie analizu utroka svih vrsta municije i predloie mere za racionalno korienje iste. Primer: jedinica koja nije uestvovala u borbi (46.partd) utroila je 15.000 metaka za peadijsko naoruanje. 8. Svaka jedinica u svojoj zoni odgovornosti u potpunosti mora da vlada celokupnim stanjem na teritoriji za ta inim odgovornim komandante svih nivoa. Ratni zakoni nisu stupili na snagu, pa samim tim, a i inae, niko nema pravo na odmazdu i druge oblike osvete, kao to su to vrile neke jedinice mesne TO. U budue, za ovakve i sline postupke vinovnike hapsiti i preduzimati odgovarajue zakonske mere. 9. Sve jedinice i sastavi (dobrovoljci, mesne jedinice i dr) koji uestvuju u borbenim dejstvima na prostoru 1. VO moraju biti pod komandom JNA, u protivnom, iste razoruati i udaljiti, a ekstremne hapsiti i preduzimati odgovarajue zakonske mere. Komandant general-potpukovnik ivota Pani
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Mile Mrki je potvrdio prijem nareenja br. 1614-82/81 u strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 457-1 od 20. novembra 1991.682 (3) U strogo poverljivom nareenju 1. VO br. 1614-167, koje je istog dana, 18. novembra 1991, izdao naelnik taba 1. VO, dodatno se upozorava na postupanje prema izbeglicama i nareuje jedinicama 1. VO, meu kojima je i gmtbr, sledee: "U prihvatanju izbeglih strogo se pridravati ranije datih uputstava, a zarobljene obezbediti dovoljnim snagama uz sve druge potrebne mere ".683 (4) Dana 20. novembra 1991, u 18:00 asova, Mile Mrki je u redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 457-1 javio komandi 1. VO i SSNO da je zadatak da "zauzme bolnicu i MUP" izvren 19. novembra do 11:00 asova.684 Strogo poverljivi borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-171 od 19. novembra 1991. potvruje da je bolnica "pod kontrolom JNA" i navodi sledee: "Vri se organizovano izvlaenje i evakuacija stanovnitva kao i prikupljanje i obezbeenje zarobljenika"685. U Pregledu dnevnih gubitaka, koji se nalazi u prilogu strogo poverljivog borbenog izvetaja br. 1614-171, navodi se da je gmtbr iz vukovarske bolnice 19. novembra 1991. izvukla dva svoja oveka koja su nestala 2. oktobra 1991.686 (5) Dana 19. novembra 1991. u 10:00 asova, delegacija predstavnika UN-a, koju je predvodio lini izaslanik generalnog sekretara UN-a Cyrus Vance, stigla je u komandu OG Jug.687 Prema Ratnom dnevniku gmtbr, Vance je upoznat sa optom situacijom u Vukovaru, a
682 Dokazni predmet br. 67, Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991. 683 Dokazni predmet br. 575, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1245-0327-1245, ERN eng. ET 0327-1245-0327-1245, strogo poverljivo nareenje br. 1614-167, generalpotpukovnik Vladimir Stojanovi, 18. novembar 1991. 684 Dokazni predmet br. 67, Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-0119-2666, Strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991 685 Dokazni predmet br. 589, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0024-0345-0025, eng. 0345-0024-0345-0025-EDT/radna verzija prevoda, izvetaj 1. VO br. 1614-171, 19. novembar 1991. 686 Dokazni predmet br. 589, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0024-0345-0025, eng. 0345-0024-0345-0025-EDT/radna verzija prevoda, izvetaj 1. VO br. 1614-171, 19. novembar 1991. 687 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar u 10:00 asova.
998
999
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija komandant OG Jug je odgovorio na niz pitanja koja su postavili Vance i lanovi njegove delegacije.688 Na osnovu video snimka Vanceove posete, moe se zakljuiti da je major Veselin ljivananin odbio da Vanceu i njegovoj delegaciji odobri pristup vukovarskoj bolnici.689 (6) U Ratnom dnevniku gmtbr navodi se da je 19. novembra u 20:00 asova u zonu odgovornosti OG Jug stigla ekipa Organa bezbednosti (OB) za "rad na selekciji i odvajanju pripadnika ustakih formacija od civilnog stanovnitva".690 selo Negoslavci /?20:00 asova/, 19. novembar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija KOMANDA OG "JUG" str.pov.br. 439-1, VOJNA TAJNA 06.00, 20.11.1991.g. s.Negoslavci Regulisanje pitanja dnevnih aktivnosti u OG "JUG" - nareenje1. U toku 20.11.1991. godine, nastaviti zapoeto ienje osloboenog prostora i objekata u Vukovaru od ostatka ustakih formacija i preduzeti potrebne mere za uspostavu potpune kontrole u gradu. Uporedo sa ovim izvriti evakuaciju i transport civilnog stanovnitva, radjenih /ranjenih/ i obolelih iz bolnice u Vukovaru. Nastaviti zapoete aktivnosti na razminiranju i raiavanju terena, asanaciji bojita i izvlaenju oteenih TMS i slanja na remont. 2. Artiljerijske divizione iz 1.pgmd i 453.mbr koji su bili potinjeni OG "JUG" vratiti u matine sastave. had-105 mm koji je podravao /podravao/ OG "JUG" vratiti u sastav 80.mtbr i nastaviti podrku po Planu k-de 80.mtbr. 3. I dalje su mogua vatrena dejstva grupa i pojedinaca iz sklonita, podruma i ruevina kao i na moguim pravcima izvlaenja zaostalih ustakih snaga. U svim jedinicama OG "JUG" preduzeti sve potrebne mere za obezbeenje i kontrolu teritorije u zoni odgovornosti. Teite imati na preduzimanju mera zatite jedinica i MTS od dejstva DTG. Komandanti mesta u zoni odgovornosti OG "JUG" preduzee sve potrebne mere za potpuno funkcionisanje vojne vlasti u skladu sa Nareenjem str.pov.br. 349-1 od 09.11.1991.god. 4. U poslednje vreme uestalo je samovoljno i nepotrebno otvaranje vatre usled ega dolazi do ranjavanja i povreda od vlastite vatre. Komandanti jedinica moraju obezbediti da se to sprei preduzimanjem disciplinskih i druge odgovornosti. RT/DR KOMANDANT OG "JUG" Pukovnik /? Mile/ Mrki /? gardijske motorizovane brigade/
U zonu odgovornosti OG Jug stigla ekipa Organa bezbednosti za rad na selekciji i odvajanju pripadnika ustakih formacija od civilnog stanovnitva.
/potpis: Trifunovi/
major
(7) Dana 20. novembra 1991. u strogo poverljivom borbenom izvetaju 1. VO br. 1614-177 navodi se da je "u toku dana" OG Jug "zauzela" bolnicu i zgradu MUP-a. U izvetaju stoji i sledee: "Zgrada bolnice je stavljena pod kontrolu i otpoeto je sa pregledom ranjeno-obolelih kako bi se odvojili pripadnici MUP-a i ZNG koji se kao ranjenici kriju u bolnici".691 (8) Dana 20. novembra 1991. u 06:00 asova, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, naredio je evakuaciju vukovarske bolnice u prvoj taki svog nareenja br. 439-1. U nareenju br. 439-1 ne navodi se ko treba da izvri evakuaciju.692
688 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar u 10:00 asova. 689 Dokazni predmet br. 310, V000-0625-V000-0625, video snimak sa majorom Veselinom ljivananinom i specijalnim izaslanikom generalnog sekretara Cyrusom Vanceom. 690 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 19. novembar u 20:00 asova. 691 Dokazni predmet br. 590, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0026-0345-0029, ERN eng. 0345-0026-0345-0029-EDT/radna verzija prevoda, borbeni izveraj 1. VO br. 1614177, 20. novembar 1991. 692 Dokazni predmet br. 576, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1246-0327-1246, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 427-1, pukovnik Mile Mrki, 19. novembar 1991.
1000
1001
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Nareenje br. 439-1 pominje se i u Ratnom dnevniku gmtbr:693 Komandant OG Jug regulisao je i naredio sprovoenje aktivnosti oko selo ienja i kontrole teritorije, Negoslavci /potpis: major evakuacije i transporta civila iz 07:00 asova, Ovare, "Veleprometa" i bolnice u Trifunovi/ 20. novembar Vukovaru. 1991. (Nareenje str. pov. br. 439-1 od 20. novembra 1991) d. Vojno izvetavanje o statusu evakuacije bolnice u Vukovaru i drugih evakuacija posle pada Vukovara (1) Protok izvetaja (i nareenja) izmeu 1. VO i OG Jug (i obrnuto) ukazuju na to da je postojao efikasan sistem rukovoenja i komandovanja, kao i sistem veza/obavetavanja izmeu OG Jug i njenih potinjenih jedinica i ljudstva angaovanih u evakuaciji i 1. VO pre, za vreme i posle evakuacije bolnice u Vukovaru. (2) Iz beleki u Ratnom dnevniku gmtbr ili redovnim borbenim izvetajima OG Jug nije vidljiva razlika izmeu razliitih operacija evakuacije izvrenih 20. i 21. novembra 1991. Naime, nema posebnih beleki o evakuaciji bolnice u borbenim dokumentima OG Jug (i gmtbr), pa prema tome, ni u izvetaju 1. VO. (3) Za razliku od Ratnog dnevnika 80. mtbr, o kom e biti vie rei dalje u tekstu, u Ratnom dnevniku gmtbr i redovnim borbenim izvetajima OG Jug upuenim 1. VO i SSNO-u ne pominje se da je OG Jug 20. novembra 1991. na Ovari izvrila primopredaju evakuisanih iz bolnice u Vukovaru predstavnicima mesnog srpskog TO-a. Nita ne upuuje na to da su primopredaju koju je izvrila OG Jug naredili 1. VO i/ili SSNO ili bilo koji drugi komandni nivo. (4) U Ratnom dnevniku gmtbr postoji jedna beleka o jednoj evakuaciji izvrenoj nakon to je poela evakuacija bolnice u Vukovaru.694 selo Negoslavci 20:00 asova, 21. novembar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Najvei deo civila, ranjenika i zarobljenika evakuisan iz reona Vukovara u id (Sremska Mitrovica) /potpis: major Trifunovi/
(5) Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, 20. novembra 1991. u 22:35 asova, obezbeenje logora u kom su bili "zarobljeni ZNG" (na Ovari) preuzeli su pripadnici TO Vukovar, a vojna policija (80. mtbr) se vratila na komandno mesto 80. mtbr.695 20.11.91. 16:00 K-dant brigade trai da se odrede smene straara radi uvanja zarobljenih ZNG-i i /? Mupovaca/. Za to je angaovan VP i oficire K-de brigade. 22:35 Iz rejona Ovara /neitljivo/ je obezbeenje logora zarobljenih ZNG-i i tu dunost su preuzeli Vukovarski teritorijalci. VP i deurni organi iz K-de brigade su se vratili u s.Negoslavce na KM. U dokumentaciji OG Jug (gmtbr), 1. VO i 80. mtbr nisu do trenutka kada je pisan ovaj izvetaj naene nikakve informacije koje ukazuju na to ko je naredio 80. mtbr da uestvuje u evakuaciji "zarobljenih ZNG" popodne 20. novembra 1991, niti zato i kada je 80. mtbr angaovana u tome. Prema Ratnom dnevniku gmtbr, laki artiljerijski divizion protivvazdune odbrane (lad PVO) 80. mtbr, kojim je komandovao kapetan 1. klase Jan Marek,696 i 3. bataljon 80. mtbr su 5. novembra 1991. potinjeni gmtbr.697 U istom Ratnom dnevniku gmtbr pominje se da e laki artiljerijski divizion protivvazdune odbrane (lad PVO) 80. mtbr 18. novembra 1991. biti premeten u reon Grabovo na Ovari.698 U Ratnom dnevniku 80. mtbr nije
693 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 20. novembar u 07:00 asova. 694 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 20. novembar u 20:00 asova.
695 Dokazni predmet br. 603, ERN teksta na b/h/s-u 0422-1099-0422-1114, ERN teksta na b/h/s-u, Ratni dnevnik 80. mtbr, beleke za 20. novembar 1991. 696 Dokazni predmet br. 587, ERN teksta na b/h/s-u 0341-5051-0341-5051, ERN eng. 0341-5051-0341-5051- ET/prevod, poverljivo br. 4-48, 80. mtbr, pukovnik Milorad Vojnovi, 13. mart 1992. 697 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 5. novembar 1991. u 21:30 asova. 698 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991, beleka za 18. novembar 1991.
1002
1003
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija navedeno ko je naredio eti vojne policije 80. mtbr da preda "zarobljene pripadnike ZNG pripadnicima TO Vukovar". (6) U redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 467-1 od 21. novembra 1991. u 18:00 asova upuenom 1. VO i SSNO-u, pod "jedinice OG Jug" navodi se da je "transport sa civilima u toku 20/21. 11. 1991. godine vren je u id i Sremsku Mitrovicu. Transport sa ranjenicima izvren je u toku noi 20/21. 11. u Sremsku Mitrovicu. Iz S. Mitrovice upuen je na ugovoreno mesto za predaju u Bosansku Rau"699. (7) U borbenom izvetaju 1. VO br. 1614-178 od 21. novembra 1991. navedeno je da se "zarobljene neprijateljske snage obrauju" i "selektiraju". Oni se planski puuju na "odreene punktove". Prema izvetaju, "rad i postupci sa zarobljenicima odvijaju se striktno u skladu sa enevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima".700 (8) U strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 473-1 od 22. novembra 1991. Mile Mrki javlja 1. VO i SSNO-u da se "transport sa civilima i ranjenicima u toku 22. 11. 1991. g. organizovano odvijao i u potpunosti je realizovan".701 (9) U borbenom izvetaju 1. VO br. 66-331 od 22. novembra 1991. navodi se da je u toku dana "u potpunosti realizovan transport sa civilima i ranjenicima iz Vukovara i Borova". Prema izvetaju, OB i jedinice VP uestvovale su u "evakuaciji ranjenika, civila i pripadnika MUP-a RH".702 (10) Poverljivi izvetaj 1. VO o "Sporazumu o prekidu vatre i aktivnostima Posmatrake misije" br. 823-86/144 od 22. novembra 1991. daje pregled posmatrakih aktivnosti PMEZ-a (21. novembra 1991). U vezi sa evakuacijom bolnice u Vukovaru, u izvetaju se kae da se "Posmatraka misija EZ za podruje Slavonije, Baranje i zapadnog Srema angaovala na praenju aktivnosti vezanih za evakuaciju ranjenika i izbeglica iz Vukovara, kao i predaju lica hrvatskoj strani. Misija je pratila ove aktivnosti u GA Sremska Mitrovica (gde su bili semeteni ranjenici evakuisani iz
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija bolnice u Vukovaru), sportskoj sali u Sremskoj Mitrovici (gde su bile smetene izbeglice iz Vukovara) i u bolnici u Vukovaru".703 (11) U slinom izvetaju 1. VO, br. 823-86/146 od 24. novembra 1991. govori se o tome da su predstavnici PMEZ-a tog dana obili Vukovar (ukljuujui i bolnicu), Borovo Selo i Borovo Naselje. Delegaciju PMEZ-a primio je pukovnik Neboja Pavkovi, koji ju je proveo gradom Vukovarom. Prema izvetaju u bolnici je primarijus dr Ivankovi (ime nepoznato), upoznao je posmatrae sa injenicom da je "oko 300 pripadnika ZNG bilo zaposelo gornje spratove (odakle su dejstvovali), a da su ranjenici morali biti izbaeni u hodnike bolnice". U izvetaju se, pored toga, pominje da je dr Ivankovi izrazio negativan stav o bivoj direktorki bolnice, dr Vesni Bosanac. Prema istom izvetaju, pukovnik Lonar (ime nepoznato) je posmatraima EZ-a rekao da "zarobljeni pripadnici paravojnih formacija Hrvatske se nalaze u odreenim sabirnim centrima i sa njima se korektno postupa - u skladu sa odredbama meunarodnog ratnog prava". Lonar je dodao da e "onima za koje se utvrdi da su poinili zloine biti javno sueno. Posmatrai mogu, kad god ele, da posete zarobljenike". U izvetaju se, nadalje, kae da je "utisak da su posmatrai bili zaista potreseni razorenou Vukovara i rtvama koje su videli. Meutim, malo je verovatno da su uvideli ko je stvarni inicijator svega toga".704 (12) Borbeni izvetaj 1. VO br. 66-333 od 24. novembra 1991. navodi da "OB i jedinica VP i daje /? dalje/ obezbeuju izbeglice i zarobljenike u zoni odgovornosti nae vojne oblasti".705 Dogaaji posle evakuacije bolnice u Vukovaru Nareenja o prepotinjenju (ukljuujui mesni srpski TO) (1) Dana 19. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je nareenje br. 427-1, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja.706
699 Dokazni predmet br. 68, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1248-0327-1248, eng. ET 0327-1248-0327-1248, OG Jug, strogo poverljiv izvetaj br. 467-1, 21. novembar 1991. 700 ERN teksta na b/h/s-u 0345-0030-0345-0031, eng. 0345-0030-0345-0031EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178, general-major Vidak Vujovi, 21. novembar 1991. 701 ERN teksta na b/h/s-u 0327-1249-0327-1249, eng. ET 0327-1249-0327-1249, izvetaj OG Jug, str. pov. br. 473-1, 22. novembar 1991. 702 ERN teksta na b/h/s-u 0345-0032-0345-0034; ERN eng. 0345-0032-0345-0034EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 60-331, 22. novembar 1991, general-major Jerko Crmari.
703 ERN teksta na b/h/s-u 0345-0035-0345-0036, ERN eng. 0345-0035-0345-0036EDT/radna verzija prevoda, izvetaj 1. VO br. 823-86/144, general-potpukovnik Mladenko Maksimovi, 22. novembar 1991. 704 ERN teksta na b/h/s-u 0345-0042-0345-0043, ERN eng. 0345-0042-0345-0043EDT/radna verzija prevoda, izvetaj 1. VO br. 823-86/146, general-potpukovnik Mladenko Maksimovi, 24. novembar 1991. 705 ERN teksta na b/h/s-u 0345-0039-0345-0041; ERN eng. 0345-0039-0345-0041EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 60-333, 24. novembar 1991, general-major Jerko Crmari.
1004
1005
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Prema tom nareenju, taktika grupa/195. motorizovana brigada e obezbediti ire podruje Ovare. Komanda 80. motorizovane brigade (mtbr) davae zadatke taktikoj grupi/195. motorizovanoj brigadi.707 U nareenju OG Jug br. 427-1 ne pominje se (mesni srpski) TO i stoga ovaj dokumenat ne utie na odnos subordinacije izmeu tih jedinica i OG Jug. (2) Pukovnik Mile Mrki je 20. novembra 1991. izdao slina nareenja o prepotinjavanju jedinica JNA u OG Jug. U tim nareenjima se ne pominje prepotinjavanje (mesnih srpskih) jedinica TO-a. (a) U strogo poverljivom nareenju br. 439-1, Regulisanje pitanja dnevnih aktivnosti u OG Jug od 20. novembra 1991, koje je potpisao pukovnik Mile Mrki, navodi se nekoliko sluajeva pretpoinjavanja/premetaja, ali se oni odnose samo na artiljerijske jedinice JNA.708 (b) Isto se moe rei za strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 446-1 od 20. novembra 1991 u 08:00 asova, koje nareuje prepotinjavnaje oklopnog bataljona 544. motorizovane brigade 80. motorizovanoj brigadi.709 (3) Prva beleka u Ratnom dnevniku gmtbr posle pada Vukovara u kojoj se pominje prepotinjavanje (mesnog srpskog) TO unesena je 21. novembra u 02:00 asa:710 selo Negoslavci 02:00 asa, 21. novembar 1991. Stiglo nareenje komande 1. VO, str. pov. br. 1614-82/84 od 20. novembra 1991. koje regulie zadatke jedinicama i poslove oko prepotinjavanja jedinica TO.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija vraanja u matini sastav nareenje, od 21. novembra 1991. u 06:00 asova, jutro posle ubistava u Ovari, koje je potpisao naelnik taba gmtbr, potpukovnik Miodrag Pani. (a) Strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 464-1 upueno je najmanje osam primalaca, ukljuujui komandanta "dobrovoljakog odreda eeljevci" i "komandanta TO Vukovar". (b) Nareenje OG Jug br. 464-1 u prvoj taki kae sledee: "U toku 21. 11. 1991. izvui odred Leva Supoderica i uputiti ga u sastav 12. pmbr/12.K." U taki 4. dodato je sledee: "Jedinice TO Vukovar pretpoiniti 80. mtbr i nastaviti sa izvrenjem postavljenih zadataka..."711 (c) Nareenje OG Jug br. 464-1 znai da "Leva Supoderica" i "jedinice TO Vukovar" ostaju potinjene OG Jug do odreenog momenta u toku dana 21. novembra 1991. Komanda OG "JUG" Str.pov.br. 464-1 06.00, 21.11.1991. godine s. Negoslavci Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i vraanja u matini sastav, -n a r e d j e n j e Na osnovu novonastale situacije i Nareenja komande 1. VO str.pov.br. 115-151 od 20.11.1991. godine, NAREUJEM 1. U toku 21.11.1991.g. izvui dobrovoljaki odred "Leva Supoderica" i uputiti ga u sastav 12.pmbr./12.K. 2. Kragujevaki odred "UMADINAC" uputiti u sastav 1.pgmd u toku 21.11.1991. godine. 3. t-1.okb/2.pgmbr u toku 21.11.1991.godine, vratiti u matini sastav. 4. jedinice TO Vukovar pretpoiniti 80.mtbr i nastaviti sa izvrenjem postavljenih zadataka - obezbeenje i kontrola zauzetog prostora u Vukovaru sa teitem na najosetljivijim objektima (optina, pota, bolnica, SUP, obrazovne i kulturne ustanove). 5. Sva pitanja oko razduivanja, izdavanja potvrda i isplate regulisae PKPo, Org.mob. i pers.organ i pomonik komandanta za FiB.
711 Dokazni predmet br. 192, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5685-0340-5685; ERN eng. ET 0340-5685-0340-5685, OG Jug, strogo poverljiva naredba br. 464-1, pukovnik Mile Mrki, 21. novembar 1991.
/potpis: major Trifunovi/
(4) Posle ove beleke u Ratnom dnevniku gmtbr sledi strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 464-1, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i
706 Dokazni predmet br. 576, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1246-0327-1246, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 427-1, pukovnik Mile Mrki, 19. novembar 1991. 707 Dokazni predmet br. 576, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1246-0327-1246, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 427-1, pukovnik Mile Mrki, 19. novembar 1991. 708 Dokazni predmet br. 602. ERN teksta na b/h/s-u, 0364-3216-0364-3216, ERN eng. ET 0364-3216-0364-3216, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 439-1, pukovnik Mile Mrki, 20. novembar 1991. 709 Dokazni predmet br. /kao u originalu/, ERN teksta na b/h/s-u 0327-12470327-1247, ERN eng. ET 0327-1247-0327-1247, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 446-1, pukovnik Mile Mrki, 20. novembar 1991. 710 Dokazni predmet br. 70, ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482, ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik gmtbr, 1. oktobar 21. novembar 1991
1006
1007
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija RT/DR Umnoeno u 8 primeraka i dostavljeno: - k.tu dobrovoljakog odreda "eeljevci" - k-tu 1.mtb, - k-tu kragujevakog odreda "umadinci" - k-ru t-1.okb/2.pgmbr - k-tu TO Vukovar - PKPO, Mob i pers.org. - pom. k-ta za FiB. Komandant pukovnik Mile Mrki
1. vojna oblast gen.-ppuk. ivota PANIg
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija 21. novembra 1991, pukovnik Mile Mrki kae sledee: "... po vaoj naredbi str.pov.br. 115-151 od 20.11.91. regulisali smo sva pitanja pretpoinjavanja dobrovoljakih jedinica i vraanja u matini sastav potinjenih jedinica".713 U Ratnom dnevniku gmtbr u kom se govori o ueu gmtbr u operacijama za zauzimanje Vukovara714 nema beleki u vezi sa nareenjem 1. VO br. 115-151. (6) Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki u svom strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju br. 473-1 od 22. novembra 1991, upuenom 1. VO i SSNO-u, javlja svim primaocima da su u toku 22. novembra 1991, prema strogo poverljivom nareenju 1. VO br. 115-15 od 20. novembra 1991, reena sva pitanja u vezi sa otputanjem i pretpoinjavanjem dobrovoljakih jedinica.715 U izvetaju se dalje kae: "Jedinice TO Vukovar preuzele su obezbeenje na svim vitalnim objektima u Vukovaru". Pohvala Komande OG Jug i ostalih jedinica koje su uestvovale u operacijama iji je cilj bio zauzimanje Vukovara (1) Dana 19. novembra 1991, dan nakon pada Vukovara, savezni sekretar za narodnu odbranu (i naelnik taba Vrhovne komande) general armije Veljko Kadijevi izdao je naredbu br. 1023-1716 kojom se pohvaljuju komandanti operacije JNA u zapadnoj Slavoniji i njihove jedinice. Pohvaljeni su: komandant 1. vojne oblasti general-potpukovnik ivota Pani, komandant OG Sever general-major Andrija Biorevi, komandant OG Jug pukovnik Mile Mrki, komandant 1. vazduhoplovnog korpusa pukovnik Branislav Petkovi i komandant protuvazdune odbrane pukovnik Branislav Petrovi717. Naredba br. 1023-1 Naelnik taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ od 19. novembra 1991. godine
Operativna grupa (OG) SEVER gen.-maj. Andrija BIOREVI 12. korpus (Novi Sad) 12. pmbr
Operativna grupa (OG) JUG (Negoslavci) puk. Mile MRKI
1. proleterska mehanizovana gardijska brigada (Beograd) gen.-maj. Mico DELI
gmtbr puk. Mile MRKI
ostale jedinice 80. mtbr ppuk Milorad VOJNOVI TO Vukovar Miroljub VUJOVI
Leva Supoderica Milan LANUANIN ostale jedinice ostale jedinice
Petrova Gora
TO Vukovar Stanko VUJANOVI
ostale jedinice
713 Dokazni predmet br. 68, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1248-0327-1248, eng. ET 0327-1248-0327-1248, OG Jug, strogo poverljivI izvetaj br. 467-1, 21. novembar 1991. 714 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 715 Dokazni predmet br. 69, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1249-0327-1249, eng. ET 0327-1249-0327-1249, strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 473-1, 22. novembar 1991. 716 Dokazni predmet br. 564; ERN teksta na b/h/s-u 0201-2164-0201-2165; ERN eng. 0201-2162-0201-2163, naredba br. 1023-1 (1023-2), Veljko Kadijevi, 19. novembar 1991. 717 Dokazni predmet br. 564; ERN teksta na b/h/s-u 0201-2164-0201-2165; ERN eng. 0201-2162-0201-2163, naredba br. 1023-1 (1023-2), Veljko Kadijevi, 19. novembar 1991.
Grafiki prikaz nareenja OG Jug br. 464-1 (d) Nareenje 1. VO br. 115-151 od 20. novembra 1991. o kojem govori nareenje OG Jug br. 464-1 nije upisano u Ratni dnevnik gmtbr o ueu gmtbr u dejstvima iji cilj je bio zauzimanje Vukovara.712 (5) U 18:00 asova 21. novembra 1991, u svom dnevnom izvetaju upuenom SSNO-u i 1. VO, redovni borbeni izvetaj OG Jug br. 467-1, od
712 Dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991.
1008
1009
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Izvravajui zadatke u suzbijanju napada na jedinice i objekte JNA i u spreavanju ponavljanja genocida i drugih posledica meunacionalnih oruanih sukoba, oruane snage Jugoslavije ostvarile su znaajan uspeh u borbenim dejstvima na podruju Vukovara. U dugim i tekim borbama potuene su i zarobljene elitne ustake formacije i brojne ubice iz zemlje i inostranstva. Pobedonosnu operaciju izvele su operativne grupe "Sever" i "Jug" iz sastava 1. vojne oblasti uz neposrednu podrku 1. korpusa RV i PVO. Za iskazanu moralnu vrstinu, upornost, hrabrost i odlunost u borbenim dejstvima u Vukovaru, POHVALJUJEM 1. General-potpukovnika Pani ivotu, komandanta 1. vojne oblasti. 2. Operativnu grupu "Sever" sa komandantom general-majorom Biorevi Andrijom na elu. 3. Operativnu grupu "Jug" sa komandantom pukovnikom Mrki Milom na elu. 4. Avijacijsku jedinicu 1. vazduhoplovnog korpusa RV i PVO sa komandantom pukovnikom Petrovi Branislavom na elu. Naredbu saoptiti svim pripadnicima oruanih snaga Jugoslavije. Neka podvizi, hrabrost i portvovanje stareina, vojnika i dobrovoljaca angaovanih u vukovarskoj operaciji bude sveti primer svim borcima i stareinama JNA i TO. Neka je vena slava palim borcima i stareinama u Vukovaru. 2) U broju 83 Biltena SSNO-a od 22. novembra 1991. objavljen je lanak o "uspenom zavretku borbenih dejstava na vukovarskom podruju" u kom se pominje prijem koji je general Armije organizovao u ast viih oficira koji su uestvovali u tom pohodu718. General Kadijevi je na tom sastanku odao priznanje svima koji su uestvovali u sukobima koji su trajali gotovo dva meseca i u kojima su poraene i uhvaene elitne ustake formacije, te brojni domai i strani plaenici. General Kadijevi je rekao da e uspene operacije, odvanost i predanost stareina, vojnika i dobrovoljaca u Vukovaru sluiti kao vaan poticaj i inspiracija svim stareinama i vojnicima JNA i TO koji se bore protiv oivljenog faizma i ponovnog genocida nad srpskim narodom, te
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija naglasio da u tom radosnom trenutku treba odati poast svim stareinama, vojnicima i dobrovoljcima koji su za tu pobedu dali svoje ivote. Meu oficirima koji su prisustvovali prijemu koji je 21. novembra 1991. organizovao savezni sekretar za narodnu odbranu bio je i pukovnik Mile Mrki. Prema belekama u Ratnom dnevniku gmtbr, Mrki je sa komandnog mesta u Negoslavcima otiao u Beograd 21. novembra 1991. u 08:15 asova (tj. posle ubistava na Ovari) sa "grupom stareina".719 selo Negoslavci 08:05 asova, 21. novembar Komandant OG Jug sa grupom stareina otputovao za Beograd na prijem kod saveznog sekretara. /potpis: major Trifunovi/
Primopredaja ovlaenja gmtbr 80. motorizovanoj brigadi (1) Dana 22. novembra 1991. u 18:00 asova, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, javio je 1. VO da su "u toku dana preduzete sve mere da 80.mtbr preuzme organizacijske i k-dne funkcije u zoni odgovornosti OG "JUG"". Mrki, nadalje, kae sledee: "Komanda 80.mtbr dobila je sva uputstva i dokumenta za organizaciju RiK u zoni odgovornosti OG "JUG".720 (2) Prema strogo poverljivom (dnevnom) borbenom izvetaju 1. VO br. 1614-184, upuena u Operativni centar Generaltaba Oruanih snaga SFRJ, od 23. novembra 1991, 80. mtbr je 23. novembra 1991. preuzela komandu nad rejonom Vukovar.721 Komandu rejona Vukovara preuzela je Komanda 80. mtbr. Primopredaja je jo u toku. Ekipe za raiavanje i sreivanje stanja preduzimaju intenzivne mere za ivot i rad u gradu.
718 Dokazni predmet br. 610; ERN engleski 0054-5440-005446, Bilten, br. 83, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, 22. novembar 1991, na str. 0054-5445-0054-5446.
719 dokazni predmet br. 70; ERN teksta na b/h/s-u 0293-5434-0293-5482; ERN eng. L010-0496-L010-0537, Ratni dnevnik, 1 gmtbr, 1. oktobar21. novembar 1991. 720 Dokazni predmet br. 69, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1249-0327-1249, ERN eng. ET 0327-1249-0327-1249, strogo poverljivo nareenje br. 473-1, OG Jug, pukovnik Mile Mrki,, 22. novembar 1991. 721 Dokazni predmet br. 594, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0037-0345-0038, ERN eng. 0345-0037-0345-0038-EDT, strogo poverljivo nareenje br. 1614-184, Komanda 1. vojne oblasti, 23. novembar 1991.
1010
1011
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Komande mesta (1) Primopredajom ovlaenja gmtbr 80. motorizovanoj brigadi, potpukovnik Milorad Vojinovi, komandant 80. mtbr, postao je "komandant mesta" Vukovara.722 (2) Tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (ukljuujui i pad Vukovara), general-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, i pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdavali su nareenja o osnivanju "komandi mesta" u optinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim nareenjima se ne pominje saradnja sa civilnim organima, naprotiv, ona sadre upozorenja o tome kako treba spreiti meanje (neodreenih) "mesnih organa vlasti". (a) General-potpukovnik ivota Pani, komandant 1. VO, koji je potpisao strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 1614-82/27 od 15. oktobra 1991, nareuje svojim potinjenima stareinama, meu kojima i pukovniku Miletu Mrkiu, komandantu OG Jug, izmeu ostalog, da treba "uspostaviti potpunu kontrolu u zoni odgovornosti jedinica" i "posebnu panju obratiti na funkcionisanje vojne vlasti". Pani upozorava svoje potinjene starine da ne "dozvole bilo kakvo meanje i uticaj mesnih organa vlasti, sve dok se ne uspostavi civilna kontrola osloboenje teritorije". Pani nareuje osnivanje "Komande vojnog okruga" za "AO Slavonije, zapadnog Srema i Baranje sa seditem u Dalju", a "vojne odseke imati u Belom Manastiru i Iloku".723 (b) Dana 9. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, izdao je strogo poverljivo nareenje br. 349-1 kojim se osnivaju komande (mesta) u Negoslavcima, Ovari (ukljujui Jakobovac i Grabovo), Beraku i delovima Vukovara koji su ve bili pod komandom OG Jug.724 Pored toga, Mrki nareuje svojim potinjenim komandantima da
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija treba "spreiti svako maltretiranje stanovnitva i metana i neovlaen ulazak i pretres stanova i kua."725 KOMANDA OG "JUG" VOJNA TAJNA Str.pov.br. 349-1 09.11.1991.g. s.Negoslavci Na osnovu Nareenja komande 1. VO str.pov.br. 1614-82-60 od 07.11.1991. godine, i Dopune nareenja str.pov.br. 1614-82/61 od 07.11.1991. godine, a u cilju kontraobavetajne i bezbednosne zatite komandi i jedinica u zoni dejstva OG "JUG", NAREDJUJEM 1. Formirati komandu u s.Negoslavcima sastava: - major Vukainovi Ljubia - komandant mesta - kIk Boi Mile, zamenik komandanta - kap. Jankovi Sretko, lan komande 2. Formirati komandu za rejon Ovara, s.Jakobovac, s.Grabovo, sastava: - ppuk. Movi Slobodan, komandant - kIk Api Dobrivoje, komandant za Ovaru, - kIk Nikoli Slobodan, komandant za s.Jakobovac, - kIk Dimi Dragoslav, komandant za s.Grabovo. 3. Formirati komandu u s.Berak, sastava: - puk. Gluevi Boria, komandant - ppuk. Daki Milutin, zamenik komandanta, - por. Kapor Dragoslav, lan komande. 4. Za komandante u gradu Vukovaru odreujem komandante jurinih odreda za deo grada u svojoj zoni dejstva. 5. U navedenim mestima organizovati vlast u skladu sa pravilom slube OS i odgovarajue odredbe koje se odnose na garnizonsku i kasarnsku slubu i preduzeti sve mere u cilju spreavanja upada diverzantsko-teroristikih grupa i vrenje teroristikih akcija. Saini Uputstvo za rad i obezbediti normalne uslove za ivot i rad stanovnitva.
722 Vidi npr. dokazni predmet br. 553, ERN eng. 0054-5630-0054-5662, Bilten, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na str. ERN 00545638-0054-5639. 723 Dokazni predmet br. 461, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3213-0364-3213, ERN eng. ET 0364-3213-0364-3213, strogo poverljivo nareenje 1. VO br. 1614-82/27, generalpukovnik ivota Pani, 15. oktobar 1991. 724 Dokazni predmet br. 583, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5680-0340-5680, ERN eng. L011-4034-L011-4036, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 349-1, pukovnik Mile Mrki, 9. novembar 1991.
725 Dokazni predmet br. 583, ERN teksta na b/h/s-u 0340-5680-0340-5680, ERN eng. L011-4034-L011-4036, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 349-1, pukovnik Mile Mrki, 9. novembar 1991.
1012
1013
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Spreiti svako maltretiranje stanovnitva i metana i neovlaen ulazak i pretres stanova i kua. RT/DR Komandant OG "JUG 2 pukovnik Mile Mrki (c) U strogo poverljivom nareenju 1. VO br. 1614-82/79 od 16. novembra 1991. general-potpukovnik ivota Pani je ponovio svoja ranija nareenja za uspostavljanje vojne vlasti i komandi mesta na "osloboenoj teritoriji i naseljenim mestima".726 Pani u ovom nareenju upozorava: "Najstroe zabranjujem da se ve zauzeta ili osloboena teritorija naputa ili ostavlja van kontrole jedinica JNA ili TO. Prema stareinama koje postupaju suprotno ovom zadatku preduzimati najstroe mere disciplinske odgovornosti".727 (d) Dana 17. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki je u strogo poverljivom redovnom borbenom izvetaju OG Jug br. 418-1 izvestio Pania da je formirao komande mesta u Negoslavcima, Beraku, Ovari (ukljuujui Jakobovac i Grahovo) i Vukovaru i dodao da je u navedenim mestima organizovana vlast u skladu sa pravilom slube OS i odgovarajuim odredbama koje se odnose na garnizonsku i kasarnsku slubu".728 (e) Dana 20. novembra 1991. Mile Mrki je naredio svojim potinjenim komandantima: "U svim jedinicama OG "JUG" preduzeti sve potrebne mere za obezbeenje i kontrolu teritorije u zoni odgovornosti. Komandanti mesta u zoni odgovornosti OG "JUG" preduzee sve potrebne mere za potpuno funkcionisanje vojne vlasti u skladu sa Nareenjem str.pov.br. 349-1 od 09.11.1991.god.".729 Istog dana je Mrki u redovnom borbenom izvetaju upuenom i SSNO-u i 1. VO javio sledee: "U odnosu
726 Dokazni predmet br. 601, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3214-0364-3215, ERN eng. ET 0364-3214-0364-3215, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/79, generalpotpukovnik ivota Pani, 16. novembar 1991. 727 Dokazni predmet br. 601, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3214-0364-3215, ERN eng. ET 0364-3214-0364-3215, strogo poverljivo nareenje br. 1614-82/79, generalpotpukovnik ivota Pani, 16. novembar 1991. 728 Dokazni predmet br. 574, ERN teksta na b/h/s-u 0327-1243-0327-1244, ERN eng. ET 0327-1243-0327-1244, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 418-1, pukovnik Mile Mrki, 17. novembar 1991. 729 Dokazni predmet br. 602, ERN teksta na b/h/s-u 0364-3216-0364-3216, strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 439-1, pukovnik Mile Mrki, 20. novembar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija na va zahtev za dostavljanjem izvetaja o formiranju vojnih vlasti u osloboenim mestima dostavljan vam je detaljan izvetaj u prethodnim izvetajima. O eventualnim promenama blagovremeno emo vas izvestiti."730 (f) Strogo poverljivi borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178 upuen 21. novembra 1991. Operativnom centru Generaltaba Oruanih snaga SFRJ govori o uspostavljanju komandi "mesta koja su osloboena".731 Prema izvetaju, "jedinice imaju dosta problema pojedine grupe metana "dobrovoljci" i drugi samovoljno preduzimaju aktivnosti koje nisu u skladu sa situacijom i odlukama vojnih komandi".732 (3) Pukovnik Milorad Vojnovi u razgovoru objavljenom krajem novembra 1991. u Biltenu SSNO-a, u lanku "Vojne vlasti pomau u uspostavljanju civilne vlasti" /prevod sa engleskog/, govori o svojim zadacima "komandanta mesta". Vojnovi govori o saradnji izmeu vojske i "vlade ove srpske regije", a pominje i "nedavno osnovane policijske snage".733 VOJNE VLASTI POMAU U OSNIVANJU POLICIJSKIH SNAGA (Vukovar, 29. novembar) Osnovni cilj vojnih vlasti u Vukovaru je pruanje pomoi u osnivanju civilne vlasti, izjavio je za "Tanjug" potpukovnik Milorad Vojinovi, komandant mesta Vukovara. U izvoenju tog zadatka, vojska sarauje sa vladom ove srpske oblasti, ali njen cilj nije zauzimanje ili odravanje vlasti na toj teritoriji, dodao je komandant mesta Vukovara. Posle tromesene borbe za ovo mesto, po ulicama, u kuama, podrumima i sklonitima ostale su velike koliine mina, granata i oruja. Vojska, jedinice Teritorijalne odbrane i dobrovoljci otklanjaju eksploziv i pokazali su veliku dozu obazrivosti i predanosti u spaavanju svega ta moe da se spasi.
730 Dokazni predmet br. 67, ERN teksta na b/h/s-u 0119-2665-0119-2666, ERN eng. ET 0119-2665-2666, strogo poverljivi izvetaj OG Jug br. 457-1, 20. novembar 1991. 731 Dokazni predmet br. 591, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0030-0345-0031, eng. 0345-0030-0345-0031-EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178, general-major Vidak Vujovi, 21. novembar 1991. 732 Dokazni predmet br. 591, ERN teksta na b/h/s-u 0345-0030-0345-0031, eng. 0345-0030-0345-0031-EDT/radna verzija prevoda, borbeni izvetaj 1. VO br. 1614-178, general-major Vidak Vujovi, 21. novembar 1991. 733 Dokazni predmet br. 553, ERN eng. 0054-5630-0054-5662, Bilten, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na str. 0054-5638-0054-5639.
1014
1015
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Potpukovnik Vojnovi je istakao da je iskopan bunar pod nadzorom strunjaka za snabdevanje grada vodom. Vre se popravke bolnice i uskoro se oekuje da e poeti sa radom. Bie potrebno neto vie vremena da se obnovi kombinat "Borovo", ali u narednih deset dana uspostavie se dvadesetak telefonskih linija. Zasad se jedini telefon u gradu nalazi na stolu komandanta. Osnovana je zdruena vojno-civilna komisija za popis ostavljene imovine u ustanovama i kuama kako bi se spreila kraa koja se vri usprkos svim naporima vojnih i nedavno osnovanih policijskih snaga. Komandant grada Vukovara je istakao da se iskustva iz Petrinje i Iloka koriste u uspostavljanju civilne vlasti i reda i mira. Preko pet hiljada osoba pomae u raiavanju grada i uspostavljanju normalnog ivota. /prevod sa engleskog/ Prema jednom drugom novinskom lanku iz istog perioda, "za ulazak civila u Vukovar, po odluci vojnih vlasti, neophodne su posebne dozvole".734 (4) Dana 27. novembra 1991. (tj. etiri dana posle povlaenja gmtbr iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema), savezni sekretar za narodnu odbranu (SSNO) izdao je Uputstvo br. 588-1: Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima.735 (5) Uputstvo br. 588-1, koje je odmah stupilo na snagu, vano je u kontekstu ovog izvetaja zato to je u njemu i naredba saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala armije Veljka Kadijevia o buduoj organizaciji u sklopu komandi brigada, operativnih grupa, komandi korpusa, komandi vojnih oblasti i organa za civilne poslove SSNO-a, koji, pod komandom pomonika komandanata za civilne poslove, izvravaju "strune i administrativno-tehnike poslove na sprovoenju ovog uputstva".736

SSNO Sektor za civilnu zatitu
KOMANDE KORPUSA Pomonik komandanta za civilne poslove
KOMANDE VOJNIH OBLASTI Pomonik komandanta za civilne poslove
KOMANDE OPERATIVNIH GRUPA /OG/ Pomonik komandanta za civilne poslove
KOMANDA BRIGADE Pomonik komandanta za civilne poslove
KOMANDA BRIGADE Pomonik komandanta za civilnae poslove
(b) U takama 1, 6, 7 i 8 Uputstva br. 588-1 general armije Kadijevi izriito navodi mere koje organi za civilne poslove treba da preduzmu radi zatite civilnog stanovnitva, naroito na onim podrujima u kojima ne funkcioniu lokalni organi vlasti. U taki 9 govori se o krivinom gonjenju lica za koja se sumnja da su uinila krivino delo.737 UPUTSTVO O VRENJU CIVILNIH POSLOVA U KRIZNIM PODRUJIMA 1. Ovim uputstvom regulie se organizacija i nadlenost vojnih organa za saradnju sa organima vlasti u kriznim podrujima u kojima se nalaze jedinice JNA i postupak tih jedinica u zatiti graana i pravnih lica i njihove imovine. 2. Vojni organi odreeni ovim uputstvom duni su da obezbede maksimalno moguu saradnju sa nadlenim civilnim organima radi sagledavanja stanja u podrujima na kojima e se izvoditi ili su u toku aktivnosti komandi i jedinica JNA i, da sa tim organima, blagovremeno
734 Dokazni predmet br. 982, ERN teksta na b/h/s-u 0296-7274-0296-7274, ERN eng. 0296-7273-0296-7273, novinski lanak Posebne dozvole za ulazak u grad, "Politika", 24. novembar 1991. 735 Dokazni predmet br. 933, ERN teksta na b/h/s-u 0417-9484-0417-9487, ERN eng. ET 0417-9484-0417-9487, Uputstvo br. 588-1, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general armije Veljko Kadijevi, 25. novembar 1991. 736 Dokazni predmet br. 933, ERN teksta na b/h/s-u 0417-9484-0417-9487, ERN eng. ET 0417-9484-0417-9487, Uputstvo br. 588-1, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general armije Veljko Kadijevi, 25. novembar 1991.
737 Dokazni predmet br. 933, ERN teksta na b/h/s-u 0417-9484-0417-9487, ERN eng. ET 0417-9484-0417-9487, Uputstvo br. 588-1, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general armije Veljko Kadijevi, 25. novembar 1991, take 1, 6-8.
1016
1017
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija utvrde adekvatne mere koje se moraju neodlono preduzimati radi zatite graana i pravnih lica i njihove imovine. 3. Strune i administrativno-tehnike poslove na sprovoenju ovog uputstva izvravae organi za civilne poslove koji se obrazuju u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu (u daljem tekstu: SSNO) i komandama vojnih oblasti, korpusa, brigada i njima ravnih jedinica. Organizaciona ema tih organa data je u prilogu ovog uputstva i ini njegov sastavni deo. 4. Sektor za civilnu odbranu SSNO obezbeuje da se blagovremeno obave svi neophodni poslovi koji u sprovoenju ovog uputstva proizilaze iz delokruga Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i koordinacije rada organa za civilne poslove u komandama vojnih oblasti i komandama korpusa i njima ravnim komandama. Radi toga Sektor e obezbediti da se kadrovski i struno obavljaju svi poslovi a naroito, u oblasti bezbednosti, politikog i pravnog sistema, ekonomskih pitanja (privreda, finansije, usluge i dr.), i da se na organizovan nain i sistematski ostvaruje saradnja sa civilnim organima u zatiti graana na kriznim podrujima u celosti. 5. Poslove u sprovoenju ovog uputstva iz nadlenosti komandi vojnih oblasti, korpusa i njima ravnim komandama ostvarivae organi za civilne poslove u tim komandama. Oni su duni da prema planu aktivnosti jedinica iz svog sastava vre procenu situacije na terenu, utvrde obaveze koje proizilaze za vojne jedinice i, u saradnji sa odgovarajuim civilnim organima, predvide i pripreme mere i postupke koji se moraju preduzimati na kriznim podrujima, u zoni odgovornosti njihovih komandi. 6. Neposrednu saradnju sa organima civilne vlasti, kao i preduzimanje konkretnih mera za zatitu graana u mestima gde ne funkcioniu ti organi, organizovae i ostvarivati pomonici komandanata brigada i njima odgovarajuih jedinica nadlenih za civilne poslove. Njihov je zadatak da u zoni aktivnosti jedinica procene situaciju na terenu, posebno da li u mestima koja se nalaze u zoni odgovornosti njihove jedinice postoje civilni organi vlasti, da li funkcioniu organi unutranjih poslova i preko koga se moe uspostaviti saradnja. U mestima u kojima ne funkcioniu civilni organi vlasti predvideti i komandi predloiti mere koje se moraju pripremiti i sukcesivno preduzimati radi zatite graana i pravnih lica kao i obezbeenja njihove imovine, od momenta posedanja mesta do uspostavljanja odgovarajue civilne vlasti u tom mestu. 7. O neophodnim organizacijsko-formacijskim izmenama i kadrovskim potrebama za sprovoenje ovog uputstva starae se Sektor za
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija civilnu odbranu SSNO, u saradnji sa Treom upravom G OS SFRJ i Personalnom upravom SSNO. 8. U pripremama svih komandi i jedinica za aktivnosti u kriznim podrujima moraju se svestrano sagledati uslovi ivota i rada civilnog stanovnitva, stanje bezbednosti na teritoriji i mere zatite graana i pravnih lica i njihove imovine. Pri dolasku u naseljeno mesto mora se obezbediti kontakt i saradnja sa mesnim organima vlasti, a ako tih organa nema ili oni nisu u mogunosti da efikasno funkcioniu, neophodno je da se odmah i sistematski preduzimaju sve potrebne mere da se graani zatite od maltretiranja i svake samovolje. Ne sme se dozvoliti razvlaenje i pljaka imovine, bez obzira da li su njeni vlasnici u mestu ili su ga napustili. Ako u mestu nema organa za zatitu javnog reda i mira mora se odrediti stareina sa neophodnim brojem vojnih lica koji e patroliranjem, straom ili na drugi pogodan nain obezbeivati javni red i mir, sve dok se u tom mestu ne obezbedi sigurnost graana i njihove imovine. U mestu gde postoje uslovi za obrazovanje komandi mesta, odmah formirati takve komande. U svim mestima u kojima ne postoje ili ne funkcioniu civilni organi vlasti, nakon posedanja tih mesta, moraju se odmah preduzimati mere da se u saradnji sa graanima obezbedi njihova lina sigurnost i imovina i stvore uslovi da se, to je mogue pre, formiraju i ponu funkcionisati civilni organi vlasti. 9. Lica za koja postoji osnovana sumnja da su uinila krivino delo treba odmah predavati nadlenim organima gonjenja, a lica zateena na izvrenju krivinog dela treba liavati slobode i im se steknu odgovarajui uslovi predati ih nadlenim organima gonjenja. 10. U okviru redovnih izvetaja o aktivnostima jedinica potrebno je dostavljati podatke o funkcionisanju vlasti u mestima u zoni sopstvene odgovornosti, a o pojavama i problemima koji se moraju hitno reavati dostavljati i vanredne izvetaje. 11. U okviru pozadinskih aktivnosti svih komandi i jedinica koje se nalaze u kriznim podrujima, aktivnostima iz ovog uputstva mora se pridavati poseban znaaj. 12. Odredbe take 8. do 11. ovog uputstva su instruktivnog karaktera i niim ne ograniavaju sve ostale aktivnosti koje se prema konkretnim prilikama moraju preduzimati u svakom mestu radi obezbeenja mira i bezbednosti graana i njihove imovine, od dolaska
1018
1019
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija jedinica u to mesto do obezbeenja neophodnih funkcija civilnih organa vlasti. 13. Za aktivnosti u smislu odredbi take 1. ovog uputstva neposredno su odgovorne komande jedinica na svim nivoima komandovanja i rukovoenja u zoni sopstvene odgovornosti. 14. Ovo uputstvo stupa na snagu odmah. SAVEZNI SEKRETAR ZA NARODNU ODBRANU general armije Veljko Kadijevi /potpis/ (5) Posle Uputstva 588-1 od 27. novembra 1991. usledilo je poverljivo nareenje br. 588-3 od 6. decembra 1991, Zadaci organa za civilne poslove u komandama JNA i komandama mesta, u kom su detaljno opisani zadaci organa JNA za civilne poslove i komandi mesta u cilju sprovoenja zadataka navedenih u Uputstvu 588-1.738 (a) Uputstvo 588-3 govori o pitanjima iz pet oblasti: i. zadacima iz oblasti dravne uprave, zakonodavne, sudske i izvrne vlasti; ii. zadacima iz oblasti bezbednosti; iii. zadacima civilne zatite i sistema osmatranja i obavetavanja; iv. zadacima u oblastima privrede i drutvenih delatnosti; v. sankcijama koje se primenjuju u sluaju nepridravanja nareenja, uputstava i sugestija organa za civilne poslove, a odnose se na uspostavljanje i funkcionisanje vlasti, poretka, privrednih i drutvenih delatnosti. (b) U vezi sa prvom oblasti, Uputstvo, izmeu ostalog, kae sledee: "U sluaju da civilna vlast ne funkcionie, obezbeivanje potrebnih uslova u nadlenosti komande jedinice JNA, odnosno komande mesta za formiranje i funkcionisanje organa civilne vlasti i drugih organa i tela". (c) "Neposredna saradnja sa skuptinom drutveno-politike zajednice i organima i telima skuptine i predlaganje mera u cilju efikasnog funkcionisanja skuptine i njezinih organa i tela, kao i neposredno uee u preduzimanju konkretnih mera u funkciji obezbeenja uslova za vrenje
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija predstavnike vlasti na terenu" zadaci su organa JNA za civilne poslove komande mesta u oblasti sudskih pitanja.739 (d) Zadaci iz oblasti bezbednosti obuhvataju, izmeu ostalog "saradnju sa drugim organima vlasti, mesnim zajednicama, preduzeima i drugim organizacijama i graanima na zatiti ivota..."; "spreavanje i otkrivanje krivinih dela i pronalaenje i hvatanje uinilaca krivinih dela..." i "preduzimanje i sprovoenje pojedinih istranih radnji..."740 (6) Izvetaji organa za civilne poslove 5. korpusa JNA (Banja Luka) pruaju uvid u delatnosti organa za civilne poslove 5. korpusa i komandi mesta JNA u uspostavljanju organa vlasti u zapadnoj Slavoniji.741 Te delatnosti obuhvataju ocenu naina funkcionisanja tih lokalnih organa vlasti. Poto je funkcionisanje optine Okuani pozitivno ocenjeno, komandant 1. krajikog korpusa VRS, general-major Momir Tali, naredio je rasformiranje komande mesta Okuani.742 Memorandum o saglasnosti od 27. novembra 1991. a. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvrnog vea SFRJ, JNA, Republike Srbije i Republike Hrvatske potpisali su Memorandum o saglasnosti, pod pokroviteljstvom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK).743 Ovim memorandumom strane su slubeno priznale svoje obaveze prema MKCK-u i obavezale se da e primenjivati sve etiri enevske konvencije.744
738 Dokazni predmet br. 934, ERN teskta na b/h/s-u 0400-6468-0400-6479, ERN eng. ET 0400-6468-0400-6479, Uputstvo br. 588-3, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general-major Milan Puji, 6. decembar 1991.
739 Dokazni predmet br. 934, ERN teksta na b/h/s-u 0400-6468-0400-6479, ERN eng. ET 0400-6468-0400-6479, Uputstvo br. 588-3, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general-major Milan Puji, 6. decembar 1991, taka I, 9. 740 Dokazni predmet br. 934, ERN teksta na b/h/s-u 0400-6468-0400-6479, ERN eng. ET 0400-6468-0400-6479, Uputstvo br. 588-3, Uputstvo o vrenju civilnih poslova u kriznim podrujima, general-major Milan Puji, 6. decembar 1991, taka II. 741 Vidi, na primer, dokazni predmet br. 935, ERN teksta na b/h/s-u 0089-74260089-7427, ERN eng. L010-9734-L010-7945, izvetaj pomonika komandanta za civilne poslove br. 1, 4. februar 1992; dokazni predmet br. 936, ERN teksta na b/h/s-u 0125-10290125-1032, ERN eng. ET 0125-1029-0125-1032, izvetaj pomonika komandanta za civilne poslove br. 137-1, pukovnik Gojko Vujnovi, 12. februar 1992. 742 Dokazni predmet br. 937, ERN teksta na b/h/s-u 0414-3100-0414-3101, ERN eng. 0414-3100-0414-3101-EDT/radna verzija prevoda, poverljivo nareenje br. 258-4, general-major Momir Tali, 27. maj 1992. 743 Dokazni predmet br. 607, ERN engleski 0031-7866-0031-7869, Memorandum o saglasnosti, eneva, 27. novembar 1991. 744 Dokazni predmet br. 607, ERN engleski 0031-7866-0031-7869, Memorandum o saglasnosti, eneva, 27. novembar 1991, take (1) (6).
1020
1021
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija b. Posle potpisivanja Memoranduma, Pravna uprava SSNO-a pripremila je Informaciju o obavezama koje je JNA preuzela potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti.745 (1) U Informaciji o obavezama koje je JNA preuzela potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti SSNO-a kae se da sukob u Hrvatskoj "po svim bitnim obelejima predstavlja klasian primer unutranjeg oruanog sukoba na koji se primenjuju odredbe Dopunskog protokola uz enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zatiti rtava nemeunarodnih oruanih sukoba,746 zajedniki lan 3. sve etiri enevske konvencije i pravila obiajnog meunarodnog ratnog prava, koja sadre osnovne standarde humanosti, koje su prihvatili svi civilizovani narodi"747. (2) U izvetaju se, nadalje, kae da je potpisivanjem Memoranduma o saglasnosti 27. novembra 1991. "izriito preuzeta obaveza da svi potpisnici doslovno primenjuju sve etiri enevske konvencije u celini".748 (3) Informacija SSNO-a postavlja i pitanje ovlaenja delegata MKCK u pogledu primene odredbi enevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima. Prema tom izvetaju, te obaveze "izazivaju dosta problema i nerazumevanja", naroito u vezi sa obavetavanjem i evidenciji lica lienih slobode.749 (4) Informacija je i potvrda odredbi lana 126. enevske konvencije, prema kojima su "predstavnici MKCK-a ovlaeni da poseuju sva mesta gde se nalaze lica liena slobode, naroito mesta gde su oni internirani, zatvoreni i gde rade. Delegati Meunarodnog komiteta su takoe ovlaeni da posete sva mesta kuda ta lica odlaze, prolaze ili odakle
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija se premetaju i odlaze, da razgovaraju sa licima lienim slobode bez prisustva svedoka".750 (5) Dalje se u informaciji kae sledee: "Iz svega navedenog jasno proizlazi da su prava i ovlaenja Meunarodnog komiteta Crvenog krsta jasno i precizno utvreni. Jugoslovenska narodna armija je te obaveze izriito preuzela i njihovo izvravanje se ne moe dovoditi u pitanje i ne moe se u svakom pojedinanom sluaju ponovo odluivati da li e se delegatima Meunarodnog komiteta dozvoliti obavljanje navedenih poslova".751 (6) Zanimljivo je da informacija zavrava ovim reima: "Konano, iz dosada uoenih problema u pogledu izvravanja obaveza jasno proizlazi potreba da stareine, neposredno angaovane na ovim poslovima, ponovo paljivo proue odredbe enevskih konvencija i Uputstvo o primeni ratnog prava u Oruanim snagama SFRJ i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu".752 (7) Ocenjuje se da su potpisivanje Memoranduma 27. novembra 1991. i informacija Pravne uprave SSNO-a koja je usledila neposredno povezani sa dogaajima za vreme i posle evakuacije bolnice u Vukovaru 20. novembra 1991. i nainom na koji je OG Jug izvrila evakuaciju. Ako je to tano, tekst informacije Pravne uprave SSNO, naroito poslednji pasus (vidi prethodnu taku), implicitno potvruje da su tokom evakuacije bolnice koju je izvrila OG Jug prekrene odredbe enevske konvencije i odgovarajuih Uputstava JNA. Istrage navoda o krenju ratnog prava tokom operacija u SBZS-u a. "Bilten" SSNO-a br. 94 od 3. decembra 1991. sadri saoptenje 1. vojne oblasti o istragama i krivinom gonjenju u vezi s navodima o krenju ratnog prava tokom operacija u Slavoniji, Baranji i
745 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na b/h/s-u 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 746 Drugi protokol (1977). 747 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 748 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 749 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992.
750 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 751 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992. 752 Dokazni predmet br. 563, ERN teksta na eng. 0124-1849-0124-1854, ERN eng. 0303-1375-0303-1379, Dopis 5. komande JNA o Informaciji Pravne uprave posle potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u enevi 27. novembra 1991, 1. maj 1992.
1022
1023
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija zapadnom Sremu.753 U saoptenju se navodi da su istrage uglavnom bile usmerene na pripadnike neprijateljskih snaga. SAOPTENJE KOMANDE 1. ARMIJSKE OBLASTI (BEOGRAD, 2. DECEMBAR) Na predlog Vojnog tuilatva u 1. armijskoj oblasti, forenziki i istraiteljski tim JNA na elu s istranim sudijom Vojnog suda u Beogradu kapetanom I. klase Milomirom Saliem radi na identifikaciji poginulih u Vukovaru, utvrivanju uzroka njihove smrti i identifikovanju odgovornih, reeno je u jueranjem saoptenju Komande 1. armijske oblasti. Dosad je pregledano oko 400 leeva, meu kojima su leevi petero dece. Na vojnim i civilnim sudovima pokreu se ili su ve pokrenuti krivini postupci protiv vie pripadnika hrvatskih paravojnih formacija za koje se sumnja da su poinili te i druge zloine, reeno je u saoptenju Komande. b. Dana 21. januara 1992. organizacija Helsinki Watch Committee iz SAD-a uputila je pismo predsedniku Srbije Slobodanu Miloeviu i general-pukovniku Blagoju Adiu, v.d. saveznog sekretara za narodnu odbranu, o "Krenju ljudskih prava od strane srpske vlade i Jugoslovenske vojske".754 (1) Na drugoj stranici tog izvetaja izriito se govori o ueu paravojnih grupa/dobrovoljaca (potinjenih jedinicama JNA na podruju) u vrenju krivinih dela u Hrvatskoj. Srpska vlada je preutno pristala, a u nekim sluajevima i podrala osnivanje najmanje tri paravojne grupe u Srbiji koje dejstvuju u Hrvatskoj. Najbrutalnija od tih grupa ini se ona koju predvodi Vojislav eelj, voa Srpske radikalne stranke i Srpskog etnikog pokreta. Pripadnici eeljeve paravojne grupe nazivaju se "etnicima" i dejstvuju po celoj Hrvatskoj. Drugim paravojnim snagama komanduje eljko Ranjatovi zvani Arkan, a treu grupu predvodi Mirko Jovi. Arkanove i Jovieve snage u najveem broju koncentrisane su u istonom delu Slavonije, u Hrvatskoj. Pored toga, nekoliko srpskih paravojnih grupa organizovao je i obuavao tzv. Kapetan
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Dragan, koga je "Washington Post" opisao kao "polusrpskog plaenika sa australijskim dravljanstvom koji ne eli da otkrije svoje pravo ime." (2) U vezi sa zloinom u Ovari, u izvetaju organizacije "Helsinki Watch" kae se sledee:755 18. novembar Vukovar Srpske snage su tri meseca drale grad Vukovar pod stalnom opsadom. Kada je 18. novembra grad pao, 15.000 ljudi koji nisu pobegli pred borbama izalo je iz podruma u kojima su proveli 12 nedelja. Posle pada Vukovara, pripadnici srpskih paravojnih grupa i JNA tukli su ili zarobljavali civile i vojnike van stroja. Na osnovu razgovora sa raseljenim licima iz Vukovara, stranim novinarima i humanitarnim radnicima koji su obili Vukovar odmah posle pada, "Helsinki Watch" smatra da su srpske snage posle pada Vukovara po kratkom postupku smaknuli velik broj Hrvata - civila i boraca koji su bacili oruje. (3) Dana 12. februara 1992. Goran Milinovi, ef kabineta srpskog predsednika Slobodana Miloevia, potvrdio je da je primio ovo pismo i izvetaj koji je bio u prilogu.756 c. Dana 25. novembra 1992. Vojno tuilatvo VJ-a je objavilo izvetaj pod naslovom Izvetaj o zloinima protiv ovenosti i krenjima meunarodnog prava poinjenim na teritoriju bive Jugoslavije o kojima se vode postupci na vojnim sudovima /prevod s engleskog/.757 Ovaj izvetaj takoe pokazuje da su istrage i krivino gonjenje bili usmereni na pripadnike neprijateljskih snaga. Prema tom izvetaju: U skladu sa zakonom i svojim dunostima i obavezama, u periodu od poetka oruanog sukoba na teritoriji SFRJ do povlaenja JNA iz BiH, vojni tuioci su, na osnovu krivinih prijava nadlenih istranih organa, pokrenuli krivine postupke protiv 125 pripadnika oruanih snaga Republike Hrvatske koji su poinili zloine protiv Srba i pripadnika
753 Dokazni predmet br. 611; ERN engleski 0054-5496-0054-5499, Bilten, br. 94, Sluba za informisanje SSNO-a, 3. decembar 1991, tekst na eng. ERN str. 0054-5496. 754 Dokazni predmet br. 219, ERN teksta na engleskom 0018-7364-0018-73902, pismo "Helsinki Watch-a" Slobodanu Miloeviu i Blagoju Adiu, Krenja ljudskih prava od strane srpske vlade i Jugoslovenske vojske, 21. januar 1992.
755 Dokazni predmet br. 219, ERN teksta na engleskom 0018-7364-0018-73902, pismo "Helsinki Watch-a" Slobodanu Miloeviu i Blagoju Adiu, Krenja ljudskih prava od strane srpske vlade i Jugoslovenske vojske, 21. januar 1992. 756 Dokazni predmet br. 220, ERN teksta na b/h/s-u 0302-0967-0302, ERN eng. 0209-3984-0209-3684, kopija odgovora Gorana Milinovia, efa kabineta predsednika Republike Srbije Slobodana Miloevia, na pismo "Helsinki Watch-a SAD", 12. februar 1992, na str. ERN 0018-7370. 757 Dokazni predmet br. 605; ERN engleski 0001-8575-0001-8578; "Izvetaj o zloinima protiv ovenosti i krenjima meunarodnog prava poinjenim na teritoriju bive Jugoslavije o kojma se vode postupci na vojnim sudovima", Vojno tuilatvo VJ-a, 25. novembar 1992.
1024
1025
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija oruanih snaga SFRJ, te protiv jednog pripadnika oruanih snaga SFRJ koji je poinio zloin protiv jednog pripadnika oruanih snaga Hrvatske. ... Iz dokaza se vidi da su poinioci ratnih zloina i genocida bili gotovo iskljuivo pripadnici oruanih snaga Hrvatske, dok su pripadnici oruanih snaga SFRJ prema drugim stranama u oruanom sukobu i civilima postupali u skladu s normama meunarodnog humanitarnog prava. Pohvale i unapreenja a. U izjavi objavljenoj 24. novembra 1991. u asopisu SSNO-a, "Bilten" br. 101, pukovnik Mile Mrki, komandant OG Jug, pohvaljuje za hrabrost svoje vojnike, a meu njima i dobrovoljce. Prema tom lanku, Mrki je "naglasio da su elitnim gardijskim jedinicama veliku pomo pruili dobrovoljci. U ovom ratu Jugoslavija je dobila nove narodne heroje, to Skuptina Jugoslavije i druge institucije treba da ozakone".758 IZJAVA KOMANDANTA OPERATIVNE GRUPE "JUG" U OSLOBA\ANJU VUKOVARA, PUKOVNIK MILE MRKI (Vukovar, 23. novembar). Komandant operativne grupe "Jug" u oslobaanju Vukovara, pukovnik Mile Mrki, izjavio je: "Oslobodili smo Vukovar i sruili najteu i najutvreniju ustaku tvravu, zahvaljujui hrabrosti i znanju pripadnika Gardijske motorizovane jedinice JNA iz Beograda, dobrovoljaca i pripadnika Teritorijalne odbrane, od kojih su mnogi upravo iz ovog grada. "Operacija Vukovar", istakao je pukovnik Mrki, poela je 30. septembra. Bile su to borbe prsa u prsa, za svaku kuu, za svaku ulicu, jer je Vukovar, koliko do jue, bio kamen temeljac nekakve nove nezavisne drave Hrvatske, podseajui da je i u prolom ratu oslobaanje Vukovara bilo izuzetno teko. Prelomni trenutak, po priznanju i samih ustakih snaga, bio je dolazak gardijskih jedinica. Herojstvo pripadnika naih jedinica bilo je odluujue da nae snage krenu zajedno sa pripadnicima Teritorijalne odbrane i dobrovoljakih jedinica u odluujuu bitku. Hrvatski orunici su imali, a to smo se uverili u Mitnici, najsavremenije u svetu topove, rakete i drugo naoruanje, kako bi se borba nastavila i u sledea tri-etiri meseca.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Pukovnik Mrki je naglasio da su elitnim gardijskim jedinicama veliku pomo pruili dobrovoljci. U ovom ratu Jugoslavija je dobila nove narodne heroje, to Skuptina Jugoslavije i druge institucije treba da ozakone. Komandant grupe "Jug" ukazuje i na herojstvo Hrvata, pripadnika gardijskih jedinica JNA, od kojih su neki u borbama za Vukovar izgubili obe noge. Hrvatska vie nije njihova domovina, ve nova Jugoslavija, koja mora da obezbedi njihovu egzistenciju, upozorava pukovnik Mrki, zakljuujui: "Te nae nove narodne heroje Jugoslavija mora da potuje."759
b. Sluba za informisanje SSNO-a objavila je 29. novembra 1991. da su ukazom Predsednitva SFRJ od 28. novembra 1991. u vii in unapreeni vii oficiri JNA "za uspeno rukovoenje i komandovanje, uzorno ponaanje i delovanje u izvravanju borbenih zadataka od izuzetne vanosti za oruane snage i odbranu zemlje".760 Meu unapreenim stareinama bili su general-potpukovnik ivota Pani i pukovnik Mile Mrki, koji je unapreen u in general-majora.761 Major Veselin ljivananin je jo 18. novembra 1991. unapreen u in potpukovnika ("vanredno unapreenje").762 c. Dana 7. decembra 1991. nekoliko pripadnika Gardijske motorizovane brigade, koji su uestvovali u operacijama sa ciljem zauzimanja Vukovara, odlikovano je na sveanosti u Beogradu. U lanku Odlija najhrabrijim gardistima, objavljenom u asopisu JNA "Narodna armija", govori se upravo o tom dogaaju.763 U lanku se pominje niz istaknutih pripadnika gmtbr, meu kojima i tek unapreeni oficiri: generalmajor Mile Mrki, potpukovnik Borivoje Tei, potpukovnik Veselin
758 Dokazni predmet br. 552, ERN teksta na b/h/s-u 0054-5018-0054-5022, ERN eng. ET 0054-5021, izjava pukovnika Mileta Mrkia, "Bilten", 24. novembar 1991.
759 Dokazni predmet br. 552, ERN teksta na b/h/s-u 0054-5018-0054-5022, ERN eng. ET 0054-5021, izjava pukovnika Mileta Mrkia, "Bilten", 24. novembar 1991. 760 Dokazni predmet br. 553, ERN eng. 0054-5630-0054-5662, Bilten, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na str. 0054-5638-0054-5639. 761 Dokazni predmet br. 553, ERN eng. 0054-5630-0054-5662, Bilten, Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na str. 0054-5638-0054-5639. 762 Dokazni predmet br. 456, ERN teksta na b/h/s-u 0361-8844-0361-8854, ERN teksta na eng. 0361-8844-0361-8854 EDT/radna verzija prevoda, Personalni list o Veselinu ljivananinu, Personalna uprava SSNO. 763 Dokazni predmet br. 974, ERN teksta na b/h/s-u 0058-3083-0058-3083, ERN eng. ET 0058-3083-0058-3083, Odlija najhrabrijim gardistima, "Narodna armija", 11. decembar 1991.
1026
1027
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ljivananin (ukljuujui i "pripadnike njegovih specijalnih snaga"), kapetan Miroslav Radi i drugi.764 Narodna armija, 11.12.1991. Posle 86 dana vukovarskog pakla Odlija najhrabrijim gardistima D. Glii Mnotvo je primera hrabrosti, odvanosti i nesebinog drugarstva koje su gardisti iskazali u tromesenoj borbi za Vukovar. Oni ije grudi krase priznanja za hrabrost dokazuju da za budunost Jugoslavije, uprkos sve eim pritiscima meunarodne zajednice, ne moramo da strepimo. Dvadesetak dana posle uspeno obavljene operacije oslobaanja grada na Vuki zavrene 18. novembra, pripadnici Gardijske motorizovane brigade, jedne od najelitinih jedinica Jugoslovenske narodne armije, aktivne i rezervne stareine i vojnici koji su od poetka uesnici estokih tromesenih borbi, postrojeni pred visokim armijskim predstavnicima i brojnim graanima Beograda u kasarni "Maral Tito" - ponosito su primili odlikovanja i priznanja za portvovanje i hrabrost pokazane u tih 86 dana vukovarskog pakla. Posle predaje raporta, pozdrava zastavi i jugoslovenskoj himni, njihov komandant general-major Mile Mrki istakao je da jedan broj gardista "danas u ovom ponosnom stroju nije sa nama. Dali su svoje mlade ivote u borbi protiv neprijatelja na vukovarskom ratitu". Minut utanja koji je zatim, uz zvuke posmrtnog mara, usledio, bio je prekratak za emocije koje su se ogledale na licima postrojenih boraca. Mnogi od njih celog ivota nosie uspomenu na svoje drugove pale na ulicama Vukovara, pogoene od snajperskog metka ili nastradale od muki podmetnute mine. - Glavni teret borbi - podsetio je general Mrki - podnela je naa brigada koja je od prvog dana hrabro i odluno dejstvovala na ulicama Vukovara. Posebno estitajui borcima koji su odlikovani ordenima i medaljama za hrabrost, general Mrki je izrazio veru u sposobnost progresivnih snaga da ouvaju jugoslovensku zajednicu kao dravu slobodnih ljudi i naroda, onih koji Jugoslaviju ele. Mnotvo je primera odvanosti, hrabrosti, portvovanja, samoinicijative i nesebinog drugarstva koje su ti golobradi mladii i njihove stareine iskazali za tri meseca borbe za slobodu Vukovaraca i
764 Dokazni predmet br. 974, ERN teksta na b/h/s-u 0058-3083-0058-3083, ERN eng. ET 0058-3083-0058-3083, Odlija najhrabrijim gardistima, "Narodna armija", 11. decembar 1991.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija pobedu nad faizmom. O mnogima od njih ve smo pisali na stranicama "Narodne armije", o nekima jo nismo stigli, ali svi, a naroito oni ije grudi krase priznanja za hrabrost dokazuju da za budunost Jugoslavije, bez obzira na sve ee pritiske nekih zemalja meunarodne zajednice ne moramo mnogo da strepimo. Specijalci Veselina ljivananina, komandiri Zoran Zirojevi, Saa Bojkovski, Miroslav Radi, desetine i stotine pripadnika JNA, teritorijalaca i dobrovoljaca deo su jugoslovenskog bedema o koji e se odbiti svi napadi zlonamernih lanica Evropske zajednice i domaih otpadnika. Pripadnicima gardijske brigade, aktivnim i rezervnim stareinama i vojnicima JNA u ime Prve vojne oblasti obratio se general-major Vidak Vujovi, istiui da su se oslobodioci Vukovara borili za Jugoslaviju a protiv faizma. Vie od hiljadu postrojenih gardista te rei je propratilo gromkim aplauzom. Odlikovani i nagraen, njih oko trista, od kojih je 90 dobilo priznanje za hrabrost, bili su najsreniji dok su im estitali drugovi iz stroja. Komandant Prvog jurinog odreda potpukovnik Borivoje Tei, jedan od odlikovanih Ordenom za hrabrost, s neskrivenim ponosom govori o svojim potinjenim oficirima i vojnicima. Seajui se Milovog brda, naselja esta lika i Boko Buha, izbijanja na Vuku i tekih ulinih borbi, ne zaboravlja ni doprinos teritorijalaca. Njegovi vojnici kojima je tih vukovarskih dana komandovao isticali su se u gotovo svakoj borbi. Porunik Veselin Popovi juriao je na ustae utvrene u Pionirskom naselju; mlai vodnik Mirzet Muratovi, vojnik na odsluenju vojnog roka sam je osvojio ustako mitraljesko gnezdo, ranjen je 16. septembra; mlai vodnik, ali takoer vojnik iz unjara kraj Banjaluke, Goran uki pokazao se neustraivim u ulinim borbama... Svi ti i mnogi drugi hrabri mladii zaslueno su se okitili ordenima i medaljama za hrabrost dokazanu na vukovarskim ulicama. I svi oni ne vole da priaju mnogo o sebi, da objasne kako se postaje junak. Umesto toga, svaki od njih pominje svoje drugove uz koje se borio i osvajao kuu po kuu. Goran je vodio snajperiste. Mirzet spominje svog kapetana Radia kao pravog komandira... Hladno je bilo tog 7. decembra. Sitne pahulje snega padale su na obraze tih mladia i njihovih stareina, na lica koja su zraila reenou da istraju do pobede, da ponovo rastui agresivni faizam saseku u korenu. /Fotografija 1: Ranjeni porunik Veselin Popovi u stroju oslobodilaca Vukovara/
1028
1029
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija /Fotografija 2: Potpukovnik Veselin ljivananin i njegovi vojnici s najmlaim estitarima/ d. Dana 9. decembra 1991. Slobodan Kati, "etniki komandant kapetan za Vukovar", iz optinskog taba Teritorijalne odbrane Vukovara, poslao je naelniku Ratnog taba SRS-a Ljubii Petkoviu molbu za unapreenje "ratnika".765 Meu pomenutim "ratnicima" navedeni su Milan Lanuanin zvani Kameni, komandant "Leve Supoderice"; Miroljub Vujovi, komandant "TO Vukovar"; i Stanko Vujanovi, "naelnik (taba) TO Vukovar".766 Vukovar, 9.12.1991. OPTINSKI TAB TERITORIJALNE ODBRANE VUKOVAR MOLBA etniki komandant kapetan za Vukovar slobodan Kati iz Zemuna zamoljava naelnika ratnog taba Ljubiu Petkovia i zamenika ratnog taba Zorana Rankia iz Beograda da predloe za unapreenje sledee ratnike: Komandanta Leve Supoderice, Milana Lanuanina (Kamenog) Komandanta 1. udarnog voda Leve Supoderice, Milojevi Predraga Komandanta bezbednosti Vukovara, Tomi Milovana Komandanta TO Vukovar, Vujovi Miroljuba Naelnika TO Vukovara, Vujanovi Stanka Komandanta odreda TO Vukovar, Petrova Gora, Peranovi Miroslava Naelnika bezbednosti TO Vukovar, Duki Nikolu Zamenik komandanta Leve Supoderice, Dragojevi Predraga Unapred zahvaljujem! etniki komandant kapetan za Vukovar, Slobodan Kati, Banijska 30/5, Zemun 192275
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U decembru 2003. Tuilatvo za ratne zloine pri Veu za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu izdalo je optunicu protiv Stanka Vujanovia, Miroljuba Vujovia i jo estorice okrviljenih za navodno uee u ratnom zloinu izvrenom nad ratnim zarobljenicima.767 Dana 24. maja 2004. otpunica je proirena optubama protiv Milana Lanuanina, Slobodana Katia i jo devetoricu okrivljenih.768 Optunica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovari posle pada Vukovara, u noi sa 20. na 21. novembar 1991.
765 Dokazni predmet br. 560, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9410-0116-9410, ERN eng. 0307-1275-0307-1275, Molba Optinskom tabu TO Vukovar, 9. decembar 1991. 766 Dokazni predmet br. 560, ERN teksta na b/h/s-u 0116-9410-0116-9410, ERN eng. 0307-1275-0307-1275, Molba Optinskom tabu TO Vukovar, 9. decembar 1991.
767 Dokazni predmet br. 597, ERN teksta na b/h/s-u 0345-2550-0345-2563, ERN eng. 0345-2550-0345-2563 EDT, Optunica KTRZ br. 3/03, Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije, 4. decembar 2003. 768 Dokazni predmet br. 597, ERN teksta na b/h/s-u 0357-4622-0357-4635, ERN eng. 0357-4622-0357-4635 EDT, Optunica KTRZ br. 4/03, Tuilatvp za ratne zloine Republike Srbije, 24. maj 2004.
1030
1031
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Glosar -
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija DG DTG DPO DPZ Duan Silni GL gmbr gmtbr G G hab HDZ HV Idg IKM IMS, InMS InOb Iod J. JA JNA JOd JS JSO JUL JV k.,K. KAG K-da K-dant KM KOS diverzantska grupa diverzantsko-teroristika grupa drutveno-politika organizacija drutveno-politika zajednica srpska nacionalistika paravojna grupacija graansko lice na slubi u JNA Gardijska mehanizovana brigada Gardijska motorizovana brigada Glavni tab (prethodio Generaltabu) Generaltab (nasledio Glavni tab) haubika baterija Hrvatska demokratska zajednica Hrvatska vojska izviako-diverzantska grupa istureno komandno mesto intendantska materijalna sredstva intendantsko obezbeenje izviaki odred jedinica Jugoslovenske oruane snage, (naslednica JNA), (vidi i VJ) Jugoslovenska narodna armija jurini odred javna sigurnost jedinica za specijalne operacije (MUP-a Srbije) Jugoslovenska ujedinjena levica (SRJ) jedinica veze korpus korpusna artiljerijska grupa komanda komandant, komandujui stareina komandno mesto kontraobavetajna sluba, vojna kontraobavetajna sluba (kolokvijalni izraz koji je koriten i za vojno-obavetajnu slubu JNA:
AAG abr ad ap AP ARJ Arkanovci
ATJ AVL AVNOJ b. b/d Beli Orlovi b/g BiH b/k BOV br. brp brrp brTO b/v bVP: . CJB CloB: CSB TO CZ d. D-2 DB
armijska artiljerijska grupa artiljerijska brigada artiljerijski divizion artiljerijski puk automatska puka artiljerijsko-raketna jedinica srpska nacionalistika paravojna grupacija eljka Ranatovia (Arkanu) antiteroristika jedinica aktivna vojna lica Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije bataljon borbena dejstva paravojna grupacija Dragoslava Bokana borbena gotovost Bosna i Hercegovina borbeni komplet borbeno oklopno vozilo brigada bataljon remontne podrke brigada remontne podrke brigada Teritorijalne odbrane borbeno vozilo bataljon vojne policije eta Centar javne bezbednosti centralna logistika baza Centar slubi bezbednosti eta Teritorijalne odbrane Civilna zatita divizija vrsta dizel goriva Dravna bezbednost
1032
1033
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Drugu upravu, i za Upravu JNA za bezbednost, UB - Uprava bezbednosti) kopnena vojska laki artiljerijski puk laka brigada laka peadijska brigada logor za ratne zarobljenike mehanizovan meoviti artiljerijski divizion meoviti artiljerijski puk kolokvijalni naziv za policiju Krajine u Hrvatskoj pod kontrolom Srba (poznatu i pod nazivom Milicija), koji je dobila po svom osnivau, Milanu Martiu mehanizovana divizija jedinica koja koristi gusenina vozila minsko-eksplozivna sredstva Meunarodna konferencija o bivoj Jugoslaviji (mirovni pregovori, a od jeseni 1994. i misija za nadzor granice izmeu BiH i SRJ) Meunarodni komitet Crvenog krsta Ministarstvo odbrane jedinica koja koristi vozila tokae meoviti protivoklopni artiljerijski bataljon meoviti protivoklopni artiljerijski divizion meovita protivoklopna artiljerijska brigada materijalne rezerve materijalna sredstva motostreljaka divizija motorizovan materijalno-tehnika sredstva motorizovani bataljon motorizovana brigada -
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija mtd MUP m/v MVPP NC NDH motorizovana tenkovska divizija Ministarstvo unutranjih poslova motorno vozilo moral, verski i pravni poslovi nastavni centar Nezavisna drava Hrvatska (za vreme Drugog svetskog rata na elu sa Antom Paveliem) naelnik Generaltaba narodna odbrana nastavno-operativni poslovi naelnik tehnike slube naoruanje i vojna oprema naelnik taba odeljenje bezbednosti organ bezbednosti obavetajna sluba obavetajni centar odeljenje operativni centar odred Okruni tab Teritorijalne odbrane operativna grupa oklopni bataljon oklopna brigada oklopno-mehanizovani bataljon Optenarodna odbrana oruane snage Optinski tab odeljenje teritorijalne obrane oklopni transporter oklopno vozilo organizacija udruenog rada operativna zona puk protivavionska artiljerija komunistiki "svenacionalni" gerilski pokret u Drugom svetskom ratu na elu sa Josipom Brozom Titom, kojim
KoV LAP lbr lpbr LRZ m MAD MAP Martievci
md mehanizovana MES MKBJ /ICFY/
MKCK /ICRC/ MO /MOD/ motorizovana mpoab mpoad mpoabr MR MS msd mt MTS mtb mtbr
NG NO NOP NTSl NVO N OB OB OB ObC o., od OC Od OkTO: OG okb okbr omb ONO OS O oTO Ot, OT /APC/ ov OUR OZ p., puk PAA partizani
1034
1035
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija su dominirali Srbi i Crnogorci, ali u kojem su na raznim podrujima u velikom broju uestvovali Hrvati, Makedonci, Slovenci, Albanci i Muslimani. poluautomatska puka peadijski bataljon peadijska brigada peadijska divizija Proleterska gardijska mehanizovana brigada Proleterska gardijska mehanizovana divizija protivtenkovska mina posebna jedinica policije pozadinsko komandno mesto popuna, mobilizacija i personalni poslovi protivnapad pukomitraljez Posmatraka misija Evropske zajednice pomonik naelnika taba pozadinska baza protivoklopna borba protivoklopni bataljon prednji odred pozadinsko obezbeenje protivoklopni odred Prisoner of War /ratni zarobljenik/ peadijski puk protivpeadijski protivpeadijska mina Pravilo slube protivtenkovski protivtenkovski artiljerijski puk protivtenkovska baterija /kao u originalu/ protivtenkovska odbrana -
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija PVL PU p/u pvf PVO PZS PZT rb, RB RDB RH RIK RIM RJB RM RMP RMS RR RSK profesionalna vojna lica policijska uprava protivudar formacija /kao u originalu/ protivvazduna odbrana protivvazduna samohotka protivvazduni top/topnitvo runi baca Resor dravne bezbednosti Republika Hrvatska rukovoenje i komandovanje /komanda i kontrola/ regrutovanje i mobilizacija Resor javne bezbednosti Ratna mornarica popuna, mobilizacija i personalni poslovi ratna materijalna sredstva ratni raspored Republika Srpska Krajina (samoproglaena drava Srba u Hrvatskoj) ratni vojni invalidi Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana Specijalna antiteroristika jedinica (MUP) Srpska autonomna oblast (samoproglaena srpska podruja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini) Sremsko-baranjska oblast Slavonija, Baranja i zapadni Srem Srpski etniki pokret Sluba dravne bezbednosti Srpska dravna banka Srpska dobrovoljaka garda (poznata kao "Arkanovi tigrovi") Stranka demokratskih promena (Hrvatska) (reformisani Savez
PAP pb pbr pd pgmbr pgmd PIM /kao u originalu/ PJP PKM PMP p/n PM PMEZ PN PoB POB pob Pod PoOB POOd POW pp, ppuk PP PPM PS Pt, PT Ptap Ptbr PTO
RVI RV i PVO SAJ SAO
SBO SBZS SP SDB SDB SDG SDP
1036
1037
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija SDK SDS SDS SZ eeljevci komunista) Sluba drutvenog knjigovodstva Srpska demokratska stranka Srpska demokratska stranka srpskih zemalja paravojna grupacija odana voi Srpske radikalne stranke, Vojislavu eelju Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija Savezno izvrno vee Sluba javne bezbednosti Stanica javne bezbednosti skladite Savez komunista Jugoslavije Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju Savez komunista Srbije sivo-maslinasta boja (uniforma) Srpska narodna obnova sanitetsko obezbeenje Srpski narodni savez Srpski pokret obnove Socijalistika partija Srbije Socijalistika Republika Bosna i Hercegovina Savezna Republika Jugoslavia (nastala posle raspada SFRJ) Srpska radikalna stranka Srpska stranka Krajine Savezni sekretarijat za narodnu odbranu Savezni sekretarijat unutranjih poslova snage Teritorijalne odbrane Sekretarijat unutranjih poslova Srpska vojska Krajine samohodni viecevni lanser raketa tab -
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija TO VK TANJUG t tb tbr TG/tg TMS, tms TO Tp TRD TRZM TRZ tv TSk TSl TU UB UbS UDBA UNCIVPOL UNHCR UNMO UNPA UNPROFOR tab Teritorijalne odbrane tab Vrhovne komande (SFRJ) Telegrafska agencija nove Jugoslavije tenkovska eta tenkovski bataljon tenkovska brigada taktika grupa tehniko-materijalna sredstva Teritorijalna odbrana tenkovski puk topniko-raketni divizion tehniko-remontni zavod municije tehniko-remontni zavod tenkovski vod tajno skladite tehnika sluba tehnika uprava Uprava bezbednosti ubojna sredstva Uprava dravne bezbednosti Civilna policija Ujedinjenih nacija Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice Vojni posmatrai Ujedinjenih nacija Zatiena zona Ujedinjenih nacija Zatitne snage Ujedinjenih nacija (u Hrvatskoj do 31. marta 1995, a u Bosni i Hercegovini do decembra 1995) Uprava namenske proizvodnje vod viecevni baca raketa vojnoevidenciona specijalnost Vojska Jugoslavije (naslednica JNA) Vrhovna komanda (oruanih snaga) Vojnomedicinska akademija Vojna oblast (JNA) Vojni odsek
SFRJ SIV SJB SJB Sk SKJ SK-PJ SKS SMB SNO SnOb SNS SPO SPS SRBiH SRJ SRS SSK SSNO SSUP STO SUP SVK SVLR .
UNS v. VBR VES VJ VK(OS) VMA VO VO, Vod
1038
1039
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija v/o VOPP: VP VP VP VPO VSRJ V VT VT ZMTP ZNG ZnTO ZO ZONO ZpM vojni obveznik Vens-Ovenov mirovni plan vojna policija vojna pota vatreni poloaj Vojno-pomorska oblast Vojska Savezne Republike Jugoslavije (vidi VJ) Vrhovni tab vatrena taka Vojno tuilatvo zatitni motorizovani puk Zbor narodne garde (prethodio Hrvatskoj vojsci HV) zonski tab Teritorijalne odbrane zona odgovornosti Zakon o optenarodnoj odbrani zapovjedno mjesto /hrvatski/
IV Mediji o suenju
1040
1041
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji o medijskom izvetavanju o procesu Vojislavu eelju u Hagu
Proces kao performans

Poetak suenja Vojislavu eelju u Hakom tribunalu (7. novembar 2007), u veini medija u Srbiji najavljivan je i iekivan pre svega kao prvorazredni medijski dogaaj, spektakl, odlian performans u kome glavnu ulogu ima 'na ovek" , uz to pravnik, i koji e, sasvim izvesno, uspeno da "privede pravdi" hake tuitelje. eelj je optuen za zloine nad Muslimanima i Hrvatima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93, koji su poinjeni u okviru "zajednikog zloinakog poduhvata" iji je cilj bilo trajno uklanjanje nesrba i stvaranje proirene srpske drave. Adrenalin eelja, osloboen nakon 4,5 godina iekivanja suenja i potom usmeren koliko na haku sudnicu, toliko i na srpsku javnost, naiao je, sa retkim izuzecima, na dobrodolicu medija u Srbiji koji su se (posebno tabloidi) nadmetali u variranju eeljevih "dosetki" i divljenju njegovoj "retorici". Suenje eelju jeste, po svojoj prirodi, veliki medijski dogaaj i nije nerazumljivo to mu je dat veliki publicitet, ili to je na samom poetku tog suenja drugi program RTS-a bio najgledaniji (ak gledaniji od rialiti oa "Veliki brat"), to su svi mediji zabeleili. Obaveza medija jeste da informie javnost, ali je problem u tome to je izvetaje sa suenja eelju, veliki deo tampe u Srbiji prenosila ili "ravno", bez objanjenja i ograda od kvalifikacija koje je on iznosio na suenju i bez podseanja na ideologiju optuenog i njegove stranke (SRS), ili senzacionalistiki, uz opremanje izvetaja tako da se sugerie nadmo eelja i inferiornost Tribunala. U domiljanju naslova, tabloidi su esto koristili sportsku terminologiju u kojoj je eelj, naravno, pobednik.
1042
1043
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Mnogi mediji su povodom suenja plasirali izjave saradnika eelja koji su promovisali njegove nacionalistike stavove i veliali njegove sposobnosti da se sam izbori protiv "svetske nepravde", prenosei nekritiki i izjave njegovih saradnika da on u Hagu brani Srbiju. Za takve medije je suenje eelju takoe bila dobra prilika da izvuku iz fajlova stare optube protiv Hakog tribunala kao "antisrpskog", "politikog" suda, kome je samo vano da presudi jo jednom Srbinu. Retki su mediji (dnevnik Danas, nedeljnici Vreme i Evropa), koji su povodom tog suenja pokuali da podsete na nacionalistiku ideologiju eelja i njegove stranke, na njene pogubne posledice tokom 90-tih, na njegovo delovanje i zapaljive govore tokom i posle ratova u bivoj Jugoslavije, na opasnost od govora mrnje. Tabloid Kurir je najavni tekst (7. novembar) za poetak suenja eelju opremio naslovom " uvajte se, dolazi strani Voja". "Poinje"! . Bavei se najavljenom strategijom odbrane eelja, Kurir procenjuje da postoji opasnost da eselj svojim nastupom sudnicu Hakog tribunala pretvori u cirkus, a potom citira beogradskog advokata Gorana Petronijevia da je "Haki tribunal sam po sebi cirkus, pa nema potrebe da ih eelj dodatno izigrava. Kurir je potom korektno preneo uvodnu re tuiteljke Kristine Dal, tekstom sa naslovom "Otro po Voji". Kurir je uglavnom nastavio da "izvetava" o suenju eelju kao da je u pitanju sportsko nadmetanje u kome eelj kod bukmejkera sigurno pobeuje (jedan od naslova "To,Vojo"!) Glas je jo jedan beogradski dnevnik koji je o suenju eelju izvetavao dosta pristrasno i nekritiki. List je uoi poetka suenja korektno preneo optunicu protiv eelja,prenosei i "potresne detalje" koje je iznela tuiteljka, i dao genezu deavanja tokom ekanja eelja na poetak tog procesa.Dan kasnije, u izvetaju o uvodnom govoru eelja, pod naslovom "Hag falsifikuje srpsku istoriju", list prenosi detalje eeljeve odbrane, uz uokvirenu izjavu generalnog sekretara SRS Aleksandra Vuia da "eelj ne brani sebe ve brani ast srpskih dobrovoljaca, vojnika, drave i naroda". Glas takoe prenosi pisanje amerikog nedeljnika Tajm da se eelju sudi sbog rei a ne zbog dela, i da zbog toga moe ostati upamen kao jedinstven sluaj u analima Tribunala. U komentaru pod naslovom "Lekcije iz Haga" (10. novembar), koji je potpuno na fonu zavere Zapada protiv Srba i Srbije, Glas navodi da se nevino optueni eelj lako moe
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija preobratiti u tuioca,te da on nije u Hagu da bi branio svoju nevinost, ve da bi "iz pliaka podrazumevane srpske krivice izneo na suvo svaku ribu". Danas je jedan od retkih dnevnika koji je nastojao da suenje eelju stavi u kontekst svega to se deavalo tokom 90-tih u bivoj Jugoslaviji i u emu je eelj bio aktivni uesnik. U kolumni "Sluaj prof. Dr eelj Vojislava", navodi se da bi u "nekoj normalnoj dravi", eelj imao problema sa organima gonjenja zbog mnogo banalnijih stvari od ovoga ime se bavi hako tuilatvo. Takoe se analiziraju optuba i uvodna odbrana eelja i njegovo ponaanje u sudu i zakljuuje da e Tuilatvo izvoditi razne dokaze, preko eksperata do svedoka, a da e eelj posle to isto, "poto prethodno iskorosti priliku, da se nevieno zabavi". Politika je 7. novembra najavila poetak suenja eelja tekstom u kome su izneti bizarni navodi , potpuno neprimereni optunici koja je u tom tekstu stala u jednoj poduoj reenici u jednom pasusu. Podsea se da je "Haki suanj" dobrovoljno otiao u Hag, da je pred put izjavio da e pred (hakom tuiteljkom) Karlom del Ponte da lie sladoled., te da je "iskusni robija", na upozorenja da su elije u Sheveningenu uske a hrana loa, "samouvereno" izjavio da je u poreenju sa Zenicom i Gnjilanom (gde je bio zatvaran za vreme bive Jugoslavije, odnosnu u vreme reima Slobodana Miloevia), "Hag banja". Dan kasnije, Politika je, s najavom na prvoj strani, u rubrici Tema dana: Suenje ratnoj retorici, dosta opirno preneo optunicu s velikim naslovom: Tuilatvo:eelj nije tvorac velike, ve male Srbije. U istom broju Politika je objavila poseban tekst "eelj u zaveri ili zavera protiv eelja" u kome postavlja pitanje politikih motiva podizanja optunice protiv eelja. U tekstu se konstatuje da je na podizanje optunice eelj ekao deset godina, a da je ona objavljena "nekako upravo u vreme kada je Srpska radikalna stranka dosegla svoj najvii rejting posle katastrofalnih rezultata sa parlamentarnih izbora 2000. "i kad je poela ozbiljno da ugroava vladajui demokratski blok ." List navodi da e "tuilatvo morati da dokae neposrednu vezu izmeu eksplozivne, nacionalistike retorike i zloina koji su poinjeni (kako je to, na porimer, postignuto na sudu za zloine u Ruandi)". U tekstu se zatim citira vie eeljevih izjava koje list naziva "zapaljivim", u koje spada i ona da "Hrvate ne treba ubijati noem nego zaralom kaikom". Politika je 9. novembra , takoe s najavom na prvoj strani, objavila tekst pod naslovom eelj: Osudite me i moja ideologija bie besmrtna, u kome je preneta uvodna re optuenog , a u antrfileu preneto nekoliko
1044
1045
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija opaski koje je eelj, kako kae list, " izneo u svom stilu". Jedna od njih je "Srbi su mali Rusi na Balkanu. Zato nas Zapad mrzi". Politika je 22. novembra objavila intervju sa Zoranom Krasiem, glavnim pravnim savetnikom eelja, koji je najavljenog prvog svedoka optube Entonija Oberala predstavio kao "vetaka za govor mrnje", nestrunog i nepodobnog, jer je po zanimanju fiziar, a 20 godina je prouavao plemena u Africi. Na pitanje o strategiji odbrane eelja, Krasi je pored ostalog rekao da e lider SRS tvrditi da srpska strana nije imala nijedan zloinaki cilj u prolom ratu, to je list izvukao u podnaslov. Jedno od pitanje lista bilo je da li se u Evropi kanjava za govor mrnje. Odgovor je bio da je "sa gledita stavova Evropskog suda za ljudska prava Vojislav eelj relaksiran, jer nema nijedne odluke koja bi mogla da poslui kao primer za optuivanje". Tabloid Pravda (8. novembra), u potpuno neprofesionalnom tekstu svoja dva "specijalna dopisnika" iz Haga, koji su se fokusirali na izgled eelja ("sve, odluan, oputen,samouuveren") raspoloenje tuiteljke ("malo nervozna") i sudija ("ozbiljni"), posluge ("izvetaeno ozbiljni), prenosi i izjavu Jadranke eelj, supruge Vojislava eelja: Vojislav ve sada potpuno dominira sudnicom i procesom. Dan kasnije, poetak odbrane eelja Pravda je "pokrila" tekstom pod naslovom "Lai i falsifikati", uz opirno prenoenje govora eelja i uz dopunski tekst iz Beograda sa nadnaslovom "Srpski radikali ponosni na eelja", odnosno izjave generalnog sekretara SRS Aleksandra Vuia da je eelj ve u prvom izlaganju pred Tribunalom "raskrinkao dve kljune lai Tuilatva:izmiljeno krivino delo govora mrnje i besmislenu ideju udruenog zloinakog poduhvata, koja je isto politika, a ne pravna konstrukcija". Pravda je ubrzo po poetku suenja eelju objavlao tekst "Haka glavobolja", u kome se tvrdi da je Tuilatavo "ve zabrinuto za svoje optunice" i u kome nekoliko sagovornika lista govori o "superiornosti eelja, o "malicioznom Hagu", "ismejanom Tribunalu itd. "eelj ispred zvezda "jedan je od anrtfilea tog teksta u kojoj se prenosi rekordna gledanost RTS-a na poetku suenja eelja. U vikend broju (11-12. novembar), Pravda na dve strane prenosi delove eeljeve odbrane uz napomenu da je eelj "razobliio brojne 'bezone lai i falsifikate' iz hake optunice. Pravda je 12.novembra celu stranu, u formi kolaa, posvetila eelju, promoviui njegovu novu knjigu "Afera Hrtkovci i ustaka kurva Nataa Kandi", navodei "saznanja" iz Sheveningena da su mu nakon
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija uvodne rei svi u zatvoru - pa i Hrvati estitali, i pravei anketu o tome da li je eeljev nastup u Hagu ostavio pozitivan utisak (pet sagovornika, 86 odsto "da"). Taj list je takoe pisao da Srbi iz dijaspore podravaju lidera radikala u istupima u Hagu i da smatraju da eeljevu odbranu treba staviti u udbenike. U stalnom velianju eelja, Pravda je stigla i do Tamare Nikezi, "operske pevaice, Srpkinje iz Crne Gore", iji je intervju objavila pod velikim naslovom "Volim eeljevu snagu i drnost", mada se samo treina intervjua - u kome intervjuisana izraava 'fasciniranost" eeljevom odbranom u Hagu i njegovom inteligencijom - odnosi na suenje lideru radikala. Tabloid Press, koji je kratak izvetaj uvodne rei hake tuiteljke Kristine Dal opremio velikim naslovom "Tuilatvo nagrdilo eelja", 9.novembra je preneo uvodni govor eelja, citirajui ga u naslovu ( "Na smrt, K'o Sadama" ) i prenosei da je optueni zatraio od Tribunala da ga osude to ee i tako uini "besmrtnom njegovu ideologiju srpskog nacionalizma". Tekst je opremljen sa dva anrtfilea - u jednom se citira ruski ekspert za Balkan Jelena Guskova koja je izrazila sumnju da e Tribunal moi da dokae krivicu eelja, a u drugom se citira ameriki magazin Time koji pie da se eelju ne sudi zbog dela ve zbog rei, pa postoji mogunost da se "suenje pretvori u ruganje pravdi". Posle uvodne rei eelja, u tom listu osvanuo je veliki naslov: eelj - Tribunal 1: 0 . Nedeljnik Svedok je na pet strana objavio stenogram uvodnog izlaganja eselja, uz veliki naslov: Ovde mi se sudi jer je ve 2002. Amerikancima bilo jasno da moja partija i ja moemo da oborimo mafijaki, izdajniki reim u Srbiji". Svedoenje prvog svedoka odbrane, Entonija Oberala, doekano je u pojedinim medijima kao prilika za podcenjivanje svedoka iI novo velianje eelja. Dok je Politika prenela (korektan) izvetaj agencije Beta, Novosti prenele takoe korektan izvetaj sa tog svedoenja, Glas je ocenio da je tuilatavo s prvim svedokom, s kojim se eelj "poigravao", napravilo "prvi kiks", a Pravda je tvrdila da je eelj Oberala ismejao. Glas na kraju tog svedoenja navodi da je Entoni Oberal na pitanje lidera srpskih radikala uglavnom odgovarao sa "ne znam" i "ne seam se", i dodaje da je poslednji deo ispitivanja eelj iskoristio za "ispravljanje" istorijskih podataka koje je svedok naveo u svom ekspertskom izvetaju. Nedeljnik Vreme je povodom poetaka suenja eelju u tekstu "Egzibicionista na sudu" opirno podsetio na delovanje eelja tokom 90-tih godina, na njegove "sumanute ideje" i saveznike ("koje je menjao kao
1046
1047
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija arape"), na njegova "slavna vojevanja po beogradskim ulicama , hukake govore , posete ratitima "na bezbednoj daljini". List zastupa tezu da eelj u stvari nema nikakvu stalnu ideju, osim mrnje, destrukcije i elje za publiciteom. Beogradski nedeljnik navodi da je veoma vano "da eeljev proces poinje i da e doi do svog kraja", konstatujui da pod protokom godina i zaborava mnogima eelj izgleda kao neko kome sud u hagu zaista nita ne moe. "eeljeva (radikalska logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili da je Tribunal srboderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbiju nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima eelj namerava samo svojom pameu da do pobede doe", pie Vreme. Vreme se pre poetka suenja bavilo posledicama tog procesa, odnosno pitanjem da li e radikali na predsednikim izborima imati koristi od suenja eelja, uz prognozu da bi efekat mogao biti privremen, samo na poetku suenja, a da bi eventualna mobilizacija simpatizera radikala i ideje o velikoj Strbiji moglo da izazove kontraefekat - mobilizaciju biraa demokratske opcije. Nedeljnik Evropa takoe je nastojao da suenje eelju i njegovu odbranu osvetli sa vie aspekta, konsultujui sociologa, pravnog strunjaka, predstanike nevladinih organizacija, publiciste. List citira sociologa religije Mirka orevia, koji kae da ideologija "na koju je eelj toliko ponosan, nije njegova", ve da s "upadljivim nedostatkom zanja" interpretira stare politike teorije i banalizuje ih. orevi smatra da e Tribunal lako dokazati da je eelj (kao i neki drugi politiari i ideolozi) na takvim teorijama temeljio nasilje na etnikoj osnovi koje uvek izaziva reakciju etniki motivisanog nasilja s druge strane. Drugaije miljenje izneo je za Evropu Goran Ili, profesor na beogradskom Pravnom fakultetu, koji smatra da je veoma tesko dokazati da je eelj svojim nastupima stvorio u glavama odreenih ljudi reenost da idu i uestvuju u oruanim sukobima. Nedeljnik NIN je uoi suenja eelju, u velikom tekstu "Velika Srbija pred malom porotom", konstatovao da Tribunal, "od Miloevieve sahrane, sve vie deluje kao provincijalna ratimovana druina, institucija iji se bivi tuioci, portparoli i sudije rado denunciraju preko medija, koju dri jo samo nada da bi Ratko Mladi mogao uskoro da ih poseti ili, makar, da Vaington otvori svoju kasu za jo koju sezonu suenja". Takoe
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija se navodi da presude iz Haga "samo pomau narodima da se mrze kao u stara dobra vremena". Postavljajui u tom kontekstu pitanje ta e suenje eelju znaiti za Srbiju, NIN, u kratkoj analizi unutranjepolitike scene Srbije i konstatacijom da su poprilino slabi izgledi da sud dokae da su eeljevi govori mrnje doveli do ratnih zloina, odgovara da ne treba oekivati da e eeljeva odbrana pred Tribunalom imati znaajan uticaj na dogaanja u Srbiji, ali e 'svakako naneti tetu ugledu tog suda. Ako ga uopte ima". Tekst je uokviren kratkim intervjuom sa suprugom Vojislava eelja, koja je izjavila da eelj u Hagu "ne brani samo sebe, da u sudu "dominira" i da je "superioran".
Sporadino praenje
Suenje Vojislavu eelju, optuenom za zloine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993., medji u Srbiji su nakon pet meseci od poetka procesa pratili sporadino, uglavnom sumirajui nekoliko dana suenja u jednom izvetaju i prenosei detalje unakrsnog ispitivanja svedoka od strane optuenog. Izuzetak u tome je Pravda, tabloid blizak Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), koji je suenje prenosio redovno, odravajui tu "temu" i u pauzama procesa plasiranjem izjava funkcionera SRS koji kao mantru ponavljaju priu o nevinosti eelja, manipulaciji Hakog suda i instruiranim svedocima. U takav "model" izvetavanja odlino se uklopilo pojavljivanje knjiga Karle del Ponte "Lov ", koja je inae izazvala veliko medijsko interesovanje u Srbiji zbog pokuaja vlasti u Srbiji da odloi objavljivanje te knjige, ali i zbog niza detalja, pa i pikanterija, koje je biva haka tuiteljka iznela o svom radu u Tribunalu i u tom kontekstu i suoavanju s vlau u Beogradu. Uz veliki naslov "ini hteo da izrui eelja", Pravda je poetkom marta prenela da "saznaje od odlino obavetenog izvora iz beogradskog diplomatskog kora "da je postojao "iniev spisak" za Hag, a da je u vrhu te liste bio Vojislav eelj. Citat iz knjige, gde se navodi da je ini del Ponteovoj rekao "Vodite ga i ne vraajte ga (eelja)", iroko je citiran u beogradskim medijima. I u novoj rundi suenja, svedoci tuilatva Hakog tribunala, u prilinoj meri i zbog sopstvenog nesigurnog dranja na sudu i neodreenih
1048
1049
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija odgovora i na pitanja sudije i u unakrsnom ispitivanju eelja, medijski su uglavnom predstavljani kao nekompetentni i nepouzdani. injenica je, meutim, da su se dramatini iskazi pojedinih od njih o stradanjima tokom ratnih godina nali samo u nekim medijima, dok je preteni ton prenoenja suenja "dirigovao" eelj svojim pitanjima i , po oceni najveeg broja medija, njegovim "raskrinkavanjem" svedoka kao instrumenta tuilatva. Ni u ovoj rundi suenja u medijima nije bilo nikakvih komentara ni analiza suenja. Paralela sa Miloeviem Politika, koja uglavnom "skida" suenje eelja sa televizije i koja dijaloge optuenog sa svedocima najee prenosi bez komentara, 10.marta je objavila tekst "eelj u novoj formi protesta", u kome je, zbog mnogobrojnih svedoka optube, povuena paralela eeljevog procesa sa suenjem Slobodana Miloevia. Navodei da je eelj odbio da ispita svedoka br 021, prvog od najavljenih 13 koje je Tuilatvo planiralo da ispita na osnovu njihovih pisanih izjava, Politika citira eelja da se takvim svedoenjem, u kojima se ne teresti lino on, ve se samo dokazuje "baza zloina", samo razvlai suenje u nedogled. "Svojevremeno se i Slobodan Miloevi, na ijem je suenju svedoilo 300 svedoka tuilatva, bunio zbog velikog broja svedoka koji optuenog nikada lino nisu ni videli,a kamoli bili u direktnoj vezi sa njim. ak su i sudije pitale tuioca Defrija Najsa ta e mu toliki svedoci. Sudija Riard Mej je jednom prilikom rekao da bi 'jedan dobar svedok na ovakvom procesu bio dovoljan'", pie Politika. Glas je 13.marta na pola strane objavio tekst pod naslovom "eelj blokirao hako tuilatvo", prenosei da optueni nije hteo da zavrri unakrsno ispitivanje Vilima Karlovia, jer mu je vee zabranilo da predoi svedoku lanak Ekspres politike od 18.marta 1997.gde je nabrojano 10 imena hrvatskih zloinaca nad srpskim stanovnitvom u Vukovaru. Istim povodom Pravda je objavila izvetaj sa suenja eelju pod naslovom "Sud na strani tuilatva", uz citiranje izjave Zorana Krasia, lana tima eeljeve odbrane, da sudije imaju dva arina, jedan za tuilatvo, a drugi sa optuenog.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Svedok Vilim Karlovi Vilim Karlovi, osmi svedok optube protiv eelja, u medijima u Srbiji uglavnom je proao kao i njegovi prethodnici. "Zenga pred sudom",predstavio je tabloid Pravda 12.marta novog svedoka,nekadanjeg pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde i uesnika borbi u Vukovaru. Dnevnik Glas je Karlovia predstavio kao hrvatskog penzionisanog "domobrana", navodei i da je taj svedok ve trei put svedoio pred Hakim tribunalom i jednom u Beogradu. List je preneo vei deo svedoenja Karlovia,ukljuujui scene brutalnog prebijanja i ubijanja zatvorenika u Ovari. Politika (13.mart) je Karlovia predstavila kao oveka "koji je lidera radikala optuilo za konkretno delo, navodei da je tuilatvo prvi put izvelo takvog svedoka. List je preneo deo dijaloga eelja sa svedokom, iz koga proistie (kao i iz zvaninog dokumenta) da je hrvatska vojna obavestajna sluba uestvovala u pripremanju Karlovia za svedoenje protiv "Vukovarske trojke|" i protiv Slavka Dokmanovia ( bivi predsednik optine Vukovar). Tim povodom Politika pie da su "Hrvati pripremali neke svedoke za lano svedoenje", pozivajui se na izjavu advokata "vukovarske trojke" Borivoja Borovia koji tvrdi da su odreene hrvatske slube upale u tajne fajlove Hakog tuilatva i odatle crpile dokumentaciju koju su koristili za pripremanje svedoka za lano svedoenje i osmiljavali odbranu za hrvatske generale. "Na sudijama je da odlue da li e svedoenje Karlovia protiv eelja biti uvrteno u dokaze, ali eelj je jue osmog svedoka tuilatva nazvao 'rtvom dobrovoljaca Teritorijalne odbrane iz okoline Vukovara ,koji su sebe moda nazivali etnicima, ali koji nisu bili dobrovoljci SRS", pie Politika. Iz unakrsnog ispitivanja svedoka Emila akalia, jednog od sedmorice preivelih sa "Ovare", medije je posebno zainteresovala eeljeva izjava da je streljanje 200 hrvatskih zarobljenika na "Ovari" naredio general Aleksandar Vasiljevi (nekadanji naelnik vojne bezbednosti) uz navoenje da e tu tvrdnju u nastavku procesa i dokazati. "Streljanje naredio general Vasiljevi" (Novosti, 20.mart) "eelj vodi sa 7:0 ", preneo je Kurir u kratkoj informaciju izjavu zamenice predsednika SRS Gordane Pop Lazi, koja je rekla da tuilatvo nema dokaze protiv njega i koja je navela da je cilj eelja da ukae na one
1050
1051
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija koji su uestvovali direktno u nekom zloinu ili ga organizovali, poput Aleksandra Vasiljevia. Pravda je akalia kroz naslov uvela kao "Svedoka koji se niega ne sea", a u tekstu ga prikazuje kao "starca od 74 godina", koji "nije mogao sa sigurnou da identifikuje pukovnika Mileta Mrkia (jednog od tzv vukovarske trojke). Zatieni svedoci Zatieni svedok B.C.1013 je, po oceni Pravde (26.mart), "nesiguran tienik" koji se "ne sea, ne zna, ili nije siguran". List prenosi deo dijaloga eelja sa svedokom, u kome svedok tuilatva zaista neodreeno odgovara na pitanja eelja, uglavnom sa "ne seam se", nisam sigiuran..". Pravda, meutim, nije ni slova prenela o potresnom svedoenju svedoka tokom glavnog ispitivanja tuioca Matijasa Markusena. To je uinio Glas (26.mart), koji je je detaljno preneo svedoenje B.C.13 o nedelima vojnika koji su ga zarobili u Zvorniku i zajedno sa jo etvoricom drugih muslimana danima zlostavljali. Slino je uinio Danas (26.mart), koji je preneo agencijsku informaciju sa tog svedoenja, naslovivi je sa "eeljevci ubijali, tukli i pljakali", navodei da je svedok 'eeljevce" oznaio kao one koji su u leto 1992. u Zvorniku maltretirali i ubijali Muslimane i poljakali njihovu imovinu. Danas je sutradan, agencijsku vest sa suenja eelju preneo pod naslovom:eelj: Dobrovoljci nisu inili zloine u Zvorniku, citirajui eelja da je svedok poinioce u Zvorniku pogreno identifikovao kao dobrovoljce SRS i da mu je to sugerisala "muslimanska tajna sluba AID". Kurir (27.mart) je istog svedoka u naslovu nazvao "Svedok sa slabim pamenjem", navodei da je BC 1013 odgovarao kao i prethodni svedok, Emil akali, sa "ne seam se", "ne znam", "nisam siguiran". List na kraju teksta pie da je Tuilatvo, "u nameri da diskredituje odbranu Vojislava eelja, u pomo pozvalo" akalia, "sedamdesetetvorogodinjeg starca" koji je, po oceni lista , svojim svedoenjem Tribunalu vie odmogao nego pomogao. Navodei u nadnaslovu da je eelj osporio svedoenje svedoka 1013, Glas (27.mart) u naslovu prenosi "eeljevci nisu inili zloine", navodei pojedine izvode iz unakrsnog ispitivanja eelja.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Problemi svedoka sa pamenjem eelj je, prema Pravdi (28.mart), "porazio jo jednog nepouzdanog svedoka koji je naknadno promenio svoju izjavu uz pomo Tuilatva hakog tribunala". Re je o svedoku BC 1015 koji je, prema listu, "imao velike probleme sa pamenjem kad su u pitanju dogaaji u bivoj Jugoslaviji". Opet je Glas na sasvim drugi nain prikazao svedoenje BC 1015, prenosei da je on detaljno u sudu naveo kako su ga 1992. tukli i poniavali pojedinci koje je oznaio kao 'eeljevce".List je preneo delove tog svedoenja koje je naslovio sa "Plakao na suenju". Politika, je 28.marta sublimiranu informaciju o svedoenju zatienih svedoka 1013 i 1015, prenosei da je obojicu eelj optuio da ih za svedoenje pripremala obavetajna sluba AID, to su oni demantovali". List ocenjuje da je zbog greke Tuilatva o godini mitinga koji je odran u Malom Zvorniku na kome je govorio eelj (eelj kae 1990, a po optunici je to bilo 1992.) , "ponovo lebdela u vazduhu eeljeva tvrdnja da je optunica protiv njega lana. U istom tekstu, list ocenjuje da je svedokj 1013 "zadao ozbiljan udarac eelju" svedoei o ueu "eeljevaca" u prebijanju zarobljenika na poljoprivrednom dobro ":Ekonomija" u Zvorniku. Deurni komentator validnosti svedoka protiv eelja, ef njegovog pravnog toma Zoran Krasi, i 31. marta je ponovio da je optunica protiv eelja lana, da su svedoci "preparirani" a da Tuilatvo "manipulie". Neto vee interesovanje medija izazvao je zatieni svedok BC 033, bivi dobrovoljac SRS, poto se ispostavilo da je osuivan za napade sa eksplozivom na razne objekte u Beogradu (ukljuujui i beogradsku damiju). "Svedok tuilatva bacio bombu na beogradskoj damiji", naslovila je 3.aprila Politika detalje sa unakrsnog ispitivanja BC 003, stavljajui u podnaslov optubu eelja da je taj svedok postavio bombu na prozor novinara Vremena Dejana Anastasijevia. U prenoenju ispitivanja navodi se da je eelj rekao da je bombu postavio u dogovoru sa Nataom Kandi, direktorkom Fonda za humanitarno pravo, koju eelj u Hagu u slinim kontekstima nije pomenuo prvi put. Svedok BC 033 je za Pravdu (2.aprila) "turbo lani svedok", potom "Plaenik Natae Kandi (3.april), koji je u tumaenju Zorana Krasia jo jedan "preparirani svedok" koji je "slagao onog trenutka kada je poeo da govori".
1052
1053
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Glas je 3. aprila je pod naslovom "Sloboda za lano svedoenje" preneo da je eelj "raskrinkao novog podmetnutog svedoka Natae Kandi", te da je BC 003 osueni terorista. U podnaslovu list navodi da je "zatieni svedok BC 003 pristao da svedoi protiv lidera radikala jer Kandieva eli da se "osveti SRS i eelju prema kome gaji patoloku mrnju". (citirana izjava izvesnog Aleksandra Gajia koju je preneo eelj)
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Tabloid Pravda je 1. februara, kroz tumaenje "svog" stalnog pravnog eksperta, Zorana Krasia iz SRS, ustvrdila da je "Tuilatvo protiv eelja izvelo jo jednog neobavetenog svedoka ",i da "kroz te svedoke falsifikuje istoriju". Krasi je jo rekao, a Pravda prenela, da je Iv Tomi "tendenciozan svedok koji nema anse", a kasnije u jo jednom lanku ustvrdio da je "tanak,nervozan i nekvalifikovan". "Kvaziekspert potuen do nogu", tako je Pravda naslovila izvetaj sa eeljevog unakrsnog ispitivanja Tomia, prenosei uglavnom delove ispitivanja gde je, po miljenju lista, eelj "poentirao". Uz tekst je objavljena izjava knjievnika Momira Lazia da je Iv Tomi "ekspertski probisvet". Glas se u nedeljnom broju od 3.februara, u velikom lanku "Potopoto zloin", bavio stavom suda i Tuilatva da elj mora da ispituje i svedoke od kojih je tuilatvo odustalo kada je skratilo optunicu protiv njega (8. novembra 2006). Za tumaenje takvog stava opet je uzet pravni savetnik eelja Zoran Krasi, a Glas u uvodu tog lanka, u kome se govori o nepotrebnom "iscrpljivanju okrivljenog sadejstvom hakog suda i tuilatva", Haki tribunal naziva nakaradnom pravnom institucijom koja unosi jo jednu konfuziju u krivino pravo. Isti tabloid je dan kasnije preneo miljenje Slavenka Terzia, naunog savetnika u Istorijskom institutu SANU , koji povodom svedoenja (i) Iva Tomia kae da 'zapadni istoriari u Hagu tvrde da Srbi praktino nita drugo nisu radili od srednjeg veka,samo su sanjali Veliku Srbiju i teili da etniki oiste teritorije". Glas je u izvetaju sa prvog dana unakrsnog eeljevog ispitivanja Tomia tekst naslovio sa "Lider radikala nadigrao svedoka", uz konstataciju da je "lider radikala, lagano, mic po mic, nadigravao i osporavao strunost ovog vetaka. Politika je svakodnevno prenosila svedoenje Iva Tomia, uglavnom kroz njegove dijaloge sa sudijom i eeljem. "Lider radikala je nastavio da osporava da je francuski magistar slavistike kvalifikovan da tumai ideologiju velike Srbije", navodi u podnaslovu list 7.februara. Svedok 004 Svi mediji su preneli eeljevu izjavu na poetku svedoenja zatienog svedoka 004, u jednom dijalogu sa sudijom,da ga ne interesuje konana presuda suda i da mu "najvie odgovara doivotna robija".
Medijska rutina
Suenje Vojislavu eelju, optuenom za zloine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993., medijski je uao u rutinu koja se sastojala uglavnom u prenoenju dijaloga optuenog i svedoka na unakrsnom ispitivanju i -u pojedinim tabloidima posebnoneprekidnom diskreditovanju svedoka (i Tribunala) i velianju eeljevih sposobnosti u "razobliavanju" i svedoka i suda. Takvom pokrivanju suenja, koje je poelo 7. novembra 2007., dosta su doprineli ponaanje eelja na suenju i njegove "doskoice" oigledno tempirane za medijsko trite u Srbiji, dosta neubedljivi svedoci ili svedoci koji nisu umeli da pariraju eelju, duina boravka eelja u Hagu (pet godina) i medijski "zamor" od te teme, i ,naravno, odsustvo analitinosti i kritinosti u tretiranju hakog sluaja Vojislava eelja. O svedoenju Iva Tomia Trei svedok optube, francuski magistar slavistike, predava na Sorboni i nauni istraiva o Balkanu Iv Tomi, u poetku svedoenja 'tretiran' je u medijima korektno, uz krae ili due prenoenje njegovog ekspertskog izvetaja "Ideologija Velike Srbije u 19. i 20.veku' ija je glavna teza da je Velika Srbija bila glavni cilj Srpskog etnikog pokreta. Ubrzo, u pojedinim dnevnicima, posebno tabloidima, postao je ostraeni svedok, nekvalifikovan, bez kredibiliteta, ak probisvet, koga je eelj "nadigrao". Glas (30.januar) je uz izvetaj sa suenja objavio antrfile "Ostraeni svedok" u kome navodi da je "lider radikala osporio kredibilitet" i tog svedoka, navodei da je on "ideoloki ostraen protiv SRS. Politika (31.januar) je prenela podui dijalog svedoka sa sudijom anKlod Antonetijem, navodei na kraju teksta da je Iv Tomi autor mnogobojnih lanaka, eseja i izvetaja koji se odnose na srpsko nacionalno pitanje.
1054
1055
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Ispitivanje tog svedoka od strane eelja, Pravda je nazvala "ispitivanjem za istoriju prava". List je citirao Zorana Krasia (angaovan u timu odbrane eelja), koji je rekao da to ispitivanje treba da se odtampa i podeli svim advokatima u celom svetu, a da dravna televizija treba da prikae ceo tok ispitivanja "zbog mladih u Srbiji, koji e posle toga drugaije gledati na EU perspektive". Na kraju unakrsnog ispitivanja, Pravda (14.faberuara) je ponovila Krasiev predlog da to ispitivanje ue u udbenike i da je to ispitivanje "pravna lekcija" (naslov). Politika (8.februar) je povodom svedoenja 004 prenela da "svima koji su suenje pratili preko Interneta bilo je dosta teko da razumeju ta ovaj svedok zatienog lika i glasa tano govori". Zatim je prenela deo u kome svedok nije mogao tano da odgovori na pitanje ta se dogodilo u Borovu selu, jer je bio "nekih 250 kilometara dalje". Politika (13.februar) je u naslov izvukla "Svedok 004: eelj politiar, Arkan ratnik", takoe prenosei pitanja eelja i odgovore svedoka. "eelj nije pozivao na ubijanje nesrba", citirale su Novosti (13.februara) u naslovu svedoka 004, kao i njegovu izjavu da su hrvatske vlasti po izbijanju sukoba poinile zloine nad Srbima. Dan kasnije, Novosti su preneli manji izvetaj sa svedoenja pod naslovom "eelj nije kriv", u kome 004 navodi da nikada nije rekao da je eelj naredio zloine u selu Voin kako pie u njegovoj izjavi (koju je potpisao) ve da je uo da su dobrovoljci to uradili. Glas je to svedoenje predstavio kao "neoekivani obrt na suenju eelju", navodei da je zatieni svedok "potpuno raskrinkao stravine hrvatske zloine poinjene nad Srbima tokom 1990. i 1991. godine. List je citirao vei deo dijaloga svedoka i eelja. Glas je 12. januara objavio skoro na celoj strani tekst "Prevodioci psovali eelja" u kome na samom poetku konstatuje da "Haki tribunal nastavlja sa manipulacijama " i u kome tvrdi da je taj list doao do "ekskluzivnih podataka koji ukazuju na bezobrazan i neprofesionalan odnos hakih prevodilaca prema predsedniku SRS-a profesoru dr. Vojislavu eelju". U tekstu se zatim navodi da se na snimku koji je pravni tim eselja dostavio Tribunalu "primeuje da, dok optueni govori, prevodioci iz Hrvatske se smeju, ude i vreaju ga".
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija O Svedoenju Rejnoa Tunensa i Milana Kulia Unakrsnim ispitivanjem svedoka optube Rejnoa Tunensa, eksperta za vojna pitanja, eelj je, u interpretaciji Zorana Krasia, postao radikalski Sokrat (Gazeta, 28.februar). Prethodno je Krasi za Pravdu izjavio da je svedok tuilatva "perspektivan i da moe postati dobar svedok odbrane". Glas (28.februar) je u naslovu konstatovao da je "Vetak izmeu dve vatre", navodei da je on "pod naletom unakrsnog ispitivanja optuenog , uz pomo sudije an Klod Antonetrija, nesvesno osporio sopstveni izvetaj". Politika je 29.februara prenela jedan deo dijaloga sa unakrsnog ispitivanja, navodei na poetku da je eelj "i ove nedelje, u svom prepoznatljivom stilu, poput profesora koji je nezadovoljan znanjem studenta, pokuavao da srui kredibilitet petog svedoka tuilatva Rejnoa Tunensa.". List se nije bavio komentarisanjem ispitivanja, a na kraju je preneo, i u drugim medijima citiranu eeljevu izjavu da je on, kao "etniki vojvoda", "ovek gospodskih manira". Sam eelj je svojim izjavama na raun svedoka davao dosta materijala prijemivog za medije. "Svedok je totalna neznalica" (Pravda , 27.februar) i "belgijski pijun" (Danas i Pres ), samo su neki od naslova u novinama kojima je citiran eelj sa unakrsnog ispitivanja Tunensa. Tabloid Gazeta (28.februar) je, prenosei neki od "bisera" eelja, u podnaslovu naveo da se "suenje Vojislavu eelju opet pretvorilo u duhovito akademsko reetanje svedoka hakog tuilatva". Na kraju ispitivanja tog svedoka, ponovo je aktuelizovan fudbalski argon, pa je eelj protiv Haga, nakon ispitivanja petog svedoka, "poveo" sa 5:0 (Pravda, 29. februar).U podnaslovu, taj list je napisao da je "Predsednik SR do nogu potukao petog svedoka tuilatva". Sa svedoenja svedoka Milana Kulia, nekadanjeg pripadnika Teritorijalne odbrane Podravske Slatine, medijima je najinteresantnija bila izjava koju je u nekom trenutku izrekao eelj da e "umreti nevin kao Miloevi", to se nalo u naslovima gotovo svih novina. "Bruka Hakog suda", naslov je koji je Glas dao prvog dana svedoenja Kulia (6.april), navodei da je "Tuilatvo hakog tribunala ponovo potpuno omanulo u izboru svedoka optube". Ovoga puta, naveo je list, i sudije u procesu protiv dr Vojislava eelja bile su prinuene da direktnim pitanjem - da li lae - suoe svedoka sa njegovim kontradiktornim iskazom".
1056
1057
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Mediji su podsetili na petogodinjicu odlaska eelja u Hag, uglavnom prenosei izjave generalnog sekretara Aleksandra Vuia koji je ponovio ranije tvrdnje radikala da Tribunal nema nikakvu krivinopravnu optunicu protiv eelja, da se on u Hagu bori protiv lanih svedoka, za svoja ljudska prava i prava na odbranu (Novosti, 25. februar). Kurir je tim povodom objavio kratku informaciju pod naslovom "Pet godina ami", dok je Pravda na dve strane, pod naslovom "1825 dana torture", dala hronologiju od odlaska eelja u Hag do 14. februara, a o "godinama eeljevog tamnienja" prenela izjave njegove supruge Jadranke, Zorana Krasia i Olivera Antia, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija U najavi nastavka suenja, dnevnik Glas konstatuje da je Tuilatvo gotovo mesec dana boine pauze "sigurno utroilo da izvida rane koje je optueni, presliavanjem Amerikanca ( prvog svedoka optube, Entonija Oberala) ,kao neukog aia,zadao optunici, dok se eelj najverovatnije pripremio da se, na isti ili slian nain, provedu naredni svedoci optube." U interpretaciji tog lista, tuiteljka je "lukava", a eelj - oprezan. Povodom novog glavnog tuioca , Belgijanca Sera Bramenca, Glas u istom tekstu dotadanju tuiteljku Karlu del Ponte, kojoj je 1.januara istekao mandat na tom mestu, naziva "pakosnom vajcarkinjom i osvedoenim srbomrscem", osporavajui joj usput i profesionalne kvalitete. O svedoenju Gorana Stoparia
Diskreditacija suda i svedoka

Drugu rundu suenja Vojislavu eelju pred Hakim tribunalom, koja je poela 8. januara, veina medija u Srbiji nastavila je da prati po istoj matrici kao na poetku procesa, predstavljajui optuenog kao "glavnog" u hakoj sudnici, ovekom koji je "razbio Hag" i koji se "nadmudruje" sa tuiteljkom Kristinom Dal (Glas). eelj je optuen za progon, ubistva, muenje,deportacije, prisilno premetanje ,okrutan tretman, pljaku i bezobzirno unitavanje naselja u Hrvatskoj i u BiH, kao i za proterivanje Hrvata iz vojvoanskog sela Hrtkovci 1991-1993.godine. "eelj e raskrinkati Hako tuilatvo", citirao je tabloid Press generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vuia (trobroj 6.7. i 8.januar) koji je takoe rekao da je eelj "io i spreman da i dalje pobeuje lane svedoke Hakog tribunala". Pojedini mediji (pre svih tabloid Pravda) su redovno plasirali izjave saradnika i pravnih savetnika eelja koji su promovisali njegove nacionalistike ideje i veliali njegove pravnike sposobnosti i mogunosti da se sam brani pred Tribunalom. Ova runda suenja bila je dobra prilika i za svakakvu diskreditaciju svedoka optube, kao i samog hakog tribunala. U interpretaciji pojedinih medija, eelj je svedoke optube "preobraao" u svedoke odbrane, ili bar u neutralne svedoke, a eeljevo unakrsno ispitivanje svedoka predstavljano je skoro kao pozorina zabava, esto ilustrovana eeljevim fotografijama iz hake sudnice sa irokim osmehom na licu. Svedoka optube, biveg pripadnika paravojne formacije "korpioni" Gorana Stoparia, tabloid "Pravda" uveo je u javnost naslovom "Svedok lae protiv eelja". Tog svedoka, u tom svojstvu, nastojala je da diskredituje i veina ostalih dnevnika. Izjavu Stoparia da su za zloin u Ovari krivi dobrovoljci Srpske radikalne stranke (SRS), odnosno da su se dvojica dobrovoljaca hvalili da su uestvovali u streljanju 200 hrvatskih zarobljenika na farmi u blizini Vukovara, Glas (17. januar) je objavio u rubrici - ukratko. Politika je dosta opirno, bez komentara, prenosila svedoenje Stoparia, sa citatima njegovih odgovora, pitanja hake tuiteljke i potom pitanja eelja. "eelj pomogao svedoku Stopariu da progleda",naslovio je taj list 17.januara izvetaj sa suenja eelja, navodei da je Kristina Dal "pokuala tokom ispitivanja da dokae da je sr retorike optuenog bila da se sa teritorije Hrvatske, BiH i Vojvodine proteraju pripadnici hrvatske i muslimanske nacionalnosti". U jednom danu, 23. januara, tri beogradska dnevnika su sa svedoenja Stoparia ovako naslovila svoje izvetaje: Politika: Tribunal izdravao svedoka Stoparia; Pravda: Stopari: Niko nije nareivao maltretiranje i likvidacije; Danas: Dobrovoljci radikala proterivali muslimane. Svi mediji izvestili su o prekidu suenja eelju samo dan nakon njegovog nastavka (8.januara) koje je usledilo zbog zahteva tuiteljke Kristina Dal (koji je sud odbacio) da se izuzme danski sudija Frederik Harhof zato to je 1992. ispred danskog Helsinkog odbora uzeo izjavu od
1058
1059
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Isaka gaija, jednog od predvienih svedoka na eeljevom suenju, to bi po njenom miljenju moglo da dovede do sukoba interesa. Veina medija prenela je tim povodom korektno tu informaciju, kao i eeljev komentar da je Tuilatvo nespremno za suenje i da opstruie njegovu odbranu. Glas je, meutim, ustvrdio da time "Hako tuilatvo nastavlja politiku iscrpljivanja dr Vojislava eelja. Novo odlaganje suenja (17.januara ) Pravda je "objasnila" kroz komentar generalnog sekretara SRS Aleksandra Vuia da je "Tuilatvo potpuno izgubljeno" i da mu treba predah jer se "njihovi najei svedoci optube na kraju sutinski pretvore u svedoke odbrane". Politika je tim povodom naknadno, poto je suenje nastavljeno, u okviru izvetaja sa svedoenja Stoparia, prenela izjavu glavnog eeljevog savetnika Zorana Krasia da je tuilatvo 'puklo' i sa ovim svedokom jer nije optuio eelja ni jednom reenicom." "Da su oni znali da e ovaj ovako da svedoi, sigurno ga ne bi pozvali. Istraitelji esto 'prepariraju' izjavu koja bombasto zvui, a kad doe na glavno ispitivanje vidi se da ovek to potpuno drugaije objanjava. Kod ovog svedoka se u svim predmetima javljao taj problem, i malo je ko uzimao njegove izjave kao verodostojne", zakljuila je Krasievom izjavom tekst Politika. Pravda (24.januara) je takoe zakljuila da je "Stopari postao svedok odbrane", navodei u nadnaslovu da je "lider srpskih radikala ponovo porazio Kristinu Dal", a u naslovu da je "eelj razbio Hag". Taj tabloid citira pravnog savetnika eelja Zorana Krasia da je "svedok sam priznao da se njegova pisana izjava i izlaganje pred sudom u Hagu ne poklapaju", te da je "Tuilatvo samo sroilo izjavu i Stopariu dalo da potpie". Po izvetaju Glasa (24.januara), eelj je "nastavio tradiciju traniranja svedoka tuilatva", "unakrsnog reetanja" svedoka, za razliku od etvorodnevnog "bledog ispitivanja tuiteljke Kristine Dal. List je preneo delove dijaloga eelj - Stopari, koji se po oceni lista odvijao "uz uzajamno potovanje", kao "askanje" dva poznanika, navodei u uvodu da je "lider radikala sistematski svedoka optube prevodio u tabor neutralnih svedoka". Novosti (25.januara) piu, pozivajui se na neimenovane strunjake, da je eelj "demontirao" tuioevog svedoka i naterao ga da svedoi u njegovu korist. U tekstu "Ratovao za sve", Novosti se bave "karijerom" Stoparia kao svedoka u procesima u Beogradu i Hagu. List tvrdi, pozivajui se takoe na neimenovanog sagovornika, da je Stoparia sa Tribunalom povezala direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataa
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Kandi, koja je od njega prva uzela izjavu povodom dogaaja u Podujevu, da se onda sa "saradnicima Karle del Ponte dogovorio u kojim e jo predmetima da svedoi". U posebnom tekstu Novosti pod naslovom "Kandieva slala SMS" prenose izjavu Stoparia da mu je Kandika prvog dana suenja poslala SMS poruku, zbog ega je suenje bilo nakratko prekinuto.Veina medija je takoe uglavnom korektno prenela dijalog Stoparia i eelja oko te poruke, dok je Glas 26.januara tim povodom skoro preko cele strane plasirao tekst "Nataa Kandi instruie svedoke", objavljujui i fotografiju Direktorke za humanitarno pravo. I u tom tekstu se navodi da je eelj "ubedljivo deklasirao drugog svedoka hakog tuilatva", ali je i "razotkrio blizak odnos" Stoparia sa Nataom Kandi.
1060
1061
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Razraujui tu komarnu logiku, eelj je ponovio svoje poznate teze o globalnoj antisrpskoj uroti Nemake, Vatikana i SAD, dodajui im neke nove elemente. Objanjavajui zato Zapad tako istrajno mrzi ba Srbe, osveio je ve izlizani motiv o malom i nepokornom narodu koji prkosi novom svetskom poretku. Ustvrdio je da su Srbi predmet netrpeljivosti jer su kulturno i istorijski zapravo Rusi. Time je konano zakrovio (anti)logiku konstrukciju lokalnih teoretiara zavere, sebe predstavio kao rtvu sopstvene nepokornosti amerikim interesima u regionu, a proces interpretirao kao pokuaj Zapada da mu zaprei put do vlasti u Srbiji. Dodajui rastezanju logike silovanje istorijskih injenica, eelj je svoju uvodnu re pretvorio u istorijsku lekciju. Otiao je tako daleko da je otvorio odbranu zakljukom da je svrha suenja da se "falsifikuje novija srpska istorija". Tome je suprotstavio sopstvenu apologetsku interpretaciju srpske prolosti. Predstavljajui se batinikom srpske nacionalne misije, zaklonio se iza istorije itavog jednog naroda. Poriui legalitet i legitimitet suda, eelj je istovremeno nastojao da odbrani istorijsku zasnovanost, politiku svrsishodnost i nadasve moralnost velikosrpske ideje, retorski se pitajui "zato bi ta ideja bila nelegitimna i zloinaka". U nameri da dokae etiku neprikosnovenost ideje koju zastupa, a suoen sa lavinom dokaza o tome kako je izgledala u njegovoj izvedbi, eelj je preuzeo na sebe zadatak da opravda gotovo sve to je ijedan Srbin uradio u dvadesetom veku. Ovo neuverljivo jataenje preraslo je u otvoreno negiranje realnosti u njegovom osvrtu na nedavnu prolost. Navodei "kao najbolji primer za falsifikovanje srpske istorije navodni genocid u Srebrenici", upustio se u poricanje razmera ne samo najveeg, ve i najtemeljnije dokumentovanog zloina u Evropi nakon Drugog svetskog rata. I to zloina koji mu optunica, koja se zavrava sa 1993. godinom, ak i ne pripisuje. ta to goni eelja da pravda ak i zloine kojima nije bio direktni izvrilac? Poricanje zloina je na neki nain i njegovo simbolino ponavljanje. U njemu se sustie odsustvo potovanja za patnju, kao i pomanjkanje elementarne ljudskosti. Zato on to radi? Uverljiv odgovor daje ba Tolstoj, opisujui psihologiju kriminalnog voe samo par stranica od mesta u "Ratu i miru" koje je eelj citirao: "I on opet pree u svoj nekadanji svet himera nekakve veliine, pa opet kao onaj konj to ide po pokretnom toku kojim se dolap okree i misli da radi neto za sebe, poe pokorno da igra onu opaku, alosnu i teku, neovenu ulogu koja mu je bila predodreena. I nije samo za taj sat i za taj as bio pomraen um i savest tog oveka, koji je munije od svih nosio na sebi sav teret onoga to
Zaklanjanje iza istorije

Vladimir Petrovi
Suenje Vojislavu eelju je poelo dvodnevnom razmenom uvodnih rei tuiteljke Kristine Dal i optuenog. Ovi viesatni monolozi, ija je funkcija da najave tok procesa, naznae pozicije strana i osvetle njihove strategije, prikazani su naposletku na Drugom programu RTS-a. Prvog dana snimak je pratilo, kau, pola miliona ljudi, drugog neto manje od etiri stotine hiljada. Ukoliko su ove procene tane, bie da je suenje pred ekrane privuklo etiri puta vie graana Srbije nego to je potpisalo zahtev za njegovo direktno prenoenje. Teko je rei koliko su gledaoci zaista bili zakovani za televizore, a gotovo je nemogue proceniti ta su pri tom mislili, oseali i saznali. Izvesno je, meutim, da je Vojislav eelj, osokoljen ovom publikom, nastojao da odgovori njenim oekivanjima. "Ja se obraam publici u Srbiji", eksplicirao je pred sam poetak suenja. "A Zapad me uopte ne interesuje. Sa Zapada je kroz vekove samo zlo dolazilo Srbiji." U tom je duhu eelj i poeo svoju odbranu, osporivi ve prvom reenicom uvodne rei Hakom tribunalu legalitet i legitimitet. Pledoajeu Tuilatva, u kojem je sumirana optunica protiv njega, suprotstavio se otpisujui itav proces kao orue amerike spoljne politike. Ovla prelazei preko konkretnih navoda zloina koji su dobrovoljci njegove stranke inili u Vukovaru, Zvorniku, Voinu, Hrtkovcima i drugde, kao i sopstvene odgovornosti za progon na rasnoj, verskoj i politikoj osnovi, ubistva, deportacije, muenje, unitavanje i pljaku, opredelio se da vreme troi na uvrivanje svog imia ideologa srpskog nacionalizma. Ugledajui se na Pjera Bezuhova iz Tolstojevog romana "Rat i mir", smejao se sudu, tvrdei da niko ne moe da svee njega i zarobi njegovu besmrtnu duu. Predstavljajui se muenikom ideje, pozvao je sudije da ga osude najteom kaznom, pretei da e ga njegovo delo, misija i ideologija nadiveti, budui da je "logiki vrsta i zasnovana na istorijskim injenicama".
1062
1063
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija se odigrava. Ali on nije nikad, do kraja svog ivota, mogao da shvati ni dobro, ni lepotu, ni istinu, ni znaaj svojih postupaka koji su bili isuvie suprotni i dobru i istini, isuvie udaljeni od svega to je ljudsko, da bi on mogao da shvati njihov znaaj." Autor je saradnik Instituta za savremenu istoriju Danas, 15. novembar, 2007
Sluaj Jovana Dulovia:
Zato tuilatvo Hakog suda maltretira novinara Vremena

Teko da Hako tuilatvo svoju bitku protiv eelja moe dobiti samo sub poenom izdatom na ime Jovana Dulovia: ako im je on najvaniji argument u procesu, neka vojvodi odmah plate avionsku kartu za otadbinu, gde ga kao "najveeg izdajnika" eka Aca Vui sve sa "poglavnikom Tomom", pa onaj Aca Faca koji je igrao na obe strane i ostatak ekipe s beevima na reveru Pie: Tatjana Tagirov
Na novinar Jovan Dulovi ima dugaku historiju pomaganja Hakom tribunalu i Hakom tuilatvu u njihovom traganju za istinom o krvavim ratnim godinama u bivoj Jugoslaviji: Vukovar, Lovas, Zvornik... Prvi kontakt s hakim istraiteljima na njihovu inicijativu uspostavljen je jo 1992. godine, kad jo nitko nije optuen za zloine u Vukovaru i Lovasu (jo se ne spominje ni "vukovarska trojka", ni Slobodan Miloevi koji e jo godinama nakon toga biti "garant mira i stabilnosti na Balkanu"), zahvaljujui izvjetajima koje je Dulovi pisao s vukovarskog ratita i tome to se poetkom te godine saznalo za strani masakr 200 hrvatskih ratnih zarobljenika na Ovari kod Vukovara. Nakon toga zvali su ga u Hag i tad je, kako se prisjea, tri dana proveo u razgovoru (sa sve zapisniarkom) s pametnim Englezom, istraiteljem Hakog tuilatva. Ispriao je sve ega se sjeao, a isto to je ponovio i vojnim istraiteljima u Beogradu. Uslijedilo je trodnevno svjedoenje u postupku protiv biveg srpskog i jugoslavenskog predsjednika Slobodana Miloevia u oktobru 2002. godine, koje e ostati upisano u anale tog suenja, jer je bio jedini svjedok za ije ispitivanje Miloevi nije iskoristio svoje vrijeme, ve je zavrio 25 minuta prije kraja predvienog roka. Za sve druge svjedoke traio je dodatno vrijeme.
1064
1065
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija O zloinima u Vukovaru Jovan Dulovi je svjedoio i na domaem suenju neposrednim izvriocima, onom pred Specijalnim sudom za ratne zloine u Beogradu pred vijeem suca Veska Krstajia, ali i u kasnijem hakom procesu "vukovarskoj trojci", Veselinu ljivananinu, Mili Mrkiu i Miroslavu Radiu. MEDICINA: Prole, 2008. godine, Hako tuilatvo ponovo je zvalo Jovana Dulovia, traei da doe svjedoiti i u postupku protiv Vojislava eelja. Ovoga puta, Dulovi je odbio "ljubazni poziv", dostavivi pozivarima medicinsku dokumentaciju koja ga spreava da se upusti u jo jedan poduhvat svjedoenja: njegova povijest bolesti je podugaka i datira jo od 1993. i 1994. godine, kad su poeli problemi s cirkulacijom i kad je zbog nastale gangrene podvrgnut i manjoj operaciji amputacije na nozi i intenzivnom lijeenju. Hakom tribunalu krajem prole godine dostavljeni su nalazi i miljenje lijenika specijaliste neurologa iz Beograda iz kojih proizlazi da njegovo zdravstveno stanje i, na kraju krajeva, godine ne bi trebalo opteretiti takvim fizikim i psihikim naporima. U Hagu, meutim, injenicama ne vjeruju i trae drugo miljenje od drugog lijenika, sve usput prijetei i moguom sub poenom, odnosno obvezujuim nalogom kojega u odreenim okolnostima na primjer, prisiljavanja potencijalnog svjedoka da doe svjedoiti Haki tribunal (ne Tuilatvo) upuuje dravi (ne pojedincu), koji ima snagu optunice i obvezujui je za dravu koja surauje s Hakim tribunalom. Nije problem u drugom lijenikom nalazu kojega oekuju; taj ne moe biti drugaiji od ovoga kojega je jedan struni lijenik ve poslao Hagu. Problemi su u samom Hakom tuilatvu, koje svoje nevolje i probleme iz procesa protiv etnikog vojvode eelja, u kojem ne moe izai na kraj ni s njime niti sa brojnim svjedocima koje je pozvalo milom ili silom, pokuava prelomiti preko lea Jovana Dulovia i kojeg pokuava u stilu uvreda koje smo na raun hakih svjedoka, pogotovo Dulovia, ali i kolege Dejana Anastasijevia, ve imali prilike uti napraviti svojim profesionalnim svjedokom. Preestoka ocjena? Nikako: sve ono to je naprijed reeno o silnim iskazima koje je Jovan Dulovi ve dao pred Hakim tribunalom, domaim sudom i nekadanjim Vojnim sudom u Beogradu na raspolaganju je Hakom tuilatvu i Tribunalu s obzirom na pravilo da se dokazi izvedeni u jednom postupku mogu koristiti i u nekom drugom. USTAE: Tako se u Hakom tribunalu, u transkriptima sa suenja Slobodanu Miloeviu, moe nai Dulovieva jasna izjava sa svjedoenja 16. oktobra 2002. godine da je 12. novembra 1991. godine, nekoliko dana
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija prije pada Vukovara i masakra na Ovari koji je uslijedio, taj grad pohodio Vojislav eelj i da je u kui u Novoj ulici 81 pred dvadesetak ljudi, oficira tadanje JNA s Miroslavom Radiem na elu i teritorijalaca, rekao: "Svi smo mi jedna armija. Ovaj rat je veliki ispit za Srbe. Ko poloi ispit, taj je pobednik. Dezerteri ne mogu da prou nekanjeno. Nijedan ustaa iz Vukovara ne sme da izae iv. Prihvatili smo, mi smo prihvatili koncept savezne vojske tako da nema nikakvog osnova da se strane sile umeaju u na sukob. Vojska se bori protiv pobunjenih Hrvata. Vojska je pokazala da moe da oisti svoje redove i mi imamo jedinstvenu vojnu komandu u kojoj su strunjaci koji znaju ta rade." Jovan Dulovi je eeljeve rijei, kako je rekao, citirao po sjeanju, kao rijei koje su mu se urezale u pamenje, a o eeljevoj reenici "Nijedan ustaa iz Vukovara ne sme da izae iv", ponovio je i u drugim "slubenim prilikama", objanjavajui da je po tadanjoj ratnoj propagandi RTS-a i Miloevievih medija, ali i eeljevim javnim istupima, svatko tko je ostao zarobljen u vukovarskim memljivim podrumima i katakombama samo Hrvat, dakle ustaa. Ne samo da u Hagu imaju stranice i stranice detaljnih opisa ratnih dogaanja i zloina o kojima je svjedoio Jovan Dulovi, imaju i njegove biljeke iz tog vremena. Taj notes u koji je svoja zapaanja Dulovi zapisivao tih ratnih dana u Vukovaru uredno je predao Hakom tuilatvu. Ono pak pokazuje zapanjujui nemar i aroganciju prema kolegama u Beogradu, pa tako Specijalnom sudu za ratne zloine u kojem je u toku ponovljeno suenje optuenim teritorijalcima i radikalskoj paravojsci iz formacije "Leva Supoderica" (koju je, uzgred, osnovala Srpska radikalna stranka Vojislava eelja) mjesecima proputa dostaviti kopije Dulovievih biljeki, da bi se ipak umilostivilo i dostavilo kopije nakon to je dokazni postupak u tom ponovljenom suenju ve zavren i nakon to su poele zavrne rijei optube i obrane. Zakljuak koji iz toga izlazi, osim nemara i neprofesionalnosti: moe im se, za njih ne vrijedi sub poena. EPIDEMIJA: Hako tuilatvo prijeti sub poenom novinaru Duloviu usprkos tome to je prije manje od mjesec dana Tuilatvo ustvrdilo da "postoje jasni dokazi da je integritet postupka kompromitiran" i zatrailo da se suenje Vojislavu eelju "privremeno suspendira". Uinjeno je to u trenutku kad je tuilakoj strani ostalo na raspolaganju manje od 18 sati do zavretka izvoenja dokaza koje je predloilo Hako tuilatvo (u koje bi, valjda, uklopilo i Jovana Dulovia), a sve zbog prijetnji njihovim svjedocima. Privremena suspenzija imala bi biti na snazi sve dok sudsko vijee ne osigura integritet i optubi i njenim svjedocima, reeno je iz tuilake klupe, koja sudei po Duloviu radi vrlo slino onome za
1066
1067
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija to optuuje Vojislava eelja, maltretira onoga koga moe, umjesto da se pozabavi zastraivanjem svjedoka koje je primilo razmjere epidemije. O toj "epidemiji" moe se nai prilino mnogo podataka u knjizi (objavljenoj 2008) koju potpisuje njihov optuenik Vojislav eelj, pod naslovom "Oerupana haka urka Kristina Dal" (haka tuiteljica u njegovom predmetu, za neupuene). Nakon (trivijalno) egzaltiranog predgovora Aleksandra Vuia o eeljevom "odlunom i jakom udarcu neistinama i pritiscima hakih tuilaca" tko u stvari ima "batinu i odgovornost za pretnje i napade na svedoke, pre svega obrane" a to je bilo prije no to je Vui lani u decembru zakljuio da je "Vojislav eelj najvei izdajnik" slijede zapisnici sa brojnim svjedocima, iz kojih proizlazi da su oni najprije priali o onom to o eelju i njegovoj ulozi u ratovima znaju, a potom u stilu "nisam, majke mi" sve to poricali i pokuavali izmigoljiti obavezi svjedoenja protiv vojvode. Sjetit emo se i silnih konferencija za novinare koje je svake nedjelje veeg dijela prole godine drao spomenuti Vui (ne traite ih na sajtu Srpske radikalne stranke, nema ih otkako su im odbjegli naprednjaci), na kojima je optuivao ak i dravne organe za "prepariranje" svjedoka. Tako je optuivano i Tuilatvo za ratne zloine, tuilac Vladimir Vukevi i njegovi zamjenici, kao i portparol Bruno Vekari: njega je Vui optuio da je u Vojvodini, u jednoj policijskoj stanici, na lano svjedoenje nagovarao jednog svjedoka, ali se avaj Vuiu! ispostavilo da je u navedeno vrijeme Vekari bio na slubenom putu u SAD, daleko od te provincijske policijske postaje. PREUMLJENJE: Tuiteljica Dal je, meutim, u novembru prole godine na suenju vojvodi eelju, dodatno ispitujui svjedoka Aleksandra Stefanovia, koji se za razliku od svog prethodnog svjedoenja smatrao svjedokom Hakog tuilatva, iznijela kronologiju njegovih kontakata s hakim tuiocima i istraiteljima, koji su trajali neprekidno od 12. februara 2003. godine, kad je potpisao svoju prvu izjavu, do 16. maja 2008. godine kada je pismom obavijestio kancelariju tuioca da eli promijeniti stranu i postati svjedok odbrane. Za svoju "mijenu" (srpski: preumljenje, po Duanu Mihajloviu) optuio je navodne pritiske, nikog drugog no Zorana inia, a tuiteljica Dal navela je da je u pismu u kojem "obre urak" Stefanovi prvi puta spomenuo i priu o navodnim inievim pritiscima na njega, mjesec dana nakon to se eelj pojavio sa teorijom o "paktu" pokojnog premijera i bive glavne hake tuiteljice Karle del Ponte. "Svedok je na to uzvratio tvrdnjom da je tuiteljici Dal pominjao inieve navodne pritiske i na sastanku u februaru 2007. godine, to je
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija ona ocenila kao la i suoila ga sa tvrdnjom da je na tom sastanku govorio o pritiscima, ali onima koje na njega vri eeljev telohranitelj, zbog ega je zatraio da svedoi pod merama zatite. Stefanovi je potom zatraio da mu se predoi zapisnik sa tog sastanka, jer je sada uzbuen i ne moe da se seti ta je priao. Tuiteljica je primetila kako su sastanku u februaru 2007. godine prisustvovali i drugi ljudi, nagovetavajui tako da ima svedoke za to to tvrdi, za sluaj da sudije odlue da pokrenu postupak protiv Stefanovia zbog lanog svedoenja. Predsedavajui sudija je, inae, danas izriito upozorio svedoka na takvu mogunost, tako da ovo ne bi morao da bude poslednji Stefanoviev nastup u Hakom tribunalu", navodi se u izvjetaju agencije Sense iz prolog novembra. Sve se to uklapa u priu koja je "Vremenu" potvrena u Tuilatvu za ratne zloine Srbije: upravo je eeljev tjelohranitelj, po zlu poznat jo od "sluaja banana" u kojoj je glavni akter bio advokat Nikola Barovi, vrljao po Srbiji i utjecao (u najmanju ruku) na one koji su na tuilakom spisku svjedoka protiv eelja. Spisak svjedoka, meu kojima su i oni zatieni, u Beograd je (prema svjedoenju tad vrlo involviranog radikala, koji je o tome obavijestio Tuilatvo za ratne zloine Srbije) iz Haga donijela Jadranka eelj i nakon toga su optuenom muu i vojvodi eelju nakratko bili zabranjeni "otadbinski" kontakti bez nadzora, nakon ega je slijedio njegov trajk glau umotan u oblandu prie o nametnutom advokatu, to nije vano za ovu priu. Bitno je da su na temelju donesenog spiska svjedoka poele prijetnje potencijalnim svjedocima, od kojih su mnogi odustali od prvotnih izjava i odluili da kao i spomenuti Stefanovi na svako vojvodino pitanje "Je li tako?", odgovaraju sa "Tako je!" Hako tuilatvo, oito, ne zna kako da izae na kraj s takvim svjedocima, koji su promijenili stranu iz njihove u njegovu. NISMO ISTI: Umjesto da se bavi time, ono se bavi Jovanom Duloviem, koji stranu nije mijenjao: otpoetka je govorio i svjedoio istinu o onome to je vidio i uo, o emu posjeduju brojne validne dokumente koje mogu koristiti kao dokaz u bilo kojem postupku, ne samo ovom aktualnom protiv eelja. Ako cijelu priu i izmaknemo iz vizure mogue sub poene Jovanu Duloviu da jo jednom doe u Hag, bez obzira na svoje zdravstveno stanje, ne moemo pobjei od injenice da sam Haki tribunal ima dvostruke kriterije prema novinarima iz razliitih dijelova svijeta. Dok se Dulovievim lijenicima i medicinskim nalazima usprkos tome to im je dosad, zarad istine i pravde, bio na raspolaganju ne vjeruje, nekadanjem
1068
1069
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija novinaru "Vaington posta" Donatanu Rendalu, koji je bio predvien za svjedoka u jednoj optunici za ratne zloine u Bosni i Hercegovini, ukinuta je sub poena za svjedoenje pod prisilom nakon njegove albe: Haki tribunal je prihvatio stav da bi amerikim novinarima bio naruen kredibilitet ratnih dopisnika i da bi im se s obavezom svjedoenja praktino onemoguilo neko budue izvjetavanje iz ratnih zona. Za Jovana Dulovia to ne vrijedi. Dodue, on vie nee izvjetavati s ratnih meridijana: dobrano je zagazio u osmu deceniju, rve se sa zdravstvenim problemima i eli zaboraviti zvjerstva koja je vidio prije gotovo dva desetljea i koja su njegova trajna trauma i danas. Ima jedna scena iz Vukovara o kojoj je meni, dolje potpisanoj, priao u proljee 1995. godine, plaui pritom. Dan prije pisanja ovog teksta podsjetila sam ga na to; taj dobri ovjek, kolega, novinar i svjedok opet se potresao. Teko da Hako tuilatvo svoju bitku protiv eelja moe dobiti samo sub poenom izdatom na ime Jovana Dulovia: ako im je on najvaniji argument u procesu, neka vojvodi odmah plate avionsku kartu za otadbinu, gdje ga kao "najveeg izdajnika" eka Aca Vui sve sa "poglavnikom Tomom", pa onaj Aca Faca koji je igrao na obje strane i ostatak ekipe s beevima na reveru. Ako nije tako, neka rijee probleme zastraivanja svjedoka i sub poenu poalju na valjanu adresu i neka skupe dokaze za ono za to optuuju vojvodu. A naeg kolegu, novinara Jovana Dulovia, molit emo, neka puste da peca svoje arane i tuke po njegovim rijekama, u nepomuenom miru ovjeka koji je za pravdu uinio ba sve to je do njega bilo. VREME 945, 12. februar 2009.
Prekid suenja Vojislavu eelju:
Moraemo sami, kako znamo

Strategija sudije an-Kloda Antonetija prema eelju, ako se tako uopte moe nazvati, najslinija je nekadanjem pristupu Nevila emberlena prema Adolfu Hitleru: udovolji svakoj njegovoj elji i sve e se lepo zavriti Pie: Tatjana Tagirov
Nema nikoga tko se ovih dana u Srbiji nije zabrinuo zbog nedavne odluke da suenje hakom optueniku Vojislavu eelju pred Hakim tribunalom bude prekinuto na neodreeno vrijeme. Od predsjednice Vrhovnog suda Srbije Vide Petrovi-kero pa do osnivaa i predsjednika Beogradskog centra za ljudska prava Vojina Dimitrijevia, svi su suglasni u ocjeni da je eelju narueno pravo na suenje u razumnom roku; u Sheveningenu je jo od poetka 2003, suenje mu je poelo 7. novembra 2007, da bi kako se ini poetkom 2009. zapalo u orsokak iz kojega je posve neizvjesno kada i kako e izai. O moguem datumu nastavka suenja nita nismo saznali niti od portparolke Hakog tribunala Nerme Jelai: "Ne bih nita prejudicirala, jer moramo saekati da sudsko vijee izda naredbu o nastavku suenja", kae za "Vreme", dodajui da vei dio pisane odluke o prekidu suenja to je Hako tuilatvo zatrailo sredinom januara javnosti nije poznat (ono to se javno saznalo dio je posebno za javnost redigirane odluke postupajueg vijea Hakog tribunala u "sluaju eelj"), kao i da je u meuvremenu objelodanjeno da je Hako tuilatvo zatrailo dodatno vrijeme za ispitivanje jo nekih svjedoka, odnosno produenje njihovog vremena ispitivanja, za to im je u trenutku prekida suenja ostalo tek nekih sedam sati. "to god ja ili neko drugi mislio o eelju, on je ovek koji ne bi smeo da sedi toliko dugo u istranom zatvoru ni u kojoj zemlji. Ali, druga
1070
1071
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija je greka to su neke sudije bile ispod nivoa svojih optuenih, mislim pre svega na Slobodana Miloevia i eelja, koji su vrlo inteligentni i veti ljudi, kojima se dopustilo neto to u Srbiji ne bi moglo da se desi. Ne moete vi biti optueni za teko krivino delo, a nemati branioca; oni e vam ga nametnuti, a ovde su ostavljeni da se sami brane, jer su svesno ili na to da ih se ne tie sud nego ih se tie publika koja ih gleda preko televizije", stav je Vojina Dimitrijevia o eeljevim danima u "hakom kazamatu". Za situaciju u kojoj se to suenje nalo, prema rijeima Marka Milanovia koji je radio u Beogradskom centru za ljudska prava i bavio se radom Hakog tribunala i Meunarodnog suda pravde, sada na doktorskim studijima iz meunarodnog prava na Kembridu, krivnja je na Hakom tribunalu i Hakom tuilatvu, jednako kao i na samom Vojislavu eelju. "Ne postoji suenje pred Hakim tribunalom koje je tako loe voeno kao eeljevo. Za to je najvie kriv Tribunal, pored samog eelja koji je u Hag i otiao s misijom da Tribunal rasturi. Prvobitni greh celog procesa, koji je rezultirao potpunim haosom u sudnici, odluka je albenog vea Tribunala da se eelju ne nametne branilac i pored njegovog uvredljivog i destruktivnog ponaanja. Prvo pretresno vee pred kojim se eelj pojavio dodelilo mu je takozvanog stend-baj branioca. Kada je predmet 2006. prosleen drugom pretresnom veu radi poetka suenja, ono je eelju dva puta nametalo branioca, dok je albeno vee tu odluku dva puta ukidalo", kae Milanovi za "Vreme", i nastavlja: "albeno vee je u decembru 2006. kapituliralo pred politikim pritiskom i eeljevim trajkom glau i zabranilo je pretresnom veu da mu nametne branioca. Ova odluka, koja se zaista moe oceniti jedino kao politika, potpuno je pravno neutemeljena. Tano je da meunarodno pravo garantuje svakom okrivljenom da se brani sam, ili uz pomo branioca, ali ovo pravo nije apsolutno ono mora biti u ravnotei sa suprotstavljenim optim interesom da se krivini postupak efikasno vodi i da se istina o navodnim zloinima potpuno utvrdi. Za razliku, na primer, od Miloevia i, sada, Radovana Karadia, eelj od svog prvog dana u Tribunalu nije pokazao ni minimalan stepen kooperativnosti koji je potreban da bi on sam sebe efikasno zastupao." Da se eelju nekim sluajem kao i Miloeviu ranije i Radovanu Karadiu danas sudilo pred domaim sudom (o tome je "Vreme" ve pisalo) ne bi mu pomoglo ni (ne)priznavanje suda niti trajkovi glau, jer Zakon o krivinom postupku jasno kae da bi morao ili sam angairati advokata, ili bi mu sud advokata imenovao po slubenoj dunosti. Zakon
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija kae da u sluajevima kad je okrivljeni nijem, gluh ili nesposoban da se sam uspjeno brani, ili ako se postupak vodi zbog krivinog djela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset godina ili tea kazna, on mora imati branioca ve prilikom prvog sasluanja, uz dodatak da ga mora imati svatko kome je odreen pritvor. Ako u tim sluajevima obavezne obrane okrivljeni sam ne angaira branioca, predsjednik suda e mu ga postaviti po slubenoj dunosti "za dalji tok krivinog postupka do pravnosnanosti presude, a ako je izreena kazna zatvora od etrdeset godina i za postupak po vanrednim pravnim lekovima". Iz perspektive naih zakonskih odredbi, eeljevo ponaanje odbijanje angairanja advokata dijagnosticira se kao licemjerno, a pristanak nadlenog sudskog vijea kao "prvobitni greh". DRUGI I OSTALI GREHOVI: Ovako se eeljeva "haka golgota" opisuje njime samim, nakon to je neposredno pred atentat na premijera Zorana inia u martu 2003. godine lupao na haka vrata da ga pripuste u Sheveningen: etniki vojvoda pred hakim tribunalom otiao se suoiti s hakim inkvizitorima, te se naao u eljustima Kurve del Ponte i ostalima s pocepanom hakom inkvizitorskom odedom. Najprije je svjedoio u postupku protiv Slobodana Miloevia pred laljivim hakim pederinom Defrijem Najsom o, meu ostalima: engleskom pederskom isprdku Toniju Bleru, Hitelrovim najvernijim sledbenicima Helmutu Kolu i Hansu Generu, kriminalcu i ratnom zloincu Havijeru Solani, krvavim ruerdama Madlen Olbrajt, politikom ortakluku Kurve del Ponte i Kurve del Kotunice. Onda je u svom vlastitom postupku, optuen za ratne zloine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, natrao na korumpiranog predsednika nelegalnog Hakog suda Fausta Pokara, pitomca minhenske pivnice Volfganga omburga, retardiranu haku tuiteljku Hildegard UercReclaf i oerupanu haku urku Kristinu Dal i podmuklog galskog picopevca aka iraka... Ako se italac na ovom mjestu pita da li je autoricu sramota to ovakve bljuvotine pie u vlastitom tekstu namijenjenom objavljivanju u novinama, odgovor je: da, ali sve su to tek citati iz spiska tzv. knjiga koje je Vojvoda eelj objavio do kraja 2008, koji se nalazi na kraju svakog od njegovih ukorienih uradaka (osim onoga o "urci" tuiteljki Dal, koji je avaj objavljen u mekom uvezu i bez njegove prostake bibliografije). Jedini koji nedostaje u pozamanom spisku imena s kojima se obraunavao optueni vojvoda eelj je njegov sudac, predsjednik sudskog hakog vijea an-Klod Antoneti iz Francuske, koji je prije svoje sudakohake karijere bio savjetnik onog da citiramo optuenog eelja
1072
1073
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija podmuklog hakog picopevca aka iraka, svojedobno francuskog predsjednika. Sudac Antoneti za eeljev predmet odreen je kao trei postupajui sudac, nakon neobjanjive odluke da se taj predmet oduzme po svim ocjenama sposobnom sucu dotadanjeg postupajueg vijea Alfonsu Oriju iz Holandije (po eelju holandskom kurvinom sinu, ima i takva knjiga!) u februaru 2007. Antoneti kao da se odmah zaljubio u svoju "muteriju" nastavio je svoj skandalozni niz hakih sudovanja, jer pamti se jo njegov sukob s tuiocima i advokatima sa suenja bosanskim Hrvatima (Jadranko Prli i drugi) kad im je zamjerao to postavljaju pitanja iji bi odgovori mogli ii u prilog njihovim branjenicima (sic!), a oni tuioci i branioci na njegov raun govorili da ih je sramota to sjede u sudnici u kojoj je sudac takav ovjek. Oni s kojima smo razgovarali ovih dana za sadanju pat-poziciju u suenju eelju upravo suca Antonetija stavljaju kao jednu od najvanijih (oteavajuih) karika. Marko Milanovi jedini je koji otvoreno govori: "Antonetijeva strategija prema eelju, ako se tako uopte moe nazvati, najslinija je nekadanjem pristupu Nevila embrelena prema Adolfu Hitleru: udovolji svakoj njegovoj elji, i sve e se lepo zavriti. U oba sluaja ta strategija bila je jednako uspena. Antoneti je tako vodio bitke u eeljevo ime protiv Sekretarijata Tribunala, kojeg je hteo da natera da krajnje velikoduno plaa eeljeve pravne savetnike. Antoneti je ukinuo odluku prethodnog pretresnog vea, koje je eelju zabranilo da daje podneske due od 800 rei, usled poplave od stotina strana na irilici o vatikanskoj zaveri protiv srpskog naroda i papi Jovanu Pavlu II kao voi zapadnjakog zajednikog zloinakog poduhvata protiv Srba. Antonetijeva odluka i oekivani nastavak poplave prouzrokovali su milionske trokove prevoenja za Tribunal, kao i dalja odlaganja." Ne samo to: sudac Antoneti ak je eelju predloio da za jednu svoju nebuloznu knjiurinu od tisuu i neto strana (hiljadu, u prijevodu na drugi BHS jezik) nae izdavaa (avolov egrt zloinaki rimski papa Jovan Pavle Drugi). Drugi je problem ponaanje optuenika eelja. Kako je jo 2004. godine naveo beogradski advokat Sra Popovi, po naem Zakonu o krivinom postupku okrivljeni koji vrijea i uesnike u postupku i dostojanstvo suda, to je eelj (i prije njega Miloevi) neprestano ponavljao na najgrublji mogui nain, moe biti udaljen iz sudnice za odreeno vrijeme, pa i za cijeli dokazni postupak, pa se i cijela glavna rasprava moe dovriti bez prisustva okrivljenog, a protiv takvog rjeenja raspravnog vijea alba nije dozvoljena. "Glavna profesionalna zamerka
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija koja se Tribunalu moe uiniti je to to nije odavno uinio", napisao je Popovi tada. Sad se opet vraamo glavnom sucu Antonetiju i ocjeni Marka Milanovia: "Glavni krivac za kolaps eeljevog suenja je predsedavajui sudija, koji je tolerisao ponaanje okrivljenog, poput npr. nazivanja glavne tuiteljke kurvom, ili postupajue tuiteljke Kristine Dal oerupanom hakom urkom, to ne bi prolo ni u Optinskom sudu u Babunici." Moemo li mi u ovoj neurednoj zemlji Srbiji ak i zamisliti da netko, na primjer, tuioca za ratne zloine Srbije Vladimira Vukevia nazove "oerupanim uranom", a sutkinju Specijalnog suda za ratne zloine u Beogradu Oliveru Anelkovi ("sluaj Lovas") ili suca Veska Krstajia ("sluaj Ovara") poasti nekim slinim imenima i uvredama? Ne. Milanovi na sve to dodaje: "Ne postoji zemlja na ovom svetu u kojoj takvom optuenom ne bi bio nametnut branilac, ali ne i u Tribunalu. tavie, Antoneti je otvoreno zapretio u sudnici drugim dvoma lanovima sudskog vea da e podneti ostavku i time vratiti postupak na nulu, ukoliko ga oni preglasaju i eelju dodele branioca (statusna konferencija od 27. septembra 2007). Ono to mene lino posebno zapanjuje je to to je Tribunal oduzeo eeljev predmet od jednog dokazano vrlo sposobnog sudije, Alfonsa Orija, da bi ga dodelio Antonetiju, koji se ve u to vreme nije bio proslavio na suenju u predmetu Prli i drugim voama bosanskih Hrvata, od koga je takoe napravio poprilian skandal", o emu smo ve neto malo ranije rekli. NASTAVAK: I to sad? U naoj e se javnosti nastaviti medijska pria kako je eelj "razbio" Haki tribunal i Tuilatvo, sve pod krinkom prie da se njemu, u stvari, sudi za verbalni delikt. Opet idemo kod Marka Milanovia: "Dela za koje se on tereti su progoni, ubistva, muenja, itd., dakle zloini protiv ovenosti i ratni zloini. Ako on bude eventualno osuen, on e biti osuen upravo za npr. ubistvo ili progon. Za neka od tih dela, poput progona Hrvata u Hrtkovcima, on se tereti da ih je neposredno izvrio. Za druga dela postoji teorija odgovornosti po kojoj eelj moe da odgovara za krivina dela koja nije neposredno izvrio. Ta teorija je oblik sauesnitva ili saizvrilatva, zajedniki zloinaki poduhvat. Tuilatvo tvrdi i mora da dokae da je postojao zajedniki zloinaki poduhvat, iji je cilj bio etniko ienje u Bosni, Hrvatskoj i delovima Srbije, a iji su lanovi bili npr. Slobodan Miloevi, Jovica Stanii i Franko Simatovi; da je eelj bio uesnik tog zajednikog zloinakog poduhvata, to jest da je delio zajedniku kriminalnu nameru; da su navedena krivina dela izvrili pripadnici tog zajednikog zloinakog poduhvata; i da je eelj doprineo
1074
1075
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija tom poduhvatu, izmeu ostalog kroz regrutovanje paravojnih jedinica, pa i propagandu i govor mrnje." Kada je rije o odluci o suspenziji postupka za koji ne znamo kad e se i kako nastaviti nita nije jasno. Suspenziji se protivio sudac Antoneti, dok su drugo dvoje sudaca-lanova vijea bili za nju, i preglasali svog "efa", zato to po nekim znalcima hakog postupka nisu vie mogli trpjeti Antonetijeve i eeljeve skandale u sudnici, kao i zato to su ih uznemirile vrlo utemeljene tvrdnje da Vojislav eelj utjee na svjedoke i zastrauje ih, to ugroava integritet cijelog postupka. Statut Hakog tribunala ne predvia ovakvu suspenziju suenja i "eeljev sluaj" je jedinstven u dosadanoj praksi. Ali, kae Milanovi, Statut to ni ne spreava. "Odluka vea o suspenziji doneta je u skladu sa pravilom 54 Pravilnika o postupku i dokazivanju, po kome vee moe da donosi svaku odluku neophodnu za voenje postupka, to je jedno vrlo iroko ovlaenje. Pitanje dakle nije da li je vee u naelu moglo da donese takvu odluku, ve da li je to trebalo da uradi u ovom trenutku i ta sada." Taj stav podupire i izjava Nerme Milai: nita ne znamo dok sudsko vijee ne donese novu naredbu o nastavku suenja. Prema oekivanjima Milanovia, optueni eelj e se najvjerojatnije aliti na odluku o prekidu suenja, te je na albenom vijeu to e odluiti. Po njemu, za to je vijee problematino da preinae odluku postupajuih sudaca koja se tie integriteta postupka s kojim su oni najbolje upoznati. Ako albeno vijee ukine odluku o suspenziji, suenje e se nastaviti; Tuilatvu je ako se ne odlui drugaije ostalo jo samo sedam sati radnog vremena za izvoenje dokaza. Drugo, kae Milanovi, ako albeno vijee potvrdi odluku postupajueg raspravnog vijea, na tom je vijeu da vidi da li se razlozi za suspenziju mogu otkloniti ili ne, odnosno da li se pozvani svjedoci mogu dovesti, a da oni ne budu zastraeni itd. "Koliko e vremena oni potroiti da bi pokuali da spasu suenje veliko je pitanje. To vreme svakako nije neogranieno, jer svaki okrivljeni ima pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odlaganja, i po optem meunarodnom pravu i po Statutu Tribunala. Imajui u vidu koliko je eelj ve proveo u pritvoru, to odlaganje ne moe biti dugo ja bih rekao najvie nekoliko meseci", pretpostavlja Milanovi. A to ako razlozi za suspenziju postupka protiv optuenog eelja ne budu otklonjeni u razumnom roku? Moemo, kako definira na sugovornik, oekivati da postupajue vijee moe odluiti da ipak donese presudu ili da poniti suenje, ime bi cijeli postupak bio vraen na poetak. U toj drugoj varijanti, prognozira, malo je vjerojatno da bi
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija postupak protiv eelja ponovo poeo zbog rokova izlazne strategije Tribunala. U tom sluaju, eelja bi ili pustili ili bi njegov predmet eventualno prebacili domaem, srpskom pravosuu. Ili, nije glupo zapitati se, ak i pravosuu Hrvatske, iako je to prema sadanjem stanju stvari najmanje vjerojatno. Ako nita drugo, kad se hako sudsko vijee odlui kako e i da li e nastaviti postupak protiv eelja, stavit e jo jednu ciglu u sudsku praksu koju mijenja svih ovih godina po "usputnom" principu. eelj, pak, kako god odluili, sudei po dosadanjoj praksi Hakog tribunala, ve je odsluio sve ono za to su ga i optuili i za to ga jo nisu osudili. Hakom tribunalu preostaje da vidi u emu je pogrijeio: tako smo mnogo oekivali od njega i tako smo malo, s obzirom na oekivanja, dobili. U tome moda ima pravde. Sve ostalo morat emo sami. VREME 946, 19. februar 2009.
1076
1077
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Stefanovia koji je u sudu rekao da je izjave protiv eelja tuilatvu davao protiv svoje volje. Drugi su se pokazali kao neveti laovi ili nekompetentni eksperti, poput amerikog sociologa Entonija Oberala koji je kao navodni ekspert za eeljov govor mrnje bio groteskno neefikasan, da bi mu sudije naknadno uskratile status vetaka. Jedan broj svedoka je eelj uhvatio u lai: tako je bilo sa nesretnikom koji je pre desetak dana tvrdio da je eelj u martu 1992. drao miting u Malom Zvorniku, da bi optueni pomou novinskih izvetaja i fotografija lako dokazao da se taj miting zbio dve godine ranije, u avgustu 1990, i da na njemu nisu izgovorene sporne zapaljive reenice (Oistiemo Bosnu od pagana). PO RAMUEVOM RECEPTU: eelj se ve sada u tamnici nalazi due nego to moe da bude osuen za podstrekavanje na zloine, te e najverovatniji ishod procesa biti putanje na slobodu optuenog odmah po izricanju presude zbog vremena koje je ve proveo u zatvoru. Ba kao to se desilo sa Ramuem Haradinajem, iji su advokati posle zavrne rei optube odustali od svojih svedoka, budui da su se svedoci tuilatva na klupi redom pretvarali u svedoke odbrane i advokati su zakljuili da nemaju od ega da brane klijenta jer mu tuilatvo nije dokazalo krivicu. eeljov tabor, razumljivo, ne voli poreenja izmeu lidera radikala i komandanta voe UK, ali otkako je eelj prolog meseca obelodanio nameru da postupi po Haradinajevom receptu (sa tom razlikom to se voa radikala ne bi odrekao prilike da u hakoj sudnici odri zavrnu re, kojoj se po svoj prilici unapred veseli), na njegov se relativno skori povratak u Beograd poelo ozbiljno raunati po domaim i meunarodnim politikim kuhinjama. Procene se veoma razlikuju, od one da eelj toliko dugo odsustvuje sa domae scene da je politiki dezorijentisan i da nee umeti da se snae u no-vim prilikama (te da e njegov povratak dokusuriti njegovu ionako ve razbi-jenu stranku), do toga da bi njegov dolazak u Beograd, u trenutku kada Srbija bude na vrhuncu krize, nezaposlenosti, besparice i beznaa, mogao da razdr-ma nokautiranu opoziciju i izvede na ulice pobesneli lumpen-proletarijat. Prvoj varijanti su skloniji oni meunarodni krugovi koji politiki ivot Srbije vide kao proces koji vodi neminovnoj pobedi liberalne demokratije tadievskog tipa (i koji su na poslednjim izborima nali potvrdu za svoj optimizam). Njima skloni domai analitiari i politiari, kao i novinari bliski strankama na vlasti, uveravaju ih da e eelj u Tadievoj Srbiji biti poput slona u staklarskoj radnji. Ta teorija pada na
Fijasko suenja srpskom nacionalizmu

Ljiljana Smajlovi i Ivana Jankovi
Idueg utorka, 24. februara, navrie se tano est godina kako se predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav eelj dobrovoljno predao Hakom tribunalu, pred kojim je optuen za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja rata. Njegov sluaj nije jedinstven samo po duini njegovog boravka iza reetaka pre nego to je proces otpoeo: on je i jedini optueni ije je suenje zvanino poinjalo dva puta 7. novembra 2007, kada su mu sudije posle trajka glau priznale pravo da se brani sam. Ujedno je i jedini okrivljeni u Hagu kog uglavnom terete zbog podsticanja drugih na zloine, to je i razlog da njegovi simpatizeri tvrde kako se eelju u Hagu sudi zbog verbalnog delikta, to jest govora mrnje. (U optunici se, naime, eelj tereti da je svojim govorima, izjavama, radnjama i/ili propustima doprineo da se kod izvrilaca stvori odluka da poine krivina dela.) Otkako je suenje eelju prole srede po ko zna koji put prekinuto, niko vie ne moe da zna kada e pasti presuda srpskom politiaru kog u Hagu smatraju otelovljenjem agresivnog srpskog nacionalizma (zbog kog su, po miljenju tuilaca i tvoraca ovog suda, i izbili svi ratovi na tlu bive Jugoslavije.) Srpska politika arija ve barem est meseci bruji o tome kako e se eeljov potencijalno trijumfalni povratak u Beograd odraziti na rejting Srpske radikalne stranke i odnos snaga na ovdanjoj politikoj sceni. Isto toliko dugo u strunim i politikim krugovima na Zapadu, naime, vlada uverenje da hako tuilatvo nije dokazalo najvanije take optunice protiv eelja, pre svega zbog toga to se nemali broj svedoka (od 71, koliko je do sada tuilatvo izvelo) na klupi u hakoj sudnici tokom unakrsnog ispitivanja pretvorio u svedoke odbrane umesto optube (to je scenarij o kom sanjaju sve odbrane na svim sudovima sveta). Neki su svedoci promenili prvobitne iskaze i otvoreno stali u odbranu eelja, poput biveg generalnog sekretara SRS Aleksandra
1078
1079
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija plodno tle, utoliko pre to domaini u zapadnim ambasadama i ispostavama meunarodnih organizacija nisu imali priliku da 2003. godine sluaju kako ti isti analitiari objanjavaju da e eeljovim odlaskom u Hag biti reen problem novih demokratskih vlasti sa srpskim radikalima. (eeljova tvrdnja da je Beograd 2002. naruio optunicu protiv njega svakako se, meutim, ne moe dokazati na osnovu one jedne reenice iz knjige Karle del Ponte, po kojoj je Zoran ini sedam dana pre eeljovog odlaska u Hag tuiteljki rekao: Vodi ga i ne vraaj ga vie.) Uoi eeljove predaje Hagu logika je, naime, bila da e eelj u zatvoru biti zaboravljen, to e se negativno odraziti na rejting njegove stranke koja je u jesen 2002. prvi put posle 5. oktobra pokazala da moe na biralita da izvede milion biraa. (Analitiar lista Vreme tako je 25. februara 2003. godine za Los Aneles tajms rekao da e voa radikala nestati u Hagu i da e njegova stranka izgubiti veliki deo podrke koju ima.) Kada se te prognoze nisu obistinile i kada su radikali udvostruili izborne rezultate, zavladala je teorija da je Tomislav Nikoli zapravo uvek bio tajna radikalskog uspeha, i da on moe ono to eelj, koji mu je u politikoj karijeri uvek i samo smetao, nikad ne bi mogao. Sve do pre nekoliko dana inilo se da ta teorija pije vodu, a onda su objavljeni rezultati istraivanja javnog mnjenja po kojim Nikolieve politike akcije padaju, dok na drugoj strani raste podrka novom eeljovom zameniku Draganu Todoroviu. TUIOCI I ZASTRAIVANjE: Otprilike u isto vreme, ali potpuno odvojeno, u Hagu se vodio oajniki manevar tuilatva da se, pre konanog fijaska optube, prekine proces Vojislavu eelju i da se barem deo odgovornosti za neuspeh prebaci na sudsko vee. Tuioci su u sredu 11. februara uspeli u svojoj nameri i suenje je na neodreeno vreme prekinuto, pod ne do kraja rasvetljenim okolnostima. Zahtev su obrazloili brigom za bezbednost desetak svedoka, koliko su planirali da ispitaju pre nego to istekne onih est sati koliko im je, po ranijoj odluci suda, ostalo da dokau optunicu protiv eelja. Odluka je donesena preglasavanjem predsedavajueg sudije ana Kloda Antonetija, koji je demonstrativno posavetovao optuenog da namah uloi albu, a zatim napisao izdvojeno miljenje u kom estoko kritikuje veinsku odluku sudija Frederika Harhofa iz Danske i Flavije Latanci iz Italije. Teksta te odluke jo nema na sajtu Tribunala, ali je haka pressluba NIN-u u utorak dostavila francusku verziju iz koje se vidi da Harhof i Latanci strahuju kako bi sasluavanje preostalih svedoka, koji se
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija prema tvrdnji tuilatva nalaze pod pritiskom optuenog i njegovih saradnika, moglo da ugrozi i bezbednost svedoka i integritet sudskog procesa; njihovi iskazi su vani pa se bez njih ne moe, ali se ne sme ugroavati ni njihova lina bezbednost, ni integritet njihovog svedoenja. Kada su odvagnuli tu bojazan u odnosu na pravo optuenog na razumnu duinu postupka, sudije su odluile da su okolnosti toliko izuzetne da opravdavaju prekid suenja bez obzira na to to je optueni u zatvoru ve est godina. Prekid e trajati sve dok se ne stvore uslovi da svedoci o kojim je re slobodno svedoe na suenju protiv eelja, ali nema objanjenja kako bi ti uslovi mogli biti stvoreni, samo napomena da je do tog zakljuka sud doao nakon sasluanja svedoka VS-1035, VS-1066, VS-1010, VS-1104 i VS-1029 Antoneti pak upozorava da veina rizikuje potpunu paralizu procesa jer istraga nedefinisanih i zasad nedokazanih pritisaka moe potrajati. On se udi to njegove kolege sa sudijske klupe nisu makar postavile pitanje tuilatvu kako je uopte nameravalo da sve te ugroene svedoke ispita u preostalih est sati. Vraajui loptu tuilatvu, Francuz postavlja pitanje zato tuioci nisu ranije upozoravali sud da postoje pritisci na tih desetak svedoka, i zato nisu blagovremeno traili reenje. On podsea da se neto slino desilo u jednom drugom procesu (Blagoju Simiu): suenje je odloeno na godinu dana, vreme je izgubljeno, a nikakvi pritisci i uvrede suda nikad nisu dokazani. (Za pravo mu, reklo bi se, daje i direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Duan Ignjatovi koji je u Beogradu ovog utorka rekao da je moda bilo zastraivanja svedoka ali da o tome niko nije obavestio Beograd, i da njegova kancelarija za poslednjih godinu dana nije dobila nove zahteve za zatitu svedoka.) Tuilatvo i njegovi domai simpatizeri se ve dugo vajkaju da svedoci na sudu menjaju iskaze koje su pre poetka procesa dali tuilatvu zbog straha od optuenog, odnosno od njegovih pomagaa u Srbiji. Francuski sudija u izdvojenom miljenju pak postavlja pitanje koliko je uopte mogue slobodno svedoenje svedoka optube u Hagu, budui da svedoci po povratku kui moraju da raunaju na neprijateljski stav domae javnosti prema sudu koji u Srbiji ne vai za pravedan i kredibilan. DRUGORAZREDNI I TREERAZREDNI PRAVNICI: No kako je uop-te dolo do toga da se sudije, tuioci i pravni eksperti u Hagu prepiru ko snosi veu krivicu to e se optuenik iz Srbije uskoro, moda, nai na slobodi? Fran-cuskog sudiju podravaoci tuilatva od poetka smatraju previe popustljivim prema eelju, ali i sudija Riard Mej je u procesu
1080
1081
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Miloevi imao okraje sa Defrijem Najsom, koji su se upravo ticali obiaja nekih svedoka da ne govo-re istinu u sudnici. I Meja je, kao i Antonetija, nerviralo to tuioci pozivaju stotine svedoka kako bi dokazali neto to bi se dalo dokazati sa jednim dobrim svedokom, kako je jednom prilikom iznervirani Mej rekao Najsu, sugeriui valjda da Najs ni tog jednog dobrog svedoka nije uspeo da nae. Niko pre Antonetija, meutim, nije bio predmet ovolike kritike, ne samo gunanja tuilaca ve i domaih aktivista za ljudska prava. Marko Milanovi, nekadanji saradnik Beogradskog centra za ljudska prava, sada doktorand na Kembridu, prole sedmice je na blogu Evropskog urnala za meunarodno pravo (EJIL) napisao da je eeljovo suenje najgore voen postupak u Hagu, da se pretvorilo u ruglo, da je Antoneti neverovatno nesposoban i da e se eelj verovatno relativno skoro nai u Beogradu. Milanovi je u Peaniku jesenas jo rekao da je za Hag eelj treerazredni sluaj, da je Antoneti treerazredni sudija (ovek je potpuni kreten, i to suenje je u raspadu). Dodao je i da pola ljudi koji tamo rade pojma nemaju, to su drugorazredni pravnici, tuioci koji mnogo troe, do sada su potroili milijardu dolara na istraitelje, na prevoenje a poto je to sud Ujedinjenih nacija, tamo sve zemlje uvaljuju svoje raznorazne ljude Milanovi jo kae: Da se eelju sudi u Francuskoj, da mu se sudi u Srbiji, on bi morao da ima advokata. Njegova tvrdnja nije neosnovana u Beogradu bi eelj verovatno ve davno bio osuen. Ali istina je jo neto: u Americi bi, na primer, za ovih est godina verovatno ve odleao kaznu da je nekog svojeruno ubio. Da i ne govorimo o tome da bi u Americi sud verovatno u startu odbio da prihvati optunicu koja se zasniva na svedoenjima iz druge ruke, o zatienim identitetima svedoka da i ne govorimo. Sud teko moe da se ali na negativni publicitet ove vrste, jer upravo slubenici suda (Del Ponte i Najs, te portparol Florans Artman) o tribunalu da-nas govore daleko loije nego novinari i posmatrai. O tome bi imali ta da ka-u srpski novinari na koje su domae nevladine organizacije svojevremeno osu-le drvlje i kamenje (vidi polemiku u Vremenu 2002. godine), besne to proces Miloeviu u izvetajima tih novinara nije izgledao bajkovito ve samo verodostojno. Tuilatvo je u Srbiji izgubilo ak i simpatije redakcije Vremena, koja je dala ak dva svedoka optube, Dejana Anastasijevia i Jovana Dulovia. Potonji sada vie ne eli da svedoi protiv eelja, iako je snabdeo Tuilatvo svedoanstvom iz prve ruke o jednoj od kljunih reenica iz optunice (eeljova izjava da nijedan ustaa ne sme iv da
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija izae iz Vukovara, to je tuilatvo protumailo kao podsticanje na ubijanje Hrvata). A u poslednjem broju ovog lista novinarka Vremena kao da je izgubila nadu da e eelj biti osuen: ona u naslovnoj storiji veli da tuilatvo vojvodi moe odmah da plati avionsku kartu za otadbinu, ako mu je Jovan Dulovi najvaniji argument u procesu. Zbunjujue je i to to tvrdi da je Dulovi nekadanji izveta Politike Ekspres sa ratita u Hrvatskoj, iji izvetaji u to vreme nisu ukazivali na njegovo neodobravanje srpskog ratnog napora prvi kontakt sa hakim istraiteljima uspostavio jo 1992. godine. (Tribunal je, naime, osnovan tek 1993, a Dulovi je prvi iskaz tuiocima dao 1996.) Vreme se srdi na haki sud i zbog toga to je tuilatvo primenilo drugaije arine u odnosu na novinara Vaington posta Donatana Rendala (ije je principijelno odbijanje da makar i jedan put svedoi u Hagu prihvatilo) i na novinara Vremena Jovana Dulovia kom ni bolest nije primljena kao opravdanje. Naravno, jedna je od nevolja sa Hagom upravo to to primenjuje dvostruke arine, ne samo u odnosu na novinare razliitih nacija, nego i u odnosu na ratne zloince iz razliitih nacija. Tuilatvo se tako nikad nije usudilo ak ni da povede rutinsku istragu o eventualnim zloinima NATO poinjenim na teritoriji bive Jugoslavije tokom bombardovanja 1999. godine. U hakim memoarima Karle del Ponte Lov ostalo je zabeleeno da je bivi srpski premijer Zoran ini pravovremeno upozoravao tuiteljku da e joj eelj u hakoj sudnici biti kudikamo tei protivnik od Slobodana Miloevia. eelja zapadni novinari, politiari i pravnici rado i lako potcenjuju: njegove bezobzirne provokacije, vulgarnosti i seksualne insinuacije, njegovo ignorisanje drutvenih pravila navodili su ih da misle da je re o maltene klovnovskoj figuri. Treba rei da je eelj bio kao poruen svim srpskim protivnicima, kao neko koga bi, da ga nema, valjalo izmisliti. Sjajno se uklapao u sve najgore predrasude protiv Srba: pretio je i izazivao, lagao i urlao, potezao pitolj na ulici, razmetao se rasistikim izjavama Poslednje to su zapadni pravnici i diplomate oekivali bilo je da e upravo eelj do kraja ruglu izvrgnuti Haki tribunal, ustanovu koja je smiljena da bi se zapadna moralna superiornost pretvorila u delotvorno pravno i politiko orue protiv ekscesa srpskog nacionalizma. Haki je sud zapoeo sa fanfarama o suoavanju sa istorijskom istinom i pomirenju naroda, a primie se kraju u pijanim svaama profesionalnih tezgaroa oko toga ko je kriv to tuilatvo ne ume da za est godina dokae optunicu protiv osvedoenog srpskog nacionaliste i govornika mrnje.
1082
1083
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija I tako e tribunal, da parafraziramo pesnika T. S. Eliota, zavriti, umesto praska, cviljenjem. Najvei promaaji Tuilatva ENTONI OBERAL: Najavljen kao strunjak za govor mrnje i ratnu propagandu, koji je trebalo da pokae da je eelj govorom mrnje podsticao dobrovoljce SRS-a da poine teke zloine, Oberal je tokom ispitivanja izjavio da on nikako nije vetak za pitanja istorije i pitanja definicije govora mrnje i da je vetaio metode propagande, a zatim i da nije pronaao da se eelj zalagao ili podstrekivao na muenja, ubijanje ratnih zarobljenika, ena, dece, uzimanje talaca, silovanja, unitavanja sakralnih ili obrazovnih objekata i pljakanje imovine. SVEDOK VS-033: Ovaj dobrovoljac SRS-a otiao je 1991. godine u zapadnu Slavoniju. Vei deo svedoenja bio je zatvoren za javnost, ali u onom delu koji nije, nije bilo mnogo rei o ratitu. Ispostavilo se da je, poto je napustio SRS (zato to je shvatio da oni nisu za monarhiju), 1992. bacio bombu na Bajrakli damiju, postavio eksploziv u dvorite katolike crkve Sv. Ante, kao i ispod prozora i automobila muslimana i drugih Beograana zbog ega je osuen na zatvorsku kaznu. eelj je u sudnici prikazao i reenje MUP-a Srbije kojim je ovom svedoku 1996. pre nego to je policija shvatila da je on bacio bombu na Bajrakli damiju, bio odreen pritvor zbog sumnje da je izvrio krivino delo neovlaenog nabavljanja i dranja eksplozivnih materija i municije. VS-033 je potvrdio i da je bacio bombu na damiju, ali je objasnio da mu je njegov drug Vlada na samrti to saoptio kao svoju poslednju elju. Osim toga, smatrao je svedok, bilo je bolje da on pravi kontrolisane eksplozije u damiji i katolikoj crkvi i da niko ne bude povreen, nego da to radi neko ko to ne zna, pa da doe do pogibije. SVEDOK VS 1028: Tvrdnja da je u martu 1992. u Bijeljini u kafiu Srbija uo eelja kako poziva na ubijanje i proterivanje muslimana, oborena je kada se ispostavilo da je eelj drao predavanje u Bijeljini u decembru 1990, a u martu 1993. godine odrao miting u centru grada. Ali, ono to je bilo jo pogubnije po svedoka je pismo koje je pokazao optueni, kojim glavni istraitelj Tuilatva Patrik-Lopez Teres poziva vlasti zapadne zemlje u kojoj svedok boravi da ga izuzmu iz repatrijacije na dve godine. Iako je svedok tvrdio da to nije razlog zbog ega se prijavio da svedoi, veoma loe je zvuala podudarnost da je ponudio Tuilatvu saradnju ba u trenutku kada mu je pretila repatrijacija iz jedne zapadne zemlje u BiH.
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija SAFET SEJDI: Svedok je tvrdio da je u novembru 1993. godine video eelja sa Radovanom Karadiem i Ratkom Mladiem na Niikoj visoravni u BiH, kako pripremaju vojsku za napad. eelj je, naravno, ovo iskoristio da napravi mali skandal. Prvo je dokazao da je u to vreme u jeku kampanje davao intervju u Srbiji, a zatim i da je bio u kontaktu s Radovanom Karadiem i saznao da je on tada takoe bio u Beogradu i dao intervju Rojtersu. Izazivajui sud ovom izjavom, dodao je da e kontaktirati i s Mladiem, posle ega je sednica zatvorena. Na pitanje zato ni u jednoj od prethodnih pet izjava nikada nije spomenuo da je video eelja, svedok je odgovorio: Zato to se nisam setio tebe... Razgovor nije bio o tebi... Nisam znao da u razgovarati sa tobom, o tebi... Da u sa tobom biti u sudnici. EVA TABO: Pozvana da bi potvrdila da je 722 Hrvata proterano iz Hrtkovaca, izjavila je da je sastavila spisak na osnovu evidencije mesne katolike crkve i o izdatim krtenicama i popisu 8.280 iseljenih glava porodica iz knjige petrovaradinskog upnika Marka Kljajia. Metodu da se glavama koje su traile krtenice dodaju i lanovi porodice i proglase prognanima, branila je izjavom da to nije uinila ona, ve hrvatske vlasti. A onda se ispostavilo i da na spisku ima ljudi koji se uopte nisu iseljavali i koji su umrli u Hrtkovcima posle rata, da ima onih koji su se iselili u zapadne zemlje, a i onih koji i danas ive u Srbiji. Eva Tabo branila je svoj spisak reima Nisam imala te podatke. Nedozvoljeni kontakti U meri u kojoj se mogue snai u dokumentu o prekidu suenja, koji je iz razloga poverljivosti na vie mesta zatamnjen, stie se utisak da sudija Antoneti aludira na incident sa svedokom optube s kojim je Nataa Kandi svojevremeno kontaktirala tokom svedoenja (direktorka Fonda za humanitarno pravo poslala je nekadanjem pripadniku korpiona Goranu Stopariu SMS telefonsku poruku iz Beograda da radikali prave haos, to je eelj posle tumaio kao njen pritisak na svedoka sa kojim je bila tako bliska da je posedovao kljueve njenog stana). Taj deo izdvojenog miljenja sudije Antonetija vredi direktno citirati. On prvo podsea da je Sudsko vee jo jesenas odbilo jedan zahtev da se suenje prekine, u emu ga je podralo Apelaciono vee, i dodaje: injenica koja je dovela do podnoenja novog usmenog zahteva za obustavu suenja verovatno je povezana sa nedavnim incidentima (zatamnjeno).
1084
1085
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija Neobino je da se Sudsko vee ranije nalo u istoj situaciji. Tada je Tuilatvo smatralo normalnim da ta osoba utie na svedoka pod zakletvom, ali sada, kada se radi o pozivu jednog od saradnika optuenog, Tuilatvo istu tu situaciju sa jednim drugim svedokom (zatamnjeno) ne smatra normalnom. Cenim da ne mogu postojati dvostruka merila u pogledu svedoka koji je poloio zakletvu pred sudom (zatamnjeno). Podseamo da se incident sa SMS-om Natae Kandi zbio 15. januara prole godine, prvog dana svedoenja Gorana Stoparia protiv eelja. Stopari je 24. januara, prilikom eeljevog unakrsnog ispitivanja (posle kratkotrajnog prekida suenja do kog je dolo kada se otkrilo da je svedok posle polaganja zakletve komunicirao sa Beogradom o svom svedoenju, to je zabranjeno), rekao da je poruku gospoe Kandi kako radikali prave haos u Srbiji shvatio u smislu pritiska na budue svedoke. Zastraivanje po Haradinaju U sluaju Ramua Haradinaja i dvojice njegovih potinjenih, optuenih za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja ratovanja, Hako tuilatvo je izvelo 81 svedoka za 113 sudskih dana. Odbrana nije izvela nijednog svedoka, uz obrazloenje da smatra da Tuilatvo nije dokazalo krivicu optuenih. Devet svedoka je ubijeno. Kujtin Beria, Rom koji je bio oevidac Haradinajevih zloina, pregaen je dipom u Crnoj Gori februara 2007. godine. Ilir Seljmaj je izboden noem. Bekim Mustafa i Auni Eljezaj su ubijeni iz vatrenog oruja. Zatieni svedoci Dejdin Musta, Sadrik Murii i Vesel Murii ubijeni su u profesionalno organizovanim atentatima. Svedoci Sabaheta Tava i Isuk Hakljaj, pripadnici kosovske policije, takoe su ubijeni u atentatu, a automobil sa njihovim telima je zapaljen. Ramir Murii je, posle ranjavanja, odbio da svedoi. Vie svedoka odbilo je da svedoi i zbog toga je optueno u Hagu. efet Kabai, jedan od njih, poto se takoe predomislio, to je objasnio reima da zatitne mere Tribunala vae samo u sudnici, jer neki od svedoka sa suenja Fatmiru Ljimaju, na kojem je i on svedoio, nisu vie ivi. (Ljimaj je takoe osloboen optubi.) Karla del Ponte vie puta je upozoravala da je na Kosovu raireno sistematsko zastraivanje svedoka. Oslobaajua presuda izreena je 3. aprila 2008. Pretresno vee je tom prilikom naglasilo da je steklo snaan
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija utisak da se suenje odvijalo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu oseali bezbedno. NIN, 19. 02. 2009.
1086
1087
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija milosti pravnog sistema osmiljenog da arbitrarno ignorie glavne postulate svih postojeih, konzistentnih i funkcionalnih pravnih sistema na svetu. Povrh svega, Hag je uspeo da postigne da sama optunica bude dovoljna da optueni, u oima ogromnog broja svojih sunarodnika, bude promovisan u sveca, nacionalnu ikonu i nedostian ideal. Pisanje hagiografija nije predvieno kao jedan od zadataka Tribunala. Sutina hakog pravnog neuspeha nije u eeljevim talentima ili bezobzirnosti. Nije se u hakim sudnicama neka visokomoralna meunarodna pravda i uzorna procedura susrela sa zlim genijem i izgubila teku bitku. Tribunal je porazio sam sebe. I onda kada su haki eelji i miloevii bili loi i jadni, tuilatvo je uspevalo da bude jo jadnije i gore, unosei pri tome uvek nove elemente jeftine lai i neprikladne komike. Na dugakoj listi saveznika zla poasno mesto pripada onima koji su ga preuveliavali i banalizovali i time relativizovali i dovodili u pitanje. Braniti i pravdati jedno ovakvo suenje, travestiju pravde i prava, znai biti, bilo svesno ili nenamerno, saveznik bivih i buduih zloinaca, neprijatelj pomirenja i kanjivosti na Balkanu i koristan lan ako na trenutak prihvatimo da su rei Hag i pravo sinonimi pravog antihakog lobija. Ako postoji bilo kakva korist od eeljevog suenja, onda je to mogunost da nauimo koliko veliki kreativni potencijal nastane kada se u telima nekoliko pravnika sjedine nesposobnost, galaktika arogancija, bolesna ambicija i odsustvo sposobnosti za empatiju prema rtvama zloina na, kada se gleda iz Haga, verovatno runom, prljavom i zlom Balkanu. Tuioci-alhemiari, koji su suenje za ratne zloine pretvorili u komediju, tvrde da rade nezavisno od Saveta bezbednosti, bilo koje drave ili meunarodne organizacije. Ali, stie se utisak da je tuilatvo nezavisno i od morala i od pravde i od prava i od svega onoga to je potrebno da bi se suoili sa zloinakim poglavljem balkanske istorije. Da bi jedno suenje, to nam je donedavno bio sinonim za dosadu, postalo etalon dobre zabave potrebna je, pored paratuilaca, i galerija urnebesnih likova. Tu do izraaja posebno dolaze kreature koje su najavljene kao svedoci i eksperti, zatim arogantni i samouvereni glavni sudija, od koga moemo oekivati da uskoro presudi i da je Zemlja ravna ploa, i sutkinja koja svojim, na sreu, retko izraenim intelektualnim sposobnostima pomae da pojmimo univerzalnu prirodu ljudske gluposti. Umesto da, kako su idejni tvorci ovog procesa planirali, Hag zauvek izbaci eelja iz politike Srbije, tuioci su omoguili da se
Najtei posao u Srbiji

Zoran irjakovi
Domai scenaristi i dramaturzi, dobri aci uglednih profesora, Filipa Davida, Neboje Pajkia i Nenada Prokia, imaju jako teak zadatak kako da napiu neto bolje i zanimljivije od hake tragikomedije koju tri puta nedeljno moemo gledati na drugom programu RTS-a. Scenario za najbolji ou na televiziji pie grupa talentovanih amatera okupljenih u udruenju koje se zvanino zove Tuilatvo Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. Istina, izuzetan kvalitet njihovog teksta to nije neki spontani rijaliti-ou, nalik Velikom bratu, ne primer, ve preskupa, godinama pisana i pripremana produkcija dolazi do izraaja zahvaljujui i do sada neotkrivenom daru jednog drugog amatera u svetu zabave, Vojislava eelja. Dramaturka vetina tuilaca je jo vea ako se ima u vidu da predloak za njihovo nepravno remek-delo predstavlja najsramnije stranice nae istorije u kojoj vojvoda eelj, to smo znali mnogo pre farsinog suenja, nije imao zanemarljivu ulogu. Vrhunski domet tuilatva je, ipak, u injenici da tu nema ironijske distance, ograde koja bi mogla da poslui kao smokvin list. Da bi suenje za neke od najteih zloina koje moemo zamisliti doiveli kao zabavu, nije potrebno da ste nabijeni dozom perverzije, ovinistike mrnje, nepotovanja prema rtvama srpskih zloina ili ljubavi prema liku i delu optuenog vojvode. Moda je najstranije od svega to to nam tribunal ne dozvoljava da kada govorimo o Hagu govorimo o zloinima. U izuzetno retkom spoju eeljevih osobina jedan je od kljueva za razumevanje zato mnogi drugi neslavni balkanski likovi, od generala Gotovine do generala Mladia, bee, ili su uporno beali, od Haga. Da bi optuenik uspeo da pokae pravo, pervertirano lice Tribunala, neophodno je da bude spreman da godinama u zatvoru eka na suenje, da lai i falsifikate trai tamo gde ih niko normalan ne bi traio i da sebe izloi
1088
1089
Raskrinkavanje projekta Velika Srbija hercegovaki ultranacionalista vrati na mala vrata. Brojni eeljevi neprijatelji mogu se uteiti injenicom da je vojvoda tokom prethodne dve decenije dokazao da moda mu je to najvei od mnogih talenata ume da prokocka najvee anse i pri tome spri mostove koji su mu obezbeivali odstupnicu. Ali, zagovornici prinudnog suoavanja i demokratskog ispiranja mozga trebalo bi prvenstveno da zahvale Aleksandru Tijaniu to je urnebesnu haku sramotu sakrio u kasnom, skoro erotskom terminu na najmanje gledanom javnom kanalu. Televizijski eelj je ponovo podelio stanovnike Srbije ovaj put u tri grupe. U prvoj su oni koji utorkom, sredom i etvrtkom, negde posle deset uvee, sednu ispred televizora i ekaju da im, umesto istine ili katarze, bude servirana haka verzija Montipajtona i to ne kriju. U drugoj grupi su oni koji urade isto, ali ih je sramota da to javno priznaju. U treoj su oni koji ne gledaju suenje i ne znaju ta proputaju. Ako ste u stanju da gledate eelja a mnogi nisu, jo uvek nije kasno da nadoknadite proputeno. Pogledate li, posle nonog snimka suenja, neku od dvanaest igranih serija koje se trenutno emituju na domaim kanalima, moda zakljuite i da je posao scenariste danas najtei u Srbiji. NIN, 11. 12. 2008.
CIP ,
32:929 . (082) 323.1(=163.41)18/19 (082) PROCES Vojislavu eelju : raskrinkavanje projekta Velike Srbije / uredila i priredila Sonja Biserko. Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2009 (Beograd : Zagorac). 1090 str. ; 23 cm. (Biblioteka Svedoanstva / [Helsinki odbor za ljudska Prava u Srbiji] ; br. 34) Tira 600. Str. 7-18: Uvod / Sonja Biserko. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 9788672081596 ) Me () b) , (1954) ) 19-20 - COBISS.SRID 158018316
1090
1091

Svedocanstva. Velika Srbija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Svedocanstva. Velika Srbija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svedocanstva. Velika Srbija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Br.

RASKRINKAVANJE PROJEKTA VELIKA SRBIJA

Uredila i priredila: Sonja Biserko

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Proces Vojislavu eelju:

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Istrajnost na velikosrpskom projektu

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

eelj kao kontrolisani akter

Odgovornost pred sudom

Nedeljni telegraf, 20. maj 1998.

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Radikali u srpskoj istoriji

Ljubomir Tadi, Kriza iVelikosrpski hegemonizam, Slubeni glasnik, 2008.

www.B92.net, 6. decembar 2006.

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

I Radikalski koncept Velike Srbije

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Koreni antimoderne politike kulture u Srbiji

Slobodan Jovanovi, Vlada Aleksandra Obrenovia, I-III, Beograd 1934, tom I,

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Nikola Pai u narodnoj skuptini, 1...

Mil. Zeevi, "Nikola P. Pai (1845-1926)". Politika, Beograd, 10. decembar

141 142 143

Isto, st. 130. Isto, st. 130. Isto, st. 129.

Isto, st. 132. Isto.

Ideologija Velike Srbije u XIX i XX veku

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

TUILAC protiv VOJISLAVA EELJA

PODNOENJE IZVETAJA VETAKA YVESA TOMIA OD STRANE TUILATVA

Prevod na engleski zaveden je pod brojem ERN 0463-7876-0463-7990-EDT.

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

1. Srpska nacionalna ideologija u XIX veku: izmeu srpstva i jugoslovenstva

2. Srpska nacionalna ideologija u prvoj Jugoslaviji (1918-1941): od jugoslovenstva do velikosrpstva

3. etniki pokret u Drugom svetskom ratu

Ibid, str. 120.

Ibid, str. 96-97. Todorovi, str. 135-136.

Ovaj dokument je objavljen u Dedijer i Mileti, str. 299-302.

4. Pojava srpskog nacionalnog pokreta 1980-ih godina i ideologija Velike Srbije

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

5. Srpska radikalna stranka (SRS) stranka za Veliku Srbiju

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Ibid, str. 253.

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

Razobliavanje projekta Velika Srbija

GEOGRAFSKA KARTA 7 Karta Velike Srbije Stevana Moljevia

Razobliavanje projekta Velika Srbija

Citati/izjave Vojislava eelja o Velikoj Srbiji

Razobliavanje projekta Velika Srbija

Razobliavanje projekta Velika Srbija

Raskrinkavanje projekta Velika Srbija

DODATAK B Radna biografija Yvesa Tomia