BEOGRADSKA AKADEMIJA POSLOVNIH I UMETNIČKIH STUDIJA

Seminarski rad iz predeta: Poslovne finansije

Tema: Načela i pravila poslovnog finansiranja

Mentor: Dušica Karić

Radile:
Milica Stepanović 1E1/0004/18
Aleksandra Anđelković 1E11/0037/18

Beograd, 30.03. 2020.

1
Sadržaj:

1. Uvod.............................................................................................................................................1
2. Načela finansijske politike...........................................................................................................2
2.1. Finansijska politika preduzeća..............................................................................................2
2.2. Načela finansijske politike....................................................................................................3
3.Pravila finansiranja........................................................................................................................5
3.1. Vertikalna pravila finansiranja...............................................................................................5
3.2. Horizontalna pravila finansiranja..........................................................................................6
4. Zaključak......................................................................................................................................8
5. Literatura......................................................................................................................................9

1
1. Uvod

Ekonomsko-finansijska politika je deo poslovne politike koja sadrži skup odluka i mera
zasnovanih na određenim pravilima i principima koji se primenjuju u transakcijama radi
ostvarivanja ciljeva i zadataka preduzeća. Iz ove definicije izdvajamo principe i pravila.
Principi predstavljaju zahteve kojih se preduzeća pridržavaju u cilju dobrog poslovanja.
Primenom principa ekonomsko-finansijske politike preduzeće ostvaruje maksimalne rezultate uz
minimalna ulaganja.
Pravila se odnose na strukturu izvora i omogućavaju da se ostvare određeni principi. Pravila
finansiranja ne daju direktan odgovor na pitanje kako se preduzeće treba finansirati u svakoj
konkretnoj situaciji, nego predstavljaju opšte norme ponašanja, standard ili normalu finansiranja.
Pravila finansiranja treba primenjivati fleksibilno jer ona pokazuju smer u kojem preduzeće treba
tražiti odgovarajuće rešenje.

1
2. Načela finansijske politike
2.1. Finansijska politika preduzeća

Finansijska politika se u biti odnosi na osnovne finansijske ciljeve preduzeća. Zato se za

finansijsku politiku može reći da predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzeća. Da bi se
finansijska politika u potpunosti shvatila potrebno je imati u vidu ne samo finansijske ciljeve
preduzeća, nego i osnovne finansijske procese koji se u osnovi baziraju na aktivnosti upravljanja
finansijama.

U koliko se ovako posmatra finansijska politika, možemo reći da ona obuhvata pribavljanje
finansijskih sredstava i upotrebu, odnosno plasman finansijskih sredstava.

Ciljevi finansijske politike u svojoj osnovi odnose se na pribavljanje i korišćenje finansijskih

sredstava, finansijsku likvidnost i stabilnost preduzeća uz ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih
rezultata.

Finansijska politika je polazna faza finansijskog upravljanja u preduzeću. Zato se i ciljevi

finansijske politike oslanjaju i proizilaze iz ciljeva globalne politike preduzeća. Da bi ostvarili
utvrđene ciljeve nosioci finansijske politike moraju da se služe različitim sredstvima i merama.

Jedan od najvažnijih instrumenata ostvarivanja finansijske politike preduzeća može se reći da je

finansijski plan. Zato finansijsko poslovanje predstavlja jedan vid sistema koji će funkcionisati po
unapred utvrđenom planu koji ujedinjuje i konkretizuje unapred koncipirane finansijske politike
preduzeća.

1
2.2. Načela finansijske politike

Finansijska politika može da se definiše kao deo poslovne politike koja sadrži skup odluka i mera
zasnovanih na određenim pravilima i principima koji se primenjuju u finansijskim transakcijama
radi ostvarivanja ciljeva i zadataka preduzeća. Primena načela finansijske politike ima za cilj da
utvrdi najbolji način za ostvarivanje maksimalnih rezultata uz minimalna ulaganja.

U savremenoj literaturi ističu se sledeća načela finansijske politike:

1. načelo likvidnosti
2. načelo rentabilnosti
3. načelo finansijske stabilnosti
4. načelo finansijske elastičnosti
5. načelo finansiranja u skladu sa rizikom

Načelo likvidnosti predstavlja sposobnost da preduzeće u svakom momentu može da izmiri svoje
obaveze prema poveriocima. Likvidna sredstva su novac. Načelo likvidnosti se vodi tome da
finansijska sredstva treba ulagati tako da se ona vraćaju u rokovima koji su predviđeni i potrebni
za izmirenje obaveza. Naravno da je dosta teško da se održava stalna likvidnost preduzeća jer je
to vezano za mnoge faktore koji utiču na likvidnosti i svakako u velikoj meri zavisi i od
finansijske stabilnosti preduzeća. Ako je koeficijent stabilnosti jednak jedan, onda je odnos
likvidnih sredstava uvećana za kratkoročno vezana sredstva i kratkoročnih obaveza 1:1.Tada
održavanje likvidnosti zavisi od usklađenosti rokova vezivanja kratkoročno vezanih sredstava i
rokova raspoloživosti kratkoročnih obaveza. Ako je koeficijent manji od jedan onda je odnos
između likvindih i kratkoročno vezanih sredstava s jedne, i kratkoročnih obaveza s druge strane
poeren u korist likvidnih i kratkoročno vezanih sredstava,

Načelo rentabilnosti-preduzeće postaje rentabilno u koliko postiže pozitivan finansijski rezultat.

Zato se ovo načelo i smatra za jedno od najvažnijih načela jednog preduzeća, jer ono treba da
postigne efekat što većeg profita, odnosno imovine ali uz angažovanje u koliko je moguće
minimalnih sredstava za rad. Najbolje bi bilo da preduzeć može da se finansira samo iz svojih
sopstvenih sredstava, jer tako ne plaća nikakve troškove za korišćenje tuđih resursa odnosno
sredstava. U praksi se to ređe desava iz prostog razloga jer se tada obrtna sredstva u novcu ne

1
koriste racionalno, jer sopstvena sredstva ostaju u dužem roku u obliku novca sve dok se ne
akumuliraju u iznos koji je dovoljan za ulaganje u proširenu reprodukciju. Zato preduzeća koja su
sigurna da u svom poslovanju i ako pozajme tuđa sredstva mogu da postignu pozitivan rezultat,
mogu da se odluče i na taj korak.
Načelo stabilnosti-ovo načelo je vezano za odnos dugoročno vezanih sredstava i sopstvenog
kapitala koji je uvećan za dugoročno pozajmljeni kapital i dugoročna rezervisanja. Ovaj odnos
treba da bude najviše jedan ili manji od jedan i zove se racio finansijske stabilnosti. Ako je odnos
manji od jedan, to znači da su dugoročno vezana sredstva manja od trajnog i dugoročnog
kapitala. To bi značilo da je ravnoteža pomerena ka izvorima i time se omogućava stvaranje
sigurnosti za održavanje likvidnosti kod dugoročnog finansiranja. U koliko je ovaj odnos jedan,
to znači da su dugoročno vezana sredstva pokrivena trajnim i dugoročnim kapitalom i time su
stvoreni uslovi za održavanje likvidnosti dugoročnog finansiranja. Finansijsku stabilnost na duži
rok je lakše održavati u koliko je u dugoročnim izvorima finansiranja niže zastupljen sopstveni
kapital.

Načelo nezavisnosti- da bi preduzeće imalo slobodu odlučivanja , preduslov je da bude nezavisno

od poverilaca. Ta sloboda odlučivanja i nezavisnost poverilaca usko su povezane s finansijskom
stabilnošću, rentabilnošću, likvidnošću, strukturom kapitala sa stanovišta vlasništva i
elastičnošću. U koliko preduzeće uspe da u većoj meri ostvari pomenuta načela, poverioci imaju
manje razloga da utiču na poslovnu i finansijsku politiku dužnika sa ciljem da smanje sopstveni
rizik. Nezavisnost preduzeća se povećava sa povećanjem udela sopstvenog kapitala. U slučaju da
dođe do povećanja tuđeg kapitala dolazi do smanjenja nezavisnosti preduzeća, jer u tom slučaju
poverioci učestvuju u finansijskoj i poslovnoj politici preduzeća kako bi na taj način smanjili svoj
rizik. Nedostatak finansijskih sredstava dovodi i do smanjenja obima poslovanja što automatski
utiče na finansijski rezultat koji se umanjuje. Načelom nezavisnosti se osigurava interes vlasnika
i nezavisnost u vođenju poslovne politike preduzeća.

Načelo elastičnosti ili fleksibilnosti- predstvalja sposobnost brzog i kratkoročnog prilagođavanja

izmenjenim uslovima poslovanja. To se ostvaruje ako je preduzeće sposobno da obezbedi dodatni
kapital koji je prouzrokovan povećanjem obima poslovanja. U tom slučaju preduzeće može sa
svojom poslovnom bankom a i sa drugim bankama da reši pitanje elastičnosti. U koliko to ne bi
uradilo izgubilo bi šansu za ostvarenje većeg i boljeg finansijskog rezultata.

Načelo finansiranja u skladu sa rizikom-u okviru ovog načela su dva riziks: rizik poverilaca da
neće moći naplatiti svoja potraživanja i rizik preduzeća od negativnog finansijskog rezultata.
Rizik poverilaca nastaje ako dođe do totalne prezaduženosti, i do toga dolazi kada je gubitak veći
od sopstvenog kapitala. Zato poverioci ređe stupaju u poslovni i finansijski odnos s preduzećem
čiji je sopstveni kapital viši. S rizikom ostvarenja negativnog finansijskog rezultata jd nešto
drugačije, kada preduzeće ima niske fiksne troškove, njegov rizik ostvarenja negativnog
poslovnog rezultata pri padu proizvodnje i prodaje je relativno mali jer su fiksni troškovi, odnosni
fiksni rashodi niski.

1
3.Pravila finansiranja

Pod pravilima finansiranja podrazumevaju se i označavaju kriterijumi za izbor sredstava

finansiranja, odnosno norme za pribavljanje kapitala iz određenih poslovnih aspekata. Osnovna
svrha pravila finansiranja jeste da posluže privrednim subjektima kao smernica za donošenje
doluka o finansiranju. Pravila finansiranja u kvantitativnom smislu određuju sledeće:

 strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku raspoloživosti što čini vertikalna
pravila finansiranja
 relacije pojedinih delova sredstava posmatranih po roku vezanosti imobilizacije i
pojedinih delova izvora posmatranih po roku raspoloživosti što čini horizontalna
pravila finansiranja

Vertikalna pravila finansiranja teže da se kroz strukturu izvora obezbedi sigurnost dužnika i
poverioca, renatbilnost uloženih sredstava i autonomija dužnika. Horizontalna pravila
finansiranja teže da se kroz relacije pojedinih delova sredstava ipojedinih delova izvora sredstava
obezbeđuje likvidnost. Ovakva pravila imaju višestruku ulogu, a jedna od njih je da ih kreditne
institucije koriste kao sredstvo za ocenu boniteta dužnika.

3.1. Vertikalna pravila finansiranja

Vertikalna pravila finansiranja se odnose na strukturu kapitala odnosno pasivu bilansa stanja. Ova
pravila su izraz težnje da se odredi najpovoljnija struktura kapitala ondosno odnos između
sopstvenih i pozajmljenih izvora. Određuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova pasive,
izvora finansiranja po poreklu i po raspoloživosti izvora. Primenom ovih pravila postiže se
rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastičnost finansiranja.

Odnos sopstvenog i tuđeg kapitala (Pravilo 1:1)

U tržišnoj privredi teško je obezbediti da se preduzeća u potpunosti finansiraju iz sopstvenih

izvora. Ona su prinuđena da koriste tuđe izvore. Ako bi se preduzeće isključivo finansiralo putem
samofinansiranja, to bi usporilo njrgov razvoj, jer bi bio nužan dug vremenski period da se
obezbede novčana sredstva iz finansijskog rezultata za ulaganje u investicije. Pošto je

1
finansiranje iz tuđih izvora neminovnost za preduzeća, postavlja se pitanje koliko najviše treba da
bude udeo tuđih izvora. U teoriji i praksi finansiranja smatra se da odnos sopstvenih i tuđih izvora
treba da bude 1:1. Ovo znači da preduzeće treba da se finansira 50% iz sopstvenih izvora a 50%
iz tuđih izvora. Poštovanjem ovog pravila obezbeđuje se: sigurnost povratka kapitala
poveriocima, prihvatljivost troškova finansiranja, nezavisnost preduzeća u vođenju poslovne
politike i finansijska prilagodljivost. Ako sepridržava ovog pravila smatra se da će moći da isplati
sve svoje obaveze, pa i u slučaju stečaja i likvidnosti, sve dok vrednost njegove aktive na tržištu
ne padne ispod 50% iskazane vrednosti u bilansu. Kada se imovina u aktivi finansira 50% iz
sopstvenih izvora i 50% iz tuđih, tada na jedan dinar uloženog tuđeg kapitala dolaze dva dinara
imovine. Pravilo 1:1 osigurava prihvatljive troškove finansiranja pozajljenim kapitalom. Niži
troškovi finansiranja poboljšavaju finansijski rezultat i rentabilnost. Kada se preduzeće finansira
po pravilu 1:1 1tada je ono ravnopravno sa poveriocima u pogledu kreiranja i vođenja poslovne
politike, zato što ulaže onoliko kapitala koliko i poveioci.

Odnos osnovnog i rezervnog kapitala

Poslovanje preduzeća je sigurnije ako ono ima veći rezervni kapital. Rezervni kapital pruža veću
povratka uloženog kapitala vlasnicima u slučaju likvidacije i prestanka rada preduzeća. Među
teoretičarima ne postoji jedinstveno mišljenje o tome kakav odnos treba da postoji između
osnovnog i rezervnog kapitala. Većina smatra da taj odnos treba da bude 1:1. Rezervni kapital u
preduzećima nastaje raspoređivanjem dela ostvarenog neto dibitka.

3.2. Horizontalna pravila finansiranja

Bave se relacijama delova imovine i kapitala. Težnja nauke da dođe sigurnih merila čijom bi
primenom preduzeća uspostavila i održala stabilnu finansijsku situaciju, rezultiralo je velikim
brojem ovih pravila.

Pravila koja privlače najevću pažnju:

a) zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja
b) zlatna bilansna pravila finansiranja
c) pravilo fnansiranja 1:1 i 2:1

Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja- utemeljio je nemački autor Hobner 1854. godine. Ovo
pravilo ima za cilj održavanje likvidnosti banke. Suština ovog pravila je da dužnik kratkoročne
kredite koristi za kratkorčne a dugoročne za dugoročne namene. Međutim praksa pokazuje da se
ni same banke ne drže ovog pravila jer daju kredite na duži rok od roka deponovanja sredstava u
bankama. Mogućnost da aktivni poslovi budu dugoročniji od pasivnih uz obezbeđenje likvidnosti
banke nalaze u stalnom obnavljanju kratkoročnih izvora finansiranja. Banka može da pribavi

1
krediti i od drugih banaka i od Centralne banke, ali mora biti oprezna jer ako se ne pridžava
pravila može otići u nelikvidnost.

Zlatna bilansna pravila finansiranja- predstavljaju aplikaciju i adaptaciju bankarskog pravila

finansiranja na privredna predzeća.ž
Od zavisnosti od kriterijuma u tretmanu relacije između raščlanjenih delova aktive (sredstav) i
pasive (izvora) razlikuju se:
1. zlatno bilansno pravilo u užem smislu- zahtev da stalna imovina bude finansirana iz
dugoročnih izvora, a obrtna imovina da bude finansirana iz kratkoročnih izvora. Međutim,
primena osnovnih postulata samo ovog pravila ne obezbeđuje likvindost preduzeća.
2. zlatno bilansno pravilo u širem smislu- zahtev da pored stalne imovine i deo obrtne
imovine bude finansiran iz dugoročnih izvora. Ovo proširenje bilansnog pravila i na deo
obrtne imovine bazira se na stavu da jedan deo obrtnih sredstava ima karakter stalno
imobilisanih sredstava, kao i stalna imovina.

Pravila finansiranja 1:1- zahteva jednakost između: gotovine, HOV i kratkoročnih potraživanja
sa jedne i kratkoročnih izvora finansiranja sa druge strane. To bi začilo da bi svaki dinar
kratkoročnih obaveza trebalo bi da bude pokriven sa dinarom sredstava u obliku gotovine ,
kratkoročnih potraživanja i HOV. Da bi se ispoštovalo ovo pravilo finansiranja moraju da se
ispune određeni uslovi a prvenstveno poštovanje imeđi primanja i izdavanja što je posebno
otežano u našim uslovima poslovanja.

Pravilo finansiranja 2:1- poznato je pod nazivom “current ratio”, i po svojoj suštini sadrži zahtev
da odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih izvora finansiranja bude 2:1. Ovo pravilo služi kao
osnov za merenje likvidnosti drugog stepena i koriguje krutost pravila 1:1. Kod ovog pravila
finansiranja znači da za svaki dinar kratkoročnih izvora finansiranja dolazi dva dinara obrtnih
sredstava.

1
4. Zaključak

Principi predstavljaju zahteve kojih se preduzeća pridržavaju u cilju dobrog poslovanja.

Primenom principa ekonomsko-finansijske politike preduzeće ostvaruje maksimalne rezultate uz
minimalna ulaganja. Pravila se odnose na strukturu izvora i omogućavaju da se ostvare određeni
principi. Pravila finansiranja ne daju direktan odgovor na pitanje kako se preduzeće treba
finansirati u svakoj konkretnoj situaciji, nego predstavljaju opšte norme ponašanja, standard ili
normalu finansiranja. Pravila finansiranja treba primenjivati fleksibilno jer ona pokazuju smer u
kojem preduzeće treba tražiti odgovarajuće rešenje.
U savremenoj literaturi ističu se sledeća načela finansijske politike:
1. načelo likvidnosti
2. načelo rentabilnosti
3. načelo finansijske stabilnosti
4. načelo finansijske elastičnosti
5. načelo finansiranja u skladu sa rizikom
Vertikalna pravila finansiranja- teže da se kroz strukturu izvora obezbedi sigurnost dužnika i
poverioca, renatbilnost uloženih sredstava i autonomija dužnika. Horizontalna pravila
finansiranja- teže da se kroz relacije pojedinih delova sredstava i pojedinih delova izvora
sredstava obezbeđuje likvidnost.
Pravila koja privlače najevću pažnju:
a) zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja
b) zlatna bilansna pravila finansiranja
c) pravilo fnansiranja 1:1 i 2:1

1
5. Literatura
1. “Poslovne finansije”, Dušica Krić, Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
2. “Poslovne finansije”, Slobodan Ilic, VIPOS, Valjevo
3. “Poslovne finansije”, Bojović, Beograd

1
1