Запета међу деловима реченице

Запетом се издвајају:
1. Вокатив: *Вранче, ти си био пун снаге и воље.
2. Глаголски прилози који стоје испред предиката који одређују, сами или заједно са
групом речи са којом чине целину: *Машући фењерима, кочијаши су утеривали
кола. Међутим, уколико је глаголски прилог интегрисан у исказ и смисаоно јако
повезан са остатком реченице, дозвољено је да се не издваја запетом: *Ћутећи
посматра њено лице.
3. Апозиција и апозитивне одредбе: *Смирна, град лепих Гркиња, није видела такав
стас. *Бујан и још неискусан, младић је био упао у сумњиве послове.
4. Напоредни чланови у синтагмама при набрајању: *Гајили су крушке, јабуке и
шљиве. Напоредни чалнови се издвајају запетама и при понављању везника:
*Гајили су и крушке, и јабуке, и шљиве.
Запетом се не одвајају:
1. Конгруентни и неконгруентни атрибути: *Падала је студена јутрења киша.
*Младић разбарушене косе и лепог лица... Атрибути се могу одвојити запетом ако
се наглашавају и сматрају равноправним: *Студена, јутрења киша
2. Други назив појма када се нађе иза ширег појма (апозиција): *Вољом руског цара
Петра Великог.
3. Атрибутиви: *Река Бистрица се налази на Косову и Метохији.
4. Речца пак, јер је неакцентована.
5. Фразеологизовани вокативско-императивни изрази: *Боже сачувај, ни на памет
ми није пало.
6. Узвици праћени дативом: *куку мајци *леле мени
Слободан избор писања запете јавља се код:
1. Узвика, у зависности од тога да ли су интонационо осамостаљени: *Јаој, боли ме
зуб. *Та остави се тога.
2. Модланих речи са значењем двоумљења (можда, ваљда, ипак, вероватно) – када је
знак мање јачине двоумљења, не издваја се, када је знак веће јачине двоумљења,
запета се пише.
Запета међу реченицама
Независносложене реченице
Запета се пише:
1. У асиндетским реченицама (без везника): *Марко је отишао, Иван је остао.
2. Испред супротних везника и других спојева који означавају смисаону супротност
(а, али, него, но, већ, само, једино, осим што и сл.): *Сигурни сте да неће доћи, па
ипак чекате. Уколико су реченице тесно повезане интонацијом, допуштено је да се
запета не пише испред везника а и али: *Она као да гледа а не види, слуша а не чује.
 3. У саставним реченицама са закључним и последичним смислом : *Учио је доста,
те није чудо што је положио. Ако су реченице тесно повезане интонацијом, запета
се не пише: *Не пази на часовима нити учи код куће.
Запета се не пише:
1. Када је прва од двеју реченица смисаоно недоречена , што се исказује
конструкцијама не.... него, не само..... него, не само.... већ: *Они су им не само
отворили врата своје куће него их и збринули.
2. Као недоречена реченица се схвата и она у којој постоји компаратив придева или
прилога који се допуњује, па се ни ту не пише запета испред везника не и него:
*Њему је 18 година више него њој.
Зависносложене реченице
Запета се пише:
1. У инверзији, када зависна клауза долази на прво место.
2. Уколико је зависна клауза у функцији одредбе, а налази се иза главне клаузе,
запета се некада пише, а некада не. Уколико је зависна клауза у функцији допуне
неком члану главне клаузе, она се неће запетом одвајати од главне клаузе.
3. Уколико је клауза уметнута, запета ће се писати у зависности од њене функције.
Уколико се зависна клауза јавља у функцији допуне, а налази се иза главне клаузе, запета
се не пише. Зависне клаузе које имају функцију допуне:
1. Изричне – увек су у функцији објекатске допуне глаголима мишљења, говорења
или именица и придева са значењем сличним овим глаголима: *Рекао је да ће доћи.
*Чували су наду да ће се вратити.
2. Зависноупитне: *Питала га је зашто је није позвао.
3. Поредбене реченице за једнакост и неједнакост: *Испричао сам како сам чуо.
4. Последичне реченице: *Зоран тако вози да се сви диве.
5. Запета се никада не пише у спојевима заменица тај који, онај који, то што, оно што.
У осталим случајевима, запета се пише иза главне а пре зависне клаузе (апозиција, на
пример).
24. Спојено и одвојено писање речи
Именице
Са цртицом се пишу спојеви речи код којих саставнице задржавају известан степен
значењске аутономности, засебан акценат и непроменљивост прве од њих. Цртица
означава да се спој не узима као права реч, већ као две лексеме удружене у датој прилици,
при чему прва саставница одређује другу.
Цртица се пише код:
 1. Традиционалних оријентализама: баш-кнез, ђул-башта, сиктер-кафа, сахат-кула.
*Изузетак: дуванкеса, ћорсокак, башчаршија.
2. Традиционалних сликовитих, појмовно обједињених појмова: жар-птица, ремек-
дело, рак-рана, спомен-библиотека.
3. Традиционалних и релативно новијих скраћења код којих се прва саставница осећа
као замена за придев: гас-маска, туш-кабина, фикс-идеја, сет-лопта, див-јунак.
4. Спојева именица код којих друга одређује прву, мада су обе променљиве: генерал-
мајор, асистент-истраживач, професор-гост, лекар-стажиста.
5. Хемијских термина: угљен-диоксид, калијум-сулфат. Са спојним вокалом се писшу
спојено: угљоводоник, хлороводоник.
6. Спојева чија је прва саставница једнословни симбол : х-зраци, а-основе, г-жица.
Цртица се пише и код прилагођеног писања са спеловањем једнословног симбола:
Бе-витамин, Це-витамин, али се изоставља уколико се симбол замени целом речју,
тада се пише одвојено: икс зраци, алфа зраци.
Одвојено се пишу:
1. Двочлани спојеви посебних речи код којих се прва, која одређује другу, схвата као
придев: грао сукња, драп мајица, браон капут, фер игра, соло певање, фитнес
тренер.
2. Двочлани спојеви код којих је прва реч променљива изван тог споја: Балкан
експрес, Оријент експрес, Сава центар, Симпо намештај, вестерн филм, џез
музика, рок певач.
3. Спојеви са вишесловним верзалним скраћеницама : ТВ програм, ТА пећ, СМС
порука.
4. Именице које значе титулу, занимање или сродство у устаљеним склоповима уз
лична имена: Дон Кихот, Фра Брне, тетка Стана, газда Никола.
5. Титуле иза имена или презимена која се не мењају из поетских разлога: на
сестрића Јован капетана, своме брату Милош Чобанину. Изузетак су оријенталне
титуле које стоје иза имена које се не мења: Хусеин-бег, Смаил-ага, а спојено се
пишу када се део имена, а не титула: Мујага, Суљага.
6. Удвојена мушка презимена, оба променљива : Вук Стефановић Караџић. Уколико
је прво презиме непроменљиво, онда се пише цртица: Михаило Полит-Десанчић.
7. Удвојена женска презимена: Олга Петровић Којић, Нада Ђурица Марковић (у
П1993 са цртицом било).
8. Комбиновање надимка са пуним именом: Владислав Петковић Дис.
9. Имена планина: Кучај планина, Грмеч планина. Једино Шар-планина због
окрњености првог дела.
Спојено се пишу:
1. Презимена код којих се непроменљив први део акценатски стопио са другим
делом: Белимарковић, Хаџиристић, Хаџимеровић.
 2. Имена становника изведена од вишечланих географских имена : Новосађанин,
Латиноамериканац, Индоевропљанин. Уколико се истиче посебност, а не
обједињеност, онда са цртицом: Англо-Американци (Енглези и Американци).
3. Аустроугарска.
Придеви
Спојено се пишу:
1. Придеви од једне или обе несамосталне саставнице : англоамерички,
научнотехнички, робноновчани, социокултурни, риђокос, шупљоглав.
2. Придеви којима је додат префикс или негација : безгласан, невелик, невесео,
међудржавни.
3. Придеви од вишечланих имена на –ски, -шки, -чки: донкихотовски, југбогдановски,
источнохерцеговачки, западноевропски. Када су изведени суфиксима –ов, -ев, -ин,
онда је одвојено: Винсент ван Гогов.
4. Придеви код којих се прилог као прва саставница не наглашава посебно :
многопоштовани, долепотписани, високопласиран, средњеразвијен. Уколико се
прилог наглашава, одвојено.
5. Придевске сложенице за обележавање нијанси: мркожут, светлосмеђ, плавозелен.
Са цртицом се пишу:
1. Комбинације различитих боја: црно-бели, плаво-зелена, плаво-бела застава.
2. Спојеви придева са равноправним односом, при чему су саставнице неокрњене:
америчко-европски разговори, македноско-грчка граница, природно-математички
факултет.
3. Вишеструке напоредне везе: плаво-бело-црвена застава, немачко-италијанско-
јапански пакт.
Уколико се придевски спој схвата као допунски, једнопојмовни, онда се пише спојено, али
ако се разуме као напоредни, онда са цртицом: књижевноисторијски – који се односи на
књижевну историју, књижевно-историјски списи – и књижевни и историјски.
Заменице
Спојено се пишу:
1. Нико, гдешто, којешта, некоји, некакав, гдекоји. У зависним падежима сложене
заменице са ни- и и- пишу се одвојено, осим ако није испред предлог без, тад је
спојено: без икаквих. Уколико се реализују са помереним значењем, онда се могу
писати спојено, али је ово на граници прихватљивости: спао је на ништа.
Одвојено се пишу:
1. У изразима са појачаним значењем: ни један, и један, и те какав, ни један једини.
 2. Речца год: ко год хоће, што год му треба, кога год видиш. Када је наглашена и када
појачава неодређено значење, пише се спојено: ако когод наиђе (неко), ваљда ће
штогод наћи.
3. Речце било и ма: било ко, ко било, с ким било, ма ко, ма кога.
4. Речца по када се чува деобно значење: по који пут ти кажем, сви су добили по
нешто. У значењу неодређене заменице пише се спојено покоји – нађе се покоји
добар, понеки, понешто.
Бројеви и изведенице од њих
Спојено се пишу:
1. Бројеви 200–900: двеста, триста, деветсто.
2. Именичке и придевске сложенице од вишечланих бројева: двадесетпетица,
двадесеттрећина, двадесетодневни.
3. Обадва, обадвем обадвоје.
4. Помоћна реч пут са бројевима један, два и три: једанпут, двапут, трипут.
Одвојено се пишу:
1. Вишечлани бројеви: двадесет (и) један, сто тридесет (и) седам.
2. Облик пута: два пута, сто тридесет и два пута.
3. Помоћна реч пут уз вишечлане бројеве чији је последњи број један, уз редне
бројеве и заменице: сто и један пут, стоти пут, понеки пут.
Са цртицом се пишу:
1. Именичке и придевске изведенице да би се избегле дуге речи : 48-часовни, 75-
годишњак. Боље је двадесетак него 20-ак, 50-ак. Никако уместо цртице тачка 48.
дневни и никако цртица са морфолошком назнаком у 76-тој години – или са тачком
или све словима.
2. Два-три дана, пест-шест, метар-два, три-четири стотине.
3. Вишечлане саставнице се везују цртом: двадесет пет – тридесет.
4. Када се бројевима изражава распон пише се или приближена црта 200–300 или се
користе предлози од и до. Не комбинујемо од 100–300.
5. У називима фабричких производа словне скраћенице се везују са бројем помоћу
цртице: М-48, Ми-8. Ако бројци претходи пуна реч, онда одвојено: застава 101,
рено 5.
Глаголи
Одвојено: футур први глагола на –ћи.
Повратна речца се се сажима са је: он се одлучио.
Са цртицом се пишу стилски обележена удвајања глагола: хоћу-нећу, рекла-казала. Са
цртом се пишу вишечлане саставнице: хтео – не хтео, иди ми – дођи ми.
Ни црта ни запета се не пишу у примерима типа: радио не радио, исто му је, учио не учио,
пролази.
Прилози
Спојено се пишу:
1. Сложени прилози: гдегде, гдекад, каткад, којекако, малочас, донедавно, надасве.
2. Прилози сложени са не-, ни- и и-: некад, нимало, ниоткуда, изашто, нипошто.
Одвојено се пишу до малопре, од малочас због честе изговорне несраслости.
Са цртицом се пишу удвојени прилози: кад-тад, како-тако, колико-толико, тамо-амо,
лево-десно, брже-боље, дању-ноћу, дан-ноћ.
Предлошки спојеви
Због веома живог процеса изворног и значењског стапања предлошких веза, посебно оних
у прилошкој функцији, није увек лако оценити да ли одређени предлошки спој треба
пистаи одвојено или спојено. Спој од, до + кад(а), сад(а) може се писати и спојено и
одвојено: докад, досад, дотад, до када, докада, до сада, досада, до тада, дотада, до
онда, доонда; спој за + сад(а) се пише у зависности од значења: засад(а) – у овом
тренутку: засад(а) се добро сналазимо, за сад(а) – у смислу за овај моменат, за извесно
време, наглашена временска намена: нешто за сад(а), нешто за касније; притом и при
томе; код зато, затим, притом, потом, стога су срасле везе и настале нове речи, али и
даље је и: залепи га за то; изрази у вези са именицом рука се пишу одвојено: за руком,
испод руке, од руке, при руци, али наруку – иде му све наруку.
Спојено се пишу:
1. Довече, навече, предвече, изјутра, прекосутра, прексиноћ.
2. Бестрага, добога, доврага, додуше, дођавола, донедавно, заузврат, наглас, набоље,
наздравље, уздравље, нажалост, одмила, уистину, улево, унакрст.
Одвојено се пишу:
1. До јутрос, до синоћ.
2. Спојеви за + кад(а), за + онда и за + тада јер увек имају значење временске
намене.
3. Прилошки изрази до, по, после, пре + подне: до подне, по подне, пре подне, пред
подне. Као именичке сложенице пишу се спојено: недељно поподне, тога
поподнева.
4. Прилошке везе са називима годишњих доба: у јесен, у зиму, на пролеће, с јесени.
5. Везе са речима које означавају периоде дана или године, старосне доби : у зору, на
годину, пред зору, под старост, за часак.
6. Везе са личним заменицама: преда мном, са мном, уза се, за њ, у се.
7. К врагу, до ђавола, по врагу, до гледања, али традиционално поздрављање при
одласку довиђења.
 8. Без везе, без сумње, без обзира, на дар, на силу, на почек, низа страну, на часак
(али низбрдо), уз брдо (узбрдо=навише), у ствари, у сусрет.
26. Писање речце не уз глаголе и остале врсте речи
Речца не се не спаја са глаголима: не разумеш, не схватам, не могу, не дам, не могавши, не
буде био дошао, не знајући. Изузеци су нећу, немам, нисам, немој. Речца не се пише
спојено у облицима трпног придева и других попридевљених глаголских облика:
непознат, неуписан, непостојећи програм, неодговарајући третман, незнање.
Уз именице, придеве и прилоге речца не се пише састављено: несрећа, немаштина,
немаран, немиран, непријатан, недовољно, непријатно.
27. Префиксоиди у српском језику
Критеријум за спојено писање префиксоида: када је други део сложенице несамосталан
или значењски непрозиран, осим за стручне зналце, пише се спојено. Подкритеријум је
значење.
Ауто (аутомобил, аутомобилски, аутомобилистички):
1. Спојено: аутодром, аутострада.
2. Цртица: ауто-пут, ауто-цеста, ауто-механичар, ауто-мото савез, ауто-гума.
Авио (авионски) – само са цртицом: авио-гума, авио-карта, авио-компанија, авио-линија.
Аеро (ваздушни, ваздухопловни):
1. Спојено: аеробик, аеродром, аерографија, аеродинамика.
2. Са цртицом: аеро-бомба, аеро-митинг, аеро-загађење, аеро-електрана.
Мото (моторни, мотоциклистички):
1. Спојено: мотоцикл, отодром, мотоманија.
2. Са цртицом: мото-култиватор, мото-наутика, мото-ревија, мото-гума.
Фото (светлосни): само спојено – фотосинтеза, фотодезинтеграција, фототерапија.
Фото (који се односи на фотографије, фотографски):
1. Спојено: фотграф, фототека, фотографија.
2. Са цртицом: фото-апарат, фото-модел, фото-папир, фото-опрема, фото-копија,
фото-копирница.
Радио (који се односи на зрачење): само спојено – радиоактивност, радиогенетика,
радиобиологија, радиограм.
Радио (који се односи на радио, радијски): са цртицом - радио-апарат, радио-касетофон,
радио-сигнал, радио-пријемник.
Радио (радијска установа):
 1. Одвојено: Радио Београд, Радио Нови Сад, Радио Подгорица.
2. Са цртицом када значи две мање-више самосталне делатности: радио-телевизија
Београд.
Кино:
1. Спојено: кинотека, киноскоп, кинофикација.
2. Са цртицом: кино-оператер, кино-програм, кино-представа, кино-сала.
3. Одвојено када значи установу, биоскоп: кино „Звезда”.
Видео, стерео, аудио:
1. Спојено: видеотека, стереовизија, аудиограм.
2. Са цртицом: видео-графика, видео-бим, стерео-звук, стерео-уређај, аудио-уређај,
аудио-визуелан.
Екстра, супер:
1. Спојено: екстрапрофит, екстракласа, суперстар, суперсила.
2. Одвојено само када се њима наглашава квалификација, што се показује и посебним
акцентом: има екстра укус, он је екстра класа, имали смо супер журку.
Квази, назови, псеудо, надри, екс, ино: само спојено – квазинаука, квазијунак,
назовиправда, назовикућа, псеудокласицизам, псеудодемократија, надрилекар,
надриуметност, екскраљ, ексшампион, инокредит, инофудбалер.
Ако се ови и слични форманти појаве удвојени или у проширеним везама, нормира се
одвојено писање: ауто и мото трке, макси и мини мода, надри и псеудо мудраци.
28. Двозначне конструкције у српском језику (основни типови двозначности)
Поједине реченице имају такав облик да им је могуће приписати не само оно значење које
је говорник хтео да изрази, него и неко друго. Контекст и говорна ситуација, као и опште
познавање онога о чему је реч, усмеравају говорника на стварно значење реченице.
Три типа двозначности:
1. Чисто структурна двозначност – двојство функције: *Плашио се тога тренутка.
Двозначност се везује за глагол, функције могу бити или неправи објекат или
одредба за време. *Писао је пријатељу из Сарајева. Двозначност се везује и за
именицу и за глагол, функције предлошко-падежне конструкције могу бити или
атрибут, или одредба места.
2. Композиционо-структурна двозначност – двојство граматичког идентитета и
функције: *Бензин замењује гас. Не зна се која именица је у номинативу, а која у
акузативу, и самим тим која врши функцију субјекта, а која функцију објекта.
*Нашао је неочекивано решење. Функција: одредба за начин или атрибут именице.
Оба примера илуструју и формалну двозначност, односно подударност у облику.
3. Чисто композициона двозначност – двојство граматичког идентитета: *Дете је
добро. И придев и прилог, зависи како посматрамо, врше функцију допуне глагола.
 Ако посматрамо тако да придев има функцију придевског, а прилог прилошког
дела предиката, онда је ово други тип двозначности.
Понекад се двозначност може јавити само у писању: *Сетио се пријатеља. (Ајд или Нмн),
*Тада дође мајка. (аорист или презент).
Према разлици у броју конституената, двозначност може бити једноконституентска
(Сарајево) и двоконституентска (бензин).
29. Начини уклањања двозначности
Купићу сиву кошуљу и џемпер.
Двозначност се јавља јер се на исти начин обележава детерминација само једног члана или
целе синтагме: да ли је само кошуља сива или су и џемпер и кошуља сиви. Двозначност се
може уклонити понављањем детерминатора уз сваки члан напоредне синтагме: сива
кошуља и сиви џемпер. Двозначности нема ако дође до неподударности у граматичком
роду или броју. Употреба атрибута такође може уклонити двозначност: моја сива кошуља
и његов џемпер. Употреба предлога може уклонити двозначност: на сивој кошуљи и по
џемперу. Двозначност се укида и паузом у говору: сива кошуља и // џемпер; кошуља // и
џемпер сиве боје. Двозначност се може уклонити и распоредом детерминатива: сива
кошуља и џемпер – џемпер и сива кошуља – џемпер и кошуља сиве боје – џемпер сиве боје
и кошуља. Двозначност уклањају и семантички фактори: кожна фотеља и огледало;
стари сват и девер; бели лук и млеко; слепи миш и сова.