TIPOVI UČENIKA

SA SMETNJAMA
U RAZVOJU
 9 TIPOVA UČENIKA SA SMETNJAMA U RAZVOJU, 
prema klasi kaciji Đ. Ivančića (2013)
1. Učenici sa oštećenjem vida  1
2. Učenici sa oštećenjem sluha  2
3. Učenici sa poremećajima glasovno-jezičko-govorne komunikacije  3
4. Učenici sa speci čnim teškoćama u učenju (disleksija i disgra ja;
4
diskalkulija) 
5. Učenici sa motoričkim poremećajima i hroničnim bolestima  5
6. Učenici sa sniženim intelektualnim sposobnostima  6
7. Učenici sa poremećajem u ponašanju uslovljenim organskim faktorima 7
ili psihopatološkim stanjem 
8. Učenici sa poremećajem pažnje/hiperaktivnim ponašanjem 8
(ADD/ADHD) 
9. Učenici sa poremećajem iz autističnog spektra 9
1 UČENICI SA
OŠTEĆENJEM VIDA
1. UČENICI SA OŠTEĆENJEM VIDA

KO SU? 
Učenici sa oštećenjem vida su učenici sa slepoćom i slabovidošću. Pod pojmom
deca sa slepoćom podrazumevaju se ona deca koja imaju ostatak vida na boljem
oku sa naočarima ili bez njih do 5%. Ne mogu da čitaju slova ili znakove veličine
Jaeger 8 i veće veličine na blizinu Times New Roman 22. Ta deca se obrazuju na
Brajevom pismu. Deca sa slabovidošću na boljem oku imaju oštrinu vida sa
naočarima ili bez njih do 40%. Ona mogu da čitaju crno-belu štampu do formata
Jaeger 8.

KAKO IH PREPOZNATI?
Ove učenike možete prepoznati po natečenim kapcima, crvenim i suznim očima,
po čestom trljanju očiju, zatvaranju ili prekrivanju jednog oka, škiljenju, treptanju,
mrštenju pri radu, po reakcijama na jaku ili prigušenu svetlost. Često je i prisutsvo
blindizama (pritiskanje očinih jabučica, ljuljanje gornjim delom tela itd). Učenici sa
oštećenjem vida uglavnom se zadržavaju u užem prostoru i preterano miruju.
Zbog teškoća u oponašanju pokreta i ograničenosti u kretanju, njihovi pokreti
izgledaju siromašni, neusklađeni i neizgrađeni.
1. UČENICI SA OŠTEĆENJEM VIDA

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
Učenici sa oštećenjem vida mogu savladati redovan program uz
izostavljanje i smanjivanje obima vizuelnog sadržaja. Školovanje ovih
đaka zahteva saradnju sa stručnjakom - ti ologom, i primenu
individualizovanog pristupa, koji podrazumeva i upotrebu speci čnih
nastavnih sredstava i pomagala (lupe, stalak za čitanje, taktilne
reljefne karte, zvučne knjige...).
2 UČENICI SA
OŠTEĆENJEM SLUHA
 2. UČENICI SA OŠTEĆENJEM SLUHA

KO SU?
Prema stepenu oštećenja sluha, razlikujemo gluvu i nagluvu decu. Gluva deca ne
čuju glasove jačine iznad 91 dB. Ona se ne mogu služiti sluhom u govornom
sporazumevanju,
Write ni
a uz pojačanje
title here zvuka na slušnom aparatu. Nagluva deca mogu
da čuju zvukove čiji je raspon od 25 dB do 90 dB i za razliku od gluve dece mogu
Write ili
imati delimično a subtitle
potpunohere razvijen govor. Oštećenje sluha može se pojaviti u
različitom uzrastu: pre, tokom i posle rođenja.
Exerci tation ullamcorper 
Eum iriure dolor in hendrerit
KAKO IH PREPOZNATI?
Eros et accumsan et iusto
Vel eum iriure dolor in
Učenike sa oštećenjem
Praesent luptatum sluha
zzril odlikuju: teškoće u učenju, zaostajanje u usvajanju govornog i
pisanog jezika, oskudniji rečnik, negramatičnost, problemi u pisanom izražavanju, otežano
razumevanje pisanog teksta. Zbog lošijeg poznavanja jezika, očigledne su i teškoće u
usvajanju obrazovnih sadržaja. Teškoće se mogu ogledati i u vrlo glasnom ili tihom govoru, u
zakasnelom reagovanju ili nereagovanju, kao i u traženju da mu se rečeno ponovi. U
domenu socijalne interakcije zapaženo je da su ovi učenici stidljivi, povučeni, tvrdoglavi ili se
izdvajaju iz društvenih aktivnosti. Veoma su nepoverljivi prema sredini koju nedovoljno
poznaju - među “čujućim” osećaju se kao svaki čovek koji u autobusu vidi da ga njih nekoliko
gleda, a pri tom ne čuje šta oni govore… uvereni su da ih drugi ogovaraju.
2. UČENICI SA OŠTEĆENJEM SLUHA

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
Ovi učenici samo neke nastavne sadržaje će usvojiti sa većim
odstupanjima zbog prirode oštećenja. Potrebno je smanjiti
zahteve za one nastavne sadržaje koji se usvajaju isključivo
auditivno (diktati, pevanje, vežbanje slušanja i izgovora...). Tokom
njihovog školovanja neophodno je uključiti defektologa
(logopeda/surdologa).
3
UČENICI SA POREMEĆAJIMA
GLASOVNO-JEZIČKO-GOVORNE 
KOMUNIKACIJE
3. UČENICI SA POREMEĆAJIMA GLASOVNO-JEZIČKO-GOVORNE KOMUNIKACIJE

KO SU?
Učenici koji imaju poremećaj glasa, artikulacione poremećaje, poremećaje
uentnosti (mucanje, brzopletost) i jezičke poremećaje spadaju u grupu
učenika
Writesa poremećajima
a title here glasovno-jezičko-govorne komunikacije.
Write a subtitle here

KAKO IH PREPOZNATI?
Exerci tation ullamcorper 
Eum iriure dolor in hendrerit
Učenici sa
Erosporemećajem glasa prepoznaju se po neprimerenoj visini i kvalitetu glasa,
et accumsan et iusto
odnosno poVelneprimerenoj
eum iriure dolor injačini zvuka, rezonanci ili trajanju. Učenici koji imaju teškoće pri
izgovoru imaju
Praesentartikulacione
luptatum zzril poremećaje i prepoznaju se po sebi svojstvenom izgovoru
glasova npr. uka umesto ruka, tjava umesto trava, vav umesto lav, pri čemu razumljivost
njihovog govora može biti narušena. Mucanje i brzopletost su odlike poremećaja tečnog
govora. Brzopletost je veoma slična mucanju, ali se za razliku od nje odražava se i
prepoznaje kroz sve komunikacione kanale (čitanje, pisanje, ritam...) i vidljiva je u ponašanju.
Jezički poremećaji se prepoznaju na dva nivoa – 1. na nivou razumevanja i 2. na nivou
izražavanja. Ovi učenici ne razumeju ili delimično razumeju verbalna i tekstualna uputstva.
Teško se izražavaju, slabo vladaju pravilima i vrlo često imaju problem u artikulaciji. Prisutne
su i teškoće u memorijskim funkcijama i obradi jezika.
3. UČENICI SA POREMEĆAJIMA GLASOVNO-JEZIČKO-GOVORNE KOMUNIKACIJE

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
Mogu da savladaju redovan program uz primenu
individualizovanih didaktičko-metodičkih postupaka
u skladu sa njihovim teškoćama, a uz sprovođenje
logopedskog tretmana.
4 UČENICI SA
SPECIFIČNIM
TEŠKOĆAMA U UČENJU
4. UČENICI SA SPECIFIČNIM TEŠKOĆAMA U UĆENJU
KO SU? 
Učenici koji imaju teškoće u učenju zapravo imaju problem u čitanju (disleksija), pisanju
(disgra ja) i računanju (diskalkulija). Njihove sposobnosti u vezi sa ovim bazičnim veštinama
su slabije od očekivanih za uzrast, iako raspolažu odgovarajućim intelektualnim
potencijalima, obrazovnim uslovima i okruženjem i ne mogu se objasniti senzornim
oštećenjem.

KAKO IH PREPOZNATI?
Njima je potreban duži period usvajanja početnog čitanja, pisanja i računanja. Osim toga
svojstveno im je teže dekodiranje znakova. Učenici sa disleksijom i disgra jom teško
povezuju slovo i glas, spori su pri sintezi i analizi reči, izostavljaju, zamenjuju i dodaju slova,
ponavljaju slogove ili reči pri čitanju i pisanju. Brkaju smer čitanja, što se primećuje u
vraćanju na već pročitanu reč. Ne razumeju gramatička pravila, manje se služe složenim
rečenicama, a razumevanje situacije je često nepotpuno. Rukopis je neuredan, slova i nagib
su neujednačeni, ne poštuju linije i nepravilno povezuju slova. Kada učenik ne povezuje broj
sa određenom količinom, ne razume pojam vremena ili prostora, on ima problem sa
diskalkulijom. Pogrešno koristi brojeve, ponavlja isti broj više puta, okreće cifre pri
zapisivanju kao u ogledalu. Budući da se problem ovih učenika očituje na bazičnim
znanjima i veštinama, njihov neuspeh iz svih predmeta je potpuno očekivan. Zbog toga oni
često nisu motivisani za učenje, pa se mogu doživeti kao nezainteresovani i lenji.
4. UČENICI SA SPECIFIČNIM TEŠKOĆAMA U UĆENJU

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
U nastavnom radu sa ovim učenicima potreban je
individualni pristup koji podrazumeva podršku u
primeni metoda, zahteva, sredstava i oblika rada.
5 UČENICI SA
MOTORIČKIM
POREMEĆAJIMA I
HRONIČNIM BOLESTIMA
5. UČENICI SA MOTORIČKIM POREMEĆAJIMA I HRONIČNIM BOLESTIMA

KO SU?
Učenici sa oštećenjem lokomotornog sistema (kosti, zglobovi i mišići), sa oštećenjem
centralnog nervnog sistema, sa oštećenjem perifernog nervnog sistema i sa
hroničnim bolestima čine grupu učenika sa motoričkim poremećajima i hroničnim
Write a title here bolestima.
Write a subtitle here

KAKO IH PREPOZNATI?
Exerci tation ullamcorper 
Eum iriure dolor in hendrerit
Učenici sa Eros
motoričkim
et accumsanporemećajima
et iusto imaju smanjenu ili onemogućenu funkciju pojedinih
delova tela (najčešće
Vel eum iriureruku,
dolor innogu, kičme), poremećaj pokreta i položaja tela. Među njima su i
učenici sa urođenim
Praesent luptatumnerazvijenim
zzril pojedinim delovima ruku, nogu ili sa amputiranim
obolelim ili povređenim ekstremitetom.
Učenici sa oštećenjem centralnog nervnog sistema zahtevaju posebnu pažnju jer vrlo često
uz motoričke poremećaje mogu imati i druge smetnje. U pitanju su učenici sa višestrukim
smetnjama.
Učenicima sa hroničnim bolestima najčešće je potrebno bolničko lečenje i zbog toga vrlo
često odsustvuju sa nastave. Budući da su hronične bolesti trajnijeg karaktera i promenljive
težine, često dolazi do neujednačene promene poboljšanja i pogoršanja zdravstvenog
stanja učenika.
5. UČENICI SA MOTORIČKIM POREMEĆAJIMA I HRONIČNIM BOLESTIMA

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
Učenicima sa motoričkim smetnjama neophodno je
učiniti, pre svega, školski prostor dostupnim, a onda
prilagoditi sredstva za rad i obezbediti pomagala.
Učenici sa hroničnim bolestima najčešće ne mogu
pohađati nastavu u školi, te je potrebno
organizovati nastavu kod kuće ili na daljinu.

+ TREBA ZNATI!
6 UČENICI SA SNIŽENIM
INTELEKTUALNIM
SPOSOBNOSTIMA
6. UČENICI SA SNIŽENIM INTELEKTUALNIM SPOSOBNOSTIMA

KO SU? 
Učenici granične inteligencije, učenici sa mentalnom retardacijom i
učenici iz kulturno deprivirane sredine čine grupu učenika sa
sniženim intelektualnim sposobnostima.

KAKO IH PREPOZNATI?
Po teškoćama u usvajanju apstraktnih sadržaja, po otežanom opštem shvatanju,
razumevanju i poimanju, po nepoznavanju sadržaja pojmova i po njihovoj
nepravilnoj upotrebi, po nemogućnosti izdvajanja ključnih činjenica i njihovom
logičkom povezivanju. Očita su ograničenja u oblastima kao što su: komunikacija,
briga o sebi, snalaženje u okolini, stanovanje, usvajanje socijalnih veština i navika,
učešće u socijalnoj zajednici, samousmeravanje, zdravlje, sigurnost, funkcionalna
znanja, slobodno vreme i rad.
Za učenike iz kulturno depriviranih sredina karakteristično je da se njihove
kognitivne sposobnosti manifestuju kao niže od njihovih stvarnih intelektualnih
potencijala.
6. UČENICI SA SNIŽENIM INTELEKTUALNIM SPOSOBNOSTIMA

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
Za učenike sa sniženim intelektualnim sposobnostima
potrebno je sačiniti program i plan prema njihovim
sposobnostima, a prilagođavanje treba sprovoditi i na
obrazovnom i na vaspitnom planu.
7
UČENICI SA
POREMEĆAJIMA U
PONAŠANJU
USLOVLJENIM
ORGANSKIM FAKTORIMA
ILI PSIHOPATOLOŠKIM
STANJEM
7. UČENICI SA POREMEĆAJIMA U PONAŠANJU USLOVLJENIM
ORGANSKIM FAKTORIMA ILI PSIHOPATOLOŠKIM STANJEM

KO SU? 
Ponašanje učenika koje značajno odstupa od uobičajenog i društveno
prihvaćenog i koje se kao takvo ponavlja u trajanju 3-6 meseci smatra
se poremećenim ponašanjem nastalim usled organskih faktora.

KAKO IH PREPOZNATI?
Učenici sa aktivnim poremećajima u ponašanju su: impulsivni,
hiperaktivni, neposlušni, nametljivi. Prkose, skloni su svađama, lažima,
verbalnoj i zičkoj agresivnosti i delinkvenciji. Neopravdano izostaju sa
nastave.
Za razliku od njih, učenici sa pasivnim poremećajima su: plašljivi,
stidljivi, povučeni, potišteni, plačljivi i depresivni. Imaju nisko
samopouzdanje. Lenji su, dosadno im je i često imaju neurotske
smetnje.
7. UČENICI SA POREMEĆAJIMA U PONAŠANJU USLOVLJENIM
ORGANSKIM FAKTORIMA ILI PSIHOPATOLOŠKIM STANJEM

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
U odnosima sa njima potrebno je postaviti jasne granice i
očekivanja u odnosu na njihovo ponašanje. Treba im
omogućiti prilike za stvaranje uspešnih odnosa, učiti ih
socijalnim i emocionalnim veštinama i razvijati empatiju.
Veoma je važno stvoriti pozitivnu emocionalno-socijalnu
klimu, koja će doprineti da se učenik oseća prihvaćeno i
da razvije pozitivnu sliku o sebi.
8
UČENICI SA
POREMEĆAJEM
PAŽNJE/HIPERAKTIVNIM
POREMEĆAJEM
8. UČENICI SA POREMEĆAJEM PAŽNJE/HIPERAKTIVNIM POREMEĆAJEM

KO SU? 
Deca kod koje su u manjoj ili većoj meri prisutne nepažnja i/ili
hiperaktivnost/impulsivnost, a koje dolaze do izražaja pre sedme godine i
ometaju socijalno, akademsko ili radno funkcionisanje jesu deca sa de citom
pažnje/hiperaktivnim poremećajem. Razlikuju se dve vrste ovog pormećaja:
poremećaj pažnje bez hiperaktivnosti (ADD) i poremećaj pažnje sa
hiperaktivnošću (ADHD).

KAKO IH PREPOZNATI?
Ovi učenici imaju teškoće pre svega u odlaganju zadovoljstva
(nestrpljivost), zatim u organizovanju aktivnosti, u nedovršavanju
započetih aktivnosti, izmeni potrebnog toka rada, zaboravljanju
postavljenih zadataka, dogovora i zahteva, u motoričkom nemiru,
stalnoj verbalizaciji, razdražljivosti, promenama mesta i započete
aktivnosti. Njihovo ponašanje se neretko tumači kao neposlušnost,
razmaženost ili lenjost. Ostvaruju niža školska postignuća iako su
njihove sposobnosti uglavnom prosečne ili natprosečne.
8. UČENICI SA POREMEĆAJEM PAŽNJE/HIPERAKTIVNIM POREMEĆAJEM

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
Potreban je individualizovani obrazovno-vaspitni rad
uz planiranje podrške didaktičko-metodičkim
postupcima koji će učenicima omogućiti usmerenu i
zaokupljujuću aktivnost.
9 UČENICI SA
POREMEĆAJIMA IZ
AUTISTIČNOG SPEKTRA
9. UČENICI SA POREMEĆAJIMA IZ AUTISTIČNOG SPEKTRA

KO SU? 
Učenici sa kvalitativno oštećenim socijalnim interakcijama, komunikacijom i
imaginacijom su učenici sa autizmom. Međusobno mogu biti veoma različiti
(od vrlo blagog do vrlo teškog autističnog poremećaja), sa različitim
sposobnostima (neki među njima mogu biti posebno nadareni za slikanje,
muziku, matematiku itd.).

KAKO IH PREPOZNATI?
Kod njih su prepoznatljivi ponavljajući, stereotipni, jednolični obrasci
ponašanja, interesovanja i aktivnosti uz otpor prema promenama ustaljenih
obrazaca. Zapažen je kasni razvoj govora i jezika i mogu biti prisutne teškoće
karakteristične za učenike sa smanjenim intelektualnim sposobnostima.
Česte su speci čnosti doživljaja okoline, pri čemu je važno imati u vidu
emocije kao kontekst u tom procesu. Nedostaje im razumevanje emocija i
sposobnost učešća u uzajamnim socijalnim odnosima. Ne mogu kontrolisati
sopstveno ponašanje, ne razumeju društvena pravila i neretko se javljaju
nepoželjne vrste ponašanja poput agresije, autoagresije i destrukcije.
9. UČENICI SA POREMEĆAJIMA IZ AUTISTIČNOG SPEKTRA

KOJE SU NJIHOVE OBRAZOVNE

POTREBE?
Potrebno je sačiniti individualizovani obrazovno-
vaspitni rad na dobro sprovedenoj proceni.
Naglasak treba da je na obučavanju usmerenom na
sticanje praktičnih znanja i veština i na situacionom
učenju.
Opisane smetnje mogu biti prisutne
pojedinačno, ali mogu se pojaviti i
kombinovano.