•

•
,
ЂОРЋЕ Сп . РАДОЈИЧИЋ

БИБЛИОТЕКА СТУДИЈА, КРИТИКЕ И ЕСЕЈА

ТВОР1-111И И ЕЛА
•
СТАРЕ СРПСКЕ
Уредsиl[
СРЕТЕН ПЕРОВИЋ

•
. ,l'РАФИЧКИ !ЗАВОД" - ТИТОЕРЦ КЊИЖЕВНОСТИ
1 9 6 3.

•
 •

•
•

, .. • • . .•.. . : .. •
....
•
•
• • • • •-.,
•

•
1 • ..• •
• • •••
•
• • • .r
•• • •
'
. . • • - ..
. ,

• •

•
• •

••

1100 ГОДИНА СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ

• ••
Слушајте, сл.овенс-ки мроде сав ...
Туђи.м језиком слушајуhи ре'Ч,
Као ба-карш~ звона ~мс слушате . . .
Мно~о у.ма у мало речи -каже,
Јер су м~и сви без -књи~а мроди ,
•
' ••
Не .мoiyhu се борити без оружја
• С nротивни:ком. ду'U.Ј,(Ј, ш~ших . ..
• •
••
-
т

Стихови које смо навели потичу из најстарије

• ,
СЈiовенске песме, написане. а не само певане. Сло-
• ';
венских народних
•
песама, певаних а ве и писа-

них, било је и раније, одвајкада, од кад је

Словена, још у прадомовини ·словенској, тамо иза
Карпата, у дана1tlfЉОј Пољској и Русији. С п:есмm.'1
су nаши преци и доm у данашње наше крајеве.
ск.енирао · виза·нтијск:и писац Теофилакт Симоката из VII
-зека забележио је да су штитоно1uе цара Маври-

ТЕОАОР (\НdГНОСТ
•
 •
кија заробили 592. год. )) три човека, родом Сло­
•
вена'' с тамбурама у руци. Очевидно, они су и
•
певали, а не само свирали.
С песмом из које смо исписали стихове, или
и са том песмом, почела је словенска књижев1-1ост.
Њој је претходила словенска писменост, о којој
треба најпре говорити. Писменост сачињавају сва
бележења, и она пословна а не само пес1i11чка .
Без бележења наука не би толико riапредовала.
ВеличанС1Ћен је пут од почетака словенске пис­
мености до успона словенске, тачније совјетске
науке, која је човека одвела у свемир. Тај је пут
пређен за 1100 rодина трајања словенске писме­
ности. Због данаrшье етапе тога успона .t1ac баш
и интересује почетак њеrов.
Било је доба када Словени нису имали пис­
мености. Ево шта нам о томе прича Црноризац
Храбар на крају IX века:
• rод. имамо помен да је Јеванђеље индијско (en
,,Пређе Слове-ни 'Не и.м,ађаху ·књiiia, nис­
.м.еш~., 'НО -цртама и реза.ма бројаху и ~џтахуЈ
будуttи још .м:н.о~обошци. А крстивши се, .hty-
'Ч4XY се ри.м,сКUЈ,L и i р-ч-кшt
n ucмe1tit"1Ш · n исати
словенС'Ку реч без уређе1-tости ''.
Данас се словенски језици_ предају на свима
универзитетима света. Славистиком се :ъшоrи ба­
•
ве, и то на свима континентима. Тако је данас
кад ·су rотово сви Словени СЈIQбодни и кад живе
,,
у својим државама. Словени су постали тако
познати и славистика је стекла· тотщу поuулар-
11ост поспе велике октобарске револуције, цосл(
отаџбинскоr рата рускоr, nOCJie наrх1е народноос­
яободилачхе бо,рбе ~ пос.ле херојсR.ИХ борби Сло­
вена против фах11истичкоr ро~1ст.еа. Социјалистич­
ка мисао данас све више овлађује светоl\f. Она ј е
марксистичка и .лењинистичка. Лењинова дела с'\·
•
б
иа руском, на · једном од језика хоји су се књи­
жевно обликовали и изx~umrJIИ ва староспоmm­
ским темељима, постављеним пре .11,00 ruди:сза ........
А како је . бппо раније то ће најбоље показати
ови примери. _у Францу~кој, у Ремсу" вековима
•
се чува Један слQЈЗенски рукопис ва перrамен·rу.
Први, мањи део љегов (има 32 стране) ћиритщом
је писан у XII .веку неr.де у јуrозападној Русиј~.
Преписан је са још. стариј,еr рукописа, који је био
.бугарски. а.пи је садржавао и особине cpncкor је­
зика. Друr~, већи део (од 62 страве) писан је
rлаrољицо~ 1&95. rод. Преписао ra је неки Чех, у
Че11хкој, у доба ~цд се тамо прново јавио интерес
за rлаrољицу. Рукопис је Јеванђелистар, caдpжlit
одељке из јеванђеља, онако како се читају_у
цркви.. По трад141џ,~ји, која није научно потврђена,
на том Јеванђељу су се заклињали француски
краљеви Луј ХШ и Луј XIV. Због тоrа се то
Ремско јеванђеље назива texte du sacre. Из 1640 .
lettres indiennes). У инвентару ре.меке катедрале
забележено је 1669.rод. да је Јеванђеље на 1-рч­
ком и сирско:м. Додато је, истина, да постоји
мишљење да је на словенском (en esclavonique).
Руски цар Петар I пролазио је кроз Ремс 1711.
год. и кажу да је Французима читао нека места
из тоr Јеванђеља. Изгледа да то није био цар, већ
њеrов потканцелар са још другом двојицом Руса.
Прву страну су ·прочитали, а оне писане rлаrољи­
цом нису могли. Руски посланик је такође читао
1'726. rод. ћирилички текст, а за глаrољски је
изразио -ъnnпљење да је можда ,,писан језиком
илирским, који је сличан словенском''. На захтев
руске царице Катарине II француска влада је
послала зваИИ1-шо обавештење ,ца Јеванђеље, по
традизtији, .припада Књижници св. Jepomma, -да
.Је . ~ .
први део њеrов писан ,,ори3ентэ.Ј1ним 1езшсом
за калуђерску .употребу'' и да је писан ,,с.ловима
т
•
 \
1

<1р11схим зва!ЦfМ~ СЈ!~ Ћ~Р.ц~а 4

~ · Дp~r:w,.:~e~.-je
·t ia је~ '.
~иху; с.лов,еяСl(о:м (en langu~ ~sclaV1onJ1ie)_,и; ПЈ(саи је
·
1.uеr·•·з.ези.ка прёвођено- на латийёки,· :па "овда с ;1ia;.
тинскоr враhаяо на натхт . језик~ Ту се·)· . између I

СЈЮ~а \ЮiЈфскт« зва;ним Gв. Ј ер~вяма. . :. · ·oc-raлer, и ово ·казује: · .- • · ·- · : ·__ -

.. . У:1Iортуrалијй, У.~ ГрадскQј ~~отеци ..):·.Пор­ 1 •
. •-
1
r r · ·, •
-
т-!, нQЈlази . се једна стара рукописна~ -~иrа, 1 за :· · · ,,И у :том ври.ме'Ну : би.ше '1Ј vраду, ки се
коју '-је неки Француз рекао да· је' mtcaнa ,·халдеј~ . зовише Тесалониш~, једап чловик мноzо -нау -
ски. Т~ кад је дьшао неки пољски· rtpoфecop из . -чен и фи.лос.оф, имене.м Костанц. И тај муж
• •
Варщав~; показало се ,ца Је то г~rољс~ рукопис.
•

·· ' бише сасви.ма добар и С(!ета живота, и у онq~

Из XV 'je века, хрватски. На посл~дњој - страници
.мисту вели'К .мёштар и вел.м:и спа.метан' и од
кма. rлаrољски запис, поновљен· ћирилицом·, ,,каке
(1560.rод.). noropи нови rрад на Хрва·tЈЈщ, и в нем ,,• ..• , . .дитииства муж свет. И па.дахнут духа свето-
lt

поrори јунак Тудор и доста људ)ll: ю. iьюя'' .. Крајем . , 1 •

ia, изиде из Теса.ло'Ни-ке... ·
•
XVIII в~ка је тај рукопис д<>био негде ~ ·.Далматџr­
ји -итаЈIИјански опат Алберто Фортис, онај којЈЈ . ·дукљанин из Бара је имао пред · собом б11оrра­
је забележио народну песму "Хасан:аги1uща ,с . фију творца словенске писмености, Константина
Преко њеrа доспео је рухопис ча·к . у Портуrалију . -Ћирuла. То је деЈiо од несумњиве .'l(Њижевне
вредности. Постало је ускоро после смрти Конста­
· У Торину, у Италијk, био је ~вв9. rодине ру­
нтина-Ћирила (умро 869. rод.). Писац није 11ознат,
ски научник В. Макуџ~ев. ТражЩ> је словенске
али је то поуздано један од најранијих словенских
рукописе, али му је директор Универзитетске
књижевних послевиха. Биографија је наје:rарије
библиотеке одrоворио да их библи9тека нема, већ 1
словенско књижевно дело у прози. Са пес:мо14 коју
има само источне рукописе, међу којима јс и један
смо· већ наводиЈЩ сачињава најстарију словенску
сирски. 'то је у ствари био ћирилички рукопис,
књижевност. Песма се раније пр-иписивала Кон­
писан 1483/84. rодияе у држави војводе Ивана
стантину Бреrалничком, Панонцу (Словенцу) JiJIИ
Црној.е_вића.
Великоморав:цу, приnадmtку дpYI:or кола ученика
Писмо Ивановог сина, Скендербега Црнојеви­ Константина-Ћирила и Методи)~ Пр-вом КОЈ'СУ
ћа, пи~но 1515. rод. (?) ћирилицо~ било је из'ло­ ученика, оних најстаријих, припада Климент
жеао у Држа;вној архиви у Венецији, у дворани
Охридски, који је био поред слове~ских просве­
аутоrрафа (SaJa Margherita), меlју хурским JI јер­
титеља још у манастиру на малоазИ]с~ом Олшmу,
менским документима. Издвојено је као српски у доба кад су прављени први покушаЈи стварања
аутограф тек после интервенције З-ован·а Н. Томи­ словенске писмености. Сада се у науци све вmпе
ћа, историчара и познатог архивскоr истражЈrвача. наrиње мишљењу да је најст~рија словенска пе­
•
О - почецима словенске писмености код нас се сма дело самоr Константина-Ћирила .
rоворило већ у друrој половини XII века. Тада је Биоrрафија Конетантина-Ћирила по свој
Дукљанин из Бара писао о томе на -~ловенском, приЛИIЏ{ се читала и на двору оснивач.а српске
.Ј.18 ј~ затим д~о ц . c:EfOj , п·ревод на ЈI&'fШIС.ки, који феудалне државе, Стефана НемаљР.. По Рf:\С'I'И­
се - једин@ и сачувао. У XIV веку,. са т~r , латинског · · славу• великоморавско:м кнезу о к:оме се ~:овори У
~кста _,н_ачињен је хрватски преео_д Та~о· је с на-
биоrрафији, добио је .ике Растко, доЦНИ]Јf Сава,

9
 необично · знаменита личност српске културае .и
•
књижевне историЈе.
И на почеrку XV века постанак словенске
писмености био је предмет раз.говора и расправ­
љања. У Беоrраду, rпавном граду нашем, жЈ~rви
тада Константин ФилQЗоф, који реформише та­
дашњи српски правопис и доцније пише биогра­
фију деспота Стефана Лазаревића. Ево ш·га је он
рекао о стварању словенске писмености:
,,У по-четку о-ни који су хтели издати
(књи~е) на слове-нско.kt: језику јасио је да не
.мо~оше бу~арс'Ки.м. језиком, ако и ~оворе не-ки
да се -на ово.м. издаде. Јер ка-ко та-н:кост јелиu-
• •
с-ка или сирс-ка или 3е ·вре3ска .мо~аше се из-
дати најдебљим језико.лt? Но ки српским
висо-ки.м. ~ласо.м. ,.t тесншt. Сто~а nорасуди.вши
добри ouu и дивни мужеви, и изабраше 'Нај­
тањи и. пајкрасиији руски језик. А њему у
no.мoh даде се бyiapcкit,, и српски, и босаnС"КU)
и слове1-tски" и 'tешко~а део, и хрватС'Кu јези-кЈ
-на које да ста.ве божа-нстве-не списе. И ~~:здаде
се тако".
То, наравно, пије тачно. Константин-ЋирЈtrло
је изумео rлаrољицу, углавном на основу rрчко,г
брзописног, пословног писма, а с освртом на старе
словенске знаке, ,,црте и резе'' Црнорисца Хра•б­
роr. За nъижевни језик је узео језик fviакедон­
сх:их Словена из околине Солуна. То је старосло­
венски језик, а језик старих Словена у љиховој
прадомовини био је лрасловенс~m, који познајемо
•
само из упоредних студи]а свих словенских Јези-
• И у.моран будуhи и бол.ан телом, с радошhу
ка. Прасловенских текстова не.мамо, јер није б1i1ло
писмености.
До ових резултата је до11Lла. с.лавистичка нау­
ха, која се почела да развија од краја XVIII века .
Једно време и Нови Сад био је ј,едан од њених
·10
центара. То је би.ло у доба .Павла Ј. Шафарика,
који је од .1819. до 1833. rодине био професор и
,рре:Јtтор новосадс1:tе rимяазије. · Славистиха је и
· дnr,није
негова.иа у Новом Саду, нарочит.о откако
• је у њему МаТЈfЦа српска и њен Летопис. Једноrа
од новосадских слав~ста морамо да поменемо,
Тихомира Остојића (1865,- 1921). Данас Нови Сад
има свој Филозофски факу.цтет и свој Универзи­
тет, па се славистици пружају широке могућно-
•
сrи разво] а.
Да бисмо употпунили ова на111а излаrања ,
кратка и у нај r лавнијим цртама (јер друкчиј е
није могло бити) , дајемо један навод из биогра­
фије · Koнcтawnma-Ћири.па:
• ,,Растислаs, .моравски кнез, ... савет ство­
•
ри са -кпезови.ма својим М оравља1iима, и 1io-
. .. сла· ,с ца,ру Михаилу zoвopeltu: Људ-и 1юши су
се- nо~аиства одвр~ли и no хришмнс-коv,~ за­
•
'КО'НУ · се држе, у'Читеља 'Немамо такво~ ,~оји
~ .. .. - би ш~.м. ua сво.ме (пашем) јези'Ку истиuиту ве-
.• ру, х.рuсија-нс,су сказао, да би се и дру~е зе.мЈъе
видеhи (то) -на -нас у~ледале. Збо~ T(.)ia nош"ъи
-нам, ~осподару, enuc'Кona и учитеља тс::кво1,;
јер од вас -на све стране .добар за'КО1' исходи .
. Сабравши сабор, цар призва КсжстаиrrиШI
• Филозофа, и учиии да елу~иа ре-ч ову. И рече :
Зпа.м да си у.м,ора'Н, филозофе; но 1tотреба је
да ти тамо идеш; јер ове речи -не може дру~и
ии-ко извршити као ти. А oдioвopii фимзоф :
•
· идем. таЈtо, а'Ко и.мају слова. за јези-к свој. А
~овораше цар ње.му: Дед .мој и отац .мој и
дру~и .м.'Но~и, траживши то, uucy нашли. Па.
. · .како ја мо~ у то наhи? А филозоф рече: Па ко
може ,ш води беседу писати и јеретuч')(О и.ме
11
 •

rођавања. Оно што постане код Хрвата и Срба

., ., · ~-·... ceбii .cr.ehu?~~ 0д-~QВ.орџ \МУ::·0:1.rе7 цар 't s- с: Вар~
ва Јадранском приморју - рецимо Алексавдрида,
. ;~' · д~~, ··уја:ком .:својим:. ~А.хо "тtс, .~oheitr, . Ј.LОЖе то
Тројански рат, Тристан и Изо.пда, Прича о Ин­
• о.;· rеби бо~ дати .. ·. А ·оти~вши фt~л·ьзоф, 1 тiЬ
дији - после извесн<>r времена нађе се у руској
·· .: : ,tрвоме :об~'Чli5у молитви с1е ,~редаде, и с дру:..
старој књижевности. И обрнуто, из руске пре.ла­
. . ~им сатруднitцама· . ·,. и · од.мах сложи пис.ме-
зи у српску стару кљижевност; на пример, де.па
.. . . 'На, 'U no~e. б·е,седу nuёqтu јеванђељску: у по-
Кирила Туровскоr, руског писца XII века. ИлиЈ
. .: . ,. ~ет:ку беще Р~'Ч,. Џ:. р~ б~iue У,. бо~а., ~ бо~ беше рецимо, елис Јоаникија Гаљатовскоr, штампан
: ~ · · ре"(, и ocтa.ito, Разв"iсели се цq.р, и бо~а про­ ...
1669. rодине у Кијеву, а уперен против јеврејскоr
слави са својим саветниц~~.ма. И 1wс.л,а ia С
месије Сабатаја Цевија, преноси се ус.коро у срп­
_. дарови.ма MHQi:UJt, 1ШUUСав -К Растиславу enu- еКу књижевност, јер су пристатще Сабатајеае и
•
cтoлujy (nос.л.а11,U,цу) · овако: Бо~. ... створџ
нв. Балкану (од њих су ,,денме'' у Со.луну, тобож"
сада у· наше вре.ме, откривши слова -на ва~ие.м
ње присталице Ислама, који су задржали јевреј•
језику, че~а 1te ·бе:~е испрва {?UJ.l.Q ·~· ••. ~а с~ и ске обичаје). Тај спис преводи, у ствари преноси
ви убројите у велике 'Народе, 'Који славе бо~а
еа рускоr на српски Самуило Бакачић, српски
своји.м језиком. И ту ти посласмо и то~а, ко.ме
писац руске народности из .цруrе по.ловине XVII
· · их 601. објави, . .мужа -частива и бла~оверна, века.
нњижевм ·веома· фи.лозофа. И овај ·nрими дар
Писменост је првобитно везана за азбуку, ВЈtИ
· · бо.љи и 1Часпијц више о·д сва'Ко~ злата и сре­
се дoitIOije може да одвоји од ње. Већ крајем IX
бра_ и камења· дpaio-ia, и бо~атс1·ва · које про­
iseкa, свега три деценије после стварања с.ловев­
лази ••• Кад је доишо у Мораву, с великом
ехе писмености, поред r.лаrољице уводи се ћири­
'ЧQ.Шhу nри.м.и ia Растислав, и у1tеии-к·а сабрав
тща, у ствари rрчко свечано IUfcмo, прилаrођено
даде их учити".
• и употпуњено према с.ловеяски:м: rЈiасовним потре­

Раз.лике између словенских језика, које су бама. Творац hиритще је свакако Климент

био\111е сасвим мале у доба С'l'варања СЈiовен-ске пис­ Охридски, присни сарадник Конставтина-Ћири­
мености, постепено се повећавају и оmпти с.ло- л.а и Методија од. првих почетака рада на с.ло,вея­
. веuски књижевни језик, старословенски, де.ли се ској писмености. Ћиритща потискује r.лаrољицу
на рецензије, које се све више претварају у по­ и потпуно овлађује код Буrара, Македонат\8, Ср­
себне књижевне · језике. Све је теже да из једне ба и Ру-са. Што се тиче Хрвата, глагољица се
од с.л0венских књижевности прелазе дела у оста­ дРЖИ све до почетка XIX века, а.ли од XIV века
ле. Али до краја старих словенских књижевности, патиница све вюхте узима маха и већ у XVI веку
до XVIII века, не врши се превођеже већ само постај,е rлавно хрватско писмо. Словеmtи се,
IIPEЩo.meњe , из јужнословенских · књижевности у
почевши од Фрајжинских (Бриживских) спом.-еяи­
русху и пз руске књижевности у јужнослmзенске,
к:а с краја Х века, служе пативицом.
ffаравно с · ~вођењем потребних јеэичких . nрила-

12 •
• •
 •

• •

• •

ТВОРЦИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ

•

,
Творци: словенске писмености су Констаатин

•
- Ћири.по и Методије.
Методије је био старији од Коястантииа.
• Његово је име увек на другом месту због већеr
Конс-nавтиновоr значаја.
Не зна се како се Методије звао npe мояапrе­
ња. Можда Михаило, Манојло (ако се држало
обичаја да монашко име почиње истим rпасом
којим и световно).
Константин је био седмо, најмлађе дете.
Методијева и Константинова породица живе­
• ља је у Солуну. Отац се звао Лав. Им.ао је ВЈ1соки
чин у византијској вој.аџ,t. Био је без сумње Грк
по яародЈiости У Константиновом живспопису
•
нарочито се наrла~пава да је Лав био ",цоброродан
и боrат''. За Методија се бележи у њеrовом жи­
•
•
:в&.r0nису да је био ,,~рода вехуда'' с обе страве.

,
15
•

Његови су били позна.ти и на царском двору и }'
свој солунској околини. Материно се име 11е казу­
је. Било је Марија, уколико се може веровати
леrеядарном ,,Успењу Ћириловом <' и ј едном кра­
тком животопису Методијевом.
• Рачуна се да је Методије рођен око 815. rод .
Истицао се телесним изгледом. Његова бистрина
пала је цару у очи, па је збоr тога добио na управу
јед.но словенско "кнеженије'', које је по свој при­
пици било у области реке Струме. На томе ј е
положају остао ,,лета многа''. Тамо је имао при­
лике да се још боље упозна са словенским оби­
чајима. Са тог високог административног поло­
жаја Методије одлази у манастир. Изабрао је
тадашње византиј ско монатrшо средиште, малоа­
зијски Олимп, у покрајини Витинији у којој ј е
било словенских насеља још од VII века. У :ма­
настиру Методије ,,књиrам прилежа''.
Константин се родио крајем-- 826. или почет-­
ком 827. године. Још у раној њеrовој м.ладост.и
јасно се видело да ће његов жив~Ј:Ш пут, бар у
почетку, бити сасвим различит од Методијеврr.
Њега нису привлачиле војне ств~рЈ,{ и послови
државне ~истраrџ.:tј е.
о њему се у породици . прич.ало да је мудрест
изабрао. Мудро~ се . фчки -каже еофиа. То је и
женско име. Отуда прича о сну седмоrодИПIЊе:r
Константина) у коме он бира Софију . себи
,,подружије'', између свих ~олунск,их девојака ,
сакупљених по наредби С'l'ратиr0вој (поглавара
покрајине). Софија је била- ;,иајлелтхrа од свих
лицем, сва · је сија.ла и украшена~ -веома огрлицама
эла тним и бисером и сваКЩtI у_Ј.q>асОм''. Постоји
1
мишљење (које сви не прихватају) да је тај, сан
настао под· утицајем ;,конкурса Јiе~бте'' на коме
су у то доба б~ане будуће византијске царице .
Tpar, "тkх - конкурса налази :се · у , приповеци ••Тео-
•
фана крчмарица'', која постоји у старој српској
књижевности. Такође ra срећемо у народној при-
повеци "Пепељ yra ''. ··
· • ]{онстантин се сав "дао на учење'' и ,,напре-
доваше више од свих ученика у књигама памећу
в~ма брзом''. Обичај је био богате деце (t,богати­
чића (') да приређују ,,rлумљенија'', забаве. Испр-:
ва је и Константин узимао учеruћа. Тако је ишао
у лов с · крагујима. Једноrа дана ветар је однео
љеговог крагуја. То га је много потресло. Пао је
у ,,жалост и тугу''. Два дана ништа ю1ј е окусио.
Схваmо је · то као небески знак. Од тада није
излазио из _куће. Учио је напамет појеДИRа места
из де.ла Григорија Назијанског (умро око 390.
год.). Био је толико одушевљен њим да му је
саставио кратку похвалу, коју је исписао на зиду.
То су били грчки стихови, можда први књижевни
покушај Константинов. И наши средњовековни
преци ценили су Григорија На.зијанског. Прево­
ди.пи су га и читали.
Деча'iке сумње у себе и своје способности
обузимале су и Константина. Њему се чинило да
• ништа не разуме од овог што чита и што учи .
Све му је би.ло предубоко. Клонуо је потпуно.
Затим је посумњао у своје знање. Хтео је добро
да научи ,,вештину rраматичку 4 '. Био је готов да
ва то да све што ће му припасти од родитељског
за дома и имања. Граматика је била прва од седам
t,Ћештина ., које су сачињава.ле више образовање.
Под њом се подразумевало не само правилно чи­
тање и писање, већ и обј гrтхњавање песничких и
прозних текстова. Константин је сазнао да се у
Солуну налази неки странац који зна граматику .
Отишао је њему, пао му је пред ноге и прек.пи.:..
њао га је да ra ·прими за ученика. Странац га је
одбио. Био се. зарекао да никога не учи до краја
свбrа живота. Сав у сузама Константин се вратио
'iМ7ь~.
...Јnп
.
: '. •
.
..
t Творци и дела старе српске кљижевност,1 l'J
 . Али ускоро његова туrа се претворила у бе~
мерну радост. О~ је учио граматику и све редом
вештине, и то не у Солуну и код непо:знатоr
странца. Њеrови учитељи били су најбољи који
су се моrли наћи у Византијском Царству. Кон­
ст~нтин је доспео у сам Цариград, у коме је дола­
зило до додира и .ъ,~еђусобног упозна:еаља -између
разних култура и цивилизација Истока и Зэлада.
У то доба на византијском престолу седео је
цар Михаило ПI, који је још био дете. Имао је
око шест rод:и.на кад је наследио свога оца (842.
год.). Регенткиња је била царица-!r{ајка Теодора,
•
а код ње је био свемоћан логот&Р Теоктист, nри-
јатељ породице будућих словенских просветите­
ља. Малога цара је требало васпитават~1. Поред
•
учитеља који ће ra учити, требало је наhп неку
AWcUJYособу која ће се старати о њеrовом учељу.
Теокrист се постара да буде изабран Константин,
коме је тада било око седаМЈ-rаест година. Вест о
томе донела је радости не само Константину, већ
·И њеrовој мајци, која је веh две rодине бv1ла удо­
вица и сама водила бригу о своме 1V1езимд.у, мла­
дићу сяа)КНоrа духа али слабога телесног састава .
Вршећи дужност царевоr васпитача, Кон­
стантин се старао и о своме обра:;зовању. За три
месеца је савладао rраматику. Изущ,10 је - и Оми­
ра. Са реторЈUСОМ и дијалектиком сврщо је прву
rpyny наука . Дијалектику и ,,све филозофско
уч:ење'с предавали су i,ry Лав Солунски, веv~ики
математичар и филозоф, и славни Фотије, чија
је ученост била изванредна. Код Лава је свакако
џpexrr~o аритметику, геоl\1етрију и астр011омију.
Оне су са'iIИЊавале другу групу наука, која се
завршавала музи.ком.
Логотет Теоктист је узео Константина у сво­
ју службу. Хтео је да га ожени својим кумчетом,
девојком и ,,лепом и богатом и рода добра и ве­
лика ,с. Стављао му је у изглед t,велику част и
tS .
• 19
1Шежије''. 1:{онстантин је одrоворио да њему ,,није
ништа веће •Од у-чења ,с. _
Кад је .завршио све те науке, КонстанТЈЩ је
пос.тао . биб.лиот-екар Цариградске патријар11u1:је~
Тако пише у њеrовом животоrшсу, али се мисли
д~ је у ствари био хартофилакс, чу.вар не књиrа
већ докумената. _
. Школа у којој је учио Конста~ била је
претходница универзитета. За њеноr наставника
К9нстантин је дошао крајем 850. или почетком
851. rодине и тако је .nостао колеrа Лава Солун­
-ског. Предавао је филозофију, можда као наслед-
1,lИК Фотијев. Са Фотијем је ступио у велико при-
. Јатељство.
Константин је веома кратко време био на..:
став~к, свега неколико месеци. Добио је налог
'
да с Једним византиЈсюш посланством иде Араб-
љ~ . Тако је дошло до његовог првог пу'l,авања
по државном послу. Као и све у то доба, и то
путовање је имало и црквене задатке. У живото­
пису се изрично каже да је Конс'l'антиву тада
било свега 24 године. То путовање, значи, nада у
851. rодину.
По повратку из арабљанских крајева Кон­
ст3:tтин не наставља своја предаваља из фило~о-­
ФИЈе, већ се прво по~лачи из животне зреве у
неко усамљено место, а затим, и то ускоро, од­
лази ·брату Методију !-Ia Олюm. •
·· Методије тек што је ступио у монахе. Тада
му је било око тридесет шест година. lVIoждa је
ло · Константиновом наговору напу,стио световни
~от .
• . За Константина у њеrовом животопису пише
да Је на Олимпу с ,,књигама беседио'' .. Какви су
\
'fO би,ли разговори? Без сумње у вези са задацима
1
које је он сам себи поста:вљао и које су му сва­
в:ако дали царица Теодора, лоrотет Теоктист и
ЈЈ;ав .Qолунски. . .
 и павлићани ход Македонских Словена спужи.ли
. . .. ' . .
. . .. .. . . ... словенским· језиком? Тако ће 'f!З]Верова'r}tИ:је
1
Требало •·ј·е створитиЈ сло:вен:ску азбуку и пис.:..
меност, да би се добило поуздано средство за 1 11й.:. ц бити.. ·.. . · .
• •

Верске прилике код ~акедонских Словен~,

• •

реље и учвршћивање хри111hав:ства код словен-

ских маса
. на територији
. ., Византијског
... ..
Цap&rвa ';ii. ~
ее)Ј Методија, добро је знао и Лав Солунскиt КОЈИ
је раније био солукс~ митрополит.. · И логотет
.

у краЈевима на козе Је царство полагало право.

Хришћанство је имало д;Ј. укроти СловеЈiе и да Теоктист је био упућен у питања КО]а су у ве3.и
и,с приве~е за ,Византиј_у. _ ! · са Словенима. Ов је ратовао против словенских
,· .Код. оних Словена који _су б.или већ џокрш­ племена у Грчкој. Царица Теодора је им~а ЖЕ:ЈЬУ
тени urириде су се јереёи. Њих је требало сузби­ да угуши јеретилка учења. Павлићане )~ rовила
:ГИ и уништити. Словенске масе допирале су · до са нарочитом ревно11Iћу. Сем crora она Је имала
~~or Солуна, ~онстантиновоr родног гра.да : У мисионарских идеја. А просвјећивање Слов~на
Солуну се говорило и словенски. . · било је у византијском државном програму ]ОШ
-под солунским митрополитом био је један рд ·времена цара Михаила II (8201-829), де.де Тео­
епископ одређен за суседно словенско племе Дра­ дориноr еина цара Михаила
III. По казивању
• говиће. У том пле~~ну - ће доцније бити један од
Константиновоr животописа, цар Михаило ·111, на
rлаввих богумилских центара, који ће се истицати Константиново питање да ли Словени имају сво­
својом доктриварв<>м непопустљивошћу. ју_ азбуку, дао је овај одговор: ,,Дед мој и отац
:мој и други многи. кад су тражили то, нису
., Вило је и других словенсКЮС епархија. У сви-
на111лис'.
ма њима црквени обреди обављали су се на rрчком
језику. Можда су про.поведи биле на словенском. .. Методијева помоћ била је неопходна Кон­
Уколико су их свештеници писали, упСУ.Гребљава­ стантину за велико културно дело намењено Сло­
ли су ,,rрчка писмена" . На те би се проповеди веюr.ма. Сам Константин је нема сумње знао
односиле речи Црнорисца Храброг (с краја IX ве­ словенски.
ка) да су Словени, пре словенске писмености, · - Није ra научио од мајке, јер она }Щје .била
употребљавали с муком ,.,риr.1ска и грчка 1шс­ •
словенске- народности (као што су се домишљали
мена ''. ц~ки научници)~ Да су словенски лросветитељи
Учење павлићана, које је претхо~1ло боrу­
би.пи по ~ајци словенскоr порекла, о томе би се
.милском, допрло је до Македонских Словена. У
нема· сумње говорило у њиховим животописима.
првој поло-вини IX века, даКЈiе баш у доба кад
МетоДЈ,tје управља једном словенском покраји­
Зар да се то не каже, а истиче се Методијево
управљање словенском покрајином као неко чу­
ном, лавлићани су имали своју цркву у · граду
Колонији, западно од Костура. . десно припремање за : !Ьеrов доцнији р~д међу
•

Западни катари и патарени, који су говорили. С,:ЦоЈ:!е~а? . , ~ , . . ,- . .

да потичу од богумилских цркава у Бугарској и 1
-. .Сл.овенс.ки је, Констанmн моrао, науяй-;rи од
код Драговића, тврдили су да су код њих ·на За_. ц~·Ј!.Уvе, кој~ ј~ по . свој пр~~ ~:tt~~ _ с.џове~с~~,
пгду чак и жене . ретке које не знају напамет из околине Солуна. У животопису се помињ~ доз-
текст Новоr завета на народном језику.• Да се нису
21
• •
20

•
 киња. Можда је она бил с · - . . , , Сем Методија, Коястантин је имао и друге
поверујемо животопис . а , Јrо:веюса. Ако и· ~ "пос~,аuнике'' (помагаче). Они се у животопису
ниЈ· е хтео . • У, да Константин као 6еоа помиљу код причања о завртrхяој фази Конставти­
да ra доЈкиња доји но . .
ипак да претпоставимо а . ~амо мазка~ треба новоr рада, а.ли биће да су они били крај Констан-
дадиља доред малог ко:ст Је доЈкиња остала као тина од са:МИх почетака"
је У својим веома мла антина. ВиделЈ-1 смо ·да Свак:що су били Слове1-rи из околине Солуна~
ишао · у лов с к · . _дим rодивама Константин Њихов матерњи језик, познат Константину йЗ
Словене по солунр~к,2~а. Морао је тада
,uu. пољима и ""~·ам
сретати детињства 1 требало је подићи на висину юьи­
ва де-чачка радозналост ro ~.r ,1,u а, а iъei:o~ жевноr језика за Словене у Византијском Царству.
кује о најразлични1·им нила ra Је да их зац:ит.- То није био ни најrяање лак посао.
. стварима.
После- тога су дош · ·. Константину је сваки час 1.·ребало по које бли­
који су га потпуно п ли дани ревносног учеmа~ же обавештење. Методијева помоћ 1-rије била до­
собу. Све књиrе чи·ер!1ВезаЈ'IИ за његову радну вољна, јер су у питању биле најтананије ствари.
биле су грчке Й>еrо~ Је дубине жудео ·да продре Врпmле су се припреме не за писање докумената
у .грчке речи .И његов~ МИСЈI!,f су се уобm~чавапе из свакидашњег живота, већ за превођење цркве­
све више је губило с знање словенскоr језик~ них књиrа. Једна неопрезно употребљена реч мо­
риrрад је отишао са в~:ину и прецизност. у IXa:
•
rла је изгледати као прилажење једном од многих
уто1:уо У бескрајна чит:амнаест година. Тамо ј~ тад~хх~их јеретичких учења. Тога се Константин
ЦИИЈе је са:м д жао ња и проучава1-ьа, а ~ ~орао нарочито nлa1rrи·rи.. По животопису, он је и
ни мислио Мр ~едавања. На сло11Зенски ниЈ· е цару говорио о своме страху да не стекне "јере- •

· ожда Је сретао по •·
вексkе народности али . KQ~a човека сло.;. тичко име" . .
бивао, Колико нас -~баве~ сло~енскоЈ ~ед1t1ни ·1-1ије За једноr од "дocneш1-IJtr1{a н ми се можемо до-:-
којима располажемо у ~аваЈу иКсториЈс1rn Јr1Зворп сетити ко је био. Свакако Климент Охридски.
r-1авраћао. Ј олун онстантин 1mje Њега ј е довео са собом Методије из словенске по­
~ајине ~сојом је управљао. Климент је био поред
· С~ Методијем је сасвим • - . • '· Методија још од своје .)младости и детињства''. Tq
био м~ђу самим Слdве . дР~ИЈе. Он зе дуrо • • • 1

се каже у њerQBOl\t грчком живо-rопису, кози ~<¾

~лойенске покрајине. з=:а као управ~к је~е с правом приписује Теоrоилакту Охридском и коiи
зе је стекао у е словенског Језика ко~
детињству Ме
чувао, већ га је још упот
· • .
тодиЈе Је не само са.: ј~ пр~а томе с храја XI или с почетка XII века.
венски живот и обича. е о~о и усаврџrио. Сло~ Само тај животопис је по свој прилици rрчхи­
превdд и прерада сада изгубљеног словенског ори­
посматрао, и то випrе Ј не и Је ]ОШ из веће близине
дужности високог држав зфрадозналости већ II'Q rиназtа, к6јИ је . писао неки К.nиментов ученик У'
приближавао Слозеним ног б ,увк.1~ионера, ко}и се Хве~. · ,
оданости према државиа ia и их боље држао џ· •
На Олимпу је Констанmя био оiеружен књи~
.џ:ише да се Мето . . . њerOBOl\.l животопис~{ rама. · Из њих је тражио теоретска знања нужна
ка.вао ,,по малу'', ~~=ч:амсло~енс:rs:е обичаје нави:: за овакав посао. Са тим је књиrам:а ,>беседио''. До.1
Тако се стиче најтемељЮ:·ло по малоЈ постеnено. •
,ttajмo р;1· се на . те .књиrе доIЏtиiе ослањао и спис
ИШЧ~ава; . Је з~ање, које лако · не Црнорисца ~рабра, . _ .. -· ,: ..
• • • • ••

•
 •.· . Пqсао је лаrано напредQ~ао. Државни ·преврат
!.{ОЈИ се 856. rод. десио у Византији учинио је да
Константинов рад изrуби свој званични или по­
лузванични карактер. Царица Теодора је ЛИ:Шена
влас~, а П<?ТОМ отерана у манастир. Логотет Теок....
!ист зе у.биЈен .. Нови државни управљачи би.пи су
заокупљени .цруrим бриrама и нису се интересо­
вали за просвећивање Словена.
_За патријарха је ускоро дошао Константинов
при3атељ Фот~је (858. rод.), али се он добро ttyвao
Л:оступака КОЈИ би моrли да још вюххе пов.ећају
н~годовање против њега у цркве1-шм круrовима.
Не треб~ ~убити из вида да су се доцније· ,,трије­
~ичвици Јавили не само на Западу, већ и на Бал­
кану. <:::.ловенским. nросвети_тељима замерало се у
~е~коз Морав~коз, ВенеЦИ]и и Риму захrrто уводе
. ~ов Језик, кад Је у црквеним обреци:ма допуштено
уцотребљавати само 11'И језика: јеврејски, грчки
~ латински. На тим з·езицима је био састављен
цат~rис на Христовом крсту. Та чињеница, по ми­
~љењу ,, тријезичника с, , онемогућава словене.ки
Језик у цркви. Против словенске писмености на
~сти начин бори.ло се и на Балкану. О томе нам
сведочи Црноришчев спис. .
cr напали Руси 860. rодине. Град
•
На Цариrрад
с_е спасао. ВизантиЈски државници су смисЈIИЈIИ да
ће бити најбоље те Словене придобити за хрйхtr­
ћанство, а на тај начин и за царство.
И заиста Руси су добили свога епископа. Па-
. ; О томе посланству rоворе нам животописи
11ријарх Фотије се 86·6. rодине хвалио својим
успехом. Са.мо то ,,прво покрштавање" P.}-rca није
би.ло са словенском nисменnu:rћу. Русима су -на
сваки начин отишли грчки свештеници, који су са
собом · понели грчке књиге. .. .
:· Византијска по.литика према Русима· одреЩ1ЈU1
Је и . за Константина задатак. Он је 860. године
имао да иде Х~зарима, даљим источним сусе~
Руса. Требало Је побољшати односе• с том мolutoм
24
•
•
државом и тиме се у први мах донекле обез~ти
од Руса. Са Константином је пошао и Методије.
Кад су се Константин и Методије вратили од
Хазара чекале су их нове дужности. Ко11стантия
је·
•
остао у Цариграду, у Ц1Јкви св. Апостола.
: Патријарх је баш тада имао ве.лике невоље
с Римом, па му се '!реба.ло наћи и бити у њеrовој
бл~ни. Колико је могао, Константин се трудио
да се распра стиша. Није у свему давао за право
~отију. И то је свакако допринело да Константин
дох~није буде лепо приrvt~ен у Риму. ,
· Методију је нуђен архиепископски положај ,
~а када ra Је одбио, постављен је за игумана ма­
настира ПолихрQна, који је био у близини Олимпа.
.-
'
Свој рад на словенској писмености Констая-
тшr је ускоро наставио. Просвећивање Словена
11ояово је добило · значај за византијску државну
политику. Истина, више нису били у питању бал­
кански Словени, већ Словени из Велике Моравске.
Та држава западних Словена налазила се у то
време у великој незrоди. Њени запа;tви суседи
Немци 861. или 862. год. склопили су савез са Бу­
rарима, који су биЈIИ јуrоис~очни сусе.ци Велике
~оравске. Да би се обезбеди.пи од Бугара, Моравци
су потражили везе с Византијом. Тако је дохп.по
до њиховоr посланства у Цариград храјем 862.
rодине.
Коне-ttаятинов и Методијев. Они му дају верске и
• •
•
просветне циљеве, али иза њих се Јасно виде и
подитичке тежње Мораваца.
· · По налоrу моравскоr кнеза Растислава по­
сданици су у .Царшраду имали да изнесу, да су у
Моравску долазили мноrи проповедници
Be.1IJ11ty
.. хришћанства. Било их је ИтаЈ1Иј~а, Грка и Нема­
•
ца" Сви су џ они учили на разне начине, а Мо­
равци су ,,прости људи" КQји би желеЈIИ да ик .се
проповеда .ва њиховом језику.
• •
25•

Кнезу РаС"rислаsу су очеВидtIО биЈIИ яа смет­
њи немачки свештен.ици као по.литички веnоу.з­
•
дан:и. Желео је да их зам~ви својим Моравцима .
У Византији су били вољни да изиђу у сусрет
моравском кнезу. Налази.ли су да је то у интересу.
царс11ва. Као што су· Моравци желели да иза леђа
Бугара буду љихови пријатељи, тако су исто Ви­
заmmЕщи сматрали да ј е згодно да припрете Бу­
гарима својим везама са Моравском.
· Конста·нтин је био изнурен и болестан:, а.ли се
~пак примио задатка ~а Моравцима ст~ори писме­
ност на словенском Језику. Требало зе привести
крају посао који. ј е започет још пре виr11е од де-с~т
rодина . У доба кад се приступало том послу ми­
• слило се на Македонске Словене . Због тога се
њихов језик обрађивао - у књижевни. Тај је језик
задржан. Није се имало времена да се _ он прила­
гођава језику Мораваца. Уосталом, НИЈ е било ни
nотребе, јер су словенски језици били блиски1
много више во што су данас.
Константшt је довршио словенску азбуку. Та је
азбука. доцније добила назив глагољица (долази од
zла~о-лати, говорити). Изrледа да се у прво в~~
по Константину-Ћирилу звала ћирилицом. Кад Је
уведена нова азбука, на њу је прешао наз~ ћир-п,..
лица. Глаrољiща је израђена према rp~o.j азбуци.
Узета су за углед курзивна слова, коза с.у била
у употреб_и за _Сваковрсне белеrхте из ~ко~не1:S-:­
ноr живота. То су она ,,rрчка. писмена ttoJa
nо:МИЊу у Црноришчевом спису.
• КонстаНТИ1:1 је та rрчка слова нешто изменио:
Требало је ипак да се разликују црквене књиге од
старих· пословних· књига~ Можда се и на то ~~
слило, да словенско писмо не треба одмах, н~ прв~
, поrлед, да одаје своје грчко порекло. Било ]е. му~
,цро то прикрити и збоr самих CJioseм4, а нарочите
~ ·or- људи еа- западном ·оријёнтаnијом. · за СЈiова
која није било у rрчкој ·азбуфf ·nмраженк су у:ме-.
•
. .
ди t дpyriw истЬчним азбукама {јеврејској,- сама­
рићанској) . - -· - - · ·, · -
Глагољицом еу написани први- текtrови. Био
је ro · f11?евод Јеванђеља, али н~ у цезщни већ у
одноМЦИМа распоређеним према читању у- цркви.
Свршен је веома одговоран посао, јер је свако пре..:
вођење у ствари тумачење текста, а од тумачења
$> јереси пут није ни најмање дуг. Треба се се~
чињенице да ни до данас не постоји срп~ки :превод
5-ев-анђеља који је одобрен од цркве. Пр~вод Вјка
• • 1
Караџића само се прећутяо прима, и то захваљу-
јући угледу који Вук ужива као познавалац је­
•
•
зика . .
':. ·- по мишљењу I{oje је владало у Цариrраду,
МоравIЏIМа је веома много учињено тиме што им
ј'е дата словенсim писменост. - Они · су "yб'Dcii ани · у
веЈIИКе народе''. То су изрази које · је, по Констан"'
тиновом животопису, употребио византијски цар
•
у · писму упућеном кнезу Растиславу. Ћlfоравци су
• •
у.мели да уважавају драrоцени дар који су добили.
Дочекали су :,;са вemrкol\1 ча11Јћу" Константина и
његове пратиоце, међу којима је, поред Методија,
ooio Rлимент Охридски, .а можда и још ко: ·други
од Македонских Словена. То је било 863. rод., ни
пуну rодину дана после доласка . у Цариград ~
равскоr . посланства. · ·. - · · ··
.
У Моравској је Ко~стантин· · развио велику
активност. Сакупио је многе ученике и учио их
ooroвeнcitoj · писмености. Немачко· свештенство ·се
се
осетило тим_е уrwжено. Чшщло је све што зе моrлр
да сузбије С\'lасност која му је · претила од ·сло r
в~нс~оr ~окрета. П~рзало ј_е ,,тријез~~е" аргу::
менте4 Немачки упад у Моравску 884.. rод. поrор,:-..,
.. ... .. .
щаq ,Је" положаЈ словенских просв~тиrrеља, ~ С).7
се oIUf ип~в: одржали. ,Они r;y у Морцвској пgов~~
нехп:;rо )ЗИ]IIе од _тр!! rqдин;~. _Створи.ш,~ су Т'амо, С~(?:­
1 венску ш:колу, а не сз1овенску цркву. И један и
' . - .. - . .. .
други ЖИВО'топис - товаре· о учеюrцима, а не о сло\6
~ским свеuiтенИЦИМа. ~- . . . .: . . . .: . .__.. .~ . . ]
•
 •

Я~~ . ~ ·м9r.JI~ _ (>ит~ . све_ХfЈ~еника. кој~. би ~ r::

.
генди; ИЗ -језера се И сад_а · чуfе кукурекање ·петЈIО -
'" - 1 -·- · ..

жили на словенском језику. КонстаН'rИН и Мет97

•
ва и.
-
звоњење звона .
ДИЈе НИСУ, ЈЩ"али ll~BO да рук-ОifОЛОЖе СВеШ~!Шка, ,,, • .. r . r ... •

За ,;о је требало бити епископ, а Константин ~ож­
да није био ни свештеник. Пре но што је постао
биб~отекар, rоворило се о њеrовом ,,поповству'',
•
а~ се не види да ли Ј~ он заиста и рукоположенr
У то доба Константин је имао 22 23 године, а µо
канонима би свештеник морао да има ЗО година.
Методије је постао свештеник тек доцниј,е, у Ри­
му. Био је обичан монах. И да су били епископи,
опет 1<:онстантин и Методије не би моrщs; у м~
равској створити словенско свештенство. У ~о­
равској не би биле ЊИ:Х{)Ве епархије, ~ епископ у
Коцељ се одушевио СЈiовеџс_ким књиrама.
,. r • •
Тражио је. од Конс,,антина и ~~ТОДЈfЈа :д~ .r~ науче
да чита словенске . књиге и они су то учини.ли .
Тако је и један кнез придо9ијен за словенску
ПЈ;fсменост. То је било веома важно, јер !1,е· се мало
).\ОЦНИје, 869. rодине, за~луго~ Коцељ~вом обнови­
rи Ср~мска надбискупиЈа, коЈа ће _обухватити Па­
Ц{)НИ:ју и В_елику Моравску. У њоу ће бити_ Мето­
дије надбискуп'"" Служиће се на словенском зезику.
ТИме ће бити створена словенска ,цp1rna.

- туђој епархији нема права рукоположења. За с.ло_­
венску службу требало је имати одобрење од
надлежне црквене власти. То је за Моравску био
с-аь~о Рим, а никако Цариград. Уосталом, у >киво­
тописима се и не каже да је цариrрадски патри­
јарх дао своју сагласност за словенску службу:
Помињу се цар, царев ујак Варда и цареви савет­
ници, алй о патријарху нема ни речи.
Константин и Методије су желели да у Мо­
равској образују словенску цркву, па су збоr тоrа
кренули на пут за Рим. Путовали су, како изгледа,
читаву годину дана, јер су се задржавали код
паноискоr кнеза Коцеља и у Венецији.
У Црноришчево,м спису Коцељ се назива
;.кнез блатенски'' . Престоница му је била у Бла­
тенском граду на , Блатенском језеру. Сад у том
крају станују .Мађарц, а за вр·~ме Коцеља живе.ли
су С~овенци. По мaJ;ia~CKQM називу Балатон јез~ро
се по~е . у нашим народним песмама и ле!ен­
да~а. Б~атино јез~рр,. џо п~сми, створило се. џ~
оно.м месту где је био двор боrатоr Гавана . ПонQ­
ситој rое:пођи Јелени завезано је за грло студенq
камеље, а .за камење ·је завезан ђаво, који rоспођу
. .
воза по луци као шајку по мору. По народно] л_е-
\"°' -словенски просветитељи прИМ.Љени су у Риму
веома лепо. Папа је почетком 868. rодине одобрио
едовенску пи_с~евост. По папиној наредби, два би­
~па рукоположили су МетоДЈ.1ја и три СЈiовенска
ученика за свештенике. Један доцнији извор твр­
ди да су међу том тројицом ученика били Кли­
мент Охридски и Наум Охридски. Нови _свеште­
ници -'f'М·•!Ј" ~.w-JLia су службе на словенском 3ези.ку У
Цркви св. !Јетра и у друrим ри~1ским цркваъ~а.
. Још у Цариrраду је - Константин говорио да је
,,болан телом ''. l!етоrоди111њЈi! напори, и умни и
те.песни, сасвим су ra унИI11't'ИЈIИ. ,,И постиrоше ra
vн;QrK труди'', каже се у животопису. ~ао. је У
6олест, која је трајала мноrо дана. Имао Је ]едно
привиђење. То је он тако протумачио да су му
наступили последњи часови. Обукао се у ,.часне
ризе'' и читав дан је чекао смрт. Идућег дана се
замонапrио и добио име Ћирило. Живео је још
педесет дана. Умро је 14. фебруара 869. rодине.
&и.ло му је тада 42 године. Пос_ледње речи су му
6Ј1:ле испуњене топлом љубављу према словенском
цq~ту, коме је пожелео д_а ~~ по1·11уцо ослободи
,;тријезичие јерес~". Брата )е замолио да продуж11
' riocao који су започели, да наст_~и . њюсо~о . . ,,_уче-..
ње'', да и даље истрајно ради· -на ширењу словен-
 С1{.е ~~еностп. ,,Ето, брате,. нас двојИЈ;(а. сасrруд­ •
•

ници бесмо, једну бразду орасмо, и ја ва љиви

ц_адам, скоН"fавr1rи свој дан''.. Тим се речима Кон­
стантин растао од Методија. Константин је сахра­ ..
њен са највећим почастима. у животопису - се •
истиче да му је приређен поrрео такав какав би
се приредио самоме папи.
. ' - ..
На Методију је остало да оснује словенску
•
··
цркву. Он је то и учинио, али са много му.ка и
nа1њи. Постао је словенски надбиску11 и тиме је
навукао на себе неизмерну мржњу немачиих бис­
купа и свештеника, који су предузимали све што
су могли и против њеrа и против словенског ПО.•
крета. Одвучен је на некакво СУђење, на коме су
•
;:а бискупи щамара.ли и ма.по је треба.ло па да буде
ишиб~_Јi бичем. Бачен је у тамнццу. Бивао је на
најљућој зи;ми под ведрим_ небом и излаган j re ХРОНОЛОГИЈА ПОКРШТАВАЊА СРБА
страховитим временским непогодама. Све се OBQ
сазнаје из папских писама. У његовом животопису Добро су познати подахЏ{ из Константина
пmrtP- само то да су га послали ,,у Швапску (' и да Порфирогенита, по којима су Срби у два маха
су га држа.ли две и по године. И-з затвора је Ме­ итпhанство: прво су их покр~пта­
тодије ослобођен само на енергично папино зау­ прела~или у хр из Р~1ма за време виза1:1•rЈ11 ско1·
зимање. ( веште1:~lО1-641) а затим су крштавани
lk~ tJ-1

( Иако је ретко кад имао мира, иако је стал~о

цара ИракЛИ]Ва
У доба цара
( . I (867-886) Код Порфиро­
асиЛИ]а . авања
требало да се бори и да савлађује сваковрсне теш­ rенита се наrлапхава да је ПО'71е првоr кршт
коће, ипак је Методије успео да иа~1ЗЈ1 I{от • ,.."f':~н­ већина Срба остала у старо] вери. . и из
~rинов преводилачки посао, започет још у Цари­ . К Јиречек је налазио да српски владар
tраду и одмах по доласку у Велику Моравску. IX ве~а носе имена која су пре латинс1tа нег~
Морао је веома да жури, јер се никад није знало чка Треба заиста обратити пажњу на имен
докле Ье моћи да ради бар колико толико несме­ ~о~а најстарије срп~ке владалачк;0профр:=
тано. Методије је преводио, а писала су ,,два попа .· ам у знатном бро:Ју саопштава
брзописца'', који су се нарочито истицали у по­ :;: ~згледа нам да се она могу корисн_о употр:­
словима те врсте. Радили су од марта па скоро до б~ за ближе одређивање хронолоГИ]е друr r,
краја октобра. Успели су доста књиrа да заврше. коначног покрштавања Срба.
~ Н ' Порфирогенита да се лако cactttaви-
Доброга телесног састава, Методије је, и поред a основу . . би во била три
'1'И rенеалоттrка табдица. На ЊОЈ пр
с:еих тих невоља и напора, доживео дри.ЈIИЧВ7 .. ка Властимира првог српског вла-
непосредна прет ' юпе д&
старост. Умоо је 6. априла 885. rодине. Тада му ·ј:е а о коме Порфирогенит зна нешто в
било око 70 rодива.
• дар К
каже. . ао и
ВластrА~
......-.&#.r, тако и ти њеrовп преци
зо. 31
 носе_ народна имена: Виттrрслав, Радослав и Про­ тачно да утврдимо. Босански бан Твртко Котро­
сиrоЈ. Влас~ово му1rrко потомсmо код Пор­ манић дошао је на престо кад му је било отпри­
фирогенита Је детаљно изложено у току описива­ лике 15 година и због тога је сматран за непуно­
ња честих борби око прест~ла код Срба у то време. летноr, па су у њеr0,во име државом уnрi:Шљали

Синови Властимирови имаЈу такође народна име­ прво његов отац а затим његова мати. Цар Урош
на: Мутимир, Стројимир и Гојник. Тек се код њи­ је рођен 1336. или 1337. rод., а почео је да влада
хов~ _унука појављују хрmхiћанска имена. Дина­ последњих дана 1355. год.; било му је највише 19
стиЈа Је хришћанство примила у доба кад су се година. Одатле износи да се пунолетство стицало
Властимирови унуци рађали. То се види по томе највероватније са 18 година. Ако узмемо да је
што су најстарији унуци са народним именима . Петар био у тим годинама кад се докопао власти
Прва два Мутимирова сина зову се Прибислав и над српском државом, добијамо 874. год. као годи­
Бран, а тек је трећем дато хришћанско име Сте- ну њеrовог рођења. Видели смо да су Срби при­
ван. Стројимиров једини син има народно име мили хритх1ћанство пре његовог рођења, а за вла­
К.лонимир. Гојник, ка~ најмлађи од Властимиро­ де цара Василија I (дошао на престо у септембру
•
вих синова, очевидно Је дошао у одрасле године 867. год.). Значи да је покрштавање извршено из-
после п_окрштавања владалачке породице, јер се међу 867. и 87 4. год.
његов Једини син назива Петар. В.пастимирови Та се хронологија лепо слаже са писмом папе
пра~ су, наравно, са хришћанским ш.,rенима: Јована VIII, упућеном отприлике маја 873.
~ахариза (од Прибислава), Павле (од Брана). Само rод. ,,Montemero duci". У писму се говори о нека­
Један од ·. њих има народно име: Часлав (од Кло­ нонском раду неких свештеника и позива се Му­
нимира), _али за њеrа Порфирогенит изричито ~а­ тимир д~ своју земљу у црквеном погледу потчини
води да )е рођен у Бугарској и ОД мајке Бугарке. Панонској дијецези. Мисли се без сумње на архи­
епископију великог Солуњанина и словенског
Тако. би Сf?би примили хришћанство у доба
када је назстарИЈи Властимиров cm-1 Мутимир већ просветитеља Методија, који је бапх у то време
изит11ао из немачког за'IЋора.
би? У нешто зрелијим rодинама, а најмлађи син
Го.1ник био сасвим млад, још неожењен ипи тек О хронологији завршетка владавине Петрове,
• • •
од ко]е зависи хронолоrиЈа ко]а се овде предлаже,
што се оже~о. То се доба може одредити помоћу
података козе Порфирогенит даје о Властимиро­ писао је учено и ош'I'роумно проф. Михаило Лас­
вом УБrку Петру, ~ођеном после покрштавања карис. Он је показао да је Порфироrенит Петров
губитак престола или погрешно ставио у годину
ди~асти1е. Као што зе речено, Петар је био син
ГОЈНИКОВ. битке на Ахелоју (917), или ra нетачно довео у
По Порфирогениту, Петар је силом заузео везу с дра~ким стратигом Леоном Равдухом (који
је на том положају био још 880. год.). Проф. Лас­
српски ~есто и владао 25 rодина, а његова вла­
карис је склон да прими први закључак. Наша
давина Је пр~тала у доба бит~е на Ахелоју (~17).
То значи да Ј е Петар преотео власт од својих ро­ излаrања упућивала би да се прихвати други. У
ђака 892. rод. За такав п?ТХВат мора се бити у току своје дуrе владавине Петар је моrао имати
одраслим rодинама. Ми немамо директних пода­ сукоба и са Равдухом, па је то могло учинити да
Порфирогенит побрка ранијег са неким доцнијим
така о r~~~~ потреб~ за 11унолетство Срп:.
ских владара, али ик ми ипак можемо приличяо стратигом.

32 з Т вор ц~1: и дела старе српске књкжевности 33

 •

•
• •
•
'• .

••
• ••
•
•

•• •
- ,

.
t:. 1
• • •
• ~' 1 ::
.'
•
.
•
'
1 •
• ' 1-
.'~
•

' .i
'",.... . . . '1, •
• •
'
••
,
'
•
' 1 • •• • 1 •
• ~- .. •

c .r 1, -- ...... -1 •,r.•
..
• 1
• • .,
•
.,. .... .. ,. .
- 1 СРПСКЕ РУКОПИСНЕ И ШТАМПАНЕ Ј<.ЊИl'Е .
-
- . •
КРОЗ ВЕКОВЕ

. ..
_Срби су се у првој половини VП века коначно
•
н~селили на Балкану, у крајеве којй су припадали
• латинској писмености. Гр~а између латинске и
•
•
. - грчке rоворне области ишла је, по Константину
•
• • ЈЈfречеку, од Јадранског мора. код љ~ura: до испод
Скоџља, затим се пела на север и пролази.ла из­
•
међу Беле Паланке и Пирота, скретала на исток
•
й изнад Софије хватала се северних огранака пла­
, . • •
нине Балкана и избијала на Црно м-оре. При обе­
•
лежаsању ове границе употребљавали смо, нарав­
•

•
но, данашње географске називе .
•
'
•
Сасвим природно прве вести које_и:мамо о
•
- . Срби.ма на Балкану говоре кам о заDадним кул­
• • •
•
' • .• • • турним утицајима. Оне се потврђују једним ла­
тинс!GfМ :натписом из IX.. века који је нађен у.
, ј-едном е:елу ....код Пријеnоља .

••
.' ,.
 Не знамо да ли су и Срби писали по речима
Црнорисца Храб~а (писца с почетка Х века) ,,рим­
ским писменима , и то по невољи, без слова по­
требних за. словенске гласове којих није било у
латинском Језику. Такви текстови нису нам оста­
ли сачувани.
Кад се у ранофеудалвој српској држави, из-
1'.:rеђу 867. и 874. год. , ствара црквена организација,
то се чини по упутствима византијског цара, али
?ез сумње у оквирима Сплитске митрополије, која
Је са латинс1mм обредом, иако је у то време под
Цариградском патријаршијом. Из Рима се тада
с~етује _Срб~ма да приlју Панонској надбиску­
ПИЈИ, КОЈОЈ Је на челу словенски просветитељ
Методије и у којој се живо ради на словенској
писмености. О томе 873. године папа Јован VIII
пише српскоме кнезу Мути.миру. Није се свакако
остало само на саветима. У Србију су тада поуз­
дано дошли посленици на словенској књизи, која
се писала г лаrољским словима, првом словенском
азбуком.
Књиге које су они са собом донели биле су за
потребе црквене службе, али је међу њима можда
била и биографија Константина-Ћирила, творца
сло:венске писмености, човека најв еће обдарено­
сти. Мало је то дело, али од несумњиве књижевне
вреддости, са историјским подацима чија се тач­
ност све боље утврђује. Писано је још у IX веку.
Оно представља почетак рада на ориrиналној сло­
венској књижевности. Најстарији њеrови преписи
са~ани су код Срба . Позни су. Из XV су века.
Да Је Константинова биографија заиста радо чи­
тана код нас и у XII веку, сведочи нам донекле
Савино све'I_'Овно име, Растко, кој е је још Свети­
слава Вуловића подсећало на једно име из био­
графије, на име моравскоr кнеза Растислава. За
XII и ХПI ~е~ доказе нa._1\II пружа Стефан Прво­
венчани, ЧИЈе Је дело проф. Н. Радојчић упоређи­
вао са биографијом. Дошао је до закључка да је
36
Првовенчани ,,одли~но познавао " биографију и да
му је и она служила као углед.
Ниједна од тих првих књиrа које су употреб­
љаване у ранофеудалној Србији нису нам сачу­
•
ване. Оне су биле ва најстарије1\1 словенском књи­
жевном језику, који се у науци обично назива
старословенским. Данас се сматра као :у..·гврђена
чињеница да је то језик Македонских Словена :v1з
околине Солуна.
У употреби код пој единих словенских народа
старословенски језик се постепено мења у фонет­
ском лексичком и морфолошком погледу. Те про-
'
мене чин.е да се стварају тзв.
.
рецензи]е и да се
старословенски језик дели на српскос11овенски
(одн. хрватскословенски), буrарскословенски .и
рускословенски. Поред тих главних рецензиЈа,
треба поменути да се на македонском земљишту
јављају македонизми.
Један ста расло.венски рукопис XI века може
се узети као најстарија српска књига. То је rла­
rољ·ско Маријинско јеванђеље, названо тако због
rora што је нађено у светогорскоl\1: скиту (манас­
тириhу) који је посвећен богородици Марији. По
особинама Јi:»еговог језика наш велики слависта В.
Јагић утврдио је да је преписивач тога рукописа
био Србин. Скит је некадашњи руски 1\ltанастир
Ксилург, у који C)r се руски монаси уселили по­
четком XI века. Маријинско јеванђеље чува се
данас у Москви. Два листа су била код А. Миха­
новића (песника хрватске химне) , па код проф.
Ф. Миклошића у Бечу и најзад код проф . А. Лес­
кина у Лајпцигу.
Глаrољицом се Срби служе до почетка XIII
века . О томе нам сведоче Гршковићеви и Михано­
вићеви одломци, који су с краја X1I или с почетка
XIII века. Садрже апостоле, писане за потребе Ис­
точне цркве. Постоји мишљење, . 1toje . ј е недавно
37
• •
из~ето и обра.зложавано (од стране проф. Ј. Хама)
да Је Грх~тковићев одломак знатно старији, да r1ри~
пада краЈу Х~ или по~етку XII :века. Ми:хановиhев
одломак био Је крајем XV века употребљен за ко...
рице иловачкоr рукописа Савиног Номоканона
ПЈ,ЈСаfi{)Г, 1261/ 62. rод.
у заглављима једног ћири.личког Апос·rола
Xl!/XllI века била је на два места глагољица. Доц­
НИЈе се r с~пским hирИЛИЧI{ИМ рукописима јавља
тек. поrдеко3е глагољско слово. Тако је у једном
_хиландарскс>м рукопису XD.I века на једној страни
усред текста примећено шест глагољских слова .
Преписивач, који је очевидно знао глагољска сло~
ва, . можда се збунио, na је сасвим случајно с ћи­
рилице nрешао н~ rлаrољ~. И у другом једном
хиландарском рукопису има rлаrољски~
~аш су У спису Црнорисца Храбра, који брани
Једну од словенских азбука, не зна се тачно коју
да ли rлаrољицу или ћирилицу. Рукопис је с крај~
XV или с почетка XVI века.
У XIV и .XV в~у глагољица се код Срба у­
потре?љава као таЈдО пис){о. Г .џаrољска слова
ме~аЈ~ се .џонекад са Ьири.личким, као што је слу­
ча] са Једним ~остолом с краја XIV или с почетка
XV века. На Једном рукопису XV века поп Дав~щ
из Београда пот~1Ј1сао се rлаrољским с;Јовима . -
Ћирилица је ,можд::~ постала већ крајем IX
века, дак.ц;е не много после г лаrољице. Припис)·је
ее, с ~звесним оправдањем, Клименту Охридском.
Ояа Је била лакша и практичнија па з·е потисла
глагољицу. ' и одвија. Текст је исписан n0преко. За време чита...
Најста.рији српски ћирилички рукогщс, који
истина нема зацисану годину писања али који се
може иnак ~оуздано датирати, јесте чувено Ми ...
рослављево Јеванђеље. Оно ;е с краЈ·а хп
Слав . ..
-У му Је разнела в~лика полемика преl{о Iiови-
З·8
на о тобожњој његовој крађи из беоrрадскоr двора
после убиства краља Александра . Обреяов~$а
(1903). О њему су много писали и rовориди и<:то-­
ричари уметност~, .:к то с по1111увm.« правом. Оно
• •
Је заиста ди;вно украп1ено многим инициЈаmrма и
•
. _, . ~ ми.яијатурама. Познаrюо је и име уметника кој~ је
Јеванђеље ,,заставио златом".. То је Глигорије диiА~
из записа на крају ;Јеванђеља. Последњ~, вајд~
•
за.пис завршава се
] едним украсом, испод кога ~-
ше: Варсамедеон. У науци је прво узето да је _ то
•
име rлавноr преписивача Је-щшђеља. Затим се дош­
ло до закључка да је Варсамелеон један од двојице
м:инија~уриста, и то онај који је израдио највеhи
д-ео •минијатура. Све то . мора да отпадне, јер ,,вар­
·са:мелеон'' вије лично ~е већ назив за скупоцено
уље од балсама. Наши стари те_кс1Јови знају за т.ај
слова .
израз. Савин Номоканон (крмчија) помиње да је-
•
,ретичари краклионити 11 помаза3ут маслом од вал-
сама и води". Поводом речи ,tвалсам " у рукописиr
ма се даје ово ебјаurњ~е : ,,Васлам в њем же
масло творет и rлаrољет се валсамелсо". По
Теодосију, Сава је од еrипатскоr султана доб~о
-,,~-В почаст '' и ,,варсамослео '' . , . ,
И rлаrољско Маријинско јеванђеље и ћирили1-
ч:ко Мирослављево јеванђеље имају облик Ј:О-Ьиrе.
Такви су и готово сви остали стари ср.пеки руко­
писи. Имају листове, скупљене у табаке и nовезане
у књиге. Кад се читају, они се nрелиетавају. 1\11&-
ђутим постоје и стари српски рукописи у облику
свитка. Њих треба одвијати при читању. Пред­
ст-ављају дугачку траку. На почетку и на крају
имају округао предмет око коrа се та трака увија
• • •
ња трака се одви~а са 3ед~не дршке, а савиЈа око
друrе. Савин Карејски ЈЈ'ИПИК, који се чува у Хиr
.ла·н,цару, у облику је свитка. Прет11оставља се ~
.
века.
је и Душанов за:({оник првобитно сачињавао један
огроман свитак. Није се сачувао. Имамо само пре•
39
 писе, и то све у облику књиге. Хиландар и данас
има шест пергаментних свитака. Садржина
је таква, да би се очекивало да су у облику књиге.
На 1ьима су разне црквене службе и моливе. На
једном од њих су службе .nри постављању ђакона
и попа. Текстови на дpyrol\1 једном свитку веома
су занимљиви. Садрже молитве о ношењу литије
по пољу, затим молитве које ,се читају за време су­
ше и најзад оне којима се при,бегава у доба "наш­
ствија иностраник(( и "усобија'' (буна). У овој пос­
ледњој молитви помиње се краљ Стефан Урош и
моли се да се он ,,утврди'' и "вхрабри". Свитак је
из XIII века, па се може да мисли на Уроша I или
ва Уроша II Милутина. ·Сви ти хиландарски свици
су на пергаменту. Различите су дужине, од 1,83
до 8,20 м. Ширина 11м ј-е такође различна, од 10
до 36 см. Састављени су од више комада перга­
мента , од 4 до 15. Писани су или само с једне
стране или са обе стране. На једном свитку је пре­
писивач записао своје име: ,, смерени јероl\1онах
Теодор''. У Хиландару постоји и један свитак на
хартији, који је из ХVП века. Зна се за један
српски свитак на хартији из xrv века који се чува
-у Ватиканској библиотеци. Некада је ва Цетињу
био једа.н свитак на пергаменту, али га више нема.
Писао га је поп Љубисав за лопа Теофана.
До XIV века српски су рукописи на перга­
менту, а тада хартија улази у употребу. То је хар­
тија од ланених и памучних крпа, која је била
веома издржљива. Њој имамо да захвалимо што
су нам се сачували мноrи рукописи, иако су се - дишта, Ђурђе је наба~вио штампарију. Сместио је
не годинама или десетинама година, .но вековима
повлачили по забаченим местима у цркваl\11а и
манастирима. Морали су ту бити, јер их је требало
скривати. Од средине прошлог века производи се
данаттrња хартија, која је од дрвета. (целулозе). По
издржљЈ1вости не да се ни поредити са старом
•
харТИЈОМ.
40
•
У прво време у једном табаку унутрашњи лЈ1с­
им
тови били су од хартије, а спољашњи од пер1·амен­
та. Сматрало се да је пергамент отпорнији, па he
:1аr11тити хартију. Данас се обележавају стране, а
раније се то чинило с табацима. Обично на првој
и посљедњој страни сваког табака налази се његов
редни број. Није то била арапска цифра, која се
код . нас одомаћује тек у XVIII веку. БројевЈ•t
су обележавани словима. Титла (знах скраћивања)
изнад слова и тачке испред и иза њега озна ,-~авали
су да је то број.
Ако је књиrа у великом формату, табак хар­
тије само се једанпут савијао. Добијала су се два
листа, а четири стране. На првом листу, на среди­
.ни, био је водени знак (филиrран), који се видео
према светлости. То је фабрички знак. Хартија је
нама обично доношена са Запада. Водени зна1\.t1
се прецртавају из датираних рукописа, праве се од
њих албуми и утврђује се који се знак од које до
које године употребљава. Кад се ти истr,,с знаr{и
нађу у недатираним рукописима, врши се онда
приблЈ1жно датирање. Водени знаци сЈт -веома раз­
лични. И"Nra их веома лепих и занимљивих.
Крајем XV века српске књиге почињу да се
шrампају. Прва штампарија је основана у Зети
(Црној Гори). Црнојевићи, који су тада владали у
•
Зети, били су у тесним везама са Венецијом. Ђурђу
Црнојевићу је и тазбина била у Венецији. Из Ве­
н~ције, веh у оно доба значајног штампарског сре­
прво на Цетиње, па је после пренео на Ријеку Цр­
нојевића (на Обод). За управника штампарије пос­
тавио је јеромонаха Макарија, који је штам.11арски
занат свакако претходно изучио у Ве1-1ецији. На
првој књизи из те штампарије, на Октоиху првог~
Ј
ласнику, осморо људи радило је годину дана. За­
.вршена је 4. јануара 1494. rод.
41

Та прва српска ШTaI\IInapиja юllje ду7.;о радила.
Свеrа четири године. Познато је пет њен.их изда­
ња: оба Октоиха, Псалтир, МоЈЏ1твеник1 Ј еванђе­
ље. При изради овоr посљедњег издања штампа­
рија је, како изгледа, растурена-. Њена сло:џа су
•
краЈ el\11 пpn1r1J:ior и на почетку овог века налажена
на Ободу.
Управник прве српске штампарије, јеромонах
Макарије отюnао је у Bлarxrxy и тамо на почеТК:\'
•
XVI века основао прву влаu11<у штампарију. Из
Влашке се повукао у Хиландар, на Св . Гору, Jit тамо
постао игуман. Од њега као игумана хиландарског
имамо један мали географски спис, који се ~?rлав­
но~и односи на Влашку Ji: Молдавију. У том спису
се помиње и ,,земља Чрнојевиhа''t а такође и ,,Си­
ракус, иже јест Дубровник''. Са Макаријеви1v1
бављењем у Хиландару свакако је у вези ксилоr­
рафски рад I{оји је тамо, бarrr у то доба, започет.
О томе сведочи дрвени двострани клише са икона­
ма и српским натписима.
Један од шrампара из штампарије Црнојевића,
јеромонах Пахомије, ступа на почетку XVI века у
службу Божидара Вуковића, који у Венецији ос­
нива штампарију. Та штампарија paдl'f са преh'"И­
дима сведок.раја тога века. Док су из Црнојевуrhа
штампарије позната само издања на хартији, из
штампарије Вуковића имамо и примерке на пер-
rаменту. У Венецији се при крају седме деценије
:,XVI века оснива још једна штампарија, која ће
доцније променити сопственика и 1638. год. обја­
вити последњу стару српску штампану књиrјr, Од
друге до седме деценије XVI :века штампају се
српске ю-ьиг.е у српск;им земљама и у земЈьама у ~ожне. У средини корица _ је даска, а не картон.
КQјима Срби тада_ живе под туђом влаrхiћу. 'fo-e y
• • • •
џале штам.tЈ:ариЈе, козе издаЈу само по Једну, две,
највю1rе три књиге. Постојале су у Горажду, Руј­
ну, Гра'tfаници, Милешеви, Беоrраду, Мркшиној
Цркви (била је у Србији, али се тачно не зна rд-е)
42
•
и Скадру. Из Горажда је штамџарија пренета у
Влаrцку. У Рујну су се у ствари књиrе ксилограф­
с.ки умножавале. Вла111ко штампарство, које за свој
Јiостанак има Србiiма да захцали, одужило се ва
тај начин што је штампало ДЈ;Је српске књиге. Ђа­
кон Кореси прештампао је једно Вуковиhево из­
дање 1580. rод. у Себешу у Ердељу, а 1649. год.
штампан је један Пентикостар у Тргови1rrту, за
•
~оји се наrла11хава да је »опасно~' (брижљиво) ,,изr­
чи:wтен" од јусова ,,по обичају, благоволному ра:­
че}П{ју (жељи) србскаго народа" . У томе Пентикос­
тару Павле Поповић. је нашао српске стихове,
тринаестерце (тзв. пољске), веhиноЈ\11 са С.ЈLИКОМ~
Српско штампарство је утицало и на руско. У
једној руској књизи из 1583. године, која је штам,­
пана у штампарији Мамонича у Билни, налази се
орнамент из Вуковићевих издања, као што несум­
њиво сведоче прва слова из имена Божидара Ву ­
кQ:вића (Бож)-Кој,а су у орнаменту. Ту је штампа­
рију организовао један од првих руских штампара,
Петар Тт4офејев Мстиславец. И совјетски научни­
ци су запазили сличност између орнамента из Ву­
ковићевих књига и из најстаријих руских издања.
. Последња стара српска штампан.а књиrа, она
из 1638. rод., има насловну страну. По томе се она
разликује од свих других рукописних и штю.,mа­
. цих српских књига. Инач-е између рукописних и
щтампаних књига разлика је само та што се прве
пишу а друге 1u-тампај у. Слова су веома слична .
.Опшn1 утисак који се добија од књиге је исти.
Текст није једнобојан. црн, као што је данас. Има
и дрвених места. Пун је скраћеница. Корице су
Оне су се з·атварале кожним веэицама и копчом.
За време постојања старог српскоr штамnар­
с,rва и даље се врши лреписиsас~е књиrа. ПреfЈЈ,Ј­
сују се и прве српске штампане књиrе, и, то ускоро
•
по њиховом штампању, на почетку и у прво] по-
43
•
 ловини XVI века. За једно од издања штампарије
Црнојевића, за Јеванђеље, једино и знамо по пре­
пису, којЈ1 је 1548. rод начињен у Буђановцима у
Cpe,rvry. Ако се нађу~ неки листови из штампаних
књига, они се уносе у рукописну књигу која
пише. Преписује се текст који је испред текста
на тим листовима и текст који је иза њеrа. Штам­
панЈ1 листови постају на тај начин саставни де-о
• ., и у манастиру
нове књиrе. Лако је наставити шта:мnани текст,
•
али Је те1rrко повезати претходни рукописни текст
са штампаним. Сужавају се збоr тога редови и та
страна добија илустративни изглед. Већ ово што
смо сад изнели речит је доказ колико су цењене
старе српске штампане књиге. Али имамо и писа­
них докумената о томе.
Издања старих српских штампарија нису мно­
rобројна. Има их нешто преко педесет. Са малим
изузетком, све су то обредне књиrе. Ево шта се нала
зи у старим српским штампаним књигама што може
да привуче нашу пажњу. У Молитвослову (збор­
нику) Божидара Вуковића из 1521. год. штампана
је· Авгарова легенда, један занимљив апокриф.
Дата је и азбука, што показује да се Мо;1итвосло­
вом служило у ондашњој настави. Кад је штампа­
рија прешла у руке . једног италијан-ског штампара
(Ђовани Антонио Рампацети), објављени су и први
српски буквари. То су биле две сасвим мале књи­
жице. Први буквар, који је штампан 20. маја 1597
године, личи на летак. Има свега два мала листа .
Други је одштампан после пет дана, 25. маја. По
броју листова је двоструко већи, а по формату
још мањи. Од првог српског буквара данас 11остоје
само снимци. Једини позна,,и примерак изгорео је
1941. год. заједно са целом Народном библио·rеко1t1
у Београду. После ослобођења нађени су два при­
мерка дРуrог српског буквара. Један је сада у об­
новљеној Народној библиотеци у Београду, а други
у Народној библиотеци у Сарајеву. То нису · књи-
44
жице, већ прави библиографски патуљци са свега
четири листа величине 10,1 Х 7)8 см. Али ти су
патуљци ваши љубимци међу српским књигама.
Они су били у рукама наттrе деце у доба ка.д више
се није било српских држава, када смо већ сто година
провели у турском ропству. Знамо како су изr ле­
дале и тадашње српске школе. У Пећ.ком· l'vraнacти­
pv /
Морачи постоје фреске на којЈ.mа
су насликани стари српски учитељи како из првих
бу~ара уче српску децу. Фреске приказују жи­
вот св. Николе, али је 111кола без сваке сух,..1ње 11ред­
стављена онаква каква је била код Срба у- доба
израде тих фресака, у XVII веку. Празничю11\1инеј
В. Вуковића -из 1538. rод. је најдебља стара ср11ска
штампана књига. Била је и скупа. Продаван је по
20 гроша. У XVI веку грош је вредео две тpehJme
дуката. Цена књиrе износила би преко тринаест
дуката. У Празничном минеју су објављена дела
старог срп~.ког црквеног песню11rrва. Ту су црквене
песме посвећене Сави за које се обично сматра да
их је саставио Теодосије. Затим Силуанови с'rихО­
ви о Сави, али на жалост, без последњег, најлеrr­
шег стиха са Силуановим именом. Пре кратког вре­
мена ти ,су стихови, без икаквог права уосталом,
прогла11rени за ,,најстарију лирску песму о св. Сави
писаног порекла''. Још су у овој књизи црквене.
песме посвећене Симеону Немањи од Теодосија и
01ie у славу С'rева.на Дечанског од Григорија Цам­
блака . Као што се види, књига је мали србљак,
зборник црквених песама о Србима свецима .
Божидара Вуковића у власништву штампарије
наследио је његов син Виценцо. Тај Виценцо Ву­
ковић објављује своју "епистолу'( у Псалтиру из
1546. rод. У њој тврди да су Вуковићи потомци.
,,славнаrо Вука деспота и Бранха Вуковића'' и да
,,исходе'' ,,от племена блаrочастних владавич сер­
беке земље, от великога Константина првога и бла­
rочасноrа и првога христијанскаrо цара.". Позива
45
•
 ''
,се на ,,.писмо от ројства краљев и цесаров сербс­
ких'' У том ,, писму од рој,ства'' лако је познати
стар~,,: српски родослов. Немањиће, за које се везују
Бранковићи, родослови - као што се зна - праве
потомцима Константина Великог. Од Вука Бран­
ковића и његовог сина деспота Ћурђа1 који ее пре­
.зивао Вуковић, Виценцо је начинио једно лице и
назвао га Бранком Вуковићем. Ту Виценцову ге"
неалогију прихватио је доцније гроф Ђорђе
Бранковић. Штампари Вуковићи су хтели да буд71·
од властеоске и владалачке поро.дице Бранковића,
а гроф Ђорђе Бранковић је тврдио да је и од јед­
ни~ Jif · од друг.их. Од штампара Вукови:hа rроф
•
Ђорђе• Бр>анков:иh је · узео грб, за који Божидар
•
Вуковић каже да је дарован ,,преждним'' његовим
и њему "велицијем ћесаром Кариолушем'' Петим.
После престанка последње старе српске штам­
.парије (1638. год.) српске књиге се· умножавају
са:мо преписивањем. Тако пролази цео XVII в,ек. -У
првој половини XVI'II века нешто српских школе-
•
ких и црквених књиrа штампа се у влашкоЈ штам-
парији у Римнику. Тада је Римник и тај део Влаш­
ке под аустријском влаrхтћу. Сем тих књига
штампаних поми~ словима (слаrаних, па штам­
паних), из тоr времена имамо књига које су целе
резане у бакру, па онда штампане. То је рађено у
Бечу по нацрту Македонца Христифора .Я{ефаро­
вића, а добрим делом то је био и њеrов лЈrчни
посао. Тим књигама, резаним у бакру па ш'l·ампа­
ним , почиње " Српска библиографија за новиј у
књижевност 1741 - · 1867" од Стојана Новаков:vihа,
која ј е штампана у Београду 1869. год.
Старо српско штампарство је потекло Ј-~:з Ве­
Rециј е и у њој се највиuте и најистрајниј е радило
на штампању српских књига у XVI веку и ва
почетку XVII века. У Венецији је отпочело и ново
српско штампарство. Један Fрк из Јањ11не 1 Димит-
1:>11ј е Теодосије, оснива у Венецији грчку штампа-
•
46
рију, па затим, 1755. год ., добија nрнв1,1легију за
штампа1,ье словенских књига. Ћириличка слова је
набавио из Русије, а rлаrољска из Рима. Прва
његова ћириличка издања су вероватно из 1761.
rод. Штампарију је наследио Димитријев синовац
Пано Теодосиј· е . У њој се штампају српске књиrе
до 1815. rод. Да би се задобило поверење српске
православне ;публике, на неким од тих венеr,ијан­
ских издања стављено је да су тобож штампана
у Москви. У штампарији Теодосија штампао је
своја дела Захарије Орфелин, КQји ј е noзti.aт не
само као књижевник и историчар, већ и по својим
бакрорезима и картографским радовима. Код Тео­
досија је Орфелин покренуо и први српски и уоп­
ште југословенски часопис под називом ,,Славено­
сербски магазин '', од коrа је 1768. год. изишла
• •
прва и Једина свеска.
Слова којима је штампан тај часопис разли­
кују се од слова из стари·х српских шта мпаних
књига. То су слова тзв .. 1·ра}јанске азбуке, коју је
на по~етку XVIII века створио руски цар Петар
I на 0еиову ћириличк.оr брзописа и латинс101х сло­
ва~ (холандске антикве). Из Русије је Димитрије
Теод0сије набавио не са.мо стара ћириличка слова
fпписмrена св . Ћирила''), већ и ноза, слова .грађан­
ске азбуке (,, московска ''). Није часопис Ор(релинов
прва српска књига која је штампана новом ћири­
лицом, веh "Латински буквар и, који је штампан у
Венецији 1766. год.
Нов·а hирилица наилази на отпор, али он ниiе
велики. Последњи знатнији противник нове ћири­
лице је Јован Стерија Поповић, који је за грађан­
ску азбуку писао да је ,, нека чудна смеса нит сло­
венска, нит латинска ,.. ,, Стругање и потсецање
nиемена« 1 које ј-е извршено над ћирилицом, за
Стерију је право недело које треба осудити. Своју
збирку песама " Даворје'' C'ltepиja ј•е 1854. год.
uvrablmao старом ћирилицом. Код Срба нова ћири-
47
лица све виr11е_ у лази у употребу и на 1ь у се они
так~ навикаваЈу, . да данас само стручњаци знајјт
да Је садашња ћирилица различна од старе
првобитне. У Бечу, на крају XVIII века, из;азе
прве срп 7 ке новин~: и то нај пре "Сербскиј а .11ов­
с:дневниЈ а новини , а затим ,, Славено-сербскија
ВЈедомости". Оне се покрећу једне за другим, у
вреЈ\.1енском разма1{у од свега неколико
Прве се штампају старом, а друrе новом ћирили­
цом. У првој половини XIX века води се велики
"рат за српски језик и правопис". ВодЈ1 се борба
око слова, али не и око азбуке. Вук Караџић је
реформисао нову liирилицу, избацио не1<а слова и
унео друга. Борба се не води око нове hирилице,
већ око тих слова.
У XVIII веку српске књиге се штампају изван
срп ских земаља. Сем већ поме1-1утих места (Рю11-
ника~ Беча и В~неције) > треба навести Јаш у Мол­
рукама. Год. 1796. преноси се у Будим, у коме ће
деценијама радити као саставни део штампарије
од
Пештанског универзитета. Једина штампарија ко­
ја је у XVIII веку ћирилицом штампала у нашој
земљи била је у }{отору. Познато је једно једино
њено ћириличко издање, из 1799. rод.
Штампање српских књиrа у XIX веку на на­
месеци.
шем ~емљи11хrrу почиње " Азбучником плаш-чанс­
ким", који има свега четири стране, и то само две
стране текста. Изит11ао је 1829. год. у Карловцу у
Хрватској. Саставио ra је по свој прилици Јlу:кијан
Мухлицки, који је тада био владика горњокарло­
вачки. Намењен је учениl.Џ{Ма српске школе у
Плашком, у Јужној Хрватској. После Карловца,
српске књиге се у данэхuњој СР Хрватској штам­
пају у Задру (1832), па онда у Загребу. У Загребу
је од 1838. год. имао своју штампарију Људевит
Гај, за чије је име везан хрватски народни препо-
•
род и покрет за 1единство Јуrословенскоr народа
•

давиЈи, у коме Је 1765. год. штампана једна к.њЈ1:rа

под именом Илира. Пре но што је отворио штампа­
с ):П?редним српским и румунским текстом. На
рију Гај се у Праrу ближе упознао са штампарс­
ЊОЈ Је назначен Темишвар као место штампања.
ким занатом. Ћириличка слова је добио у Србији.
Реrуламент Марије Терезије штампан је 1748. rод.
И штампарија Фрање Жупана, која је постојала
У ~лажу у Ердељу. У Лајлцигу у Немачкој Доси­
у За.гребу од 1826. rод. и у којој је Гај најприје
теЈ Обрадовић између 1783. и 1788. објављује своја
штампао своје публикаlЏ{је, располаrала је ћири­
дела, ,,Живот и прикљученија", ,,Совјете здраваго
личким словима и 1847. rод. пре1х~1+а.Мпала је ,,Бас­
ра~ума'' и "Басне('. Од 1770. до 1792. 'rод. приви.де­
не'' Доситеја Обрадовића. Крајем XIX века осно­
гиЈ у з~ IlrI:aмnaњe српских ћириличких књиrа у
,вана је у Заrребу и Српска штампарија.
аустриЈСКО] царевини има бечки универзитетски
Нови Сад од 1789. год. има ћириличких слова,
књижар Јосиф Курцбек. Српске књиrе се штам­
али због Курцбекове одн. Новаковићеве искључиве
пај'? у Беч1, али су скупе, са много грешака, на ло­
привилегије не сме да штампа ћириличке књиге.
ШОЈ хартиЈи, слова су им рђава. Привилегија 1792.
Оснивач те штампарије је Емануило ЈанковЈ1:ћ, до­
год. прелази у руке Стефана Новаковића. Доситеј
бро познат по своме књижевном и научном раду.
Обрадовић сматра да су тиме Срби добили "на~
Он се упутио у штампарски посао и у Немачкој
ционалну типографиј у'( и о њој говори као о
набавио штампарију, коју је пренео у Нови Сад.
,, опшчену~ом и всеопшче - поv1езном делу''.
Поред свих напора, Јанковић није успео да добије
Шт_ампарИЈа, "! ,:IоваковЈdi~вом власништву, објав­
одобрење за штампање t~ириличких књиrа. Годи­
ЉУЈ е ,,ИсторИ]у Јована РаЈиhа (1794-95). Beh после
нама су ћириличка слова њеrове штампарије ле-
четири године штампарија више није у српским

4 Творци 49
48 и дс.nа старе cprtcк e књ~~жевuо стЈ1
 •

жала неупотребљена. Само покоја сасв~~м мала

м1-1оrо ствари. Заједно са nрогласюv1а и другим CJ,tT-
пригодна ствар можда је кришом штампана, као 11"' •
ницама, попис издања нема ни педесет ороЈева .
што се нпр. зна за један летак из 18'04. rод. Са ра­
Радила је у ствари свега неколико година, а после
дом на штампању ћириличких књига штамnарија
је у њој тек понешто одштампано. Његош је пре­
је почела тек 1831 . rод. , на скоро четрдесет година
минуо 1851. године, а веh 1853. год. сва слова из
од Јанковиhеве смрти. Тада је била власништво
његове штампарије употребљена су за одбрану
његовог сИl-lовца Павла Јанковића, а доцније је
његове мале земље, коју су ко зна по којr1 пут
прешла у руке Павлове удовице Катарине.
напа.ли Турци. То_ је свакако јединствен случај у
Беоrрад у ослобођеној Србији добио је штам­
историји штампарства, да се срединоl\1: XIX века
парију у пролеће 1831. год. Купљена је у Русији.
штампаре.ким слојвима пуне фишеци за пушке.
У септеl\1:бру 1831 . год. у најскро:r.mијем обЈ~ику
Само не треба губити из вида да ј е ј7 Опште :v1з узет­
штампа.рија је отпочела свој рад. Прва књиrа
на прошлост Црне Горе, те мале 1 кршеви'rе r1 си­
штаl\mана је 1832. rод. То су била "Србс1<а етихо­
ромапхне земље кој а се вековима одупирала св~1м
творенија", чији већи део обухвата песма о првом
непријатељима и борила за слободу. Пуњењем
српском устанку. Песма је написана и први ~т
фищека сло·в11ма из штаl\mарије Црно1--орци се нису
штампана још прве године устанка, 1804. Њен Је
. ~
писац Гаврило Ковачевић, књиrовезац из -vCMyria.
лишили нечег што им није би.;rо потребно. ЗI-1али
су они вреднос·.г штампарије. Већ после не1<.оли.ко
Друrо издање ове песме, којом је наново за~очео
година, 1858, набавили су из Беча другу шта~\Ша­
рад на штампању књига у Београду {у њему Је ПЈ?­ рију. Државна штal\mapI-rja из Б еограда дала је ~а
ва српска књига штампана 1552. rод.), приредио Је
поклон једну шта;мпарску машину. Штам.1:1ариЈа
берrрадски књиго,везац и први београдсктл књижар
је оспособ;ьена да предузима веће послове тек
Глигорије Возаревић. У историји српске ку~туре
Ј 864. r.одине.
Возаревићево име је остало забележено што зе он
У Босни, у Сарајеву, отвара 1866. rод. wтal\lr­
те исте године, 1832. основао Народну библиотеку
пapиjy Игњат Сопран, urraмпa_p из Земуна .. Ј::[здаје
r у Београду, која ће у току свога стоrодишњеr раз­
,,Босански вјествик" , први уепште лист КО]И из­
воза постати најважнија српска библиотека, да
лази у Босни и Херцеговини. Лист се штампа ћи­
1941. ГОЩ'ИНе, кад су вихори другог светског рата
рилицом. Сопрон успева да каштампа и једну · кљи­
захватили и нашу зе:мљу, пот.пуно буде ун~rште1-1а
rу. Исте године кад ј.е основана, 1866t штампарија
од· непријатељских запаљивих 5?мби. .
прелази у власништво турске управне власти у
Јануара 1834. год. донета Је штампариЈа из
Босни и добија назив ,,ВЈ'!Лајетска печатња'' одн.
Русије у Црну Го,ру. Смештена је на Цетmьу. Ње­
доцније ,,Вилајетска штампарија". ,Још до,к ј_е шт~ ­
но прво :издање изишло је В·ећ почетком маја 1834.
мпар:ија била у Сопроновим рукама, почео Је да се
год: То је био ,,Пустињак цетињски '', збирка стЈ1-
објављује турски слјrжбени лист "Босна:•- Сем
хова владике и владара црногорског Петра II Пет­
1.'урског текста, лист је им.ао и ћири.личк1,r. Ј потре­
ровића Његоша. Штампарија је имала само гра­
бљавана је ћирилица у Караџиhевом реформиса­
ђанска слова, па су из Будима , из Универзите-rске
• • • ном виду. Тај службени лист излази све до аустро­
штампари3е, наручена и црквена, КОЈа су стигла
угарске окупације 18.78. ГО7!,- Дуже вре:-1е, од 1868.
на Цетиње 1835. rод. Штампарија није наштаl\1пала до 1872. год., у ВилаЈетскоЈ штампарИЈЈ-t се штам-

50 51
 горскога''. Друrа црногорска штампарија била је
nao и поЈ.tузванични политичко-књижевни лист
»:КН..ажевска печатња 'с , доцније ,,~. Ц. државна
, Сарајевски цвјетник''. Он је био штамnан ћири­
штампарија'' и " Држа~В,на п.rта~'\IЈПари.1а Кља}кевине
лицом, а доносио је чланке и на турском језику.
Хартија му је била жућкаста, па ra је стога народ o,ur~ Краљевине Црне Горе". Крајем XIX ве~а
основана је прва приватна црногорска штамnариЈа
звао "жутим листом''. За време турске упра:ве била
у . у, а почетКОI\-! ХХ века и друrа у Под­
је штампарија у Мостару. Књиrе није штампала,
горици.
већ једино лист » Неретву '' (1876), и то ћириличким
и турсю,rм словима.
· Док се нису створила и осна:лtи.ла нахтта кул­
турна средишта, Беч је веома важан за ср~ску
У дана1rrњој Косово-Метохијској области за
кљигу. У првој полови~ Х~ вет{а.,_ а J,,r доцrfИЈе: ј'
време Турака излази прво у Прцзрену лист који
Бечу постоје штампариЈе коЈе имаЈу ћириличких
носи име града ( ,,Призрен'' ) , а затим у Приштини
слова, чак и: српске штампарије. Тако је тамо мо­
лист ,,Косово '< . Оба се листа штампају на турском
гао да штампа своја прва дела Вук Караџић (,,Пе­
и српском језику. Шта мпа их Вилајетска штампа­
снарица'' I и II, 1814 15, »Писменица", 1814).
риј а, која је основана 1871. год. Ћириличка слова
Једно кратко време у Бечу је била српска !llтампа­
су наба.:вљена из Београда, из Државне штампа- ,
рије. Турска су донета из Цариграда. Промена ме­ рија коју је 1819. год. основао Ди.митризе Дави­
довић, српски књижевник и издавач трећих срп­
ста и назива листа у вези је са сеобом седmrхта
еюtх новина по реду излажења, ,,Новина сербских
вилајета из Призрена у Приrтттину.
из цар~гвујушчеrа града Вијене<'. Као рашrје Е~{а­
За Србе у Турској крајем XIX и почетком ХХ
нуило Јанковиh, тако је Димитрије Давидовић изу­
века штампају се публикације и у Цариграду. Ту
чио штампарски занат. Постао је био и типограф­
излазе urк:олски уџбеници, лист "Цариградс1ш
ски калфа. Иначе је студирао ;медицину, што је
гласник:'' (1895-1908) и календар "Голуб", који има
било и Јанковићева почетно занимање. За српску
књижевну и поучну садржину (1890-1908). Две
књижевност је од нарочитог значаја била штампа­
српске штампарије основане су почетком ХХ века
рија Јерменског манастира у Бечу. У њој су штам­
у Скопљу.
пане :многе српске књиrе, а међу њима ,,Српсюlf
Штампарија која је 1831. rод. основана у Бе­
рјечник" Вука Караџића (I и II изадње, 1818. и
ограду била је Државна штампарија. Прву прива­
тну штампарију у Србији имао је Александа_р Ан­
1852), Вукови забавници " Даница'' (1826_ 182~:
1834). Вуков зборник ,, Српских народних ПЈесама
дрић, књижевник и публициста, који је 1860. год.
пренео своју штампарију из Веча у Беоrрад. Ан- . (IV књ. дpyror издања, 1833; треће издање , I- IV
књ., 1841-1862), Вуков превод ,,Новог завјета''
дрић је доцније био штампар у Букурешту и т~~~
(1847), ,, Песме '' Бранка Радичевића (1847) , ,, Горски
1871. rод. ћириmщом издавао лист ,,Јух,осл~виЈу .
вијевацн Петра II Петровића Њеrоша (1847) и др.
У наслову, нат11тампаном и ћирилицом и латини­
Сем Беча, српске књиге из.лазе у Мађарској, Не­
цом, стајало је да је то ,,лист за умно и политичко
мачкој, Русији, Швајцарској.
уједцњење Југословена " .
Српску књигу издају пр·во сами писци. За њу
. Њеrоmева Ш',1.'ампарија се назива , Штампара
опи сакупљају претtlЈiатнике, ,,пренумеранте f' . Ва-
(или штампарија) црногорска't , ,,Митрополитска
шари су најбоља прилика за њеВ:о про~авање. Вре­
књиrо,п,ечатња'', ,,Штампара цетињска '', 11 Народна
меном отварају се кr-ьижаре и поЈављуЈу се издава-
штампарија'' и ,, Књиrопечатња правитеља црно-

52 53

•
 чи. Један вид продаваца и издавача је нарочито за...
нимљив. То су они који иду од места до места и од
куhе до куће и који задовољавају потребе широ­
ких маса. За издавање српске књиге ствара се ·на­
почетку XIX века Матица српска (1826), а на крају
XIX века Српска књижевна задруга (1892). Обе
установе су веома заслужне и веома познате код
Срба. Задругине књиrе са плавим платненим ко­
рицама биле су у свакој српској кући, па ма rде
она била. Постале су обележје српства. Ка.д је про­
падала Србија 1915. год. и: кад су се преко албан­
ских планина повлачили остаци српске војске,
потиснуте из своје отаџбине али непобеђене, у ран­
чевима младих официра и војника, и нарочито у
ранчевима оних из тзв. последње одбране младића
налазиле су се nоједин~ омиљене књиrе Задруrи­
ноr издања. У избеглиштву, кад се стигло да мисли
и на просвету и културу, од тих књ1.rга из ранчева
српских ратника начињен је скоро комплет За­
друrин. Око науЧ1'!е књиге стара се и Матица срп­
ск.а, али главну бриrу води Друштво србске словес­
ности (од 1842), односно Српско учено друштво (од
1864. год.), које се при крају XIX века спаја са
Српском академијом наука, основаном 18·86. год.
Широке народне масе купују радо календаре,
:који се штампају од 1767. rод. Они су у по'Четку
,,вечни " , намењени су сталној употреби, па се из
њих могло сазнати кад које године падају поми­
ЧЈ-Iи празници. После . се каЈ.Iендари штампај у посе­
бно за сваку годину. Садржина им је све
потпунија и они временом постају nраве народне
читанке. Неки су дуго излазили и били веома поз­
нати (,,Ружица(' у Будиму, Бечу и Новом Саду -
излазила од 1827. око педесет година; ,,До1Vrовни и
општеполезни народни календар" у Новом Саду,
1832- 1848; ,,Зимзелен " у Бечу, 1853,-1860; ,, Годи­
шњак" и ,,Орао " у Нqвом Саду, и др.). Од поче·rка.
XIX века излази низ адманаха, и то прво "Заба­
вник'' Димитрија Давидовића (у Бечу и Беоrраду,
54
1815-1836), па затим Вукова ,, Дани_ц~'' , ,,Серпс~а
пчела'' Павла Стаматовиhа, ,, УраниЈа Димитр~Је
Тирола, ,,Голубица 1' Г лиrорија Возаревића, ,,Ба­
чка вила'' Петра Јовановића и др. За на111е нацио­
налне науке веома је важна "Годишњица Н. ~у­
пића'' (излазила од 1877. до П с~етск?г рата~. Од
периодичних научних публикациЈа наЈзнатниЈи су
,, Глас1-1ик'' Друштва србске словесности ~fH- Срп­
скоr ученог друштва (1847-1892) и " Глас Српске
академије наука (излази од 1887. год.). После
Орфелиновог покушаја (из 1763. 1· од.) по1{р~hе се
часопис тек 1825. год . Он излази и данас. То зе Ле­
топис Матице српске. ДоIЏIИје је издавана више
књижевних часописа, од којих су нарочито знатни:
,,Шумадинка'' Љ. П. I-Iенадовића (Београд, 1850
1857), 11 Даница'' Ђорђа Поповића Даничара. (Нови
Сад, 1860-1871), ,tЈавор" Ј. Јовановића ЗмаЈ~, и И.
Огњановиhа (Нови Сад, 1862.- 1893), ,,Вила С~;
Новаковића (Београд, 1865,-1868), ,, Отаџбина
Владана Ђорђевића (Београд, 1875-1892), ,,Босан­
ска вила" (Сарајево, 1886-1914), ,, Дело " (Београд
и Ниш, 1894 19~5), ,,Бра:нково коло" (Сремски
Карловци, 1895-1914), ,,Српски књижевни ~ла­
свик" (Београд, 1901-1944) и др. Покренуто Ј~ и
излази читав низ чисто научних часописа за поЈе­
дине науке и научне области. Новине постепено
постају потреба друщтвеноr живота. Код њих се
ствара традиција да, поред вести и репортажа, до­ •
носе прилоrе из књИЈ1<.евности и науке. Како се по­
литички живот развија, новине су све чешће.
Понекад су сасвим краткотрајне . Од претплате
прелази се на продај у појединих бројева.
До I светсr<:оr рата (1914 1918) српски народ
ј-е разбијен. Живи у разним државама и под ра­
зличитим условима. При свем тоь1 његов културни
напредак је сталан и веома видљив. И српска~~­
га ј е све боље опре~rљена и све распрострањениЈа.
Захва.љуј уhи реформној акцт1ј1-1 · В ука. ~араџи­ •
hа, она је сасвим дос1·у11на 1-rароду. У 1-ьоЈ Ј е наро-
 дни језик. Правопис је крајње једноставан. до...
лази I светски рат, у коме српски народ подноеЈ1
велике жртве. Непријатељ свесно уништава И· ње­
rове културне тековине. Српска књиrа се забра­
њује и спаљује. С.лова српских штамnарија -се пре­
тапају. Добро се и тачко осећа ца је књига моћно
борбено средство слободољубивоr cpncкor народа.
Србија и Црна Гора су потпале под неприј·атељску
окупацију. Ван отаџбине, у избеrлит11тву, отварају
се спрске штампарије (на Крфу, па чак и у Би­
зерти у Тунису) и штампају се српске књиге. Ове
тада излазе у Грчкој (сем Крфа, и у Солуну), у
ИтаЈIИј,и (у Риму), у Јllвајцарској (у Женеви), у
Француској (У Паризу), у Енглеској (у Оксфорду и
Кембриџу), у Русији (у Одеси), у Африци, у Аме­
рици. У Америци је и од раниј·е постојала српска
издавачка делатност. Задовољщзала је потребе срп.;
ских исељеника. У избеrлюптву се ср.пеке књиге
и листови не само штампају, веЈi се умножавају и
ка све могуће друге начине. Извесни текстови,
који су били недоступни, реконструисани су по
сећању. То је .t111p. био случај са Мажураиићевим
спевом ,t Смрт Смаил-аrе Ченrића ''.
По свршетку I светског рата ствара се заје­
дничка држава јуrословенских народа (1918). Те­
хнички се штампарство веома развија. Латиница
све вmх1е постаје писмо на коме се пишу и штам­
пају и књиге намењене српским читаоцима. Како
су режими у држави реакционарни и насилнички,
рад;ничка штампа се гуши и марксистичка књиrа
се прогони и уни, х1тава. Стварају се збоr тога иле­
rалне штампарије или се вахtредна књиrа lllТампа
у иностранству, па пребах(Ује у земљу и у њој
тајно растура. Извесне· књчге и публикације дола­
зе nonr,voм:, али · у нарочитом омоту или са наслов­
ном страном ко~а не одговара сндржини и која је
на страном језику.
Слом старе Југославије (1941) доноси народу,
па и његовој књизи, велr1ке несреће, али и много
•
56
изrледа за светлу будућност, која се мора извоје­
:вати. Почиње народноослободила-чка борба, у ко­
јој је књизи и штампи намењена велика улоrа.
Под најтежим условима раде партизанске штампа­
рије. Једн:\ је у Срему, на салапху, у бункеру. Ова
шт.ам:па и једну књиrу, ,,Истините леrецце'' од Јо­
вана Поповића. Како су штампарије ма.тrобројне и
не могу све да постигну, умножавање се врпrи 11
обичним преписивањем, на писаћој машини, rе­
штетнеру, шапироrрафу. По заробљеничким лого­
рима присталице народноослободилачкоr покрета,
који се свирепо проrоне, умножавај у руком летке,
прогласе, новине, часописе, па и ЧЈ1таве брошуре и
књиrе. Текстови марксистичких дела у прво вре­
ме се реконструишу по сећању, а затим се на разне
на-чи1-1е долаз~ до њих. Од непријатељских бомб11
И"11И убаченоr пламена пропадају читаве 11а111Р. би­
блиотеке, као Народна библиотека у Београду
1941. год. или семинарске библиотеке Универзите­
та у Београду 1944. rод. Непријатељ уништава све
оне t-rame књиге за које налази да су антинемачке,
марксистичке, јеврејске. У поробљеној и опљачка­
ној земљи непријатељ покушава и нашу књигу да
пороби. Издаје своје књиге као да су наuхе, али за
њ:их не успева да нађе читаоце.
У новој социјалистичкој Југославији створени
су сви услови да наххха. књиrа буде добра по садр­
жини, лепа по опреми, а корисна за широке наро­
дне масе. Борбено средство од велшtоr значаја,
наша се књига данас бори за социјализам, као што
је средњовје,ковна српска књига потпомагала фе­
удални поредак и као што је српска књиrа
XVIII-XX века служила српској грађанској кла­
си.. И у средњем веку било је добро познато шта
књига значи за одржање једног друmтвеноr по­
ретка и за изrрађивање и учвршћење дpyror, па је
отуда оснивач српске феудалне државе, Стефан
Немања, ,,учитељу и начелю,m:у" богумилског аБ­
тифеудалног покрета не само језик ,,урезао у гр-
,,
кљану", но и " кl'ьиrе његове нечастиве ~1згоре:о .
57
 •
•

•
•

-
•

НЕМАЊА И ЊЕГОВИ СИНОВИ СТЕФАН И САВА,

ТВОРЦИ СРПСКЕ ФЕУДАЛНЕ ДРЖАВ Е
•

По свој прилици син великог жупана српског

Првослава, а унук Стефана Вукана (млађега бра­
та великог жупана --Уроша 1), Стефан Немања је
рођен 1114. rод. у Рибници (данашњем Титограду),
где није било друrих свештеника до ,,латиrrских''
(католичких), па је због 1.1ога примио "латинско
крштење''. Када су око 1126. год. Уроша I бацили
,, рођаци'' у тамницу, Првослав се вратио на ,.,стол­
но место", постао је .µрви пут велики 1l{упан, и
• НеЈ.-1:ања је добио и друго крштење, православно,
у цркви апостола Петра и Павла код Раса. 1,о ко­
лебање између Запада и Истока, тада без свесноr
учешћа Немањиноr, наставило се и доцније, све
. до 1189. rо,ц., до проласка цара Фридриха I Бар­
баросе и њеrови.х крсташа кроз Србиј у и до по.нуде
• Немањине да ступи у вазалСl<е обавезе према ца­
ру. Очевидно Немања ниј.е :моrао рачунати да 1<:ао
:вазал западноr цара ,остане nриnржен Ј;·Iстоку.

59
'

..
 Откако је Српск~м Загорју (Рашкој) присјединио
Дукљу, Нем~ња Је Ј1rмао и католике у својој др­
жав~. Било Је МЈ7 дро придобити их за себе. Пома­
rао Је католиЧirе цркве и у земљи и ван ње, чак
и цр~у аnосто~а Петра и Павла у Ри,му. Са са­
мим папом био Је у најбоЈьим односима и папа му
пише као ,,драrоме сину''.
Кона.чно определење за Исток дошло је тек
пред краЈ Немањи~е вл~е. Тада је Немања одлу­
-чио да заобиђе наЈстариЈег сина Вукана, који је
~eh ви;1ххе rодина управљао Дук.љом (Зето~r) и који
Је СВОЈОМ женидбом стекао везе с високим цркве­
ним круго·вима ~а Западу. ~еђу сродницима Вука­
:rове жене ?Ио Је и ДОI.ЏmЈИ папа Инокентије III,
Један . од наЈмоћнијих западних црквених поглава­
ра КОЈИ с! седели на папској столици (1198- 1216).
Не~а~а Је уступио престо средњем сину Стефану,
ЧИЈе Је васпитање било византијско и који је био
ожењен синовицом византијског цара. Постао
монах Источи~ цркве~~~ Атосу је диктирао своју
аутобиоrрафиЈу, у КОЈОЈ Је истицао да је царство
rрчко, а краљевство угарско. Његовим прадедови­
ма и дедовњ~а дато је ~а буду велики ~купани
српски. Тиме као да_ об~аmњава зашто није узео
краљевски наз~, кози Је ,,от прва'' постојао . у
Дукљ~, његовоЈ земљи под западним културю,0,1
ут1-rца1ем.
Немањином оцу Првославу било је лреко се­
дамдесет година, кад је по други 11yr, 1160. rод.,
добио великожупа.нски престо. Немања је тада
имао 46 година. Био је још неожењен. Животне
прилике нису му допуштале да ствар·а своју по­
родиц~. Као ,,чест (део) от'ч'ствија својего«' Не­
мања Је при.мио на управу Топлицу Ибар Расину
и . " (зване) Реке. То је 'задржао
. ,,глаrољемиЈе ' и кад
Је ускоро, 1161. год. Првослава заменио на пре­
• ст?лу његов брат од стрица Белуш, ранији а и
60
доIЏiијИ бан хрватски (1144-1158, 1163), некада-
11rњи угарски палатин и члан краљевског наме­
сништва. Те области су биле Немањине и за по­
новне владе Десине (млађег брата Белуwевоr) и
онда кад је великим жупаном постао . најстарији
I-Iемањин брат Тихомир (мало лосле 1165. l'Од.}.
Топлицу је Немања одабрао да у њој буде
његов двор . Ту се и оженио Аном, без сумње ћер­
ком неког топличког властелина. Желео је да се
што боље повеже с власте.лом у својим областима.
Окулљао их је око себе. Стварао је од 1-ь:v.х одане
присталице. На њих се ослањао и доцн1,1је, за све
време док је изrрађивао српску феудалну др:х<.аву.
Неки од њих нису га остављали све до r-ьегове
смрти. Доментијан, биограф његов и њеrовоr нај­
млађег сина Саве, истиче да су ,,многе велможе
велике'' пошле са њим· на Св. Гору. А други Caвim
биограф Теодосије казује да су неки од њих по­
стали "искусни иноци'', као што су раније, поред
је
Немање, »У војинству земаљском . .. просијали'' .
Увидевши да је црква важан чинилац у фе­
удалном друштву, да својим учењем стабилизира
друштвени поредак и да њена подрхrхка подиже
престиж појединих феудалаца, Немања је око се­
бе сакупљао свештенство, у првом реду монаштво.
Из монахr1ких редова узимају се епископи, nоrла­
вари црквени који имај у и велику световну 1'-IOh.
Треба имати своје кандидате за епископе. У То­
ПIЛИЦИ Немања зида два манастира, мушки и жен­
ски, Св. Николе и Богородичин. Женски 1vrar1acтirp
је имао задатак да прикупља монахиње, које ће
преко жена и омладине радити за овоrа ктитора
и његову породицу. Зидање манастира и прикуп­
љање монаха и монахиње пало је у очи Немањиној
браhи : и великом жупану Тихомиру, и Страцими-
•
ру, rосподару кра3ева на западу и северозападу од
Немањиних, као и хумском кнезу Мирославу (сину
Завидином), Немањином брату по мајци. Немањt1Н
6l
\
 •
син С'rефан бележи да су браћа m1тала Hel\,Iaњy:
,>Зашто твори1п то, не саветовав се о томе с нама
што ти не приличи творити?" · '
Браћа ra домаме и затварају, а с њим и ,,из­
бране слуrе његове'с (:како казује Доментијан). ~1~
,,пештере камеgе" ослобађају ra свакако његови
људ~,1. А св~rrхтен:ици и монаси шире по народу
вест да ra Је ослободио св . Ђорђе. Његов углед
IIeoбw-mo расте и он, потr1омо1·нут од своје вла­
стеле и уз пуну подршку цркве, заузима велико­
жупански престо (1168). Колико је цр1сва пома­
гала Немању, види се по томе што је уочи одсудr-rе
битке с браћом целе ноћи у Цркви св. Ђорђа на
rраду Звечану чињено молепствије за Немањ:инv
победу. Битка је била јужно од Звечана, код села
Пантина. По народу се опет шири вест да је св.
Ђорђе био у бици на страни Немањиној. Да се
та леrен~а учврсти у народу, Немања је близу
Раса , своЈе великожупанске престонице, подигао
Манастир св. Ђорђа. Вероватно за потребе тога
маr1астира .цо-цније је Немањин син Стефан напи­
сао био-графију Немањину.
Дело Немањино, оснивање српске феудалне
државе и уједињење Српског Загорја (Рашr{е) са
).:(укљом (Зетом), доводи у питање његов најс-тари­
ЈИ син Вукан, увређен што му престо није припао
по праву прIЈорођења. Као rос.подар Дукље, која
се . нзове велико краљеве-тво од прва'• (по Домен­
ТИЈану), он носи краљевски назив и ускоро пос"11е
смрти Немањине збацује ,Стефана. Изгледало ј е
да с~ он потпуно оријентисао за Запад. Међутим
кад Је сео_ на очев престо и кад је требало и Срп­
ско ЗагорЈе привести Западу, Вукан 1трихвата
Нема~ине концепције. Напушта дукљанске тра­
диЦИЈе -и не враћа Дукљи оно првенство које је
иr.r~a за време краљева Михаи.ца и Бow,ma. Дук­
ља Је остала потчињена Срттсв:ом Загорју, а није
се повратило оно доба кад је Загорје биЈrо под
62
Дукљом. Своју резиденцију Вукан је преместио
у Загорје и није се више називао краљем већ •
., вељим жупаном'', ,, сином самодржноr господина
области своје Стефана Немање''. Дукља је била
тиме незадовољна . Кад је Вукан изrубио в·елико­
жупански престо и кад се помирио с братом Сте­
фаном, његов најстарији син Ђорђе прогЈ1асио се
за краља и с Вен~цијом се , споразумевао као са­
мостални владар. Изrледа да је В укан остао у За­
rорју, вероватно негде код Студенице. И Ђорђе је
доцније признао врховну власт српског кра.ља J:I
бЈ,rо само "кнез Дукље''.
Друrа два Немањина сина, Стефан и Сава,
држала су се правца који је Немања утврдио , и
то Стефан с оправданим колебањем, а Са;ва 11от­
п:с,,но консеквентно,, Обојица су се својим радом
придружили оцу као 'Dворци срnске феудалне др­
жаве. Стефан је држави коју је Не~ања основао
обезбедио краљевством међународно з.тризвање и
подиrао ј ој у.глед. Сава је независном српскоl\!1:
православном цр1GЗом знатно доџринео ко·нсол:~.1-
дацији државе и потnомаrао развитак њене кул­
туре. Доцнији Немањиhи наст~ви.ли су Немањин,
Стефанов и Савин рад. Краљ }трош I је ударио
основе економског снажења државе и придобио је
за државу и католичку цркву. Урош II Ми~·тин
ј_е државу војнички ојачао. Под Стефаном Ду111а­
ном она је дошла до врхунца своје моћи.
· Стефан, Немањин син (и сам се, како тврди
Сава, звао Стефаном Немањом)t имао је између
седам и петнаест година, био је, према томе, у дру­
rом животном добу и тек улазио у треће (по члан~
ку ,,0 седам узраста човека" из старих нa11Di'L~ ру­
коIIИса), кад је Немања узео да стабилизира
државу, уништавајући богумилски покрет (то jt'
било између 1172. и 1180. rод.) . Код. Стефана се
тада почео да буди интерес за религиозна питања.
Било му је око двадесет .година у доба кад су
63
Нормани освојЈ'1ЈIИ Солун, други град Виза1-iтијскоr
Царства (1185). Солун су храбро браюfли српски
Ћ1:онаси из манастира св. Диw1трија. Можда су не­
ки од њих нашли уточишта на двору Немrоьином,
па би Стефан имао прилике да слуша о мироточи­
вом свецу који је штитио Солун кроз векове. До
Стефана су свакако допирале и вести које су се
тада шириле по ВизантијЈtr и Бугарској, да је све­
тац, расрђен због пада Солуна, напустио тај rрад
и отихuао међу Буrаре да им помоrне да обнове
сiВоју државу . Доцније се Димитрије вратио у Со­
лун и бранио га и онда кад су rрадом владали Ла­
тини. Приписивала се њему смрт бугарскоr цара
.Калојана, када је покушао да освоји Солун (1207).
Стефан је за то знао. С Калојаном је био у добрим
односима, код њега се био склонио кад му је Ву­
кан одузео престо и Калојановом помоћи поново
је завладао српском државом. Кад прича о Стрезу 1
Стефан помиње да ,,добропобедниј и nособивиј
(који пружа помоћ) и от'ч'ствијуљуб'ц, страсто­
трп'ц (који тр.пи страдања) Димитриј пронзи (:по­
боде) цара (Калојана), ближику (рођака) сего (ово­
rа•Стреза), и злоју смртију (злоl\1: съ1рhуј }--Мори,
не д!!дИ. (дајући) обидети (увредити) от'ч'ствv1ја
својеrо''. ·
Ко од владара ,,избежа када од женске љу­
бави и музичког рода'', питао се доцније српски
књижевник: Константин Филозоф, ла је онда ис­
тицао да је деспот Стефан Лазаревић ,,обоје мрзео,
пrra више и одrурнуо ' . Подносио је музику само у
1

рату, а иначе није трпео ни ,,вику или лупање или

смех'•. Стефан Првовенчани је био сасвим друкчи­
је природе. Волео је жене и бучна весе"ъа, кад су
бубњеви трештали и када су "гусле" бацале у
одушевљење њеrове ,,блаrороднеf', који су, с њ~~м •
•
заЈедно, проводили дуrе часове за трпезом, преп у -
ном јела и пића. Тај бурни живот учинио је да
Стефаново здравље попусти пре вре:r,1ена .
Сл. 1 - Стефа?~ Првове-н-ча-н.1, (о-ко 1165 -1227. -годи-не)
64
 Најмлађи ·He'rittaљин син Растко родио се десе­
так roдиita • после Стефана. Добио је име свакако
по Раётис.цаiзу, великоморавском кнезу, веома за~
служном за словенску писменост. То би сведочило
да су се на Немањином двору читале биографије
словенских прос.:ветитеља Константина-Ћирила м
Методија. Растково се име дохџrије доводило у ве­
зу с Расом и Рашком, na ra због тога Милешевац
У· Служби за пренос 1-ьеrових моштију, написаној
можда 1242. rод., позива: ,, от'ч'ствоси {своје) тзоиме­
нитво (ИСТОИ1\tеНО) ТИ с'храњај (чувај), Ј1СХОдатај­
СТВуј (издејствуј) јему (њему) мир и велију ми­
лост''. Немања је Растка дао да се научи ,,светим
књигама''. Кад му је било петнаест година, Растко
је од оца добио ,,страну некоју државе" (то је био
Хум, свакако један део његов), да отходи ,,от отца
иа поrлумљеније (забављање) с велможами Ji с •
блаrородними јуноr11ами (младићима) веселити се'' .
Растко се туђио од својих другова. Избегавао је
,,cyjaro празнословија (празног брбљања) и смеха
безrоднаго'' (неумесног) , никако није подносио
,,скврнословесних ... и вредних песниј јунош'­
скаrо желанија, ослабљајуштих душ.у'' (сраМ1!ИХ и
1Тf"11'1A'Тrr;n'Arv песама младићких жеља, које ослабљују
душу). Cal\1:0 је волео лов. За њеrа је то била при­
лика да се пот1~уно усами, да се изгуби од другова
и. скрије међу дрвећем и шибљем. Кад почиње да
•
прича живот свога оца, он прве своЈ е редове nо-
ёвећује томе да је Студеница на старом ловишту,
на ~оме је некада Немања ловио, ишао "в ловит-
•

ву". Из једног лова Растко је и отишао у монахе,

у . СЈЗ. Гџру ., Као монах је добио име Сава и постао
је књижевник. Своја књижевна дела је писао само•
као , Сава, . а ,не као Растко. Због тоrа се у. српској
књижевној .ист.арији не може називати Растком
Немањиђ~ :А ии св. Савом, јер је, појмљиво, -по-'
•
щ-а.о -<=.ве:гац •,:~.лосле смрти.
.. ..

1Јћ
Б творци и деда старе cpncxe к:њижевя<;сти
 Култ - Нема:1nии начинили су ·€тефан ·и7"-Сава
заједно, по Савином · повратку из ев~ I.'ope (1208}~
Сава је написао Не:манsину биографију, као .Црву
rJiaвy Студеничког типика (1208), а такође цркве­
не песме. Службу Симеону Немањи: Есастављена.
између 1209. и 1213, прерађивана и допуњавана
цзмеt)у 1227. и 1234. rод..). У биоrрцфији _Сава ево:..
јој студеничкој еабраhи на простосрдачан начив
прича живот ктитора њиховоr манастира:. Ктитор
је умро као монах, и то као великосхи_мник, с нај-:
в·ећим и нај~rежим монашким заветима. €ави је
гдавно да опише смрт Симеона Немање .. О светов-:
ним његовим делима rовори тек као
е3а монашки живот и за смрт ·достојну веџикос~--,,
uикц. И Стефан је саставио Немаlьину биоrрафију,
али - са жељом да изнесе - живот оснивача
феудалне државе. Он се труди да покаже како ,се
•
~еон Немања и после смрти залаже за државуt·
Животопис је дело једног владара и ,цржавюm:а.
Имао је да послужи учврххmивању феуд~лне др­
~ве. С'Fварао је култ оснивачу државе и д~а..:
С'Гије, култ типа Димитрија Солунскоr. Као што
је св. Д~митриј е мироточиви, · тако је и Симеон
Немања. Ди,митрије је вековима бранио Солув. Ту.
yJiorcy Стефан наме1-ьује Си1\1еону Немањи, који
l:f.Мa 1 да се бори не само за један град већ за цеду
јед~У државу. Биографиј у је Стефан за:вр11tио
1215 .. год..похвалом Симеону Немањи, у кој ој је
и ,,пеније (певање) похвале'' (похвали). Идуће го­
дине, 1216, доrодило се ново ,,чудо'', којим C.itћieoн
Неl\1ања спасава српску државу од угарског краља
•
Д.џдреје и ,,цара fР,-ЧСкаго (латинског) Ј epJttca Фц":'
ландрасс (Хенрика Фландријског). Опис тога ,,чуда~~
·t1'ефан је придружио Немањиној биографији У.
nрвој половини јуна 1216. год. Тиме' је биографија
добила свој данашњи облик. Као што су описана
,,чуда'' ·Димитрија- Солунског, тако 'је- Стефан у
биографији изложио ,, чуда~' Симеона Немањ~!
• . - •.
• •
. , ,.
• . .•• ' •,,
, ' . r. ·1 ••,
Биографија Симеона Немање од његовоr синсt
Стесрана сачузана је у перГ'аментном рукопису из
друrе половине ХIП или са ,самог почетка XIV
века. Тај рукопис је раније био у Хиландару на.
Св. Гори, можда је тамо и преписан, а сада се на­
• .nази у Националној библиотеци у Паризу (Cod
ыlave NQ 10). Тринаест глава из биографије (по
Шафариковој подели) доноси Гори-чки зборник,
ко,ји је 1441/42. rод. саставио Никон Јерусалf.rмац
а Јелену, кћер кнеза Лазара (тај је зборник р~-
11ије припадао проф. Светозару Томићу, а сада Је
у Српској академији наука и уметности). ;/ збор­
о приџр,емц tmку недостаје лист или листови, па се не з:rа rде
се завршавао Стефанов текст. Затим настаЈе Са­
вина биоrрафиј а од Теодосија. Како је похвала
српске ~ ,,пенијем'' у глави XIX (ШафарЈrкове поделе),
Горички зборник је не садржи .
,,Пеније'' Стефаново доносимо по снющима
париског рукописа. Микрофилм нам је Јьубазно
ставио на расположење проф. Иван Божиh, који
је снимио биоrрафију за време свога бављења у
Паризу. Проф. Божићу дугујемо искрену и топлу
захвалност.
За Стефанову похвалу с ,, nениј ем'' М. Башић
је напоменуо да је "из самих хвала св. Симеону,
можда по yrледу на акатист Богородичин'', којr1
је, како се обично сматра, написао цариrрадски
датријарх Сергиј е (610-638) у знак благодарности
за ослобођење Цариграда од опсаде ne1.>ctij ске,
аварске и слооенске (из 626. rод.) . Једно Стефа­
ново ,,радуј се'' као да је узето из Акатиста. Код
Стефана оно гласи: ,, Радуј се, мосте преводе (који
преводиш) в вечнују жизн'' (живот), а у Ака'Ј.'ИС'l'у:
,,Радуј се, мосте преводе суштих (оне који су) от
зel\trљe на небо" (у икосу 2). Д. Костић је допуштао
могућност да је Стефан сам певао) за трпезом rrpeд
својим ,,благородним'', своју похвалу Нема1-ьи, која
је ~хуна ритмичности. В. Ћоровић је истицао да је
Стефанова по,qзала ►, пон,есено лирска''.
t •• t . . .
• • • 1• •
~
67
•
 -- •

• • -. • ,,. .,
, •
' . ' Li
, ...
1 •

' ..
• • •
•
•
•
I •

• • •
•
•

•
• . .' . •
•

• ••
• • •

•
r • ,
1 •

•
• •

• ' •
•

• -
•
•

•
. , ..
. , .. , -
• • 1
' •

'
IIEfIИJE (IУ"УI"'"'Е:В
. АЊЕ) ПОХВАЛЕ (ПОХВАЛИ) ТВОЈЕЈ

Кот.ороје 1 ) ли nе-ниј.е изречета~) О'КU'Неј·и ) 1

устне моји похвале твојеј, nреподобпе? 4 ) От

•
· · ,недостат'Ка разу.ма .моје~о взуnијуs Ј ти, io-
cnoдu.11) .мој, недоумен7 ) бо8) јес' м и нenoтpet,S'u
дрз-нути похвалити твоја ве.п,ичија, и' оба'Че')
твој јес' м, -iocnoдu.6 .мој, и твоје nохва.п,и из-
ре'Ку аз 1 •): ·

•
Радуј се, iocnoдu8) .мој,
' . за'Чедо~ 1) моје U 'Ко'НС'ц 12)~
• •
и 'Крми.тељу 13) .мој светиј. •
•

Радуј се, пастиру добриј

.. .
с.п,ове6tим14 овцам Христовем,
' - . наи.мии-ка 15) .ме створи nастве 16 ) твојеј,
•
•
• јуже17) стежа 18) влади'Кй. 19) -
-
••
•
•
.' , • • •
•
, •
ч' ст-њоју 20 ) си -крвију 21 )
.
•

•
 ., -
Радуј се, светлоли-ч-ни ) цвете,
12 Радуј се, мнихо.м. !) б'дроје ) 5 52
ow.. ·
в' оружив се 23) силоју 'Крстноју24) , и паставпи'Че див пи · ,· .·· · •
•
и оружијем -неnобедимим и прави.ло пеизре,х;о~оје'S.). . '
.. • •
бра-нити вл:ком стада твоје~о, ,' • •

наnадајушти:х:2 6) 'На ње26) Радуј се, nустињиком ув,ете54 ), • •.

-на всако21) време. 1 ј.« Ј •~ ~;,·«1иiчествујуштим5!>) тиши?иi·. · с

. . -• . .. ..... - Ј•
•

Радуј се, у'Чuтељу -нова~о завета) . Ра:дуј_ С~11 -х'~реи~аtушти.м 'Шl.М,56)

пе .мојсејскиј -научив,
::.;', • 1исnравље-н,и3е.
н' Павлови28 ) nоследује29),
и. jeio80 J у-ченија изеш-но 31 ) всадиn)
Радуј се, с'блазно.м. оцеститељу ). 51
в ) 'ЈЮ,Зу.м наш.
83

Радуј се, преnодобпе4 ),

Радуј се, тихоје приста-ниште в' .аајемом н). 5

старце.м вожду,
и вдовица.м ) заступник,
34 Радуј се, решитељу пле-ниц50) ipexoв1tux.
и сири.м. 35 ) кр.митељ 18 •
Радуј се, nyru60 j взводе61 ) иа иебес~шја.
Радуј се, јуни.м 36) в'сnитаиије 81) и крепости,
и -наставниче -на лучшаја88). . . ~.: • ·~·- , Радуј се, .мосте nреводе 62 ) в 38 ) в~'ч,1нују жи~иl}З) .
, .а
•

• ,. ~•
... • • •, ,

. .. • 4 f

Радуј се, nо.м.ошт'Ни:че в 33 ) бранех39). -

, ,, r •
• ••
Радуј се, победитељу суnротивнu.А~4 0) вар.варо.м •
•
Р.адуј се.1 рају ве,ч,1~ујуштиј 66
), • •
r
• '••
Рад'µј се, лествице крас-ц.иј и д_ивни.
••
• •
вэводештuu) -чеда и људи своје • -
в 88 ) небес-није крови,
и удвараје42 ) -на nажити~) духовне1
,.
• •
••
• . Радуј се,· ~раде
. ' .
у.м:ни3 от,ч, стви1у
.
своз е.му .
Радуј се, архијерејом доброје уюрашеиије - •
и nраведниј -неуведајуt.итиј 4 f) веп'ц. •
,• Радуј .се, .лозо доброплодпаја., •

Радуј се, апостолом с'седни-ч.е 45) • . . , искџ~ејуштиј 68 ) мм веселије.

,., ,, . . "
.
, . .• • •

и с'у 1 1,еније 46) и с'nроnоведа-није47 ) . . •

,•
=' · · Радуј се; ~розде с'зре.л,иј, • -
'
Радуј се, му,ч,е-ни-ком срет-не~в) :~:,· ·..:.џ~а~ј~69) .м'ст 70 Ј смд-киј,
и с'страда..л,-не"'9 ) и с'nо~валне 50 ) . {., . -· ~· nи3,аиства ~рехов-н.а~о изимаје11).
,.
70
 Радуј с-,е, iocnoдu } .МQЈ свети, 6
~, ::: .•• • r' ,
' 1
( .
L.

и па-ки72) радуј се, · . ' ..... • •t. , , ..

все~да 13) веселf ·се 14).. • • .. • .

•
..
•
•
~

,
... :

. .'
у 75 ) престола влади-ки16 ) твоје~а .
f , ..
• r- .... , . ...
• 1 • •

Н', о преnодобне4), nо.меи.и 1 .м~е1Ј.~. ip~ЏL-н.aio

раба своје~о, Стефана.
. '
. ,
•
Велики жу·~ан ~те4?ав,
•

доцнији Првuв-енчани Јфаљ

(1215)
- \

•
•
•

• •

Које; 2) (да) изрt::ку; З) ја,цне; 4) преподбm1 {свети,

1)
али Rоји ie ЖЈ-Јвео у пустињи, r.1анастиру) ; 5) вапим ; 6) гос­
поде; 7) у недоумициј 8) јер; 9) ипак; 10) ја; 11) почетак; 12)
крај; 13) хранитељ-у; 14) разумюљ1 ; 15) најамника; 16)
пастви ; 17) а в::оју;· 18) стече; 19) Христос ; 20) часно~~ 21)
крвљу; 22) свемоrа лица; 23) наоруж-ав . се; 24) силом
крсном ; 25) који нападају; 26) њега; 27) с.вако; 28) Павлу;
29) последујуhи (идући за Павлоь1); 30) његова; 31) извр­
оно ; 32) усади; 33) у; 34) удовицама; 35) сироти.им; 36) мла­
дим; 37) васпита1ье; 38) на боље; 39) 611ткама ; 40) nроти.в­
нич.ких; 41) која узводиш; 42) настањујући; 43) ливади ;
44) кој},f. не- ве1-1е; 45) који заједно сед;и; 46) заједно поуча­
вање; 47) заједно проповедање; 48) такмаце; 49) састрс1да­
лвЈ1.че; 50) који се заједно похваљује; 51) монасима; 52)
бардо, будно; 53) неисказаri•О; 54) утехо; . 55) онИЈ'v1а који
монахују; 56) r-1с1ма који rрешимо; 57) очцститељу сабла­
зни; 58) 1rоји је бацан валови}Јtа; 59) ланаца; 60) путе; 61)
који водиш; 62) који преводmr1; 63) х<.и.вот; 64) неисцрпни;
65) изворе; 66) који ве:кујеш; 67) вере; 68} (из) које к:ипећи
истиче; 69) (из) коrа истиче; 70) шира; 7 1)· ~;цузимајуh.и;
72} опет; 73) сва.rда; 74) веселећи- се; 75) 'код-; -~6) владике
(Христа). - ·. . 1 • • :

Сл. 2 - Сава ( 1175 - 1235)

72
 • - ........
" .. ..
:,,•.:•
...
, ' .- . - • •
• • •
,
'
. . • •• • - . • 1
••
•
•
" 1

•
•
•.,• • •
• • •
• •f • -
•
•

• • • •
•
'.
•• • • ' •

•
••
. '

- •
Ј

\
• •

• -•. •

•
--
• •
•

•
•

ЈЕДНА ПОЗАЈМИЦА }! 1-IА.ЈСТАРИЈОЈ СРПСКОЈ

•
ЦРКВЕНОЈ -1ш~сми

(у Сав1,mој Служби С~rмеону Немањи)

Припремајући научно издање Савине Службе

Симеону Немањи (заје,цно с осталим Савиним спи­
сима), В. Ћоровић је, у кри~ичком апарату, на јед­
Ц()М месту напоменуо да први тропар 7. песме ка­
нона опомиње ,,на став из Савина живота Нема­
њина ." И у своме предговору Ћоровић је Ј,~стакао
да ,,извесна места'' у Служби ,,потсећај у на Сави­
ну Немањину биографију.'' Мислио је на поређење
са . добрим пастиром које Сава има у Служби и у
Б~ографији. На то је поређење већ указивано у
•
научно] литератури, кад су испитиване књиж~вне
везе између Саве и Доментијана. Ст. Gтанојев}ф
је, нахuао да се то поређе;ње код . те двојице . старwс
наurих писаца ,,скор9 од речи до речи~' слаже, \, па
 је закључивао да га Доментијан није узео од Саве
већ ,,из боrате фразеолохrхке рffЗнице'' црквене
књижевности. Међутим постоји једна разлика у
том_ поређењу код Саве и Доментијана, која по­
стазе интересантна у вези са текстом у Служби.
За "овче" код Доментијана се каже да Ј·е н заблуж-
• 1(
~IIeJe ? а код Сав~ rНемањиној биографији СТО-
ЈИ да Ј е ?'з~бегшеЈе• . И у Служби ј е израз ,,за­
блуждшезе ' . На ту чињеницу ми смо већ једном
~иликом скренули пажњу. Тада смо нагласили да
Је Ћоровић допуштао могућност, да се До r.,1ентијан
користио Службом, а сами смо долазили на мисао
да је можда и Доментијан радио на преради и
употпуњавању службе. Напоменули смо још и то
да се rtoд Миклошича за израз ,,заблудела овца"
наводи пример из српског рукописа ХП! века. Не
треба само губити из вида да је тај израз из Је­
ванђеља.
Свакако по В. Ћоровићу, за Службу ј е Павле
Поповиh писао да "има каткад израза које ћемо
наћи у биографији Немањиној од Саве" . "У једном
ранијем сво,м раду Поповић је говорио да "у 1ьој
има нешто трагова СавЈ1ноr списа о животу Не-
.
мањи~ '' , а 1сао своЈу општу напомену о Служби
рекао Је ово: ,,Је ли она ориrиналан састав и.ш,r
рађена по којем грчком обрасцу, не знамо''. Л~
Миркови~ је узгредно приметио да је Служба
састављена "по узору византиских слуЋ<би пре-
подобнима''.
Једна позајмица у Служби може се ПОЈ"здано
да утврди. Прве трЈt строфе Ћоровићевог издања
потичу из СЈrужбе Симеону Cтmil'IИKy, који се про­
славља 1. септеl\-'Lбра, на самом почетку цркве1-1е ~
дине (због тога већ у наслову Службе cтoj:it: ,,и
начатк индикту, рекше новуму летусс). А Че'l':врта
строфа Службе Симеону Немањи (која се понавЈьа
на крају Службе као 51 строфа) састављена је на
основу Службе Симеону СтЈх11нику. · 1
74
~лотребили емо" Јагићево -изда~ье Минеја ~а
1 ••• .... , ..
~е~~тембар, октобар и новембар, у коме ј е текст
С.Лужбе Симео~-rу Стлщmку · приређен- 11а .основу
.01за три стара рукописа: Минеј за септембар Си­
'fiода.лне типографске библиотек~ N2 2~4 Јиз
1095-1096. год.), Мицеј за септембар и октооар
Софијског собора у Новгороду, д~цније Пe'Itporpaдi..
ске духовне академије ~(ct почетка · XII векаЈ '~
Минеј за септембар Синодалне типографске бf1бли­
-отеке NQ 195 (с по-четка XIII и.ли чак с краја ~II
.века). Према том издању, девета строфа Службе
~~ео.ну ~тлпвику одговара друrој строф~ Слу,,
ОЈ&tбе ~ Симеону Не1vtањи, а строфе десета и Једана­
еста прве Службе строфама првој и трећој ,друrе
СЛУ,~бе. Строфе тринае~а и четрнаеста Службе
Симеону Стлпнику послужиле су за писа1ье чет­
,зр·те строфе (односно. и 51) Служб е Симеону Не-
мањи. , ·
А . Ни прве три строфе у Служби Симео11у Не­
-мањи нису просто преписане из Службе Сиl\tеояу
Стлпнику. Вршене су измене и прилагођавања. · 'У
првој строфи Службе Симеону Немањи ове су
~ажније разлике (1roje су суштинске, а не језичке
и правописне). Док се у Служби Симеону Стл1mи-
.ку каже да ОН ,tпо смрти '' ,., . ,. . .
има ,.,СТЈПI СВОЈ 'ј t д о,....
~.п е
' (С
у Служби Симеону Немањи пише да ,,по умртвиЈу
евоме Немања ,,·в отч<;·rве си пут показа царству­
gуштим". Исправка је веома значајна. Види се да
r је учињена пажљиво, с обзиром на посебне ОiiО­
-времене прилике код нас. На томе баш 1\1есту
оснива се нanre датирање друrе редак.ције Службе.
Симеон СтЈПIНИк је ,,светило не
. .
yracaJa]
- ,,
цр1mи ,
а Симеон Немања је ,,светилник отчству си''.
Друrа строфа помиње како је Симеон Немаr-ьа
-говорио ,. отчству' 1 • У Служби Симеону Стллнику
на том ,месту је 1 ,стлп'' , са кога је свакако Стллник
,,вештао'' (rоворио, проповедао) : За ,~стл11' ~е к~ж~
да ,1 бе носим" Симеоном Стлпнико-м, иако Је носио
'.75
 .G.ямеоlја. БЈ.10 . је каQ: ,црво· в-апајан сузама . СЈ,Ц!еона
Ст.ЛIIШ1-~са: Бо3Iохзим-а, ~у;Цовима и сузама CJJJ\reof.f
Де~~а .~е . .,,,испра-вљ ао у веру nсnщиту·_ стм&
GВ_ОЈе , коЈе Је као дрво 1Iапајао t,ученије~'' ~с~оји:м.
И~меl}у · тр_еhе строф_е Слу:щбе Симеону Немаr­
~и и Једанаесте~ ~рофе Службе Симеону Стлnню­
лу СЈЈагање постози само у пQчетним и завршним
речима. Симеон Стл11ник ,,ва стлп взнесе -се јако
н:а крсте', а Симеон Немања оставља t,влади"-1ство.('
и узима крст. СтЈШт,t.к: се даље- упоређу.је са · Хри+­
стом, а у Немањиној служби износи се са неколико
~чи како је ~,емања . отишао на Св. Гору и ,,отуда
помоћ примио , и како · њеrова рака излива миро
пред њеrовим синовима. · рукопису. По варијантама
За четврту строфу (која је и последња, 51)
Служба Симеону Немањи узима из Службе Сим~
ону Стлпнику пр~е ,;РИ речи из тринаесте строфе:
н МИМО тече земваЈа . И њих не преноси дословно.
Овако то место гласи у Служби Немањиној: ,,:ми­
мотече царство земљноје''. Све остало из тринаесте
строфе Симеону Стлпнику испуштено је, па се из
четрнаесте строфе позајмљују, с извес1-zим мањим
изменама, ~0~1етне речи (,,избрал јеси богатство'').
Из~ављаЈу се затим неколико речи које казуј)·
да Је Стлпник изабрао богатство, ,,послушав јако
сл~а меду и дражша паче. злата словеса све­
та3а . Ост~л; су само послед1-~е две речи (,,сло­
веса светаза ) и оне су на таЈ начин везане за
претходну реч ,,богатство~'. Биле су у акузаn1ву
мно~е, а сад би биле у rени·rиву. Обе СЈrужбе
имаЈу онда. ове речи: ,,и та (мисли- се на ,,словеса'')
изволи хранити''. После њих настаје поново не­
слагање. Ст.n11ник је оставио ,,земнаја, родитеље
и сврсти Хри?та ради'', а Немања "сврсти и ,чеда
r,r в~е .земљниЈ-е красоти''. За Немању се· још каже
да ~е о~о на Св. Гору: Крај строфе 4. одн. 51"
т.( 3едно3 и 14. у другој Служби је углавном
Ј еднак.
•
76
Служба Симеону Немањи сачувана је у три
стара
, српска рукописа: у Празничном минеју на
пергаменту из ср€дине или из друrе лоловине ХПЈ
века (сада у Српској академији наука бр. 361), у·
Минеју за фебруар који је 1607/8. rод. писао Јован
Шишатовац (бр. 271 Народне библиотеке у Соф~,1ји)
и у Минеју за фебруар XVII века (у Црквеном му­
зеју у Софији). Три прве строфе које потичу из
Службе Симеону Стлпнику налазе се само у првом1
перrаментном рукопису. Четврта строфа је друrа
по реду у рукопису Ј ова1-1а Шишатовца, а прет­
посЈrед1-ьа (50) строфа је на првом мес'l\)т у том
забележени].-1 у Ћо­
ровићевоr4 издању, изгледа да се четвр·rа стро­
фа у сва три рукописа понавља на самом крај у
или при самом крају Службе.
Д. Костић је доказивао да Служба Симеону·
Немањи у Минеј у из 1607/8. год. и у Минеју XVII
века представља лрву редакцију, а текст у пер...
rаментном Празничном минеју другу редакцију.
Прва редакција Службе била би из 1209--1213.
rод., а друrа из 1216-1219. год. Обе би биле Са­
вино дело. Као што смо напред већ напоменули.
не слажемо се с Костиliевом хронолоrијом друге
редакције Службе. По нама, Служба је прерађи­
вана и допуњавана у доба владавине краља Ра­
дослава, а то значи између 1227. и 1234. гоц. На
томе послу, сем Саве, радили су, као његови по­
магачи, и њеrови ученици.
И у првој и у другој редакцији Службе Си­
меону Немањи има позајмица из Службе Симео­
ну Стлпнику. То најбоље показује да је 1'1сто лице
не само састављало Службу у њеној првој редак­
циј и, но да је и узело учешћа у њеној преради и
допуни, у стварању њене друге редакције. Да ј е
то био баш Сава, имамо 11уно разлога да верујемо .
77
 • •
•
- • •
• •
•

•
•
•

• •

• •
••
• •
•• •
'
•

-
•
' •

• •
• •
• •
•

• СЛУЖЕЊЕ ДОМЕНТИЈАНОМ У XIV ВЕК-У

•
•
•
· Посебних расправа о Доментијану нема мно­
•
rо. Свет. Вуловић ј е rоворио о њему у расправи
•

,,Из старе српске књижевнос'l'и I, По Rешто о би­

• оrрафијама српским ХIП ве1<а" (1885). Одељци
•
посвећени Доментијану чине ,, читаву студиј ицу'',
какве "дотле није било, такве ни тако пуне н . Сви
ти наводи су из чланка П. Поповића, у коме се
расправља о ,,Светиславу Вуловиhу и његовом
раду на старој књижевности" (1933). Ту се још
истиче да се о Доментијану, природно, данас "зна
•

ви1,1е, и ако не много вm1re''. О ,,Изворима Нема­

њиних биографа'' расправљао је Cii·. Станојевић
на по-четку свога научног рада (1895). 'У к1ьизи
Петра С. Протића ),Житија српских светаца као
пзвор историјски'' (1897) обухваћене су и обе би­
•
ографије које је написао Доментијан. За науку
она не представља неки до-принос. Земунски лист

79
 , ,Ново Време'' доносио је књижевна писма Вла ­ посвећене Доментијану у историјама књижевв~-
•
димира Николића. Једно од тих писама одштам­ сти, а затим: све оне историЈске и литерарно-ис-
пано је и посебно под насловом ,,Домеiiтијан, срп­ торијске расrхраве које се више или 1\1ање баве
ски књi'Јжевник XIII векас' (1897). Није без изве­ Доментијаном и њеrовим подацима.
сних запажања која могу да буду од користи за О Доментијану се мало и зна. П.оред оноr што
проучавање Доментијана и њеrовоr доба. П. С . ов сам казује о себи у поговорима својих би-0-
Срећков~ ј е написао OJIID"tq)aн рад ,, Творенија rрафских дела (о Сави и Симеону Нема1ьи) и
ДоментиЈана и Теодосија'', који је објављен у у самим тим делима, оста ли су нам заnЈiеи гра­
Споменику Срп. акад. XXXIII (1898). У својој рас­ матика Теодора (из 1262/ 63. год.) и помен Доме­
прави о Теодосију (1954) том чудном саставу смо втиј-авовоr имена у нас.лову Теодосијеве прераде
обратили пажњу, мноrо већу но што заслужује , Савине биоrрафије. Нишrа вилrе. И од Доменти-
само због тога што се у њему износи, а некако и •
занових дела са чувало се мало
•
преписа, свега
•

образложава, мишљење о томе да је Теодосије
стариј и од Доментијана. -У науци су се, и после
Сре~овић~, јављала таква тврђења. М. Петров­
сю:r Је обЈавио расправу ,,Иларион, Ћ1Итрополит
кизевски, и ~~ментијан, јеромонах хиландарски''
(1908). У rьоЈ Је показао да ј е Доментијан 11:спи­
сивао из Илариона не поједине реченице већ чи­
таве ставове. В. Ћоровић је писао о ,,Доментијану
и Данилу" (1921)> расправљао о ,,Међусобнод1 од-
11ошају био~рафија Стевана Немање (1936) и дао
01111rти поrлед на Доментијанов рад (штампан као
предговор Мирковићевом преводу Домецтијаеа,
(1938). Све три расправе .nредстављају зна qајне
прилоге проучавању Доментијана. Драгутин Кос­
тић, који ј е у Доментијановом тексту тражио од­
сед.ам. Можда је међу њима и који Извод из
Доментијаяовог дела о СШ4еону Немањи. Од тоrа
Извода иначе зна се за четири преписа . Најета­
рији рукописи с Доментијановим делима су из
XIV века (Марков рукопис) и с почет1<а X V века
(Михов рукоnис). У оба је само Симеонова б~10-
rрафија .
•
Доментијаново дел.о о Сави очевидно ј е по-
тиснуто Теодосијевом прерадом, од које је досад
у пауци набројано преко двадесет српских руко­
писа, поред нпэа рукописа руске рецензије . Један
податак хоји смо нашли у хиландарском руко.пи­
су бр. 165 показ_ује да је оно ипак у XIV ~ку
употребљавано и у литургичне сврхе .
'

ломке из несачуване Савине Похвале Сим.еону Тај је рукопис Т~ Саве Јерусалимско~. На

Н-емаЊЈI (1921, 1934), позабавио се и питањем ,.Је
ли Доментијан био ученик Савин и сапутник NIY
по светим местима'' (1932/33). Ћ. Ђорђић је напи.­
сао расправу ,, ~ом~нтијан или Дометијан '' (1956),
MJtx. Ј. Динић ]е 30m једном узео у претрес пи­
тање ,, Доментијан и Теодосије" (1959), а из руко­
писа ~едовршене историје јуrословенС1{е кљижев­
ности Павла Поповића објављен ј е одломак о
пергаменту је. Да се лако датира'Dи. "У њему се,
под 24. децембром, прописује да се же.ле "мноrа
лета'' ,_, бдаговерво:му и боrом држа.ввому и свето­
м;у цару :ва1rrему Стефану" , а бележи се да треба
и t, краља славити игумана '' (л. 61 а). ОЈ;\атле из­
лази да је рукопис писан између 1346. и 1355. rод.,
у доба кад је Стефан Душан био цар, а њеr.ов син
Урош, као престолонаследник, ноеио краљевску

Доментијану (1959). То -је, углавном, све што је титулу. Рукопис је постао у веком манастиру, или

сrисано·~ о Доментијану. Треба додати. још одељке је њему бар намењен, како се закључује по по-

8,0 G творц~r 1,1 дttла старе срnске юь Ј<Lже вr,остн 81

 tи,ra "в житији светаго Сави, јему же зачело
мену 11гумана. Најпре треба мислити на манастир
t'ЈХаrољем: месеца фервара в 13. Слово светаго и
Милешеву. Под 11. новембром бележи се ,,памет''
краља Стефана Владислава, за коrа се каже да је
f, rоноснаrо отца нашего Сави, архијепископа срб­
миле~евски ктитор . Та се белех1rка, истина, про­
' <ије земље, о преставље:нији светаго Симеона.
tie благослови. Обштеје же и чајеl\110. Конац.
дужуЈе и садржи ,, памет" краља Стефана Уроша
Дај аније убогим''. Да нису назначени почетак и
(lII), за кога се наглашава да је дечански ктитор
крај тога Слова, могло би се мислити да је то неки
(л. 45 а). Разлика и.nак постој111. Док је Владисав­
11осебни, досад непознат Савин спис. Овако је ja-
љев помен записан црвеним словима, дотле је за
помен Дечанског употребљено црно мастило. Под
cr10 да се мисли на Доментијаново дело о Сави.
'lекст који је одређен за читање почиње у Дани­
29. октобром је "памет'' краља Уроша (II, Милу­
ttићевом издању (1865) на стр. 173. у тpehe;,\,t реду
тина), са напоменом ,да је он у Бањској (л. 40 б).
од горе (,,обште же јеју и чајемо ... ''), а завршава
О празновању преноса Савиних моштију (6. маја)
се на стр. 179. на самом крај у трећег реда од доле
има п,ос~бна белешка, са у11утством да је Служба
01;1а,ква као под 14: јануаром (л. 104 б). Треба још (,, .. . не оскудејаше јему дајавије уб ''). Су-
дећи по једном месту у упутству (л. 90 Служба
ис!аћи да под 13. •Јануаром пише: ,,Подобно јест и
Симеону Немањи није морала бити увеk 13. фе­
СИ]е расмотрити еклисијарху: рече апос,-ол Павле,
бруара, могла се померати: ,,Подобно јест ведети.
цо пот~бе и закону бЈ4Вајет преложеније. Јако в
Аште приспејет бити памет преподобному в свети
14 дн Јест памет светаго и · великаго архијереја
лост, да будет служба в суботу. Аште ли близу в
Христо-ва Сави, архијепискооа србскаго, .. . в 13
свети лост, прежда поста твQрим службу јего.
~jfiнyap) отдавајет се празнику" (л. 76а-76б). Та
Буди с расужденијем настојештаrо".
зе .напо.мена стављена баш због тоr оданиЈ·аl' Бо-
,,
rоЈављења, којим се завршавају дави ,,попраз- Тако смо дошли до податка да се До1v1е1-1тија~•
нства''. На ,,оданије'' богојављенско, по црквен.им ново дело употребљавало у литургичне сврхе у
:ЈРОписима, не може бити самосталне службе по­ XIV веку, и то вероватно у Милешеви, у којој
Ј~диним свецима. О премештању код нас боrојав­ су почивале Савине мошти.
љенскоr _,,оданија ' због Савиног празника в. д.
1

Анастасизевић, Богословље XI (1936), који се по­

зив? и на напомену из хиландарског рукописа (њу
узима из књиrе Дм:итријевскоr о типицю1а П
1917). Под 14. јануаром, у упутству о Сав~ој
Служби, налазе се она два стиха са сЈ1иком која
је објавио В. Ћоровић у чланку ,, Стари стихови
о_ ~в. Сави" (1935). За те стихове у Типику је на­
значено да су петоrа гласа. Само се за месец
с~птембар у Типику наводи и словенски назив:
,,мееец сектември рекоми руин'' (л. 176).
У упутству за Службу Симеону Немањи (r1од
13. фебруаром - л. 89а) стоји да се на јутрењу

82
83
 •• • • •• •
• •
• • • • • 1
•
~
•
,. ' • • • • •

•.
• 1 • •
• • 1 •
• • •
•
•
, • •
• •
• • •
• • •
• •
•
• • • •
• . •
•
• .
•• •
•

'• - 1
' • •

•
• •
f •
• •

•
• •
•
• • •

•
. •.
•
. •
•
••

• •
• •
.•
•
ТЕОДОСИЈЕеИ СТИХОВИ О СИМЕОНУ НЕl\lIА.ЊИ
• • ... . •

. '' .. . Писаflи ђз:n4еђу 1307. и 1310. rод.) у доба "по­

....• •
•
• rав ЈЈа~ода ({ ·(напада безбо~ика), када су на Хи­
• •
.лан.дар Јiаваљивали "Фруrи ~ Турки, JaCJi же
(пак} и Татари, Моговари же и Каталани и прочи
•
•

(остали) мноrоименовани језици'' (народи), Теодо­

сиј1еви стихови о- Симеону Немањи нису досад
објављени у крит~чком издаЈ:ЬУ, из коrа би се
јасно видедо шта је · првобитни текст а шта пак
доцнији до меци. Да је таквих домета1rа можда
_било, може се закљ у"ЈИТИ из црквенословенскоr
текста у штампаним Србљаци.ма 11з 1761. и пз 1_765.
rод., у којима у 9. песми ,,другог канона. светаго о
rvщроизлитији '' (из.дивању мира) дослед~-ьа два
тропара · (кад се врате у српску рецензију) r .;iace
овако:
Престолу велик.ому предстојеште (стојећи
пред nрестолојvЈ}, ·
• •• •
• •

, . 85
•
 •
nризирајте (~ледајте) -на људи своје, жељи да истакнем.о акростих, слово 3 смо код т~
две речи стави.пи у заграду, а слово е смо под-
и прије.мше (nримиви.1,и) паше .мо.ље-није,
вукли.
o1«.up от Христа испросите земљи -нашеј,
Стихове дајемо на оснору два хиландарска
цару -наиt.е.му 'На сtnротив-н-ије (против-нике) победу рукописа, бр. 126. и бр. 254. Први _рукопис је 1~з
и в (у) бла~оверији jei o (ње~а) с -нa..4tu утврдити. XIV века, на перrаменту, по rлавној са;tржини
Октоих 5 8 rла~а. Писао ra је даМЈан а (то је
Преnодоб-ни и nребдаже-ни, скраћеница за ~о-нах; узета је од Грка" код којих
бо~о.Аtудр .и бо~оиос'Ни, слово а. такође има бројну. вредност један, monosJ.
Октоиху је Дамјан додао каноне Симеону Н~ма­
равноаnо оли и 1-tудотворци,
њи и Сз.Ћи. Други један рукопис Дамјан је . писао
пастири же (такође) и учитељ~~,
за вре~~ .хиландарскоr игумана Доротеја, 1{оји је
.Аt-н.о~охва.п.ими же и м-но~ои.менити отц~t, на том положају био од 1355. до 1360/ 61. rод. Од
Симео-н-е ii Саво досто'Чуд-ни ( достојни дивљења), Дамјана потиче тзв. Дамјанов зборник, који је
от -нас песн сију (ову) nрије.л~ше, сада у Бечкој на11хоналној б,иблиотеци бр .. 24 (и
спасајте раби своје. тзмо се потписао као Дамјан i). Рукопис бр. 254
садржи Посни триод и Празнични минеј од фе­
~
вруара до августа. н,а хартији је XIV века, с раз~
Под царем с~ очевидно мисли на српског цара, ним воденим знаковима, од кој'Ј,1х већина (8 на
а не на ВИ..'1аВтИЈскоr. Хиландар, у коме су стихо­ броју) припадају времену између 1335. и 13_93. rод .·,
ви постали,
био је за време Српског Царства · а 1-Јеки (3) прелазе и у XV век (један од њих иде
(1345•- 1371) ~а територији српске феудалне др­ од. 1390. до 1422. год.). Кожне корице рукописа
ж~ве. А и да Је био изван ње, опет би се помињао украшене су двоглавим орловиl\tа и лавовима. ~
српски цар као ктитор хиландарски. у Србљаку
рукопису је Служба Симеона "учитеља србскаrо''·.
из 1861. год. место 'Цару- стављено је · књазу
на~ие.му .. У доба ,:логан . находа" и писања с1·ихова о
Симе-ону Немањи Теодосије је имао преко шезде..:
. Да бисмо били сигурни да су стихови Теодо­
сет rодина. Времена су била тешка и у тим годи~
СИЈеви, :морамо их узети из првог канона, који је
нама живота није их било ни најмање лако под~
с овим акростихом: ,, Теодосије недостојн1,1: поју
носити. Са Теодосијем су тада били у Хиландару
(опевам) те, отче Симеоне". Одабрали смо n рве
Данило Стариј1:1 као игуман (било му је бл.изу
две песме, прву и трећу (као што је познато, дру­
четрдесет година), Н11кодим (само нешто маЈ_I,о
га се обично изоставља). Тропари и боrородични
" млађи од Данила, иако му је био ученик у т9
тих п~сама повезују прву реч из акростиха: Те~
време) и• Данилов ученик и биограф (коме се на
?досиЈе. Свака песма има по три тропара и по
жалост не зна име). Теодосије је веh био чувени
Један боrородичан (строфу посвећену Богороди­
књижевник (Савин живот описао• је још
ци). Стихове доносимо у транскрипцији~ па се
12901-1292. rод.), а поменута тројица тек he · по­
~бог тога :на два l\iiecтa ремети акрос-rих. ,Ј е~да и
чети своју књижевну каријеру, и то Данило и
Једи'Шl по старом правопису се писало без ј. у

86 87.
•
 •

f.!икодим десетак година доцније, а Данилов уче­ вају ,, от влк (вукова) губеu1тих је ' (који ra по­
1

ник и биограф после три деценије. Данилов уче- губљују). Један бо-rородиqан из 9. песме канона с
•
ник Је овако описивао те претешке године ,,поган акроС"rихом нарочито је карактеристичан:.
находа" : t, Телеса ... чловек (људи) јако (као) и
пољска1а трава пожинајема (пожњевена} биваху,
•

Једи-но.м.у од Тројице једи:на .мати бивш'и (бивша))

не б·е ... места, идеже (где) не лежаху мртв'ци ...
дрэнове'Кије.м. си'Ну својему мо.аи се,
Не бе . . . тоrда (тада) дом, иже (који) не Иl\1:е 11ла­
ча ~1 . Иако је на Св. ·гори забрањен приступ же­ спасти от ж~силија му-читељска,
нама и rолобрадим младиhима, тада ј.е иза мана­ -п.л.ење-нија же (та'Кође) и работи твојих раб,
стирских зЈЏЏ,Ша потражило и добило склониrххте ти.хост же и cnacenuje подати
,,и мноrо множ'ство от људиј мирских држави тебе вели-чајуштих (о-н.и.ма који тебе ве.л,11,ча_ју) .
(властелинства) манастира тоrо (Хиландара), иже
(који) nри.беrли бејаху внутр (унутра) с жевами · С овим богородичиним се управо завршава
их (њиховим) и детми'' (децом). То казује Дани­
акростих. По старом правопису једu'НО.му се лише
лов ученик, па даје онда оnис rлади која је наста­
едино.му. Слово е је последње у речи Симеопе,
.ла у Хиландару: ,, и начеше убо (онда) чловеци и
крајње у акростиху.
скоти вси (сви) гладом скончавати се; матерем бо
(јер) умршим (умрлим) младенци с"сце (дојке) Од работе, кулука, не би се плашио једа~
жвуште (жвачући) сами умираху, и чловеци од властелин. И као веома угледни хи.nандарски
rлада зијајуште (зијајући) ;аотикаху (гураху) се јеромонах, који је носио почасни назив кир (го­
и пореваху (тискаху) се јако (као) и пијани, алч­ сподин) и био међу првима у » братском сабору ',.
1

боју (глађу) одр.жими (обузети) , ни гледати моrу­ Теодосије се сећао работе из свога детињства Ј1
mте (нису могли), ини же (а други) их (од њих) сматрао је њу равном насиљу .му-читељс-ком и
ющи (ни1.Јице) лежеште (лежећи) јако (као) и скот плење-нију. Као што смо већ и раније наслући­
траву зуби (зубима) трзајуште (трзајући) издиха­ вали, ,, био је из себарске породице, син некоr сео­
ху'' (издисаху). ског лопа, занатлије, слободног или можда чак
Тео-досијеви <.~ихови пуни су вапаја за избав­ зависног сељака (меропха) '. У ХПI веку још се
1

љење ,,от всаких (сваких) бед и озлобљениј'', за могло код Срба да прелази из класе подвлашће­
умирење ,,, мира" (света), за чување ,,пастве .. . _в них у класу повлашћених, кад се "књиrа изучи'',
:мире (у - миру) с'узом љубве'• (везом љубави), за као што је то урадио граматик Теодор, доцю,~ји
избављење ниње (сада) поrан находа и всакије хиландарски монах Теодосије.

скрби '' (бриге, муке) и ,,противних .. . встанија
(устајања) и веа.кије злоби''. За Симеона се казује
да ":ниња (сада) nокривајеши је (њих, људе сво­
је) от озлобљенија враг (непријатеља) и от буре
всакоје (оваке) беди . .. изе~~љеши" (избав"тьа;ш).
У Теодосијевим стиховима које доносиl\10 го­
вори се о зависти Немањине браће због које је
Немања бачен у тамницу; о томе да је Немању
одатле избавио божји анђео с ликом св. Ђорђа;
најзад о ,,сујемудреном ' Немањином брату (вели­
1

Симеон и Сава се позиваiv да стадо своје ca~iy- ком жупану Тихоl'ttиру) који је потопљен "речни-

88 •
8-9
 ми водами'', као некад фараон у Црве.ном мору"
О . свему томе се прича у Животу Си.меона 1-1 е.мањ е
•
од Доментијана, али је у лога св. Ђорђа )" Нема­
•
њином избављању много јасније истакнута код •
Стефана Првовенчаног, у његовој биоrрафији
Симеона Немање, коју је Доментијан само пре­ ••
радио. Теодосије је нема сумње познавао и у110-
требио - дело Првовенчаног, што је . веома важна
чињеница за проучавање и процењивање њеrовоr • •
,\
књижевног рада. Од Тео.досија имамо једа1-1 мали"
али ноебично импресивни Ј{Њижевни портрет Пр­
•
вовенчаног. Кад он за Прво-венчан·оr I{азује д;Ј.
•
,,беше ... и много писанијем питатељ, и сим (овим} • •
довољне разум':в и худоr (вешт) схаза,,ељ", чини ./
то на основу читања самог списа Првовенчаног"
а не на основу неке традиције. Ово треба наро­
чито истаћи, јер поткрепљује наш веома добар
суд о Теодосију, неоспорно једном од најдарови:.. •
. ~ ,
ТИЈих писаца старе српске књижевности . ДРЗНОВЕНО ПОХВАЛИТИ ТЕ. СИМЕОНЕ
•

..
,. •

• 1 •
•
•
•
•
•
• •

т студније ) јереси nотребил јеси,

езвита 1) рве'Није.м!)
•
3

с њи.Ас. же 4 ) 'К Христу .м.олитва.м~t си6 )

•
• студ~ије ) .лr,оје 8
-
по.мисли
•
• •
потребити моли се, ·
јако 6) дрз'Новено 7 ) похвалити се, Симео-не,
бо~омсе 8) и nрисноблаже1-tе 0 ).
• ►

• •
1) Тесвиhанииа (= пророка Или~е); 2) ревновање~~; 3}
стилне; 41 а, пак; 5) својю._1; 6) да; 7) ,с11ело; 8) боrоносн~1; •

9) увек блаже1m. :

90 91

•
 2 5
е~да ) сија'Није.м nресвет,11,ије Троји1.~е
1 Q бла~о-ч,'стији ) завидим!), 1
• 1

преnодобпе 2) о'Че озари се, братијеју 'Не'Навистију ) 8

•
Јереси .мракоту оставив,
в-1) т' MH'liЦU затварајВШU Се,
•
..
идеже 5 ) . образом") мучени'Ка Геор~ија
људи своје взвел 3) јеси от т.Atu 4 ) 'Неведе,,ија 5)
в') свет 1) бо~оразу.м:~,ја, Си.меоне, божији аи~ел, от'Че; јављаје'f ти се,
бо~аносе и nрисноблажене. тешкије окови иже о тебе 7 ) растрзаје 8 )
• •
и от с.мрто-н.осни1е 1а.1,1,и,

Си.мео-не, изводе те. ·

Када; 2) преподобни;
1) 3) извео; 4) тш-1е; 5) незнаља; ••
6) у; 7) светлост.
1)Због блаrочасти, побожности; 2) завиди-ли су му;
З) мржњом браће; 4) у; 5) rде; 6) л11~:ком; 7) к:ој1,1 су на
з ~-ебк; 8." расТ"рзајуhи.
. , • •

Q бозе 1)
•

вероју~) вз.ма~аје3), • 6 • 1

јерети-ч,скоје шетани јеј ни.зложиЈ ),

и poi вер-них цркве взнес.а8 ) јеси, с ује"11.удр'н~, 1 ), плача достојин, .
~ о твојејt) к бо~у љубви3 ) 1-Leioдy1e 4 ),
Христа, отцу си-на једи:носуштиа. 1 ), Каu1Ш нраво.м. 6), nаки8 ) убити те,
и духу равио'Ч.' ст-на, .м:нож,ство u1tonлe.1м.enux 'На те с'в'куnив 1),
Тројицу -нера.зде.ану ју в једиШ> бож' ство, их же'Ј) о iocnoдu9 ) вз.лtа~.аје 1 ~1 ),
људи своје 1 i' сти8) нау·ч:ил јеси. . х:оnијем обрашт 11 ),
Симеоне, ииз.аожUА 1 !) јеси.
1) У боrа; 2) веро~,1; З) јачајући; 4) бучање; 5) у•rи111~;
6) уздиrао ; 7) у којега је исто биће; 8) поштовати. 1) Ташт, сујетан; 2) због твоје; 3) љубави; 4) пеrоду­
јући ; 5) ffPJIIpoдoм; 6) опет; 7) сакупивши; 8) а њ~rх; 9) У
4 . Господу; 10) надIЗлађујући; 11) ошрен,увши; 12) срушио.

обротоју бла~одати · · 7
nреукрашена, бо~орадова'Наја, И х же 1) на те сети!) с'~отовал,
отче слово 1) пл тију:?) јавлшеје се 8 ), в 8) њих подоб-но~) увезајет5 ),
за бла~осрдије-s) пеиэре-ч.еиоје, бо~у .м'стR) своју па њем. отдавшу,
nаче 6 ) у.мл же" и с.lЏ)ва1 , јако 1 ) древ.ље 8 ) .морем фарао-на,
•
бла~ословена, родUЛ,а јеси,
и ceio9) ре-чни.ми вода.ми nотоnив,
пребивши девоју 8) по рождстве, тебе, от'Ч.е, nрослављаје1•Ј достојно,
-нес~кврш~ја 9 ). ја'Ко 1 ) ња њ уnовавша 11).
•
1) Очева реч ( = Христос); 2) телом; 3) које се jaвitrлo; 1) А н,ихове; 2) зal\me; 3) у; 4) слЈ1ч-ко 5) у_пада; 6)
4) доброту; 5) више; 6) пак; '7) речи ; 8} девојко~~ 9)· веос­ освету; 7) као; 8) некада; 9) овоr; 10) ттрослављаЈуh~r; 11)
кврњена . к,оји се надао.

92 93
 8
•
•

едина ти tiopoкa неnријетна.1)

и С'Кер1-1:и~) отнуд 1), -ч,истаја девице, •

1~окој1tште же јав1.~ се nа-ч,е 4 ) -небеспи-х блаz 5 ),

вtt) те бо 7 ) всели8) се Христос, добродете.љи9) вса1 •),
светињи 11) пренеnоро-ч,'Наја,
jeio же 11 ) .мо.л.и порока -н~с избавити •
•

.мол.·итва.м.и тu 13 • •

•
---- .
1) Која не прима; 2) оскврњења; 3) уопште; 4) више
од; 5) ;цобра; 6) у; 7) јер; 8) усели; 9) врлине; 10) сва; 11)
светиња; 12) а њега; lЗ) молитвама твојиr.1.

Теодосије
АКРОСТИХ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
(између 1307. и 1310. год.)
•
•
•
Акростих се у старој српској књижевности
назщза: крајеrранесије. То је досло,ван r1ревод са
rрчкоr: крајЈ ta .akra и granes, stihos. У С.лужбЈ-~
Симеону Немањи од Теодосија обја111њава се· акро­
стих и казује се да "зачела'' (прва слова у строфа­
•
•
ма) дају заједно (,,rлainajyт вкуп'') реченицу која
• се наводи. Додаје се још да извесне строфе (,,ирмо­
се'',• који само служе као углед) треба прескочi-1ти.
Би.ло је две врсте акростиха. Код азбучног
ак;ростиха почетна слова свих одељака (строфа)
чине азбучни ред. У другу врсту у лазе акростиси,
•
ксод којих почетна слова д~ју једну реченицу, с
именом писца или без њега.
Стара српска књиже;вност се састоји из књи­
• жевноr наслеђа, из преноса са других рецензија .
из превода и из ориrивалних дела. Књижевно је
наСЈiеђе из доба стварања словенске писмености
' . (рад Константина-Ћирила и Методија у другој
џоловини IX века) и из тзв. ,,златног доба•' књи­
жевкости Македонских Словена и Бугара (крај IX

94 95
 и прва rrоловина Х века). Оно обухвата и доIЏiије
време, све до образовања рецензија у старослd- И у ,цруrом свом спису Константин Филозоф
•
венском Језику, дотад 011ахrтем словенском књи- се служи акростихо~ То је познати њеrов Спис
•
:>кевном Језику. о правопису, којим је извршена правописна ре­
У књижевном наслеlју Срби су имали азбучни форма у српској књижевности XV века. Читава
акростих у :малом песничко11 саставу Константина једна реченица, која садржи и Констант1-rново
Бреrалничког или Преславског, македонског ил.1,1 :имеt повезује ове главе у спису (њих 40). На крају
• бугарског писца с краја IX и с почетка Х века. По списа Константин Филозоф . је разрешио акро­
том акростиху спис се и зове Азбучна молитва . стих, али у виду кри1хтоrрама, начињеног писа­

Спис је испред дpyror једног Константиновог де­ њем слова на прескок, као неки коњички скок.

ла, Тумачења јеванђеља. У једном српском ру­
копису (из 1285/ 86.. rод.), у коме је то дело, нема
неколико листова на почетку, можда баш са Аз­
бучном моЈIИтвом. Празнични минеј на пергамен­
ту из прве половине XIV века, који је 1941. го­
дине изrор~ео у Народној библиотеци у Београду,
имао је азбучну молитву.
Азбучни акростих: употребио је Константин
Филозоф, писац XV века, на почетку биографије
деспота Стефана Лазаревића (писане између 1433,
и 1439. · год.). Није узео у обзир целу азбук~т, већ
само првих десет слова. Тај његов 11 десетослов­
ни" акростих повезује уводне одељке биоrрафи­
ј е. Дугу реченицу са Консташ·ин{)ВИМ тrеном
11:редставља дру1+и акростих, који обухвата целу
биоrрафију (све 93 главе). На крају долази и тре­
ћи акростих, опет читава реченица, али краћа .
Нису више у питању одељци биоrрафије, већ
стихови. То је Константинов ПЈiач за деспотом,
•
Једва од световних песама старе српске
жевности.
Са тим акрост:исима Ко1-rстантин је показао
вел.ику вештину. То није остало незапажено у
старој српској књижевности. Сремац с поче~rка
XVI века истиче да биографија има увод " от ,це-
,сетих слов '' , да Је
. украш-ена " плетенми и вети-
скими (реторичким) глаголи " и да за читао·це
претставља "велику сладост и умиљеније " .
Акростих у облику реченице с именом писца
има Константин Брегал.нички или Преславски у
Служби словенском просветитељу Методију. Та­
ко се и та врста акростиха налази на самом по­
четку југословенске старе књижевности. Акростих
је у посебном делу Службе, у тзв. канону. По
броју којим је обележена последња песма, изЈrа­
эило би да канон има девет песама. Сада је са
свеrа осам. Друга је изостављена. Тако је обично
код канона. Постоји само у канонима велико~· по­
ста и у неким канонима из доба између Ускрса и
Духова. Ј. Павић мисли .ца је Методијев канон
некад имао и друrу песму, ,~што се најбоље в~~
из мањкавоrа ' акростиха''. Он додаје .да је 'ifo
,,сасвим и разумљиво пошто шести април (кад се
празнује Методије) пада редовито у в~ом по­
сту''. Свака песма у канону, као об~о, има по
четири тропара (строфа), од којих је, посл~и
посвећен Богородици (,, боrородичан'' , theotokion).
За акростих у Методијевом канону нису узимани
књи-
у обзир ти ,, боrо,родични'' тропари.
Српско црквено песни~тво почиње Службом
Симеону Немањи од њетовоr сина Саве. Оснивачу
српске феудалне државе (Немањи) написао је
С~бу оснивач Српске цркве (Сава). Служба је
без акростиха. Има две редаю:џ~је. Једна је из
времена између 1209. и 1213. год., а друrа између
1227. и 1233. год. Прву је саставио сам Сава, а код
друге су му помагали његови ученици.

96
7 ТВopt!,'iii н де.:аа &:rape српске књижевност11 97
 •

:~- :. · д~~-ањ.~а Слу~ба од Теодосија; српског за

•
разлйkу од друга два монаха тога манастира

хњижевник:'Э. с краја XIII и из прве половиве XIV кози су у исто време писали стихове и похвале у

в~ка; има акроет!1Х, који садржи и име nиnrчево. славу кнежеву. Служба архиепископу Максюrу
За акростих су узети и ,, ~оrородични''. Сi.rужба ј е је из XVI века .
постала у Хиландару, · српском манастиру на Св . Служба краљу Милутину од Данила Млаi)ег
Гори. Из времена је између 1307. и 1310. год., када и службе Ст-ефану Прв<>венчаном и цару Урошу,
је Хиландару претила опасност од " безбожit),tчке оое од патријарха Пајсија (1614 16·47) , садрже у
~авале(' (поrан находа) Каталанске компаније. Да акростиху имена писаца. Епископ пећки Марко,
Је писана баш у то доба, види се из· позива1-ъа Саве српсни књижевник с краја XIV и с почетt{а XV
и Симеона да Хиландар као свеци "сада 11 (нинје) века, саставио је канон без акростиха у Служби
из~аве од те навале . Вило је то лосле 1302. год., патријарху Јефрему (1375-1379, 1389-1390). Са­
nосле ·nодизања хиландарске цркве од стране мо је назначио да је то ,,твореније Мар.ка смерног
]фаља Стефана Уроша II Милутина, јер се за епископа". И у Служби архкепископу Никодиму
ЦЈ?1ШУ у Служби каже да је ,,сада'' (нимје) укра­ (1317-1324) је забележено да је канон , вореније
шена од Не1\.1ањиних "синова'' (овде са значењем: М~рка епископа", али овде има и ;помен_акростЈr­
nетомака). ха . Није акростих спроведен кроз песме· канона,

• w Сава има вm11е служби. Само је једна са већ је само напиеано ~акав би он имао да буде.
акростихом, али без· пи11хчевог имена. Она је у Ш!Го · је чудно, у текстовима ове Службе срећу се
заsисности · од Теодосијевог Живота Св. СаЋе помею( акростиха њоји различит(} гласе. У руко­
. .
козк Је написан · између 1290. и 1292. год. Позната
' ниеу Пећког манастира из XVI нека (бр. 85, и у
•
Ј е у ру~описима почевши од дt,уге четвртине · XIV ј~едиом одломку, р.уко.писа, вероватно такође из
:века. Прилиеује се обично Теодосију. · XVI век.а, као' а·крос~ (,, кра.јеетих") је исписана
, . _Са акрос,rихом, а без им:еttа rrнсца; С)' службе ова реченица: ,, С дрзновеwем rroj ем ве.лик ог еве­
кнезу Лазару (пот:ну.лом на Косову 1З8-9. rод.) и тй-1iеља Никодима''. Дркв·еноФiэве"Нски те~ст Слу­
а~хиеnископу Максиму (који је умро 1516. год.). жбе, какав је шrс1МI1ан у Србљаку ми~rроцоЈt:й:та
Служба кнезу Лазару је nо~ала ускоро после Михаила· (186·1,), има ову нкрајеrранесију'": ,,НевЈt­
~-осовске битке, још крајем XIV века. У њој ее на.. 1tpв1f 1 предивно кетGименоr Никодима у песми
кнез слави што је као, ,,новй Давиде~ rrоразио ,>дру­ 1101.Irnyjeм''. По, белешкама које имам, тај је текст
гог Голијата", што је победио безбожног персиј­ евакако узет из цркв~осмс>венскО!' рук<:>11.кеа Срп-
ског начелника (,,персоначалника••) и себи 11.зрадио 0ке- акедемије наука из 18"05'. год. (бр. 86): Рукопис
,,славу му11ени-чку''. Ђ. Даничић је долазио на је· пре.nиеиван. на· трошак (.,иждивенијем•;) · архи­
ми~ао да је Службу саставила монахиња Јефи­ мандрита Н:wко,цима из Пеhно-г манастира. Да
м.и_Ја, удооица деспота Угљеше, која је у Јrазаре­ није по његовој жељи измењен текст, помена
воЈ кнежевини нашла уточ:иште. Прва српска акростиха? Архимандриту Никодиму био би ,,ис­
књижевница и славна везиља, Јефимија је злат­ тоимен" архиепископ Никодим. Служба архиепи­
ном жицом на свили извезла своју Похвалу кнезу а~соnу Никодиму написана је између 1404. и 1412.
Лазару (1402. год.) Писац Службе је непознати год. Само навначен; а ие и спров.ещен· акростих

монах из Раванице, кога називамо Раваничанин I има и Служба ерхиеrmскопу Јевстатију I

'
7* 99

-
(1279 1286), којој се не зна писац. Он гласи:
"Чврстоћи истоименоr Јевстатија песмама одајем
поштовање''. Име Јевстатије доводи се у везу с
грчком речи he eustatheia, чврстоћа, сталност.
Има акростиха који се лровлаче кроз об11чне
тропаре свих песама канона, па се онда враћају
да обухвате и "богородичне'' тропаре и тада дају
име писца. То су двоструки акрости·си. Они се
налазе "!( Служби краљу Ст·ефану Дечанском од
ГригориЈа Цамблака, у Служби Петру Атонском
од _Генадија Доместика и у Служби Николи Со­
фиЈском од Андреје. Цамблак је написао Службу
Дечанском за време свога бављења у српским
земљама (1402-1409). Петар Атонсюt је испосник
из најстаријег доба монаштва на Атосу. Генадије
Доместик, доск~ро непознати стари српсђ:И књи­
жевник, живео Је у XV веку, можда у манастиру
Ватопеду на Св. Гори. Софијски обућар Никола,
I{ога ~ Турци мучили и најзад каменовали (1555),
~обио Је Службу са каноном од Андреје, о коме
Једини помен имамо у ,1 боrородичним" тропарима
кан?на. Досад се поrре111но мислило да је то Ан­
дриЈа Критски, веома познати византијски цркве­
ни песник (из друге полqвине VII и с почетка
VIII ~ека). Андреја је био савременик Николе
СофИ]скоr и саставио је песме ка11она на ср.пско­
словенском. То доказује акростих који је спрове­
ден. У преведеним црквеним песмама стоје беле­
шке о акроС'Ј'Исима, али стварних акростиха нема.
За преводиоце би било веома тешко да акростихе
из оригинала сачувају и у преводу. Митр9полит
зетски Герасим, преписујуhи један минеј 1574/ 75.
год.,_ сматрао је за потребно да нагласи: ,,канон
имеЈе вачетки тропареј по грчском сложенију а
не по словенском".
Поп Пеја, који ј~ живео у Софији на почетку
X~I ве~, напи:сао Је Службу Ђорђу Кратовцу,
КУЈУЩIИЈИ софиЈском, спаљеном од Турака (1515).
100
Та Служба има нарочиту врсту двоструког акро­
стиха. И:ме попа Пеје је у лрвом делу акростиха
- у обичним тропарима, а име Ђорђа Кратовца је
у другом делу - у н боrородичним(' тропари:Nrа.
И стари српски књижевник Теодосије, много
пре Константина Филозофа, био је веома вешт у
састављању акростиха. Он има каноне о.аште
Симеону Немањи и Сави на свих осам r ласова. За
сваки глас црквеног певања по један. Само што
први канон нема акростих. Сви остали седам су
са акростисима. Када се ти акростиси испиl..i.Iу
један испод другог, добија се нова мала похвална
песма Симеону Немањи и Сави.
Деспот Стефан Лазаревић написао је своје
Слово љубави са акростихом који садржи назив
тог малог песничког састава исте године, 1409, по­
стало је Моле.1:1ствије за деспота Стефана и ту је
писац, монах Јефрем, спровео у канону акростих
•
са СВОЈИМ именом.
У првој половини XVII века преписивачи су
у својим записима писали ,,стихе" , да би у акро­
стиху казали свој а имена. Тако су чинилт1 Авер­
кије (1614, 1615/ 16) и Киријак (1617/ 18, 1636}.
• Утицали су један на другог. У и-етом манастиру
1 (Никоље у Овчарско-кабларској клисури) и за
време истог игумана (јеромонаха Леонт~-1ја) прво
је Аверкије писао један рукопис (1615/ 16), па је
. '
онда, две године доцниЈе, други рукопис преm-1-
сивао КирЈ1јак (1617/ 18).
Треба поменути и на·r·11ис на кивоту (артофо­
риону) манастира Крушедола из 1707. год. Реч.и
у нат11ису су тако рас.!!оређене да дају акростих с
именом Авакум. То је био тадашњи крушедолс1(и
игуман. Рит.м.и Висариона Павловића из 1722. 1·0-
•
дине завршаваЈу низ акростиха у старом српскоNI
песни111тву. За а1{ростих је Висарион узео део
стиха једнога псалма, па ra је прилагодио своји 1v1
потребама и жељама. Своје име није уносио.
]01
•
 .,

., •
•
•
. .
•

1
•
. .
•

.• '

У CTAPQJ .CPIICKOJ ПИСМЕНО.СТИ

Недавно је речено за старог српског црепи­

,
сивача Ди:они·с~ја (из "XV - XVI века) да " не би •
ОДСI(О~О од ОЈIШТИХ места запи,са да СВОЈа два
стиха ю,,;је об0г.атио уздахом a;r'' .
Овако гласе та два 11 стиха " :

Грешtс.u-и Дионисије, ах!

ве-ч'Шt му па-мет.

Њима је дат , оЈЩ,ј , ~0.мент.а:р: ,,Дионисије ,-~

tелужи речни:чким: . обрасцем евих rрешних пио.ар,а.
Али., у дезури, у уС11'аљени мисаони ме])у11росrор
.с~вља свој ~уздах м ·тако осамос-;rа-љује своје crrи~
~xo:se . . . .Ов_а1$:ВИМ препречним .уздасима често ~е
LС~ужио и: Захарија 0рфеЈ,Iщ~ у IIлачу СербЈm:
•
Ј,ед'ШЈ. чад.а у Турсюој, а мсвуд.а .дру~а,
с.хењут .љут.о, .жалос'iГ'НО, .ах! np~iopкa ту1Ја!"

-
• •
 У белешкама коментар је овако употпуњен:
,,Пошто је преписао Еван!јеље по Луки, ДЈ1rони­
сије се сетио својих грехова и усред мисли одах­
нуо од великог труда (ах!)'' .
Није речено, а требало је то учинити, да се
и иза Ј еван.ђеља по Јовану налази Диою1сиј ев
заm1:с, и то опет са ах:
Моји отци и братија простите неуметељств-а
(невештине) продрзаније (дрскости) и јеште (још)
крило разума ниже (а ни) добродетељи (врлине)
стежавшу (стекавши), пење (бар) не клните (ку­
ните) , ах Дионисије.
Треба напоменути да се с уздахом ах није
служио само Захарија Орфелин, већ и многи дру­
ги Срби и Хрвати. У Рјечнику Југословенске ака­
деrvtије, у I књизи коју је обрадио Ђ. Даничиh
(1880-1882), казује се да ах ,,долази од XVI ви­
јека", па се дају примери на скоро шест стубаца.
Доста примера, за читав један стубац, доноси и
Речник Српске ак~демије (I, 1959) . .
Ах се јавља и ·у другим старим српским за­
писима. На крају једног Апостола у Цетин~ском
манастиру стоји да ra је довршио у летак 14.
густа 1383. rод. у 6 часова (то је 11 ч. ЗО м. данаш­
њег нашег рачунања) Јован ах "в безМЈIВији (у
тишини) у Самарији" (код Хиландара). У Атон­
ском служабнику XIV- XV века Симеон ах 1:1ети­
ри пута у записима моли да буде поменут и 1rаэује
да је то служабник (,,литургија'') Савиног Кареј­
ског пирrа. Герасим ах је 1408/ 9. год. ,,свршио и
повезао" Дија.л,01, Гри1,орија папе ри.м.с,ко~, који је
почео да преписује у Скопској Црној Гори, у ма­
настиру Богородице Црногорске. Радио је на томе
послу no наредби деспотице Јевдокије, кћери
Ђурђа Балшића и сестричине (,,анепсеје'') Кон­
стантина Драrаша (Дејановића), а жене јањинс1{оr
деспота· Исаила (,,Иэаула") де Буонделмонти.
104
Дамијан ах преписивао је један хиландарски
зборник, који је сада у Бечкој наt:Qiоналној биб­
лиотеци. И данас се у Хиландару чува један ње­
rов Октоих 5-8 гласа, у коме је уз своје име
такође ставио ах. Живео је у XIV веку J.f једно
време био хиландарски игуман (помиње се 1384.
год.). Горички збор1-tuк је састmзљен 1441/42. год.
за Јелену, кћер кнеза Лазара. ,, Име моје - запи­
сао је његов састављач - Јеру-салимац I-Iикон ах'( .
Добија се утисак да је састављач хтео да скрене
паж1-ьу на своје име. Међутим, оно је написано
тајном азбуком. Зборник је данас у Српској ака­
демији наука и уметноС1·и. Јаков ах се у XV веку
,,трудио'( око једног рукописа који је сада у Бу­
курешту. Харитон ах је 1562/63. rод. преписивао у
Москви "с руског превода'« Тумачење јеванlјеље
за целу годину. Панкратије ах је у манастиру
•
Ореххrковици у Браничеву 1606/ 7. rод. преписивао
један Минеј за јули. Своје име је написао тајном
буквицом. ,,Ах от земље Херцега" 1624/ 25. rод. у
Карејском пиргу преписивао је Павагирик за де­
цембар. У Хиландару, у једном зборн11ку, записао
је 1648. год. своје име Јевтимије ах. Јов ах је око
ав­ 1649. rод. преписивао један хиландарски Псалтир.
У свима овим примерима, па и у оном Диони­
сијевом (којим је он ,,одскочио"), ах није никакав
уздах којим се може да "богати'' старо српско
песништво. То је скраћеница, коју су наши стари
преписивачи примили од Византинаца. Код Ви­
зантинаца, а затим и код нас, бројеви су се обеле­
жавали словима. Прво слово, а, имало је бројну
вредност једа-н. Грчки се једа-н каже мо-нос. Тако
је ах скраћеница за реч .монах.
Према томе, Дионисије и сви други стари
српски преписивачи XIV- XVII века који су на-
пред поменути нису уздисали, ни у цезури С'8ОЈИХ
•
,, стихова,. ни ван ње, већ су само казивали да су
монаси.
105
•
 •

•
•

С'!ГИХОВИ У СРЕБРО УРЕЗАНИ

Cirapи: наши текато~ff, чест~ :Ве@ма леснички)

~а!.Г'~ад прави стихови, ,на,.цаае се на ЈЏ1,~~ма (ско­
ро је :нађен так~в један .цаll'цис који rовори () Са.,.
СЩ\{а што ne~y ћера.миде з~ РаваЈ,{}ЩУ), иа"ЧИЏЈ.ени
.с:у .од ДИFаља (као натЈЈ;Ис .иа рмедеревсl{РМ ~Ј?аду),
исписани су ~а .сви~а (шес!Г , n~рr~меатних "ОБп­
така чу~ају се у ХЈ;-1ландару, .а ј~дан на хартији
у .:аат.икану), испуња:џају мноrе . на,хrхе рукопи<;не
.к:њиrе (од пергамеЈ-1,та и хартије) -и о~е .ш,:сам11аие •

од краја XV до ло,четка XIOI века (и њих им~ ;на

nер,rаменту), уклесан.,; .су у каме~у., исцртани -су
или уцртани по з_ид0tвима .qркава, , иэрађени ,су ·У
•
, ~е1даЈЈУ, на дрвеноЈ су подлоаи и,11и изрезани у _ др-

вету, на свиЈ.IИ су или на др-угим 'l'кан,mама .

•
 Најпотреснији и у исти мах најкраћи је 1;1ат­
пис на камену којим је обложена Дечанска црква.
Свега две речи: 'Не.ма леба, и једно слово с број­
ном вредношћу: 3 (његово је име зе.мља), испред
кога је знак nrro обележава хиљаде - значи
7000. Пада у очи да је прва реч (нема) писана
крупнијиl\r словима. И тиме је израже1-10 колика
је била немаштина у хлебу. Слово с бројном вред­
ношћу, на111а стара цифра, разјаппьава натпис. То
је година од створења света, онако како се тада
рачунало. Седамхиљадите године, те
зантијске и наше, очекивала се пропаст света.
глави 24. Јеванђеља по Матеју стоји
,,и будут 'l.д.ади.' , поред тога што ,,встанет ... језик
1
(народ) на језик и царство на царство'(, што ће
бити "пагуби" (помора) и труси (земљотреса) по
.,,
места'' . После тог "начела б олезниЈ
страдања) настаће ,, кончина'' - крај,
(исписујем из Маријинског јеванђеља). Све што се
казује у Јеванђељу ·већ је дошло, па и глад. То
се хоће да истакне у дечанском натпису. Кад се
c't'apa 7000. година преобрати на године по садатт1-
њем' рачунању, ДООИја се 1491/ 92. ГОД.,
време између i. сеп~ембра и 3i. авrу~та 1492. ro~.
Стара година је почињала четири месеца раИИЈе
од наше данашње, 1. се11тембра, па се и з·аврша­
вала за толико месеци раније, 31. августа. .
· Серска деспотица Јелена, доцн:иј а монахиња
Јефимија, да.ла је да се њена тужбалица изреже
. .
на сребрним спољашњ~ плочицама двоструке
иконице (диптиха) малоrа Угљеше Деспотовића,
њенога јединца кога је изгубила још као " младог
младенца" (дете до четири године). Имаr.10 и ра­
нијих стихова у сребро урезаних. Они поти,rу од
Григорија · Рашког с почетка XIV века.
..
108
Као што је Сава заменио Дабоrа, врховноr
бога старе српске религије, и вука, тотема и ра­
нијег божанства код Срба, тако је и старински
cpncIOf идол у облику дрвеног крста (првенствено
од .пиповине- ,,дрвен бог" из старе наххте посло­
вице) потиснут од хриrrтћанског крста. Тада су
крстови били не само од дрвета, већ и од сребра
и злата. Тако је од сребра и крст на коме су
Гриrоријеви стихови.
старе, ви­
Тај крст ,, створи господин краљ Стефан
~., Урош(' (Милутин), ,,син великаго краља ~·роша "
написано:
за цркву апостола Петра и Павла (код Новог Па­
зара), а ,,створи'' га и епископ рашки Гриrорије
II. Према латинском натпису на њему, крст је об­
( новљен 1548. год. Чува се код доминиканаца у
почетка Дубровнику.
лоследа1<
Григорије је као епископ раr11ки у црк11Јf апо­
стола Петра и Павла преписао за Хиландар Савuн
Номоканон (крмчију). То је по Григоријевом за­
пису било 1304/5. год. Сада је већи део тог руко­
писа у Московском историјском музеју (398 ли­
Ili'!O ЗНаЧИ
стова) , а мањи у Лењинској библиотеци у Москви
(26 листова). С. Троицки се позива на једну бе­
лешку код архимандрита Леонида, по којој би
овај рукопис био писан у Хиландару 6803. (1295)
год., па закључује да је руко.пис започет те годи­
не у Хиландару а завршен 1304/5. у цркви апосто­
ла Петра и Павла. Писац беле111ке (из 1776/77. год.)
је свакако погрР.11rно разумео Григоријев запис, у
коме се помиње Хиландар, а из rодине у запису
изоставио је десетицу, па је тако прочитао 6803.
место 6813. rодину (тринаест се словима с бројном
вредношћу, старим цифрама, онако писало као
што се изговарало: три 'Шl десете, најпре ·три па
онда десет). У запису се Григорије позИ1Ва на обе-
109
•
 '
hање бившег хиландарскоr 11rумана, Киријака (по-
миње се од 1294. rод.) и тадашњеr тумана Арсе­
нија (за кога се једино зна по овом Гриrоријевом
помену), као и на обеhање сабора хиландарског, да
h:e бити ЗаIЈИQЭН у манастирски поменик и поми­ •
њан у Хиланд'ару као брат и "с'служ'бник''. То rvry
је обећање дато у знак захвалности за .преписива:.
ње Номоканона (крмчије). За себе Гриrорије у
запису каже да му је отачаство· гроб, мати зем-­
ља, а богатств0 rре<:и.
Кад се уп0реди ГрЈ1rоријев начин писања сло­
ва · из · Номоканона (крмчије), нарочито из ffieroвoт
• • •
зarmca, са оним из наТЈIИСа на крсту, Јаено Је да Је

друга а не Григоријева рука урезивала натписе.

Суде-ћи по п0rрешкама· при писању, онај који је
урезивао Гриrоријеве стихове или није био мноrо
nt1см:ея кли уопште није зна{) дg пише, бар· ћи­
ри.лицу. КРСТОМ ОГР АЖДАЈЕМИ

Крстом о~раждаје.ми 1), вра-~у nротив.љајем се'),

-не бојеште се") 1С(1Э'Нu4) jeio5) ии лаја-нија6 ),
јако 7 1,рди8 ) уnраздни се 9) и nonpaн 10) бист
., силоју на древе 11 ) расnета1,о, Христа

Григорије Рашки
(почетак XIV в ека)

'
1) Ограl}ени; 2) прот11-вимо се; 3) не бојећи се; 4) пре­
варе; 5) његове; 6) заседе; 7) јер ; 8) охоли; 9) уништи с е;
10) сатрт; 11) дрвету.

11-0 111
 •

• •

• •
•

• •

••
••
•
••

......
........
.......
... t ...
~t~ •
~

Сл. З - Да'НUЛО II (О'КО 1270 -1337)

•
 • .
• •
• • •
• •
•

• '
• • • •
• . ... ~
•
•
"• , 1.

•
•
•

1
•
,
•
•

АРХИЕПИСКОП СРПСКИ ДАНИЛО II

Из истакNуте феудалне породице, рођен око

1270. rод., .походио је неко ,,училиш·rе" за власте­
оске синове. Сту1rио је на двор краља Стефана
Уроша П Милутина и постао један ,,од унутраш­
њих'' дворана. Можда се звао Десислав (обичај је
да калуђерско име почиње истим гласом као и
световно). 1/ том случају би још тада почела њего­
ва дипломатска делатност. Почетком 129·9. rод. као
краљев изасланик Десислав је кренуо за Цариград
•

.да поздрави цара Андроника II Палеолога, буду­

hеr таста краљевог .
.Данило се замонаххrио у манастиру Кончулу .
.Прешао је у Пећки манастир, у архиепископију,
и ту постао презвитер (јеромонах). Архиепископ
• Јевстатије II (1291-1308) узима ra за синђела~
З·атим долази за игумана манастира Хиландара
на Св. Гор~ (1306- 1311). Ту води успешну борбу

а 'Ilворци и ;цела старе српске књижев1t()С'r 1,r

11В
 •

с каталонским најамницима, који виuхР. од три го­ «оходи Јерусалим, али га краљ Урош II позива
дине нападају на Хиландар и Св . Гору. Извесно да се врати у српску земљу и да се спрема да
време је у Карејској ћелији, где испуњава строrе nрими у11раву над. Српском црквом.
прописе Савиног Карејскоr типика (1311).
После смрти а.рхиепископа Саве IП (1316) др­
Враћа се у српску државу да буде на услузи жавни сабор читаву годину дана не може да иза­
краљу Стефану Урошу II Милутину, кога је, у бере новог црквеног пог лава ра. Властела неће
оружаном сукобу са братом бившим краљем Оrе­ Данила. Био је против њих кад су би""lи ,,отступ­
фаном Драгутином) оставила ова властела (,,вси ни" и "отметни". Замерит1 су му свакако и ње­
бо властели јего беху отсту.пни"). Као епископ ·rову полустљивост према католицима.
6ањски (1311-1315) чува у манастиру Бш-ьској •
Данило је увиђао да католици у српско3
-~,,.,.,,,....,,rJJ-1. краља Уроша II (,,много богатство, јеже
феудалној држави представљају значајан ч:ини­
все и:меније jero"), стара се о подизању нове ма­
лацt и бројно и у погледу економском и возном.
.шъстирске цркве (имао је "крепку и виr1r'шу му­ Они се нису смели запостављати и вређаТЈ,t, кад
.црост . . . о вздвиженији црков.нем") и налази се
су у Приморју били нарочито снажни и кад су
крај самртничке по,стеље старе r{раљице Ј еле~е
они држали руднике, главни извор економске
(1314). Новац је омоrуhио краљу Урошу II да са­ моћи државе. И најашmчка војска је била сао­
ку1IИ ве.лику најаю-~ич:ку војску {,,мно.гије војсю~
тављена од католика (Италијана, Шпанаца, Не­
језика татарска и турска и јашска'' ) и да се по­
маца), а без те војске не би било ю~: снажења
моћу ње одржи на престолу.
'
·државе mt њено·r територијаЈП-Iоr ширењ а.
Стара краљица, мати краља Уроша II 1\/[илу- Властели није било стало до руда
•
коЈе су
тина и бившега краља Стефана Драгутина, сахра­ улазиле у тзв. регалије (у искључиво право в:71а­
.њепа је по riравославном обреду, као православна дара)1 а наравно ни до најамника помоhу КОЈИХ
монахиња, иако је раније била рев1-1осна кат.оли­ су их владари држали у покорнос1:и. ~бог като­
:к:иња (у новембру 1303. год. она и њене земље лика по рудницима и у најамничкоЈ воЈсци вла?­
поново стављене nqд заштиту св. Петра). Њене тели су били бЈIИ>ки православ11и ревнитељЈ.r, КОЈИ
посL11едње поруке, у Даниловој редакцији, одводе су узели маха по,сле пропас·ги Ј!•::\ТУLНСхог Царства
Стефана Драгутина у Пауне, један од дворова (1261), а нарочито после ЛИонс~ке уније (1274).
Уроша II Милутина, и ту долази до KOiiaчнor спо­
•
И Данило је био изразити православац._ В~­
разума између браће, који је - по речима caMOf
зантијс1<.И цар Михаило VIII Палеолог, КОЈИ 3е
Давила - ,, све зло:мислеhе . . . посрамио''.
пристао на унију, за њеrа _ј е _,,хулнои~1е1-rити" и
Кад је довршено зидање Бањске и кад Да­ ,,нечастиви цар". · цркву КОЈУ Је доцниЈе подиrао
ви.ло није имао више да заповеда , 1 вештим и мно­ у саставу Пеhкоr манастира ло светио ] е ,, Одиг~­
rоизабраним мајсторима који зидају, како да трији цариградској'', очевидно због тога што зе
•
постављају стубове и надступља (капителе) и постојала легенда да је икона. Боrоро~це О~иги­
сводове и преrраде црквене", одлази у Хиландар трије ношена испред византиЈске воЈске КО)а се
и даје се на читање, нарочито старозаветних про­ борила с латинским освајачима Цариграда и што
рока (Цсаије ~ је био .најомиљеtщји). ЖеЈIИ да се причало да је она, по ослобођењу Цариrрада

114 .. . , .• ·115
 од Латина, изишла да дочека православног цара.
У ту цркву је Данило довео грчке монахе и обил­
но их снабдео. гр-чк:им књигама. Од православних
.ревнитеља Данило се није разлико.вао у суштини,
веh у начину.
За старог срп·скоr књижевника Теодосија, са­
временика Даниловог (нештu старијег по година­
ма), ·каrолич-анств.о је ,, латинска јерес'' и "зла
јерес'' (писао 1290 1292). Циљајући ва бившег
краља С-rефана Драгутина и на њеrову жену ка­
толикињу Катарину, Теодосије - у време кад
папа ставља под заштиту св. Петра бившега кра­
ља, његову мајку стару краљицу Јелену и њихов е
земље (средином марта 1291) - прича о ,, злона­
равној и лукавој жени'' краљици Ани, која је
свога мужа краља Радослава до те мере учинила
t, жеяопокоривим'' да већ ,,врежден бист умом''. У
једном поменику из времена између 1286. и 1291 .
год. (сачуваном у Плеваљском требнику) све су
краљице "благочастиве", а само се ,,Кателина''
помиње без икакве титуле и без икаквог епитета,
поред Стефана за кога се само каже да је ,,rоспо­
дин наш''.
Место Данила сабор је изабрао за архиепис­
копа Никодима (1317-1323), који је истина био
ученик Данилов, али је био Теодосијев једноми­
mеник:. За своју похвалу Сави, која сачињава
увод у повељу Карејској ћелији из 1321, 22. год. ,
Никодим се користи Теодосијем а не Доментија­
ном (који му је иначе познат), док Данило у сво­
јим с11исима показује јасне трагове употребе
Доментијана, који Савину биографију пише у
доба кад су Латини још увек у Цариграду
(1242/43. или 1253/ 54. год.) и који с пажњом и по­
штова1-ьем говори и о римскоме папи, ,,великом
сапрестоЈ1 нику св . апостола '' .
,t 16
•
·Дани:.Л:о ~ је · постао · епископ хум~ки
(131'1 1323):
У договору са рахrrким епископом liавлом, створио
је кут старој краљици· Јелени (1317), која је пре
три rодине била умрла и још за живота, по Дани­
ловом ,;врђењу, ,, завеnrrала" о ,,знамењу'~ што ће
од ње катоЛШЏ{Ње створити православну свети­
тељку. Написао је њену биографију (1317. или
ускоро после те године).
Династија Немањића је тада имала две rране,
једну недавно преминулог Стефана Драrутина и
J.(pyry Стефана Уроша II. Требало је потпомоћи да
се дРуга оснажи на ра.чун прве. Пред крај влада­
вине Стефана Уроша П, када се почело да постав­
ља питање наслеђа престола, Данило саставЈьа би­
оrрафију Стефана Драrутина и у њој казује да је
овај за живота "с клеwом страmном" забранио
да се проrлаr11ава за свеца. Светитељски култ Да­
.нило је резервисао за Стефана Уроша II, да би на
тај начин ојачао његову гра1iу династије, учинио
је двоструко "светородном" {по Симеону Немањи
и по самом Урошу II). У биографији Стефана Дра-
• •
гутина се ЈОШ износи да Је за дежевски уrовор
по коме је краљевска власт прешла на
(1282),
Стефана Уроша II, сам Драгутин говорио ,,да боr
~атrоведа тако''.
Тај ј е уговор без сумње потврдио државЮЈ
сабор, на коме је, после владара, најугледнија лич­
ност био архиепископ Јевстатије I (1279 1286).
Можда му је бarrr због тога Данило написао би()­
rрафију, а по свој прилици и црквене песме по­
требне за његов култ (Службу). Државник и
политичар, Данило је на све мислио и све преду­
зимао што би моrло користити ње-rовим планови­
ма. У црквеним песмама поовеhе1шм Јевстатију I
жели се избављење од ,,м:еђусобноr рата<~, што с
једне стране представља сећање на скора11rњу
117
прошлост, а с друrе стране показује забринутост · · ' Због тоr своr параклиса Данило пише биогра­
за предстојеће дане. фију архие.uископу Арсенију I и без сумње сас-
•
Данило је често одлазио на Св. Гору, али се тавља црквене песме у славу његову (Службу).
постарао д.а буде крај Стефана Уроша II кад је Арсеније.в живот је изложен у низу фресака иа
овај умирао у своме дв<>ру Неродимљи (1321). Били ооверном и јужном зиду параклиса. Тиме је још
су тада ,,метеж и немир не мали''. У том ,,смете­ •
JeJtROM повезана стара српска књи:жеввост са ста-
нију'' била је потребна Данилова разборитост и
рим срп-ским живописом.
хладнокрвност. Црква је крунисала за краља Ypo-
11ra IП, сина Уроша П (6. I 1322), и тиме му је дала · Данилово дело је и припрата у Пећком маиа­
своју моhну подрr11ку у борби с друга два претен­ стkру, у којој је "Лоза Немањића'' (из 1335--1337).
дента на престо. Ту се на фресци приказује родослов Немаr-ъића,
Од краља Стефана 'Уроша III Данило добија юји су •изграђивали српску феудалну државу и
дипломатске мисије и иде у Бугарску и у Цари.­ ЦЈ)кву.
. 1
Прослављају се они у слици, као nrro их
град (1323). Те исте године (14. IX) њему се пове­ је и Данило прослављао у својим биографијама
рава управа над Српском црквом. На положају -
( ,)хв~лним
.
житиЈама. '') .
архиепископа остаће до смрти, виurе од четрнаест ~ , један од Данилових биографских радова пос-
rодина (1323-1337). већен је краљу Стефану Урошу II МЈ,rлутииу,
•
После њеrовог избора, идуће зиме (1323-1324), п,од којим се српска феудална држава војнички
•
водиле су се последње борбе с Владиславом, СЈmом оснажила и . територијално проширила. Писана је
Стефана Драгутина. А у пролеће Данило је Сте­ свакако у доба краља Стефана Душана, верова­
фана Уроша П проrласио за "светог краља'' (1324). тно одмах после неуспелог устанка зетске власте.ле

Та црквено,политичка мера показала се и тога пута (у априлу 1332. год.). Данило је одмах пришао
као веома успе11Пiа. краљу Душану и чинио ове што ће ојачати његову
Данило је први помоhник и новог краља) Уро­ власт. На култ Стефану Урошу IП Дечанском није
ша III, 11 :постаје ндруrи ктитор'' краљевог мана­ се могло ни мислити. Славио се Урош II као рат.ник:.
стира Дечана (ударени темељи 1327). Зида сам Биоrрафија Уроша II је скоро историјски спис.
у Пећком манастиру цркву Богородице , а један Држава се приближавала своме највюrrем успону,
•
њен параклис посвећује архиепископу српском царству, и стара српска књижевност Је доприно-

Арсенију I, Савином непосредном наследнику. сила припремама за последње напоре у rо.ме

смислу .
Од времена Даниловог претходника, архиепи­
скопа Никодима, цркве се посвећују и српсюfМ Данило је умро 1337. год., 19. децембра у 1
светитељима (почело се са Савом, наравно) . То час ноћу по ондаппьем рачунању, а то одговара
јасно показује да у српској феудалној држави 18. децембру у 17 1/ 2 часова по данашњем рачу­
•
јача самосвест и жеља за пСУmуним изједначе- нању. Тада је једно ,,ноштедније" (или ,,ноште­
њем с Византијом. дница'', ,,ноштед'нС'IЋије'', ноштед'нство"), што

118 119
 •

одговара, нашем дана~rrњ~м дану о~ 24 часа• ·цочи­ • •

•
•
..•
• . .
њало о за.ласку су~ща и завршавало. -се опщ о • •
• •
сунчевом заласку. Делило се на . ,,часове ноћи'' (Од· •
••
сунчевог заласка до сванућа) и на · ,,часове дана'~ • • •

(од · сванућа до· сунчевог заласк.~). Ондахоњ'1: чао

•
1~
ноhи, у децембру месецу када је Данило умро; • •• ' '

одговара првом часу вечери претходноr дана ДqНа­

• •
шњеr наш~ рачунања. У оно дс;>ба се сматрало
•
д~ у · децембру ноћ ;почиње у 16 1/ 2 . часова (kако
1

их мн данас бројимо). '

Биоrрафиј е које је Данило написао утпле су
•
•

у зборник ,,Живота краљева и архиепископа

•
срп- •

ских''. Зборник садржи и Данилову биографију,

•
кој а је од Давило,вог ученик.а. На данэ.х~ књи­
жевни језик зборник је превео Л. Мирковић(1935).
ДАНИЛОВ УЧЕНИК И ДАНИЛО МЛАЋИ
Џрювене neciyre посвећене Арсенију I ~ Јевстатију I
fin'aмimнe су на црквенословенском· у "Србљаку'' Међу наххrе најдаровитије старе писце долазе
митрополита Михаила (1861). Ту су ·и· песме посве­ несу:мњиво Данилов ученик (коме) на жалост, не
ћене самоме Данилу, али оне су састав митропо­ знамо име) и Данило Млађи (свакако исто лице
лита Михаила . с патријархом српским Данил(}м III). Један је живео
•
у првој .половини, а друrи у другој половини XIV
•
века. 'Управо, ми не знамо кад је умро Д~нилов
ученик. Писао је при крају четврте децениЈе тога
•
~ека (између 1337. и 1340), па му после тога губимо
сваки траr. Данило Млађи, по нашем рачуну, рођен
• је OKQ 1350.
В. Ћоровић, који је открио ДаЮiла Млађеr,
није налазио да се овај ,,непосредно наслањао на
архиепископа Данила '' (на Данила Старијег), па ни
на ДаНЈ,Јловог ученика. На овог дpyror се односи
Ћоровићева констатах'(Ија, да ,, нема ни код накна­
1 •

дних житија Дечанског, архиепископа Дашtла 11

• Душановог неких ближих веза '' са Данилом Мла­
•
• ђим. Између житија Дечанскоr - (од Даниловоr уче­
• ишса} и похвале кнезу Лазару (од Данил.а ry.!J1aђer)
•
•
.. ' ' . •
• Ћоровић је запажао ,,заје~е . . . цонеКЈiе, па,.;

120 121

\

ралеле са Исусом Навином: и Александром Маће­
донским'', али се питао, ,,да ли су те појаве, све кад
не би биле проста случајност (нарочито kод оних
паралела), довољне, да на основу њих створимо
елrr111тије закључке о јачим в.еза.~.'\fа између тих
списа".
Једног и другог писца, Даниловог ученика и
Данила Млађег, везује ипак једна реченица, мудра
изрека, која је дата у веома лепом облику. Код
Даниловог ученика она гласи: ,,Болезни бо раЖЈ~а­
јут славу, и труди ходатајствујут вечни покој''
(болови рађају славу, и трудови посредују вечном
одмору). Данило Млађи том реченицом завршава
говор који кнез Лазар држи косовским ј ј·нацима
пре но што пођу у бој. Текст је скоро сасвњ.'1 исти.
Изостављају се само речи "бо" и ,,вечни'', а мecrro
,,ходатајствујут'' стоји ,,исходатајствујут''.
Да ли је Данило Млађи позајl\mо ову речеющу
бд Даниловог ученика? Можда. Али постоји моrу­
иност да су и један и други њу однекуд узели.
Наш стари текст А.яек.сандриде пун је таквих
изрека. Тамо се ова не налази. Нема је ни у збор­
mпџ,rма мудрих изрека које је употребио В. Jarиh.
Нисмо је нашли ни другде.
Код Даниловог ученика ову реченицу је уочио
Н. Радојчић, који је сматрао да је она оригинаЈШа,
Др. је њу Данилов ученик с поносом рекао. ,, Сли.,.
чн:их мисли, истина, има у Светом писму - дода­
вао је Н. Радојчић - али ова је само по њима
написана. Није преписана. Изазвали су је Дани­
лови нало,ри''. Као да ова реченица ДаниЈ1овоr
ученика припада већем цитату који почиње речима
"речено бо јест''. Ст. Станојевић и Д. Глумац су
сматрали да тај цитат управо иде до ове реченице,
али да њу не обухвата. Нису успели да утврде
о•rкуд цитат потиче. У цитату се помињу ►,венци'' .
И код Данила Млађеr, испред реченице која нам
је - привукла пажњу ,говори се о ,,светпим венцима'' .
122
•
•
•
•
•
•
•
•
•
" ТУЖИЦА" ГЛАДНОГ СРЕДЊОВЕ~ОВНОГ СРБИНА
Међу старим српским РУ1tописима Париске
националне библиотеке налази се и једно јеван­
ђеље . на 'Пергамен-rу из XIII века. На њему је
сачувана "ту:жица'' rладног средњовековног Срби­
на. Она је кратка. Састоји се од свеrа некqлико
речи, али које необично снажно делују на читаоца .
Можда то долази и отуда што је то један од
сасвим малобројних записа у којима мисао и осе­
ћање нису пригушени хритххhанством и црквено­
rхrhу.
За ,,тужицу" није употребљен који празан
лист или које неисписана место међу мноrим
,,заче.лима'' јеванђеља. Она је при дну. На белини
испод јеванђелског текста јада се непознати писац
З{tnиса, тек да му мало одлакне:
,,О код.иш~ ми је тужица! Проса -не.мамо ,
а за nше1-~ицу ue ~овору'' (~овори.м.).
123
 То је све што је речено. Ни своје име писац Ј • •

'
/ 1
•
није забеле:жио. О њему само знамо да је био rла­ . •. .
да.н и Рд је знао да пише. Феудалац свакако није ••
био . Глад ra не би морила, да је припадао повлахrх­ •

ћеној класи. Кад од глади страдају и феудалци,

онда је то сав " род чловечски''. По писмености се •
•
не може ништа да закључује. И синови зависних
сељака, меропаха, могли су ,, књигу '' да ,,изуче ".
У доба Стевана Дечанскоr (1321-1331) ти ,,мероп­ •

шићи'' и као писмени љур;1. остајали су меiју ие­

ропсима.

Има и других записа у том јеванђељу. Кад

бисмо зна.ли да и они потичу од истог писца, моr.ли
•
бисмо приближно да одредимо време кад је ,,ту­
жица'' писана и крај у коме ј е њен писац живео.
Три записа помињу некоrа краља. У једном од
њих се казује како ,,месеца јула 22'' ,,взе (узе)
краљ Табану овце, а њега свеза " . Затим писац
записа бележи да .је писао у " Сириниких лаr-ато­
Ј А К О В С Е Р С К И,
ру". Мисли се очевидно на жупу Сириниh у се­
верној подгорини Шар-n.ланине. У вашим историј­
КЊИГОЉУБАЦ И ПЕСНИК СРПСКИ XIV ВЕКА
ским изворима она се први пут спомиње на самом
почетку Душанове владе. Лагатор је био у двор-:
Из генерације краља Стефана Душана, тако
ској служби. Отуда се поми1-ъе ,, краљев лагатор" .
отприлике, Јаков је уживао краљево повереље. А
Био је можда старешина краљевских гла,соноша .
и краљичино, што је било веома важно по3ле пре­
брођене кризе у краљевској породици. Краљ се,
поред живе жене, није оженио немачком r1ринце­
1
зом (1336); краљица је родила престолонаследни­
ка (1337); те11rку болест, из које је једва било наде
•
' да ће се извући, краљ је преболео (1340) и обновио
је свој ло·љуљани престиж међу феудалцима, а
-краљица је, уз помоћ цркве, завладала краљем .
•
•

Кад је краљ извр1r:rио камен~

.
"постављениЈе
(.

Арханђеловог манастира код Призрена, Јакова Је

•
поставио за првог игумана манае1:'Ирскоr (134-3) .
• -. . •
ТИме ј-е Јаков стекао угледно место у српском фе­
1
• .• . •.
удалном друштву, па последично и у државном
•

.. ,,
124 125
•
сабору (,,збору српском''), где је био заједно с иrу­ Можда је Бранковић IOYiao рукопис у коме је ста­
манима светостефанским (бањским) и Пантократо­ јало да је ту биографију• написао старац ГрЈ-1rорије~
ровим (дечанским) за посебним столом (,,трапе­ па је погреnnю закључио да се мисли на Григорија
зом''), за којим су били и ,,иrумни забрдски''. Цамблака.
За ,,седиште и препокојиште" (почивалиште) Пре лроr.пашења царства (крајем 1345) краљ
иryr.raнa, док се не сазида манастир, краљ Је одре-
• Стефан Душан је ,,начео здати'' 1\{анастир, а.пи -су •

дио манастирски метох (имање) нову Цркву Петра :ra дога}јаји ометали и његову пажњу у11уhивали
на другу страну. Јаков је цело време на градили­
Kopиnrкor, коју је у околини призренској, код
шту и надгледа припремне радове, кој.и су морали
села Корише, старац хиландарски Григорије сази­
бити велики и дуrотрајни. Није лако било предви­
дао, >кивописао, снабдео свим што је потребно,
дети све што је потребно за грађевину за коју ће
н:арочито "ст;111ом всем књижним'' (збирI{ОМ ових
Беоrрађанин с почетка XV века, можда сам деспот •
н:уж1-tих юьига). Старац ГриrорЈ1ј е је добио као. Стефан Лазаревић, написати да њој ,,слично под
лично влас'Dелинство crrapy Црк,ву Петра Кориш­ сунцем не мислим да је ишта'', да она ,,добротом и
r~ог, која је била у призренском Подгору, високо у уметно111ћу превазилази Дечанску цркву изузев
гtланини, а била је раније хиландарски метох (од мрамора, и величином боља Деча1-1ска ''.
времена Стефана Уроша II Милутина). Српска феудална држава се нагло ближи сво­
Знамо да је Григорије, коме је старац била ме највећем успону и, ускоро после освајања Сера
1\tанастирска титула, у·мро лре 1355. rод. Како је (24. септембра 1345. год .), постала је царство. Ја-­
он, као истакнута црквена ли~mост и као феуда­ ков је, можда одмах а свакако не много касније,
лац из око·лине Арханlјеловоr манастира, долазио доведен за митрополита серскоr. Знао је добро

у дотицај с Ја ковом, треба поменути да је то онај rрчки, па је био лагодан за тај положај.

ј. : отац и брат Григор~1је" који је "бедио'' староr Као митрополит серски, или као игуман Ар­
српског књижевника Теодосија да дође са Св. Горе ханђеловог манастира (ако тада још m1j е прешао у
и напютте Живот П етра Кориш-ко~, а свакако и Сер), Јаков је свакако узео учешћа у проглашењу
пес.м.е у славу његову, С.љу:Nсбу (око 1310. год.). Да Српске патријаршије и крунисању Стефана Душа­
старац Гр~rорије не буде исто лице с Даниловим на за цара (1346).
учеником и биоrрафом, с оним необично даровитим Идуће године цар поново мисли на зидање ма­
nи.сцеr.Ј, непоз 1-1атоr- имена, коме имамо да захв а ­ настира, долази у Призрен због тога, али настаје
лимо и за Збор1-tик живо-та 'Краљева и ap:x:iien·иc'Кo­ куга, ,, црна смрт'', која ће захватити целу Европу.
na срnс-ких, за прву реда1щију њеrову из Код Срба у средњем веку такве несреће су биле
год.? Гроф Ђорђе Бранковиh у свој иl\r
1337·- 1340. веома честе, па ова, иако већих размера, није ни
'
СлавеШ>-срnс'Ким хроии-ка..ма наводи причаље Да­ забележена. ,,Смртоносна куrа'' је по-ходила и ,,ди­
ниловог ученика из биографије краља Стефана вни rрад'' Фиренцу. Њеним описом почиње Бо­
Духххана, xm казује да то пише ,,словенски .. . ио­ качов Дека.меро~ који је писан одмах после до­
торик Гриr,ориј е Игуман Дечански',. (Цамблак). гађаја.

126 127
 За време куrе, преко зиме 1347/48. rQд., царска
породица се ск.пони.ла на Св. Гору. Вероватно је и
Јаков био а њом-. У априлу 1348. rод. nос.тављени
су темељи маяасти:рсщ а у марту 1349. год. већ се
мисли на покривање оповом манастирске цркве .

• На вајарској орнаменm•\И рађено је још 1351. rод .

О освећењу мая.астира држан је државни са­
бор, на коме је објављена и хрисовуља Архан:ђе­
ловоr манастира. Без сумње то је онај исти мајски
сабор 1349. rод~ који је донео први део За-к01tика
цара Стефа'КО, Душ,а,на. Чланови сабора су из Ско­
·пља преШШ1 у Призрен. Међу љима је неоспорно
био и Јаков. Присуствовао је поуздано и сабору
од 1353. rод., ttojи је упот11унио Законик. Као зналац
rрчкоr језика, Јаков је био међу овима који С}'
најпозванији да редигују поједине законске чла­
нове.

У Серу је митрополи'I' био окружен многим

Грцима, који су би.ли непоуздани nодаmщи Срn­
сюога Царства. Кантакузин прича да су му у јесен
1350. и почетком 1351. год. тајно долазила изаслан--:­
ства из најглавнијих rрадова (раније rрч:ких), па
чак и из Скопља, и позива.ли ra да их ослободи
Срба. За Скопљанце је цар Стефан Душан сазнао
и m1авио их под суд због велеиздаје. Митрополит
Јаков је по1мишљао на ,,nресељеније вољно а или
нуждно" и тражио је за сваку евентуалност ,,при­
бежи:пхте и покојиште'' од цара Стефана Душана
и царице Јелене. Добио је 1352/53. rод. храм св.
Николе ка Пшињи под Кожљещ ,,порушен и вла­
стели насилајем (над њим насиље извршено од
властеле), или истеје реmти (тачније рећr1:) nоме-­
роппrен'~, коме тек шт<> је цар~а Јелена постала
,,втори хтит.ор'• . Одреlјено је да после митропо...
.литове смрти прщ~адне Арханђеловом манастиру.
.С ,таковом је био у Серу кефалија Нестеr, коrа
је цар Стефан Душан 1354. rод . слао папи у Ави-

•
128 Сл . 4 - Ја?<:ов Серски.
•
(nачетак XIV в ека - из.лtеђу 1360. и 1365. ~од.)
њон, заједно са дворским судијом: Божидаром и
Дамјаном из Котора. Из породице Дуке Нестонrа,
вероватно словенског порекла, Нестеr је 1360. rод.
у Серу члан суда, ,,раб rосnодина цара Уроша''.
Био је тада ,,велики папија'', у11равник двора (на­
равно царице Јелене) ,и врховни чувар дворских
капија. Од њега је позната једна скраћена хроника
•
од постанка света до његових времена, коза се не-

када чувала у библиотеци Колбера, славнога ми­

нистра Луја XIV. Могла би бити од значаја и за
•
нашу ист~риЈу .

По наредби митроn.олита Јакова, расодар Ка­

лист је у саборној цркви светих Теодора у Серу
првих дана ce:rrreмбpa 1354. год. преписао једно
Четворојеванђеље на пергаменту, које је 1857. год.
Роберт Кцрсон на111ао у светоrорском манастиру.
св. Пав.л;а и које је леди Зеч поклонила . Бри.тан:-
·-
ско,м му~еју у Лондону, где се и сада налази (у
Одељењу за рукописе по,д бр. 39626). На крају ТQ\'­
Че11воројеванђеља наслиЈСан је лик митрополита
..
Јакова. , .
•

Други српски п~т,р~јарх Сава изабран је . у

•
јесен 1354. rод. на дрщавном с~бору у Серу:, у се-
дишту МИ'Ј:1)опрлита Јаков.а. Тако су без сумње
митроџолитови гости биЈЩ сам цар, цар~ща)
. .. ·: пре-
. .
столонаследник и сви српски св.етовни и црквени .

феудазщи.
•

Ускоро, после смрти цара . Стефана Душана

(1355), царица Јелена (монахиња Јелисавета) је из
Сера у11рављала својим поседима. ~рополИ'l' Ја­
ков је био њен саветодавац, на кога се, као на свог.
•
старог и ода.ног приЈатеља,
•
моrла увек ослонwrи .
У византијском црквеном песништву забеле­
жено је име · митрополита Јакова као писца једног,

О Твr,рци и дела старе српске кљижевяос·s J'l 129I

 ,
•

-ка1tо-на 'НОћ:но~, на грч.ком ј език у али на црквеним

документ~а, лиса.ним грчки, потписивао се срп­
ски (1357, 1359).
За царевања "в нас'' (код нас, у српској феу­
далној држави) цара Стефана Уроша и матере •

њеrове монахи~-ье Јелисавете, 1359/ 60. год. ,,серски ,

Јаков митрополит посла сије (аве) књиги в Синају

и приложи је (их) Пречистеј деве матери (мана­
стиру Богородици Синајској), јеже (које) и по име­
ни писана бш11е зде (овде): -сугуб'н трилесн'ц
(двострук триод, посни и цветни) , и часослов'ц,
псалтир и чтеније Златоустово''.
•

Оба триода чувају се данас у Манастиру св.

Катарине на Синају . На хартији су; писани су
•
рецензијом
,, с носним самогласницима. И на једном
и иа другом триоду је исти српскословенски запис
митрополита Јакова, само та два текста не потичу
од исте руке. На Посном тркоду пише ,,Стефану О СИНА (Ј'У)!

Уресу'', док ј е на Цветном правилно "Урошу''.

О Си'Нй, о света .м.оје~о 1) сијаиије,
Стихови митрGПолита Јакова су на почетку
запи_са у оба триода. Цветни триод има тај запис о Си:на, о сил:но .моје -к тебе желаиије,
и на гр-чком језику, али без стихова. Грчки текст иже2 ) в 8 ) oiњw) неопали.маја4-) с'бљуде се 5 ),
садржи прецизније хронолошке податке : 6868. с'бљуди .ме от о~ња ве-ч.'Нују~ита~о 8 ).
rод., месеца септембра 22., што значи 1359. год.
Јаков Серски
Цветни триод је писао " убоги Гаврил'', који је (1 359)
• •
на краЈу рукописа пожелео да "почине .. . от ве-
ликаго труда" . И у току писања Гаврил је с,:,ав­
љао своје узгредне записе: ,,Ох тебе, убоги Гаври­
л,е, докле да починем'', ,,Свети отци никејсти,
помозите ми сије (ове) 7. и 8. нед(еље) кончити'{
(завр11:rити).
Треба још рећи да је последњи помен митро­
Светлостf1 l'vIOje; 2) (ти) која; 3) у огњу; 4} мисли се
1)
полита Јакова из нОЈЗембра 1360. rод. авrуста 1365.
на купину из Б иблије која је горела 1а није сагоревала
rод. помиње се њеrов наследник митро.полит Сава. (11 књ. М ојсиј ева 3, 2); 5) с ачува се; 6) који је ве~1ан .

130 131
 •

•
МОЛИТВЕНА ПЕСМА ЦАРЕВ~'\
1

Сасвим изузетно, у једној средњовековној на­

• шој повељи налазимо молитвене стихове. Они су
•
•
у саставу аренrе, оног дела пов-еље у коме зе оп-
. шта мотивација њеног издавања. Увек теолоr1rка
•
(што је појмљиво за феудално доба), аренrа често
•
има юьижевне вредности. Сад видимо да може да
садржи и стихове.
Повеља је цара Уро1па, писана је у Скопљу
9. маја 1366. год. и намењена је Хиландару (тамо
се и данас чува). На хартији је, крај јој недостаје,
'
а писана је брзо,писом. Њом се потврђује дар ве­
ликог војводе Николе: Црква -св . Стефана у Кончи,
са селима која јој припадају. Тог свог ,.,в'зљуб­
љеног властелина'' цар назива својим братом, сва­
како у жељи да истакне високи углед војводин у
тадаппьем феудалном друштву. Од великог вој­
воде Николе Стањевића постоји у Хиландару пер-

133
 rаментно Јеванђеље с минијатурама. То је ,,тру­
дољубије мниха Теоктиста''. Конча је у пределу
Штипа и Струмице. У цркви се налази плоча, на
којој пише : ,,Никола Стањевић, велики војвода,
:ктитор '' .
На стихове у овој ло:вељи скренуо је пажњу
А. Соловјев, кад је њу у целини објављивао (1927).
Истакао је да славопој Боrородици у повељи ,,ли­
чи на црквени акатист''. Још је ово додао: ,,Толи­
ко има у њему искреног осећања да изгледа као
наслућивање кобних опасности за младог цара
Уроша. Неки трагични дух веје из ових редака
последње сачуване повеље последњег српског
цара''.
Остаје отворено питање, да ли је стихове за- ДА МЕ ОГ'Њ НЕ ОПАЛИТ ГРЕХОВНИ
•
иста саставио сам цар, или Је мо>КДа то учинио по
царевој жељ1-t и упутствима писац повеље. По­ О всепатаја 1) в.шдичице, 1,оспожде 2 ),
уздани одговор не можемо дати. Соловјев ће сва­
и nретстате.п:нице 3 ) и покровите.п:нице,
како имати право што у тим стиховима види из­
сте-но ~стија-нс-ка, шr.дежде4 ),
ражено мрачно расположење царево. Моr_уhност
и уповаи11,је~) -не,ш.дадејушти.м, се 6 ),
царевог ауторства несумњиво постоји, па због
• тем же 1) и с;\38), раб твој Стеф?и Урош цар
,тога ксnод стихова стављамо царево име.
сија') моја маЈШја nри-н.ошениза .
12
при:несох в 10) д-ар те ) и -к тебе nрибеюзу
11
),
•
иште1В) nомошти 1•ј и застуnље-ни3а!
једа15) би ме избавu.п,а .муки ве1Ч.ни3е,
и да би .ми. би.п.а nретстател,ш,ца8 ) и ~~кровител:ница
8 10) д'-н страшна1-о и љута~о ответ~ ),
и 7
да би ме покрила 1<:рово.м крилу )
• •
тво1еју1 ), 8

да ме о~'њ -не оnа.п,ит 1,реховии,.

• и сијаВЈ моја .ма.лаја при'Ноше-ни1а принесох .

•
Стефан "Ypo;u цар

(1366)
•
•

1) Много опевана; 2) rоспођо; 3) з~штитнице~ 4)_ яа~о~

5) поуздање; 6) они~,а који се ие надазу ; 7) а стога_ , 8~ за ,
9) ова; 10) у; 11) ти, теби ; 12) прибеrаваt.~; 13) ишт5-ћи,. 14)
помоћи; 15) е да; 16) одговара; 17) (два) кр11ла; 18) ТВОЈИМ.

184 135
 •

•
•

•
•

•
•
•
•

,.
•

1
НА ТРАГУ ЈЕДНОГ ЈЕФИМИЈИНОГ САСТАВА
..,,
•
П. Лемери и А. Соловјев .скрећу пажњу на
,. традицију, забележену код Смирнакиса: по којој
-би·. посмртни остаци деспота Угљеше би.ли пренети
у Хиландар. Смирнахис још наводи да се -у Хи­
ландару показује деспотов надх-роб:нк нат.rmс.
•
Деспот Угљеша је по-гинуо у бици на Марици
.(26. септембра 1371). 1'4онах Исаије, који је са­
,стављао свој запис ускоро после тог догађаја, бе­
л~жи да су тамо код Марице остале непоrребене
Yrљeirтtme кости. Два и по века доцније, патријарх
.ср·n~ки Цајсије nownьe у ,,Животу цара Уроша''
•
{1642) rроб У;rљешин вюххе Харманлије, недалеко
-од места битке. Каже да ј~ rроб "и до данас зна­
је~'' и да ,,нека чјудна знаменија показујет'', па
,,ч.довеци белеги ст.авет''. Уrљешино тело одн.ели
-еу неки монаси у манастир који је Угљеша поди­
rао у близини Сереза. Тамо "исцеленија;' чини.

137

,,
 •

"Гроб храбраго Угљеше'' у маричком крају видео
је 1682. год. патријарх Арсеније III Црнојевић кад
је путовао у Јерусалим.
Данас се у Хиландару ништа не говори о не­
ком преносу Уrљешиних остатака. Нема ни над­
гробног на1·.rшса.
Податак о томе натпису веома је важан. Он
нам може помоћи да објаснимо како је настала
традиција о којој се прича код Смирнакиса.
О натпису на тој надгробној плоч-и Сава Хи­
ландарац ништа не говори. Мора да га је било.
~
1
њему се свакако помињао и Угљеша "Деспото­
вић'', син деспота Уrљеше. Исто име и оца и сина
збунило је простоср1дачне монахе, .па су - у оно
доба, док се још видела надгробна плоча - при­
чали о томе да у Хиландару почива деспот . Та­
ко је морала настати традиција, која се забора­
вила кад је заклоњена надгробна плоча.

Деспот Угљеша није сахрањен у Хиландару,
но његов мали син, који се такође звао -Угљеша.
,,Дижући се на оружје протИ!В безбожних мусли­
мана'', деспот Угљеша је у априлу 1371. rод. био
•
Има наде да та плоча постоји. Треба уклонити,
бар привремено, све то што је стављено око лозе.
Можда ће се наћи плоча и натпис на њој. На1·пис
је нарочито значајан. Он ће потицати свакако од

на Св . Гори и походио "гроб господина . . . и роди­ деспотице Јелене, доцније монахиње Јефимије.
теља ·светопочившеrа ћесара, и сина. . . по плти Кад је деспотица оплакивала смрт мало1·а Угљеше
Угљеше". Деспот Угљеша зове ,,родитељем" свога на његовој иконици, морала је то чинити и у над­
таста, ћесара Војихну, за кога знамо, из натписа гробном натпису. Прва српска књижевница :i,1

његове кћери монахиње Јефимије (1398/ 99), да је славна везиља заслужује да се трага за њен~1м
1сњижевни~vr саставима .
поч.иаао у Хиландару. Гроб деде и унука, ћесара
Војихне и малога Угљеше, био је заједнички. Због
тога деспот Угљеша говори у јед.ниниt о 1·робу.
Како је деспот хтео својим при.лозима р;:,. створи
,,п{)мен веч.ии'' и тасrу и сину, обојици свој11Х nо..­
којника, употребљава на друrом месту у повељ~
множину, помиње гробове .
•
Заједнички гроб ћесара Војихне и Угљеше
,, Деспотови.ћа~ био је код rлавне хиландарске цр­
кве, с јужне стране, ба1rт код оног места rде је, у
цркви, гроб Симеона Немање. Ту је израсла лоза ,
~а које се rрожђе разноси и шаље на све стране,
да на чудотворан начин лечи жене -од неплодно­

сти. Ло-за се желела да обезбеди, па се то :месте

обзидало и оградило. Саtва Хиландарац пише: ,,Год.
1886. обавиј 1 ена је ова лоза rвоздеи,0м мрежом. Пре
то:rа могла се видети надгробна плоча испод ви­
нове лозе, под којо11,1 су почива.ле кости цесара
Војихне"'.

138 139
 •

МА ЧЕ ВОЈСКУ СРПСКИ КНЕЗ ЛАЗАРЕ

Лик кнеза Лазара. дали су два .наша средњо­

вековна сликара: Константин у Раваници (око
1385. год. ) и Макарије у Љубостињи (између 1402.
и 1405. rод.). Приказали су кнеза као ктитора, у
с~ечаној лози владара и заштитника цркве. Посто­
ји још један лик кнеже.в, на који досад није об­
раћана пажња. Налази се на новцу. Примерак так­
вог Лазаревог новца има др Сергије Димитријевић,
•
• •
напт познати нумизматичар, КОЈИ Је не само паси-

онирани колекционар (њеrова збирка је велика и

лепо сређена), већ и истакнути радник у тој на­
учној области. Кнез ј,е на новцу тако представљен
као да је пред војском која креће на непријатеља.
Збоr тога смо као наслов овога чланка ставили
стихове из народне песме " Пропаст царства срп­
скога''.

141

,
 •
Сем тога "11:ика кнеза Лаза ра на новцу његовом,
налази се на другом једном примерку новца друк­
чиј11 лик кнежев, који никако није ратнички, већ
доброћудног човека . Док је на Димитријевиhевом
nр1,1мерку новца Лазар намргођен, овде као да је
утонуо у мисли. Тај други примерак новца при­
пада Народном музеју у Београду.
Кнез Лазар је био и ратник, а не само владар
који је удајом својих кћери (имао их је пе-т) ства­
рао повољну ситуацију за своју државу, Моравску
Србију. Ратовао је са жупаном Николом Алтома­
новићем због Рудника нај.пре сам, а после у савезу
с босанским баном Твртком. На крају Лазару је
припао Р·у дник и богати приходи од њега. cel\1 тога
цео ужички крај . Никола је изгубио све, па чак
и очи, које му је ископао, бар како прича М. Ор­
бини, Стефан Мусић, сестрић кнеза Лазара. За то
је Стефан имао ,,потајни пристанак'' кнежев. Од
Радича Бранхо,вића (Растислалића) Лазар је узео
Браничево, да би избио да Дунав. Хтео је, поред
осталоr, да обезбеди довоз камене соли из вла­
шких рудника, ,са Карпата и из Угарске. То су о.ни
,, крушци соли", који су се чували у граду Бол­
вану (Бовану код Алексинца). Један Лазарев ро­
ђак (,,брат господства ми''), по имену Цреп,
" разби", заједно с Витомиром, Турке 25. децембра
1380. rод. на Дубравници (у Поморављу). Летопи­
си су забележили да 1385/ 86. год. ,,исходи цар
Мурат на кнеза Лазара'', ,,и врати се опет от
плочника ис Топлице'', управо ,,побеже'', али
и.пак ,,прими Ниш'' .
Мо.жда се на ,, Цреnов бој'' односе вести код
француског хроничара Жана Фроасара (1333 -
око 1400) да су Турци поражени у држави кнеза
Лазара (,,ле цонте де Лазара"), кад су пошЈI:н да
покоре Уrарску, а затим и Немачку (пре 1383.
год.) . По Фроа~сару, Лазар је овако rоворио ,, онима
142
што су га окружавали " : ,,За нас је уосталом ча­
сније поШ"rено изгинути, бранећи нашу д.едовину
и Христову веру, неrо да у ропству и сраму ж:и­
вимо под неверним псима" . Добио је одrовор да
су сви ,,готови да их храбро" дочекају. Зар ово не
подсеhа на казивање Данила Млађег (с краја 1392.
или с почетка 1393. rод.) о "тихој и слаткој речи '<
Лазаревој уочи косовске битке? И по Данилу Мла­
ђем Лазар је "велмо:>кама и благородним, војини­
ма, војводама, великим и малим " износио да је
,, боље ... у ПОАЗИгу смрт, него ли са стидом жи...
в·от''. Они су му, поред осталог, рекли ове велу1ке
речи: ,, Умримо да свагда живи будемо . . . Не бојмо
• •
се страха КОЈИ Је дошао на нас, ни устремљеt-ьа
нечастивих непријатеља, који скачу на нас. Ако
бисмо заиста на страх и губитак мислили, добра
не бисмо се удостојили''. Оно што би, по Фроасару,
Лазар казивао војсци која под Црепом и Витом.и­
ром иде у бој на Дубравници, рекао је, по Данилу
Млађем, косовским јунацима. То би отприлике био
главю~ садржај Лазаревих говора војсци која по­
лази у бој. Фроасарово причање је ина~1е с пуно
збрканости, urro је сасвим појмљиво, јер су то .ве-
•
сти коЈе су разнете на ове стране под ондашњи.rwt
саобраћајним условима.
Косовска битка и траrични крај кнеза Лазара
забележени су и у савременим записима. ,, Колика
туrа беше по земљи кади се уби кнез .. . (оштећеii
т:екст) велики цар турски. О колика туга беше по
земљи за кнеза Лазара доба''. Тако је 1389. год.
или одмах после ње писао ,,мноrоrрешни д~-rјак"
Николица, ,,работник'-' Вука Бранковића. А гре­
шни Пахомије бележи да "писаше се сија (ова)
светаја књига Отч.ник rла гољеми Лапса:итик (Јiав­
сашс) в дни блаrовериаго Влка Стефана (С'l·ефана
Вук.а Бранковића - са владалачким именом Сте­
фан забележен је Вук и у Поменику Богородице
143
•

Левшххке) то лето јеrда (када) кнеза Лазара 1,урци

убише и Амурата цара Србље (Срби)''. За себе Па­ . ..
'...,.. ' . .' ' .. ·•
'\
хомије пише (у узгредним записи::м:а на ивицама . ., •• ,
•
f \),

) . ,. '' , '' , '" .

листова да Је "земза },трава

Култ кнезу Лазару је начињен о преносу мо­

,,златравни
' •.
'• .• ' ,. ..
• ..
1'
, •
♦

•
~. r
'
' .•
штију са Косова, из Грачанице, у Раваницу ..
(
'
Један од тројице Раваничана који су
• 1
(1390/ 91). • •
•

,
•

•
узели да прослављају Лазара у стиху и у прози, i •

и то први,
. ' .
онаЈ КОЈИ Је писао, одмах после преноса,
. ...
. \

у Служби кнежевој доноси и стихове са молбом . , • •

•
да кнез својим јадним Србима обезбеди ,,вечно­
•• •
вати в тишине" (вечни мир). Није то било мoryhe,
•
-: •• • • i. ·ч •, · • , • •
ни тада ни више векова доЦНИЈе, али се то наме-

тало као насушна потреба. Стихове смо исписали

из крушедолскоr рукописа, који је сада у Цркв~­
ном музеју, у Патријаршији у Београду (бр. 180).
Потиче из друrе половине XVI века, а преписан
•
је из неко,г београдског рукописа, који је постао у
доба деспота Стефана Лазаревића. Фотографски
ВЕЧНОВАТИ В ТИШИНЕ (У ТИIIIИНИ)
с·нимак сам добио од драгог пријатеља проф. Све-
-~:озара Душанића, управника Музеја. ·
Кто тебе ие уб.л,ажит1),
: Стихове је запазио јеромонах Александар .
Андрејевић, ,,постригом Пен.анин'', и унео их 1736. б'дра~сl) делатеља заnоведеј божијих?
rод. у свој рукопис ,., Пос.ледованије стихолоrији Или -кто ?te nохвалит
през васе лето, славе и тропари и кондаци лоли- . все?ерасноје') твоје житије?
јелеји(' (бр. 17 Српске академије наука ц ··_ умет- С'бра.л, бо 4) јеси
ности). Одатле је ,,Песме свецим~ С~бима'',. па и јако$) же') пч.ела .љубодељ-наја1)
ове стихове (,, Светому и славному кнезу Лазару''), . мшпоцветније добродетељи8),
објавио Ст. Новаковић у својим -познат;У1М ,,При­ будуштују9) славу, ·
мерима књижевности и јези~а старога и српско­
исхи
. .. ) .зе~.љ-нују
10
.. изменити..
словенскоrа'' (три иэдања - 1877, 1889, 1904), Код ,

Око слепим,
Алекса:цдра су стихови у србуљском облику по­
tc,Qia хроми.м,
следње фазе, а у штампаним Србљацима (1761,
1·765, 1861) пренети су у црквенословенску рецен­ ж'з.л. 11) старости,
зију и при томе су учињене мале измене у тексту. все.м.11) вса-к 13) би.яи јеси •
' -· . ... ' .. . . . . . \ .. . . •
.м:илостив'Н.·оју рукоју1 4
).
]44-
10 Творци и. дел.а старе српске :к.љижеЮЈос:rи
 Муч.енија же ) веицем
6 # ... .. -
•
•
1

~лаву своју украсил јеси. . ••

Христу бо~у • · 15) ,
npeд сто3иши
· се18),
то~о 16 ) слави11 ) паслаж д а3е
;е.му 1 9) же 8) и моли се,
.моли.м20) те, Лазаре мудре"l 1 ),
трудом твојим веч:новати в тишине

• и спасти се душам -наши.м. .

Раваиичан
(1390/91 или одмах после т-е rодкне~

' . •
ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ СА СТИХОВЮ1А

• Господар новобрдске и копаоничке рударске

• • области, кнез Лазар је успео да завлада и рудни­
цима на планини Руднику и у Кучеву. Са .вели­
• •

ким .приходима могао је обилно да помаже цркву

1

и да подиже и обн.авља многе црквене rрађевине.

1 Цркву је придобио и својим успешним радом на
• измирењу са Цариградском патријаршијом. Зава­
•
ђеяост између цркава трајала је доста дуrо, још од
• •'
•
времена цара Стефана Душана и од бацања ана­
•
теме. Турски напади и освајања учинили су да су
. •• '.
11астали зли дани за калУђере, веома многобројне
1) Прослаnља; 2) бадРоr, бодрог,_ срчаног; З~ с~~расно~
4) јер· 5) као· 6) а; 7) трудољубива, 8) вр,лиие, 9) еfдУћу• у; то доба. Лазар је многим калуђерима пружио
10) ~тући _: у штампааим Србљацима: буf-О'Ш~ју с~аву ут.очишта. И то је допринело да његов углед буде
искиј приобрести, земну ју измев:ив; 11) жезл, ~штап•. t;>) велики у црюзеним круrовима. Међу црквеним
свима; 13} свако - у у шта:мпапим Србљах~има_. всја. .
милостивном руком; 15) стојих11 пред (Хри€том), 16) :ora~ људима, у високом клеру, Лазар је имао своје бли­
17) славе; 18) наслађујући се; 1~). ње-М!;. ~~~ . м~~о~ 21) ске рођаке. Топлички 1\оrгрополит Јован био је
мудри. , његов рођени сестрић, један од синова челника,

' 1
147
 •
Мусе. И у монашким редовима било је чланова
шире, па чак и уже Лазаро:ве породице. Знамо за
старца Дионисија, пре монашења Држмана, чији
је отац, ,купан Вукосав, сазидао на својој баurrини
•
цркву у Лешју (код Параhина). За дpyror сина
тоrа жупана, за Црепа, кнез Лазар каже да му је
брат, што наравно треба схватити у ширем род­
бинском смислу. Цреп је имао сина јеромонаха Ве­
недикта, који је преводио са грчког. Тај је Вене­
дикт доЦЈmје био игуман лешјански. Црепова кћи
је била монахиња Анисија. Рођена сестра Лаза­
рова Драгана, удовица челника Мусе а матz.1 Му­
сића, звала се као монахиња Теодосија. Живела
је у манастиру који је са синовима поди.гла. И
жена кнеза Лазара Милица постала је касније мо­
нахиња, градила је r1 помагала манастире и 1~ркве,
и сакупљала је око себе припаднике клера, а на­
рочито монахиње. Јефимија, њена сродница, била
је поред 1ье. За њих две Григорије Цамблак ;1и111е да
,, у премудрости и у оштроумљ у многе превасхо­
де" а за Милицу Константин Филозоф употреб-
'
љава израз "мужаствена жена '' .
. Толике везе са црквом обја11пьавају за1 ххто .је
кнез Лазар ускоро после своје погибије на Косову
добио култ, праћен похваЈIНим списима чији изу­
зетно велики број пада одмах у очи. Сем црквених
песама које сачињавају Службу, потребну за Ла­
зарево прослављање у самој цркви, написано је
кратко житије и лет похвалних с.лова. Кра-:ко жи"
тије је об~rсшо саставни део Службе (синаксар). За
две похвале се тачно зна и ко је њихов писац и
када су оне састављене. Једна је веома позната.
q'o је Јефимијина, из 1402. год. Друrа је похвала
из 1419/ 20. rод. Њу је написао Ан.доније Рафаилt
који за себе исти-че да је Епактит (био је, значи,
из Невпакте, Лепанта). Остале четири пол'"Вале
датирају се по подацима које оне садрже. Све се
оне стављају у доба одмах после косовске битке,
·148
•
.иа крај·· XIV и на почетак XV века. За једну од
њих се мисли да је састав Данила Млађеr, о коме
се . сазнал,о из акростиха у црквеној песми посве.i.
ћеној краљу Милутину. По 1\1:оме мишљењу, у
то~е ~авилу треба видети патријарха Данила IП,
кози Је кратко време у11рављао српском црквом
(nри самом крају XIV века, после косовске битке}.
Друrа похвала се налазила у рукопису са почетка
XV века, који је можд:i писан рукоl\1 деспота Сте­
фана Лазаревића. У том је рукопису било деспо­
тово Слово љубве. Мени је за ту похвалу изrле­
дало да ће бити дело деспотово. Сад сам склон да
са определим за кнегињу Милицу као њеног са­
стављача. ?)>ећу похвалу је објавио .А. Вукомано­
вић. Њен Је писац Раваничанин (IП). Био . је оче~
в~дац преноса Лазаревих моштију, јер за себе у
.похвали каже: ,,Сија убо зре аз биваема''.
. Постоји једна световна похвала кнезу Лаза­
ру. Она је давно штампана, али на њу није обра­
ћена потребна пажња.
За време рада у Хиландару, у новембру и де­
цембру 1952. год. нarrrao сам још једну похвалу
кнезу Лазару. Она би била седма похвала, а
девети похвални с-пис посвећен кнезу Лазару.
Нова похвала има и стихова, испред и иза свога
текста. Кратко житије, по обичају који је владао
за такве синаксаре (одн. за тзв. пролошка житија),
садржи на почетку неколико стихова. Треба под­
сетити да смо, захваљујући том обичају, добУ,.ли
Силуанове стихове испред кратких житија Сави­
ног и Симеоновог. Јефимијина похвала сматра се
обично за песму у прози .и наводи се кад се 1·овори
о. старом наuхем песннштву. Световна похвала
коју смо поменули као недовољно запажену и 1:0-
тово зарора~вљену сва је у стиховима. Тако би• се
нова похвала ло облику разликовала од свих до­
сад· позяатих. Она је у стиху и у прози, и то су

стихови и после прозног текста, а не само испред
њега. Стихова има доста. Једва да ће прозноr тек­
ста бити ви111е од стихова. Треба додати да воза
похвала није велики спис. .
Похвала се налази у хиландарском рукопису
бр. 425 (л. 156а - 1576). То је рукопис на харт~и
са воденим знаковима из времена око 1460. rод. По
садржини је Пролоr за месеце од марта до августа,
дак.ле за другу половину црквене године (која је
почињала од 1. се11тембра, а завршавала се 31. ав­
густом). Испред похвале је натпис писан црвеним
словима. Натпис је дуг. У њему се лрво позива на
датум под којим је похвала увршћена у Пролоr.
То је, наравно, 15. јуни, дан косовске битке и смр­
ти кнеза Лазара. Каже се, као обично у пролозима
и минејима: ,,у тај дан (в тжде дн)(' . При дну ру­
кописа, испод текста на доњој белини! дати су
б.ли11ш хронолопхки подаци. Наведена зе година,
али norpex1rno: место 6897. забележена је 6898. rр­
дина од створења света (одтовара 1389/ 90. r.одини
по нахпој ери). Недељни дан је тачан: уторак. Та­
кође и датум: 15. јуни. Натпис је у једноl\1 погледу
веома занимљив. Не о.цноси се само на кнеза Ла-:­
зара, веh и на ,,све православне хриr11hане" који
су с кнезом изгинули у борби с ,,нечасти.вим Аrа­
ренима'', Турцима. Ис't'Иче се да је ,,с1tончал,о мно­
жаство тисушт''.
Помен и Лазареве војске јавља се и у другим
похвалним списима. У кратком житију се наводи
како Лазар ,,приведе сабор велики мученика Хри­
сту Богу својему у вишњи Јерусалим, као некада
Исус Навин људе Божје у земљу обећану". И сама
црквена песма, Служба Лазарева, слави и Ј-1~~1-
лу војску: ,,Пред војском боrосабраном сиЈаЈући
као звезда блаrозрачна, и њих (ратнике) у светле
ставове привео јеси путем страдалничн.им, и ску1ту
мученичком ,приброј,ао љих са собом''. ,,Побr,~јени
nравОСЈiавви од нечастивих Аrарен•• nомињу се~:и
у наслову . по.хвале коју је на111тапао А. :Вукомано­
вић. То се понавља и у нат11ису у похвали која с~
сматра· за · дело Данила Млађеr. Заборављена по­
хвала такође се обзире на војску, на ,,мужеве, до-.
бре, мужеве храбре, мужеве заиста у речи и ·на
делу) који су се блистали као звезде светле, као
земља цвеОО'i.Има nреиr11арани, одевени златом и
камењем драгим украшени". Они су на ,,коњима
изабраШQ4 и са златним седлима'' . Те "красн;е ја­
хаче'' Лазар ,,_цриводи да у Христу скончају добЈ?Q,
~ вен;ац страдању, (прима) и вишње славе }'Чес-
. ' .
ници да бу...,,;ц.,.,.у". Најзад, да поменемо једног позни~
јег писцаt попа Пеју из прве половюrе XVI века.
рн је био у Раваници и видео мошти Лазареве;
~ад о томе лише у Житију Ђорђа Кратовца, чиюi
ово запажа1-ье: ,,И да верујете да су сви који су
тада с ~цм побијени свети као и тај'' (као . кнез
Лазар). Ј•
.
1
Види се да су се ствари из основа измениле.
У до~а кад је ~апт феудални поредак био чврсr
није могло бити ни речи да се прославља ко други
сем династије. Феуда1щи 'су често били вео~1а ве~
• ' 1
лики црквени приложници, али ниЈедан од њих
нема култа ако је умро као световњак. За феудал.:.
~е ј е био један јединЈ11 нащm да дођу до кул~а:
Морали су да ступе у црквене редове, да се замо~
натuР.. Тиме су постајали део црквене орrанизациј~
кој у је њен оснивач Сава неразрешиво везао за
династију. О томе сам узгред говорио, па сам том
приликом истакао да се црква добро чувала да у
књиrама (а њих су црквени људи писали) по~ље
феудалце. У Зборнику биографија краљева и ар:..
хиепископа српских, који у штампаној књ1tзи
обухвата 386 страна, има света два световна имена
• •
за в:оза се може мислити да се можда не односе на
чланове динас.-rиј,е (велики жупан Дparom, велию,
йојвода Новак I'ребострек). О феуда.nцима треба
ћутати.; а на 'куЈIТ се не сме ни да мис.ли. ,Д~
косовске би:rке је сасвим друкчије. ФеудаЈIНИ . по­
редак је · из основа пољуљан. Сад је црква · билв
склона да прави ку.лт не само веhим феудалlЏ{Ма,
већ и мањ_им. А кад нестане српског феудалног
поретка, ЈЈ:ад завладају Турци, црква ће обратити
пажњу и на занатлије. У XVI веку- добиће култ
један кујунџија, Ђорђе Кратовац, и један обућар,
Никола Софијски (иначе родом из Јањине).
У нађеној похвали после натписа
, а пре проз-
вога текста, пре похвале у ужем смислу, долазе
стихови. Распоређени су у пет група, да не кажемо
С'lрофа. Позната скраћеница означава да су то сти­
хови: изнад слова с написано је слово х. За скра..:
ћевицу је употребљена црвена боја. И прво слово
првоrа стиха у свакој rрупи такође је црвено .
Стихови иду један за другим, а не, као данас, · је.:.
дан испод дpyror. Знаци интерпункције су ретки
и произвољни, по обичају у старој нa1rr()j писме­
~ости. Ако сам у свакој rpyxrи правилно утврw:tо
поједине стихове, излази да су они неједнако рас­
поређени и различите дужине. Тако би у i::rpвoj
rрупи било ne:r стихова. Друга група има три сти­
ха, трећа шест, четврта пет, а пета је најдужа -
има једанаест стихова. Можда пету rрупу треба
разделити на три мање групе. Иако се скраћеница
за реч стих налази испред целе пете rрупе,
• аслиди, rовори се у Физиолоrу. Да це би чула
fЈИМ словима су означени и лочеци двеју ммьих
~
iipidje и да се поклони ,,нечастивем и скрвном \Кр-:
вопијцу Arapy''. Њеrа, ,,часнога Лазара",. мачем су
уби.ли ,,синови погибе.лни'' (синови пропа~ти). G
љим је .изrинуло ,,множаство много n1сућа'~ љего­
вих 1 ,раба'' (слугу), који су заједно с њим ,,војЩЈ7
ство.вали''.
·, На самом почетку прозне похвале ословљава
се ,,свештени и часни сабор'' . Видећемо да се ми­
СЈЖИ на братију, на калуђере Раванице, манастира
који је саградио кнез Лазар. Година која је вазна"
ч•ена - казује се у похвали - ,,злочаст:r1ви и бо­
rомрски амир'• подиrао је своје Исмаилl1.ане и
оста.ле народе које је покорила та варалица ,, сви­
репством својим као лав који риче''. Не може се
исказати колико је било љих. Са свима њима
устремио се на кнеза Лазара. Тај злочастиви био
се ,,љуто разбеснео'' и постао је налик на оноr
који се спремао да свој престо постави у облацим.а
и да, се упореди с виnnьим. После тоr изједначења
амира са самим со~оном долази у похвали и друго
упоређење. Ашrр је као ,,аспид глухи'' који запу­
mује уши своје и ,,од љуте јарости поставхпи луд''
напада на Лазара (,,наскочи" на њега). Ово упоре­
ђење с ,,аспидом rлухим'' налази се и у похвали
коју је објавио А. Вукомановић. О аспиду, управо
црве-

rрупа, а
~

не само почетно
..
слово
..
у црвом стиху.
rp.ac ,,обавника'' (чаробника) који опчињује к1ЈИ
,;ако бисмо мест~ пете групе имали ' једну мању rлас ловца (њу не убија ловац него rлас Н:tегов)1
_rрупу од п~ ст:ихова, другу од два и . трећу од аспида заnушуј е уuхи репом, или једно уво затва­
четир~. Број слогова у стихОЋима веома вар.ира. ра репом, а друго притиска на земљу. Поређење
.
с асnидом јавља се и иначе у старој нашој књи­
1 Лазар •се у стиховима слави као ,,блаrочасти­
жевности. Тео'"'осиј е ra употребљава кад rовори о
ваrо керена бЈiаrочастивејшаја отраСЈi'' {изданак).
За ..:жив.оwа· сво:са~ ои није доnу_с_тио да ,,нечастива· и Савином убеђивању Стреза да треба да одустане ·од
охола и . -свиреnа звер'' уВУЈЈ11ти: њеrов , народ. При­ напада . на српсњу државу. Физиолог је уопште био
стао је ,да~ се продије 1регова ·крв, а- није хтео дЈ1 Щ>ИЈIИЧНО омиљена лектира у нашем феудалном

152 '1.53
'

друштву. Постојале су разне њеrове редаюџ~је. У
старим нашим текстовима има и других навода
из њега. Црквена песма (служба) назива архиепи­
скопа Арсенија ,,ластавицом која свима гласи пут
покајања~'. То подсећа на чланак о ластаВИЦЈ,r из
Фиэиолоrа и на поуку која се у њему даје. Лас'l'а­
вица се· ,,у пролеће јавља и ујутру цвили и буди
оне који спавају''. Поука позива ,,посЮIКе'' да ·се
пробуде из сна кад прође ,,зима тела" њиховоr
која представља ,,сваку похоту". Још се у пес:ми
за Арсенија каже да је "обновио као орао м.падост
своју''. То би моrло бити из Физиолога, aлir готова
истоветност текста сведочи да је навод узет из
Псалама. Ј-1:сти је случај и с Доментијаном, код
xora се на два места помиље орао и његово обнав­
'љање младости. У науци је изнето мишљење да у
вези с Физиолоrом треба објашњавати лавове на
порталима у Студеници, Милешеви, Бањској и
Дечанима. Како ба111 тај део Фиэиолоrа није нађен
у страним текстовима, ти би археолошки подаци
за нас били веома значајни као сведочанство да
је Физиол,оr постојао у нашој књижевностЈi већ
на крају XII века. Haтrm са'Чувани рукописи Фи­
зиолога нису старији од XVI века. Треба указати
и на ј едну претпоставку, по којој пор~г-али не би
били рађени под утицајем Физиолога. На11ротив.
тај део Физиолоrа .постао би код нас и имао би да
представља објашњење лавова са портала.
У похвали се даље прича како се Лазар спре­
ма да дочека Турке. Он призива у помоћ Сим:ео-на
и Саву. То је веома интересантан податак за Си­
меонов
. и Савин кулТ!. · Лазар се оженио Милицом:.,
. ra је и ставио ra "под ноrе''. Уништио ra · ,,крепко'•.
х0Ја Је водила порекло од Симеона Немање и била
потомак Вука (Вукана). За јачање Лазаревих по­
зиција : у ·раскомаданој феудалној српској држайЈr
154
•
•
•
било је 'Важно .стаЈtнО указивати ва таЈ rенеалf\х11ки
податак, па било да је он тачан или само с успехом
оrлахххеи као такав. И доIЏШје, у доба деспота Сте­
фана Лазаревиhаt много се држало до то1· Нема.­
љиhкоr порекла владалачке породице чији се по­
ложај још није усталио. Тада се до..тууљује
родоСЈiов} створен за потребе Твртка I Котрома­
нића и намељен потпомаrању његових тежњ11 за
стицањем Немањићке краљевске круне. Једна од
допуна, наравно, односи се на Вукана и на њеrове
потомке, од којих је кнегиња МЈ1ЈIИЦа. У скраће•
ном облику тај је родослов Константин Филозоф
.цох~није унео у биографију деспота Стефана.
l\шсао на Симеонову и Савину помоћ .Ј1азара
ј·е охрабрила . Он је изишао на ,,сретање са зло­
части:вима ,i и однео је ,, светлу победу'' . Амира је
.
с,
срушио и победио. Њеrова ~) мрска глава Је оде~
чена, а ,,множаство много<' амирових људи је по­
бијено. Туга спречава да се подробно прича шта
се -даље збило. Поrинуо је и кнез Лазар, а с љим
и множаство благородних ратника 1-ьегових
(1
~
rrо се
каже благо, на веома обилазан начин. Противюnџi
~m11ћанске вере упутили су их Христу, а ов их
је украсио ,,мученичким венцем, који блиста ·све-
.
тлиЈе од зрака сунчаних
с,
.
Косовска битка не представља се Cal\tO у ово)
•
Лазаревој похвали' као наша победа. Црквена nе-
сма Служба Лазарева, назива Лазара ,,новим Да­
вид~м/' који је поразио ,,дpyrora Голијата''. Лазар
је ,,храбри војин'', кој-и је победио ,,Персоначал­
ника'' (Персијаgцима се Турци називају}. ПQкорпо
Од .•,Персј~!IИНа ~, и од ,,мвожас~а '' њеrови_х ,;1аро­
да .р:.азар •Је nретрцео ,,rлавнозе отсечениЈе - (од..­
~е~ева му, је глава)-, .а.лп је њему Лазар ма-чем
:155
 па·чинио да rори на вечном · оrњу. У кратком : жити.i.
ју, које је сада обично саставни -део Службе, ве
говори се о Лазаревој победи. То значи да је жи~
тије доцније постало, да је накнадно унето у Слу~
жбу. У пuхвали за коју се држи да је Дани.ла
Мла}јеr каже се да су обе стране ,;изнемоrле« и да
је битка пресrала . Интересантно је да Андоније
Рафаил још 1419/ 20. rод. пише о тoD.te како је Ла'­
зар ,,охолоrа Персеначелника сасекао, под ноге
покорио'', како је Голијата победио и, изражава се
и сасвим одређ. ево, како је 1, охолог Персеначелни­
ка Амурата . . . са множином народа nобедио''. П()
употреби истих израза види се да је Андоније Ра­
фаил био под несумњивим утицајем црквене пе­
сме, Службе Лазареве. Константин Фило:~оф от..­
ворено rовори о турској победи. Писао је у времену
између 1433. и 1439. год.
Стихови иза .прозне похвале нижу се у група.:.
ма од по дваЈ три, четири или шес'I' стихова (под
претпоставком да су те групе правилно подељене
на стихове). Испред свих група пиnrе црвеним сло:­
вима: ,, Стихове. СтЈсr'' . Облик множине односи се
свакако на све групе, а облик јеДНЈ1не по свој при­
лици само на прву rpyny. Пред осталим групама
аишта не пише. Свака група је означена црвеним
првим сяовом. И у Gвим гру.пама су стихов~r са
различним број ем слоrова. То itоказује да за ове
стихове важи запажање које је В. Ћоровиh учи­
нио за цр,квене песме (службе): оне " нису састав-
.
љeFre у Једном метру '' : као и у њихових грчких
узора, ,,у љима их ... има разне врсте''.
Сви су ови стихови посвећени Раваници · за
. '
козу се. каже да је ,,свечасна, света и преукрахrrена
rc нов-а ~ обитељ!'-; ' :Говори се о ,) смерниъ~ и скрушеt
ним слу-2КИтељима'.' њеним, и то на такав начин
'156
да се .види да је и сам писац један од њих. с~ме
щнастира доводи се · у везу · с једним местом У:
Похвали Ускрса од св. Атанасија. Наводи се да У~
Рававици почива Лазарево тело. Иска.зује се за-,_
тим бриr~ за манастир и за оне који живе У њему .
i . Ова .похвала зај едно са стиховима састављена
је после пренQса Лазаревих моштију ~а Косова У.
Раваницу, а то ј е- -било вероватно с Ј есени 1390,
год. за · похвалу кнезу Лазару која се сматра з~
дело Данила Млађег у ј едној · ранијој својој рас­
прави дошао сам до закључка да - је писана отТТ?и­
лике крајем 1392. или почетком 1393. год. У fЬОЈ се
не говори о косовској бици као о вашој 1100едЈI1
па је према томе по свој прилици постала после
ватххе нове похвале. Ако је тако, онда има!\-10 хро­
нолоrију постанка похвале коју смо наuхт1 у Х~,1-
•. ..ландару: из времена је после јесени 1390. а пре
почетка 1393. rод.
Можда би требало размотрити да ли је ова
похвала била позната писцу похвале кој у је штам­
пао А. Вукомановић. На везу између похвала ука­
зивало би оно заједничко поређење с "аспидом'' и,
нарочито, назив "глухи" који се не налази у Фи­
зиологу. Треба вешто истаћи. У новој похва.т,1 се
изрично не казује да је кнез Лазар покушавао да
одврати амира од напада и да се овај оrлу1rп10 о
све молбе. То се има да претпостави. Меt)утим, У
похвали А. Вукомановића прича се да је Лазар
молио амира да се задовољи оним што веt1 има и
да створи мир с њим. На све те молбе аМЈ,~р се по­
казао као ,,аспид глухи''. Морамо се још мало за­
држати на томе изразу ,,аспид r лухи''. У Физио­
лоrу нема оно ,,глухи'', али се у једном од његових
текстова напомиње да то о аспиди rовори Давид .
И заиста у Псалмима се налази помен ,,глухе ас-
157
•
 • • • t
пиде, коЈа затиску)е ухо с:в,озе, КОЈа не чује гласа
бајачу, врачару, вјешту у врачањус'. Сад је јасно
да су из Пса.тrама узели поређење с аспидом и Тео­
досије, и обе похвале, а и Физиолог. То поређење
тиме губи сваку важност за наuхе расправљање.
Нова похвала има још један навод из Псалама.
Давид се изрично помиње, па се као њеrов ,,гла­
гол'' (изре-ка) даје почетак 78. псалма: ,,Боже, при­
ђо1uе језици (народи) у достојање твоје ... '' Непо­
средно иза тога навода из Псалама у новој
похвали долази почетак молитве из 9. rласа: ,,Не
предај нас до краја имена твојего рад:и ... '' Имамо
да поменемо још два израза који се налазе у јед-
• •
НОЈ и у другоЈ похвали: ,,крвопијац'-' и ,,наскакати''.
У њима очевидно не треба видети неки доказ за­
висности похвала једне од друге, али треба ипак
на њих скренути пажњу. За оба та израза код
Даничиh~ има само по један jeдmnt пример, и то из СВЕТОВНА ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ
похвале А. Вукомановића. Код Микло1uича, ист.х­ И КОСОВСКИМ ЈУНАЦИМА
на, дато је вихпе примера.

Постоји једна световна похвала кнезу Лазару:

•
У науци је на њу давно скренута пажња. О ЊОЈ
је rоворио још Павле Шафарик, али као о натпи­
су с краја XIV века који је био на каменом с·rубу
I на Косову. Помиње је на два места у своме пре­
rледу најважнијих писаних споменика _к~д Срба
и ·друrих Јужних Словена (1831) и у СВОЈОЈ знаме­
нитој историји југословенске литературе (III, 1865):
Прво је уноси међу натписе. Ту каже да за таЈ
• t{атпис зна по препису у једном рукопису XV в~
• ка. Није му ништа nознато о стубу, да ли постоЈи
или не. Кад описује тај рукопис, 11атпису посве­
ћује само неколико речи. Рукопис је Шафарик
•
•
•
• наr1r:э.о у Карловачкој библиотеци. За iьera овога
,
цута бележи да је са .почетка XVI века. Главни
• • С'адржај рукописа -посвећен је св. Николи. Ту су

158 169
 •
служба, житије и чудеса, параклис, затим посебно
јед1-10 чудо. У том рукопису је и тзв. Карло:вачю1
родослов, обрађиван и допуњаван од Беоrрађанина
с почетка XV и од Сремца с почетка XVI века. 1-Ia
• •
корицама рукописа налази се Један ПОЈНИЈЈ1 запис.
Писан је 1639/40. rод. у доба патријарха Пајс11ја.
Извод из Шафариковог прегледа спомею1ка дат
је 1845. год. у Летопису Матице српске, am1 уњ~
М":f нема на1·11Ј1са са косовског стуба. Изостављен
• историка" .
Је као ствар од мање важности .
Из тог истог рукописа Ђ. Дави'-IИћ
објавао три старе приче, од којих је једна ,tосим
језика и малијех разлика у ствари иста' с народ­ 1
ном приповетком ,,Усуд'• из Вукове збирке. Др)тrа
.зе
од тих старих прича од половине ,1 врло
на народну приповетку ,,Међед, свиња и лисица'',
опет из Вукове збирке. Те две приче су у старој
српској књижевности познате под именом ,,Врач"'
и "Лисица" . Трећа стара прича је ,,Цар Аса" . У
том рукоm1:су је Ђ. Даничић наххrао и на истом
месту наштампао два апокрифа, Никодт1ово је­
ванђеље и Повест Јосифову. Карловачки родослов
је објавио П. Шафарик (1873), а издавао га је и
Љуб. Стојановић (1883, 1927). И код једног и код
;wугог издавача погре1rmо је штампан наслов ро­
дослова: нЈ1је " историја'' већ ,,историкија в кратце
о србски цареј'' .
Рукопис је сада у Патријар11хијској библиоте­
ци у Београду. Носи бр. 167. Водени знак ra став­
ља на крај XVI века. То је ленгер са звездом, који
ј,е из времена између 1573. и 1588. год. Контрамар­
ке се не слажу. На почетку рукописа има ј едан
додат део (1,5 кватернион). И он је с краја XVI
века.
Као ,,древно сказаније" о косовској биц~~ нат­
пис одн. похвалу објавио је А. Гиљфердинr
(1859, 1873). По њему, то ,,древно сказаније'' на.,
писано је ,,у облику замишљеног надrробноr нат­
писа на пољу битке'' . И оно је, као и сва остала
(изузимајући Јефимијину похвалу) , ,,доказ како
је мало било код старих Срба способности за И·С­
ториј ско схватање и приказивањен. У њему нема
))разумне, стварне речи''. Оно се "р~сп~~ло ...
у неку житку бесмислену фразеолоrиЈ у, ко3 0Ј _нема
ничеr подобног чак ни у делима византизских
·
Ил. Руварац (1888) се позивао на натп~с због
(1872) је његових хронолошких података о косовскоЈ бици.
Опширан из.ЈЗод из натписа донео је Љуб. Коваче ...
вић кад је писао о Вуку Бранковићу (1~88). Ста­
., вља га међу изворе до краја XV века. ТаЈ Ковач~
налик
вићев извод пренео је Јов. Мишковић У своЈу
књигу о косовској бици (1890). Или Мишковић
није добро разумео Ковачевића, или је рђав~ сти­
лизирао пр<Х.тхратни текст, у сваком случаЈу ~з
њеrове расправе се добија погрешан утисак да Је
Гиљфердинг на своме путовању по Старој Србији
на111ао мраморни стуб и са њеrа преписао натпис.
Свак.ако под Гиљфердинговим утицајем, Павле
Ровивски (1895) се о натпису лоше изражавао. По
њему, то је натпис ,,на уображеном стуб.у на Ко­
совом Пољу" који је "препуњен празнизем рито­
ричкијем фразама'' .
у целини је натпис прештампао П. Срећковић,
кад је састављао ,1 Преглед историј ~ких извора _о
\
кнезу Лазару и Краљевићу Марку (1900). Он Је
1
налазио да натпис "има у себи веома мноrо исти­
не''. Помишљао је да је' састављач био очевидац.
За стуб је тврдио да је ,t.поди~ одмах по прено­
су моштију'' Лазаревих. Још Је Вук Бранковић
владао у том крају, па се због тога о свршетку
битке укратко говори.
Натпис се не налази међу похвалама кнезу
Лазару у ,,Прегледу српске књижевности•' Павла
•
11 творци J'I дела старе српске књижевности 161
 •
•
Поповића (1909, 1920). Није поме1iут ни код Андре
ГаврЈ1ловиh.а у ,,Историји српске и хрватске књи­
жевности'' (1910, 1927). Не узима га у обзир ни
Драг. Костић у расправи "Старост народног .епс_коr
песништва на111еr'' (1933). О њему не говорим ни
ја у расцрави ,,Избор патријарха Данила III и ка­
нонизација кнеза Лазара" (1940), у којој иначе
расправљам о поХiВалама кнезу Лазару.
Љуб. Стојановиh је нат11ис унео у своју збир­
ку , 1 Старих српских записа и 11атписа" (III, 1905)
и то је требало да га учини џознатијим. Код Сто­
јановића је међу за.аисима и натписима који су
,,позније записани или у преписима очувани'' .
Можда је то код научних радника стварало непо­
верење према нат1mсу.
Ст. Станојевиli је у своме раду "Књиге и дру­
го у старим српским записима" (1906) навео неко­
лико реченица из почетка натписа .
Косовски на·r1хис могао је бити литерарна ми­
стификација. И тада би за нас био вео-ма заним­
љив. Његови подаIЏ1 су историјски та чни, као што
су то· показала истра:живања Ил. Руварца и Љуб.
Ковачевића. Постанак њеrов био би по свој при­
лици у времену блиском косовској бици. Али да
све то није тако, да је натпис потпуно нетачан и
сасвим неу.потребљив за историјску науку, да је,
најзад, из много каснијег доба, опет би оправдано
привлачио ва111у пажњу по својој несумњивој
књижевној вредЩ>сти. . ка српских". П. Срећковић (1875) је у својој ,,пут­
На Косову је заиста постојао стуб, па због
тот ми юtамо разлога да верујемо да је на њему
био нат.~шс онаквог теюС'Та какав је у Карловач­
ком одн. сада Београдском руt<опиау. l\1исао о ли­
терарној мистификацији треба одбацити. О стубу
на Косову обавештава нас Константин Јаничар из
Острвице: "Тамо такође ·ухваћен је кнез Лазар
близу једне цркве Мајке божје, по имену СаЈ.\.10-
•
162
.,
дреже, а на том месту постављен је стуб висок,
зидан, за знак да је ту ухваћен кнез Јlазар" .
Константин Јшшчар је заробљен у Новом Брду
1455. год. Рођен је око 1435. год. У времену између
тих двеју година, наравно ближе друrој него пр­
вој, могао је видети стуб на Косову. Писао је из­
међу 1497. и 1501. год. Ако раније није видео
стуб, чуо је о њему пре тих година, дакле у XV
веку, 1:Јероватно у друrој половини његовој.
Очевидно по косовском на·1·11ису и по Констан­
тину Јаничару, М. Вукићевић (1912) је писао да је,
на оном месту " где је Лазар ухваhен, доцније ..
подигнут један мраморни стуб с натписом'' . Непо­
уздани М. С . Милојевић (1871) говорио је о на
,,дале1<:о чувеном и зна·rном Дрену дрвету", ,, савр­
шено,м сухом, без коре, огранака и животних со­
кова". Ако добро разумем Милојевића, тај дрен је
на месту где је Лазар ухваћен. Дрен ,, лес.rи и вида
од сваких боља и напасти, па и вражбина, rадби­
на, чина, урока итд. <<. Због тога је " окиhен и 1-1а-
•
чичха11 сав, од врха па до дна, са свима СВОЈ им
деблима, гранама, огранцима и пригранцима, РflЗ­
нобојним пантљикама, кончићима, крпицама оста­
така од марама, чоја итд. , парицаl\tа, иглама,
оптокама, чиодама, шљокама, саливоркама, жуhа­
цима и о сталим стварима''. По Милојевиhевом
писању, ,,око овог Дрена народ околни највише
а-а.лази, вели костију изrинувших на Косову јуна­
ничкој слици'' о Косову забележио да су "два
велика бреста" на месту где је Лазар ухваћен. Од
Косова na до времена Срећковићевоr путовања,
код тих брестова ,, вазда турска вој ска с-гане и
дову очита, јер је ту ухваћен цар, чију су цареви­
ну, .они освојили". Тод•ор П. Станковић (1910) је
записао да је код рушевина цркве Самодреже вода
за воденицу начинила јаругу. На десној обали
њеној, у целој дужини, ,,виде се врло многе људ-
163

ске кости од одраслих љуци, све једна уз другу''.
Стан1<овић је оправдано закључивао да "то нису
засебни гробови, већ једна општа гробница·· . На
једном .парчету од лобање, полуокамењеном, Стан­
ковић је нашао ,;засек од ударца оштрим оруђем''.
То ra је учврст1-rло у уверењу· да су у гробншџr
косТЈ,r косовских јунака .
За стуб Константr1н Јаничар каже да је висок.
То значи да је било места за натпис који је при­
лично дуг. Има и других натгLИса сличне, па чак
и веће дужине. Хиландарски натпис из времена
краља Милутина није краћи од косовскоr. Истина
хиландарски натпис је сачуван у познијеl\lr препи­
су, али опет на зиду манастирске главне
Прилично је дуг и на·г1rис у манастиру Зрзе код
Прил.епа (око 1400. год.). Читаве су повеље испи­
сиване на црквеним зидовима. Сава каже да је
тако било у Студеници. Сачувале су нам се пове­
ље на зиду у Жичи и Грачаници.
Текст косовског на1·11иса је састављен са пуно
веома оштрих израза против Турака и нарочwrо
против Мурата и њеrових синова, од којих је је­
дан Бајазит, -чиј у су врховну власт Срби призна­
вали после косовске . битке. За владе Бајазитове
натпис поуздано није написан. У неком запису
тако би се моrло писати. Запис је у књизи, готово
скривен. На·1·1~ис на стубу исуви11rе је вид1ьив. О
врховно.м господару у таквом нат11ису може
~амо с похвалама говорити, а никако не
кудама.
По првим речима у натпису види се да је
с:,_1отт·у·б био у српској земљи, а то несумњиво значи у
држави Лазаревих наследника. Косово је припа­
дало Вуку Бранковићу. Одузето му је око
rод. Његовим синовима оно је повраћено 1404. rод.
Тада је допrло до измирења између Стефана Ла­
заревића и Бранков~1hевих синова. После анrор-
164
ске битке (1402) Бранковићи су локушали да за­
ВЈiадају очевином. Између њих и Стефана Лазаре­
вића би.по је због тоrа борбе, у току које "плени
деспот Ст?Фан Ситницу'' (1403/ 1404), како су за­
бе.пежили наши летописи. За време тог Стефано­
вог бављења на Косову биће да је подиrнут стуб
са натписом. Без сваке сумње натпис ј.е састављен
после анrорске битке. ,, От Косова" дотада Стефан
је био ,,порабоwтен" Турцима. Пораз Бајазитов
код Ангоре донео му је ослобођење. То је сам
Стефан истицао у повељи датој Београду, ,,в за­
вете градсцем" .
Натпис, односно похвалу (боље д.а уnотребља­
ваr.,о тај назив) саставио је неко, којп је био књи­
цркве.
жевно образоваii. На то већ. упућује сам почетак,
у 1tоме се ословљава човек који ступа на српску
земљу слично као путник у натпису из Термопи­
ла. За Лазара се каже да је "рЈ.IГа ср.пеки·'. Израз
"рига'' налази се код Стефана Првовенчаног, који
тако назива уrарског кра"ъа. Тај пример Ј1 прим.ер
из наше похвале бележи Ђ. Даничић (III, 1864) у
своме ,, Рјечнику из књижевних старина српских''
са напоменом: ,, само ту". Ф. Ми1шошич (1 362-65)
има виххrе примера у своме старословенском реч:-
. нику. Јед.ан jle из Минеја Бечке библиотеке. Друrи
је из зборника XVI века који је припадао самоме
·Миклошичу. Трећи је из једног љубљанског ру­
кописа XV века. Све су ово српски рукописи . Чет­
врти Миклошичев пример је из једног буrарскоr
се
рукоnиса XV века. Тај се израз употребљава за
с по­
избеглог краља Радослава у грчкој листини епир­
ског деспота Манојла Анђела из 1234. год. Тако
назива краља Радослава и Димитрије Хоматијан .
У српском рукопису Зоr1аре говори се о >,риrи
· фрушком'' . Светоrорски прота Гаврило у .писму
1396. уrарск0м краљу Јовану Запољи (из тридесетих го­
дина XVI века) nиxxre о ,, риги римском". У похва.ли
се за Муратовог сина, погину лог на Косову, каже
165
 да је "аспидин пород и гујин (ехиднин), · п1тене унети у текст. Њих yoПI.I.Pre нема. што је највећа
лавово и васи.лисково". Све се те· животиње по­ реткост· за напте старе списе . Путник који ступа
.
мињу у псалму 90 : 1 ,на аспида и василиска насту­ на земљиште тадаппье српске државе наилазЈ.1
паћеш, и rазиtiеш лава и змију" . У Даничићевом прво на кости разбацане на све стране. То ra под­
преводу прве две животиње су лав и асnида, а сећа да је 1-fa Косову, на коме се не тако да.вно
д.руrе две лавић и змај (псалм носи број 91). Васи- мала кнежевина борила за свој опстанак. Мртвач­
•
лиск се Јавља и у друrим текстовима старе српске ке кости не изазивају прија1·ва осећања и путник
књ11жевности. Вог Амон., по опису у роману о би желео што пре да се од њи,с удаљи. Али крај
Алеюсаццру Великом, има " главу орлову·' , и на најчешћих и највећих rомила костију за.11ажа ви­
. ,с

ЊОЈ су н ози василскови , о,чи аспидове и ноге сок стуб који има облик крста. Прилази му и qита
лавове. ила су "грилсова", златна и цр1iа. потресну повест о једном кнезу кога су красиле
Ко је писац похвале? Не знамо. Наслућујемо све врлине. Кости разбацане по· пољу претварај у
да ће то бити сам деспот. Његово књижевно обра­ се у витезове на којима блиста злато и драго ка­
зова1ье је било велико. Сремац с почетка XVI мење. До малочас због костију путник није при­
ве1са, у тзв. Карловачком род-ослову кој11 се са мећивао разнобојно цвеће по пољу. Сад га види на
овом похвалом налази у истом рукопису, пише за ску11оценим тканинама од којих су сакројена одела
десцот~ да ,, многа писанија преведе от грчких витезова. Непријатељ је напао земљу. Кнез са
писаниЈи паче инех прежде бивших того ''. Ту се витезовима хита да је брани. ,, Дивни и красни
свакако ие мисли на преводилачки рад самога де­ јахачи '' су у "златним седлима'' на "ко1-ьима иза­
спота, веh на онај који је он изазвао, који је на­ браним'' . И од тих коња кости леже по Косову,
стао по његовој жељи и наредби. Према оцу, кнезу Одбрана земље је света дужност. Због тога витез~1
Лазару, деспот је гајио нарочито поштовање. · Опис нису суморни. Они су ,, с храбром душо~r и у вери
косовске битке у лохвали је такав да је јас~о да ·крајње чврсти". Чак су весели. Изгледају као да
потиче од ратника, од витеза . У битку ступај у иду у ,,.ложницу красну'' или на богату гозбу. Са
витезови, ,, мужеви'' добри, мужеви храбри, муже­ непријатељем су се сукобили. Главног противника
ви заиста у речи и на дelIY''. Они су у скупоценом су· ,,умртвили'', самога А.мурата. И његовог еу сина
оделу са украсима у виду шарених цветова. убили. Тако је нестало ,, звера дивљега·' који све
. . ((
.
.

Блистају у злату и драrом камењу. То су ове ,,ди­ прождире и уништено зе Једно његово "штене

вни и красни јахачи'' . Њихови коњи су изабра- Речено је то у мржњи, разумљивој кад су у пи­
('
тању непријатељи за које се у другом савременом
) )

ни , а седла су им златом укратоена .

Стара срnска књижевност је мноrоrлаrољИDа,
са пуно цитата из јеванђеља, апостола, псалама,
других стс;\розцветних списа. Похвала је састаЈ!Ље­
ЈIЗ са мало речи, али свака је на месту, свака до-
приноси om11reм дубоком утиску. Ниједан цитат
нас не задржа1аа, не одвраћа нам пажњу. Не треба
то т~к.о разуl'(ети д$ су цитаn.r
спису каже да ,,не би злоба коју не сатвори10Р.(' .
Поменуте су многе дивље животиње. Са свим.а
њима је изједначен Амурат. То је учињено због
псалма 90, у коме се rовори да онај "који живи у
· заклону вm.nњera, у сјени свемогућеrа почива" .
Хтело се да каже да и кнез са својим витезовима
ика такво »уто'ЧИШТе'' и таквог t,бранича'• . И да
кратки, зrодно због тога и они могу да наступају ,,на аспида и

166 - 167
•

•
•

василиска " и да r~зе "лава и змију/;' . Светом- владају

пушкомитраљеза, ,, шараца ". КоњскЈir косту-_ри, с~­
,) божји судови''. Кнез је пао у руке непријатеља.
мари, седла, узд.е. Малени костури! И Д.Је~е Је
Главу му је одсекао други син Амуратов. За њега
овдје много изгину ло. Удолине · поврх СутЈ еске
се само каже да је ,,убица '', ништа виrп~. Деспот
скривају на десетине мјеста по десет, петнаест,
се борио у служби Бајазитовој, био му вазал, и не
,двадесет па чак и по тридесет костура .на једном
би било витешки ружно говорити о своме пређаш­
мјесту. Ту су стријењаmr рањеници и тифусари,
њем rосподару. Као људи средњега века, деспото...
све је испретурано б ез реда. Понегдје десетак у
ви савременици су схвати.пи потчињеност Т3·рцима
гомили, а један или два педесетак метара ниж е.
као казну за учињене грехове. Давид, писац крат­
Покушао је вјероватно неки да избј егне погибиј у".
ке биоrрафије кнеза Лазара (1402), за деспота и
I{aoсрпски вицеконзул 1,1 ко1iзу л у П ри1rrт1·1ни
њеrовоr брата Вука каже: ,,и ·наших pa,zџr грех
(у три маха Ј'tзмеђу 1905. и 1911. год. ), МиЈ1ан
убившому оца их бивајут подручници" .
Ракић је могао знати за похвалу са косовског сту-
Разасуте кости по Косову из похвале са ко­
6а (по издању код Гиљf.рердинrа) . У песм11 ,, На
совског стуба сећају нас на нашу блиску про1.u­
Гази-Местану (t (коју је спевао 1907. rод.) он на
лост, жалосну и славну. После Сутјеске, још док
исти r1ачин приказује улазак у бој косовских ју­
из · наше земље непријатељ није изmат, Ј1ежале
на ка и костурницу која је иза њ11х оста"ча:
су кости наших бораца несахрањене, разбацане. У
једној маленој ували било је ,,тридесет "ъудских
,, С1мпи оклопни~~и, без .м.ане и страха,
костура" . Иа.ко је само неки месец прошао. од њ~­
Хладни -ко ваш оклоп и по~леда .мр-ка,
хове погибије, ,,све је сатруло сем КОСТИЈУ, КОЈе
Ви јурнусте тада у облаку праха,
-су киша, вјетрови it сунце испрали и ису11хили.
И -настаде тресак и 'Крвава тр-ка.
Неколико ђонова од цокула и остаци уни ф орми .
н

Недалеко од тога места, под неком буквом, било

је ,,петнаест костура''. А на брегу, тамо ~де је п~
rинуо легендарни јунак Сава Ковачевић, ,,пало Је
преко седамдесет пролетера''. Батрић Ј оваиовић у
својој доброј књизи "Од Таре до Сутјескесс (1952)
пише о њима: ,, Сви су остали tiеукопани. Костури
су разбацани по читавом овом тлу. Овдје један,
ондје два, три, пет. Затварачи бомби, стотине, хи­
љэ:де чаура, остаци пушака које су Њемци ломи­
ли: Остаци ципе.ла, униформи, шајкача са пето­
краком''. Да покажемо колико је о·nис косовског
ра"Збојишта у похвали не-сумњиво веран, навеш­
ћемо још неколико реченица из Јовановићевог
о.nиеа разбојишта крај Сутјеске: ,,На сваком кора­
ху костур, свака стопа rроб. Лијево, напријед,
-
десно, позади, куд rод се окренеш костур. Остаци
. ~ .. . . .. . ... . . • •
Кад олуја прође врх Косова рав 1tа,
I{осово постаде непре~.п.ед-на ја.ма,
Костур'Ница страшна и пора.зо.м с.п.ав1,а t t .
Храброст и одлучнос'г косовских ј унака Ракиh
исказује речима: ,, без . . . страха, хладни ко ваш
оклоп'' . Похвала употребљава изразе : ,, с храбром
душом и у вери крајње чврсти ". 1\1рк поглед код
косовских јунака Ракићу без сумње' слу:яџr да
-изрази њихову одлучност , а ник а ко не суморно ст
од рђавих осећања . По похвали, ј унаци у"лазе у
бој весело као да иду у ложницу и.ttи на гозб)r.
Стара с1)пска књижевност у по.хва.ли са 1<:0-
совског стуба добила је заиста спис од КЊИ)l<:евне
:вредности .

168 - 169

•
 •
•

•
•

• •
•
•
•
• • •

ПОЧЕЦИ КЊИЖЕВНОГ РАДА КОД СРБА

У СРЕДЊЕМ ПОДУНАВЉУ

Код Срба у Средњем Подунављу, на северу

од Саве и Дунава, јавља се књижевни рад на са­
мом почетку XV века. Како је то време када угар­
ски владари још Ј-1е дају многе и простране феу­
даЈЈне :поседе српским деспотима и властели,
•
српских насеља без сумње нема много. Постоје
1
само веће или мање ерnске етн11чке групе, које су
се задржале можда из времена сеобе из прапоС'Тој­
бине или из доба снажноr српског утицаја у
Угарској за владе краљице ~~ен~, кћери српског
великог жупана 'Уроша I, и њенur брата Белуша,
па.латина yuapcкor и бана хрватскоr (у другој чет­
вртини XII века).
.. Најстарији књижевни споменик представља
једно српско-словенско Четворојеваиђеље, nисацо
ва перrаменту 1404/ 5. године. Запис на њему, који

171
•
 •
Је сасвим кратак - не износи ни пуна три шта1V1-
пана реда) обележава почетак српске лодунавске
књижевности. Преписивач тог рукописа поп Ни­
кодим бележи да пише .,на Уrр'сцеј зем.љи'•, за­
писује годину ,, от нач,ела ... битија '' , од поста1ьа
света (како се то у средњем веку чинило
Византинаца и код нас), па казује и то да је ,,лето
шесто" 1,ьеrовоr ,, гоњенија".
Тај non Никодим је веома истакнута Јrичвост
у тадаш.Ј-Ьем српском и румунском феудалном
друlLrтву. Звао се Грчић по томе што htty је отац
био Грк, 11 то, како изгледа, Ј11з Костура. Мајка му
је, по традицији забележеној у XVII веку, била
СрПКЈ,tња. Касније се причало и то да је била срод­
ница Ј{_неза Лазара . Казује се да је Никодим рођен
у Прилепу, а лре he бити да је то Прилепац код
Ноаог Брда, родно ме:сто кнеза Лазара.
Никодима су његови савременици веОl\1а це­
нили. За њега су говорили да је ,,частан и осве­
ћен муж, си.пан у ктиrама, најс11лнијЈ1 у разум.}'­
и речима и одговорима ,с. Знао је добро и rрчк:r1
11: српски, па ј,е као ,,глаголом тлковатељн .(т,у~v1ач
реч:и) корисно послуяtио у преговори].\,~а око изi\rn­
рења Српске и Цариградске . цркве (1375), што је
било од вели~ог значаја у онда11тњој тешкој међу­
народној ситуа1~ји. I{од Румуна, у Влаш1{ој 1 Ни­
кодим је пQw,iзao манастире и 11rирио феудалну
просвету и културу. Не зн4 се збоr чеrа је дошло
до његовог ,,гоњенЈ1ја н из Влашке.
У Угарској, у некад зарандској а дот~није
арадској жупанији, ' тада је баш живео Дмитар,
СИЈi краља Вукашина а брат Краљевива Mapr<a.
Био је кас.телан града Вилагоша (помиње се
1404 1407. год.) . Ниt{одим га је морао знати још
из доба кад је постојало Вукашиново и Марково
хра.~ревство у Прилепу. Поменули смо да је Ни­
кодимов (lraц био, изгледа, из Костура, а господар
172
•
костурски Никола Баrаш Ба.пдовин, зна се поуз­
дано, био је у родбинским везама с прилепсю1м
двором. Његова жена је била рођена сестра Мар­
кове Јелене. Биле су кћери Радослава Хлаr1ена,
моћног властелина и сродника српских царева
код
Стефана Душана и Уроша. Јелену, своју 11 прво­
венчану'' жену, Марко је једно време отерао збоr
,, Тодоре Гргуровен, снахе ло брату Вука Бран­
ковића.
Код "Дмитра Краљевиhа'' (тако су ra Дубров­
чани назИ!Вали) свакако се склонио Никоди_n.1 Гр­
чић ,.на 'Угарској земљи'' и 'ГУ, у Вилагошу,
преписивао је Четворојеванђеље и сас1·ављао онај
запис. 'Ускоро је Никодим yr..1:po. Стари наши ле­
тописи бележе да се "престави Никодим Грчић "
на сам Божић 1406. год. Да се био вратио у Вла,­
шку, види се по томе што 1405/6. rод. деспот Сте­
фан Лазаревић. даје повељу влашким 1t1анастири­
ма Тисмени и Водици, око чијих се граlјења
трудио Никодим, и одређује да све што је у њој
буде "непреложно (непроменљиво) и непоколе­
бимо при животе попа кир Никодима, такожде и
по смрти јего (његове)''.
Вилагош је 1439. год. добио деспот Ђурађ
•
Вранковић. Тамо је постављао Србе за кастела1-rе.
Тако је 1440. год. био касте.лан војвода Степан, а
1453. год. Влатко. Поткастелан Влатков звао се
Брајислав.
ПочеЋши од 1411. год. срnс1<И дес.пати, а доц­
ниј е и други српски феудалци, имају многа вла­
стелинства по Угарској, на који1'1а се ствар~ју
српска насеља. За те Србе се око средине XV века
пише Пов ест о убијању Батија, у којој се на ле­
rеядаран начин повезује српска и угарска исто­
рија. Повест се односи на татарску најезду
1241 42. год. , а у њој се, сасвим анахронично,
173
- •
уплећу угарски краљ Ладислав I из друге полови­
не XI века и Сава српски архиепископ и.з .прве 1101-
ловине XIII века. У Повести има лепих места. Ве"'Iи­
хи Варадин, прича се у Повести, ,,усред земље у1·ар­
ске лежи, дрвећа обичних мало има, но много
воћа, и изобиље вина; а град саrв водама окружен,
и због ове ут:врђености не боји се никог'с . Због
татарскоr пустошења његове земље краљ Лади­
слав је, казује се у Повести, проливао сузе, које
су "речним брзинама биле .. . подобне, и тамо где
су падале на мраморје, пролазиле су кроз њега,
које се знамење и до овога дана види на мрамор­
јун. У знак небеске помоћи појављује се, по опису
у Повести, оседлан коњ, на коме је секира при­
премљена за бој. Краљ узјахује на тог коња и
побеђује Татаре. После тога " начињен би обдела­
вањем бакра краљ на коњу како седи и секиру
у руци држи, којом Батија уби, и постављен... на I

виЈјење и на спомен роду и до овога дана ''. Опис

овоr спо~1еника краљу Ладиславу одређује бЛИл<:е О ГРИГОРИЈУ ЦАМБЛАКУ

време кад је Повест постала, јер је тај споменик

заиста постојао, и то до 1474. год. , када су га Тур­
ци уюmrгили. Сцена у Повести кад сестра Лади­
слављева, коју је Батиј заробио, 110:r,1аже Ба тија з,\
време двобоја с Ладиславом, живо на,с подсећа на
нашу народну песму о Страхинићу бану. На жа­
лост, Повест, бар за сада, немамо у ориrЈ,ШаЈПIОЈ\1
тексту. Сачувана нам је само у руским рукопи­
сима XV-XVIII века.
Пад Српске деспотовине (1459) и сакулљање
Срба у Угарској за борбу с Турццма под сремским
деспотима из породице Бранковић стварају услове
за даље и с~:-1аЋ-rније развијање ср.пеке подунавске
кљижевности. Као што је добро познато, она ће
у XVIII веку, са Захаријем Орфелином и Досите­
јом Обрадовићем, прерасти у нову српску књи­
жевност.
Расправа Емила Турдеа1--1у (1946) показала је
да је А. И. Јацимирски (1904) своја излагања о
Цамблаку у Молдавији ос1-1:ивао на рђаво тумаче­
ним, па ча.к и на фалсифихова1mм изворима. Тур­
деану је још више поколебао доказе Јацимирскоr,
који се ни иначе нису чврсто држали, да је монах
Гаврило из молдавског манастира Њамца исто ли­ •
це с Григоријем Цамблаком. Према томе неће 61,.1:~rи
тачно да је Цамблак као великосх:имник Гаврило
умро око 1450. год., како је доказивао Јацимирски,
а пре њега румунски писацt епископ .Медл'Иседек.
Треба се држати руских летописа и Једног на~ег
записа, који Цамблакову смрт стављају у 1419120.
год.
Јадим:Јiq)ски је налазио да је Цамблак само
посетио Дечане, мада није искључивао могућност
да је и дуже живео у том манастиру. По комбина-

174 175
•

цијама Јаr~мирско,г, за које нема директних осло­

наца у историјским изворима, Цамблак је живео
међу Србима 1407-1408. rод. Није био иrуман
Дечана. У наслову Житија Стефана Дечанског ис­
тина се каже да Стефан почива у Дечанима и да
је Григорије .,игуман бив11хи'' тоrа манастира, али
Јацим:ирски мисли да је ту побркан дечански Пан­
тократоров манастир с манастиром Њамцем, који
је такође био посвеtiен Пантократору. Налазимо
да о дужем бављењу Григорија Цамблака у Д-е­
чанима сведочи већ њеrов опис манастира, који
је, по речима Павла Поповића, ,,непосредан, с r~ри­
роде". Цамблак по-миње да су постављени "от по­
морских градов начелни.ки•' за зидање Дечана. М.
Васић је лепо запазио да је о томе Цамблак сазнао
вероватно из натписа ,,фрад Вита, малоr брата,
протомај,стора из Котора, rрада краљева ({. Натпис
је ва самој цркви манастира Дечана. Не може се
прет11оставити да је тај нат.пис Цамблак читао и
е1tсцерnирао за време једне с:аоје посе1·е Деча­
нима, јер би ~о значило изједначити га с дана­
unьим стручним испитивачима старина.
Изrледа нам да се по помену Марије Палеоло­
гине у Житију Стефана Дечанскоr да зак~учити
1111, је Цамблак био у Скопљу, односно у 01-1ом месту
у коме је била једна надгробна п"'IЈ,оч-а, доцније раз­
бијена и узидана на Цркви св. Диl\mтрија )'{' Скоп...
љу. Очувани део наnrиса казује на.м да је плоча
била над rробом монахиње, која је произишла ,,от
царских ја.цр' и која је умрла за царевања свога
сина Стефана над "свима Србима и Грцима''. Јасно
је да је то цар Стефан Душан, али се не зна која
је то монахиња, да ли је то царева мати 'Геодора
или маћеха Марија Палеологина. Рад. М. Грујић је
доказивао да је то била Теодора. Он је реконстру­
исао тек:ст натписа. С том реконструкцијом слаже
се проф. Михаило Ласкарис, а примамо је и ьш;
једино налазимо да се место Теодориног имена
•

176 С.1. 5 - Гpuiopu;je Ца..,tблак (оно 1365 - 1419/20. ioдuue)

 ,

треба да стави · име Марије -ПаЈiелоrшtе, која · је у

монаштву доби.ла име Марта.- По Грујићевој ре~
конструкцији-, натпис би оваRо почињао: "от цар­
ских јадр проиэидох и в -царскаја лаки прЈЏtох''.
Код Ца:мблака се за Марију Палеолоrину каже: ,,и
приде от солунскаrо града, царскаrо корене јако =.
сушти, на · царсхаја, Палеолоrини блаженаја''. tvtи-·
СЈIИМо да је ово место Цамблак написао на основу.
надгробног натписа, који је прочитао у Скопљу.
или rде друrде, још у доба док· је плоча била цела"
Цамблак сам истиче да је припадао браrству
манастира Дечана. На крају Житија обраћа се ,
Стефану Дечанском-: у дан страшнога суда
,,с'береши нас окрест иже тв9јеја огради стадо яа.: ·
рЕµ(ххtих се"'. У рукопису по коме је Житије издато
тај је крај писан веома ситним словима. Јан.ко
Шафарик, који је приредио ~ издање Житија, про- 1

читао је тај крај само помоћу преписа другог јед·­

ног рукописа. Драг. I{остић ra није могао да про-
,
чита ни помоћу лупе (он доноси црте}к, да покаже ·
како је изгледао тај ситнопис, који је готово б~о .
1

једна врста тајноrа писма). Тај је рукопис био у '.

crapoj Народној библиотеци у Београду и изгорео
је 1941. rод. Писао ra је Владислав Граматиц,- какQ .
се види. по њ~rовом моноrраму (прецртао, ra је и
• •
објавио Драг. Костиh), који се истина пе на.лази ,
поред Житија Стефана Дечанског, већ поред Жи-- .-
тиј а Јована Рилског од патријарха Ј евтњ'Ю-(ј а,
с Описом преноса моштију Јованових од самоr
Владислава Граматика. Али је оба жwrија писала
иста рука, како је констатовао још Јанко Шафа­
рик. Да је Шафарик добро проч11.1тао тај си1·но1'1Ис'
на крају Житија Стесрана Дечанског, в1щЈ,1 се по
варијантама из другог једног рукописа Народ~е
би,блиотек~, кој~ је објавио Ст. Новаковић (тај је
руко.пис из ~:VI в~ка; такође је изrорео i941. rод.).

Ј2 Творци -.s депа ста~ српске кљижев.ности 177

 '
По нашем мишљењу, нема разлоrа да се не
црими податак из наслова Житија Стефана д~
ч,анскоr, по коме је Цамблак био н: иrуман мана­
стира Дечан.а. А за решавање питања
Цамблак био у Дечанима налазимо да има поуз•
даних ослонаца у ~амом Житију" Ка.ц Цамблзк
прича о насиљима Јунца, он нарочито наrлапrава
да то "очи наши видеше'' и да ,,иви мнози эрЈr1те­
.ље бюххе''. За Јунца каже да је "от иже тогда• бл,а­
rоч'стиве обладајуштих пос.лан'' да чува Дечане.
То је било потребно, јер ,,междусобне .•. тоrда при­
пучивши се рати, ненадеждни и чести
• Житије Стефана Дечанског. Он слави Дечанскоr
твораху се, и крвем немала излијанија''. Као Ш'ЮО
се види,. Дечанима је тада влада.о не једа1-1, веh
више ,,обладајуштих''. То би могла бити кнегиња
Милица (монахиња Јевгенија) са синовима Стефа­
ном и Вуком, али у том с.цучају I~амблак сва&ако
t-Ie би пропустио да у Житију Стефана Дечанског
не спомене како су они ,,втори хтитори" Дечана,
који су повратили манастиру сва села и имаtьа.
Како о ,,вторим хтиторима" нема ни речи, ос1·аје
једино да се узме да су "обладајушти" Мара, удо­
вица Вука Бранковића, са синовима Гргуром (умро
1З. марта 1408. год.), Ђурђем (доI.Џ1Ији деспот) и
Јiазарем (погинуо 11. јула 1410. rо-д.). Они су вла­
дали тим крајевима, некадашњом државом Вука
Бранковиhа, после измирења са Стефаном Јlаза­
ревићем (1404), а свакако и пре, од анrорскс битке
још од времена када је Ђурађ покушао да
(l402)t
помоћу Турака онемогући Лазаревићима повратак
у њихову земљу. Сем битке код Трипоља (21. но­
вембра 1402. rод.), у току рђавих односа између
Лазаревића и Бранковиhа дошло је и до деспото­
.воr плењења Ситнице (1403/4. rод.). О тим међу­
собним ратовима rовори Цамблак. Тада је он :нm­
вео у Дечанима. Мо11rда је дошао нешто равиј~
а.ли
•
]е игуман постао свакако у -то време,
игумана Вар.лаама, који је 1400/1. ~од. био ,,no-
1,1 .' , 179
стављен ... љубовију братије и повељенијсм ;'"
кнеза Стефана, брата њеrовоr Вука и матере њи•
хове кира Јевrеније.
ка.ца је Кад не помщье Лазаревиће, мора да је Цам­
р.л~ и ~сао Житије Стефана Дечанска~ пре 1~~
мирења између Бранковића и Лазаревића (14U4).
Међутим Ја1џrмирски rовори о некој Цамблаковој
опозицији према Стефану Ла.заревићу. ,,Незгодан
за заједницу и властољубиви'' Цамблак, .по Јаци­
мирском, у знак протеста против деспота Стефана,
Константина Филозофа и ресавске школе пише
пленове
а не деспота Стефана, Дечане а не Ресаву. Од све­
rа тога нема ништа. Све је то плод фантазије
Јацимирскоr, који још каже да деспот Стефан
,,ничим није изразио нарочито старање о Деча­
нима'' . Очевидно губи из вида да је деспот Стефа.н
био дечански "втори хтитор'' (о чему постоји по­
веља од 9. јуна 1397. год.), да оставимо на страну
обнову полијелеја (хороса) и Стефаново име у ње­
rовим медаљонима .
Цамблак у Житију стално назива Де'-1анскоr
царем, а не краљем. У колико то није навика сте­
чена у Бугарској, то на неки начин потврђује хро­
~ологију постанка Житија која је овде дата. По­
вест о iocnoдu српској из 1378. год. (која се у
историографији пorpPtШIO назива старијим летопи­
сом) има допунски чланак О патријарсима земље
српске, сачуван једино у тзв. пећком текс1·у (из
1402. год~, овом који је преписао Давид и допунио
кратком: биографијом кнеза Лазара). За ч"11анак
О патријарсима земље српске сви поглавзри Срп­
ске цркве су патријарси, поче:вrzrи од Саве. О про•
rлэптењу патријаршије за време цара Стефана и
Јанићија нема ни речи. Сава ,, царствиј.а венцем
после земљу србскују yкpau1Sijeт''. Код нас реч цар
звачи и владара yoпu1rre и владара с највитrхох ти"

. 1\.{)се~ије, а так<? је, п?. Ц~блаку, б~ло и име пр­
ту лом, као ш1·0 л-епо пока.зује овај Даничићев
•
пример узет из Стефана Црвовеичаноr: дэа
,,царј а ... : краља yr'pcкaro Андреја рекомаrо и
царја rрчскаrо Јериса Филандра rлаљемаrо''. -У
чланку о патријарсима очевидно се рачунало с том
двосмисленошћу.
Од Цамблака имамо и Опис преноса .мо1.и1·ију
св. Пет-ке у Србију. Опис је из времена посЈ1е 1402.
год., јер се Стефан Лазаревић назива деспотом.
Постао је пре краја 1405. год. , јер се добија утисак
да се о ,,б.лаrоч'стивејmој кнеrињи србскије
мљи'', кнегињи Милици, говори као још живој. По­
ред деспота Стефана помиње се и његов брат Вук,
и то као блаrоч'стиви''. Са Вуком је Стефан био у
завади од новобрдске распре после битке код ,Гри­
поља у новембру 1402. год., па све до краја
rод. Не може се претпоставити да би се још у то
време помињало Вуково име. Према свему томе,
Om1c је писан посЈiе измирења Стефана и Вука,
а пре смрти кнегш.ье Милице: значи крајем 1404.
или у току 1405. rод. 1 пре новембра месеца.
Једно Повесно слово о К'Незу Лазару, и то оно
које се налази у Римничком србљаку {1761) и које
је у науци познато по издањима Ст. Новаковића,
везивао је А. Гавриловић за Дечане, а њеrов ло­
станак стављао на крај XIV или ва почета1t XV
века. М. Башић је налазио да је то Цамблаково
дело, како се ,,ло много чем може мислити•'. Ни
Гавриловић ни Башић не образложавају своје ми­
шљење, али нам се чини да погађамо Ш'rа их је
навел~ да тако мисле: 1. из манастира Дечана је
онај рукопис по коме је Новаковић штампао то
Повесно слово; 2. у Повесном слову, као и у )f{и­
тију Стефана Дечанскоr од Цамблака, калуђерске
ћелије упоређују се са 111·ичијим гнездима; 3. по
Повесном слову, први раванички игуман звао се
180.
•
вог дечанског иrумава. У ств·ари то је Повесно
слово од Раваничанина 1, из времена после 1392 .
а пре 1398. rод. Ако Гавриловић и Башић нису
имали неке друrе разлоге, ако смо пронашли све
што би то Повесно слово могло да доводи у везу
с Дечанима и са Цамблаком, онда та веза не би
била мноrо убедљива. То се слово налази у в~11rе
рукописа, па због тог~ них11та не значи што је било
и у једном, рукопису из Дечана, који је у се111·ем:­
бру 1676. год. имао са собом ,ттроиrуман Захарија
,~чак код Будима. 11оређење са птичјим гнездима,
зе­
и у једном и, у другом случају, узето је из Псалама
102,7 (по нумератЏЈји код Ђ. ,Даничића). Арсеније
· је често монашко име, њега је носио други архи­
епископ српски, Савин наследник, после Саве и
Симеона Немање најчешће помшьани светац Срп­
1404. ске цркве, па није никакво чудо да се тако зову
и први игуман дечански и први игуман раванички.
Први игуман дечански Арсеније познат нам је и
из других извора.
Ил. Руварац је мислио да је Цамблак, пре Жи­
тија Стефана Дечанског., ,,саставио први царо­
ставник српски''. Пози.вао се на почета~<: Житија,
rде се каже: ,,Беше и ово великоr најславнијег
-српскоr народа, не само да војинственим силама
друrе народе превасходи, и славом и богатством и
•
красотоЈ\t места и вели-qанством да оне КОЈИ су око-
ло преодолева, но и царевима (владарЈ1rмu) нај­
блаrочастивијим и .!Iремудрим да се украшује и
похваљује, ка којима шта виттхе има љубав.'' ,,У
С11исањ у споменух оr1штеrа царства именом. Јер
овима корен неки рођењу и царсmу узрочан Си­
меон превелики ... '' Под ,,цароставником'' Руварац
је разумевао ,,стари Летопис српске господе·', да­
кле Повест о rосподи српској. Цамблак није могао
бити писац тог дела. јер је оно из 1378. rод., а тада
је Цамблаку било око 13 rодина.
·181
•
 •

Још је Руварац приписивао Цамблаку С.1~ужбу

св, Петки, коју је, међутим, Цамблак само 11рера­
ђи.вао, свакако 1405. rод. У том прерађеном тексту \

помиње се долазак моштију св. Петке у српску

земљу, које сад ,,красе rрад срхrски'' • без сумње
Бе01-рад, и налазе се у Цркви св. Петке, свакако
оној у беоrрадск:ом граду; св. Петха се назива •

,, ски1r1•ру ср..тхском помочница, поуздана заштит­

:.-:хица, ••

По Јацимирском, Цамблак је у јесен 1409. rод.

отлпrао у Русију. То се лепо слаже с хронолоrЈtrјо:м
буве Вука Лазаревића (1409), за време које је опу­
стошена Српска деспотовина. Пре те бу:ае завр­
шило се свакако Цамблаково бављење међу Ср­ •

бима, које је по~ело после 1402, ако не и раније.

Можда је он и раније напустио српску земљу, веh
1406. rод. За тако кратко време колико је боравио КЊИЖЕВНА СТРЕМЉЕЊА ДЕСПОТА СТЕФ.\НА
код нас Цамблак је заиста много урадио. · ЛАЗАРЕВИЋА '
•

1
•
Сва три rрадитеља српске феудалне државе
припадају и књижевности. То су отац и два њего­
ва сина, Стефан Немања са Стефаном Првовен­
чаним и Савом. На Св. Гори Немања, као I~алуђер
- великосхимник Симеон, диктира своју ау1-обио­
rрафију, која представља увод у хиландарску ос­
нивачку повељу. Тада има 84 или 85 година. Сава
саставља прву српску црквену песму, која је у.
славу Dweoнa Немање. И ов и Стефан пишу Не­
мањине биоrрафије. У њима говоре и о себЈ-f,- па
збоr тога оне имају и аутобиоrрафсю1 карактер.
Стефанова Мљетска повеља (с краја XII века) та­
•
кође је с ј·едним малим аутобиографским од~ком .
Док је Сава монах, Стефан је световно тще,
владар, тада велики жупан. Међу старим српским
•

182
•
•
књижевницима он је први световњак. За њеrа
Теодосије крајем XIII века пише да је живео као
и сви други српски феудалци. Био је у војним nо­
словима ,,искус.ан и мужаством за дивљење'•. Во­
лео је да се весели са својим 1 ,блаrородним ' и да
1

за трпезом слуша ,.тимпане (бубње) и rусле'•.

Много је био ,,писанијем питатељ'' (хранитељ). О
њему као писцу Теодосије казуј·е да је био ,,до­
вољно разуман и худоr (вeurr) скаэатељ '"'. То је
прва књижевна оцена кој а је забележена код нас.
Потиче од једног књижевног ствараоца, па је уто­
лико значајнија и занимљивија. По обичају који
је владао код феудалаца, Стефан није само ратник
и човек склон весељу и музици, већ и љ:у·f\Ј,1тељ
жена. Њеrовој Јевдокији, rрчкој принцези на ·•"
српском престолу, то није било право и она му је
враhала равном мером, што је најзад довело до
~,•
•

брачноr скандала и до раскида брака. Све ово о

Стефану Првов~нчаном наводимо збоr ~ доциијеr
поређења са деспотом Стефаном Лазаревићем.
~•
\ , .
.••. ..•...
.
'· ,,,'...,,..."1,
•

Као што је оснивач ср.пеке феудалне државе,

-
' t ...

. .:U-.1'1:;J
Стефан Немања, оставио свој у аутобиографију, '1
! ...
........
........·•...
~
• . ~~~lttt

тако је то учинио и Стефан Душан под којим је \1t

t,. \1
.\ .......
,.
држава доетиrла своју највећу • моћ. И Стефан \~:,~;:.~::,.::~--~
..... .······
...... .····t· ' .....
... . ·#•

....,. .~.... ''.......\•.... .

)
......... ... .
Душан је свога ,,живота дело'' описивао у уводу .r....•
•
.
.. t . . . . . ., .. • •• • ••
•,11.•••.
једне своје nовеље. Њом је он nроrлашавао сту­ • .. . .. t•••...
••
• ,:1........
• • • •••
•••
• • • •f' • • • •• •
.. . ....
·······~ ..... .... ,.
.............
.. • • • ' '

nање на снагу своРа Законцка. \:. . ........ ~

•• •• •
Стефан Лазаревиh, још један српски књи­
•

жевник који је био световно лице (владар) и но­

сио име €-rефан, рођен је 1374. и.ци 1375. год Срп­
•
ска феудална држава је тада била с~о фиктивна • •
-♦ ~
целина. Цар 'Урош је веh више rодина био мртав
и није било никога од Нема~иliа који би ra на­
•

.' • 1.
;

• ••.
~4 ~· ~
..1 \.
следио .У Тесалији •је био Јован 'Урош Палеолоr
1 '.. • '
•
•••
и.ли Јован Дука, син Душановог бр.ата, цар~ Симе,. • '•

она Уроша Палеолога. СаЈЗ у верск~м завосуt Јо­

ван, Грк по васпитању, морао се осећати везаRИм
~~ Немањиће због њ~ове ,,светород.ности'•, збоr

Сл. 6 - Стефа-н, Лазаревић. (1374. или 1375 -1427)

·184
 •

мноrих култова који су · уздизали ту породицу у

p'Lm:м:a средњовековних људи... У скоро, 1381. rоц.,
или чак п раније, Јован је · отиu1ае у Nанастир и •.
добио име Јоасаф. Као монах живео је највише · у
крају у коме су њеrов отац и он доскоро ВЈ1а.дали,
у Тее~лији, наравно у њеним манаст~рима 1 . у 1'4е­
теорима. Тамо је вероватно и умро, око 1422-23 .
.rод. , у једном од "стлпова'' (тако су се називали
•метеорски манастири ·због тоrа што су- били ·на
шиљастим стенама и што се до њих моrло допрети
само у корпи, помоћу ужета). У томе ,,стлпу·' по­
диrао ј е хра.м Христу 1387/88. rод., на rодину дана
пре кесовске битке. Имао је брата, кој и се звао
Стефан. И тај је напустио Тесалију. Био ј е ,,из.ван
своrа отачаства изаrнаа (оземлствовав)". Када је
око почетка последње четвртине XIV века састав­
,љана Повест о ~осподи српској (од које пстs1чу
Копорињски и други тзв. старији српск.и ле-I·опи­
си), и други -сив ,,веома моћног цара Симеона био
је још жив (,,видим"), па се састављач тога списа
надао да ће се десити чудо које ће српској феу­
далној држави дати владара, да ће се "од камена
Израиљу оцу на111ем кир Симеону чеда подиlш''.
Још крајем 1373. rод, Балшић.и у Зети не искљу­
чују могућност да ће неко постати ,..цар rосподив
Србљем и властелом и земљи српској''.
Тада је најистакнутија личност међу српским
феудалцима кнез Лазар, rocnoдap tiовобрдске и
копаоничке рударске области. Пећки текст поме­
нуте Повести у завршном одељку посвеhеном кнезу
Лазару (састав датира из друrе половине 1402.
rод.), каже за кнеза да му родитељи .,бејаху вел­
можи'', ,.први у nалати царској''. ,,а ближиюt у
сродству неки (са) самодрттu~има ''. Што се тиче
Лазареве жене, она је, по том текстуt ,,од саме
крви царске''. Са других страна знамо да је кне­
гиња Митtца била кћи великог кнеза Вр.а'l-ка, да
је била из .породице Немањића, из оне гране која

185

потиче од Немањиноr сина Вукана. Кнез Лазар
је после смрти цара Уроша примио ,,.начелство'',
успео се ,,на част самодржанија царског'', али је
имао само к:hери" а не и сива наследника . Збоr
тога је морала бити велика радост на његовом дво­
ру, кад је кнегиња Милица, у двадесетпрвој и.ли
двадесет другој години брака, родила Стефана.
Природно је да се Стефану од најранијих ње­
гових дана свака пажња указивала. Васпитаван је
најбоље што .може бити. О т<'ме је бриrу водила
кнегиња Милица, жена изузетних способности.
Стефанов биограф, Константин Филозоф, назива
је 11 мужаственом женом'', ,,достојном славе и ве­
ома мудром''. Поред ње је била њена сродница 1\10-
яахиња Јефимија, ,, у многим беседама и стварима
најмудриј а''. Дошла је на Лазарев двор још пре
Стефаriовоr рођења, одмах после- погибије 1-ьеноrа
мужа деспота Угљеше и заузимања њихове де­
спотовине од стране Грка (новембра 1371). ИЈIИ,
најкасније, избегла је у Српску кнежевину 1383,
rодине, када су Турци освоји.ли Сер, у коме је не­
када била деспотица и у коме је, у жалости за
једипчетом (за "младим младенцем Уrљепrо:м Де­
спотовићем'' ), започела данас тако ве.лики низ
КЊЮl<евних састава српских списатељк:и. Тада је
Стефан имао 8.- 9 година. Био је баш у узрасту
. . ~
кад Је за задовољење деЧЈ е радозналости потреона
већа интелиrенција и r11ира култура. Јефимија је
била васпитач погодан за Стефана, који ј е1 као
што тврди Константин Филозоф, био "вeol\ta из"
врстан још као млад''.И много година доцније, кад
је Јефимија узела најтеже мояахrхке завете и по­
стала великосхим:ница Ј евпраксија, Стефап се са
топлом захвалношћу сећао њене ,,ве.лике љуба.ни
и усрдија''.
Најстарија од Стефанових сестара, Мара, по­
ЈПЈtа је за Вука Бранковића јоп1 пре С1·ефановоr
рођења. Лазар, који је эа,tржао кнежевску титулу
186
•
(,,кнезчско варщаяије"}, у;цајом ~војих хћери
~о је да изграђује свој поро~ савез и тиме
да обезбјеђује- свој yrлед и утидаЈ. Не зна1.10 кад
ј,е Драгана, друrа кћи Лазарева, отиrола ]' Бутар­
еку. Јелена ј'е дата у, Зету 1386. или 1381. rодs-ше,
а Теодора у Угарску око 1387-1388. rQД. Тако су
сестре биле поред Стефана скоро до њеrов~ четр­
яаесте године, све до времена када се »У во]инство
ступа tf. Важно је што је Стефан растао и што се
развијао поред Јелене, која ће се, по ,,уrлед! иа
мајку, показати као ,,мужа ствена жена i1 КОЈ а ће
својим књижевним склоностима и радом nосведо- .
чити да је од све деце Лазареве и МиЛИЧЈmе била
яајближа и најсроднија Стефану.
Константин Филозоф казује да је Стефан
у младости био ,,руковођен од благочастивих''.
Домишљамо се да ће један од њих бити стари
српски књижевник Данило Млађи. Син уrледноr
властелина кнез а Лазара, који је имао поседе У
близини кнежеве престонице Крушевца, Данило
је као монах манастира Бањске написа о црквене
песме и похвалу краљу Милутину (1380). Кад је
Стефан изитrrао из година најранијег детињства,
Данило је постао итуман очевог манастира Дренче
(1382), који је само неколико сати удаљен од
Крушевца. На томе положају је био све до Ј11зб_ора
за. патријарха , који је извршен после косовске
битке, одмах идуће године (1390). Као патријарх
Данило III саставио је крајем 1392. или поче·гком
1393. rод. једну од похвала кнезу Лазару. Изнели
смо живот и књижевни рад тог "мужа блаrора­
зумна и боrобојазнива'' , који је по свој прилици
би9 један од "блаrочастивих'' С:ефанових васпи­
та-qа. Наше излаrање не по~а Једино на коначно
утврђеним чињеницама. Има ту само врло веро­
ватних закључака и претпоставки.
· Саобразно времену, Стефан је постао витез
који је изазивао дивљење своје охоливе. У том
181
•
 .погледу· васпитао се на очевом примеру" Лик кне­
за Лазара као витеза да се сагледати из списа
Данила Млађеr. Сакупљеној српској феудалној
.војсци - ,,благородним својим и велможам~ . и
војводама и војинима, и великим и малим'~ - кнез
-је, пре но што ће је 1rовести на Косово, уп~"Т~10 ове
.велике реЧ}.f: ,,Боља је нама у подвигу смрт, неrо
.ЈIИ са стидом живо-т; боље је нама у борби смрт од
мача поднети, неголи плећа непријатељима на.n.rи.м
дати••. ..
Од како је постао пунолетан, од како је при­
.мио управу земље од своје мајке кнегиње Милице,
Стефан одлази у турске ратне походе као њихов
клетвеник. О томе кле1·веништву Лазаревих си­
нова Давид у Пећком тексту повести о господи
•
·српско] има, усред прозног излаrања, ова
ондашња осмерца (лри бројању слогова рачунају
се и полуrласи); . као они који се не могу оборити '' . У дес11отову
,,И ш~ших ради ipex
убившо.м,у оца их
бивајут nодру-ч.ници' 1 •
И у вршењу Базалске дужности према Тур­
цима Стефан је био витез коме је дата реч све­
тиња. Вио је на турској страни у биц» код Нико­
поља (1396) и борио се храбро против yrapcкor
краља Сигисмунда, чији ће вазал постати после
неколико година. Ханс Шилтбергер из Минхена,
који је у тој бици допао ропства и који је после
робовао тридесет година код Турака и Татара,
запамтио је добро, како се Стефан устремио према
застави краља Сигисмунда и како је њу обор1,~:о.
У бици код Ангоре (1402) Стефаново витех~1ко др­
ЈКЗiъе пало је у очи са1'1:оме Тамерлану. Кад ј_е
после те битке престао да буде турски вазал, су-
. кобио се с Турцима код Грачанице на Косову
(1402). На њих, бележи Константин Филозоф, .,Jre-
, ·188
•
ома мужаставно изиђе с војском, да кад ra угле­
даше, друr друrу ускликну: Глецајте, rледај 1rе
Лазарева сива. И одмах са (овим) речима беrу се
дадоше''.
Као угарски вазал Стефан је често бивао у
Угарској, у којој је имао и своје поседе. Угарски
краљ Сиrисмунд је 1408. год. створио ред Змаја1
удружење феудалаца за ширење братских односа
међу собом и за чување вере и феудалних права
и обичаја. Први на листи чланова тога реда био је
деспот Стефан. На састанку феудалне гос.поде из
целе Европе, на том ,,сабору западних краљева и
друrе господе'' који је био у Будиму 1412. године,
Стефан је, по речима Константина Филозофа,
,,најсветлији пред свима и више од свих видим
три
беше, као месец посред звезда, и из далека видим
беше свакоме, и савети његови сви на месту беху,
службу су ступали они који су "најсветт1ји и нај­
мужаственији". Деспот је имао право да ,,венчава••
за витеэе ,,благородне и славне'' у Угарској. Ј,1 они
су се поносили што им деспот ,, витештво уручи''.
Дубровчани су писали дес·поту (1414), наравно са
жељом да му поласкају, да ,,слови по свој васе­
љени велик.ос"ч:авно''. Другом приликом (1422) упу­
тили су му још похва.лније речи: ,, Господине, боr
в~ је прослави на лицу земље и поставил ви ве­
лика и силна господара 1 и начестил ви {обдарио
•
Вас) висоцем и великораснем разумом, од коЈеrа
велик.а св-етлоhа и луче јако (као) слнчане по все.м
свету, просветљено (прослављено) јест пред царми
и краљми и rосподами земљнеми ваш велики ра­
зум и правда '
1
•
По ратничким особинама деспот Стефан је
налик на Првовекчаноr, на свога истоименог прет-
ходника на српском престолу и у
•
староЈ српскоЈ
•
189
 књ111Жевноети. Разли:rсују се сасвим у односу ~
:музику и ва ~ене. Деспот С"!'ефая ~је волео ви
иузику (,,мусикијсхи род"') яи "женску љуоu•.
Само је имао разумевање за. музику у војс1(и и 7
• биткама. Оrуда је вабављ·ао трубаче из Дубровни­
ка. Ина-че деспот Ю!је трпео ни вих.у, ни лу.пање
(,,пханије',, пехање), ви смех, ни неуре.дноет одеD
(,,одежд неспретанија"). Био је ожењен, и то по
проводаџиЈIУКУ. ,,Са саветом и суделовањем" жене
византијског цара Јована VП Палеолоrа, који је
управљао .царством док је цар Манојло II био !Ја
Западу, деспот Стефан је путовао на острво Ми­
тилену да одабере за жену је,цну од царичиних
сестара. Будући њеrов та-ст, мити.левски rocunдap
Франческо II Гатилузяо, није се ни најмање ме­
шао у Стефанов избор. Константин Филозоф бе­
.лежи да је Гати.пузио рекао деспоту: ,,Коју хоћеш
од кћери мојих узми за жену себи''. Стефан Је
пожурио у Митилеяу ·из Цариграда 1402. године,
· одмах после битке код Ашоре, иако би се о~rекива­
ло да ће прво отиhи у своју земљу, да сређује
прилике у њој после престанка вазалских односа
према Турцима. На свадбу се чекало све до јесени
•
1405. год. Откуда сад то оклевање, не да се објас­
нити друкчије но приликама у земљи. Beh се у
иностран-ству почело да говори да до тоrа брака
неће ни доћи. Стари српски летописи помињу Сте­
фанов брак са Јелачом и кажу да они ,,бихтrе бес­
плодни'' . Сем П~ћког из XVI века (који је ~1ожд.а
новобрдског постанка), помеНИЦЈЈ имају само по­
•
f.!ен деспота С1'ефана, а не и Јела че. То би моrло
значити да Јелача није ни умрла као деспотица~
У Ватопедској повељи из 1417. год. деспот за себе
каже да је "недостојан входа ·брачваrо" (уласка у
брак.). Историоrрафски састав ХVШ Јiека, који је
нс1јвит11е познат по Трон,опшnм препису, има овај
подахак: кад је деслот Стефан излазио из града
Сребрницеt ,,коњ се под њИl\/1 разбесни, с њеrа С1·е­
фан силно је пао и разбио се'', и тerrrкo {:~ повре­
дио па ,,оста затим безчедан'•. О јахању Стефано­
вом код Сребрнице говори се у Вл:џџrс.nавићевом
преводу Мавра Орбинија (1722). Ту ов пада с коња,
али мртав. Не губи способност да има потомство.
О деспоту Стефану друкчије прича један ле­
топис, .који је по постанку нешто ра!_iИјИ од поме-­
вутог историоrрафског састава. То је Савински
летопис. који је с краја XVII века. Деспот Стефан,
по казивању тог летописа; ,,никад на туђу жену
не помисли'', али иnак би ,,устрељан женском по­
хотом{• кад је био ,,у долини некој од Сибиња•' код
Влаха Боrута или Будимира. Учинила је то Рута,
;,девица, кћи Будимирова". Деспотова "властела и ·
ближики" (рођаци) обавестили су о томе дев.r,rчину
мајку, а ова је принудила кћер да се прибл:v{ЖИ
Сrефану. Тако се родио Сибињанин Јанко, а затим
и његова сестра Мандељена. Прича је ушла у Са­
вински .летопис из народноr предања. У другом
облику њу је забележио и Вук Караџић. Постоје
и народне nесме с тим мотивом (у збиркама 13. Бо­
гишића, С~ Милутиновића и Б. Петрановића). У
науци се траrа.ло за nорек.лом тоr мотива и наi)ено
је да је он из Фирдусија, персијског песника из
Х или с nочетка XI веха. По Фирдусијевој "Шах­
нам:и•• Сухраб је рођен од Техмине, кћери семеr­
данскоr краља, која долази ноћу код Рустема,
госта свога оца. Мотив би до нас дошао преко Ви­
закrије или преко Турака. Има и друго мишљење,
по коме би у причању о деспоту Стефану као оцу
Сибињанин Јанка требало видети ,,један од типич­
них митова о рођењу јунака".
191
 Но у овима што хщеше бити и што хотех постра­
.• II ••
• •
дати, да се рече, у тамним оним облацима к сун­
. . ' чаним најсветлијим зрацима, врлинама, ка~ем,
Аутобиографски одломци налазе се и у пове­
. оца мога и rосподина светог :ми кнеза, Једва
љама деспота Стефана. До ис.nису Конста~тина и с муком упирах очи ја и они који су у власт:~,1
Филозофа, У· повељи датој Београду (око 1405. мојој, иако и што ревновасмо бити налик. њему и
rод.), која нам иначе није сачувана. деспот је ово с муком и изван блаrости од таштине, ]ер TJ-txa
писао: "Од Косова порабоћен бих исмаи..-ъском даваоца љуби бог, као шrо рече божаr-~ствени аn~­
народу, док не дође цар Персијанаца и Ta·rapa и стол. А сада скровишта велика благости божиЈе
разруши те, и мене од руку ови?{ боr милошћу
отворюххе нам се, и смирисмо се и . починусмо, и
свој ом ослободи'' . Повеља влашким манастирима
облаrџ,r тамни разиђоше се, и засиЈ а нам су~е,
Тисмени и Водици из ·1405/ 6. год. садржи ово ме­ и да речемо с апостолом: ово је време благоnрИЈа­
сто: ,,А цад благоизволи блаrи боr посетити људе тно, ово је сад дан спасења, и обнови1rrе с~ остр~а
своје. које од тесноће на прос-rранство, и од немоћи и ново небо и нова земља мени по Исаи3и . 11 Ја
у силу, и од туге на весеље преводећи, преведе и
сам б.лаrодаран богу, и бих и јо~ ћу бити ~ад
мене по својој благости од повиновања на слободу, благодет све-rога Духа потпомаже, ] ер самодржац
• ,с у Ми
и од мањеr престола на назви11rи . лешевску
и владар очевом уделу и ширинама српске земље
повељу из 1405. rод. деспот уноси ове реч~,1: ,,Пи-: поверен од бога венчах се, и очевим врлинама ре~
шем ово на знање свима. како из многог милоср!)а нујући и како сам био у такяом усл~ву и устро-з­
и неизречене милости свете господе и ктитора срп­
ству, у то време придоше к мени . . .
ских, светоr Симео11а, самодр11u~а српског i-1 миро­ ском законику ,,о pynax
11
(рудницима) , КОЈИ - Је
у Нов?Ор~­

точца, и Саве, светог великог архиепископа срп­
ског, који из многе своје милости заступници
бивши моје невредности код Господа, и молитвама
њиховим много пута спасен бих и на мор;у и на
суву, у ратовима и у различним нуждама и наЈез-
дама иноnлемених (људи), све док и јадну ду1nу
моју од врата смртних вратИЈххе, .и молитвама њи­
ховим од творца и господара свега
живот дарова ми се, све док се у будућим (данима)
я,е изволи творцу и боrу мојем који влада животом
и смрћу''. Хиландарска повеља из
овај деспотов осврт на дотад протекао живот: ,,Ја
од м.ладићскоr ми узраста и младих ноктију. када
је бог у старању све на корист меии чинио, у
м.ноrа злољута и неподношљива
више и смртна" пуштен бих, којима су сведоци и
слушаоци небесне стихије и умало не сва васеље­
наt и од свих избави ме Гесnод, но и још избавља.
деспот потврдио у Некудиму 29. јануара 1412. год.,
налази се овај ауrобиоrрафски увод: ,, По не~зр~­
ченом човекољубљу rоспода нашег Исуса Христа
•
и тога свевепорочне матере, владичице на1тте Бо­
городице и увек деве Мариј е, и молитвама . светог
господина родитеља мога кнеза Лазара, би rосnод­
ствовати мени по смрти његовој, младици деспоту
по др~rrи 11ут
Стефану, у земљи отачаства мога. Тада би и на.nад
иноплеменика на хришћане. Видевши тол.vrку по­
беlјеност земље отачаства мога, примих саве_т од
1404/5. rод. има патријарха кир Спиридона, и од других архиЈере­
ја, и од мајке моје кн~е Милице, назване
инос.ш.и монахиња ЈевrениЈа, и од свег сабора. По­
ђох на источну страну у велику Севастиј у, вели­
искушења, шта
ком амиру Пајазиту, који вл~да источном сТ'Р,:ном
и западном. И помоћу б ожизом и пречисте .ьоrо­
матере, и светог Симеона и Саве, и с.ветопочившеr

• 13 Tвopms: и дела старе epnc1te юьиже вности 193

192
 мога родитеља кнеза .Лаз-ара мо.л:итвама, осЈ1ооодих - користи душевној написао '' (дао да се нamrxxxe одн.
ову земљу и градове отачаства мога у ве~оr
преведе или препише) . ,, Премудрошhу њиховом"
амира Пајазита. И повратих се у земљу СВОЈУ и
деспот намерава ,,украсити нарави и речи, и њихо­
дођох у свој град Ново Брдо. И сабра се сав сабор
вом благодаћу душу просвећивати и ка богопозна­
градски, и поискаше од гос-подства мога да им учи­
њу привлачити 'с . Сремац с почетка XVI века бе­
ним закон о рудницима, што су имали за прве
лежи за деспота да »многа писанија преведе од
господе и светопочившег мога господина родитеља
грчких писанија, више од других бивших пре
кнеза Лазара. И господство моје саветова се с вла­ њеrа''.
стелом и заповедих ,ца се нађу 24 чове-ка добра од
Савреме1nrо,и су запажали деспотово старање
друrих :места која руду имају, да им уч.иним закон
око .прикупљања, преписивања, превођења и по­
како је и прво би.ло, који су вешти у погледу
прављања књиrа. Од деспотове библиотеке до нас
руДВЈ!ХЗ. И што учине, да донесу господству моме,
су дошле свега две књиге, а морало их је бити
да им: господство моје потврди да се и напред др­
1 •много. То изриqно каже Константин Филозоф у
же. Тако и они uађGше вишеречене људе 24: Во­
своме Сказанију о право,пису: ,,У државнрг (госпо­
јина Милића, Вукашина ' Пипииовиhа, Илију Таш­
дара) юrопmво књига по местима и 1\fанастирима
наревиhа, Матка хутмана (надзорника), Дминха
и дому'' . Колико управо књига претпоставља то
Бра,цчу, Харанжулова брата Ловренца ·Рудничани­
,, мноurrво'' - не можемо да кажемо . Не тр€ба
ва, Мартина Смрдећевиhа, Радосава Бо~анина,
свакако рачунати на хиљаде, na вероватно 1-rn на
Никооrу Нико-чева, Радича Тре11чанина, · РаЈка За­
стотине. Закључујемо по библиотекама о којt.rма
rорчића, Богдана Југу, П~ла Заманицу, НЈfКЗу
имамо података: жупан Деса и његова мати, кра­
Кључевића, Пејка Пацића, Нико.лу Опуту, Ожма­
љица Болеслава (из XIll века), дали су на чување
иа Цacamma МЕ'tххкра,, Миладина Плањанина, Три­
у Дубровнику ЗО књиrа и један свитак ; митропо­
пуна Рудничавина, и Драrомила, . Радосава ПЈiети­
лит новобрдски Никанор, оснивач старе српске
косу, и Тири:а, Радосава Хлапена ''.
nrгампарије у Грачаници, оставио је за соб(}М 27
Инок из Далше 1428. или 1429. год. казује да
књига (no белешци из 1569. rод.). За ви111е књига
се са-м деспот · старао о ,,преписивању књижном,
знамо да су преписане ло наредби деспотовој. Неке
који те с усрђем и љубЗ1ВЉу прочитаваше, сисају­
су превођене с грчког, а за неке је утврђено да им
ћи премудрост од свих са жељом која се повеliа­
је текст искварен приликом ранијих преписи.ва1:ьа
ва и корихrrћу од прочитања тих, јер веома љуб­
ЈЈ оне су иС'lхраrвљене уколико је то било могуће
љаuхе ове, као у царству и слави (ветовној дрри
Te11D<n је са сиrурноu1ћу судити о књижев:fо1ом ин­
нико'-'. Стари српски књижевник Григорије Хи­
тересовању деспота Стефана на GСнову тих сачу­
ландарац исти~~о је 1407/8. год. да деспот Стефан,
ваних књиrа. Важно је п.rro се међу њима налази
иако је ,,баrрен:ицом одевен и о оруженоmтв.у се
,,мудрејх1хи" Зонара. То је поуздано сведочанство
старајући'', има ,,попеченије'' • о књиrама и оне
да је деспот желео да се обавести о опr1rтој истори­
својом спадошћу опијају ње.rову душу. Деспот-ова
ји. Остале књиге су црквене и богослужбене. Није
,,несита жеља'' да их набави није слична оној
искључено да су оне баш због тога и сачуване .
,,древног Птоломеја, који је :многобројност .књиж­
Биле су потребне калуђерима и свештеницима, па
ну к уДИВ'Ље1ьу само и људској хвали, .а не ка
су их склањали и спасли од пропаст.и.

194
195
 У деспотово време радиЈIИ су t,стари превод­
ници ресавски", са, Констанrи:ном Филозофом на
челу. ,, Преводником'' се Константин назива у дес­
потовој биографији, у акростиху који повезује
њене главне rлаве, после уводних. Као што им већ
име казује, ,,преводници'' су преводили, наравно
на српски. Свакако са грчког у првом реду. Деспот
је био и угарски великаш, па би се очекивало да
се у њеrово доба стварају и ближе књижевне везе
са Уmрском. Видели смо напред да нас Констан­
тин из!iеI• l''IЋSa да десr1оту са Запада и из Угарске
.долажаху ,,најсветлији и најмужаственији" да му
служе. Међу њима је :морало бити људи којима је
књига била блиска. Засад се није ушло у траг
никаквом сведочанству у том пог.педу. Ко1-1станти:н
је са грчхоr превео Ту1tmчење Теодорита Кирског
о Соломоновој песми над песмама. Можда је то
учинио по жељи деспотовој . То је љубавна песма
која је морала да привлачи дес.пота, писца ,,Слова
љубв-е". И приповетка о Асенети је и духовна и
љубавна, управо оваква каква је могла да rоди
деспоту. Сачувана је у једном једином рукоцису,
за који се верује да је деспотов аутограф. Могуће
је да је њу превео сам деспот. За још један мали
текст у том рукопису, да се не налази и друrде,
рекли бисмо да је десп<>ТОв превод. Мислимо на
Одговор Филагрију од Гриrорија Богослова. Ст.
Новаковић, који је описао цео рукопис и издао
поједине његове текстове (па међу њима и Асенету
и овај Одrовор Филаrрију), каже за Одrовор ·да му
,,се чини да је могао исписивачу или преводнику
•
уhи у вољу по томе, што се садржај њеrов моrао
добро слаrати са стањем ср.пских ствари онога
времена('. Одговор није дуr, има свеrа десетак
штампаних редова, у којима се, између осталог,
ово наводи: ,,Питаш како је код нас. Веома rорко
и болно. Васи.лија немам, Кесарија лиших се, ду­
ховноr ми и телесног брата. Оrац мој и мати моја
196
•
оставише ме, да са Давидом кажем. Тело тужно
ж.иви, старост :више rлаве, у тугама сплетови, у
пос-ловима навале, друrови неверни, црква без па­
стира, иххт:чезе доброта, обнажи се злоба, путови
ноћу, свеће нема, Христос спава н. Интересантно је
напоменути да је овај Одговор Филаrрију био и у
Поукама св. отаца, у рукопису бугарске рецензије
XV века, који један запис, свакако познији и д~
лом неразумљиви, приписује ,,Стефану Лазареви­
ћу, деспоту и наследнику земље браничевске''. Из
записа излази да би тај рукопис сам деспот писао
,, за душевно спасеније'', и то 20. августа 1421. rод.,
што је немогуће, јер је ба1п тада деспот био на
.путу за Зету да прими наслеђе Балше III.
Поправљање књиrа у доба деспото-во је у вези
с правописном реформом Константина Филозофа.
после које се помињу "добри изводи ... од стар11Х
преводника ресавских". За те изводе (књиrе са
којих се врше преписивања) каже се да немају
нНИПIТа п<>рока''. У радо.слову ј е забележ.еt10 да се
у околини Призрена причало да се " не налазЈr
нигде" ,, ресавско писаниЈе. '' , а, сем њега .
]О-Щ
1,.nризренске
цркве патос", дечанска 1q,ква, пеhка
пр'иПрата и "бањско злато'' (манас-mра Бањске).
За Арханђелов манастир код Призрена у родосло­
ву се напомиње: ,,И такова доброта грех ради мо­
јих близ јест разоренија''. Та су меС'rа у родослову
написана у доба деслота Стефана, кад је допу­
њаван првобитни текст родослова, састављан у
време босанског бана Твртка и за њеrове потребе
(између 1373. и 1377. rод.). Реченица о пропадању
Архаиђеловог :манастира наводи нас на мисао да је
сам деспо,т вршио то допуњавање. Призрен је био
у деспотовој држави, а владар се најпре могао да
осећа одговорним што пропада "таква д оброта'' .
П(}Д "ресавским писанијем'' :могу да се подразуме­
вају списи, књиrе из манастира Ресаве, али и жи­
вопис манастирске цркве. Како се овде говори о
197
 архитектонским лепотама цркава, вероватније је
да се мисли на ресавски живопис. Родослооац из
Средњег Подунавља, који је писао изъ.,:еђу 1563. и
1584. год. , бележи да за време деспота и по његовој
на редби " књиrу словенскују второје (по други
пут) последоваше (чињаху) и rраматиrују rречас­
куј у на србски језик преписаше••. Мисли се оче­
видно на рад око поправљања књиrа и на ., Сказа­
ю1ј е о писменима (' (књигу о правопису) Констан­
тина Фиfзофа.
IIJ
Деспот је и оригинално стварао. НавоДЈ,rли смо
1 ье гове аутобиографске одломке. Казали смо да су
можда његове допуне родослова. Још су два пес­
ни чка састава деспотова. У једном пише да је од
деспота, а за други се састав с пуно разлога може
~слити да је десп<УГ његов писац. Ово су ти сас­
тави: ,,С.п.о во .љ убве (Реч о љубави) и Ре-чи на сту­
11
бу мрамор1tом на Косову (световна похвала кнезу
Лазару и косовским јунацима).
ПоМ!(шљало се да је деспот саставио још јед­
ну косовску похвалу. Она је из времена кад ,,му­
ч:ени1< Лазар отступника Измаиља победи'•. До те
победе никада на српску државу, ,, освећену крв­
љу " кнеза који " се з ОО:UЈЬ.а међу синовима бо­
жј им" , ,, не наиђе мач који сече нас" . Тада се замка
,, скруnхи и ми се избависмо'' . Очевидно се мисли
на победу деспота Стефана над турском војском
код Грачанице 1402. год. Битка је била на Косову,
месту Лазареве погибије, па се отуда победа при­
писује ,, мученику Лазару '' . Пре прен<>са у Рава­
ницу, Лазар је био погребен у "митрополији " лип­
љанској (која тада, како изгледа, није била у Гра­
чаll!'ЩИ, већ у цркви Вазнесења у Прmrхтини) . Збоr
тога се у .похвали говори о ,, матери црквама " , бла-
198
женој ,,међу градовима'' , која ,, садржи скровиш­
те'', некад са Лазаревим :моштима. Са .турском
војском је био Ђурађ Бранковић, па то обЈаххтња~~
што се Лазар позива да сабере ,~ чед~ расточена .
Кахо се у похвали помиње она] КОЈИ ,,сада · Над
нама царствује'' (влада) , не може да се одр~
претпоставка о деспоту као њеном писцу. Да Је
владар саставио похвалу, види се ~~' позивања
Лазара ЈЈр. сабере чеда " у ох1>адУ моЈ у , да ,,пасе
че.ца моја''. Од Стефановог одласка у би'l'КУ код
Ангоре и све до његовог повратка, до битке код
Грачанице, српском државом је ПОН()IВО упр_ављала
кнегиња Милица (тада монахиња ЈевгениЈа), као
ово у претешким данима одмах после Косов~. Она
је тај владар који је написао похва..лу. Ње~~ зе оно
ословљавање Лазара у .похвали ,,жеником . Лазар
је заиста њено " украшење " . Њега је он~ ,,пређе
желела•'. Израз "вдовству мојему жених односи
се на време пре но што је кнегиња остала удови­
цом, а не на доIЏIИје доба. Кнегиња се Лазару
обраћа као своме бившем мужу . и као бившем
владару српске државе. Похвалу Је могла да на­
пише 1403. rод., после свога повратка из " предела
измаилћанских", у које је узхтла јурећи за расрђе­
ним млађим својЈ11м сином Вуком, а у жељи да ra
измири са Стефаном. Тада је кнегињи било о.ко 68
rодина. Била је јо,ш крепка жена, што наЈбоље
посведочава то јурење за Вуком: (~онст~нтин Фи­
лозоф употребљава израз ,, гонити ). НиЈе похвала
први кне~wњин састав. У Дечанској пове;ьи из
1~9Ч. rод. налази се ова ,,Миличина мо:ли1Ћа" :
,,Умилосрди се за моје грехове, укрепи ~оЈе исче­
дије (де-цу) у блаrоверију и блаrоданс1~иЈу (у вед­
рим данима, срећи), да у блаrочастиЈу послуже
теби, богу својему, као господин и родитељ њихов,
светопочивши квез''. Ово неколико топлих речи
nОуt\Цано потичу од. кнегиње. Њих је назвао ,,Ми­
личином мо.:питвомl' даровити наш. историчар Чед.
199
 Мијатовић, који их је, у романтичном заносу, про­
прат-ио овом напоменом: ,,Никада се није на про­
стији начин и са мање речи исказала већа и то­
плија љубав и дубље и безгранично поштовање
жене једне према ~rужу; никада се ъ1ати није ле11-
ше и простцј ,е за децу своју бо,гу мол1lfла '. Деспот
1
Стефан није имао само сестру књиже:вницу, Је"ТЈ.е­
ну. И њеrова' мати је била књижевница.
Слово .љубве (Реч о љубави) песничка је по­
сланица. Упућена је 1409. rод. деспотовоl\.1 брату
Вуку и његовим присталицама. Има десет одељака
(строфа). Сваки одељак nочиње једним с"тrовом из
наслова посланице и тако се добија ,,крајеrранесе"
(а1<ростих). Само полуrлас иза слова б )7 речи
,,љубве" :природ~iо нема свој оде:ъак. Први одељак
садржи интитулацију (деспотово име и титуЈrу),
инскрипцију (коме се шаље r1осланица) и салута­
циј·у (поздрав). Инскрипција је у мynrкol\t роду.
У њој иза похвалних речи долази i-recтo одређено
за име. По обичају који је тада важио за обрасце
разних писама, ту у пос.ла1-1ици пише: ,име рек"
(рек~ши).
Познат је један ј ед,ини стари српеки рукоnис
са "Словом'', онај у коме је и ,,Асенета'' . У њему
је и Косовска похвала, за коју смо показа;,Ј1 да је
од кнегиње Милице (монахиње Јевгеније). См.атра
се, као што смо ве·h рекли, да је то аутограф
деспотов. Рукоm1с је био· на хартији. Судећи по
воденим знацима, а с обзиром на Стефанову дес­
потску титулу из "Слова'с, рукопис је п~1сан у
почетку XV века. Више немамо рукопис са (;ловом,
кнегињиноЋ{ Косовскоl\11 похвало11 и ,, Асенетом''.
Изгорео је 1941. год.t када и сви други стари срп­
ски рукописи и све остало у Народној библиотеци
у 1?еоrраду.
Спис О будуhи.м. вре.м.е,н,и.ма прип11:сује се у ру­
кописима XV века ,,премудром Лаву'' (византиј­
ском цару Лаву VI Мудром, 886,-912), а у руко-
200
писима XVII и с почетка XVПl века као писац се
означава деспоо- Стефан Лазаревић. Павле Ша­
фарик, док је био професор Српске rИМЈ-rазије у
Новом Саду, ту "разбориту бесмис,лицу, као сва
проро,чанства'• упоређивао је са с.тти,сима цара Ла­
ва, а.ли није успео да нађе грчке текстове са ко­
јих је преведена. 'Уочив111и да је спис "О будућим
временима се. у ствари песничког облика, Шафарик
је у својој књизи Slowansky narodopis (II изд. 1842)
донео прва два одељка списа као једну песму, а
трећи одељак као другу песму. Реченице у одељ­
цима разделио је у стихове. Спис је узео из руко­
писа за који каже да је из 1390. год. То је Ходошки
рукопис, у коме је и један препис Законика цара
Стефана Душана. По пасхалној таблици која по­
чиње од 1390. го.д., Шафарик је погрехпно закљу­
чивао да је те године постао цео руколис. В. Јагиh
• је стављао рукопис у прву половину или, нај кас­
није, у другу половину XV века и то најнов·ијюI
описом рукописа од Ј. Вашине и Ј. Вајси (из 1957.
год.) рукопис је из XV века. Као и цео рукопис,
спис је српске рецензије, али је Шафарик његове
одељке штампао као пример старобугарски..'.: пе­
сама. Унео је у текст назале. Није објаснио зашто
је то учинио . Вероватно је песме сматрао старијим
по постанку, само сачуваним у српском рукопис у
из 1390. rод.
Пасхалија у том рукО1пису почиње том rод1r­
ном, а завршава се 1408, одн. 6916. год. византијске
ере. Није то случајно. Тада се навршавало трина­
есто ,fобхожденије", ускрппье коло које обухвата
532 rодине (у сваком таквом колу сви пасхални
елементи понављају се по истом реду). При крају
списа ,,О будућим временима" каже се да he до
t,сед.1\'rоричног'' времена и ,,седмотисућноr'' бити
1 ,она 80 и 4 лета напокоњашња" {најпотоња). }"п­
раво толико година има од 6916. до 7000. rод. по
201
 •
в1,1:зантиЈ ско]
•
ери, када се оqекивала пропаст све-
та. Када је спис превођен и донекле nрерађиван,
још нису биле наступиле те "најпотоње Г(}ДИНе.
И Константин ФилQзоф је био обузет том 01,аrrтом
вером. Он пише биоrрафију деспота Стефана у то­
ку тих 84 ,, скрби лета'' . Сматра за потребно да
на.~омене да се тринаесто ,,обхожденије'' навршило
деветнаесте rодияе Стефанове -владавине. Још је­
дан стари српски књижевник тога времена, Андо­
није Рафаил Епактит, бележ::и да је про1r1ло три­
наесто ,, обхожденије'', додајући да
похвалу кнезу Лазару пише 1419/ 20. rод., ,, в
окруженију алфа:витних обхожденија христоиспо­
веданија премудраrо Лава деспота, 84".
Византијски оригинал, који је у ,,неримованим
трохејским осмосложним'' стиховима на вулгарно­
грчком језику, само се приписује Премудром Лаву,
а сматра се да основна редакција
XIШXIV века. Мо,жда је и из друге половине XII
века. Српски превод је дело деспота Стефана или
можда само из доба десп<УГовог. Да је ра})ен у то
време, види се .no уношењу ,, напокоњаrrrњих" rо­
дина (које се не помињу у грчком ор:и:ги.налу). При
превођењу изостављен је век по византијској ери
кој~1 се налази у rрчком тексту: 6700, што одгова­
ра времену између 1191. и 1291 . год. Задржани су
по~,rени индиката: 8. који је пролазио и 9. који је
настајао. С обзиром на ,,напокоњашне'' rодине које
су имале да почну 1408. год. 1 индикти (задржани
због тога што се слажу с врем·еном превођења)
треба да се вежу са 1400 (8. индикт) и 1401 . rоди­
ноР.1: (9. индикт). Тако долазимо до
превођења списа ,,О будућим временима" : после
1401. а пре 1408. год.
Ре-чи на .мрамор-ном стубу па Косову сачува1fе
су нам у једном рукопису с .краја XVI -века. На
њих није обраћана пажња, иако несумњиво дола­
зе међу најлепше саставе старе српске књижевно-
202
~ти. Стуб је постојао на Коеову и моrао је посто­
Јати после ангорске битке (1402), у шю цоба кад
11
Турци нису владали тим крајевима. Имамо с:ведо­
:анство Константина Јаничара из Острвице, који
Је, између 1497. и 1501. год., забележио да је на
Косову ,,_постављен ~туб висок ... за знак да је ту
ухваћен кнез Лазар . Конс-r•ант.ин Јаничар је жи­
вео у Новом Брду крај Кос-ова и ту је заробљен од
Турака 1455. rод. Морао је .пре те го.дине слуша~
о стубу на Косову. Можда га је и видео , а1<:о га
он своју Турци већ нису били порушили. Речи на С'I'убу,
нат11ис, представљају световну похвалу кнезу Ла­
зару и косовским јунацима. Све остале косовске
похвале, има их још осам (рачунајући ту и цркве­
не ~е~ме, С-!fужбу), црквеног су карак't'ера. И у
ОВОЈ ЈединОЈ световној косовској по-хвали има
хришћанских елемената, што је сасвим појмљиво
за стару књижевност, у којој је роман о Алексан­
потиче из
,
дру Великом дат у облику погодном за слављење
хришћанске побожности и феудалног витештва .
. Да је похвалу писао световњак, витез, БЈ1д.и се
на.Јбоље из описа српских феудалаца који долазе
на Косово: ,,Мужеви добри, мужеви храбри, '1-irу­
жеви уистини у речи и ва делу, који су као звезде
светле блистали, као зем.ља цветићима преиmара­
ни, одевени златом и камењем драгцм укра.шени.
Веома много (било је) коња изабраних и са злат­
ним седлима,. Веом.а дивни и красни јахачи њи­
хови•'. Најпре се мора мислити на Стефана и у
њему видети писца похвале. Витез по природи и
no васr~итању, Стефан је косовску битку мdрао
замишљати као витешки подухват, онако како је
хронологије
она приказана у п,охвали. Његове сасвим младе
године (био је у четрнаестој или петнаестој) нису
му до11уштале да пође у бој зај едно са оцем и са
осталим витезовима. И њему је Косово ос-,,ало као
~еостварени сан. Није му тада дато да оrледа сзо­
ЈУ витеurку снагу и спрему, а изгубио је оца, чијим
 је врЈtИНама тежио, као што је истицао у аутоби­
ографск(?-и. рцељку.
Косово је припадало Вуку Бранковићу. Кад
су Турци: прогнали Ву.ка (1395. или 1396. rод.),
Бранковићима је од Косо.ва остао крај око Вучи­
трна и Трепче, а Стефану је дат крај око При11r­
тине. Између Стефана и Бранковића долаз111ло је,
после битке код Ангоре, до оружаних сукоба, у
току којих, 1403/ 4. год., ,,плени деспот Стефан
Си'.VНИ:Цу(' (без сумње вучитрнски крај) . За време
тог Стефановог бављења на Косову свакако је .по­
дигнут стуб са похвалом. То би било неrде у про­
.леће или лето 1404. rод . Ускоро после 'l"Ora, још те
1404. rод., Стефан се измирио с Бранковићима , ко­
јима је вратио краi око Приштине. Стуб са похва­
лом остао је на Косову. Био је знак обновљења
родбинских веза. О њему се старала Мара, кhи
кнеза Лазара. а мати Бранковића.
Стvб на Косову подсећа нас на стубове о ко­
јю1а Херодот прича да су били у ТермопиЈ.mма,
тамо где су изгину ли Леонид и остали
браниоци Грчке од Персија1-rаца . У косовско!'Уt нат-
• песничка састава Стефанова, већ и сви његови
пису ословљава се " човек КОЈИ ступа на
земљу, био придошлица или је ту", а један од
термопилских натписа обраћа се "странцу•r. За
косовски натпис кнез Лазар ie "риrа српски(' (вла­
дар српски). Све нас то упућује на Стефана као
састављача косовског натписа.
Од свих српских феудалаца тога доба он је
без сумње био најобразованији. Учио је грчю1 и
у.t1уhтза·н је у византијску културу свакако
монахиње Јефимије, чија је мајка можда била
Гркиња и која има уметничке везове и са грчким
натписима . У породици Стефановој изгледа да су
постојале старе грчке традиције. И кнез Лазар и
деспот Стефан имали су тесних веза са Никоди­
мом- Грчићем, доб-ро познатим покретачем култур­
ног и просветног рада не само у Влашкој, већ и
204
•
код српских и словенских елеменаrга на северу од
Саве и Дунава. Никодим се звао Грчић због тога
што му је отац био Грк из Костура. Рођен је од
мајке Српкиње, вероватно у Прилепцу код Новоr
Брда, а не у Прилепу (како су око средине XVII
века причали калуђери у Влаr1ткој) . Прилепац је
очевина и место рођења кнеза Лазара. По свој
11рилици кнез Лазар и Никодим Грчић били су у
неком сродству. Тиме би се објапnьавало што се
Никодим ка.о " тлковаrељ r, (тумач) заузю~ао да
дође до измирења између Српске и Грчке цркве
(1375) и ш1·0 Никоди:мову акцију у Влашкој штед­
ро помажу кнез Лазар и деспот Стефан. За Ни­
кодима се у савременим изворима каже да је био
,, силан у књигама, још силнији у разуму и речима
и одговорима".
IV
Доба књижевног стварања код Стефана Лаза­
ревића не траје дуrо. Обухвата прве године XV
i унаци,
века, од 1401. до 1412. Тада су постала не само оба
српску
аутобиографски одломци. Стефан је био сасвим
млад. Имао је између 27 и 38 године. Преживља­
вао је баш у то врем·е најодсудније мо-щенте свога
живота. Био је зш1ста ,,у тамним облацима '' и, сас­
вим изненада, указали су му се ,,сунчани најсвет­
лији зраци". Од турског клетвеника постао је са­
мосталан владар. Ступио је затим у везе с
Уrарском и од малог балканског феудалног госпо­
од
дара изграђивао се у западног властелина, чији
је уrлед 1408. год. веh толико велики да је првЈ,1
међу члановима Змај скоrа реда.
Свакако је и он, као доцније његов наследник
деспот Ђурађ, имао палату у Будиму. С великим
приходима од рудника у српској земљи, а после
и од многих поседа у руднику у Угарској (био је
205-
 \
један од -највећ~ угарских феуда.лних посе-дни.ка);
деспот Стефан Је живео у раскоши~ Константин
Ф1;1лозоф ис~; да ,,у сваком поретку царском
СИЈаху царскаЈа · (све што је :владалачко). На дво­
ру сви беху одевени у ,,светле одеће'' кој~ је сам
деспот раздавао. О раскn.хrrном одевању деспота
Стефана и његове властеле најбољ~ нас обавеш­
тавају Дубро,вчани, који су 1417. rод. ово писали
,деспот~: ,,И Ш'l'О пише rослодство ти за наше тр­
говце, Јер за прве господе несу .ини трг из Србаља
иэносц.ли разме (осим) коже, ~оск и сирење, а сади
носе сребро и злато, господине деспоте, този ј·е ~t
прво било, и у дни господина родитеља ви и гос­
подства ти, а и данас јест по . ~а.лех трrове"" rдено
се носи свила и мрчариј,а (ситна роба) продавати,
а гдено су славни и велици тргове, ~кояо у Новом
Брду и по инех велицех местех господства ти, а
навластито в славни и мноrочестити двор господ­
ства ти, у којих се приносе многоцене велике чи­
сте свите (одела) разлике {разлИЧЈ.rrе), аксамити
(nдифе), пандаури (златни брокати), хамухе (сви­
.лени и памучн:и дамаскини) , хаздеји (кадифе са
златнt.IМ круговима), и чиСЂИ свилни поставци
(платна), и великочисте .подставе, и бисер, ти та­
кови тргове н:е достојет се ни моrу плаћати кожами
и воском и сирељем, разме (осим) сребром и златом
и дразем камс1ье.м, јер, господине деспоте, по свету
куде греду наши трговци, ип1-rући теј великоцене
потребе, вел.ика бремена сребра . и велике caityљe
(вреће) дукат носеће, те-р . дају за ње, и од такове1е
велицех работ корисnrије јест комо-ри (ризници)
.тосnодства ти, нере би било од онех од малех•'.
Као угарски феудал:з1~ деспот је издаЈЗао по­
веље на латин~ком. Имао је своју посебну латин­
ску канцелариЈу и свога латинског канцелара.
латинским листинама Seorpaд је називао Albanan-
,d or. _J eднa његова латин~ по-веља яоси као датум
15. Јуни, али се у њој .не .помиње ~нез Лазар већ
-:206
~енЈ1ПIИ Вит (Вид) и Модест. Деспот је подизао
православне манастире, а, као ~ан Змај скQг реда,
био је ,,дужан петком носити црно рухо'', а ,, ако
то пропусти, има дати служити 4 свете миее (по 4
денара) ка част пет св. рана Исусових''. Ca:r.io неку
rо,цину пре но што је деспот обесио себи око врата
верижицу са златним змајем, Гриrор~е Цамблак
је, крајем 1404. или у то:ку 1405. rодине, славио
његову ревност за православље и истицао да је у
тој борби деспот »као виноrрад бран, и '1Ю не јед­
ном у rодини, но сваког дана и часа ,с . И много
доцније, у друrој половини XVI века, писано је да
,iвелико - православије просија'' у · деспоту.
Гриrорије Хиландарац 1407/ 8. rод. узалуд је
на Ов. Гори ·тражио Херодота. Од светоrорских
калуђера доеијао је одговоре да такву юьиrу нису
ни mиде'1IИ, а неки су му признавали да диrле нису
ни .чуши за то име. Да ли је Херодота тражио и од
деспота, не казује у свом запису. Узмимо да је
деспот звао за Херодота, али морамо изнети свој
утисак Щ"8. су му биле милије цри:вене књи.rе. Јед­
ноr B~Iiltt'Or nре.џисивача добавио је са Св. Горе.
Ево шт.а . му је дао да, преписује: јеванђеље, књи~у
о суди:ј1ама, трећу и пету књигу Мојсијеву, сви.х дет
Мојсијевих књиm и Зонару. То је потпуни списак
деспотових .књижевних наруџбина код тога ·пре­
писивача. Од световних писаца ту • је само Зонара,
;византијски хроничар из прве половине XII века.
Пада , у очи да Вонару -деспот чита на -српскосло­
венском, а не иа rрчком. У српскословенском тек­
сту Зояаре се каже да је Ли1ОЦ1Ије, . зет Конст-ан-
1ЈЈИИа Вещаоr, био »родом СрбЈ.;Ш('. За тог Лики­
ција ,везани су Немањићи, а за ове деСIIот<Эва
породица. Све је то . учињено .к~д . је до.nуњаван
У ,текст старог српског родослова, у доба деспота
Стефана и можда руком самога деспота. На rraj је
начин дecn<Yr постао потQмак Константина . ВеЈIИ-. .
:к0r, што му је било потребно кад се ,кретао у yr~p-
•
2Q'1
ској феудалној средини. Кад је деспоту Стефану
следњи из . 1425/ 26); поп Венедикт Цреповић
Григорије Хиландарац преписивао српскословен­
(1425/ 26). Низедан од њих није радио у Ресави, већ
ски текст Зонаре, деспот у Хиландар није послао
И.ЈIИ близу Љубостиње или на Св. Гори. За попа
и г.рчки текст, па се Гриrорије мучио исправља­
Панарета, који је један српски рукопис исправ­
јући грешке помоћу словенског превода Хамар­
љао помоћу rрчког ~кета (1424), види се да вије
тола и Библије. Интересан·rно је напоменути да је
био У деспотовини, Јер само бележи да је писао
Хамартол преписиван за Вука Бранковића. И
,,при цару Амурату''. Венедикт Цреповиh је био
књижевно интересовање било је различито код
сродник деспотов. Њеrов баштински манастир
БраF1ковића и Лазаревића. Код деспотових срп­
Богородица :7Iешјанска био је у Петрусу, близу
ских поданика (световних и црквених феудалаца,
Ресаве, али з.е Венедикт отишао на Св. Гору, и из
који једино долазе у обзир) знање грчког језика
ње се доцниЈе вратио у свој манастир (иrумав
као да ниј 1е било 0111,хт.е. Изгледа да су се најчешће
1452), а није се придружио ,,преводницима ресав­
могли споразумевати с Грцима, али им је читање
ским'~. За превођење употребљавали су се, у де­
ИПIЈIО мноrо теже. Живописац Љубостиње, Мака­
спотово доба, изрази ,,написати и преложити"
рије, који је био властелин и зоrраф из околине
~преводити~•, ,,преписати'' (,,от језика јеладскаrо':
Прилепа, знао је грчки по уху, а не КЊЈ.fIЈrки. На­
или ,,грчскаrо'' на ,, наш словенски'' или на срб­
учио га је веома верова·1'НО у једном од манастира
Метеора у Тесалији, који су се зва.ли ,,стилосима"
ски"). ~ожда се сматрало да су ,,.превод~•' и
они КОЈИ при преписивању поправљају текстове.
(стш1овима), па је збоr тога Макарије ,,.сти.литс'
Средњовековну атмосферу која је владала код
(стлпник). Љубостињу је Макарије живописао из­
Срба за в~еме деспота Стефана једва да је покре­
међу 1402. и 1405. rод., а једну икону изр~о је
тао по КОЈИ хуманистички ветрић. Деспот је те­
1421/22. rод. за манастир Зрзе код ПрИЈiепа, који ЈКИО врлинама ввога оца, косовског кнеза, а оче­
је раније припадао њеrовој породици. Константин
кивало_ би_ се да ће иhи даље, уrледајући се на За­
Филозоф прича у своме ,,Сказа.нију о цисменима''
пад КОЈИ Је добро познавао. Само десетак rодипа
(о право.nису) да су појци у београдској цркви пе-
4С (С после деспотових песничких састава и аутобио­
вали ,,херувику и ,, трисвето _., ·
на грчком, али да
rрафских одломака забележени су први стихови
су се притом служили грчким текстом написаним
У Дубровнику (и то h.ирилицом, на царинском ста­
ћириличким словима .
ту1·у, 1421. год.). Док ће у Дубровнику ускоро на­
Што се тиче ,,преводника ресавских'', на не­
~тати ренесансна књижевност, деспот Стефан је
вољи смо што не знамо колико их је било. С·ам
ЈОШ У ~редњовековним традициј ама. Он ист:.ша э1t­
Ко.нстантин Филозоф био је ,,учитељ српски'' у
me НИЈе пот~о уверен да ,, боr ло образу својему
Београду. Од времена оснивања манастира Ресаве
власт царствиЈ а уручи људима'' (речи су Констан­
(подизан је од 1407. до 1418. rод.) познати су, до
тина Филозофа из биографије деспотове). Свирепо
краја деспотове владавине, ови преводиоци с rрч­
кажњава побуњене ,, сребродеЈЩе'', одсеца им руке
коr: инок Гаврило (1411/12); безимени (1415/16 - и ~оге, а~ после ,,рида горкос'. Иза ,,сунчаmа
no В . Јаrић.у можда Константин Филозоф) чији је
наЈ~ветли~их зракова•' почиње запажати јощ све­
превод преписао Доситеј, ,,јеже и Мојси'' (1417/ 18);
тлиЈе. Низе имао снаге да пође ка њима. ПриЈIИКе
монах Јаков (први његов прев0,д из 1394, а по- му то нису допушта.ле.

208 14 Творци и депа старе ср пске кљю:rtсв11ости 209

-
 • •

. . .'
•
..
• • . 1•
• • •
•
•
•
••
,, - • • •

• ••
'
--·. - -·•
•
.• . - • • •
•
.. . - . .
' ' .
, • •
'
,
• •
r
• •
••
•
•
..' ,.
. • ,.
•
.. • 1
\' • ~
, •
•
' •
• • •

- ' -. •
•
•

•
• .. • .. • "
•' •
• •
•
•
., • .. , .
-. '
с

. .
•
• •
,
••
'
• •
'
•
•

. .. - 1 .- /1 1

•• ••
.• r •
• •
• - • • •
JI

. . ,
. • •
'
• • •

' •
- •
'
( • • • 1
• •
... , •

' r • ПОСТАНАК " СЛОВА ЉУБВЕ"

• •
•
ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА
• •
• •• •

, •
•
Акростих који· повезује свих ~есет строфа .
. '
•
о-зог ма.ло.г песничког састава казуЈt' 1ьеrово име:
r С.л,ово љубве (љубави), а прве две речи на почетку
•
прве строфе бележе име аутора: Стефан дес-nот.
•
Састав. је нађен у једном рукопису, за који водени
•
•
•
звах~и (филиграни) на хартији сведоче да је с по­
•
•
четка XV века. Док је први издавач Слова Ђура
•
• • •

• . • •
Даничић {1859) мислио да је то аутограф деспотов,
, • • Даничићев ученик Стојан Новаковић (1877) оба­
-- зривије је писао да је "рукопис писан или у двору
и.пи .под надзором к_ по заповијести деспотовој''.
.' 1

•; • • Рукопис је изгорео 1941. rод. у Народној библи­

. 1 • отеци у Београду.
'
• •
Слово је, очевидно, деспотова посланица, упу...
•
'ћена некој мушкој особи или је намењена нехо-

... . . •• •
, ,
211
1
 I

ве џи yorrxtt'l.'e деспотов књ~евни рад. Ваљда ra

лицини људи. По тадашњем обичају, у тексту ме­
.је Cl4aтpaQ за деспоrов узrредни посао, сасвим при­
сто имена стоје две речи: ,,име рекав111и''. Рудолф rодни, који не долази у обзир кад се rовори о књи­
Абихт, који је на латинском писао о деспотовом
жевности. Сремац с почетка XVI века зна за
књижевном раду (1900), мислио је да је деспот деспотова ,,мноrа писанија~', али она вису ориги­
упутио Слово с ангорског бојюuта 1402. rод. свом
нална, већ их деспот преведе од ,,грчких писани­
биографу Константину Филозофу у Београд. То ја 'с, и то ,,виттте од друrих који су били пре'' њега.
је искључено, јер је Стефан Лазаревић постао де­ Треба напоменути да се под превести, у оно доба,
спот тек на повратку из ангорске битке. Београд може да мисли и на старање око превођења.
је деспот добио крајем 1403. или почетком 1404. Једно досад незапажено место код Констан­
год., а Константин Филозоф је дошао деспоту у тина Филозофа показује да је он знао за деспотово
Србију, по истраживањима Јурдана ТрЈ~фо~ова Слово. Кад у r лави 53. деспотове биоrрафиј е Кон­
(1943) и. Васила Киселкова
(1956), тек у дру~оЈ по­ ~антин прича о деспотовим борбама с братом
ловини 1411. или у лето 1412. rод. МиливоЈе Ба- 5уком Лазаревићем (из 1409~ год.), он ово казује:
1хmћ (1913) наводио је да се ,,мисли '' . деспот
да Је ,,Бојаххте се (деспот) да не пострада подобно Дави­
упутио Слово сестри Оливери .(Милеви) у х~рем ду, који проклињаше пределе rелујскије да не
Бајазитов. Андра Гавриловић (1927) нала1ио Је да падне дажд на ове а ни росаЈ зато што истече ту
је Слово постало у доба дес.потове веридбе с Је­ крв Јонатанова и побеђујуhи ra узде не затезаше
леном, ћерком Франч~ка 11 Гатилузија, rocno,zrapa да крви братњеве крив не буде" (о Давиду и Јона­
МитИЈiене. Веридба је дуже трајала, од 1402. до тану у Библији, у П књизи Самуиловој, гл. 1).
1405. rод., па је ,,у тим месецима заручничк:е раз­
Константин, у ствари, препричава осму строфу
двој·ен.ости'' деспот ,,понајпре'' писао свој ,,тако Слова, која гласи: ,,Бесмо заједно, и друг близу
интимни састав поетски као посланицу заручни­
друга, или телима или духом, но ако горе, ако реке
ци". Међутим, не може бити речи ии о Оливери расцепи111е нас, Давид да рече: Горе Гелвујске, да
•
ни о Јелени, ни о сестри ви о вереници, ]ер деспот не сиђе на вас ни дажд ни роса, јер Саула и Јона­
пише ,,најслађему и најљубазни.јему, и срца моје­ тана не сачувасте. О безлобије Давидово, слушајте
га нераздвојному и многоструко жељеному, и у који сте царски, слушајте, Саула ли оплакујеш,
премудрости обилному, царства мојега ближље­ обретени? Јер обретох, рече боr, Давида, човека по
му4'. Слово се, дnкле, не шаље жени већ мушкар­ срцу мојему".
цу. Ја сам у Аятоло~ији старе cpne1<:e -књижев1~ости Деспот је, значи, писао Слово своме брату
(1960) био мишљења да је Слово наnисано за де­ Вуку Лазаревићу и властели која је била с њим,
сп()Т()вог сестрића Ђурђа Бранковића и његову ПО4ИВајуhи их на узајамну љубав: ,,Још да се са~
властелу, да је оно из 1404. год. и да је то, у ства­ цулимо, још да се угледамо, још љубавно да се
ри, позив за измирење. сјединимо" (}(аже се у десетој, последњој строфи
Деспотов биограф Константин Филозоф пре­ Слова). Није имао успеха. Вук Лазаревић се ,.от-
пун је похвала за деспота, а.ли не помиње ни Сло-

213
212 •
 • • •
делио'' и добио своју ,,област'', и он је, како се .
Ј •
'
.._ •
•
•1 • •

прича у глави 54. деспотове биоrрэ.фије, служио • • •

•
•
• • • • ' •

Имусулману (cyJrra.нy Су.пејману), заједно са сво­ •

•
,.
јим ,,блаrородним" и с Бранковићима, ,,сестрићима •
•
својима'', који су држа.ли своју "отачаску земљу'' • • •

(очевину). То је било у јуну месецу 1409. год., ка­

•
. . •

да, по старим српским летописима, ,,пленише Тур. , .• •

ци с Влком (Кнежићем, Лазаревићем) Србље (срб­ •
• • •
ску земљу)''. Према томе деспотово Слово је из •
прве половине 1409. год. •
•
'
Та велика невоља - поде.ла земље и rубита:tt •
половине државе - задесила је деспота у доба •

кад му је здравље било поколебано и кад му је •

била потребна помоћ ,,једно.га од лекара'' дубро­ •

вачких. Дубровчани су му писали (З. новембра •

\ •

1408. год.), да би за његово здравље и добро не са­ •

мо лекара послали, но и од њиховог "живота што

би се могло укрнили" би к његовом ,,даљему и БЕОГРАДСКИ пЕсник ЈЕФРЕМ с ПОЧЕТКА XV ВЕКА
длrу и добру животу'•. Лекара су му и "пустили'~.
Не знамо од чега је деспот боловао, али је код · Збирка ·старих српских рукописа пок. проф.
њеrа слабост телесна чинила да и духом I{ЛОНе. Радослава М. Грујића (1879-1955),
1
која је заве­
Док је његов брат Вук Лазаревић придобијао вла­ штањем припала Патријаршији у Београду, ~ма
стелу и CJiao јој ,,писанија'' (посланице) с обећа- око 400 примерака. Само делимично у науци п~
1-ь:~1ма дарова r,1 с претњама, и успео да ,,мало иза­
знати (онолико колико је о њима caQmtr1'aвao ~а~
браних (властеле) остало беше непревештаних'' ј:rроф. Грујић у својим радовима), ти рукопис~1 мо­
(ненаrоворених, неподбуњених), деспот је ,,у вели­ rу да буду од великог значаја за боље познавање
ком rраду, да кажем Беоrраду, у унутарњем дol\ry" старе српске књижевности, као што нам реч•1то
своме, плакао, клечао пред иконама и говорио. сведочи лепо откри:ћ,е које је у једном од њих
,,скрушене речи и моли1·ве из дуби11е срца''. Сва­ учинио проф. , Владимир МQuхин.
како је и деспот слао своја ,,писанија" и Вуку и.
Тај рукопис је из манаст"!Ра Девича и о њ!~
властели. Сачувао нам се њихов текст~ деспотово се досад знало само оно што Је забележио и ооЈа­
Слово љубави. Тако долазимо до још једноr ва­ вио 1936. rод. пок. проф. Владимир Ћоров1-1h. Су­
жног закључка; да је Слово писано у Београду, дећи по томе, рукопис би био Требник, без свр-
•
да Је оно на самом почетку лирског стварала1птва шетка. Садрж~вао 6и и з··едан П араклис ,,nеваЈ·е·_,.
•.т1''
у ваrrхем rлаввом граду. ~Щ!~Ну Џ~ањи и Сави.

214 215
•
Мошин је тај рукопис брижљиво проучио и
нашао да он није Требник, већ Зборник молитве-,
вих црквених песама (параклиса). Поред оних које
је ЋоровЈ-1h већ запазио, а које су посвећене Симе­
ону Немањи и Сави, Зборник садржи и друrе мо­
.питвене песме, а на крај у и , песме посвећене
Христу и Боrородици са канон.ом молбеним
,.цара'' (владара) или деспота, који је саставио до­
сад нелознати стари српски књижевник Јефрем.
Мошин је утврдио да је у рукопису ,,српска
редаюЏ1ја доресавскоr правописа и уставно писмо
с полууставним елементима, с облицима с
XIV и.ли почетка XV века''. Водени знакови (фили­
rрани) на хартији на којој је рукопис лисан поти­
чу из времена између 1383, и 1422. rод.
Канон молбен има ,,крајегранесије'' (акростих)
које rласи: ,,О цари (за владара) мољеније цару
Христу приносит Јефрем''. Као обично, канон се
састоји од осам цесама, које су овде, с једнцм изу­
зетком, од по три тропара (строфа) и с једним бо­
rородичним (строфом посвећеном Боrород.-1ци).
Песме су нумерисане од 1 до 9, а песме 2. немаt
џrro такође одговара правилу (само у ретким тач­
но одређеним случајевима у канонима се налази
и песма 2). Мошин је запазио да се слова из акро­
стиха ,,по реду заиста налазе на поче1·ку тропара•я.
Они обухватају и богородичне. Акростих је
спроведен кроз песме. У 5. песми боrородича~1 није
узет у обзир, а у 6. песми први тропар не треба да
почиље са ,)Исусе Христе'', већ само са "Христеи,
и то с тим да се за акростих узме не само
вeli ир. У 9. пес.ми је име песниково. Оно је од
:,;
пет' CJiosa: Ефре.м, (почетно е се чщало као је), а
песма има ~ри тропара и богородичан. Збоr тоrа
•
Је из имена у акростиха изостало сло~0;,, р.
il1:1ИЈ1сик~аамм идентификовања Јефрема не иоже
се рачунати с патријархом српским Јефремо~ јер
116
10~:он• умро 1400. год.; а у целом канону и у . свима
о.ста.пим песмама стално се- помиње деспот . Стефан,
који је добио деспотску титулу 1402. rод. Мошин
је помишљао и на друтоr писца с именом Јефрем,
а,.Ј:Щ је у том циљу узалуд прегледа·о збирку Љуб.
Стој ановића Старих cpn~ux записа и иа;тnис:а.
за
- Ја бих указао на Јефрема монаха, који је
с -Николом и с још једним преnисивачеl\lI радио
у XIV ве&у на дечанском рукопису Ж1tтuјо., слова
и 'Ч,уда. Тај је рукопис на хартији. У XVI веку је
крпљен и дописиван.
краја · Не знам на којој је рецензији писан рукопис
из 1420/21. rод. који садржи Лествице Јована Ле­
ставичника, а који је преписао Јефрем с убогим
• Јевсевијем. Ако је то српскословенски рукопис•
м:ли можда препис са таквоr рукописа (Ј евсевиј ево
се име задржало и у преписима XVII века), могао
би се у Јевсевију видети инок Јевсевије, ,,родом
Србин от племена по отцу Николичина, .по матери
же Растисала ''. Био је син Борше и Јелене. а унук
"јунака (слуге) севастократора". У младост.и ie био
"слуrа цара турскоrа" Бајазита 1 (1389,-1402), па
је побегао у Св. Гору и покалуђерио с е. Његов са­
свим кратки аутобиографски заr~ис налази се на
једном руском рукопису који је рађен у Царигра­
ду 1388. rод.
цео ИЗ-rледа да ' је Јефрем· био болестан у · доба кад
је писао канон и остале песме молитвене посвећ~
не деспоту Стефану, јер се у њима казује да је
;,љутими не,цуrи (болестима) и болезними (м}"IНИМ)
СЈiово страстми (бо.nовима) истезајем" (мучен), да ,,на
одре болезяи'' (болести) .лежи · немоћан и да ,,вест
исцеленија ПЈIТИu (тела), али се он 1mак моли за
,,здравиЈ.е'' . . . -.
У песми 5. трећи тропар овак:о почињ~: "Ју­
"·
яост (младост) деспоту Стефану у1·врди, и старо­
~ти дажд (дај) лета длrа'' {rодине дуге) .. ..'~ Одатле
•
211
 •

се види, као шх•о и Мошин тачно за.па.жа, да је де­ ~хватању, владар није само шеф државе, већ је и
спот још био млад. Рођен 1374. или 1375. rод., Сте­ rлава цркве. Они хоји су против владара, којЈt су
фан је имао 27 или 28 rодина кад је постао дес11от, њеrови ,,супостати'' (противници), представљају
онда кад се обукао ,,багром (порфиром) и венцем" јерес, па се због тога у четвртом тр,опару 4. песме
деспотским, по почетним речима из 8. песме. Како (једино ова песма има четири место три тропара)
је у доба састављања канона · деспот био у ,, јуно­ позива Христос да од ,,јересеј неподобних црков
сти'', то доба не може бити далеко од 1402. rод.,
своју очисти'', да пода победу деспоту Стефану и.
од добијања деспотске титуле. Мошин рачуна да
да све људе своје ,,од всакоrо злих наш'ствија
је Стефану тада било не11rто витr1е година, око
свободи'' од сваког напада злих ослободи) . А у
четири или пет вихххе, па сматра да би се ,,ознака
јуности'' моrла "на њеrа применити тек у доста трећем тропару 8. песме говори се о ,,избаву''
растегнутом смислу'' . Ипак је склон да то чини и (избављењу) и о крепости ,,на супостатних"
постанак канона ставља · У доба после добијања (вад противницима), чије ,,все (све) јереси~' су
деспотске титу ле, 1402. год., а пре Стефанове же­ ,,опљувајеме достолепне" (попљуване достојно).
нидбе, 1405. rод. Ако су друге старе српске црквене песме више
• •
Треба скренути пажњу да из XV века имамо у или мање везане за ондашње прилике, оваЈ Је ка-
старим српским рукописима спис о седам узра<.-та, НQН сав у времену у коме је постао. Деспот Стефан
по коме је ,,јуноша" од 23. до 44. rодине. Тако би се не помиње на једном или на више места, већ
деспот моrао бити у ,,јуности'', ,,јуноша" све до стално. У канону и у осталим песl\1.ама помин>е се
друrе деценије XV века, па и у току њеном. на не11уних десет страна штамп~ноr текста 31 пут
Први тропар_ 6. песме везује, по мом мишље­ (ако нисам превидео који помен). Цео канон је за­
њу, постанак канона за Београд, јер у томе тро­ иста ,, молбен'', да се деспот Стефан ,,свободи от
пару стоји да ,,взивајет (позива, моли) венцон-осац бед и језичских навет (безбожничких напада) и
(деспот) от срдца '' Христа да ,,блаrодух1mо (храб- к'знеј их'' (лукавства њихова) , а да се црква, у
•
ро) с ' бљуди (чува) људи и rрад свој невредим овом случају цела земља, са чува ,,невредна (н~
(неповређен)". Ка~е се још: ,,Зело бо (јер веома) повређена) до конца'' (краја).
бедствујем (у опасности смо), и от тебе помошти Време постанка канона, 1409. rодина, било је
(помоћи) надејем се (надамо се)''. близу Стефановоr уздизања на деспотство, кад је
Беоrрад је дошао под власт деспотову крајем постао ,,венцоносац" , па се због тога у првом тро­
1403. или почетком 1404. rод. Био је у великој пару 8. песме, одмах после помена да се д-еспот
оп.асности. 1409. rод., када су, како прича деспотов обукао "багром (порфиром) и венцем'', мо.ли Хри­
биоrраф
•
Константин Филозоф, Турци доШЈIИ до стuс· да ra ,,царствију (владању) сподоби 4' (учини
,,близ Белrрада". · достојним) и да његово ,,царство'' ~,вечнује'' .
Тада се на дес.лота подигао његов брат Вук са · Икос (посебна песма, која је иза 6. песме, као
•
скоро свом властелом. ,,Мало избраних остало, бе- што треба), веома је леп, па ra доносимо у пре­
ше~' уз деспота. Ств~рио се расцеп. По ондах11Њем воду:

219

•
Пv:и,стуnи.мо сада сви -к бо~у усрд-но, •
• .-.... .
• ,."!i 1 Ј

падни.мо испред Њfпа у n.лачу и· суза.ма, . • ., •

•

излиј.мо nред њим срца 'Шlша, •

реци.мо и ми:

са~решис.мо, беза-коновас.м.о,
заповеди твоје -не са-чува~tо,
и ход1tс.мо no во.љи срца uaiuux. -
Но као милостиви бо~
nptiзpu на рабе твоје
•
и на достојање твоје,
и види оз.л.об.љење кhери твоје ц1)1Све-.
-
Види эаnуштење.
Види nе'Ча.11. .људи твојих, -нас,
и види и деспота -наше~-а Стефа-на иужду.
Јер ево отворише -на иас уста своја сви врази ,наши,
:coтehw живе нас nождрети.
Но скруши чељусти њихове ускоро. ДИЈАК АВ/(РЕ.ЈА ,
Узврати сра.м. 1ьихов ш~ ~лаве њихове. БЕОГРАДСКИ ПИСАЦ
Јер 1-te поставише тебе пред собом. ИЗ ВРЕМЕНА ДЕСПОТА СТЕФАНА

А .ми људи твоји

и овце ливаде твоје будуhи,
у тузи призивамо:
ускори и избави пас,
јер ти једини .можеш од nе-ч.али
избавити 'Нас и спасти
• •
о-не 'КОЈи те уве-к nошту1у.
Овим лепим .песничким
стара српска пьижевност,
своrа књюкев~а ЈефремаЈ који заједно с деспо­
том Стефаном, започиње сада . тако дуFИ
београдских књижевника.
Э20
I
Деспот Стефан је добио Београд крајем 1403.
или почетком 1404. год. и држао га све до ,смрти,
до 19. јула 1427. год. Њеrов наследник, Ђурађ
Бранковић морао је Београд да вр,ати Угарској .
На r лас о смр1·и деспотовој похитали су у Бе­
оград и Ђурађ из Зете и уrарски краљ Сигисмунд
делом обогаћује се из Влашке где су се налазили. Сигисмунд је стигао
а Београ,д сазнаје за
пре. Био је код Београда у септембру месецу. За­
поведник града није ra хтео да пусти унутра. Кад
је дошао Ћура.ђ, почели су преговори, који су за­
cnиcu.
вршени тек крајем октобра. 31. октобра 1427. Си-
, rисмунд је ушао у Београ,ц. .
•

..

. Почетком: новембра 1427. Сигисмунд је био
ЈОШ У Београду. Бринуо се како ће ra поново да
учини католичким rрадом. Писао је у Шопрон и
тражио да се одатле преселе у ВеоrрсЩ занатлије
с породицама.
За време дес..."1ота Стефана Београд је био срп­
ско књижевно средиште. Сам деспот је био књи­
жевник. У његовим повељама има ,,аутобиограф­
ских места''. Т~ко је деспот ,,в завете rрадсцем",
у по~ељи дато3 Београду и свакако ту и састав­
љеноЈ, говорио о томе да је "от Косова порабо­
штен'' био ,,исмаилитском у језику (народу), донде­
же (док) приде цар Персом и Татаром (Тимур) и
раздр~ тех~ ~ њега (С~ефана) ,,от сих руку боr
милостиЈу своЈеЈу свободи'. Та је повеља сачувана
само У. изводу код. I{онстантина Филозофа, у био­
rраф~Ји десп~тово~. Сем већ наведених речи, у из­
воду Је ~ата ЈОШ Једна реченица, која се на њих
надовезује: . ,,О: идеже (одакле} убо пришд, обре­
тох краснеЈшеЈе место от древље (одавно) преве­
лики rрад Бел rрад и по случају раздрушен и за­
пус~ел, с'здах јего (њеrа) и взложих (приложих:)
пресветеј . богоматери". Константин затим додаје:
,,И прочаЈа (остало) свободи житељем jero (њего­
вим)''.
Аутобиографска излаrrоьа садрже и деспотове
повеље: Хиландару из 1404/ 5. год., Милешеви из
1405. rод. и вла11rким манастирима Тисмени и Во­
ДИiџ.1 из 14 05/ 6. год. Ни за једну · од ове три повеље
не э~а се rде је писана. Morao би то бити Београд,
али Је интересантно да немаl\10 ниједну нашу ћи­
1
риличку повељу у којој је Београд означен као
место писања или издавања повеље. Четири ла­
тинске деспотове повеље од 28. октобра 1407.
су везане за Београд, али он ту носи назив Алба­
нандор.
Деспотов аутобиографски увод у Новобрдски
рударски законик из 1412. године писан је у Не-
222
•
кудину, а ве у Београду. Реч~, ЖI .м.ра.морио~t
стубу ш~ Косову, за које се само закључуј,е да по­
тичу од десцота, свакако су пост.а.nе далеко од Бе­
ограда, на самом Косову, за време деспото.воr
бављења тамо, после плењења Ситнице 1403 1~
rод. У Београду је 1409. год.. деспот састављао сво- •
1е Слово љубави1 које је упу1·ио брату !!уку Лаза­
ревићу и њеrовој властели, као позив за ИЗЩl­
рење.
Поред деспота у Београду били су монах Је­
ф_рем и деспотов будући биограф, Константин
Филозоф. Та тројm~ првих на1пих београдских
књижевника најтешње су повезана животом lit
радом. Константин је дао и лрви наш опис Бео­
rрада. Пре њега нешто о Београду говори архи­
епископ Данило (1317. или ускоро после те rод:vше),_
али сасвим мало, колико му је потребно било за
опис пос е~е краљице Симониде. И прве стихове
џосвећене Београду саставио је Константи 1-1, и то
у својој песми којом се завршава деспотова био­
графија: ,,Плачи же паки, Бели граде, очрњеније
своје " .
Деспотову биографију, па самим тим и Сти­
хове, Константин није написао у Београду. На њи­
~а је радио после маја 1433. rод. - пос.11е Сиrи­
смундовоr крунисања у Риму царском круном
(који догађај помиње у биографији), а пре авrуста
1439. год. - пре лрвоr пада Смедерева и потпа-­
дања деспотовине под Турке (о чему Константин
не rовори). У одређиваљу те хронологије треба се
што вихпе приближити крајњој временској гра­
ници, ако и то нешто пома1ке за обја1Ш1,ење откуд
год. да Константин савремен догађај ставља у знатно
раније доба. За време писања биографије и песме
Константин је ,,с всеми својими в странствији••
(странствовању) био, где то не каже. Био је, за­
једно с друrим деспотовим људима, .,расејан". Њи-
223
 ма није више би.ло места у Београду: којим је Си-
rисмунд завладао.
У доба своrа ·бављеља у Београду, и то између
1423. и ~426; rод., Констаt1ТИН је саставио своје
С-казани.зе о nис.меиима. Сам себе назива превод-
т "
нико~ . ~ ве треба тако схватити ка·о да је он био
усмени ПР,_еводила,ц, туиач. Био је књижевник
преводилац. Преводио је с rрчког. Од два превода
који су нам познати, један је поуздано њеrов а
друrи вероватно потиче од њеrа~ можда су такође
из времена њеrове београдске књижевне делатно­
сти. Тума-ч.ење Соло.мо-нове песме -над пес.мама од
Теодорита Кирскоr је ,,преведено Константином
Филозофом учитељем србским'', како се то каже
у наслову. Друrи његов превод био би геоrрафски
опис Палестине, који је састављен из два путо­
писа, од којих је један из VI века, а за други није
утврђен грчки ориrинал.
Један запис rовори о преписивању
сних књиrа у Београду у деспотово доба. llађен је
у светогорском манастиру Св. Павла) на
октоиху првоrласнику ,,са праздничним
ма••. По наредби војводе Радослава неки непознати
преписивач је ,,исписао 8 к:њиr у Београду"
•
,,наЈпрво
i,rr,,,~----
.1.Ј'1.11ИА свеrодиmњи, затим
пан_егирика (по?'Вални списи, проповеди и житија).
Те Је књиге возвода Радослав послао "у господства
. му манастир'' у Радешино. Упутио је тамо и препи­
сивача, па је овај у самом том манастиру преписао
,,с'борник ови'' (тако назива Ок'!·оих са празнич­
ним службама). Војвода Радослав је Радослав Ми­
хаљевић (умро 1436), а Радешино је у Ресави {сада
Радошин). По Ил. Руварцу, о томе вој1води Радо-.
славу народне песме певају као о Облачићу Раду
(Облак Радосаву). Манастир је био посвећен Боrо­
родици, па због тога преписивач истиче да је пре­
писивао књиrе ".помоштију пречисте''. Али он
помиње и .Ар:ханђела Михаила, можда због тоrа
224
· · што је тај посао радио за војводу Михаљевића,
коме је Арханђел Михаило био породична слава.
Или се сам преписивач звао Михаило.
Ако није однет из манастира Св. Павла, ру­
,, копис са записом је можда изгорео крајем XIX
- века. Истина, неки рукописи манастира С.в. Павла
су пре пожара доспели у руски манастир Панте­
лејмон на Св. Гори.
11
Црквени историјско-археолошки музеј при
Синоду у Софији има један Панегирик (бр. 182).
На почетку рукописа је орнамент, плетеница из­
рађена киноваром и црном бојом, а испод ње mпrre:
,,Боrу всемоrушту нач:инајет се Панеги рик, сr11реч
с'борr1ик, имеј словеса душеполезна, ч'тома в ro-
рукопи­ •
~одскиЈе праздники и нарочитим светим през все
rодипr~а''. То је велики рукопис српске рецензЈ-tје,
јещюм
писан на хартији, сада има 419 листова величине
служба­
28 х 19 см. Неки листови (5) недостају, а неки (15)
су вю1rе или мање оштећени.
и
5 минеја и
'
2 Један од крајњих листова, 412, био је састав­
љен од два слепљена листа. Кад су они раздво­
јени, нађени су записи. Своје име nреписиваq је
забележио у трећем запису, који је цео нап:v1сан
тајним писмом. Учинио ј·е то или из скромности
или у неком страху. Пре he бити оно прво, јер се
у запису ни о ком ружно не говори.
У првом запису се наводи да је Панегирик
писан ,,в дни блаrоч'стиваrо и христољубиваrо го­
сподина Србљем деспота Стефана". Тада је ,,вла­
дич'ствовао всесветејши патријарх кир Никон'',
који је и наредио да се књига преписује. Година
је дата по византијској ери: 6933, која обухвата
време од 1. се11тембра 1424. до 31. августа 1425. rод .
Дат је и индикт, 3, који одговара забе"'IЈ:еженој ro-
15 Тво~рци it де.ла старе српске књиж-евяо сr11 225

дини. Преписивач је прво поrрешио и записао неки
други индикт, 1m ra је избрисао и написао тачан.
Друrи запис је писан киноваром. Он са;~ржи
само титулу и име патријарха Никона.
У трећем запису се каже да ,,повељенијем rо­
сподина патријарха Никона писа мвоrоrреrтши
дијак Андреја'< и изражава се жеља да ra бог
прости.
Четврти запис је кратак. Писан је киноваром.
У њему се истиче да је Христос "зачело и конац"
•
и одаЈе му се слава.
Патријарх Никон се први пут помиње 1419/ 20.
rод. Као патријарха који ,,далматскије дрх<ави
свештенства начелство прави'' наводи ra Андониј е
Рафаил Епактит. Од патријарха Никона је Кон­
стантин Филозоф добио ,,повељеније ашrе и више
на11хе крепости" да пише биографију деспота Сте­
фана. Последњи Никонов помен је у запису ђакона
Арсенија из 1434/35. rод. Умро је пре 1445,'46. rод.,
кад је његов наследник Никодим постао патр:~1јарх.
Док је раније бележено да је Панегирик Цр­
квени историјско-археолошки музеј добио 1919.
rод. из јужне Буrарске, доцније су објављени по­
даци из каталоrа Музеја и из једног записа са
самоr рукописа, из којих се види ,ца је тај рукопис
поклонио 1923. rод. бивши екзархијски митропо­
лит скопски Неофит (1910,- 1913), и то, како се
каже у запису, ,,отъ собствената си библиотека''.
Неофит је касније управљао лозенrрадском епар­
хијом (1925,- 1932).
Пре но што је постао својина митрополита
Неофитаt рукопис је био у рукама Тодора, учите­
ља врањског, који је у њему остави,о два записа.
У једном каже да је рукопис прочитао 15. априла
1864. rод., а у оба изражава своје буrарско родо­
љубље, rовори да је бугарска ,,древност страдала
226
..
од rрчке злобности'', истиче ,,невежество буrарско ''
и пита се докле ће Бугари да "спавај,у'' и да ,,трпе
rрабљиве вуке Гркеt' . Тај учитељ Тодор је Тодор
Ненов Манастирски, родом из Тетевена у Буrар­
ској, који је у Враљу учитељевао 4 или 5 година,
до 1866.
Панегирик садржи 34 састава. Ту се налазе
,,слова " Јована Златоустоr, Андрије Критског, Јо­
вана Дамаскина, Теофилакта Охридског и др., раз­
на житија и ,,повести", а међу њима житије св.
Петке и пренос њених моштију у Трново, ж1,iтије
Јована Рилског, житије Илариона Merленскоr r,r
пренос његовИ;Х :iv1owтиjy у Трново - све од па­
тријарха трновског Јевтимија, затим похвала ар­
ханђелима Михаилу и Га,;врилу: од Kли.iv.r:e1 rтa Охрид
ског. Попис свих састава даје В. Сл. Киселков,
који истиче да је последње, 34 слово (О· пр еносу
моштију Јована Златоустог од Koc1\re B ec'l'И'l'Opa),
накнадно унето. И за записе Киселr{ОIЗ f\.1иcm1 да
су унети ,,навярно по-късно и от друга ръ1са". Гlо­
зива се на реч "тоrда'' из првоr записа и 11а "боr
да ra прости" из трећег записа. Он неће бити у
пра.ву. Стари напrи писци често употребљавају реч
,, тоrда ''.
Као да замишљај у да с··:1 01-rи читаоrџr и да
много година доцније читају своје за.ТIИсе. Ђакон
Арсеније, кога смо напред по:мињали, каже за себе
,,
,, б ог да прости .
В. Сл. Киселков је у дијаку А1iдреју в~rдео
Андроника, учени.ка патр:~:-1јарха Јевтимs1ја~ а учи­
теља Констав-rина Филозофа. О Андронику 1·оворЈ1
сам Константин у своме С-каза1-tију о ·nuc,ite-н.itJ1ta.
У једном рукопису са почетка XVI ве1{а, у Лов­
чанском зборнику, помиње се Андреја као Кон­
стантинов учитељ, а Јефтимијев ученик. По Ки­
селкову, Андроник и тај Андреја су исто лице.
Андроник "билъ известенъ и съ по-краткото и
по-познато на наr1 п1я народъ име Андрей('. Постоје
227

11 друга ~mrљења. Ј. Трифо·нов је претпостављао
да су блиски људи Андроника називали ,,ласка­
телно Андро'', па су 1ьеrови даљи познанитџ-1 l\lfИ­
слили да му је право име Андреј, од коrа ,,.ласка­
телна форма'~ rиаси такође Андро. Ив. Дујчев
сматра да то тумачење није ,,потпуно убедљиво'( .
Њему изгледа да је та промена дошла због сту­
.пања у монаштво, илЈ-1, још пре,. због преЈ1аска из
•
Једног у друrи монашки степен.
О Константину Филозофу се мало зна и веома
заслужни бугарски научни радник на старој ю-ьи­
жевности проф . Киселков је идентификовао ди­
јака Андреја с Андроником-Андрејом, I(онстан­
тиновим учитеље1V1, у племенитој тежњи да пружи
нове податке за биоrрафију Константинову и за
боље познавање бугарске и српске старе .књижев­
ности и њи1{ових узајамних веза. Поред Констан­
тина, код Срба би нашао уточишта још један бу­
~арски књижевн~~ посленик, и то старији
искуснији. Андроник-Андреј би настав:~,10 рад
у Српској деспотовини. Само да ли би тако јrглед­
н~,r рад1rик на књизи и просвети био са веома
скромним звањем дијак? Није ли 1424/25. rод. ма­
ло позна година за преписивачку делатност једноr
Ј евтимијевог ученика?
Кад се сазнало да је у Бачковском IVrанастиру,
у коме је патријарх Јевтимије провео своје по­
следње дане, био игуман неки Андреј пре 1428.
rод., а опет касније неки А.ндроник не само игумаа
већ и ктитор или пр:lirложни:к, Ки сел ков је проме­
нио мишљење. Виххте није дија1{а Андреја изједна­
·чавао с Андроником-Андреј ам, Ј е;вт~,шијевим
учеником. Налазио је сада да ј·е дијак Андреја,
зај едно с Константином, био ученик код Ацn;ро- ·
ника-Аt-~дреј е, да се замонаrm10 у Бачковско~
манастиру и да је добио име Андреј или по игу­
ману Андреју или по своме учитељу Андронику
•
228
-Аnдреју. За Андроника Константин каже да је
,, нетко романисхије области и нам учитељ бив
в nисменех " . Да је Андроник исто лице с диј аком
Андрејем, не би Константин употребио израз
,,нетко". Дијак Андреј је био добро позната лич­
ност у српској средини, у којој је и за коју је Кон­
стантин писао. У свој рукопис дијак Андреј није
унео ниједан спис који је сас~авио неки српски
књижевник или који је посвећен некој српској
личности, па је то, по Киселкову, в;:~жно сведо­
чанство да је дијак Андреј био Бугарин а не Срби11 .
III
Дијак Андреја је радио у Београд.у и, кад су
дошли Угриt отипхао је у с1~оnски крај. Тамо је
продужио своју преписивачку делатност. То са­
знајемо из записа на Апостолу који је он препи­
сивао 1433/ 34. rод.
Апостол се чувао у Марковом манастиру 1<од
и Скопља. Одатле ra је донео проф. Влад. Р. Пет­
J,t ковић и предао Народној библиотеци у Београд)'
{бр. 1164). Ту је изrорео 1941. rод.
Док је Апостол још био у Марковом ма11асти­
ру, имао га је у рукама П. Срећковић. Он је про­
читао и објавио записе, а по његовом читањ )т, које
је с великим грешкама, прештампао их је Љуб.
Стојановић.
Писан на хартији, Апосто.л је юtао 294 т1ста
величине 21 х 14 см. Био је српске реценз:~-rј е . На
њеrовом крају (л. 294 а) је стајало да га 11 писа
Ан(дреја)''. А на последњој његовој страни (л.
2946) била су два Андрејина записа.
У првом запису се давала година пре.писива­
ња: 6942. по византијској ери, која одговара
1433/ 34. rод. на111е ере. Речено
је да је то била сед­
ма година од смрти деспота Стефана. l{њига је
229

~сана ,,в царство безбожнаrо цара Мурат бега
турскаrоt в области скопскаrо rрада, в селу Вито­
мирцех, в храму светаго В'знесенија''. Ктитору
Шаrману имала је да буде t•в блаrословеније ~
молбу''. . ска.го rрада'~), Матић има : ,,б-h
Други запис садржи име преписивачево~ и то
написано и тајном и обичном азбуком. Први помен
преписивачевоr имена (ту је употребљена т_ајна
азбука)-Среhковић је схватио као име Акседпје
~араек к. Тако је и код Љуб. Стојановића, само
зе реч п аексарк написана малим почети.им сло­
вом. У р~стру код Стојановића Акседије (такво
име не постоји)_ стављен је под Аксентије и ту је
на~оменуто да зе он био "nараекзарх'~. Као Аксен­
тиЈа помиње ra и Рад. М. Грујић. По Ив . Снега­
рову, ,. Авксентије'' је био књижевник, а као чи­
новник радио је у Скопској митрополији.
С. Матић тај к:риптоrрам овако објављује аке­
У запису се даље казује (према Матићевом
-читању) да је Андреја био ,,параеклесијарх вели­
кије митрополије''. Док ј е Срећковиh читао :
,,скопскије'' (свакако због помена ,,области скоп­
... ск:ые''. То је оче­
видно: бЋЈЉrрадъокые. Запис се завршава речима:
,)Бог да прости Андреју, брата ват1rеrо ''. Дакле,
сасвим слично као и трећи запис дијака Андреје.
Од српских светаца у синаксару овог Апосто­
ла се налази Сава.
Нема никакве сумње да у параеклесијарху
Андреји треба препознати раниј er дијака Андреј у.
Он је не само живео већ и даље радио на пре-пи­
сивању књига и 1433/ 34. год.
Поред београдских књижевника, деспота Сте­
фана и Константина Филозофа, знамо сада и за
београдског књижевног посленика, дијака 1,1 пара-
•

кеднн. . . Не разрешава ra. Свакако ra неким слу­ еклесијарха Андреју.

чајем није показао Драг. Костићу, одличном знал­
•
цу наше криптоrрафије, за кога у предговору
каже да је ,,већину запи,са тајним писањем про-
r,
читао или проверио њеrово читање. Криптограм •

се да лако разрешити. Он је таквоr типа у коме се

слова замењују с обзиром на њихову бројну вред-
•
ност, али на таЈ начин што се ти б,ројеви растав- •

љају на сабирке, па се они обележавају словима,

'
која долазе у криптограм. у нашем криnтоrраму
прв? слов.9 а није замењивано. Слова r~e имају
?РО-ЈНУ вредност 25. Та су с.цова поновљена, па за­ •

Једно износе 5{), који се број означава словом -к.

Слово д такође није зам-ењиваво. Слово н, в1,rдели
Сћ.!О, има бројну вредност 50, па према томе два 'Н
изражавају број 100, а он се обележава словом р.
Ta1to смо добили: Андр . . . Баш је ту запис био 1tе­
читак или повређен, па је због тоrа име окрњено.

231
230
•
 •

•
•

ИЗ КЊИЖЕВНОГ CTBAPAЛAIIITBA
У ДОБА ДЕСПОТА СТЕФАНА

Да ли је ивов: из Далше Доситеј " јеже (што ј е) и 1\{ојси"?

•
Витез и књижевник, деспот Стефан Лазаре­
вић је био окружен витезима и књижевницима. На
,, сабору западних краљева и друге господе'~, када
се у Будиму (1412. rод.) сакупи.пи 2 краља, 13 хер­
цега и кнезова, 24 грофа, 26 друrих феудалаца
(не рачунајући уrарске), 1500 витезова са 3000
• пратилаца, деспот Стефан ,,најсветлији пред сви­
ма и вmххе од свих видим би, као месец посред зве­
зда''. То каже Константин Филозоф, његов први
књижевни сарадник и доцнији биограф . Са деспо­
том су тада били и његови витезови, ,,нај светЈшји
и најмужаствевији''. Један од њих је ,,обарао нај­
силније и венац победе узео'' .
•

233
 Константин Филозоф је радио у Београду. Од
тада1rrњих београдских књижевних посленика
знамо још Јефрема и дијака Андреју. Остали пи­
сци из доба деспота Стефана били су по разню,
1V1естима Српске деспотовине, и ван ње, на Св.
Гори, у српским манастирима Хиландару и Св.
Павлу. У манастиру Ресави, који је деспот поди­
зао од 1407. до 1418. год., преписиване су књ-иrе
,, от добра извода'', са провереног текста. Сам се
деспот с1:арао о ,,преписивању књижном" . Мн ого
се и преводило "от грчских писанији", и то више
неrо икад раније. Сви ти преводиоци називали су
се у доцнијим временима »старим преводницима.
ресавским", иако се ни за једноr не зна да је био
.баш у Ресави. Тако се и ,,добри изводи" зову "ре­
савскимн, без обзира где су стварно постали. Ре­
сава је главна задужбина деспота Стефана, у 1-ьој
је он и сахрањен, ла се ваљда због тога за Ресаву
везује сва књижевна делатност из деспотовог доба.
И Љубостиња је тада било књижевно среди­
ште. Њу је саградила деспотова мати, · кнеrи1ьа
Милица. Сама монахиња и књижевница, у љубо­
стињској тишини тражила је мира и одмора после
вел111КИХ напора одмах после Косова, када је на
•
•
њу пао терет да своЈе малолетне синове замењу]е
у управљању државом. Времена су б11ла теrпка,
па l\IНoro мира и тишине није имала ни у Љубости­
њи. Поред ње је без сумље била друrа монахиња
и књижевr-mца, Јефимија ,,некада деспотица".
Када су почетком XV века умрле те две хњи­
жевнице - које су, по речима њиховог савреме­
ю1rtа Григорија Цамблаха, ,,у премудрости
оurгроумљу ~~ге превасходиле'•, - Љубостиња
је ваљда остала женски :манастир. А у њеној б.1tи-
. зини, ,,у подкри.nију rope Прозрака'', Доситеј ,,је­
же (што је) и Мојси'' преписивао је у јесен 1417.
или у пролеће и у лето 1418. год. Четвороцарстав-
234
-не -књи:~е (четири старозаветне књиге о царевима),
које је непознати преводилац древео за деспоrа
Стефана 1415/ 16. год. У запису се деспот назива
новим Киром ,,в дарованијах и милостехr' и дру­
гим Манасијем ,,в сладкоглаголанијих'', каже се
да се "подоби премудрејшем'' Симеону i,в љубоу­
ч:итељствох" и да је ,,равносли~1ан-'' Птоломеју
,,в испитанији:х и изисканијих бож'ств'ним ветхи~t
(старим) и новим писанијом'' . За преводиоца се В.
Јarиh доми:шљао да ће бити Константин Филозоф.
,,В странах љ убостинских'' , у некој ,,пустињи
близ монастира'', преписивао је књиr,е за деспота
инок из Датпе. Зовемо г~ тако по манастиру (да­
нас развалине у Звижду) који је 11одиrаd последње
-године деспотове :владавине (1427). Био је свето- ·
rорски монах, који је дошао у Срqску деспотсовину
на .позив деспотов ,,разлога ради преписивања
књижног''. Све до одласка у Подунавље радио је
у љуботињском крају. У Далши је, са осталим мо­
насима (сакупило се 1-ьих око 35), претрпео турско
пљачкање. Затим су дошли Угри, огласили калу­
ђере за турске ,,поl\1агаче и помоћнике'', па их
злостављали и разјурили. Манастир су огњу nре­
дали (у пролеће А наттт ·ино:к је нашао скло­
1428).
ниnrrе у Благовештенском манастиру близу града
Ждрела (у Горњачкој клисурЈ1). Ту је, по жељи
духовника Висариона и осталих калуl)ера, преnи­
са:о једно Је-ваrнђеље (1428. -и.ли 1429. тод.) и у ње­
му, у виду дугог записа" описао свој живот у Срп­
ској деспотовини.
и Јеванђеље је илустровано т1..ковима ј еванђе,
листа. Испод Јовановог лика стоји да је те
,,образе ' (ликове) ,,писао'' (сликао)
1
Радослав. У
Радославу: већ збоr народног имена, не можемо
видети инока из Далше, а то је чи1-ьено. О ње'му
се мисли да је био изванредан сликар.
235
•
 Аутобиографија инока из Далше је мали књи-
• • •
жевни спис, КОЈИ Је пун нежних, искрених и то- re? Човеку се просто намеће мисао да у двојици
плих осећања. Износи свега неколико штампаних преписивача из околине Љубостиње види исто
страна, а вреди в:итuе него многи друrи велики
лице. О Доситеју ,,јеже и Мој·сију '' вит11е се ништа
текстови хладне, свечане и учене мноrоrлагољи­
не зна, а доцнијем иноку из Далше није познато
име. Ако се ус.пе да докаже њихова идентичност,
вости. По томе маломе делу инок исз Далше до.ла­
стара српска књижевност сазнаће за име једног
зи међу најдаровитије старе српске књижевнике.
свог веома даровитог књижевника.
Вет1ка је штета што се бавио преписИЈ1эљР.м књи­
га. Требало је да ствара ориrинална ,цела. Пре Треба упоредити снимке рукописа: текста из

своје аутобиографије он то свакако није чинио. преписа Четвороцарставних књига од Доситеја

Можда је писао доцније. ,, јеже и Мојсија'' и из Јеванђе.ља инока из Да.л1ххе
Једна Истори-кија в -краце, у ствари Летопис (из 1428. или 1429. год.). Рукописи су сасвим слич­

. (или ,,заметак ~етописа'' по терl\mнолоrији Љуб . ни, може се реhи скоро истоветнЈir. Треба нарочЈ1ЈТО

Стојановића), помиње смрт духовника Висариона обратиnr паЖiьу на слово Ј,с, које ј е без 1·opfьer
•
•
дела среД1-ье црте, и на слово .лt, коЈе има сред1ы1
(1435/36) и на крају бележи предају Ждрела Тур­
део спуштен знатно ниже од лев е и десне црт~.
цима (1438) и пресељавање инока ,,от својих ви­
талишта" (пребивалишта). Наслућујемо да је пи­ Већ дуже времена с..11ичност, односно готово
сана у околини Ждрела пре пада Смедерева (1439) истоветност ру1{описа наводила JV1e ј -е да у Дос:t1:­
и да је њен писац наш инок из ДаЈ111хе. Историю-1ја теју ,, јеже и Мојсију'' видим инока ~ Далше . Од
је пре.писана у другој половини XV века. Рукопис те идентификације уздржавале ме је само то n1то
је сад у Хиландару. Врло је вероватно да се на Св. Четвороцарставне књиrе не помю-ье инок из Дал­
Гори заврххтио живот нашега инока, који је још ше. Нај зад сам се одлучио да преко тога преlјем.
деспота молио за допуштање да се врати на Св. Човек лако заборавља, чак и онда кад живи у
Гору. најбољим приликама. И рукопис се истина l\·reњa.

Не знамо како се звао инок из Далше, а радио Променио се нешто мало и код нашег инока, па
је у љубостињском крају) у коме је био и Доситеј отуда она сасвим мала различност кој а се може
"јеже и Мојси''. Инок набрај.а књиrе које је ту констатовати измеlју текста из 1417/ 18. 11 оr1ог из
преписивао: најпре долази Јеванђеље, па онда Су­ 1428. или 1429. год.
дије (старозаветна књига о судијама), ЛевитЈiКО Четвороца рставне књиге понео ј е са собом В.
(III књиrа Мојсијева која се зове Левитска), Зако­ Гриrорович из Рилског манастира и оне су се са­
ни поновљени (V књиrа Мојсијева), Мојсијеве чувале у Универзитетској библиотеци у Одеси.
књиге пет и Зонара (византијска хроника). Излази
Јеванђеље из 1428. или 1429. rод. је биЈrо у мана­
да је пре-писивао III и V књигу Мојсијеву, па за­
стиру Св. Павла на Св. Гори. Дванаест листова са
тим •свих пет књига Мојсијевих. Да се није помео?
записом и илустрацијама Порфирије · У спенат је
После доста rодина и после мноrо тешких дожив­
однео у Русију. Налазе се у Ле1ьинградској др­
љај а да није заборавио на Четвороцарставне књи-
жавној библиотеци.

236
•

ЗАВРUЈНИ АКРОСТИХ КОД КОНСТАНТИliА

ФИЛОЗОФА, t,ПРЕВОДНИКА" И "УЧИТЕЉА СРБСКОГ"

Оба су оршинална рада Константина Фило­

зофа, биографа дес.пота Стефана Лазаревића,
с акростисима (,,крајегранесијем"''), и то таквим
:који обухаатај у све одељке дела. С-казаиије о nи­
с.ме-ни.м.а,. које је писано у Беоrраду између 1423. и
1426~ rод., има четрдесет одељака, чија почетна
слова дају ову реченицу: Самодржавноl\tу деспоту
Стефану раб Константин. Испод последњеr одељ-
• •
ка приказан Је таЈ акростих овим кри.1r1·оrрамом,

тајним писмом (овде нешто у1rроштеним):

а о р а во у е по у те а у
а о та и с м д ж. в :м: д

с т с ф и р б к нс вт н

239
 'N>р)r: · 1ИЗ1 , аа6учноr реда· изоставе се самоrласющи,
Треба почети од слова с из средине другог реда,
полуrласници, и. rрчка слова која нису потребна за_
па учинити скок до с.цова а из почетка првоr реда,
ваше гласове · {већ само за обел~жавање бројева),
затим вратити се на други ред, на слово које је
на · ~е онда слQва тахо испишу да првих десе r чине
1

иза слова с, на м, и онда поново учинити ско1< у •

Ј,едан ред ~ друrих десет други, и то се у прво•
први ред, до друrог слова, до о. И тако даље. Кад
реду ређај у као обично, с лева на десно, а у -дру­
се из дpyror реда изређају сва слова до краја, пре-­
!'9t'4 од краја,,. с десна на лево:
hи на трећи ред и с.лова одатле повезивати ско­ •
.
ковима са преосталим словима из првоr реда и са
БВГДЖЗКЛМН
•

словима из почетка другог реда, са онима која су

Щ· ш ч ц х ф т с р п
пре слова с.

Друго, главно Константинова дело, деспотова

При тnјном писању слова из првог реда замењују
биографија, која је из времена између 1433. и 1439.
се слови.ма која су испод њ1а у друrом реду, и
год.) нема један већ три акростиха. Први је акро­
обрну1•0. Тако је рађено и у Боrипrnhе:вом руко­
стих ,,десетословни'', обухвата слова која имају
пису. Самогласници су остављени (т, i), јер се О·НИ
бројну вредност од један до десет. Тим словима
не замењују по овом начину тајног писања. У јед­
обележени су уводни одељци биографије. Други
ном случају, код слова а, начињен је изузетак, па
акростих представља читаву реченицу, која се за­
је место њега стављено слово е. То је урађено по
вршава Константиновим именом. Тим акростихом
тзв. rрч~сом начину тајног писања, који се обично
се повезују почетна слова свих одељака биоrра­
среће у нашим р)ткописима, почевши од времена
фије, изузимајући уводне одељке и заврххше сти­
деспотице Јелене, најстар~1је српске песник~пье
хове. Трећи акростих је употребљен за текстове
(доцније l\iонаюrње Јефимије). Криптограм из Бо~
па се тако битно разликује од прва два: док су они
rJ..rixrиheвor рукописа треба, према томе, овако раз­
за читаве одељке, овај је за несразмерно краhе
рехххити: Kwcтaдin. У рукопису ј е последње слово1
текстове, за стихове, који сваки посебно ве испу­
Ii, из1-1ад реда, ваљда због тога што није замењи­
њава ни цео један ред у рукопису.
вано. Треба додати да је "проста л:итореја•' рускоr
В. Jarиh је у своме издању у Гласнику Српског
порекла. Код Руса је у употреби од XIII века, а
)rченог друштва 42 (1875) стихове поређао како се
код нас је њу применио још једино митрополит
то данас чини, један испод другог. Захваљ уј)тhи
беоrрадски Пајс:r1је, кад је 1680. год. био у мана­
пријатељском труду и старању проф. Б. Недељ­
стиру Пiиr1хатовцу.
ковића, добили смо фотографске снимке тих
·· Сам: Константин Фил0зоф на крају деспотове
7 тихова из Боrишић.евоr рукописа из Цавтата, који
] е из друrе половине XVI века. Ту су стихови обе­ биографије казује да је за њено m1сање добио за­
повест од патријарха српског Никона, од ,,војводе
лежени истакнутим почетнш1 словима и тачкама
• еиле'' и осталих избраних. То је, изгледа, било
на кра]у, а исписани су тако да се нижу један иза
после погреба деспотовог у манастиру Ресави (у
дpyror, као обични прозни текстови.
На крају разрешења дpyror акростиха у Боrи­
јулу 1427), кад је ,,тамо тада дошао'• патријарх.
,,Вој·вода силам 4 ' за поrреб ,,множај е устраја111е'Ј
шићевом: рукопису пише: ти1лкецin. То је крипто­
веома. много се стараn1е.
rра~t, тзв. ,,проста литореја" (од речи ,,ритор'', ре-

240 16 ТIDорци и ,uma старе српске књижеu:riост11 241

 Време није било поrодно за књижевни РМ. па
Константин о;цлаrаше писање све до .,, четврте rо­ •
дине -од одласка ка господу'' деспотовоr, када се
сам деспот ,,јавиос' и захтевао да му се нaxm1r1e
биографија. ,,После овоrа опет•• деспот је доrпаn
,,у подкров'' Константину, кад је овај ,,са свима
својима'' (да ли то значи да је имао св<>ју поро­
дицу?) био ,,у етрантсвију'' (у странс-rвовању), и на­
редио му је ,,створити обећано''. Тада је Констан­
тин приступио писању.
•
У каквом је то ,,странствију" Ко}fстантин ,ли~
сао деспотову биографију и стихове којима се она
завршава? Буrарски научник Јурда.н Трифонов
(1943) домишљао се да је Константин био код ће­ •
сара Угљеше: господара Врање, Иногоmта и Пре­
шева. Угљеша се, међутим, последњи пут помиње
стихи
1412. год. Њеrо.ву хиландарску повељу, са доцније
дописаним датумом (1 О. јули 1423) и потписом
А се (ово) стих (стихова) крајегранесије (акро-­
(,,господар Сербљем и Подунају и всех западних
стран"), Ст. Новаковић је стављао у време око СТЈl!Х) се: Стра.но странствовав стра-нствије пла:чу
(плачем).
140'0. rод. Мишљења смо да је најверОЈЭатније да
ово Константиново ,.странствије'' треба овако ту­
Словес 1) с.љадких nа-ч.е!) меда и с'та 3),
мачити: свакако је послат од деспота Ђурђа да
то1,ешт1.tх') из эаnечатљеиа источника ja1W,
обиђе неко од многих деспотових доб,ара у Угар­
рав'НО ухаиије 5 ) убо 6) и nишта7 ),
ској. Како су деспоту припадали и Земун, Купи­
аште8) .1\tе'рй, nо-ч.рnајуи1.тих9) к се.му 10) зре11).
ноnо, Cpel\f:кa Митровица, Сланкамен, Крстур, Ти~
Нови -некако Давид крот-чајши12)
тел, . Госпођинци, Чуруг) Петрово Село) Бечеј,
&нем18) иже 14) с'бљудшшt 15) користи 18)
I{икинда, БеЧitерек (садаrхпьи Зрењанин) и др., то
разде.яш:их 17).
,,странствије" је моrло бити међу нашим људима
Сод.о.АtО'Н. fављ 18) се див-ни
у дава1х1њој ВојводИI-rи. Тако је биографија ,це~.,,о­
тма.м. 19) uже 14 ) от коn,ц20) nришствоваши.м·:? 1).
та Стефана Лазаревића, најбоље наше историјс~о
Роду ш~чел-ник јако'Z!) си18 ),
дело средњега века, можда написана на земљiШIТУ
Авра.м'В 4) страних жеждеју 25) nријемље2 6),
старе српске књижевности у Средњем Подунав~ъу.
п' Илијииу устрањенију 17) npu.cнo:ts) желаје2'ј,
Константинови стихови би били први стихови
еа.л~.и втори исход 30) јављаше.
постали у тој . књижевности, из које се .У XVIIr Т' 81) дру~,и 'Красотоју::2) 1Л.Ј1Се 11) в 83) Eiunтe34 ),
веку развила · наша н.ова юьижевяо~, и прозна и
вU) .место nше-н.ице 35) зд.ата nодате.љ 36).
песничка. ,
Оружник.117) в 88) бра-нех8 8) удољенија39),

242 Ј. ' •
243·
в83) место Самсом4") ~pen-кaio в 33) с nочетх-аXV века-. можда аутографу деспота Сrефс1Ва
храброваиијих'1 ) , Јiазаревиhа - иэrорео 1941. год.), с овим занимљивим
Лда.м.ових") nорождениј 48 ) ветв 44), при1.1ањем о Јосифовој лenO'l'J-1: Јосифа "ос.крбејаху (ожа-­
лошhива.~у) •.. все (све) Јi{ени и дштере (в:hи) са.Frовитих
в 3 ') их4 5) же 4R) из -начел.а 47) nодоб1tејши48) взор4·1) . (достојанственика) и војвод всеrо {свега) Er1mтa, јако да
С' 50Ј втори, 29) Јов бо~атиј noдanttjeм51 ), бИЈпе (да би) спали (спавале) с rъиrr1, и мнС>r11 (ш-1оге) от
точе61) -независтно 63 ) все.м54) ведо.м.66 ) биваше. жев и щr1,:-ериј еrипт'сю1~ јелию,1 (које) зреху (в1,щеruе)
Јосифа, много страждаху (страдаху) о (збоr) лепо'Iе jero
Рода в 33) ~аданијиз:5 8) подобна ceio51) О'Чuју 58),
(њеrове), мол~-1тв·н11ю1 {Ј,..1засЈ1а.t.-:rике) своје пуштаху (слахуЈ
аште8) ,с сл-нцу и ceio 11) Ау-ч:и, к. љему с/ злато1~11 и с' сребром и дари мt-1оrоце1-1ије '•; а кад је
в' заре 59) убо 1 ) освештајуште сев') nријемље.м.11), Асеиета угледала Јосифа, ,,умил~Ј се (раз1-1 е1.ки се) зело (Ре­
сушт'ство 6 f) же") ие убо 6) вса-ко 68). о:ма) дУшеју (душом), и ум~кqки се (меюпа ес) сµдце з~ја
(њено), и колене {колена) раслабеста (раслабише), и ветре­
Таже 84) в-куnе 86 ) обојих лишеније.
се (затресе) все (све) тело јеје" (њено); 35) Јосиф саку11и
В 33) .место бо 86) ~лави17 ) подобну вине 68) У ЕIЋПту ,,жита вр.ло мноrо колико ј е пијеска ~,rорскога"
иже14 ) ~лава убо") светлоизбра,~и..ч, и, кад је тамо наста.."Iа rлад 1 "отвоi)и . . . све ЖИ'l'IIW-te"
ј,еже 89) nреити10 ) в 88) место Г.лави11). (I юы~rа 1\1ојсијева, гл. 41, 49, 56); 36) давалац; Констаn­
t'ИН у биографији прича за деспота да ноћу "по ст'rнах
П.пл-ч.и же'") na-кu 7 t), Бели ~раде, о'Чрње-није сво;е .
(путев11љ1а) и халугах (улицама)'' даваше као ю1лост~у
Људем божд јако 6 ) цвет nроцв'т и отпаде. ,.злато или сребро"; 37) ратник; 38) ратовиы-а, бојеви.ма;
Аште8) же'6 ) и зе.мља с'рид(!јет 13 ) ти, 39} победе; 40) о њему у Биб.r1ији, у Књизи о судrtјама, rл.
jeio14 ) же18) не надеје75) се вскоре 78) nрејет71), 14 16 (Лаза Кост11h има спев "Са~,хсон и Делилац); 41) ју­
яачх.им дел има; 42) ,,од Адама свак исхо;џ1" (каяrе стара
ч~ја11,ијем18) лет11) текуштиж8°1 35-тиж,
наша пословица) ,па и Срби; можда у см1-1слу "i1да~1ско
у~~~~}. nре~щ)ших82 ) деветсатни.х и:ољено" - онакви "какав је бt,io први човјек Р. . да:м док
а · шестих тисуш~• ). кије зrријР-r11ио" (Ћ Даничиh, Рјечник Југ. акад . Ј, а, за ­
'l'ИИ, ,,врло поштена жена", »das Muster e.iner Ehe!rau,
Константи.и Филозоф plus quam Penelope« (Вук К араџић, Срп . рјечн~1к , Срп.
(између 1433. и 1439. rо,ц.) н.ародне пословице); 43) порода; 44) rрана; 45) 1-ьих; 46) а_
nax; 4 7) почетка.; 48) најnодобниј и; 49) вид; 50) овај; 51)
.цар.-mање:м (у Библији, у Књиз,и о Ј ову, rл. 31, 16 22,
1) Речи·; 2) ~и:uхе од ; 3) саћа (из пcaJll',fa 19,10: 11 СЈiађи само се наговештава Јовово давање сиромасима, а у а1.tо­
qд меда који тече из сата,.); 4) који точе; 5) мир~.1с ; 6) крифr1ој причи о Јову, која је постоја.ла код Срба 7 ру­
з аиста ; 7) храна; 8) ак:о; 9) оних што црпу; 10) овом; 11) к:опiiсима XIV-XV1I 13е1,а, ОПШЈ,1рно се го.вори о Јоновоы
~~~; 12) нај кроткији (у псалму 131, 1: .,Поме1-1и, Господе, старању о "одејанЈ,~ју убогих и храни ништим 11 сир~-rм"
Давйца и· сву кротост његову'' - ход Ћ. Даничића: "све (сиромашним) и о његовим "трапезама убоrих исrrљњен~·1:м
смј ерности •'); 13) он~1r.1а; 14) који ; 15) сачув али ; 16) плен; всех (СВИХ) блаr З~М"'Ъl!lЈХ''); ~~, TO'i~n"1; .>~) ИЗОuЈЈ.;lлО ; 54)
17) о~ који су разделили: 18) јавивши; 19) tt1но1uтву; 20) свим-а; 55} знан; 56) заr о1-rеткама; 57) овоrа; 58) Ко сiста1Јтин
краје-ва (света); 21) до111.ло; 22) и::ао; 23) будући; 24) о .rо­ у биографији казује да нико не _,взможе с'rлl.-!дати oчiijy~
стољубљу Аврамовом в. I х_њиrу Мојсијеву, гл. 18, 2-16 ; деспотових ; 59) зраке; 60) које сијају; 61) пр11мамо; 62)
25) са жеђу; 26) при:мајушs; 27) 01ЏЈажење (Илија "отиде суштину; 63) сваку; 64) затиl\1 ; 65) заједно; 66) јер; 67) г"'Iа­
у вихору иа небо" - П юьиrа о царевима, ·rл. 2, 1-12); ве; 68) узроку; 69) што; 70) проћи, преминут~-1 ; 7 1) деспот
28) свагда; 29) желећи; ЗО) одлазак ; 31) тај; 32) лепотом, је преминуо у месту Гпавици (Глави); 72) опет; 73) заједно
по леnоо'и; ЗЗ) у; 34) први је био Јосиф из Старог завета, р1,ща; 74) њега; 75) надајући ; 76) ускоро; 77) да приюr;
који "бијаше лијепа стаса и лијепа лица" (I књига Мој­ 78) чекањем; 79) година; 80) које теку; 81) већ; 82) које су
сијева, гл. 39, 6) ; Јосифова жена је била Асеr-1ета, о кпзој прошле; 83) 6935 год. по византијској ери, којој, с обзиром
ход нас постоји апокрифна nриповетк~ (била у pyкowscy ка .цатук смрти цеспотове (19. јули), Qдrовара 1427. па11Јеr
. .
С""сt.цашњеr рачу1iања.

245
 •
•

• •
,

ТРИ ВИЗАНТИНЦА
КАО СТАРИ СРПСКИ КЊИЖЕВНИЦИ XV BEI~A

Српска деспСУrовина, иако у вазалним односи­

ма према Турцима, служи Византинцима као уто­
чиште у XV веку. Али то не траје дуrо, ј'ер cnera
шест rодина после пада Цариграда (1453) нестаје
и Деспотовине (1459). Властела византијског поре­
кла успева да се одржи и на почетку турскоr ре­
жима у српским земљама. Охоли на своје порекло
и на своју културу, ти се ВизантинТЏf прилаrођа­
вају прИЈIИКама и, живећи међу Србима, они по­
стају српски књижевници.
АндQ1-Lије Рафаи.л. је био Епактит, што значп
да је био родом из Лепанта. Стари назив Naupaktos
- у rоворном- језику добио је и облике Epaktos оди.
Epahtos. Да су ти об.цици били познати и код Срба,

247
сведо-сrе стари српски летописи, који бележе да ј,е
цар Бајазит (II) освојио тај град. То чине под раз­
Ј1Ј1чити1\1 годинама: 7001, 7007, 7008. византијске
ере, која је код Срба била у употреби (одrоварају
14~2/ ~Ј, 14У8/ У~, 149911500. год.). А trмe rрада пишу
тако да се оно само назире: Енедп.хти, Енебакти,
Енебахти, Еневахти, Едибату, Енепахти. Андоније
Рафаил је свакако дошао у Српску деспотовину
и ступио у службу дес...т-rота Стефана Лазаревића,
који је и сам био к1-ьижевник и који је у својој
земљи (у престоници Београ.ду и у разним мана­
сrирима) скупљао књижевнике. Своме заштитни­
ку Андоније Рафаил се оду~кио тиме што је напи­
сао Похвалу његовом оцу, српском кнезу ЛазаруЈ
који је славно пао у бици на Косову (1389). По­
хвала је из 1419/20. год. За њено састављање
Андою1је Рафаил се служио Аколутијом кнеже­
вом (ускоро после погибије кнез Лазар је прогла­
шен за свеца), као и похвалама - које су о кнезу
написане :крајем XIV века. Њен ТШ4!-IИ стил и те­
urке реченичке конструкције чине Похвалу Ан­
донија Рафаила једва разумљивом. Из реторске
прозе у Похвали се прелази на стихове, тта. з(5оr
тога она садржи читаве ·тужбалице. Једна је од
тих тужбалица објављена у преводу на дана11хњи
српски књю1севни језик у Делу, часопису . ~oj:r.,:
излази у Београду . и у коме долазе до изра.Јt(ај~
најмодернија литерарна стремљења (свеска за н.о­
вембар 1958). У Похвали има· и вео14а. _
_корЈiСНИХ
историјских података, па је н.пр. на ос1:19ву ~~
утврђена rодина рођења кнеза Л_азара. , , •. .
r Друrи Византинац који је -~сао на српском
§па је Никоп -Јеруса.л,и.мац (рођен око 1380), µухоц­
_Щ{К Јелене, кћери 1mеза Лазара. Т~ . српска щ>иЦ:.
_ц~за, која је била . веома об~арена и ви~о к~ обра;-
§ован~ показала је ·и државничке способности ка.о
~падарка Зете; удовица Ђурђа · II Страцимиров~а.
·После је била, војвоткиња у Хуму, жена Сан­
-дАЉа Хранића. Као Сандаљева удо11ица испољи.па
· је• · и своје књижевне склоности . Делимично је са-­
•чувана њена преписка са Никоном. Једно 1ьено
,ttисмо са несум:њивим књижевним одликама (и1-tа1..
~~ још не0бј ављено у оригиналном тексту) преве-
1 дено је на данашњи српски· књижевни језик и
штампано у часопису Де.яо (свеска за април 1958}.
За: њу је Никон написао .Повест о јеруса.л.,и.м,ским
црквама, у ствари опис свога путовања у Ј еруса­
.ЈIИМ, на Ctmaj и у Еrипат из времена између 1398~
и 1412. rод. Чињенице су у томе маломе спису
в:wxie набацане но изложене. Описи су веома зби­
је~," али баuх због тога имају изв~сну драж. У
српском тексту појављује се покоја rрчка реч,
писана ћириличкиrv~ словЈ1l\1а. Кад пише, Никон
мисли на грчком, што се види по томе што срп­
ским речима даје род који имају одговарајући.
изрази у rрчком језику: за ~рад каже сија (ова)t
јер је у грчком polis жeнctt0r рода. Своју Повест
Никон је унео у један Зборник, који је читава ма­
ла антологија текстова намењених Јелени за њено
свестрано обавештавање. По мајци она је потомак
Стефана Немање, оснивача српске феудалн.е др­
жаве, па отуда у Зборнику биографија Немањина
од Стефана Првовенчаноr. Писан 1441/ 42. rод. (или
нешто раније), Зборник је сачуван, али у нешто
оштећеном с-"rању. Назива се Гори-ч,-ки по Јелени­
ној цркви у Горици на Скадарском језеру. Ту је
цркву Јелена подигла 1440. rод. и 11аменила себи
за гроб, па је збоr тоrа Зборник цркви послала на
дар. Сада је Горички зборник у Српској академији
наука и уметности, која припрема 1-ьено 11здање.
•
 Од Никова имамо још један Зборник, из 1439i40.
rод., који се сада чува у манастиру Савини (код
Херцеr-Новоr)·" У том Зборнику су разни словен­
ски текстови који су од посебног интереса за мо­
нахе хезихасте, а при крају има нешто и rpчxor
.текста (који није сав од исте руке). Никон је охо
средине 1442. rод. узео велику схиму, строжи вид
1ИОЈrа111тва~ и том приликом по монахтrком обкчају
добио друrо име Никандар. Као Никандар је писао
Јеленин тестамент 25. новембра 1442. год., на не­
колико месеци пре њене смрти {умрла почетком
1443).Доцније је, како изгледа, живео у манасти­
ру Св. Николе на Врањини (у Скадарском :језеру).
Последњи њеrов помен био би из 146~. rод.
Дu.Ar,uтpuje Кантакузин је био трећи ср...чски
књижевник византијског порекла.
ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗШI,
CPIICKИ КЊИЖЕВНИК ВИЗАНТИЈСКОГ ПОРЕКЛА
•

Византинац по пореклу, Димитрије Кантаку­

зин је у српској земљи стекао .другу отаџбину.
Његов отац Кантакузин (de Servia)живeo је у Но­
вом Брду као цариник, у доба кад су тим важним
рударским средиштем владали Турци (1441-1444),
а и онда кад је успостављена српска управа (по­
мен од 11. марта 1445. rод.) . ДоIЏ!Ије је ,,rосподар
новобрдски'' био Димитријев брат Јања, који се у
•
Новом Брду помиње од 1461. год. И Диюtтријево
име се везује за Iioвo Брдо. За ,,блаrочстивејшеr
• rос:rодина'( Дмитра Кантакузина преписао је један
Зборник 1468/ 69. rод. ,,дијак'' Владислав, познати
Владислав Граматик који је био ,,от Новога Брда''.
Не знамо где су били ти новобрдски Канта­
кузини између 1445. и 1461. год. Да ли су све вре­
•
ме живепи у Новом Брду? То је било необично

251

•
 ,за,ю:о раздобље за тај rрад. Кад су Турц~~ ocвaja­
.rrn Цариград 1453. год., са њима ј е био и одред
српских коњаника, које је деспот Ђурађ морао да
пошаље као турски вазал. Одреду су били придо­
дати новобрдски рудари, да би поткопавали цари­
градске зццове. 1. јуна 1455. год. Турци су поно­
во освојили Ново Брдо и у њему се трајно
утврдили. I-Iајистакнутије Новобрђане су посек.ли,
312 или 320 дечака и младића су узели у јаничаре,
а 704 девојке Ј{ младе жене међу собОI\! разделили.
Преостали Новобрl}ани могли су и даље живети
у граду. Да ли је ко од Кантакузина посечен? ИЈIИ
ј е који од њихових дечака и младића одведен у
ј аничаре? Или који од женских чланова пороДЈЩе
~опао као плен у руке освајача?
За овом великом несрећом на Ново Брдо су
дошле и друге. ,Три месеца после потпада1ьа под
Турке настала је нова византијска rодин~, . 1455/S6
{6964), која је Новом. Брду донела ,,смртоносије'' ,
када ,, чy.nm· ·(куга) бист по всеј (свој) земљи". Није
много времена nрошло, а 15. 01сrобра 1459. rод.'
забележен је и тача11 ·недељни дан, (попедеља.к)
",., падоше ширине (поткопи) у горњем цеху (руд;..
.нику), и погибоше мноrо људи, мнози же (а :многи)
и не знаше се''. И, најзад, 11. априла 1467. rоя
Новобрђане поrађа нови турски насилнички акr:
\,бист преселеније граду' Новаму. Брду в Цариград
(и ло всех (по свима) пределех поморских~' . f!епо­
средно затим. 1467/ 68. rод .• јавља се ново ,,смрто'!'!
носије у. rраду Новем Брду и инуде'' (другде).
Годину 1455. - турско освајање, покољ и од­
вођење младиhа , и . жена - .Кавтакузини можда
и нису доживели у . Новом Брду, ат1 су по~дано
ва тај страшии догађај често мислили после .1461i
~ год~ , кад су: се с,иrурно повово настанипи у томе.
грt;Щу, ,, rде је сребрна и ~латяа планина'' -. (ltaкo •
~аже Констан'I'ИН !аЈ:tИчар, један 01' 9 ~ 312 ЮЛИ)
~20 . новобрдских дечака и младића о~едених у ,
ј;аничаре}. Са ~равичним сећањем ва 14~5. rод.
Км1та~зиви су дочека.ли септембар (6. или 16),.,
или децембар (6) 1477. rод. Тада су их Турци ,,по­
1
г.убили'', ,,уда.вилис.', ,,уморили'' или ,,закл~~и" . ;,
Тај ,,помор rосподи хри•С'l'Ијански•• разЈIИ'IИТО је
забележен. Десио се у Цариграду. Тада ,,бист бура
ветрна, јако (да) и rраду колебати се". Мртве К:ан,.
такузине неки Палеолоr однесе у цариградско
предграђе Галату и тамо их укопаше. Ј
Између стр~ххmе 1455. и 1477. rод., кад је све­
му био крај, догодило се ,,џреселеније'' 1467. год.
Да нису још тада Кантакузини доведени у Цари­
град? Не изгледа да је толико дуго трајало њихово
страдање: виrтrе од десет rодипа. Биће да су се
тада спа· с.пи и остали у Новом Брду. Свакако се за
њих заузела су.д.1•аниј а Мара, кhи српског деспота
Ђурђа Бранковића . .Њена сестра по оцу Катарина ,
. Кантакузина (некадашња грофица Цељска)
припадала је породици Кантакузина. За на111еr
Димитрија знамо поуздано да је и после тоr ,,пре-.
селенија '' Новобрђана био у добрим приликама,
кад је 1468/69. год . , као што смо напред изнели,
Владислав ГрамаТИџt за његово ,,блаrоплеменстви­
је'' преписивао један рукопис. У години ,,ломора''
Кантакузина, 1477, Катарина - Кантакузина није
могла бити од помоћи својим рођаIЏШа. Њу
1475/ 76. rод. ,,опаде ... у цара'' (турскоr) њена
братаница, кћи деспота српског Лазара Бранко- .
вића, а последња босанска краљица. Цар је ,,оду­
зе'' (није јасно шта то значи) и ,,мучи је'' . Можда
је с тим у в ези одвођење у Цариrрад новобрдских
,Кантакузина. . :. 1
'
I
 · Погубљени су Јања Кантакузин и два њеrова
брата, четири сина и дванаест унука. По једној
вести, настрадало је осам Ј ањиних синова. Укупно
је бияо 19 или 23 Кан1·акузина који су изrубили
своје животе. Тиме ипак није цела пороwща уни­
штена. Вцци се то већ по имену t,Кантахузина то­
сподара Андроника и Мојсеја'', који једну књигу
,>падаше својему манастиру, храму светаго архије­
реја Николи, зовом Јуниh-пустиња''. Тај је t,Ка­
такузин Андроник'', са ,,братијом'' својом, 1516/17.
rод. сазидао храм Јована Крститеља, један од два
манастира изнад села Јашуње код Лесковца. Ан­
дроник је био човек од великог утледа, јер се у
једном поменику (из манас-I'Ј1 ра Жит&мис.лића у
Херцеговини) њеrово име налази тамо где су
,,српска господа '' Немањићи, Мрњавчевићи, Ла­
заревић.и и Бранковићи.
· Да ли је и наш лесник Димитрије Кантакузин
погинуо 1477. rод.? Изгл-еда да није. У једном по­
менику, свакако новобрдском али који је био са­
чуван у препису (уврштен у пећки помени1с: из
XVI века), Димитријево име је на првом месту,
па тек онда долази Јањино. Могло би тако бити
због тога што је Димитрије био старији брат, али
би се у том случају говорило о ,,помору'' Дими­
тријеве а ве Јањине браће. Више је вероватно да
је Димитрије умро пре тоr "помора'', пре септем­
бра или децембра 14 77. год.
Димитрије се у поменику помиње са женом
Јелом, а Јања са женом Јефросином. Затим дола­
зе Алекса и госпођа Филипа, Ђурађ и госпођа
Томаида, Дмитар "с братијом и с подручијем јегосс
(са женом његовом). Раније сам у Алекси видео
Алексу С.!Iана, војводу деспота Ђурђа }" 1-Iовом
Брду 1454. год. Међутим, и Алекса (звао се и Адам)
254
је био Кантакузин из Новоr · Брда (di Novo burgo-),
без сумње брат .Јањин. Био је ожеIЬен својом ро­
ђаком Филипом, ћерком Ђорђа Кантакузина. Тур­
ски цар (il gran Тurco) поrубио је њега и њеrове
синове (значи, t,помор'' је био још већиt обухватио
је и Јањине синовце). Филипа је тада от:.итu.ла у
Солун и замонашила се у манастиру Св. Теодоре.
С 1-ьом је у том манастиру била и њена сестра
Теодора . .
Сад кад знамо да је Алекса из поменика један
од двојице поrубљене Јањине браће, намеће нам
се мисао да је Јањин брат и онај Ђурађ који је у
поменику иза Алексе (раније сам помишљао да то
може бити новобрдсю~ војвода Ђурађ из 1428. rод.)
Дмитар ,, с братијом'' с којим се завршава поменик
биће син Јањин. Његова ,,братија'' су остали Ја­
њини синови, а свакако и синови Алексини. Мо­
жда су и Ђурђеви синови настрадали.
Изгледа да је један Јањин син био затворен
»in carceribus Turcor-u m<<, па да је пуште1i да за
пет година сакупи и исплати четрдесет хиљада
златних дуката. То би био онај Basilius Yangola
(Јањин) Constantinus (треба да стоји Cantacuzintts,
по оштроумном запажању проф. Ласкариса), који
се као племић 11:з Србиј е (ех regno S erviae) поми­
ње, са својим сином Димитријем, у документу ара­
rонскоr краља Фердина1-rда II Католичког, издатог
у Толеду 30. августа 1480. год.
Филv..1-а Алексе Кантакузина, видели смо,
отишла је у солунски манас'1'ИР Св. Теодоре. Оста­
ле же~;.е из породице Кантакузина које је "помор''
начинио удовицама без сумње су се такође зака­
лу}јериле, по обичају који је владао у то доба.
Више мушког манастира Андроника Канта1{узина
налази се женски манастир посвећен Ваведењу,
који је 1499. год. nодиrла монахиња Ксенија са
трима монахшьама Теофом, Мартом и l'vlapиjoм.
• 255.
Мирјана ЋGровић-Љубинковић је дошла на мц.­
се за »дмитровицу" и за Срем (,,од Сријема
сао _да ће то бити жене ··погубљених Кантакузина.
кнеже'') .
То Је веома ~вероватно. После двадесет две rодине­
По оном што је напред изложено, на111 песник
од ,,помора'' можда све више нису биле живе, али.
Димитрије Кантакузин би живео и књижевно
:етири од њих су моrле бити у rодинама када се
стварао у Новом Брду, у rраду у .коме су одвећ
ЈОШ мисли на подизање своrа дома, па ма то био иi
·свеже биле успомене на догађаје из 1455. 11 од.
манастир. Моrле су се оне ту и раније настанити
П&,д Новог Брда дошао је после пада Цар.иrр ада
и само цркву те године сазидати (,,с'зида се си
(1453), а претходио је паду Смедерева и пропасти
с:вети храм", каже се у натпису), па би још мањи
Српске деспотовине (1459). Прилике су биле из­
временски размак био од ,,помора''. Сачували : су
ванредно тР111ке, па није ни нај!\'!ање чудновато
се у манастиру ликови и ,,ктиторице'' Ксеније и
што је Димитрије сав утонуо у лесимистI1чке ми­
осталих трију ,)монахија ка.лоrерица'' (Теофа је
сли. Све око њеrа и еве у њему бЈ1ло је за њега
можда Томаида, удовица Ђурђа Кантакузина, јер
црни мрак. Никакве наде нещ. Остаје му да плаче
често калуђерска имена почињу истим rласом као
и рида. ..
раније световна). Све су оне представљене као
Димитрије Кантакузин чита на грчком Пин,.;
,,жене у rодинама ''.
да~а (Еnи-н,и'Кије) и Есхила · (Везапо~. Прометеја,
У томе манастиру монахиње су свака~<о при­
Во1евање седморице -на Тебу). Вероватно је за ње­
чале о не~адаппьем животу Кантакузина у Новом
rа 1474. год. писан Зборник ко-ји садржи те старе
!3РдУ краЈ Косова и о страшној несрећи која ·ИХ
грчке писце. У првој по-ловини XVI века тај је
зе задесила, о "помору'' из 1477. год. Народ је то
рукопис био у Новом Брду, њега је читао тадаr11r-ьи
СЈiушао и nамтио, па је о томе и певао у својим
његов власник, поп Недељко (то се види- по томе
песмама. Временом су се те песме спојиле с ко­
што је за поједине rрчк:е речи и изразе записивао
совским и тако је постала дивна и потресна песма
српска значења), и, у оскудици материјала за пи­
,,Смрт мајке Јуrовиhа'', о nоrибији читаве једне
са~е, на њему пра~ио разне забелешке (о рудар­
велике породице. Само што у ,,помору'' није "за­
СКОЈ св~и, о ~ода]И вина, о оделу и обући - сноје
~ало девет удовица'', веh много ви111е. Манастир
попадИЈе и своЈих синова, о зајмовима, о својим
Је код .лесковца, у старој Дубочици (Глбочици),
приходима и расходима - чак су записана и два
а тамо Је био Југа, властелин монахиње Јевгеније
народна лека, против подригивања и перути у
(кнегиње Милице) и њених синова који се помиње'
~оси). :8ероватно је и писан у Н<0вом Брду. Morylie
1395. год. Југови· или Јужини потомци -су се звали зе да Је и сам нахrх Димитрије Кантакузин писац
Југе (Боrдан Jyra из 1412. rод., vayvoda Voyn Juga
?вог рукописа. Идуће године, 1475, један Дими~ри­
из 1423. rод.) или Јужиhи (10 voivoda Radota Jusich
Је Кант~уз~ преписује један rрчки рукоЈIИс у
из 1428. rод.), али их је народ могао називати и
ЕнrлескоЈ (КО)И се сад чува у На1Џ{оналној библи­
Јуrовиhима. Тако би у народној песми Југо-вићи
отеци у Паризу). Ј. С. Filitti, које је објав:~-10 rене­
11з ~убочице заменили Кан1·акузине из !-!овог Врда
алошку студију
. о Кантакузинима XI-XVII века )
кра] Косова. И Јања Кантакузин се помюьс- у
помишљао Је чак да су два Димитрија (наш и онај
народним _песмама. Јавља се као ,,Кузун Јања''
из Енглеске, из Лондона) у ствари једно исто лице.
или ,,Кузунов·иh Јања''. Незнано због чега везује-
У породици Кантакузина име Димитрије се често

254 •
17 Творци и ,ще.па старе српске књ~rжевност11 257

јавља . Један син Јањин, од четворице или осмо­
рице погубљених, звао се изгледа Дмитар, као што
смо напред видели~ То је име носио и унук Јањин,
син оноr Василија из документа издатог у Толеду
1480. год. Новобрдски Кантакузини, као уосталом
и деспотица српска Јерина Кантакузина, би.пи су
тесно везани за Солун, а св. Димитрије је заш­
титник то,rа знаменитог града. ТИм солунским по­
родичним традицијама имамо да захвалимо што је
нaur Димитрије Кантакузин саставио и "Слово
похвално" Димитрију Солунском.
Колико данас знамо, Кантакузин пише ори­
гинално само на ср.пскословенском, на тадашњем
юьижевном језику код Срба. Са грчког, изгледа,
преводи, и то и у стиху и у прози. Познавалац
грчке версификације, Кантакузин с;аставља сти­
хове у славу Богородице, који су, како тачно ка­
•
зује Божидар Ковач.евић, ,, по форми несумњиво
најбоље устихована нахп~ стара песма у византис­
ском дванаестерцу '' . Све по четир» стиха (увек
не. успевају да буду дванаестерци) ПаQЧИЊу на исти
начин, чине као једну строфу. Таквих строфа има
77. Толико дуrа песма (од 308 стихова), сва у мо­
литвеном расположењу, мора да буде монотона.
И она то јесте. Из ње се 1-1ory издвоји~ неке
строфе које чине извесну целину. Овако саме, ван
оквира целе Кантакузинове Молитве (тако се она
и назива), те строфе нису без дражи, привлачности
и лепоте. Имају у себи нечег људског, доЖ11:вље­
ноr. Сав у најцрњим мислима, песник осуђује цео
своЈ· живот и назива га ,, блудним '' . ,, Пре смрти " Ј· е
,, мртав" и ,~е суда'' је својом "свешћу осуђен'' .
Нигде ни најмање ведрине, што слама
и чини да превИДЈ( добра и песнички веома успела
места.
На111 песник је писао и друге стиховеt
увек цркве1-1е. Има и прозних састава, опет на­
мењених .свецима. Сачувано је једно његово ,,по-
258
,
сланије'', а.ли је и оно упућено једном црквеном
човеку, свештенику и доместику кир Исаији. Је­
дини његов световни спис је географске природе,
о Дакији. Сасвим је мали, не обухвата ни пет
пуних редова у рукопису. Митрополит :новобрд­
ски Никанор, онај ко.ји је основао штампарију у
манастиру Грачаници, унео је тај Кантакузинов
спис у један свој састав, у своју малу збирку бе­
лежака која је из 1534/35. rод.
Мрачно расп6ложење држи и наше књижев.не
посленике по~ле Димитрија Кантакузина. Али већ
после неколико деценија, 1543. год., Гео rије Гра­
матик пише ове редове: ,,поискахо~1 иТ?:1 обрето­
хом јаже (што) требовати в напхеј жиз (Ћа1Воту)
и rлаголахом (говора-смо) друг другу: боље да смо
живи, него ли мртви''. Те његове речи су знак да
се енергије у народу буде. А крајем тога века
почињу и народни уста нци. У Банату се 1594. год.
,,самутише васи (сви) људије (', а 1597. год. ,,битххе
се Дробњаци и Никшићи и Пивљани с Дервиr11-
-бегом на Гацку ' , наста ,, рат Гатач.ка '' .
1
•
~таоца
али
17* 259
 -

•
•

. '

ТРУД ТИКАРЕ, ИНОКА ОТ ЦАРИГРАДА

Старо српско песништво треба још много про­

•
учавати, и оно оригинално (збоr )rзора и позајl\mца
из византијске књижевности), и оно из вашег
књижевноr наслеђа (из најстариј.ег, велико морав­
скоr и панонског доба словенске писмености, затим
из времена њеног 111ирења на Балканско полуос­
трво, из македонског и бугарскоr ,, златног доба") ,
и оно пренесено из других рецензија, и оно пре­
ведено. Сва та пес·ништва која нису наша ·ориги­
нална треба детаљно испитивати због евентуалних
прерада и допуна код нас.
Као пример неопходности таквих студија на­
ве1!1ћемо песме за култ Ахилију Лариском, о ко­
јима смо говорили једном приликом. Очекивало -·
би се да су те песме rрчког порекла, да су код нас
само прилаrо})ене нашим потребама. Грчки текс·r
који смо имали при руци (с канонима Антонија,

,
261
•

•
 архиепископа Ларисе из XIV века, и Јосифа Хим­
ноrрафа из IX века) нема онај тропар и кондак,
ни _ оне стихове пред кратКИ1Vr житијем (прологом)
КОЈИ се налазе у хиландарском одломку
рукописног Минеја за мај из почетка XV века .
Потражили смо други наш рукопис, истина
веома позни и на црквенос.ловенском, али који са­
држи ове песме, цело "Правило свјатаго Ахилија '(.
Он се чува у Ариљу, које је посвећено Ахилију
(по њему је и добило своје име) . Доби.ли смо га
на проуч&вање, захваљујући изванредн.ој љубаз­
но~и пр~свећених епископа, жичког r. др Васи­
лиЈа и бачко.г r. Никанора . На првој страни тога
рукописа се каже да се на.писа .. .
(ова) .- .. в (f) монастире Блаrовешченију, лето от
воплошчениЈа (примања на себе тела човечијег) же
• Други рукопис (бр. 492) садржи занимљиве про:­
~пак) бога слова (речи , Христа) 1850", а иза текста
Је запис у коме ово стоји: ,, Својеручно списав
књиги сија (ове) Ђорђе Јовановић, ученик игумана
Данила монастира Блаrовешченија, међу двема
rорама, Овчаром и Кабларом, fJO у кабларској
стра~и, близ. реке Мораве. У монастиру Блаrовеш­
чениЈу 8. маза 1850".
Текст песама овде је сасвим различит од грч­
ког. Кондак је друкчији од оноr из хиландарско.г
рукописа . Кратког житија (пролога) нема, па нема
ни . уводних стихова. Тропар није онакав као у
хиландарском одломку, веh ова1tо почш-ье: ,, Паче
(вютхе од) јестества (природе) јеже (које је) на
земљи подвизи и труди твоји ... ". Међутим поми­
ње се (код јутрења) и други тропар. Дај е се његов
почетак: ,, Православију наста.вниче''. То је очевид­
но троцар који се налази и у хиландарском одлом­
ку. Тамо је текст оштећен, па недос-таје лрва реч :
,, Прав«;>сла.вијус'. Помоћу ариљског рукописа мо­
жемо ]е дописати и тако употпунити текст.
С Т.икаревим стиховима немамо таквт-1х теш­
коћа као с песмама посвећених Ахилију. Знамо
262 ,
•
тачно да су преведени са грчког. Садрже их два
rрч:ка рукописа на Св. Гори. Кад се упоред~1 пре­
вод с оригиналом, види се да није ропски и прозни,
српско г већ стваран са жељом да буде у стиху . За разлику
од оригинала, превод је са сликовима. Питање ј е
ко је Тикара, -кад је живео и стварао, и кад је
превођен код нас . ·
Најпре да утвр~мо колико им~мо наших ру­
кописа с ТИкаревим делима. У Хиландару их има
седам. Сава Хиландарац их све ставља у XVII век.
Прегледали смо их у Хиландару 1952. r0-д. и имам-о
својих бележака за два рукописа. Један је, судећи
по воденим знаковима, из друге половине XVI 11:ли
књЈ11rа сија
са само,r почетка XVII века (бр.. 495). У њему ј_е
и Моли.твс:1 с умиљенијем Димитрија Кантакузина.
рочанске белешке за године 1690-1700, с напоме­
ном да се " сије (ово) обрете в (у) тимелиону (треба
темелиону, темељу), књиги арапскије, истолкована
(протумачена) на језик френски, круг слнцу 2 а
луни (месеца) 16с' .
Те су белешке биле и у српскословенском
рукопису Народне библиотеке у Београду бр. 1225
из XVIII века (из збирке Љуб. Ковачевића, изrо­
рео 1941. rод,.). Тамо су имале овај наслов~и текст :
,,Писаније, сиреч (то јест) слова (речи) арапскаја
t-1то- се обретоше у темелиону височајшаrо (најви­
шег) стm1а (стуба, куле) в (у) цркви светаго Дио­
нисија Ареопагитскаrо. Истлкована на језик ла­
тински пqвељенијем (по .. наредби) . господина
френскаrо. Беху же (пак) написана на једином
(једном) мермеру, иже (који) имеше дшо1·у 12
педиј , ширину же 8 педиј, и сије (ово) бе напис~но ·: .
. Белешке казују да 1690. год. ),хоmтет (хоће)
·да бије · Френца ;Јеrлетера (Енглеске) ; в еа (сва)
Алама:нија (Немачка) и хоштет оскудети ..; ери
(1-rочетак речи нечитак или оштеhен) Христови'';
 да 1691 . rод. ,,бран (рат) ве"тшк хоштет бити по всој
(целој) земљи, глад крепак и разореније гра.довом,
жупел (сумпор) и rрад будет''; да 1692. rод. ,,гкев
~оштет бити по всему (свему) миру'' (свету); да
1693. rод. ,,помалу помалу хоштет Христос позна­
ти се''; ца 1694. год. ,,ве-пик трус (земљотрес) хош­
тет бити по в'селенеј'' (васељени);. да 1695. год.
),Барбарија хоштет запалити се от неб (небеса)
гневом божјим и реки их (њихове) исплне1· се кр- ·
ви''; да 1696. год. ,,велик чловек хоштет встати и
••
"'јавити се в мире'' (у t'Вету) ; да 1697. rод. ,,запад и
всток и В'рварија хоштет опустети и погибнути от
rлада"; да 1698. год. ,,једина (једна) вера хоштет
познати јединоrо бога трисначнаrо" (ваљда: трис­
.лнч'наго); да 1700. rод. ,,оrњ от мира (света) поrиб­
нет и будут у јединого пастира пасома веа". Ако
су ове лророчанске белешке биле познате код
и:ашеr света у доба велике сеобе, мора.ле су велики
•
страх задавати.
У Праrу, у Народном музеју, а у збирци П. Ј.
Шафарика, постоји рукопис с Тикаревим списима
(IX F 19 - S 6). По А. И. Јацимирском, рукопис је
из треће четвртине XVI века. Ј. Вашица и Ј . Вајс
стављају ra такође у XVI век, не улазећи у ближе
,цатирање. Рукопис садржи ове списе Тикареве:
,,Сложеније и с'чиненије ... от доrмат светаrо Ди­
•
онисија Ареопагитснаrо'' (пјенија с молитвама);
Молитве сабране од божаственоr писаниј,а, најви­
ше св. Јефрема (ту су ,,срдачноточни плачеви'');
Канони кроз сву седмицу (за два се канона каже
да су ,, т.вореније Јоана мниха ''); Часослов божас­
твених nјенија и молитве с тропарима; ,, Стихи
Тикареви''; расправа о састављању пјенија. У ру­
копису су, поред још других списа, ,, Теоду ла ино­
ка повест о пјенијихс', ,, Орудије .премудрости ду­
ховније Дионисија инока~' (у њему на једном месту
стоји: ,, о песноnисче Тикаре"), за11'I.М мали cm1c
Митрофана инока, који овако гласи:
264
•
» Пјенија 'К бо~у рачите.11:наја (nуна љу-­
.·. • бави), исn.п,'Н (пу-на) 1tудес је11,о (ње1.ових),, nлни
•• •
' су веселија и удивљепија и радости духов­
-н.ије, остри .м'-чеве ,на нев-иди.мије вра~и, сми-
• реније nостоја'Ноје 1Ю сраслнују ( сраслу,
приро~ену) брак (борбу) nлтс1еују (телес1;,у),
оруж'ије и .:vаритеље и ycpдiije и сила души
'
.љубештој ('Која љуби) ~ла~ол.ати (~оворити)
их. Сут же (пак) труд Ти'Кари и1~ока 01 Ца­
ри~рада, иже (-који) скри и.ме своје ради (збо~)
с.м-ере'НО.мудрија (смерности), ~ла~.оље (ioвope­
hu) јако ( да) хваленија от божств-на·;~о пиоа-
•
11,џја сут, с'чињепије же от настављеиија
бла.~одати и ,не својст'вио ми јест -надnисати
~оје и.л~е, ,н, 'UJICe ( очи 'Који) бла ~одат давше
(давши.ми) сија (ово) всnисати nодобајет (тре­
ба). На .мио.зе же (а мпо-z,о вре.м.ена) 1~опужден
(иа~ова.ран) бив, ја'Ко ('Као што) ре-ч,е се, от
Теоду.л.а, ист.л.'Ко вав~иа~о ('Који је проту.,11.а-ч.~,о)
и (ње~а), написа при.л.а~атеА/НО и.м,е в стихоиех
својих, по тзоимеnо.м,у (исто~ и.меш~) ру'Коде ­
•
.л.ију си (сво.ме), ја-ко ('Ка'Ко) с (овај) ТеодуЈ~
ре-че, и сије (ово) убо (да'К.л,е) написа се в
на-челе (у по-четку) ради краз."ка~о вeдe1titja
(зн-ања) -ч'тушти.м (о-ним који читају); хотеј
же (а који xohe) иави-к-нути (сазнати) прос­
тра'Неје, да иштет Теодулову повест'~.
Народна библиотека у Београду . купила је
1926/ 27. год. и чувала све до своје пропасти 1941.
тод. рукопис с Тикаревим списима (бр. 1217), који
је јеромонах Јевтимије преписао 1646. год. на Св.
Гори, у скиту светопавловском, у ћелиј_и званој
Сотир. Јевтимије, који је изrледа и сам био песник
(њему приписујемо спрски nреп,ев из Симеона 1\1е­
тафраста)1 у своме- запису бележи да је ,,књиrа
265
 глаrољемаја Тикара'' ,,светаја и бож'ствнаја и ви­
соких богословиј". • Рукопис је наручио дупнички
l\Џ!ТропQлит Висарион (цз 3:ападне Буrарске). По-
•
сле митрополитове смрти рукопис Је узео
јарх пећки Максим и приложио ra ма;растиру
Пећ~оi патријарuтијfi (1671). Судећи по записима,
рукопис је све до ~821. rод. био у том манастиру.
У рукопису је био · Тикарев Часослов, а такође и
спис Митрофана инока.
Тикареве Молитве сабране од божастве1-1оr·
писанија, највише од св. Јефрема: налазе се у
српским рукописима XV-XVII века. Хиландар­
ски рукопис бр. 364. из XVII века бележи са стра­
• не поред почетка тих Молитава: ,,творен~хје Ди­
митрија Катанкузина" . Што се тиче rрчкоr текста
Тикаревог Часослова, тврди се да се он среће у
рукописима почевши од XII века. Гр,чю1 текст
,, књи~е зване Тика ра'' штампан је у Венецији 16·!3.
и 1683. rод. А у Билни је 1620 .. год. nrгампан ,, Вер­
тоrрад душевни, сиреч (то јест) СобрцI:ЈИје и СО"'IИ­
неније моли1Ћ исцоведа1елних . и блаrодарствевих
блажениј а памјати иноком Фик~реју · Свјатогор­
цем", за који се у нас~ову каже: ,,Тисненијем
(штампањем) же типоrрафским ниње (сада) пер­
вије напечатасја''. У Хиландару се налазе два
примерка те књиrе.
Код Л. Мирковића (1918) стоји да се
Текара из Солуна, магистар и дворски оратор за
време визант11јског цара Андроника II (1282-1328),
као монах звао Те9дул, а да ј_е " под m,rено:м мо­
наха Текара саставио за монахе збирку молита~а
и песама, које је делом сам ;саставио, делом иза­
брао из књиrа старих аутора" . ..
. .
.И Ханс re9pr Бек (195.9) мисли да се Тома
Маrистар крије под · монашким именима Теодула
11: Тека ре. Напи.сао је ка.о монах мнQrе цркве~е пе­
сме, а за н~ке од њих је и мелодије саставио.
266
•
Тома Магистар како излаже R. G,1i1)and (1927),
византијски је филолог XIV века, чији нам живот
и рад није добро познат. Рођен је у Солуну кpajel\I
патри- XIII века и ту је провео цео свој живот. Као монах
је добио име Теодул. Између 1314. и 1316. rод. био
је у Цариграду. Умро је око 1330. год. У Солуну.
У младости се бавио филологијом, а после мона-
шења реториком и теолоrиЈом .
•
Ако заиста има грчких рукописа из XII века
с Тикаревим списима (ваља проверити њихово
датирање), онда Тикару несумњиво не треба из­
једначавати с Томом Магистром . Треба додати да
два грчка рукописа из светогорске Лавре Тикару
називају Јованом. У спису Митрофана инока гово­
ри се о Тикари и о Теодулу као о два различита
лица. Како је Тикару наговарао Теодул, значи да
су они били савременици. Одатле даље излази . да
ни Теодул не може бити исто лице с Томоl\1 Ма­
гистром. Уосталом за ту идентификацију постоји
још једна сметња : Тикара је "ино1{ от Цариграда :· ,
а Тома Магистар је рођен, живео и умро у Солуну.
Димитрије Кантакузин је у XV веку могао
преводити Тикареве списе, па да отуд буде она
беле111ка у хиландарском рукопису да су Молитве
његово ,, творенијеС( . Само треба имати на УМ}" да
Тома
је одмах иза тих молитава Кантакузинова Моли­
тва с умиљевијем и није искључе-но да је препи­
сивач поrрРпrно приписао Кантакузину и 'Гикарев
Зборник молитава .
Тако нисмо у стању да кажемо ко је ,, песно­
писац'' Тикара и кад је живео, као ни то ко ra је
све преводио код Срба почевши од XV века.
За драгоцене исписе о грчким руко.п11с~1ма
дугујемо топлу блаrодарност своме драrом прија­
тељу проф. Михаилу Ласкарису.
267
•
 •

СТИХИ ТИКАРЕВЈ-1

Пје-н,ије с''t(,uње-но бо~од'хш,ве-но,

ра:чите.л.и.о 1), светљост-но и пребож'ств-но

Троји'Ци бо~о'Наче.л:неј.2) от у.М~,t,ље-на~о 11)

в 4 ) и-ноцех Ти'Кй.ри ~рехо.м с.мереиа~о.

Сија 5) убо 6 ) прије.мше 7), о преподобни,

мол.ите се вси8) о М'Не9), друзи љубов'Нu

• •

•
1) Пуно ~'Ьубав1-1 ; 2) кој а је боr ~1 влада; 3) скрушеног;
4) у, међу; 5) ово; 6) дакле; 7) прm..tивШЈ1 ; 8) св~~; 9) за
мене. ·

269
 •

•
•.

,, НЕ МОГУ ГЛАДНИ РАБОТАТИ ''

Извештаји о нашим. рудницима из XV века

Један примерак српског текста Хамартолове

хронике чува се д~нас у Националној библиотеци
у Бечу. Потиче из XIV века. Писан је на перга­
менту, на кожи. Има 219 целих листова и два
• оштећена .
Тај је наш стари рукопис необично значајан
због тоrа што је у XV веку био у неком нашем
рударском среди111ту, па се на њему налазе конце­
пти извештаја о рудницима и о животу наших
старих рудара или ,, рупника '', како су се они тада
зва.ли. Извештаји нису сачувани у целини, већ у
•
одломцима , а.ли и такви какви су представљаЈу

праву реткост и драгоценост међу нашим средњо­

вековним споменицима.

271
 •

При дну листа 197. пише: ,,От хутмана Раве-

У средњем веку, а и доцније, пергамент J-t хар­ ,с

тија били су скупи, и није их ни било у довољној

количини. Штедело се, па су конце11ти писани по
књигама, и то на белинама са стране текстова, на
празним листовима, или на листовима којима су
обложене корице са унутраnпье стране. Тако се
и ови извештај.и налазе на маргинама.
На листу 196 бечког рукописа исписане
ове речи: ,,А от хутман Ранеска. Гварко, поп1Љите
спезну рабоци. Не могу гладни работати. Пошљите
близницех rвоздије''. Концепти се брзо пишу, без
нарочите пажње. Можда ови концепти потичу од
странаца, Саса. Због тога су у њима могуће сва­
коврсне језичке погрешке. Имали смо увеличане
фотографске снимке, али ипак нисмо сигурни да
смо све добро прочитали.
Као обја11rњење нааэеденог текста, треба рећи
да је хутман био функционер дружине рудара ко­
ји су радили у једном: руднику. Он је водио надзор
над радом. Био је и сам члан дружине, ~вара'К (или
ска. Пошљите, rварко, nошљите, rв. .. •
На rорњој белини листа 204. има овај текст:
,,Пошљите работником хлеб и вода".
Лист 214. при lI):IY има овај текст: ,,От хутеиа
Радосав. Научите... '' (нејасно).
На једном листу је забележено: ,,Руде доста
су веЈIИЛ •.. '' •
Из ових извештаја, боље рећи одломака јаско
се види да су стар,и наши рудари бивали i1 гладни
и жедни. Из дубине земље они су вадили руде,
које су припадале владару као његово регално
право. Захваљујући у првом реду рудном богат­
ству српск.а феудална држава се екномски осна-
• •
•
жила, ВОЈНИЧКИ 01ачала и териториза.лно проши-
рила. Тако су рудари у крајњој линији створи.ли
царство, а о њиховој беди остале су ове белешке,
и то управо ва књизи која је имала да објасни,
да је српско царство насл~дник свих ранијих цар­
става на свету.

варак), а, како изгледа, и њен председник. Њега

бирају чланови. Понекад врши и дужност cyw,1je.
Реч хутмак забележена је и код Вука Караџића
у Српском рјечнину, rде се даје ово објашњење:
'
t, код рудара у приповјеци о Сребрноме цару". А
код речи Сребр-н-и цар Вук је записао: ,,за Сребр­
нога цара у Србији приповиједају људи који су
копали руде '' . Сnез-на ваљда долази од шпеэе-н,
трошкови. У старим нашим споменицима обично
у облику спенза. Рабоци је несигуран облик. По­
стојала је реч рабац, слуга . Бележи је Ф. Микло­
шиh у своме Речнику старос.ловенског језика. Има
је и у Рјечнику Ј уrославенске академије са зна­ -
чењем: ,, рђав или биједан слуга, слуган''. Блиэ,tи-
•
ца Је -челик.

На листу 196, на задњој страни, написано је

покрај текста: ,,По хутмана ''.

18 Тоорџ и дел.а cirape српске юьиже вностЈ~ 273

272
 .. , )
~
•
i,} ••
• l
• • ,
• r • \

• • , • '
1
t" • • • •• •
f 1 •
'
, ,
•
;
• •

•• •
•
1 • ••
' •
. .. • •

• • ' 1

•".
•• • '•
.•, •
••
•
• • •
•

' 1 , •
•
•' , r
•
•
•
; t •• •• r ,. • • " •
,
•
• 1 • • •
•
1
•••• 1 1'._ 1 4 •
• а

• I
• •
1 •
,ј .
1 •
1 • •
1' • 1 • 1 •
• • •
•• • 1
\.Ј" 1 1
• 1
.. •
•
• •

• 1 , ', r •
1 • • •
' • •
t \

.,
1
f
•
• •1 ••
' . , 1 •
•
' •

,.
о ял·rnиСУ ИВАНА ЦРНОЈ'ЕВИЋА
1,. •
• • 1 • •
• • •

.' ..
•

• _. Ј
.. Ј • • И ПОВОДОМ ЉЕГА О КЊИЖЕВНИМ У
ЗАПАДА И ИСТОКА У ДУКЉИ

Стара ћириличка књижевност јужних помор­

ских земаља, која је била под утицајем Запада,
почиње Дукљанином из Крајине (из XI века) · и
Дукљанином из Бара (његово Краљевство Слоdе­
,ю, у несачуваном словенском оригиналу и у еачу­
ваном латинском преводу, из времена је између
1167. и 1173. год.)
Овој кљижевности при11ада Пова.љС"К'U 1«1тnис
с краја XII века, после 1183. год. У натпису ,,ма­
истр•! Радоња бележи да је ,,с'здао '' врата на црк­
ви бенедиктинског самостана у Повљима на Брачу.
По~миње се кнез Бречr<о, који је постао ,,частник'•
црквин. Натпис се састоји од шест византијских
дванаестерахv1, као што је то показао П. Колендпћ
1924. год.:

• •
... • . <1'
.1 • 275
 Аз Аtаистр UЈ,tе-нем Радоња
с'здах с'ја врата ~ос-пода ради . ..
,-:- : ~
Ст.- -Вйнавёру ·· у ';~бгов~ру~:Ьа :f!рЕШёв Вел~-ко~
завештања, Франсоа Вијона '(1960)·· пао је у очй 1 'h0-
снички одељак из овог зборника, којЈ.r се уn(?треб­
Колендић напомиње: ,,Дакако нису звонки
љава као ,.а~фона'•· (лесма коју- један хор~· пева
ови наши нај старији дванаестерци, али не забора­
11осле пе~ме друrсг хора) н•а празник Богородичи•
вимо, да размак од пуних седам стотина година
·и6'r зачећа: · · ·
дели њих од Дучиhеве поезије, па да су п:исаНЈf r.
још пре неrо је Свети Сава и кренуо у Атос''. Колико јесу ~јепи ступаји тв~ји, кћерfr по­
Делима ове књижевности ваља придружити rлав~:rце; гарло (грло) твоје ка~о торањ . фи.леве
и љубав-не стихове, дванаестерце, које је 1421. rод. (сл9нове) .кости; очи твоје божанствене и власи и
забележио ћирилицом на дубровачком царинском (з) rJiaвe твоје како скерлет краљев; колико лије-
•
статуту Жонко (Јуније) Калиhевић - Калић па, колико уљудна, придрага, алелуЈа.
(умро од куrе као дубровачки кнез 1457. rод.): За Винавера је то- .,призив анђелске лепоте .. ,
према коме су ,,штури призиви античких муза '' .
Сада сам остављеи срид .морС'Ке пучи-не, С њим се- не могу да улоређују "призиви наших
валовју моhно бијен, даж дојде с виcttne; старинских вила: загоркиња, облакиња, бродари­
кад дојдох -на -коп-но, .м-них да сам ... ца, језеркињаt изворкиња - чија је дР3:Ж, вазда
.стварна и отровна ~'. По њему, то је ,,нова реторика,
Писца и хронологију постанка стихова утвр­ •после класичне, реторика ocehaja и чежње, снова
дио је П. Колендю'i (1956), који · нам је омоrућио и с.лу--rњи''. Затим, ,,то је џијанство једним новим
да ·;у, ову . књижевност ставимо и ћири.л~ Ру.ма,­ чувством у Једну нову зору
. човечанства
('
.
нац троје-ки., превQд , лоrофета дубровачкоr за срп­ , .
На жалост~ од свега овог ничеr нема у ствар-
ску преписку Руска Христифоровића (први пут се
ности. Одељак у дубровачком зборнику је узет из
nемиње -1384. rод•.; умро 1430. rод.) . ·
Соломонове Пес~tе -над пес.ма.лш, у нешто Са}Кети­
Дубровачки ћирилички зборник Либро, од,
д,/нозијех разло~а из 1520. rод. садржи,,. поред проз- . јем облику. У Даничиhевом преводу ње~у · ·одrова­
них текстова, и песничке саставе. Тако је ту Од рај У. ови стихо~и из r л. 7: .
с.марти (смрти) чте-н~tје: '• .
• Ка-ко с·у 4uj~e но~е тваје у обуhи, -кhepu
..
Ну .мисли.мо, братјо, што с.мој 1
· ~ ~ • 1 ~ - ' -
-к-нежевСЈСа
•
.•.
. , разумијемо земља да смо •.. Врат ти је -као 'Кула од сло-нове -кости; о-ч.и су
• . ти -као језеро у. Есево1tу на вр.ат.шtа
. Затим је у њему песма с насловом По~иње Ватрави.мс-ким. , . ,.
-z:ужба: Пробуди се јуре (веh), душе/ и с овим nо­ Глава је твоја -на т.еби -као Кармu.л, и коса ш~
четним
•
стиховима : . .. ~лави твојој, ,мо · царе-ка порфира у боре
.
. -
. . .. . . · , -. , ·: -набрФ1Щ-
_. . _Пробуд_и се јур~, душе .щ,ја, . ~-·• ~_._~а_ко еи .љијеn!Ј,' и ~-како си љуn'Ка, о љубави - ,у
Тере виђи ~дје си, U 'Ка'КО су дје.л,а твоја .. . . - ' .
•'
. . . . MUJl.UШLAC.al
.• •

• 1•
 У старим хрватским rнаrољ~ким рукописима
(већином из XIV и XV ве;ка) ти стихо»и rласе:
Кол -красни сут стопи твоје в обувеиији,
дешhи (-кkери) владатеља • ••
Шија твоја леки (као) турп (кула) бурпеји
(ебуриеји, од слонове -кости).
О-чи твоји леки (юао) 'Купељ Мезебона,
;еже ('Које) сут в вратех дешhери (кhери)
множства
Глава твоја Кар.мел,
• •
стрехи ~лави тооз езе
;ако (као) nурnит::а цесарева,
nриставље-на 1С жлебом.
Кол крас-на јеси и ,сол nреунрашеш~,
ми.љејша в всех (.међу свима).
Светислав Стефановић, који је преводио ,,пре­
ма јеврејском и дру гим текстовима« (1925), даје те
стихове у овом облику:
Како је леп твој корак у сапдалама,
кfi.epu ккежевс'Ка! •..
Твој врат је 1е11м. од слопове ,сости;
о-чи су твоје Хешбонс-ки рибњаци,
на -капији Бат-Рабимској ...
Г.11,й.ва је твоја шz теби ко Кар.меле-ки бре~;
коса тit 1-ta ~лави -ко од пурпура -
у витица.ма заробљен .11,ежи цар!
Како си лепа и љуn-ка, мила, за уживање!
Иако је постао у Беоrраду 1567. год., у споме-
нике старе књижевности јужних поморских зема­
ља до.nази и ћири.лички хатоличк:и: молитвеник
0-ртус а-ни.ме, то је pehu Рај . душе, јер ra је препи­
сао Дубровчанин Марин Грапиh, шегрт, за своrа
rазду, Дубровчанина Матка Ћурђевића (тrо пода­
цима П. Колендића, 1956).
278
Дубровач.1еи h-ирилич,ш Jteтotiu~ д()ttиСам је у
друrој nоловиsи XVI века (можда о~ tтране доми­
никанца Теофlfла Дубровчанина) ва дубровачком
ћириличком препису Лекцио'Нilра Бернардина
Сnлићанина, који је из времена између 1495. и
1520. год. (сад у Доминиканском самостану у Ду­
бровнику).
1,,
У лај ~иrтт:ком ћириличком препису тоr Л е'К­
ционара (зове се по томе што је у Ла~лцишкој
. •.. rрадској библиотеци), који је из средине XVI век3
(преписивао га је неко из околине ДубровнЈmа) и
који је долуњиван средином XVII века (то је чи"
нио неки Босанац или Херцеrовац - о лекциона­
рима по nодэциl\1а М. Решетара из 1933. и 1952.
rод .), налази се Ађе-нда од мртвијех (1'1ртвих),
Dies irae вероватно Томе да Челано (око 1255, уче"
ника и пријатеља Фрање Асишког), химна о
Стра1хrном суду, која је инспирисала МикеЈ1а:нђе-­
ла (за фреску у Сиксти11ској капели) и мно1·е му-
зичаре (Вердија, Берлиоза, Дворжака и др): ·
•
Судац ~њијевап xohe nрити,
Вас свит о~ње.м nona.11,uтtt •..
.
•
У стару књижевност јужm1х поморских зе­
маља спадају и Прори'Ч.ја (пословице). Сачувана су '
у једном зборнику, писаном у Дубровнm{у 1691.
год. Сада су та Прори-чја писана латиницом, amt·
да су прех1исана из ћириличког зборника види се
по томе што су распоређена по азбуци а не по aGe,..
цеди. Примера ради наводимо ова карактеристич­
на 1t.роричја:
A,ro цар fДуишн) да, али Буhа (цйрев мu,tttct'ttt)
..
. · : фим-нсија) пе да.
Измучи себарС1(u, tt изјеђ властеос1еи.
·Кад Сава у Дупај, о-ни -чаё и.м,е иэ~уб~
f Куљею~ ·бан.а од добриј~:r да,ш. Ј •
•"
1
: • Лудују бапови, nлa,hajy _nynoвtt. -
. · М'Ц,Лош цара убоде; а сам здраво пе у-rеч.е.
.• Ни~е пи све исти-на што се у ,njeciшjex noje:
• НиЈе свак • власте.п.и1-~ тюо улази. у вitjefte.
, Обуват дијете у Марка Краљевиhа чизме.
•• У Нишу зло пишу, а у П~tроту и 'сироту.
Шаnто.м Босна noiuнy.
~
Узајамна повезаност старе књижевности ју-
жних поморских земаља и осталих наших
књижевности може се показати и на дели1v1а која
су напред поменута. Ру.ма1ШЦ Тројски nocirojи. 'У
хрватским rлагољским рукописима (Винодолски
зборник око половине XV века, Петрисов зборник
из 1468. rод. ). Уврштен је и у Зборник српске и
буrарске рецензије XV века (сада у Државној би­
б.,,иотеци _.,Васил Коларов(' у Софији бр. 381), у
ко~1е су ЈОШ Александри.да и При-ча о Индији. У
том зборнику је и интересантно бај ање кад се коњ
,,пролнет'': на.пише му се на чело и на оба бока
•,инциун, по1-1чиун, каун'' и призове се у помоћ св.
Владислав (без су.мње уrарски кра.љ Ладислав 1,
1077-1095). Такође се у хрватским глагољским
рукописима налазе Од с.марти чтехије (у париском
зборнику с 1;СРаја XIV века и у још три рукописа),
Пробуди се зуре, душе! (у поменутом париском ру­
кол~1су под насловом Пој жељ-но) и Ађгнда од .мар­
rви3ех (у три рукописа).
Све до оснивања српске феудалне државе
Дукља (Зета) је припадала територији старе књи­
жевности јужних поморских земаља. Стефан Не­
мања је Дукљу припојио Српском Заrорју (Ра­
шкој), а његов сив Сава, први архиепископ српски,
створио је у њој Зетску православну епископију.
Од тада се Запад и Исток у Дукљи додирују и
мешају, сукобљавају · и узајамно потиtкују. али
међу њима постоји и књижевна размена. За време
док је Зетом управљала краљm~ Јелена ,Аижуј-
280
.. . · · : ека (крајем· XI1! и почетком · XIV века) . м6ра'Јiо је
• доћи до снажнијег књижевног струјања са Запада.
Католикиња, а~и у добрим односима са Српском
црквом, .Јелен;:~ је, по речима њеног савремен.ика
f1 биографа Данила Стариј еr 1 би.ла књижевно обра­
зована (1,свих књиrа казивање имајући''), па је
морала око себе сакупљати, поред домаћих, и књи­
жев1Џ1ке са Запада, из свога .,фрушког~' завичаја.
Ово су споменици српске писмености и књи­
старих
жевности који су рађени у оквиру зетске еписко­
ш1је (митрополије).
..
Еmtскоп зетски Неофит 1261/ 62. год. наредио
је ,,мноrоrрешном'' Богдану да за цркву Арханђела
Михаила ва Иловици препише Савин Номоканон
(крмчЈr1ју). На ун1rтрэшњим странама ко·р1,1ца били
ау глагољски одло1\ЩЈ1 Апостола с краја XII или
с поче1-ка XI~ века (Миха'Новиhеви одломци). Од
епископа Неофита имамо J.f натпис из 1268/69. год.
на цркви коју је он сазидао у Боrдашићу у Боки
Которској .
,tY Горици светаго старца Макарија''• у Стар­
чевој Горици на Скадарском језеру (где је -1540.
rод. пренесено тело старог српског штампара Бо­
жидара Вуковиhа), преписан је ,, в дни благоч сти­
1
ваго го сподина Ђурђа Балшића'' (1371/ 72 - 1378)
р:ролог за март-август (у Бер.линској државној
библиотеци бр. 29).
Никон Јерусалимац 1441/42. год. или не1r1то
раније саставио је Гори-ч-ки . збор-ник за Јелеиу,
кћер кнеза Лазара, а удовицу Ђурђа П Страци­
мировића и Сандаља Храниhа. Византинац 110 по­
реклу, Никон је на српскословенском написао
Повест о јерусали.мС?Gи.м. црква.ма, која се налази
. у · том зборнику. ·
По наредби архиепископа зетскоr Јосифа Ћ·а~
кон Дамјан· је . 17. маја 1453. год. у месту КоnориЈ
њи довр11mо преписивање Си-нтаiме •Матије ' ffJta"
 стара, којој је додао - Повест ·о i9cnoдu срnској
(текст тзв. старијег српскоr .летописа).
Два стара српска рукописа су из времена ,.,ro.-
cnoдapa зецкаrо'' војsоде Ивана Црнојевића .
Минеј за cerrreмбap - децембар је из 1483/84. rод.
Нашао ra је у Турину 1869. год. руски слависта
В. Макушев. У тамошњој Универзитетској библи­
отеци сматран је за сирски рукопис. Други руко­
пис је Часловац, који је 1485. rод. израђен ,,у
дому'' Ивана Црвојевиhа. На молбу ,,велемудраrо
логе •~ >ета'' Божидара Грка, преписао ra је Никола
Косијер. За Божидара Грка Ил. Руварац се питао
да није доцнији стари српски штампар Божидар
Вуковић, али то неh.е бити могуће збоr тоrа што се
Вуковић) како изгледа, родио .после 1478. rод. Тај
је Часловац 1894. rод. био у приватним рукама.
Никола Косијер је свакако исто лице с Николом
дијаком, који је у јесен 1488. rод., ,,в дни трклета­
rо цара Пајазита'', преписао један Псал-nrр с по­
следовањем и 11асловдем ,,у селу Петнице'', веро­
ватно оном у Дробњацима. То би био трећи
рукоnис који нам је познат из доба Ивана Црно­
јевића. У запису овоr рукописа не помиње се
Иваново име.
Сва три рукоnиса су постала после повратgа
Ивановог из изгнанства, у коме је провео време
од 1479. до 1481. rод. Турски цар Мехмед,
који ,,мноrа царствија'' прими и ,,мноrије царе по.
беди•• и коме се нико не моrап1е "супротивити''•
пзаrнао је Ивана из њеrовоr "от'ч'ствија", како
~н саи казује у оснивачкој пове.љи Цетшьск:оr
манастира. Иван се склонио у Италију и тамо је
отишао у "nречјудни хра:м'' Богородичин ,,близ
rраде r лаrољемаrо Ј акива" (Анкqне)) који се зо~е
,,де Лорита''. Пред БоrородисЈИним ј,,l{ерукотворе--
..
ним-•• и ,,страшним образом'• (иконом) .пао је ,,ниц
ва земљу'' и заветовао се да ће подићи цркsу Бо­
rородици, ако му помоrне да се врати ,,в земљу
от'ч'ствијац њеrовоr. Завет је свој исnунио
1483/84., која се година налази у натпису яа цркви
Цетињског манастира. Оснивачку повељу пот1rисао
је 4. јануара 1485. rод.
Ива.нова црква није сачувана (порушена је
1692. год .), а натпис јесте. Пренет је и узидан У
нову цркву која и данас постоји (подигнута је по­
четком ХVГ.1 века). Кад сам 1949. rод. проучавао
старе српске рукописне и штампане књиге у Це­
тињском манастиру, безброј пута сам натпис
Иванов читао наглас и уживао у њеrовоЈ ритмич-
•
ности. Састављен је од седам стихова, који сви,
сем четвртог и последњег, теже да буду осмерци.
При бројењу слогова треба рачунати и лолугласе.
Стихови се нижу један за другим, а одвојени су
тачкама.
Од Ивана нам је сачуван и један законсюt
текст: Суд царски и nатријаршаски, у:1ако'Н~u,, ~о­
сnодин эете1еи И ва1t Цр'Нојевиh. Има седам члано.­
ва. Састављен је на основу познијих прерада
законских одредаба из времена цара Стефана Ду­
шана.
Покрај Иванове цркве, а у Ивановом мана­
стиру на Цетињу, штампане су прве српске юьиrе:
Оютоих nрво~лас'Ник 4. јануара 1494. rод. , ()?(тоих
nето~лаС'Ни1С 1493/ 94. год. и Псалтир 22. се11тембра
1494. год. Све су оне садржавале старо српско пре­
водно песништво црквеног карактера. Предговори
и поговори тих најстаријих српских штампаних
књиrа представљају прве српске оригиналне тек­
стове који - су шта.мпани. Саставио их је јеромонах
Макарије, у11равник Штампарије Црнојевића.
283
 , .. .....
.- ••· t "· . • •
. • • t'
-,•.
(" • ,. . ,.._ ...., -· .. . .
.. ........ --• . . .
~

..

·,., •
• •
\ ' •
1
•
,,.., . ',
.. •
- • \ ·- .... ;-, ... f:J ,•
••
• ..
'
. •
·• r
• .. \ •
•
.,l • 1
,
-.
<
•
. .., . !1
' • .- • .. • • \
..• \.' ( 1 1

• • • • • • • • • . 1 • •
• • .' '
... .. • .. •
•
,. ,
• • .
1.
•• • ,. .
•

•• • •
•
•

•
,..
•
• •

• •
•

'
' САЗИДАХ ХРАМ
•
.. • . ' • • •

•
• в име рожд'ства ти,
• ••
• \
пресвета Бо~ородице,
•
• • с'зидаr си свети
•
•
1
.. храм ТВОЈ
•
-• ! •
1
•
• аз ~реш-ни раб ТВОЈ
..
Иван Цр-нојевиh,
• • • • • •

. ....•
•
в лето 6992.
. . ,
1 •
• • • •
•
. Иван Црнојевић
'·
~
... • • .. .. ' ,' .1 •
(1483/84. rод.)
• •• • • • .. • • • •t • 1•
• •
• • •
.. 1

....
"< . • •
• • ~ . .. ~ .. •• • • •• .. •
• ••, 1 ,;
.t
•
•• • -' • •
•
•
' •
• .. • • i't
- .. •
'• "
... ·'\ .• ' • . ,. .
• • '• •
'
... • • ·, . .. ..... ,. '
' . ". ·.
• .-. ' ,
• • • - •
\ ., \ ..Ј'
: .1
.,
. ..
,. • ,, ., •• ' . --.. . ..
• ••• .. .. "-Ј '
•
•
• • • t' f •
. ,.. - - ~
-. ':,
•
. .. ~

.~. ,_i
""1. !•
Ј
' ••
L • .!i..
••
"· 1
• Ј.
• •
- \· •
.'

285
 •

•
.. -. •
,, ♦
••
' , 1 е 1 ._ • • • •
•
.. • ' .
• • •
••

• •
•
•

, "
• • •
• •
,.. •

- •
• 1 •
,
•

•
l
•
• •

• •

• •
•
f .. • •

ДF:Д И УНУК
• •

Носили су име по истом свецу, по Ђорђу Ка­

nадокијском. Дед је био Ђурађ, а унук Ђорђе. Ни­
су имали исто презиме, већ су се по именима очева
преэивали један Вуковић, а други Стефановић.
• Од времена Мавра Орбинија (16·01) историја њи­
хову породицу назива Бранковићима.
•
И дед и унук су били српски деспоти. Ђурађ
је владао Српском десцотовином (1427-1450), а
Ћо рђе је био 'fnтyлар1Щ десцот Срба у Срt1му·
(1486 - око 1497).· Дед вије моrао унука метнути·
на крило и причати му што је негда било, јер се 1
уиуи ро~о 1461. rод., пет година после смрn1 де­
дине а две године после пропасти Срuске деспо"
NВЈ4Ке. .
Цео свој дуrи век (живео је преко осаl\tдесет·
rодина) дед· је провео у ратним окршајима, па је,
, ,

287

пред смрт на rодину дана, изгубио два прста на
десној руци бранећи се мачем од коњаника запо­
ведника Београда Михаила Силађија (СвЈiлојеви­
hа старих наших летописа и народних песама). Тај
,, трпенија венац'' примио је ,,в приближених :њ.~­
тија концу'' (кад се прибЛЈ1:жио крај живота) . Рана
му, изгледа, никако није моr.тrа да зарасте и од
ње је и умро. Унук је десетак година ,,јуначки хра­
бровао на Arape11e" (Турке), па је отишао у калу­
ђере и постао монах Максим. Био је ожењен Иза­
белом, братаницом угарске краљице (из арагонске
напуљске династије), али се, како казује у 1ьего­
вом житију Крушедолац XVI века, ,, чиста од ње
сачувао". Можда га је у калуђере одве.ло ондаш1ье
веровање да је од 1492. год. (од седам.хиљадите
rодине по византијској ери) настао "втори век'',
кад сваког тренутка може да буде пропаст света.
Дед је био несрећан човек и тога је био све­
стан. Фрањевцу Ивану Ка.пистрану (1385-1456),
; .
кози ra Је наrовараQ да ОGтави веру предака, од-
rоворио је: ,,Народ мој веру.је да сам мудар, мада
с~ећЕt пемам. А ти сад тражиш од џеце да учиним
~ешто по чему би мој народ пом~слити могао, да
сам У, старости памећу помео••. Оtлашавав од Ма­
ђара и ад западњака за издајицу збоr држања у
доба косовске · битке из 1448. rод., ,,смидерски го­
сподин" деспот Ђурађ је од нашег Јурја Барака­
вића (у ,,Вили Слоюmки'', 1613) стављен у пакао,
у "срце земље'', у ,,доњу пропаст". Легенду о из­
дај ству прихвати.ло је, на .необја~шьив ва чин, на­
ше народно предање, али је њу везало за Ћур­
ђевоr оца, Вука Бранковића, и за косовску битку
из 1389. rод. ,-
.Деспот Ђурађ није добио култ, па према томе
нема б;иографије ни црквених песама њем}· посве•
ћених. У старој вашој књижевности сач)·вана су
два , елиса. о томе како је ,џе.спqт Ћурађ 1453. год.
пренео _"'Хо~и апостџла Луке у Смедер~о. ПисЈЏf.
288·
•
•
су савременици тоrа очајничког покушаја деспота
- даЈЗЈЬеника да спасе себе и своју деспотовш-1у, а
моrпти су сламка за коју се он ::mата. Над мртвим
телом деспотовим непознати смедеревски бесед­
ник држао је крајем децембра 1456. год. посмртни
говор, који долази међу најлепше и најпотресније
ста ре наше текстове.
А дскпот Ђорђе је умро као архиепископ бео­
градски Максйм, 1516. год. Култ му је аачињен
1523.rо-д., у доба ка\Ц ј,е :Веоrрад већ две rодпве·
био у турским рукЭЈ\1а и кад је турска граmща,
све до мохачке битке 1526. год., била сасвим близу
Крушедола. У Крушедолу, манастиру који је·
1\1аксим подигао, почивао је он, деспот и арю1епи­
скол српски, и ту ј.е створен његов ку лт, да би
послужио за подизање духова код Срба, који су
се, са Мађарима заједно, борили против Турака.
У Ј.;;Iсто време, на иетом месту и са истим задатком
развијани су култови целе Максимове породице:
и оца њеrовоr деспота Стефана Слепо~· (почетак
његовог култа 1484. rод.), и 14ајке њеrове деспоти­
це Анt'елине (почела да- се слави кад и l\!Iаксим)·,
и брата њеrовоr деспота Јована (имао култ од 1505.
rQд.)·. Крушедолац XVI века је у црквеНИЈ.\,I песма­
ма славио све те чланаве пороДЈще последњих
Бранковића, а мајци Ангелини и Максиму ј е на
писао и житије. У Макси1Ј1овом житиј у говори се
и о томе како су Турци gслепили њеrовоr оца де­
спота Стефана и стрица Гргура. Кад је виде·о своје
еикове лишене ,,зеница очних'', ;:tеспот Ђурађ је
најпре ридао и нарицао, а затим t,једва к себи бив,
нареди привести мноштво Исмаилhана. Седнув­
ши на земљу рече исклати их,. док са в не огрезну
у крви њиховој''. Тако се о деди прича у житију
унуковом и то причање је требало да оrорчЈ.1 срп­
ске ратнике против Турака.
Максим је волео писање. Још као деспот ,,са­
ставио'' је две повеље. Једна је била за Хиландар
19 Творц11 и дел а стар е српске КЊ}1жев1 1 ос,· 1 t 289
 •
•
l
(из 1495/96. rод.). Садржи читаву малу похвалу значи и Максимово. Ту су се, све до 1521. rод.,
Симеону Не:ма:њи и Сави. Повеља је била ,,ру1{0- чувале мошти царице Теофане.
nисателена" од деспота Јована. Друrа повеља је за Не11осредно иза ових стихова о Максиму у
светогорски манастир Св. Павла. У њој се rовори и заједничкој Служби Атанасију, Кирилу и Макси­
о деспоту Ђурђу, ндеди наше:1VI'', који ,,обнови и му налазе се занимљиви стихови о Нилу:
вздвиже'' тај манастир. Ту је повељу деспот Јован
само ,, подписао '' . Паки (опет) м.м. злати.м.и (з.п,ат-нUоi1t) струја.ми
Лик дедин имамо на његовој повељи свето­ Нил.,
горском манастиру Есфиrмену из 1429. rод. При­ и бесмртија тзоиме-ник (истоимени-к),
казана је цела породица деспота Ђурђа-. Лик де­ молбиоју ( молбе'liи.м) 11,а.метују (спо.меио.м)
спота Ђурђа налази се и на новцу. Лик унуков као пришд (дошавши),
;,св. Максима дес.пота'' сачуван нам је на сребрноl\1 добрим всхожденији (1iадо.аажењио1м.а)
па позлаћеном окову Јеванђеља, које је писао јеро­ иоводњајет,
монах Панкратије 1513/14. год., а ,,окова се при златшt.и струја.ми бес.мрт~tја nодарова-иији
игумену Силивестр,у и ~ори сије (ово) сребро ( даривањи..~ч.а),
Петр златар Смедеревац у месту Бечкереку" (око и пии~ту (храну) пеодажди.му (без -кише)
1543. год.). То се Јеванђеље пре рата налазило у подаје (дајуhи),
Крушедолу, а сад је у Црквеном музеју, у Патри­ високи~t бо~овештаr1,ијео1,t (слављење.ttt бо~а)
јаршији у Београду (бр. 354). Тројици (тројице) иеразде.а,неј др:Nсаве ( сили)
Црквене песме посвећене Максиму налазе се У'Ч/UТ -клањати се,
заЈ~едно с песмама у славу патријарха алексан­ и иста1.tајет (излива) бож'ств'Наја у-че·нија,
др_и,јских Атана:·сија и Кирила (сва тројица се славе верних ШЈ,nајајет по.мишљенија (пом.ис.љи),
истога дана, 18. јануара по старом календару). и .мо.љит се о душах 'Наших (за душе rШute).
Песме за Атанасија су од Германа (патријарха
цариградског из VIII века) и од Теофана (митро­
полита никејскоr из IX века), а песме за Кирила
од Јована Дамаскина (из VLII века) ..
Доносимо ~ Стихове о Максиму из рукописа
друге половине XVI века, који је раније био у
Крушедолу (Ђ V 6), а сад је у Црквеном ~rузеј·у у
Београду (бр. 180). Рукопис је очевидно пре.писан
са неког београдског. Он је Боrородичник, а садр­
жи и службе царици Тесхрани и кнезу Лазару.
Богородица је била за111титница Београда деспота
Стефана Лазаревића, како се каже у деспотовом
,) завету градском'' (сачуваном у изводу код Кон­
стантина Филозофа) . У Београ;~ је био Богороди­
чин rv1ана·стир> седитrrте београдских митрополита,
1

.19* 291

{
1
 • •

• (

• •
1

1
'
ОТ ВЛК (ВУКОВА) НАП.-~\ДАЈУШИХ (КОЈИ НАПАДАТУ)

•
Свете 1 ) светитељу, блаже'Не2) Ма-кс~!.Ме,
nосештај 8 ) стадо своје,
.,,,, с' бљ удај4) -не вредимо
от вл-к5 ) 'Наnадајуи1,тих6),
за~раждаје 7 ) it.м з.л.о-ковар-на 8 ) уста,
ја'КО да 9) в .Atupe10 )
всnеваје.м11) с.лаву твоју.
Крушедолаr~
(између 1523, и 1526. год.)

1) Свети; 2) бЈrажени; 3) посећују; 4) чувај; 5) вукова;

6) који нападају; 7) заграђујући; 8) зло.лукава; 9) да; 10)
у миру; 11) опевамо.

293
 •

,.

•
•
•

• •
• •
•

НАЈСТАРИЈИ СРПСКИ ЗАПИСИ ИЗ БАЧI<Е

На почетку XVIII века у манастиру Бођанима,

у југозападној Бачкој, постојао је ,,церковни сnо­
ме~", не зна се из којега времена, али знаменит
по томе што је садржавао податке о оснива1-ьу
манастира. У два маха, 1703. и 1718. rод., иrуман
Никанор је на основу њих писао своје записе о
,, купцу (трговцу) далматинском'' Богдану, који је
,, -юерговине ради'' дошао у тај крај, био веома умо­
р•ан ,,от великаго труда на r1уту'', па хтео да се
одмори на месту где је сад манастир. Ту Боrдая
изненада доби "болезан ва очесах'', од које није
,, могао видити света како прежде", готово је по­
стао слеп. Вид му се, међутим, повратио кад- се
}71\IIИO вoдo:rvr са оближњег студенца. То своје
оздраDљење Богдан је припис.;1вао чудотворној
•

.
• 295
•
 •
ло моћи Богородичиној и због тога је крај студенца
саградио црю:ву посвећену Ваведењу. Кнез српски
Димитрије Јакшић издејствовао му је код мађар­
ског краља Матије Корвина ,,писмену свободу''
за зидање, које је извршено у новембру 1478. rод. ,
седамнаесте године краљеве владавине. Поред
цркве је подигнут манастир, чији је први иrуман
био један пострижник манастира Ресаве (Мана­
сије). Као и писац записа, и тај први игуман звао
се Никанор. У манастиру се сакупило још седам
монаха, не каже се одакле. ,,Именем Богдановим''
:манастир се назва Бођан.
Кад су Турци разорили српски феудални по-
•
редак, трговци и занатлиЈе су постали ослонац
цркве. Било би сасвим . могуће да је један трговац
подиrао Бођане. Год. 1478. је заиста владао Матија
Корвин, само то није била седамнаеста година ње­
говог краљевања, већ двад~сета. Војвода (а не
кнез) Дмитар Јакшић добијао је у то време, за­
једно с братом војводом Стефаном Јакшићем,
феудална добра од краља Матије, па је могао из­
радити Богдану ,,писмену свободу'' за зидање
цркве.
За један рукописни Псалтир, који се и сада
чува у Бођанима, каже се у запису да га је 1540.
rод, писао ј еромона.х Јероним, постр.цжник бођан-
- ски. То :неће 61-rти тачно, јер су Псалтир Ј,1 запис
писале две разтrчи1·е руке.
Из векоr "старог протокола'' игуман бођански
Мој сеј .Петровић, ,, бивши житељ Шана чки'', пре­
писао је запис игумана Василија Пожаревчанина,
у ком:~ се прича како су Турци 1565. rод. напали
~,на державу маџарскују" и како су, поред других
цркава и манастира, разорили и Бођане ,,до конца
(краја) својим свирепство_м". Василије је испросио
,, од .то гда бивших владетељеј турских прежде
296
держаяи грунт манастиру и слободу''., па је об:flо­
вио манастир.
По препису Мојсејевом, знамо за још један
ВаСИЈ'I.Ијев запис, у коме се rовори како 1566. rод.
Турци у Бачу зачеше "междусобну бран'' (бој) и
пободоше се ножевима на Петровдан. Дванаесторо
њих остадо-ше " мертви на плацу", а ,,после тога
властелин посече .петорю.:~:у", док остале позатвара
у тамницу.
О обнови Бођана ю1амо још један запис који
се, у препису из XVIII века, налази у јед-.t1ом rv1и"
неју за септембар. Тај је Ми_неј нађе.и 1932. год. _У
зЈщовима манастира МанасиЈе, а 1827. год. био Је
у Бођанима. Минеј је из друге половине XV века .
Писао га је монах Герасим из Милешевца. ,,С про­
ЧИЮ! стварми'' пренет је из мана-стира 1\ЈiиЈ1ешевца
у Бођане, који су били "у веЈIИком разоренију и
запустенију''. Донео га је калуђер Кирил, који је
у Бођанима постао игуман. Бођани су 1578. год.
обнО!Вљени, с1Ј1:И: су само ,,из дРева" на чињен~1. Те
исте године умро је иrуман Кирил, а за Jioвor
и1-умана изабран је Василије Пожаревчанин, којw
,,многи труд предложи за грунт бивши манаст1irр-,
ски''. У Бачу код Топал ба1тте, помоћу мноrих све­
дока, утврдио је шта је било манастирско и добио
је допуштење да обнови цркву, а.nи "зидану не
правити, но дрвену" . ,,Писаније печатано и по1·:вр­
дено(' игуман Василије је добио 15'79. год.
Исте те rодине, 1579., иrуман Васи.лије је yi1po
у својој 69. rодиии. За иrумана је постављен Ки­
рил Морачанин. На сам Божић Кирила Турц1-1
.,,одиеше ... у rво~у окована'{. Тринаест мес,ец:r1
је био у Бачу ,,у .аресту" због тога што је наlјен
човек ,,убијен у Окруrлаку, на rрунту манастир­
е.ком". Манастир ,,обдаrаше сељани'', па је морао
1111 плат.и крвнину ,,три кесе гроша, 1800 воринтЈ11'<
(по друrом једном запису, 5{)0 гpo:rrra). Иrуман је
297
 •

пуштен 26. фебруара 1622. rод. Значи да Кирил На крају свога записа, који пише у бт1зини
није окован исте године кад је постао игуман, као данашњег Новоr Сада, у малом Куждину, прото­
што би се могло разумети из записа, )Зећ 25. де­ попа Павал бележи ове занимљиве вести о помор­
цембра 1620. rод. »У аресту" је провео четрнаест~ ској бици код Лепанта (на улазу у Коринтски
а не тринаест :месеци . залив), у којој је велик.и 111пански писац Серван"rес
изгубио леву шаку ,,у што већу славу десне'':
,,И то лето бист велико сраженије (битка) в 1:..1рмем
п мори Турцем и Френцем. Тогда погибе много мно­
жаство от турскије војске, јакоже (а Ј{ао) слишати
И на југоистоку Бачке, већ у XVI веку, ради­ на~х 280 корабл с всем (свим) достојанијем с.аоји:м".
ло се на српсmој писмености. 'rада је између Ко­ Битка је била 7. октобра 1571. год., а не 1572/73.
виља и Каћа постојало насеље Куждин, о коме rод. Није се одиграла у Црном већ у Јонском мору.
имамо помена почевши од XIV века (из 1332-7. До Куждина и до протопопе Павла вести су оче­
rод.). Сада на њеrа подсећа само назив једног по­ видно дошле с приличним закаnnьењем и с пој­
теса у Каћу. мљивим нетачностима, али то није важно. Главно
Год. 1553. Куждин је имао свега девет домова, је да је протопопа Павал имао живо интересова1ье
од којих су седам плаћали порезу а два нису. У за савремене доrађаје и да је с не11рикривеном ра­
том малом, ,,боrохранимом'' месту, које је било дошћу бележио о,но што је ишло против Турака,
•
,,близ великије реки Дунавској, сиреч (то јест) на КОЈИ су његов народ држали у ропству и потла-

брезе (обали)'', 1572/ 73. rод. протопопа Павал, ,,бо­ чености.

гати rрехми а убог добрими дели'', преписивао је

један Псалтир с последовањем (тзв. Велик.и ~ли
следов1:ш псалтир). Данас је та рукописна србуља
у Народној библиотеци у БеоrраАУ, у коју је до­
шла с рукописном збирком пок. Душана Вуксана ,
познатог научног радника који се поглавито ба~вио
проu1лошћу Црне Горе.
У протопопи Павлу треба свакако видетп оног
•
презвитера Паву који је 1560/ 61. год. преписивао
11 књиrу зовом Ерван'' за време архиеписко.па бе­
оградског и сремског Ја.кова. То су била ,,времена
тешка" султана Сулејмана, када ,,обладаше вла­
стију града Илока и областију и подкрилијем
Фрушкије Гори и жупом Посремем љута и rорка
аспида и зло на всак час и д'н помишљајуп.~та
(која помишља) како скрби да учини и христија­
ном и и1-1ем прОЧЈШ (другим осталим), именем ис- ,
1\1:аилтским (турским) Варам беr''.

298 299
 •

'

О ЛУТЕРУ У ОНОВРЕМЕНОЈ СТАРОЈ СРПСКОЈ

ПИСМЕНОСТИ

Међу старим српским рукописним :књигама

које је имала Народна библиотека у Беоrраду био
•
је и један Зборник на хартији из XVII века, сас­
тављен од више рукописа уједно повезаних. Iiocиo
је инвеН'l1 арски број 404. БЈ10 је без почетка и без
свршетка, а недостајали су му листови и из сре­
дине. Формат му је била осмина, а свега је имао
182 листа.
Описао ra је Љуб. Стојановић у штампаном
,,Каталоrу Народне библиотеке" (1903). Неке до­
пуне дао је Св . Матић у ,,Опису рукописа Народне
библиотеке'' (1952).
На првим листовима тога Зборника је извод
r из ,,Пчеле''. Ту је рукопис био знатно оштећен, па
•

301

•
 •
је од извода било нешто ви11те од једне трећине.
Неколико изрека било је додато томе изводу и
носиле су заједнички наслов "Јелин мудрих про­
рочаст.ва о Христе". Међу њима су три изреке
које наводи и Константин Филозоф у биографији
деспота Стефана Лазаревића (како је то показао
Павле Поповић, 1936.) Затим је у Зборнику био
флорилеrЈ1ј од преко сто педесет сентен_ција и
апофтеrмата. Било их је раније више, али не мо­
жемо знати колико, јер у рукопису на томе месту
нема мноrих листова. Објавио их је В . Јагић у
своме раду "Разум и философија из српских књи­
:,кевних старина" . Поред друrих састава, у Збор­
нику се налазила " Молитва Богородици", сва у
стиховима, од Димитрија Кантакузина, српског
књИУл.ев1-1ика из друrе половине XV века. Треба
још поменути "Знамења која ће бити од створења
света до другог доласка Христова''. Тај пророчан­
ски спис у старим српским руко.nисима приписује
се византијском цару Лаву VI Мудром или срп­
ском деспоту Стефану Лазаревићу, а у ствари је
•
византизски песнички састав преведен од стране
деспота или можда само у деспотово доба. Овде се
каже да ,,ова изучивши и састави СрбЈша и окол­
ним земљама цар, а шта више и ретор Стефан Ла­
заревић". У Зборнику је и познати спис "О пис­
менm1:а '' Црнорисца Храбра, али без свршетка.
Нас занима преписка на старом српском књи­
:,кевном језику између угарског r~раља Јована За­
поље и светогорског проте Гаврила. Она се односи
на Лутера и његово учење. У Зборнику је обухва­
тала пет листова. Њу је објавио С. Матић (1934).
У кратком у~воду Матић истиче да у старој
српској књижевности ,)досад није био познат ни­
један спис о Лутеру'', указује на један теолоrr rки
спис светогорског проте Гаврила који је 1534i 35.
rод. преведен "од грчке књиге у српску", скреће
пажњу на Запољину преписку на српском језику
302
из 1537. rод. са смедеревским санџак--бегом и ње­
г-овим помоћником, зэ_држава се мало на ЗапоЈьи­
вој и Гавриловој преписци и закљу-чује, на uснову
старе пагинах:џiје у Зборнику, да недостаје један
лист, на коме је био 1q>aj Гавриловог писма, от­
прилике једRа петина писма. Док Љуб. Стојановић
ставља Зборник у XVII век, С. Матић налази да
је ,,писан у XVI или XVII веку'' . После тоrа увода
Матић доноси сам текст Запољине nрепис~е са
протом Гаврилом, а упоредо с њим и свој превод
•
на данаwњи српски књижевни Језик.
Није тачна Матићева на11омена да се пре r1у­
бликовања ове преписке није знало ни за какав
спис о Лутеру у ~арој српској писмености. У јед­
ном Зборни1<у XVII-XV!lI века налази се члана~<
,, О Лутеру и његовој јереси". То се види из om1ca
Г. Витковића у Гласнику Срлскоr уч,е1-101' друш·rва
67 (1887) . Зборник је сада у Српској акаде~rији
наука, па се чланак о Лутеру помиње и код Љуб.
Стојан.овиhа, Каталог рукописа и старих штаl\~п1а­
них књиrа САН (1901). О светогорском проти Га- •
врилу могло се виuхе рећи но што је то учr,1нио
Матић. Онај теолошки спис који Матиh поюrње
Гаврило није превео као прота, већ I{ao "1трепро1rа''
светоrорски. То је proin protos, бивши прота. У
једној српској листини среће се израз "проипрата
сватија Гори Атона'' . Њу су 1495/ 96. rод. дал~1 Хи­
ландару сремски српски деспоти Ђорђе и Јован
Бранковићи, и то је први њу "саставио", а други
,,рукописао '' . По једном препису листину је издао
К. Невострујев у Гла~нику СУД XXV (1869). Код
речи ,,проипрата" ставио је ову напомену: ,,Да не
буде то грчка ријеч propatos? - закупник тј. жи­
вотних потреба на Кареји" . С . Матић је напоменуо
да се проте Гаврила ,,вероватно не 1.'1,rче'' запис
који казује да је јермонах Саl\1уило превео "од
језика rрчкоr на српски'' спис ,,Магнит духов1m'',
који је написао Гаврило, ,,духовник Св . Горе и на-
303
 • • •
ставник Карејаца" . Тај се Самуил-о презЈ11вао Ба­ коЈе време писмо спада по нашо] даяаIШЂО] хро-
ка'-IИh . Био је познати српски књижевник друге иолоrији. Протин одговор, вщцели смо, био јс у
половине XVII века. Живео је и радио на Св. Гори. Зборнику без заврхттnог дела, ;па збоr тоrа не знамо
Ако_ се заиста презивао Мстиславич, прота Гаври­ из које је године. Најпре he и он бити из 7042. rод.
ло Је био Рус по народности . Постао је ср.псю1 Гаврило ra пише као прота, а 7043. rод. он јс би9
юьижевник, као што је то био случај и са малопре бивши прота. Само треба имати на уму да ми не
поменутим Самуилом Бакачићем, који је био ,,Py- знамо када је та-чно Гаврило престао да буде про...
CIOi'' . Главни му је рад биографија Нифона, митро­ та. Могло се то десити негде крајем 7042. rод.
полиrа солунскоr (14-8 4-1486) и у два 1\1аха патри­ (рецимо летњих месеци 1534. год), или на почетку
јарха цариградског (1486,-1488, 1496-1498), кога 7043. год. (м:ож:да у јесен 1534. rод.).
је влашки војвода Радул IV 1504. год. позвао да Краљево писмо је писао и потnисао, кр~-ъев
уреди Влалrку цркву. Нифон је умро 1508. rод. лоrотет Лацко , 0 от Мацештис' (пише се на једном
Биографија се у рукописима налази на словен­ месту м'цешти, а на другом ъtоцешти). У наслову
ском, грчком и румунском језику. Гаврило је по­ се истиче да је nисмо ,,Јануша, краља уrрскаго'' и
стао светоrорски прота 1515. или 1516. год. На том
да ra је краљ упутио светоrорском проти ,,чрез
је положају био четири-пет година, па га је други
свој ero лого фета•'.
заменио. Опет је дошао за проту почетком 1526.
Протино прво писмо, ,,с11Истолија'', помиње
год. или нешто раније . Beh после две rодине не
се у сачуваној дреписцv:t. Ca]it га прота назива
врши ту дужност. Пон-ово је доведен за проту,
•

"првим сло во~~ посла1-1иј а <t . По краљевој наредби

али се не зна када. У доба -вођења преrrиске са
оно је стављеI·IО у р~зницу. И код средЕьове1{овних
Запољоl\11 био је прота, али је одмах после ње пре­
Срба у ризниrџ1: су чувани ва жriиј и докуl\1е:r1ти.
стао то да буде. Преписка уколико је сачувана у
Тако је арх11:епис1соп српски I-Iикоди1\t 1321/22.
Зборнику завршава се 7042. Г(}Д. византијске ере,
{или пре те 1~oд:v-rne) наред~10 да се препише l{ареј­
у доба између 1. септембра 1533. и 31. августа 1534.
ски типик св. Cane и да се тај препис t.IyБa у риз-
год. нашег ра-ч:унања. Већ идуће године, 7043, из­ • •
ници архиепз:,1с ко пи3е, заЈедr-10 с др угШ,~t њеrовим
међу 1. септембра 1534. и 31. августа 1535. год.,
,, све-тими устав1,1''. Под " уст.а.вима'' се мисли на
Гаврило је бивши прота. После те године 1;rемамо
писмена докуl\1С!-tта којим ј е св. Сава 1;:еш-rо уста­
вести о њему. Не треба га свакако идентифЈ,tкова­
новио. Зна се 1mp. да је међу "књигама архиепи­
ти са опим јеромонахом Гаврилом који је у јулу
скопским'' био и Савин Номока.Ј.Iон. Препис једне
1562. rод. био светоrорски пр-ота. зетске пресуде 11:з 1445. год. :послат је "у ризницу"
Зборник Народне библиотеке садржавао је
деспота Ђурђа Бранковића.
,,посланије второје'' краља Јована Запоље и одго­
во-р проте Гаврила на то писмо. То се каже у по­
ffe знамо нmuта о садржини првог краљевог
пис1~1а . Да се оно односило на нека црквена и ре­
дужим насловима једног и дpyr-0r текста. И протин
лигиозна m-rraњa, види се по томе што се у другом
одговор назива се ,,послаю1јем вторим''. На крају
краљевом m1сму тражи да прота пошаље "некаја
краљевог писма стоји да је ,,писано у Будиму
ученија от светих писанија-'', к-ао што је ,,и прво
граду, rод. 7042''. Напред смо веh истакли да је
то rодюiа по византиј ско.ј ери и одредил,1,r смо у послал''. . '•

304 20 Творци и дела старе српске књижевности 305

•
 Од nроте се у друrом краљевом писму моле Тај Зборник је припадао манастиру ~анда­
обавештења о душама православних људи, 1;де he ру на Св. Гор~. Тамо је био још 1719. rод.,. ]ер те
оне бити до страшнога суда и да ли ће се душе године, 21. новембра, на њему nиm,e запис ] еромо:
праведника мучити или не. О томе попови у У гар,,­ пах Арсеније из манастира Грrетеrа у ФрушкоЈ
ској небрижљиво уче људе. У ,,угарској и немач­ Гори, у коме казује да је дошао у Хиландар.
кој земљи'', а и ,,свуда међу хриптћанима који се
држе римског п2.:1е'', постоје ,,многе јереси и лаж"
ни пророци''. Један ,,пророк по име1:1у Луфтер(' II ·
у'Чи да ,,не треба ни пост, ни исповест, ни литур­ •

rија ''', да се треба молити само Богу, а 1-1е свецима, Сада се у Цетињском манастиру .на:71ази ру­
пророцима, ацостолима, мученицима и Богородици. Т<ОПЈ1сна Синтагма Матије Властара, коЈа Је препи­
Попови треба да се жене, ,,како и наши''. Тај ripo- сана 1558. год. у Карејској ћелији на Св. Гори.
poк ,,ЛуфторL' је ,,победио немачку земљу'', у којој Тада је хиландарски игуман био Силивестар, ко­
се сви попови жене. У угарској земљи "многи х ј и је после две године постао ра111ким митрополи­
њеl\1у приступише и његово учење примише''. Кра­ том, позван на тај положај и рукоположен од
љсnо друго писмо завршава се залагањем за стране патријарха Макарија, обн·овиоца Пећке nа­
јединство вере и цркве. Ако се краљ "ум~2р11 с тријаршије. Тај рукопис је описао и Си.ливестров
немачким краљем'', ,,хоће сабор учинити, и па­ запис издао Д. Вуксан (1936).
тријархе наше хоће у цара испросити да буду на
На крају те руко.писне Синтагме Ма:rиј~ Вла­
сабору у његовој земљи''. Светогорски прота нека
стара додата је, како је истакао А. СоловЈев t1935),
пошаље своју ,,епистолију'' краљу и папи
,,доста дуга полемичка расправ~ '' о исхоlј<!1ьу св.
римском.
Духа, коју је написао ВасилиЈе Нико"ъсю1 ,,од
Одговор протин за ,,неког философа по имену
Доње Русије'' по на.логу војводе Стефана Јакnшћа.
Луфтора'' казује да ,,хришћанин није, но нечасти... Соловјев је напоменуо да је то интересантно све­
ви Јеврејин и Турчин''. У побијању Лутеровоr дочанство о ,,духовним везама између Јужне
учења светогорски прота Гаврило се позива на Св. Русије и српске властеле почетком x.VI века''.
писмо, на прави.ла (каноне) ап.остала и васељен­ о тој расправи још је додао да се у њоЈ спомиtье
ских сабора, ва примере из хриuхћ~нскоr живота
.,и папа Петар rуrњиви и бајка о папи
Б
Стефану,
.
и из историје хрипmанске цркве, чак на чудесне који беше девојка и роди дете на оrо3ављење
доrађаје представљене на иконама. Наводи и ,,јакоже и њињашњи ваш учитељ Луфтер У'Ч!1т.''
,,Златну цеп'', руски зборник изабраних тумаче1ьа Закључио је да је расправа ,,писана после поЈаве
Сд. писма и поука црквених отаца. О римској Мартина Лутера.''
цр~ прота Гаврило говори да далеко стоји од У своме опису Д. Вуксан је само донео наслов
,,здравог учења'' и да се отцепила ,,од васељен- ра~тхраве и напоменуо да се она на.лази на послед­
•
ских цркава православних''. Баш код излагања њих 12 листова рукописа.
Ј;tако је дошло до тоr отцепљења прекида се Гав­ О Василију Никољском ,,од д оње р ·
усиЈе
ес
uи-
рилов одrовор у Зборнику Народне библиотеке. сао сам у својој расправи ,,Српски хњижеввици од
•

306. 307
'
 ередине XIV до ло-четка XVII.вeкa" (1941). Распопа­
rао сам само са ово 'Мало података који се налазе
код Соловјева и Вуксана. Из наслова Василијевоr
• Ру.сијеi', ја са:м о;· њима писао у своме изве).uтај~
списа вмело се да Је њеrова полемичка .садржина
уперена проТЈfВ неког ,,латинског архиепископа''.
Спис је о исхођењу св. Духа, што представља
предмет распри између источнЈiХ и западних
хришћанских теолога. Састављач је Рус, спис је
у сглској рецензији, рађен по налогу једног од
чланова српске властеоске породице Ја:кшиh {која
је нарочито до111ла до изражаја код Срба у Yrap-
CKQj у_ другој nоЈiовини XV и у ~рвој половини.
XVI века). Све је то наводило на закљ~1ак да је
спис анrrикатоличке црироде. За доба у к6ме је
постао спис је необично занимљив и може корисно
да послужи за приказивање религиозних односа
на територијп Уrарске. nомен Лутера само би
повеh.авао зиачај списа.
Рукописе Цетињског манаетира проучавао сам
1949. год. Тада сам преписао и цео додати те·кст 111з
Синтагме Матије В.п;астара. Првих десет листова
су пот11уно теолошке садржине, а на 11. ir 12. ли­
~ је необично занимљиво лричање о папи Петру
Гугњивом и о жени која је постала паnом и rrоро­
дила се . за време богојављенске · процесије. ПосЈzе
ТО·Г причања долази помен uЛуфтора ''. Све је nи;..
•
сано истом руком, na Је изrледало да све припада
истоIУI спису. Такав су утисак имали А. СолоIЗјев
~ Д. Вуксан, па такав и ја. Теолошки текст ме
~е привлачио и њим се нисам ви бавио. Причање
о папи Петру Гуrњивом и о жени папи настаје
тек на листу 11 б. Због тога ми није пало у очи да
текст са листа 10 б прелази на лист 11 а само
привидно без икаквог прекида, а да се ту у ствари
.n;од.ирују и тобоже повезују два потпуно раз.пичи­
та текста, један који је остао без свога завршетка
и друrи. који је био без по-четвих делова. Са пре­
дубеђењем да сва из.лагања на додатим листовима
308
у Цетињском · рукопису чине једну цетmу ·м да
представљају спис Василиј.а Никољскоr ,,од: Доње.
штампаном у Историско•м часопису П (1951) и
нарочито се задржао ва причању о папи Петру
Гуrњивом и о жени папи.
,,П редисловије" списа Василија Никољскоr
•
читавом своЈ ом другом .'!'Iоловином скоро се пот11у-
по поклапа .са једним делоА!I поrовора у ЛИтур­
rијару штампаном 1. јула 1519. год. у старој срп­
ској штампарији у Горажду. Тај поговор доноси
•
Љуб. Стојановић у своме зборнику ), Старих срп-
ских записа и на·11rиса ''. Година је у поговору за­
бележена од створења света (по византијској ери),
а и од рођења Хр~~:стова. Кад се узму у обзир по­
да1џ,~ о дану и месецу, rодина по византијској ери
(7027) одговара 1519. год. од рођења Христова. У
поговору, међутим, стоји 1527. год. Очевидно се
ж~лела да примени IIајстарија х.ришhанска ера,
по којој је од створ ења света до Христа било 550·0
rодина. У старим српским споменицима јавља се
та ера, али се обично заборавља да се до године
' .по тој ери не долази одузимаrьем [,500 rодЈЈша од
година по византијској ери. IIpи таквом поступку,
а он се примењује и у овом поrовору, изЈ1азило би
да између те најстарије хрипrhанске ере и виза1-r­
тијске ере постоји разлика у бројању год:~-ша од
Хр:иста, а не до Христа, као што је у ствари. Од
времена Павла Шафарика најстарија хри1 1 11:iанска
ера,, примењrmана у старим српским споменицима,
погрешно се назива александријском~ Главни чи­ •
нилац у штампарији у Горажду био је један rrра­
вославни калуђер, јеромQнах Теодор Љубаsиh, па
не може бити сумње д;з. је :код t;Ьera тачна година
по византијској ери, која је била у сталној )"'DО­
трr,1и у српској православној цркви све до
xvrп века.
ВО9
 Сматрајући да је цео текст из цетињског ру­
кописа Васи.лија Никољскоr, узимао сам да се у
њему помиње Лутер као ,,садашњи. . . уч:итеЈь ''
католички. То је само могло бити пре З. јануара
1521. год., када је булом пале Леона Х Лутер екс­
комунициран из католичке цркве. Подударност
текста из "предисловија'' списа и текста из пого­
вора штампаног Литурrијара навела ме је на ми­
сао да се Васи.лије Никољски послужио текС'rом
из Литурrијара при састављању своrа предrо.вора.
Тако сам дощао до хронологије постанка Васили­
јевог списа: после изласка из штампе Литургијара
а пре Лутерове екскомуникације, одн. после 1.
јула 1519. а пре З. јануара 1521. rод. О томе сам
објавио расправу ,,Један српски извор Василија
Никољског из Доње Русије«' (1950).
Постоји несумњива веза између списа Васи­
лија Никољског и Литурrијара из штампариј,е у
Горажду, али однос између њих није онакав какав
ми је изrледа о без узимања у обзир руског текста
Васиљевоr списа. Завршетак списа није онакав
какав је у цетињском рукопису. Тај завршетак
yo1r111те не припада спису. Спис се сасвим друк­
чије наставља после крајњих речи са листа 106
цетињског рукописа . Ту се текст пре.кида на самом
почетку једне речи. Отприлике дотле је три пети­
не списа, а одатле има још две петине. fla самом
крају списа у руском тексту налази се година 7019.
по византијској ери, индикт 14, година од Христо­
вог рођења 1511. (,,како је Римљани пишу'«). CerYI
тога назначено је да код Угара и Чеха влада Вла­
дислав (то је Владислав ГI Јаrеловиh, 1490- ] 516),
код Пољака Жигмунд (то је Сигисмунд I,
1506-1548), у Русији Василије, ,,великог i1вана
син'' (Василије III Ивановић., 1505,-1533), а· да
,,Грци страдају под страхом Бајазита султана'' (то
је Бајазит II, 1481-1512). Индикт 14. oдrosapa
7019. rод., која обухвата време од 1. септембра
З10
1510. до 31. августа 1511. год. Како је као rо,цi1на
од Христова рођења забележена 1511, знаЧЈt да је
спис рађен између 25. децембра 1510. и 31. августа .
1511. год. Под ,,Римљанима'' се свакако мисли на
католике. Уrарски краљ је поме1-1ут на прво~~ t.'ie-
cтy, а у Угарској је rодина почињала 25. децембра.
Кад је спис из времена пре штампања Литурn1.јара
из Горажда, онда се мора узети или да је он по­
служио при састављању поrовора Литургије1ра,
или да су они имали заједнички узор. Прво је ве­
роватније, али из обазривости треба имати н~ )"МУ
и другу могућност.
Руски текст је објавио 0. И. Покровскiй,
,,Посланiе Василiя, пресвитера Никольскаrо ~-tз'Ь
Долъней Руси, объ исхожденiи св. Духа•' (1903).
Он наводи три рукописа, од којих је најстарији
из 1546. год., али је без почетка. Нађена су и три
одломка, а, сем тоrа, списом су се користили доц­
нији русю1 полемички писци. По тумачењу Пок­
ровског, под Доњом Русијом се мисли на Прикар­
патску Русију. Тако he свакако и б:~,1ти . От)1 да се
у спису, при давању хронолошких података, 1rрво
помиње угарски краљ. Разумљива је у том t:лучэ.ју
веза Василија Никољсr<ог са војводом С·rефаном
Јакшиhеl\'I, угарским феудалцем српске народно­
сти. Тај је Стефан био син старијег Стефана Јак­
шића (умрлог 1489. rод.). Његова мати Милица, он
и његов брат војвода Марко Јакшић издат~ су
1506. rод. у Нађлаку ,,хризовул" манастиру Xi-1-
ландару и постали манастирски ,,ктитори и ОtЈНО-
- -
витељиџ. Са својим млађим братом Марком, дао је
око 1509. rод. земљиште за зидање манастира
Крушедола у Фрушкој Гори. Тај је податак tfл.
Руварац сматрао као тачан, а Д. Руварац cyl\-tњao
у његову тачност, ,,пошто Јакшиhи нису иь1али
својих добара у Срему''.
О односу између руског и српског текста Ва­
сиљевог списа објавио сам .посебну расправ>· (1953).
311
•
 ш ,,(И · ово разумевши
За нас је важан баш завршетак тексrа у це­
тињском- руко11Ису, јер се у њему 1-1а.џази. Јiутеров
помен. К-ад тај завршетак не припадџ Васи.лијевом
• •
спису, поставља се питање ЧИЈИ Ј~ он део,
се други спис тако завр,шава. Био cal'k1.
јатн·о юнеfЈађен, кад сам утврдио да је то крај од­
rовора светоrорскоr проте Гаврила .. Један се део
пеклапа са текстом који ј~ био сачуван у рукопису
Народне библиотеке, а затим долази текст који је
био на оном изrубље1-1ом листу тоrа рукописа. Ту
•
r,це ес пок.лапа3у рукописи можемо да вршимо ве-
ома корисне исправке текста . МнQrо, је важније
што нам цет--Ј1.1њски рукопис потпуно допуњуЈе , РУ··
коm1с Народне библиотеке. Сад имамо цео одговор
проте Гаврила. Са ов~ крајњим делом, кој и је
недостајао беоrрадском рукопису, одrовор је мноrо
за,шСМЈьивији, јер сад видимо да он садрЖЈ11 и при­
ча~ье о папи Петру Гуrњивом и о жеюf која је по-
•
стала папом.
Резултат до кога смо дошли свео је на један
једини спис полемичку литературу против Луrера
код Срба у доба њеrовоr Жirшота и рада. Щ помен
Лутеров, који смо раније приписивали Василију
Никољскоl\1, потиче од проте Гаврила.
У оном делу текста који је био и у београд­
ском, а налази се и у цетињском рукопису
ситних, већином правс::шсних разлика
тињскоr рукописа је изостала једна реченица: ,,И
паки, что рече апостол својим о обетова~mји све­
таго Духа: седете в rраде јеруеалимсце дондеже об­
лечете се силој у с ви1I1е ''. У београдском рук"лису
пише •»Ка.лур'' (на два места), док је у цет1'1Њском
правилно: , ,,Карул''.
Од оног 1\'Iеста на каме се прекида текст у бео­
градском рукопису и у Матићевом издању одrовор
проте Гаври.;ха гласи у пре~оду: .· . цр-квеним nponucuмa. ·И тамо Стефап папа
312
остали патријарси,
• велим Копстанти-на ,z,рада · и алекса1tдр~~с1еи)
и a1-tтiwxue-кu, (и) јеруса.п,и.мс,си, исписаше их
из noмe1:1.t{1Ca своје~а, и од седмих сабора ва-­
сеље1-1,скиа: клетву 1«1 њих · nоЈ~о:ж:ыше, и
•
КРЈИ одлу(ЈЈ.uше их од сабор-не цркве правос.л.ав'Не.
веома при­ А nото.м беше папа у Ри.му Петар уњ-кави,
који је бл.уд-нип. А ње,z,а pu-ia (rix =
-краљ,
владар) ри.меки видевши својшt, о-ч,и.w. (ШIКО
бд,уд-н.ичи), и уреза ње~у пола бр-ка и пола
браде и иза-~-на (i a) с nрестола. А о-н. поставши
сњераи моли puiy да ia остави до 40 дана да
се покаје топло, и та-ко nреда престо, што и
би. И тако у затвору· -куле, хра-нивши ~ол.уба,
-нау'Чи i a из уста пити воду и 11 уши.ма зобати
•
nшеиицу . А no 40 да-на моли puiy да иареди
да се затруби, да се сабере сав ~рад и да с"'l.у­
ша ре-ч.и nanи1ie. А папа се с о-киа куле св·и.ма
јави и ~ол~1ба пустивши да . виде св1t, ~олуб
'Нау'Че'Н n Q)e у ухо ње~ово зобат~t nшсп·-,,1.цу и
,· у уста пити поду. А тај са -куле сиђе и свему
пароду ре-че: Да ли -нешто 1'La кyJiit видесте?
И сви ре-коше: Видес.лtо nресвет01, д11ха -као
~олуба 'Који ~овори (теби) у ухо и у ус·га. И
•
.молимо те кажи -н,ам то што ти Је ~оворио.
И ре-че им: Узмите сви по ка.м.е-н у P1rt(e. И
узеше. И pe'Lte it.ћt: Тако ~овори Дух свети да
сем убијете pui y . И убише ia. И ре-че: Та-ко је
- из це­ у~од-но Бо2у да буду nana и ри1,а један ('ЧО­
ве1е), што и би. И отад престаше цареви у
Ри.му. И да пе.мају папини свештеници бр­
-кове и браду, као и он. А после ово~а и.маше
девицу на и.ме архи.ђа-кона Стефана, у .му­
ш-ким (хаљи'На.Мй,) одевену. И с њом је б.л,уд­
,~и-чио. А no смрти ње1,овој би -наследни-к -ње­
~ов Стефа'Н nana. А до1,оди се да 1Ш Бо~ојаи­
ЈЬење оде -на Тивер ре-ку да освети воду no
•
З13.
 роди дете. И би свима јавна nopyia. А отад
у Ри.му -не свете воду 1ta Бо~ојављење. И О'НО•
ia кош xohe да поставе за nany, nроматрсју
да .л,и ;е .м.уштрац, и оби.аазеhи ia ~оворе
'Народу: .м.аш-куЈШ, маш-кула. И тако постав­
љају папу. И збо~ пастира рt~.м.С'Ке цркве који
тако раде; ка.о и (збо~ ано~ што) садашњи ваш
учитељ Лутер у-ч,и, што и са.ми сведочите
nuшyhu -наАt о ње~ови.м безбоЖ'Нuм учењима;
и збо~ та-квих nређаш1-ьих и садашњих у'Чu­
теља и пастира, њихову (цркву) за коју ка­
жете да је ие1еад била .матtt црква.Аш, кhери
ње-не, nравосАав-не 1~ркве, видевши ову nро­
каже'Ну, одбе~1tуше од ње и од·~ур-нуше -као
~њио уд, као О'НУ која -не -ttyвa предање за­
коно светих апостола и бо~о-носних отаца се­
да.м сабора васељенских, кojtt предаше с ри.м­
с-ким папа.ма nравос.аавпим, васељенским
црхвама, једи'Но да држе исповедање nраво­
смв-не вере, -које је: Верујем у jeд1toia Бо~а.
Као што .A,u и сада држи.мо и остала предања
светих аnостол,а и бо~оносних отаца седам
васељ е'Нс-кuх сабора. И стоји.мо -на здању које
•
Је -на оспову nроро-ка и апостола и светих
отаца, држеhи њихово предање свом душом
крепко и неnо'Кодебапо право мудрујуhи и
право верујуhи. И тако ..4tU nравослав-ни др­
:ж:шtо, -као што и казасмо од м1-toiux .мало
саб7=авши. Јер а1со бис.мо хтели подробио све
писати вам, мно~и предели ри.м,с1еи не бit мо­
~ли сместити паписане -књи~е. Но предадосмо
крај пис.му. У славу оцу који је без по-четка
• •
и СU'НУ кози Је савеча-п и светоме Духу који
· од оца исходи, једииосуш-ну Тројицу којој се
треба клањати и -коју треба CJUlвuтu у бе~о­
пач'Н.е векове ве,сови.ма. Амии. Амин. Амин. tt
314
На крају одrовора проте Гаврила не налази
се година. Већ смо истакли да је одговор свакако
из оне године по византијској ери из које је и За­
пољино писмо. Запоља би, претпо,ставимо, писао
прве половине 7042. rод., а то значи у јесен 1533.
или зими 1533/34. год. а Гаврило би у.путио свој
одrовор друге половине 7042. rод., одн. у пролеће
или у лето 1534. rод.
Један српски књижевник, који је старешЈtНа
републике православних калуђера на Атосу, даје
мишљење о Лутеру још за живота њеrова. Он је
црквени писац и сасвим је далеко од објективно­
сти. Нас занима сама та чињеница да се на Атосу
сазнало за Лутера и не обзиремо се на конфеси­
оналну пристрасност светоrорскоr црквеноr доста- •
•
занственика.
Преписка између yrapcкor краља Запоље и
светогорског проте Гаврила, колико се данас зна,
састојала се од два писма краљева и два одговора
протина. Друго писмо краљево и други одrовор
•
протин сачувала су два рукописа, КО Ј У!, као што
смо видели. оба потичу са Св . Горе, Ј-IЗ српскоr
манастира Хиландара. Та два рукописа се срећно
допуњују. Можда he се на Св. Гори наhи и први
део ове заню~љиве преписке. Што се тиче Хилан­
дара, таква нада не постоји. У два махаt 1952. и
1953. год., проучавао сам хиландарске Р)..КОписе.
Преrледао сам их све, лист по лист, и никаквоr
траrа нисам на111ао од те преписке. СловенскЈtrх и
српских рукописа има и у друrим светогорским
манастирима, и то не само у буrарском Зоrрафу и
у руском Пантелејмону, неrо и по оним манасти­
рима који су сада грчки, а некад су били у срп­
ским рукама или има.ли српске монахе. Ако се ни
•
у тим рукописима не налази преписка коЈа нас ин-
тересује, можда се онда скрива у неко,м од cвe·rorop-
•
ских и хиландарских рукописа, ко3е су уче1~и пут-
ющи и друrи посетиоци Св. Горе разнели по свету.
315
•
 • • ,

• •

•
• •

ПОЛИТI1ЧКЕ ТЕЖЊЕ У СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ

ИСТОРИОГРАФИЈИ

Прва бележења из српске историје су из Х

века, код византијског цара - писца Константина
VII Порфирогенита, а у вези су с династи'ЧЮЦd
борбама код Срба и с наизме1-1ичним променаl\~а ви­
зантијског и бугарског уn1цаја на српску р-анофе­
удалву државу, која се образовала у планине-ким
крајевима Српскоr Загорја (доцније Рашке} . Нео­
бично богати rенеалошки подаци о најстаријој
срnској династији, која вуче своје порск..110 још из
•
старе словенске постојбине тамо иза Карпата, по­
тичу без сваке сумње од добро обавештене лично­
сти, најпре од српског к1-1ежевЈ1m.а (,,архонтопула'')
Захарије, који је у Цариrраду, свакако пре 919.
rод., тражио и добио војну помоћ за преотимање
:престола од тадашњеr српског владара П·авла ·
• •
.
• :Вра.новића (917-920), свога блискоr · рођака · (били

•
, Э17

'
 су синови два рођена брата). Код Срба је очевидно
и тада постојао обичај, који се сачувао све до 1\10-
дерних времена, да се у појединим породицама.
братствима и племенима генеалошка предања
добро памте и преносе с колена на колено. Такву
једну усмену српску генеалогију записао је Пор­
фирогенит (948/49. rод., у своме делу De adnlin.i-
strando imperio) и у њу је уплео историјс1{е по­
датке, које је сакупио на разне начине и са разних
страна.
У XI веку је написано прво српско Ј1:сториј ско
дело, свакако на српскословенском језику и ћири­
личким писмом, и тај је почетак српске историо­
rрафије везан за Јадранско приморје, у коме је
постала друга српска држава, Дукља. Хриrr1hан­
ст~о ј е све вип1е добијало политички значај, па је
аа· учвршћење дукљанске династије био веоl\1а ва­
жан култ који се стварао око првог историјски
позна·гог дукљанског кнеза Владимира. Из тоrа
култа поникла је Био~рафија хнеза B"iaдu..м.iipa,
која је у исти мах хагиографска легенда, ис'l·ориј­
ско дело и љубавни ромаi{. Најзад, можда то није
било прозно дело, веh епска песма, chanson de
gestes.
Први владар Дукље који је понео краљевску
титулу, Михаило, из друге половине XI nека, ос­
тавио је свој портрет на зиду једне цркве (св . :i\1и­
• хаила код Стона) и тиме је заnочето сликарство
с историјски~~ темама, веома неrовано код средњо­
вековних Срба . У доба кад писменост није била
општа појава такво сликарство је деловало веома
корисно у смислу стабилизирања друштвеноr и
државног поретка, а пре свеrа династије.
Друrа половина XII века је време кад се ства­
ра Српска феудална држава под раш1{ом ДЈ,1Јнасти­
·јом Немањића и кад се Српском Загорју (Рашкој)
одлучно припаја Дукља, а то доводи до писања
318
Краљевства С.л.ове'На од Дукљанина из Бара (11:з­
међу 1167. и 1173. год.), којим се делом покушава
не само да одбрани веh и да уздип~е полwrич.ки
значај Дукље. У њему се .приказује да је дукљан-
• •
ска дина-стиЈа ЈОШ из прастарих готских вреь1ена,
да је била на челу државе која је обухва·rада ве­
лико пространство и која је веома рано добила
признање и из Рима и из Цариrрада, оба међуна­
родна фактора меродавна у том поrледУ. И небе­
ско признање поседује династија, што се најбоље
види из Био~рафије -к-неза ВЈW,д·и.л~ира, која је у
изводу увршћена у ово дело, написано нajrrpe на
старословенском и поуздано ћириличким m1rсмом,
па онда преведено на латински, да би могло с ус­
пехом деловати код домаhег романског становни­
штва и на међународним форумима. По свој при­
лици је Дукљанин из Бара политички мa111r;rao да
Дукља, под покровитељством Византиј е Манојла
I Комнина (1143,- 1180), припоји себи хрватско
краљевство, које је на самом почетку XII века
(1102. rод.) престало да постоји као засебна др­
жава, нездружен.а ни са којом другом дрЈкавом.
Једном речју, описивао је т.обожње Краљевство
Словена, да би довео до његовог фактичвоr фор­
мирања и да би Дукљу сачувао од државе Н')ма­
њића, од те рашке династије, која, по њему, вод.и
порекло од једног пастира.
Потомци пастира свргли су династију праста­
рог порекла и образована је Српска феудална
држава, за чију су стабилизацију много значила
два зе.лика постиrнућа: међународно при.знање
које ј,е остварено добијањем краљевске круне из
Рима (1217), и формирање самосталне Српске црк­
ве (1219), до чега је дошло захваљујуhи политич­
кој увиђавности византијског цара и патриј арха
из Никеје. Оснивач.има Државе и Цркве, Стефану
и његовом сину Сави, створени су у првој полови­
ни Xl!I века култови и" с тиме у вези, написане су
319
биографије, на које су се у току в~мена надове­
кудrт. I{paљ~r Стефану Урошу 11 Милутину (умро
зивале биографије ДОI\НИјих државних и црквених
29. октобра 1321) начињен је ку"т:rr ,,кад ј,е no пре­
11оглавара српских. Живот и заслуrе Стефана Не­
стављењу његовом прошло 01·11рилике· до пола
ма1ье изложили су њеrови синови Сава (1208),
треће rодине", значи у пролеће 1324. rод., а то је
доцнији први архиепископ српски" и Стефан. (б~­
управо време кад је Владислав, син Стефана Дра­
о.rрафија добила коначни вид 1216. rод.), кози Ј,е
гутина, изгубио своја упоришта у околини PyДim-
ускоро после тога постао Првовенчани српски
1<:a и кад се морао да ск,лања у Угарску. С биогра­
краљ. Синови су били сарадници очеви и настави­
фиј ом Стефана Уроша II Милутина се вије
ли су његов рад на изграђивању Српске феудалне
.журило и она ј'е ;вероватно написана тек пос.ле
државе, па њихови, књижев1-10 веома ycneJiи са­ •
априла 1332. год. Обе биографије, и Стефана Дра­
стави имају и аутобиоrрафски карактер . Савин
гутина и Стефана Уроша II Милутина, дело су
живот обрадили су хиландарски калуђери Домењ­
Данила Старијег, 1ъегове државничке мудрости,
тијан (1242/43. или 1253/ 54. год.) и Теодосије (из­
је показивао и као игума1-э: хиландарсIQ:t, •и
~

r:co-jy
међу 1290. и 1292. rод.), први с теолопт:ком_ учено-
као епископ бањски и хумски, и, најзад, као • ар­
111hу а друrи с изразито УЈ.'tетничким ~m1.те~има.
хиепископ српски, поглавар Српске цркrв~
Постоји и трећа Немањина биоrрафи3а, коЈа з е од
(1323- 1337). И Стефан Драгутин је добио култ,
Доментијана (из 1263/ 64. год.). Портрети Неrvrањив
али много година после своје биоrрафиј е, тек по­
и Савин постали су стални саставни део ИI{оноrра­
сле проглашења босанског бана Твртка I Котро­
фије српских цркава, а сем тога све :гипtе су се
манића за краља српског (1377). Твртко је био
умножавале фреске са читавим поворка~ Нема­
унук кћери Стефана Драгутина и то 1ье1·ово по­
њића и са сценама из династичке истори]е. Писа­
рекло оправдавало је њеrову тежњу за круном Не­
ну · реч из биоrрафија допуњавале су и поткреп­
~ањиhа, па је Српска црква, која ј е крунисала
љивале слике са црквених зидо:ва .
Твртка за краља у Милешеви на Савином гробу,
На почетку XIV века две гране Немањиhа,
желела да га учини "светородним'' .
краља Стефана Драгутина и краља Стефана_ Ур~
Данило Старији је створио култ и краљици
ша П Милутина, биле су су~арни~ке, од коЈ.-1Х ~е
Јелени (умрлој 1314. год.), мајци краљева Стефана
прва нагm-ьала Западу . а друга И~то~. Д~шло зе Драгутина :i-I Стефана Уроша II Милутина. Родом
до интервенције Српске цркве, КОЈа Је актом кру­
Францускиња, рођака напуљских Анжувинаца,
нисања · и политиком стварања култова учинила
Јелена је била ревносна католикиња и дубоко
да победи грана Стефана Уроша II Милу:ина. У
одана папи; земље којима је управљала двеtnут ј<=
вези с култовима је б1т10 рад на биографи~ама, па
стављала под заштиту св. Петра (1291, 1303), по-­
је краљ Стефан Драгутин добио биоtраф~rЈу устсо­
дизала ј е ка'l'оаrич:ке цркве и манастире, а из по­
ро после своје смрти (1316), и то због тога да се
литичких разлога саградила је и православни ма­
у њој 1-1аведе да је сам краљ Стефан Драгутин
настир Градац. Данило је- нашао начина да Јелену
говорио, ,,да бог заповеда" да престо припадне
сахрани ло православном обреду, као православну
краљу Стефану Урошу II Миv1утину, и да се у њој
монахињу, и да јој као православној свеn-1ци на­
cao1111rn1 да је Стефан Драгутин ,,за живота
пише биографију (1317. или ускоро после те rо-
с клетвом страшном забранио" да му се прави дине). .

.320 21 Тr:орци 1,1 дела стар-2 српске кљr,rжеоЈ-1остЈ1 321

•
 ,

ског Загорја (Рашке) и Дукље. Био-~рафија -к1,,еза

Биограф1,~је су говори:ле о појединим Немањи"
Вл.ади.мира не налази се у старим српским ру·ко­
hима, а динцс,;,ију је требало приказати као це­
писима, којих је било на хиљаде. ВладИIУuq>овог
дину, као чзрсту заједницу снажних личности
. ' лика нема по црквама, тако ~rноrобројним на ста­
коЈе су државу изградиле, економски оснажиле
. .
ВОЈНИЧКИ О]ачале и територијаЈIНо прошириле. Пре
' рој српској државној т ериторији. Мошти В лади­
wrрове су биле у Албанији и о његовом култу се
~аквог приказа речима приступило се очиrледни­
у другој половини XIV века старао један албански
Ј ем средству" фр~ци. Више се није задовољавало
династ, Карло Топија, чије родбинске везе с Бран­
сликањем поворки Немањића, које захтева дуже
ковићима и пријатељски односи с друrим српским
разгледање. Израдила се Лоза Немањића (у Гра­
феудалцима нису ништа учиниле да се бар тада
чаници, Пећко~ манастиру и Дечанима) , на рела­
рашири култ Владимиров по српским земљама.
тивно малом простору насликани су сви Неl\1:ањи­
Што се тиче Кра.љевства С.ловеиа од Дукљанина
ђи, зrруписани, као да је од њих наЧЈ1њена
из Бара, оно је било без икаквог утицаја ..,.~а стару
убојна чета, која се не да победити, јер су у њој
срп,ску књи.жевност Ј-rз доба Немањића и доцније,
не само ратници, већ и небески изабраници. Ди­
иако се за то важно. дело знало у самmйе Бару
настија је моћна, али су се осилили и феудалци.
још око средине XIII века.
ЊЈ-Јм.а су лоз е Нема~ића имале да служе као опо­
За време Стефана Душана (1331- 1355) Срп-
мена, да не пожеле n;ресто који припада Неl\1а­
ска феудална држава достиже врху нац снаrе и
њићима. Само су Немањићи добијали култове, а
моћи, па за даљи свој ра звој тражи светскоисw­
не феуда~и, па мако.лщ(О били заслужыи за
ријске окЋире. Проглашава се Српско ЦаЈЈС'l'ВО и
цркву. Друrа је ствар са . феудалцима који су се
жели се тиме да ,, Римско (ромејско) " царс1.·но, које
зака.луђ~ри:71и, јер су о,нк калуђерењем СТ)-дr1ли у
је дотад било у грчким рукама, припадне Срби..'1а,
орrавизfЩИЈУ Српске цркве) коју је њен осни.вач
јер је, по средњовековним назорима, царство једно
Сава чврсто везао за династију.
не само у свету но и у целој васељени. ~... Србији
Лозе Немањића су рађене у времену између
ниј€ било сталне престою1:це , па због тога Срби
1314. и 1321., око 1335. и између 1348. и 135(}. rод . ,
нису могли, као Бугари (у преводу Ма-н,асове хро­
~ из~еђу 1337. ~ 1340. го~. уч:еник Данила Стари­
-ни-ке), да говоре о њој као о "новом Цариграду'',
Јеr, Један од наЈдаровитиЈих српских књижевника
који је заменио " стари Рим''. Нови цар " Срба и
(коме, на жалост, не знамо ни световно ни мона­
Грка'~ намерава да се докопа Константиновог гра­
шко име) ) прикупи0 је биографије краљева ~r
да, а дотле изграђује своје цар"СТВО, 1<:оме даје
.ар~и~пископа српских и од њих створио Зборник,
Законик. Српску књижевност употпуњује једним
КОЈИ Је сачињавао друrи том великоr прегледа
лрегледом светске исто-рије, јер су Срби узе.ци да
српске историје . .Први том се саст0јао од биоrра.­
буду носиоци идеје царства и треба да буду оба­
фија1 осни~вача Српске државе и цркве, Стефана
вештени о свему што је било у свету, почевши од
Немање и Са!;Ј'е, и то су узета До~ентијанова дела.
његовог постанка. Баш је тада куга пустошила по
Нико се није интересовао за р,аяије доба, пре
Балкану и по целој Европи) и цар се од ње склонио
Стефана Немање, као да оно није ни постојало.
на Св. Гору (1347/48), па је ту, окружен ка.луђе­
Ни свога оца и мајку Стефан Немања није поми.­
р~~ма којЈt су имали мноrе старе рукописе, при-
њао, па како да се сећа ранијих владара irз Срп-

323
.322

•
 пр~мао и Законик и преrлед светске историје,
вило се питаrье наслеђа, јер је цар био без деце.
I(ОЈИ су qи.ли веома потребни царству. Као преглед
Династија ипак није била изумрла, јер је има.ла
_светске историје калуђери су му препоручили
~едну своју rрану на некадашњем југу Српске
Хро1~ику Геор~ија Хамартола, писану још у IX
фе)"далне државе, у грчким крајевима. Пот1щала
веку потпуно- у монаrrтком духу, и он је тај пред­ •
је од српског краља Стефана Уроша III Дечанског
Јiог ;примио, утолико пре што њу није требало
и визант~-rјске принцезе Марије Палеологине, и у
nрево-дити, већ само узети бугарски превод, изра­
rрчкој · средини, најпре у Е.nиру а зат11М }т Теса­
ђен У то време (у другој четвртини XIV века), r1
лиј и, она се погрчила .CJi!l\1:eoн, брат C1.·eфa.I-ra Ду­
прене-ги ra у српску рецензију.
шана по оцу, звао се и Урош због својих -српских
Ј~ш од своје тетпке бо.лести (1340) под јаким
предака по оцу, Уроша I, II и Ш, а ис•гицао је д~
утицаЈем црквених људи, Стефан Дvшан се на
• је Па~еолог због својих предака по мајци. И њеrов
Св. Гори сасвим приближава хесиха~~у, верском
·си:r-1 r.1 · ~ас.т.:едник 1.Тован био је Урош Палео"-r:т оr.
~m~~ом покрету од великог политичког значај, а,
Очев савладар ј ош 1359,160. год., као дете млађе
КОЈИ
. Је, 11реко борбе са западном схоластиком,
од десет година, Јова~ је наследио оца негде изме­
своЈе присталице чинио противницима За11ада. И
ђу 1366/ 67-. rо"ч... (к0:ј~ се године Симеон посЈrедњи
с1,~фан Душан је у своме Законику с одредбама
пут помиње) r1 - r{овеrлбрг 1372 .. ·rод. (када је Јован
о ,,Јереси латинској'' јасно испољио свој антикато­
као цар издао, једну .листину). Ускоро се ·Јован
личкlit став, који је био ве()ма незгодан у cprr<;кoj
покалуђерио (најстарији помен из 1381. го,д.} и nо­
држави са католичким становништвом у Јадран­
·стао :Монах Јоасаф, узевши ново име, пpeJ.\lra мо­
ском приморј у, са дипломацијом и финансијама у
нашком обичају, с · :r,1стим почетним гласом као у
рукама католика из примџ,рсЈ{ог града Котора, са
-етаром имену, а можда се тако назвао т1 под ути­
рудницима - необично Ва,}{tНИМ извором прихода ,.
цај ем чувеног средњовековног романа о 11усти­
самога владара - у којњ,1а су главни чиниоци
њаку Варлааму и царевrmу Јоасафу. 'Умро је око
б~~ ~атолички Саси, са на,јамничком војскQм у
1422/ 23. год ., l\1еђу -грчким l\1онасима (у· Метеорским
КОЈОЈ је било мн0rо католика. Пред крај своје вла­
манастирима у Теса"тmји ит~ где другд€), не пока­
де Стефан Душан је био прЈ1Нуђен да мења св.оју
зујући, колико се да1-rас зна, никакво интересовање
пот,1тику и у првој половини 1354. шаље своје
за · Србију, земљу свога деде и својих .прадедова
посланство у · Авињон, тадашњу папску резиден­
по мушкој линији. Сем Јована. - Јоасафа постојао
цију. Чим је за то сазнао, цариrрадски патријарх
је - према резултатиl\1а проф. Мих. Ласкариса
l(а.дист, хесихаста, баца анатему и искљу ч:ује из
(r1з чије одличне расправе узимамо све податке о
цркве српскоrа цара, патријарха и архијереје (пре
погрчеиој грани Нема:rъх,~ћа) · још један- СЈ,Ш Си­
јуна 1354). Тиме је настао раздор између Српске
меонов, Стефан, који је истицао да је Дука (то је
и Цариградске цркве, који је завршен тек 1375.
уосталом чинио и њеrо·в старији брат) и, према
ГОД,
томе, горд~о се свО'јим византијским порекло:r..r,
После смрти Стефана Душана (1355) Српска
заборављаЈући уоmттте да је Србин.
феудална држава је наг.ло ослабила и њеrов син
· Босански бан Твртко I Котроманић је после
Стефан Ypolf:1 је био више ~оминални но фактЈ-rч­
смрти · цара Уроша заузео неке западне крајеве
ки цар. Кад Је и Стефан Урош умро (13.71), nо,ста-
-српске државе (горње Подриње, средње i1 доље

324 325
•

•
•

ља напомену у којој указује на ,,несклоност речи ',

4

Полимље), па је, као потомак Немањића по жен­ извињавајући се да је тако у тексту са коrа пре­
ској линији, ставио на своју главу њихову кра­ писује. Интересантно је запазити да је не само то
"ъевску круну (1377). О томе је уосталом у овој место већ да је цело излаrање другог ,l(аниловоr
расправи већ било речи. Требало је показа'I'И '
настављача изазвало појаву једноr
. .
истори]скоr
Твртково право на лресто Немањића, па је неки списа~ и то још у ово доба, 1378. год. Неки савре­
монах и-з Полимља, из манастира Милешеве или меник тог другог Даниловог . настављача, вероватно
св. Николе у Бањи код Прибоја, саставио родос.,~ов монах у Пећком. манастиру (који тек што је пре­
•
Не.мањиhа (између 1373. и 1377. год.), у коме се на­ шао из власти Балшића у руке Вука Бранковића),
рочито истицало да један унук српског краља саставља Повест о iocnoдu српској, којој придру­
Стефан Драгутина по кћери Јелисавети роди жује чланак О патријарси.ма Зе.мље српске . . Та
,, Тв.рте бана". Повест, која је у науци погрешно наз~ана старИ]ИМ
I{одификаторско дело ученика Данила Стари­ српск.им летописом, укратко приказузе вл~ду свих
ј еr продужи.ли су Данилови настављачи, којих је Немањића. Заједно са чланком о патриЈарсима,
било двојица, и то је први укратко изнео живот Повест као да представља друго, из основа прера­
првог српског патријарха Јоаникија, а други је ђено и скраћено издање · ·оноr прегледа српске ис­
у неколико реченица испричао ,,повест о цару Сте­ торије, чији пр.в-и том испуњавају Доментијанова
фану '', па је онда изложио како је дошло до раз­ дела о Стефану Немањи и Сави, а друти том чини
дора између Српске и Грчке цркве и како је то Зборник краљева и архиепископа српских, у своме
болно питање најзад решено за време кнеза Ла­ завршном облику, са додацима од другоr Данило­
зара и друrог патријарха ,српског Саве, и на крају вог настављача. За С'I'ефана Уроша III Де'-lанскоr
описао је избор трећег српског патријарха Јефрема Повест истина казује да ,,постиже кончину од сина
Други Данилов настављач писао је ускоро
(1375). своrа смрћу мученичко.м'', а.ли иr1ак ТQГа сина Ст~
после Јефремовог избора, свакако пре 1,378. год. фана Душан~, веома хвали и вели за њега ~а зе
Стање у с.рпској држави је зло, о•на се распала грчку земљу'' ,, покорио" и ,, поставља се у ЊОЈ ца­
и поједини њени делови долазе под власт т)rрску. рем''. Проглашење патријаршије уоп111те се не по­
И за све то други Данилов настављач криви Сте­ Ћ-шње ни у Повести ни у чданку о патријарсима, а у
фана Душана и налази да су узроци тој несрећи чланку се о поrлавариl\-1:а Српске цркве тако говори
у томе што се Стефан Душан "зацари и noc·raв:.1 1<:ао да су сви бЈ1ли патријарси. За Саву се у чла}1-
патријарха како не треба'', .,насиљем ", што на ·1,ај ку казује да себе ,,архијерејом поставља '' (под
на чин остави "прародитељску власт краљевства '' широким појмом "архијереј'' може да се ~сл11 и
и " од прародитељ~ и од светог Саве предано му на ·опископа, и на архиепископа, и на патри)арха),
архиепископство''. а земљу срnску ук.ра,uава ,. царства венце.ь1 " (~rз­
Четири века доцније, 1763. год. , у Хиландару раз ,, цар'' значи и владара yonrxrтe и в.ilадар са
се преписује Зборник биографија краљева и архи­ највећом титутло.м). Истина, у Повести се 1·оворЈ1
е пископа српских, оно место о nостављањ ~i првог о ,,Првовенч~ном
'' . .
краљу , али у Једном
.
тектсу
.

српског патријарха "насиљем'' саблажњаьа пре­ њеном (у Студеничком) ређају се t<ao цареви сви
писивача, Руса, јеро.ђакона Дамаскина Нуrколичs. српски владари, почевши од Стефана Не1\1ање.
(како је мислио П. Шафари к) , и он са cтpar-re ста в-

З27
326
 :Гакође се у Повести~ у најстаријем тексту (Копо­
рињск()м), Сава назива ,,првИ!\~f архиеписколо:м'',
али у двц друrа текста (Студеничком и Цеm~
ском) он је означен као ,,.први светите.rр и учитељ
српски'' (овде ,,светитељ '' значи исто што и, t,ap-
)mjepej "). Све то што је изложено пада у очи :i1
.све то оставља утисак да је речено као индиректан
одговор друrом Даниловом настављачу. Валr11~1h.и
~у ј ош и 1З7З. rод. допуштали могућност да ће
.,,н~ко бити цар, господин Срба и властеле JI земље
српске''. За писца Повест~ кандида·ти за српског
цара могли би бити два сина ,,Ћеома храброг'' цара
Симеон~, -1{оји су ,,и данас видими'~ и којi1 су ,,Јiз­
ван · свога отачаства изагнани''. Изrледа да је он
ипак знао да су се они сами ,,изагнали", да су се
.одродили, кад се узада у божје милQсрђе и оче­
кује да бог "и од K(il,Ieнa Израиљу, оцу нашем кир
Сњ\lеону чеда подигне''. Овде под Симеоном мисли
на Стефана Hel\faњy, који је као монах носио m1e
Симеон.
. Зборник краљева и архиеписко.па српских са­
• држи и б;иоrрафију краља Стефана Уроша ПI Де­
.чаяскоr, коју је за владе његовог сЈ1на Стефана
Душан~ наnпсао ученик ДаниЈiа , Gтарије:г (пре
1340. год.), па се збоr тога rовори о мржњи 0~1евој
лрема сину и о то1v,1е како
•
]е син затворио оца у
граду Звечану, а овај ,,промислом божјоl\1" тамо
умро. Ту биографију је требало допуm-rrи, ако не
и заменити, и то је узео на себе тадатпњи ;1rуман
дечански Григорије Цамблак, који је на rroчe1•1ty
XV века, у друrој биографији Стефана Уроша IП
Дечанског (из 1403-1404. rод.) писао, како је Сте­
фан Душан оца осудио на ,,најгорчу смрт удав-
ље1-ьа''. · линији везана за те Србе феудалце у ~ гарскоЈ
У Збори.ику се описује само избор па1.•ријарха
срџскоr Јефрема, а потпуну његову биографију
дај,е епископ пећки Марко (између 1404. и 1407.
rод.). ПQвест о iocnoдit српској допунио је Давид
З28
(без сумње идентич:ан с преписивачем истог име­
на из ·1 422. год., чији је рука1mс у манастиру Де­
ча:нима) и он је у својој допуни прилично 011ШИрно
изнео живот кнеза Лазара (1402). Доrџmје су По­
•вести додати -одељци о деспоту Стефану Лазаре
•
вићу и о Бранковићима, завршно с архиеm1~копом
Максимом (умро 1516. оод.). Кнез Лазар Ј_е, сем
-тога, добио и осам похвалних списа, од коЈИХ су
два с именима. аутора: један је извезла i:1a сш1л~
деспотица Јелена - монахиња Јефимија (1402),
а други је саставио Андоније Рафаи:71 Епактит (из
Е.иактоса, Лепанта), Византинац КОЈИ се склонио
код Срба и постао српски .књижевник (писао
-1419/ 20. год.).
Деспот Стефан Лазаревић је био и .уrарски
феудалац, а не само владар српск.и, па ]е, ради
повећања његовог угледа међу западњацима, на
фантастичан начин генеалошки повезан с породи­
цом Конста11тина Великог. На деспотовом двt)Р.У
у Београду, почет~сом XV века, у TO'l\Ie сМУrслу Је
прерађен онај родослов који је би? _саста~ен за
•
потребе Твртка I Котроманића. ТаЈ 'Је родослов и
доIЏiИје прерађиван да послужи династЈ·tји Бран­
ковић. После пропасти српског феудалноr r1оретка
родослов је тако преудеrххаван да пока~ује сл~но
порек.ло двеју породица уrарских феудалаца срп­
ске народности, и то најпре сремских Бранковића
(крајем XV и почетком XVI века)·, а 9нда Јакшића.
У другој п0Ј11овини XVI веџ за Србе је било ва­
жно да се приближе Русији и збоr тоrа је у родо­
слову Јак11rића (из 1563 , 1584. год.) нарочит~
истакнуто да је руска царска породица по ~енско~
(који су изумрли 1543. год.).
Српски и албански династи и феудалци јощ
крајем XIV века радо читај;у Ха.марто.яову хро­
~ику и она се преписује за ,, господина·'' -Радована
329
•
 •
•
(1385/ 86. rод.), свакако властелина, Константина
Драгаша (Дејановића), за Вука Бранковиl\а
(1386187. rод.) и эа Карла Топију (1388. ·rо.ц.). Ме- .
ђутим, ~еспот Стефан Лазаревић ~а.лази друr~
•
визаитиЈ1С-ку хронику у словенском преводу, Јова­
на Зонаре (из ХП века), одушевљава · се њоме и
шаље је у Хиландар, на· Св. Гору, да се препише.
Текст долази у руке Григорија Хиландарца, саве­
сног књижевноr посленика, који запажа многе
преI'IИсивачке rрешке (такве какве могу ,да ЧЈ~ие
само '"rруби сељаци''), и узалудно тражи по Св.
Гори ие С'амо rрчки ориrииал Зонаре, већ и све оке
rрчке писце на кој·е се Зонара позива (Херодота,
Ксенофона, Апиана, Диона Касија, Јевсевr,1ја Ке­
сарског, Теодор,ита Кирског и др.). Кал)i}ери му
• ке један Србин, кога су Турци
се куну, Једни да такве књиrе нису видели, а дру-
rи да нису чули за та имена. Григорије уз~а Ста­
ри_ заЈ3ет и Хамартола, скр&;ћује и донекле дрера­
• ђуЈе Зонару, па се тако добија ~еrов Паралиnомеп
•
(1407/8. rод.). Ш1'о се тиче треће византијске хро­
нике кој, а .је _ п~стоја.ла код Срба, Qна Константю1а
• Манаса (из .X II века), сачувана су ,цва њена по­
знија р~кописа (из XVI и ХVП века).
Из доба деспота С~rефаиа Лазаревића потЈirче
најстарији заметак српских летописа, који је са­
ставио Дани.nац .Левооки 1415/16. rод. Нешто ка­
снијег постања је Браничевски ле·оопис,
1438 1439. rод., па ое затим пишу многи летопиеи
i,1 тај летописачки рад траје c:se до почетка
века. Кретање Турака привлачи rлавну
српских летолисаца, на због тоrа њих ин-rересује
све што се доrађа од Е·еча до Египта. Неким· лете,.
писима касније се nрикључују посебни списи о
турским царевима, који су поста.пи ~ дру,rе по-
ловине XVI века .
•
Српска сре.џьовековна истори·оrрафија деС'l!И­
ж,е нај1Вишу висину са "биспрафијо.м. дес,~ота с~е-
330
1
<{>а?Ш Лазаревиh,а од Константина Филозофа, која
Је постала између 1433. и 1439. год. То је право
•
историЈско дело, коЈе
•
са.држи rеоrрафско-е·.гно-
rрафски опис српске земље, оцисује не car"10 жи­
вот деспотов већ и његово добаt даје много хроно­
лоrrгких података, говори не само о Србима веl\ и
о друтим народима, нарочито много о Турцима.
Веома важан је извор за историју .прве полов~1не­
ХV века , па је потпуно оправдано што га је 1956.
-rод. проф . .Максимилиан Браун у изводу преш·rам­
пао, преlЗео на немачки, и тако учинио i·rnoгo при­
ступачнијим западној науци.
О Турцима и о историјским догађајима друrе
половине XV века даје важне и занимљиве подат­
1455. rод. заробили
у Новом Брду, необично значајном српском рудар­
ском средишту. То је Константин Михаиловић из
Островице, који је у Пољској између 1497. и 1501 .
rод. написао Ј а'Ни-ч,арове успо.ме-не или Турек,у хро­
'Нику, к то или на српском језику и ћириЈrИЦо:м"
или на пољском.
Борбама с Турцима, које воде српски владари
деслоти и Срби угарски феудалци с деспотском
титулом у XV веку и на почетку XV1 века, посве­
ћена су ова дела, мала по обиму али значај1-1е са­
држине: Спис U'Н<)'Ка из Далше (из 1428. ИЈ!Јi 1429.
из
rод.) , Похвала деспоту Ђурђу Бранко~иhу (из 1456.
r од.) , без сумње посмртни говор на деспотовом по- .
XVIII гр€бу), кратке био~рафије деспота Стефана Бран­
пажњу
ковића (написана између 1486. и 1506. год.)t
д,еспотице Ангелине и деспота Ђорђа - архиепи­
скопа Максима (обе из времена између 1523. и
1526. rод.).
После .!Iропасти српских феудалних држава
·
Срби књижевници одлазе у Ру-сију, и тамо ј едак
од њих, можда јеро1\1онах Пахомије Логофет {дошао
са Св. Горе 1438. и,ли нешто пре тс год.ине, y~rpo
331
 •
•

да је српска краљевска круна добијена ,,од папе

! .Русиј~ по_сле 1484_); састав.1ра 1442. rод. у Тро­
и од других .патријараха". Једаи 1 :м:а.ли одељак је
Јицко-СергиЈевском манастиру код Москве једнУ
.издвојен и дат му је наслов: ,,О постављању кир
словенску исто,риоrрафску компилацију;· која ооу­
Саве архиепископа за патријарха''. Ту се прича да
хвата . · светеку ИСТФ'рију (од Адама) и историје
.је Сава отишао у .Рим, да је Ii.a na позвао друrе
·РУ~ку, српску и бугарску: То ј·е хропо~раф, за ЧЈ1ју
.патријархе :tt да они сви ,,поставиurе кир Саву да
.израду ·су уnотр.ебљене византијске . хро:mяке у
буде шести патријарх српске земље и поморске, и
словенским. преводима, затим АлександрЈrда; Ро­
свима околним његовим земљама: уrарсю~м, ла­
ман о · 'Јfројавском рату, руски летописи, а за српеку
и бугарску ИСТ()рију дела· Теодосија, Григорија •ТИНским, босанским:, да држи сву власт духовw;
и телесну''., Овим преудешавање:м Доментијановоr
Цамблака, Константина Филозофа, Јевтцмија Тр­
текста очевидно се хтело да задобије Рим, а.ди се
•Новскоl' и др. Око ср·еди:не XVI века из хронографа
добро пазило да се не ослабе позиције на И~•11 оку.
су ~од Срба пр~писани најпре неки чланци о cpt.t-
Оснивање Српске патријаршије пренето је у Са­
~KOJ и буrар.скоЈ историј.и, а од .краја тога века rxa
·вино доба (на почетак XIII века)· и приказано је
~~~. до почетка XVI1I век~ преписују се· и цещ1
као резултат тобожње сарадње католичкоr Рима
хрqно-rрафи, али се при 'rоме те~ст мења и врше
и источног uравославља. Исувише С•е пре'.rерало,
.изо.ставља~ьа ~ дода~а~ьа. . Има :два текста руског
па се није ништа постигло, као што сведочи беле-­
;х;роно_rрафа,. редакциј.~ и~. 1512·. rод .._и западнору­
шка Вука Караџића у Срnском рјеч-н~t-ку (1818):
ск.а. ·p~~a.If JXJ1J а из друге r1оловине xv;r.
века, и оба
,,Србљи приповиједају да само четири патријара
_су лренеr~··.И у стару српску. _1Щ,ижевнрст. За дру­
треба да бу113 на земљи, и да се Српски па'rријар
r, . ~~а~циЈу корџшћене су и пољске хронике, па
звао -пети исnрос-н.и: јер су · га Србљи исnросили. од
се отуда у њима говори и о историји . папа и запад-
оне четворице'·•. Нема никакве сумње да су то Срби
~ ~аЈ?~~а. ~~ своЈ1:°' . преписа са Tf: . редакције
чули од грчких епископа, који су завладали Срп...
~и . су .· ~о~изали об?-9ештења о f.(емачкој, Тур­
ском црквом после укидања Српске патријарптје
скоЈ, В.7!аси:м~, Угрима, Че~.има и др. У т~с~оби
турскоrа ропств;;t -~рби су с~ трудиди да кроз хро­ (1766). У Ву·ковој белеuщи српски патријарх је
нографе · сагледају светске ширине. ·пети, а не шести. Међутим, у XVII веку називан
је шестим патријархом од антиохијскоr. патр:~s:ј.а~
~ ·-. Кад је наЧЈ1ње~ спораз:у~ ·између Ср11ске црк­
ха и од Руса, онако као у изводу. из. До~rентијана.
ве~ . 1'rрака и кад Ј~ .~б~овљена Српска паtријар-
При •самом крају XV1 века, 1593. rод., започет
1~Ја _(~557), .!Р~бало Је бранити титулу патр~-rјарха,
·је Летопис манастира Грабовца, који су ·подиr.ли
коза, Је . Србима ос1Јорава:f1а и од грчке и од руске
·Срби насељени у Угарској, с десне стране Д:у-нава
стр~е. На невољи, Срби· су тражили ослонца и на
испод ВуДЮfа. То дело предузимљивог . игумана
~а1:1ад!, У ~?бо~~м призн~њу које је Српска
Пајсија (умро 1603) је, на жалост, сасвим усамље­
nатри3арwиЈа добила од ~а. Још у другој цо..,о­
вини XVI века начињен Је извод из До.ме,~.тијахо­ ·но· у ср.nској историографији, а садржи важне по- 1
воt деда о С.а ви. и већ у •наслову учињена је .пре­ датке о етнографским променама у оквиру Тур­
правка Савине титуле, па ј.э представље110 да је ског Царства. Кад су Турци овла.да.ли Угарско,м,
Сава_ био·--архиеnис,коп не само ,,свих српс:ю1х'' већ казује се у Летопису, дођоше многи Срби · ,,у ову
,,и грчких земаља''. У самом текс'ту је· прЈ1казано земљу мађарску, идући за Тур1~има, својим спа-

332 333
 •

• хијама, по заповести турскоr цара који је тада Раваничанина (после 1718. rод.), Ћирила Хоnовца
владао, и напуншхrе до самог Јанока (Ђура) варо- (око 1721. rод.) и непознатог монаха из манастЈ11ра
•
пrи и села, и насеља своЈа створи11те, цркве и до - Брдника (сремске Раванице). Овај последњи је
Ј\ltОве себи подиrоше". после 1722. год. написао Павест о к-незу Лазару,
Други српс~tи кљижевник тога и нешто ка­ војводи Ми.л,ошу Коби.аиhу (Обилиhу) и осталој
снијег доба, ко1и се такође звао Пајсије, био је срnс-кој ~осподи из боја 'На Косову, али онако како
патријарх српски (1614-1647). I(њигољубац, он у је то било потребно тадашх-ьим српским трговцима,
старим ру~rоnисима тражи доказе о некадашњој занатлијама и војницима, који су сач~њавали
слави и величини српској, да то послужи као уте­ српско грађанско друштво у с-1,ва рањ у. У Повгс,:и
•
ха и њему и српском народу, у 1·ешки1\-1 временима
. се износи народно предање о Косову, оно 11сто к;>Је
после пропалих нада и неуспелих покушаЈа осло- се налази и. у епским народним necl\iia!\1:a, и зоог
бођења с краја XVI и с почетка ХVП века, када тога је Повест била веома омиљена и много nре­
су се Срби тешко замерили Турцима збоr· својих .писивана .
веза са западњацима и због својих бунтовнЈi1чк:~~х Тако је српска средњовековна историограф~1ја
акција. Пајсије пише био~рафију cpnc'Кux 1~арева стално пратила развој политичког живо1,а код
Стефа1Ш Душаиа и Уроша (1642) и за њу, поред Срба, и за време српског феу дално_r порет1{а Ј.'1 у
историјских извора разне вредности, употребљава доба турског ропства. Изражавала Је paзrre поли­
и народно предање. Њему је главно да подиже
• • тичке тежње које су се јављале у току векова и
клонуле духове, а не да истражузе историЈску ис- •
утицала је да се оне развију у оним правцима КОЈИ
тицу. Са сличним побудама је· написан (између
су се желели.
1628. и 1631. rод.) и Живо1· Стефана Шти.ља·,~овиhа,
•
бившега кнеза из Паштровића (са Јадранског при­
морја), који је ступио у угарску службу и био ма­
ли влас,хелин у Славонији (последњи њеrов помен
из 1540. год.).
Крај XVII и почетак XVIII века је доба сеобе
Срба у крајеве северно од Саве {1690) и почетка
стварања српс~оr грађанског друштва. Тада rrpe-
cтaje српска средњовековна историоrрафиј а, ал:v1
она са својим последњим великим дело?\lf, Славе1"f.о­
срnски.м хро'Н.ика.м.а rрофа Ђорђа Бранко.вића (за­
почетим после 1690; остале су недовршене и још
увек у рукопису, који је огроман, од 2681 С'l'ране),
даје историјске основе изграђивању модерне срп-­
сюе нације. Из тоrа времена треба још помен)·ти
историјске списе Атанасија Даскала (с краја XVI1
•
•
века; дело намењено руским меродавним чи1-Що­

ЦИ1\1а ради њиховог обавештења) , даскала Стефана

З34 335
•
 • •

•
•

..
•
•

..
СРПСКИ РУКОПИС ХРОНОГРАФА ЗАПАДНОРУСКЕ·
РЕДАКЦИЈЕ
• •

Хронографима се не посвеhује код нас она

пажња коју они несумњиво заслужују. И~11. Рува-
• •
•
рац Је о њима писао са rледипrта историчара KO]:Jf
се интересује за историјске изворе. 'Утв.рдио је да
ту за српску историју нема ничеrа новоr. Све је
узето из Теодосија, Цамблака, Константина Фи.по~
зофа, инока Иса·ије и летописа ) затим накнадно из
Житија архиепископа Максима. Крај'ЊИ Р)1•варчев.
закључак је био, да су хроноrрафи компилација
и да ,,данашњи повесничар није спао'' да се њима
служи, 1 , кад може црпсти из самих извора, и то­
чис,:,ијих и обилатијих од оних, кој~а се КОttШ:И­
латор служио '' .
Руварац је био истраживач чињеница. И до·
данас је на томе важноме научном nocJ1y остао·
велики. Тешко ra је достићи. Са свога гледишта
•

• 337
22 Твор ци и дела старе
~-
српс ~е к:њижезвост1t
 •
•

животу пре Русије зна се само да је као јеромонах

био је сасвим у праву. Хроноrрафи ништа не до­
живео на Св. Гори . Био је Србин. То се не само
носе за боЈье познавање оних личности и .цо1·ађај а
често казује у рукописима, веh за то имамо непо­
из српске историје о којима говоре. О Са­
битно сведочанство у сербизмим.а и антисербиз~vrи­
ви, Стефану Дечанском, краљу Вука1rтину,
ма у њ·еrов.им списима . Ове друге језичке појаве
кнезу Лазару, деспоту Стефану и о родословљу
настају кад се претера у избегавахьу серб:,.,1зама. У
Немањића и Лазаревиhа све веh знамо из текстова _
же;ри да питхrе руски лисац хронографа је место
из којих су они позајмљивали веће или .ма~ье де­
му'Ч.l1.ше (стављаше на муке) написао "if.OЛ:ttaшe (ћу­
лове. То је ван сваког спора. Само се тиме не мо:>ке
таше), очевидно по погре1тrној аналогији: сол1-rц.....
е­
да заврши оцењивање вредности и зна чај а хро­
сунце, долг-дуг. Овакав антисербиза:rv1, каже
ноrрафа. До свих тих текстова није ла1{0 доћи. Ни
Шчепкин, ,,убедио ј е академика Шахr.1атова у то,
данас, а камо ли у доба турске владавине, кад су
да је писац руског хронографа Србин " . Сви су
се хронографи код нас преписивали и читали. Је­
српски владари за писца хроноrрафа деспоти по
дан такав научник као што је К. Јиричек :не на­
'гитули, па чак и Немања. Одатле се мора закљу­
води Теодосија по Даничићевом издању (из 1860),
чити да је писац живео у Српској -деспотовию~
већ по одломцима који су уr11ли у свод старих
(после 1402) или на феудалним добрима српских
српских биографија начињен од стране Ив . Павло­
деспота у Угарској (после 1411). Помишља се да
вића. Шта су хронографи него нека врста свода?
се Пахомије назива·о логотетом као ,t КЊИ:>i{е,вник
Нас интересује лектира наших предака. ЖелЈ.1мо
по професији". Чини ми се вероватније да је он
да сазнамо шта их је узбуђивало, одушевљавало
пре монашења био логотет или дијак ср11скоrа
или жалостило, шта је ширило и.'/fи сужавало њи­
деспота, а можда и неког деспотовог в ластет~на .
хове видике, шта их је изграђивало као личности #

Челник Смиљ, властелин Вука Бранковића, Рrмао

онога доба. Због тога су нама хронографи веома
је дијака Стефана ,коrа Дубровчани у једној ли­
. важни. У њима није само српска историја, већ и
стини називају лоrофетом. Пахомије је отиr1rао у
словенска и светска. Ту је мноrо шта дато у са­
Русију тридесетих година XV века и тамо провео
жетом облику, па тако и Повест о троја-нском рату,
више од педесет година. Постао је " самым модFrым
с напоменом да је њен "творац Омир''. Има у хро­
и популаярньu,r писателем''.
нографима и извесних књижевних ле.пота и вред­
ности. Треба их само потражити. А пре свега r10-
Досад је било познато да је хронограф 11рене­
требно је издати српске текстове хронографа, сен у српску књижевност у редакцији из 1512. rод.
Српски текстови хроноrрафа обично су подељени
приредити критичко издање. Сада располажемо
или на 121 . зачело или на 101. rлаву. Павле IIо­
углавном с описима, често веома штурим.
повић наводи 13 српских рукописа. Тај исти спи­
Обично се излажу погледи и закључци А. А.
Шахматова, да је хроноrрафе саставио Србин у сак доноси и М. Вајнrарт. Из с.nиска треба изоста­
Русији, и то Пахомије Логотет 1442. год. у Тро­ вити рукопис владике Порфирија, јер то није
јицко-Серrијевском манастиру код Москве. Ил. хронограф већ Сказаније начињено по Хамарто­
Руварац ,,није био ни најмање задовољан" схвата­ ловој хроници. Рукопис који П. Поповић и М.
њем Шахматова (уколико му је оно било познато) Бајнгарт називају Вукомановићев код Љуб. Сто­
_јановића ј е Белопољс.ки, а Шафариков II је Ко-
и порицао му "сваку вредност'' . О Пахомије-вом

339
ЗЗ8
 реч.има познатог руског књижевног историчара
виљски. Загребачки се тако зове К{)Д Поповића •Ji А. Н. Пипина, то представља ,,једну од првих чи­
Вајнrарта по месту у коме се налази, а код В. Мо­ њеница пољског утицаја на натrту (руску) стару
~ина носи назив Хоnовски по манастиру у коме
писменост".
Је рукопие био .1:овезан. Док је по Сперанском тај О Пивском рукопису XVII века српске рецен-
рукопис "ПОЗДНLИ, чутъ ли не xvm в-hка $'' Мошин
зије данас смо упућени само на податке које даје
га, · на основу водених знакова, ставља на крај
С. Матић, али су и они довољни да се утврди да
XVI века. Ја сам у манастиру Прасквици 1949. rод.
је тај рукопис био хронограф заnадноруске редак­
нах11ао један хронограф, који није довршен. Има
46 rлава, а 47. је започета. Интересантан је по томе ције. Из записа на њему (сви су из XVIII века)
што прво обележава зачела (1-6, 8), па онда на­ види се да ј е припадао ), јереју Илији Даш,1:Ј1ов1,1ћу
ставља да бележи главе (7, 9 и даље). Водени зна­ р,екомом Прасчевићу r,1з Пећи '' и манастир:{ 11ив.-t.
кови су с краја XVI века. Загребачки одн. Не каже се да ЈIИ је био најпре Илијин па мана­
Х001овски и овај Прасквички били би најстарији • стирски, или обрнуто. Три записа (и то 1-1а истој
српски рукописи хронографа. Нешто раније, еко страни) употребљавају три различита назива за
· средине XVI века, преписани су из руеRог хроно­ рукопис: цароставник, историја и летопис. Руко­
~р~фа неки члашџr о, Србима и Буrарима, па су, пис је на неки начин доспео у збирку Љуб. Ко­
заЈедно с изводом из биоrрафије Симеона Немање
вачевића, а с њом у Народну библиотеку у Бео­
од Саве,- припојени неком текс,.•у Зонарине хро­
граду, у којој је изгорео 1941. rод .
нике 0Зоrишићев рукопис). У ·Српској академз1ји
На почетку Пивскоr рукописа био је )' велики
~аука и уметности чува се .,преглед садржаја
Једноr хроноrрафа, који је био у пр~1ватним рука­ извод из Александриде''. После тога се у њему
ма у Пећи''. Добијен је 1868. год. од Паје Поиови­ rовори о деоби Александрове др:л<аве, Еги.n'l·у, Ан­
тцохији, јеврејској историји, тројанском рату,
h_а, . учитеља пеhкоr.
,,царству вечерних Јелин '' . Кад се дође до пада
За Вр:юобрезнички. рукопис, који је iiз 1650.
Цариграда, прелази се " на историју па11а и запад­
•

год. (писао га је ГSiВрило Трој·ичанин) Сnерански

каже да има на крају чланак о западним царстви­
ма, који је рађен по руском преводу Мартина
Вељс~ог. По т~ме је ,,унеколико сли1:.tан:" другој
рускоЈ редакЦИЈи хроноrрафа.
То је за.nадноруска редакција из друге r1оло­
вине XVI в·ека. Почиње Алехсандридом, а завр­
шава се ,,оm11ирн~ 11:зводо:м из эапад~-rе Xpoнli'IKe
целога света Мартина Бељског'' . У пољској књи­
~евности Хроника Мартина Бељског (умро 1575)
Је ,,била први оглед из опште историје " . Из ње Сј"
за друrу редакцију хроноrрафа узети подаци
,, о западноевропској историји и географији'' . По
них држава., почињуtiи од Карла Великоr''. Има
већих и мањих одељака о Бугарима, Немачкој,
Турскојf Власима, Угрима, Сватоплуку, Чешком
краљевству. Употребљава се израз ,,наша Пољ­
ска ' 1 • Наилази се ,, врло често'' на "трагове пољ­
ског језика''. Матићу изгледа да се саставља'-!
,,служио штаl\'1паном пољском књигом'' .
Код Матића је укратко описан и један хроно­
граф српске рецензиј,е са почетка XV11I века. Hi1j е
имао ни почетка ни крај а. И из средине су му
недостајали многи листови. Terr1кo је за1<љуЧЈ1ти
којој је редакцији припадао. У Зборнику српске

341,
340
 •

•
рецензије XVIII в.ека, који је из Ковачевићеве
збирке, био је и веhи одломак хронографа. Из
наслова се види да је у том хронографу било
говора ,,и о Венетији когда сздана бист, :i-.1 коюrко
кнез в њеј заповедаше и колик,о градова взеrnа " .
Све у хронографу је ,,ново и скоро наnиса1Iо " ,,је­ •

зиком нашим" и све је ,,нужднејше и сладчејше''.

Раније је ~ј Зборник био у Пећком манаст~у и
код двој~це свештеника, од којих је један био
•

прота вучи-трнски (записи који о томе гово-ре по­

тичу из XVIП века). Матић и о хроноrрафу у том
Зборнику не даје довољно обавеп1тења. И ови су
рук9n:иси изгорели са Народном бибт1отекоl'l1
1941. год.
Тако је наша стара књижевност имала обе •

редакције хроноrрафа, и то је ону из 1512. rод. •

имала од средине или 1срај·а XVI века, а за11адно­

руск:у од XVII века. РОМАН О ТРИСТАНУ И ИЗОЛДИ У СТАРОЈ
СРПСl{ОЈ КFЬИЖЕВНОСrrи

•
Стари српски рукопис са романом о 1'ристану
,..
и Изолди д~сад није нађен. Има ипак наде да ће
се једнога дана утврдити да O:fi постоји. Сви стари
српски рукописи нису проучени као што треба!
•
•
•
Они су растурени на све стране. Можда се у пеко~r
•
од њих крије тај чувени средњовековни роман"

•
бар у одломку, ако не у целини. _ ·
Знамо да је у старој српској к њюкевности
•
било тоr романа. О ·rоме нам сведочи један бело'"'t
•
руски рукопис с крај а XVI века, који садрж.~1 ,,по­
• вест о витезовимџ.", и то ,,о славном витезу Трис­
• чане, о Анцалоте и о Бове и о другим многим
витезовима добрим'с. Иако су имена нешто изме­
•
њена, већ је на• први поr.лед јасно да се ту fОвори
о Тристану, о Ла.нселоту (Lancelot) и о Бову од
Антоне (Вецvе. d' Hanstone) . У наслову "повести'~

94'>
Ј с,

•
 •
,се каже да је ,,с књиг сербских''. Као Ј1 1\-Iноги
~друrи стари текстови, и ова је ".повест·' Русима
,дохххла са словенскоr Југа, са Балкана. Да је заис-
та узета ),из српских књига'', види се по сербиз­
ми:ма који су у њој констатовани.
По месту у коме се чувао, тај се белоруски
·рукопис у науци назива Познањски. Описао га је
и проучио А. Брикнер. О "повести" је написао
,студију А. Н. Весе.ловски. Студији је додао издање
-самог текста.
Део о Тристану у "повести'', који нас овде
•
-:интересује, италијанског је порекла. То 11оказују
·вeli италијанске речи које су се задржале у тек­
•сту. Превођење на српскохрватски извршено је
•свакако на Јадранском приморју. Вес ело,всю~ је
-помишљао на Дубровник или његову обл аст . У
роману, у Познањском рукопису, говори се о
,,Смердодуrи поганину''. И један дубровачки Јхето­
-пис зна за Смрдодаха (Smardodassi, како преводи
на српскохрва'I'Ски италијански назив Spuze nte) ,
сараценског гусара од кога се Дубровник ослобо­
дио захваљујуhи Роланду (Орланду), добро r10'з ­
на·том из старих француских јуначких песа1'11а
(chansons de gestes). То би могла бити иста ли~rност
дубровачког предап.а, која се у једном случају
:помиље у вези са Тристаном, а у другом у вези
са Роландом.
Познањски рукопис Изолду назива Ижотом.
То је према италијанском Isotta. Веселовски скре­
hе пажњу да се у причи о Троји из јуж1-rословен­
ских текстова с између два самогласника у Иl\Iе­
нима претвара у ж (Брижеида - Briseis, Рижеида
- Chryseis) Ежиона - Hesione). Треба напоменути
да се и за причу о Троји (,,краљех прича " ) прет­
поставља Западно порекло. У rtоследње време А.
Ringheim доказује да ,) по целој све>јој структур~~"
прича ,,веома вероватно при.пада византијским
обрадама ''.
З44
•
" Изолда плава'' у Познањском рукопису је
.,,руса Ижота". Ђ. Даничић у своме Рјеqнику из
-књижевних старина српских (1863-1864) бележи
само реч "русовлас '', а нема речи ,,рус''. Пр~.rмере
за реч ,,рус'' и из српских споменика доноси Ми­
·клошичев Lexicon palaeos1ovenico-graeco-latinu'n1
(1862-1865); ,,руси власи" (из Савиног Номокано­
на, рукопис из 1262. тод.) , ,,главни власи руси'' (из
једног Пролога XVII века) . Код К. Јиречека се
наводи да је у средњем веку био идеал златнопла­
ва боја косе. ,, Русу косу'' и злаћане плетеяице ду­
бровачки песниIЏ( Држић и Менчетић истичу код
лепих Дубровчанки.
I{ако Тристан у току целог романа дели ме­
гдане с разним витезовима, веома често се r1омиње
), зброј", оклоп. Стара српска реч за оклоп је " бр­
њан . На њу подсећају многа име-на места. С поче­
тком XVI века имамо забележен и израз ,, зброј '' .
Дес.петица Ангелина 1509. год. послала је руском
великом кнезу Василију IП " зброј" свога покојног
-сина, деспота српског Јована Бранковиhа.
Не узимајући у обзир сербизме у тексту, Н.
К. Гудзиј је тако протумачио nol\reн "српских к1ьи­
га'' у Познањском рукопису, да се ту не ~mсли на
књиге на српском, већ на књиге које су из Срби­
је, а писане су на италијанском језику. То бЈt зна­
чило да Познаљски белоруски рукопис више 11е би
могао да служи као доказ, да је заис,та 11осто ј ао
српски текст романа о Тристану и Изолди.
Гудзиј греши што прелази преко сербиз~~а
у рукопису и што изразу "српске књиге'' даје зна.&
чење власншптва, а не језичне припадно сти. С1·а­
ра српска .преводна књижевност је без сваке сум­
ње располагала романом о. Тристану и ИзолдЈ.1. Тај
роман је код Срба био веома попу ларан. И за
постојање романа и за његову популарно~т има!\110
једно поуздано сведочанство. То је име VI>кота,
345
\
•
које се употребљавало код Срба. Образовани Срби јина. Помен Јужоте би био из rод. 7141. ( = 1632/33).
моr ли су читати италијански текст романа . . Још Налази се после белешке о путу Никоновом, а пре
је вероватније да су то ЧИНИЈIИ Дубровчани. Они белешке о путу игумана Василија. Обе белешке
су добро знали за тај роман, кад се код 1ьих 1485. имају 7141. год. Из свега реченог :м:оже се закљу­
год. ч.ак један месар називао Тристаном. Дубровча­ чити да је име Ижота, са њеним варијантаrvrа (Ежо­
ни су као трговци путовали кроз све српске зем­ та, Јужота), забележено у Пећком поменику кра­
ље. Њихове колоније биле су растурене на cne ј ем XVI и на почетку XVII века.
стране. Од њих су могли чути о Тристану и Изол­ Рјечник Југославенске академије беЈrежи име
ди они Срби који су били под источним културним Ижота једино п.о Новаковићевом испису из Пећ­
утицајем. Само да је тако било, код Срба би се коr поменика.
распространило име Изолда, Изалда, Изаота или
Варијанте имена Ижота показују да је 1·.о име
Изота, а ие Ижота, које се налази · у Познањском:
било код Срба у дужој употреби. Постало је попу­
рукопису.
ларно несумњиво пре краја XVI века, када је
Име Ижота Ст. Новаковић је на111ао "!tr ПеЬком унето у Пећки поменик. Из лектире је ушло у
поменику. По његовој забелешци, оно се ·ry двапут живот. У рукама. српских читалаца био је у XVI
среће. Од тог имена је сва.како постало и име Је­ веку српски текст романа о Тристану и Изолдft. То
жота, које је из истог поменика Новаковић испи­ излази из података с којима располажемо. И то
сао, са нгломеном: да има два помена. се лепо слаже с податком из Познањског рукописа
За Пећки поменик Новаковић каже да су )' (с краја XVI века), да је белоруски текст постао
њему имена записивана "од XV века па све до ,,с књиг сербе.ких''.
краја XVII, са врло мало још познијих". Пећки
поменик припада збирци рукописа, која је рани­ •
је била у Српском ученом друштву, а сад је у
Српској академији наука и уметности. Носи бр.
61. На хартији је. По оцени Љуб. Стојановића;
•
писан је крајем XV1 века.
Преrледао сам Пећки поменик. Из доба кад је
по1\tеник стваран, преписиван из старијег рукопи­
са, потичу д.ва помена: Ежота (лист 50а, лист 57а) ..
Из год. 7133, ( = 1624/25) како изгледа, имамо по­
мен.: Ижота (лист 73а). Име је тако написано као да
је са два и .. Прво и ће вероватно бити свеза. Тако
би це.па белешка rласила. Илију и Ижоту. Ilомен
Јужота (лист 99а) је такође у вези с поменом
•
Илије. Само више нема свезе, већ је између та два
имена стављена запета: Илију, Јужоту. По свему
судећи, та Ижота одн. Јужота била је жена Или-
•
..
346 • 347
 •

,
•

.,<;:: Е Д А М Ч И Н О В А..

ДРАМЕ ЉУДСКОГ ЖИВОТА

ПРЕМА tIIEKCПИPY И СТАРИМ СРПСКИМ

РУКОПИСИМА

Меланхолични Џеквиз у Шекспировој коме­

дЈ:lјИ " Како вам драrо'' описује ,,седам чинова"
људског живота . Сматра се да преко те личности
Шекспир износи своје интимне мисли, које су
постајале све више песимистичне. У преводу Б.
Недића и В. Живој иновића, тај Џеквизов опис
rласи :

Па цео свет је ~лу.ми.ште ~де људ·и

и жене ~лу.ме; свак се ту појави,
na оде; и од~лу.ми у животу •

уло~е .м:но~е 1Gроз -ч.инова седам.

Прво -ко дете што у дади.љи-ну
•
наручЈУ пла-че и i у'Че; а nото.м,
•
-ко ђа-чиh nла~ив, што, са торбе~, светла
јутарња лица, nyзehu -ко пуж,

349

•

• у ш-колу .мрзов,ољuо иде; зати.м
• -као љубавник који, уз баладу
тужну, ко о'Џ(l,к уздише о веђи
дра ~ане своје; па ко војни-к који,
пун -чудних псовки, с брадом -као па-нтер,
ш~ -част суревњив и шt свађу брз,
.м.ехурип славе тражи испред e<Ute
•
-чељусти топа; па -ко n уnав судац,
стома-ка nyuoi .масних петлова,
што оштра о-ка, а прописне браде,
пун отрца-них при.мера и сенте-нир
уло~у uipa; na, у доба ~иесто,
ко лута-к nреса.м.иhен: с папуча.ма,
са нао-чарима на носу, с кесом
уза се, а -на листовима сувим
ландарају му бестра'l,а широке
-ча-кшире, - ~лас пак, -некад муш-ки, сад
у де-чију се претворио писку,
па пијуче и звижди; -напо-ко,.,,
последњи -чин, ко конац ове 'Чудне
и.. бу'l)'Н,е историје: детињство дру~о,
заборав сушти: нити. зуба и.ма,
uит' вида, нити укуса, иит' иче~.
Ко.медија ј,е из времена између 1598. и 1600.
rод. Преводиоци су у својим пропратним белешка­
ма објаснили да су неки rрчки писци дели"тш људ­
еки живот на седам доба и да се то често .помињало
у време ренесансе и доцније. ,, Ризница древних
и модерних времена•', која је на енглеско~~
изипх.ла 1613. год., ~1аводи ту поделу по Проклу
• (410-485), учитељу филозофије у Атини и ко­
ме-нтатору Платона. Од рођења до четврте rоДЈ-1Не
је доба одојчета. Детињство почиње од четврте
године и траје до четрнаесте. Младост је од 14. до
22. rодине. Млада мужевност обухвата :време од
22. до 42. године. Мужевност настаје од 42. и иде
до 56. Старост је између 56. и 68. После 68. је неја-
350
•
•
:ко или слабачко доба, коЈе · допире до88. I{o пре­
:ЖИВи и те rодине враћ.а се 'у детињство .
По;целу на ,,седам узраста човеков1а" 1tала­
зимо и у старим српским рукописима. Њој је по­
свећен један ма.пи састав, који је уврштен у два
рукопис1:1а зборЮiка XV века. Један од њих се
·чувао у Пруској државној библиотеци у Берлину,
.а друrи је у Државној библиотеци нВасил · Кола­
,ров'' у Софији. Тај други зборник је очевидно био
написан за неког световног феудаЈЩа. У 1ьему су
средњовековни романи о Александру Великом и о
•тројанском рату. Оба су романа илустрована. По
-тим романима и минијатурама рукопис је веома
nознат у науци. ·
Прва четири животна доба и ·берлински Jf со­
~ијски рукопис одређују на ис-rи начин, али се
· не слажу у њиховим: називима. Прво доба траје
.до четврте године. У берлинском рукопис)· је про­
пуштено да се каже да је ,,младенац'' са тол1,1ко
-тодина. Од пете до четрн.аесте године је по бер-
лин ском рукопису
~,
,,дете , а по с
оф .
ИЈ ском ,,де-
~тишт'•. Затим долази доба од 15. до 22. године, за
кој•е се по једном рукопису употребљава израз
,,детишт 1 ' а по друrо:м ,,отрок'' . Оба су pyxom1ca
.сагласна да је ,,јуноша'' од 23. до 44. године. Идућа
.,два животна доба рукописи исто називају, али их
за годину-две различито ограничавају. ,,l\tiyж'' је
:по берлинском руко.пису од 45. до 56, а по софиј­
1
..ском од 45. до 57. rод. Човек је ,,стар•' по првом
рукопису од 57. до 66, а по другом од 58. до 68.
- год. Последње, седмо доба, :ншвота . по берлинском
рукопису настаје од 67, а по софијском од 69. . rод.
· Тада је човек ,,матор'' (по берлинском рукопису),
. односно ,,старац'' (за софиј.ски).
· ,,Ск.азаније о седмих взраст чловека '' налази
. се у још једном зборнику софијске Државне би­
•.блиотеке, који је из ХVП века. Ту се доба одре­
:ђују и називају као у берлинском руко,пису.
• 351
 - •

Пада у очи да се животна доба веома слич:uо­

ограничавај у код rрчкоr филозофа Црокла 11з V
века и у старим српским рукописима XV и XVII
века.

Интересантно је нап.оменути да Исидор, еnис­

к0п севиљски (умро 636), не дели човечји 21ШВ{)Т­
на седам, већ на шест доба: детињство до 7. rод.,
деча11х'Fво до 14. год., младићство до 28. :~-од. , м"-rа­
дост до 50. rод . , достојанственост до 70. год. , ста­
рост од 70. год. до смрти.
Код Јаше И:сњатовиhа у њеrово~r " Вечитом
r.1ладожењи" казује се ово: ,, Па кад човек једаред
остари, треба да путује. Какав му је то живот?•
Знаш шта то значи: - имам десет деце; дваест·
момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет
оваца, шесет шкопаца, седамдесет лурана, осам­
десет јаја? То је: - од десет година дете; од два-
• ••
ест година момак ; од триест rод$а Јунак, наЈЈач:и;
од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет про­
сед; од шесет б~о као хххкопац; од седаIV.Јдесет hјrр­
каст као пуран ; од осамдесет - мућаЈt, - rуби:
памет''.
Најзад, треба навести и народнУ причу кој у
је М. Ћ. Милићевић објавио у .,Босанској Вили'' ......-..-. . -..........
, , . . .. .
... .
1887. rод. По њој је о стварању свеrа човеit)· одре-­
• • • .. •
• •
•
•
• • •• •
•
~"
•
t. •

ђено 30 rод. , али да буде млад, здрав, леп, јак и •

У14ан. Још 20 rод . добио је од оних које су најпре·
намељене магарцу. За rвреме тих магарећих г·оди­ • •
••••
на, од 30 до 50, ч,овек се жеии, рађа децу и тегЈIИ ' •
као магарац. Сем тоrа, дато му ј е двадесет rодиr-1а •

које су биле одређене псу. То су псеће године, од

50 до 70. Тада човек као пас чува свој у стечену·
имовину. И најзад човек је узео и десет rодина од .. '. •.
1\1ајмуна. У току тих мајмунских година, од 70 до• •
•

80, човек п,остаје налик на мајмуна. За ову причу, .

која носи наслов "Откуд човеку осамдесет rодина" ,
В. Чајкановић ј е напоменуо да је њен ,,праобразаtt
још у Езопским баснама'' .

Сл . 7 - Паrријарх Пајсије (О'Ко среди-не XVI в ека - 1647)

352
 • •

• ••
.•
•
• •
'
•• •• •
•
•
• • • • •

• • •• 1

..... :t F·t r
••
•• .. .- )
•11 )

t • 1t
• •
'
• •

• .
- ',, , •••
1, 1
•
• •
• •
•

• • ~ • • • •

•
• •
• • • •

ПАТРИЈАРХ ПАЈСИЈЕ С IIРИДВОРНИМ

СЛАВИ ЦАРА УРОША •

-
Сачували су нам се ликови неких наших
старих књижевника. Савиних, .nојrv1љиво, има нај­
виr1rе, као првог српског архиепископа и збоr кул-•
та, који је, с оним посвећеним њеrавом оцу СЈ.-rмео­
ну Немањ·и, био rлавни у српској феудалној
држави, а и доцније. Затим имамо ликове Стефана
Првовенчаноr, Данила Старијег, Никодима Хи.лан­
дарца (?), Јакова Серског, Данила Млађег (ако је
заиста исто лице с патријархом српским Данилом
ПI), Стефана Лазаревића, Гриrорија Цамблака"
•
•

•
грофа Ђорђа Бранковића и још неких друrих, који 1
су мање познати као књижевници. За лик патри­
јарха Пајс~ја (рођен око средине XVI века - умро
1647) дос;к:оро нисмо знали. Што је пронађен, за­
• , с.лута је проф. Светозара Радојчића. Тај Пајсијев
ЈЈИК (,, икона") налази се у Музеју националном у

2З Твор ци к дела старе српске књижевности 353


Равени. Рађен је 1662/63. год., кад је Пајсије већ
био умро, па се з~ог тога за 1-ье~а у ~ириличко_м
нат1rису каже да Је ,,светопочиваЈеми . Сликар Је
био "смерени Јоансс, који је 1631/32. год. радио у
Хиландару као "зограф'' (иконе св. Димитрија _и
св. Петке). Посао је предузео ,,на произвољеНИЈе
и желаније'' кир Стојана ,,Белиградскаrо", r<оји се,
изгледа, као старац замонашио и добио име Са~а
(због тога што га је ,,noctt-pиrao" патријарх ПајсиЈе
на Савин дан, како је записао сам ПајсЈ1је у јазач­
ком одн. великореметском рукопису Житија цара
Уроша, из 1642. год.). Кир Сава ,,Веоградчиt1 '~ з~- ·
писао је свог оца у хиландарски поменик KOJJ-I Је
у в.~1ду свитка. Тај " благословени свитак ... хо­
тешти~1 (за оне који xohe) в.nисати се под покров
тихога ~r небурноr пристаништа .. . ,
вели1tим и малим, богатим и убогим", садржи, на
•
првом месту, помене лица из "рода смереиаго ар­
хиепископа и митрополита ј оанопољскаго Ло1·ина
Корениhа Бранковића'с (стрица грофа Ђорђа Бран-
• житија (синаксара) штампани Србља1џ,t: из 1761 . и
ковића).
Cel\t ЖЈ1тија цара Уроша. (управо, у 11аслову
се каже да је то " Житије и жизн и повест в крат­
це ... цара Стефана· и сина јего - његовог
Уроша младаго цара'', али се о Стефану веома
.мало rовори), Пајсије је написао и С.л:ужбу цар)т
Урошу. Најпре је, како пю11е на краЈу Жити.1а,
"изложио јему (њему, цару Урошу) тропарак и
хондак", а потом је, не више са~1: већ "и с полат-
ними'' (придвор·1-rим), саставио целу Слухсбу._ Ка­
• нон је његов састав, јер су тропари (а не и ooro~
ро·дични) из песама канона повезани акростихом.
,.рајсеј недостојниј по,ју (опевам)
(блажени) Уроше". Да се и~пуни цео акростих,
ханои ниЈ· е био довољан, па Је због тога акрости-
хом обухваћен светилан и стихире ,,на хвалите
Не постоји критичко издање Службе, на српско­
•словенском; она је штампана у СрбљаL.стима (1761,
354
'
•
'
на црквенословенском. На два места (у
1765, 1861),
песмама канона 6. и 7.) поремећен је акростих. Иза
1 песме 6, као што и треба, у канону су кондак,
икос и кратко Урошево житије (синаксар) с увод­
ним стиховима (што често бива).
У А-нтоло~ији старе срnс-ке књижевиости (1960)
донели смо, у пр~воду на данаnnьи књижевни Је-
•
зик, тропар и стихове испред синаксара. За тропар
смо узели српскословенски текст из рукописа ло­
па Александра Андрејевића, постригом Џеhаюrна
(писан 1736. год.), а за стихове смо били упућеЮI
на штампане Србљаке. Овде дајемо стихове у ори­
гиналном тексту, по рукопису манастира Јаска,
сада у Црквеном музеј у у Београду (бр. ЗЗЗ). За
овај друrи јаза-чки· рукопис Иларион Руварац је
•
вољно Јест напоменуо да је преписан с првог јазачкоr одн.
великореметског, али да не зна када, и да је 1748.
год. поновљен. •
Баш у стиховима испред Урошевог кратког
1765. год. (у издању из 1861. год. синаксар је зам"е­
њен, па су стихови изостављени) имају две штам-
• •
парске грешке, коЈе замрачуЈу смисао : та-ко м. та--
мо и ходити l'tt. ходиши. Друго издање Србљака (из
1765. год.) има и трећу штам:парску грешку: в ест
м. ветв, али се она да лако уочити. Да је у руко-
пису правилан
•
текст стихова, види се из синак-
сара, у коме се по штампаним издањима из 1761.
и 1765. год. казује: ,,и ашче (ако) jero (њеrа, цара
Уроша) и лишиша сего (овог) сујетнаrо света, но
тамо ликујет с чини (четама) ангелскими и мут1е­
ничскими и с прародитељи својими ' .
1
те, блажене -
И ако није саставни део канона и може поне-
кад да буде од другог писца, синаксар са сn1хо­
'' . в111Ма у Служб~r цару Урошу је свакако Пајсијево
дело. Има за то и једна потврда. За Уроша се у
стиховИl\iа каже да је ,, рода светла'' (те две речи
355
 •

смо ставили као наслов), а оне се налазе на по1:1е­

тку друrе ~ре ,, на хвалите", која је обуµа-­
ћена Пајсијевим акростихо-м.
• •
·
Стихови испред Урошевоr синаксара подсећа-
ј у на Силуанове стихове из XIV века, који су
такође испред кратких житија (Савиног и Симео­
на Немаље). За Силуанове стихове посвећене Сави
•
Пајсюје је могао да зна, јер су они n:rrarma1-111 у
Празничном минеју Божидара Вуковића (1538).
Тамо је само :r1зостао последњи
. стих са Сил~{ЗНО-
вим именом.

За ,, Живот и похвалу Стефана Душ~~а и ње­

говог сина Уроша'' од српског патријар~а Пајсија
Пацле Шафарик је записао да се нал~зи у " једном
рукопису литурrичне садржи:не из 1642. rод. '' (у
манастиру Ремети, а раније .У Ј аску), а ~а car.1or
Пајсија је само то рекао да ]е био nатриЈарх око
1642. год. и да је писац похвале "цара Душана и РОДА СВЕТЛА
ње1;0~оr· сина Уроша''. Иларион Руварац је писао
(1888, 1898)да је Пајсије 1642. год. ,,састављао жи.­ Ceio 1) света .љи~~,ише те,
тије и службу цару Урошу " као "већ столетни та.мо в 2 ) радости ходиши8 ).
старац'', али је једном приликом (1887) као годину Рода светла бист ветв·1 ),
постанка оба та дела забележио 1641. rод. роду светило ве.ли'Ко јави се.
У.м. впереи5 ) u.мitj 6 ) к 601.у,
ума више доброте стежав 7) •
• • • •
Патриј ар Пајсије
•
(1642)
•

1) Овога; 2) у; 3) ходиш; 4) rрана; 5) уперен; 6) има-

јуhЈ1; 7) стекавш11. ·

•• •
357
356
 •

1
'

•
•

Ј
'
1

•
/

ДАСКАЛ ВИСАРИОН

. . '
ЈЕДАН ОД ЏОСЛЕДЊИХ ПЕСНИКА
,
СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

• • •

Колико је данас познато, даскал Ви.сарИОЈi је

био лретцослед~Ј-1 од песЈЩКа који t;.Y rщс~ли на
~рп<:;~ословенском.. Доцније од њега, 1735. rо.ц., џи­
ше српскословенске с:гихове архиђакон .Јовцц као
,,својинствени елужит.ељ" nатријархџ_ Арсенија IV.
То је 1'4И-ТРОПОЈ1]1:Т карловачки Јова~ Георпutевиh
(ЂорђеЂић), који ће, као епискQ:r:r карансебещки,
1762. или пре т.е године (свакако лосле 1 ~50), н~­
сати на цр~венословеџском Об.шчу cruxupy .цо~­
вал-н,у свјатите.ље.м сербе-ким.
., После даск"а.ла В11са-
риона и архиђакона Јована српско п~снЩЈ..rrво <;~
• • •
р,аздвоЈено развиЈа: као почеци нове поезиЈе и кар
• грађанска лирика, која има и свој щ>кве1rи де6
(јер се српско грађанско друштво окупља , око
цркве) .

•
359

У том црквеном делу вредно састављају " пес­
ни духовније'' Исидор, Исаија и Стефан. Онај лр­
ви, који је био јеромонах, управо ,,монах скитски'' ,
1
знао је латински, па је преводио >> ех versibus sla-
vano russicis<< и то »cum eadem originali sylabarum
mensura et tono eodem<< . Фрушкогорски скитови
били су у ствари калуђерске зrрадице по виногра­
дима, понекад са малим подрумима за вино и
ракију. Сва та тројица песника употребљавају аit­
ростихе, којима повезују строфе и који садржаL
вају само њихова имена. По тим акрост:,;1сима
зна1t1:о да је Исидор писао песме преподобној Па- ,
раскеви, св. Николи, Богојављењу (песму 2), Тео­
дору Тирану (., Qбитељ торжествуј Хопово, / в
тебе бо за имја Христ~во, / тјелеснаја храюmа, /
Теодора Тирона / страдавша"), кнезу Лазару
(,,Обитељ вердничка / красујсја појушти, держаш­
чаја цјело / Лазарево тело, / нетљенми цвјетуш­
чи"). Исаија пр~падају . песме св. Д~рију, цару
• Урошу (,, Истинаго ревнитеља, / сербскаrо свјетил­
ника, / мученика же. и царја, / тецлаго заступника,
/ днес во псалмјех восклицајем, , /, и 'ј ему сја прив­
ручајем (преnоручујемо) , / Урошу свјато!\rу '') , а
~т~Ф.ан је саставио песму µрвомуч~нику и архи­
ђакону _Стефану.
. .
. Карађорђеви устаници . освојили су варош Бе-
<>rрад 30. новембра 1806. (џо старом календару), а
заrосподарЈ1:ли су и т~рђавом,. доњом 27. децембра
• 180.6; ·а горњом 23. фебруара 1807. год. Између
iеднрr и другог датума освајања тврђаве био је
С~ин ,дан, 14. јануар. Викентије Ракић пише на
црквенословенском тропар Сави и штампа га у
Венецији, _ исте године. ~ад су С.рби завладали це­
лом београдском тврђавом (1807), у КЊЈ1зи Слово
r,,_о-ч,итан?,tји церкве. У тропару се казује како ,.сЈiа­
вни Белиrрад радујетсја, и с њим всј а Сербија
ЈIИКовствујет ~ памјати твојеј, свјатитељу Саво, и
војвода Георrиј (Карађорђе) торжествуј ет над
.360
•
•
Агарјани твојим предстателст.вом'' (помоћ.и). Такu
је српско црквено песништво, и у доба кад је из­
губи.до свој не·кадашњи значај, пратило догађаје
.из живота Срба.
За даскала Висариона не знамо које му је би­
..ло световно име. Презивао се Павловић. Рођен је
1670. или нештво после те године. У диптиху бачке
~епархије с почетка XIX века пише да је ,,родом
из Сент-Андреје ', али то је речено свакако због
1
-тога што је Висарион после велике сеобе Ш'!ао
ближих веза с тим местом (ту је ЖИ1Вео његов зет
Мишко Готовановић). Замона111ио се у Крушедолу
1705. год. и ту више rодина провео. На Св. I'ори га
налазимо 1720. год. као даскала. Живи у Хилан­
дару, за ко,ји ће доцније рећи да је ,,всех .. . нас
-Сербославенов красота, слава же и хвала '' . Исте
rо.дй:Не, 1720, одлази с још једним калуђером у
пећку патријарпхију, патријарху Мојсију Рајовиhу
(1712~ 1726), да се пожали како ХиЈТавдарци ,,муч­
но и прискрбио житије имеју . . .и тешки длг под­
лали, и насилованије много от иних имеју ''. Па­ •
тријарху се ,цо,пао Висар:ио~, па i га · i e -за:држао. "Ко',Ц
себе "заради н-ayxtёiiиj\r . .. служешчим" (оних који
су код њ·еrа на служби). Са патријархом Висарион
обилази српске крајеве, а и сам путује црквеним
пос.лом. Неколико месеци после Висарионовоr пре­
ласка у пећку патријаршију, патријарх Мојсије
одлази у Сарајево (крајем 1720). Можда је са со­
бом повео и Висариона. Тада или неwто доIЏiИје
Висарион је без сумње био у Сарајеву, лепо је
тамо дочекан и он се 1722. rод. Сарајлијама за­
хвалио песмом, коју им: је послао rio некој прили­
ци. Песма се Сарајлијама очевидно допала, na су
је преписали у један од црквених тефтера. И да­
нас се чува у старој сарајевској цркви. У пећкој
патријаршији Висарион је веома уважена личност
и 1723. rо,ц. он је ,, всечастниј протосингел ветщеј
-цркви''. Око 1730. rод. постао је арх.Ј:fмандрит кру-
361
 .,

·,
•

шедолски, а од 1731~ rод. па све до смрт.и, до
октобра 1755., он је еппскоп бачки, ,,архијереј и
пастир Новаrо Сада, Шанца петроварад,-~.нскаго и
пределов јего" (његових). . . : бор глупим нарекал, бојем претил, и ]еште (Још),
У диnтиху бачке епархије се . тврд1t . да Виса­
рион ,,не б~ст вис9ким у:ченијем 09,царен", али (:е
и~а до,qа~е~ ,~јакоже (као) во времена оНр.ја 1-ЈИ
npomf (остали) сверстни. (врпnьа1~и) ј_егр (Јьеrови}
9и11rа''. С1;екао је, по тврђењу у диптиху, . са _ io
,,некоје славенскаrо ја~ика и церковнаrо цра~ти­
ческаго ученија вежествр '' (знање). Не~е бJ-tTJt баш
~а~о. Не само да је Висарион био. даска.ЈI у ХиЈtан­
дару, већ га је ~ na:rp!ijapx у~~о за да<;ц:ала. А. Ј 739.
!'Од. као епископ бачки Ви~,ариря rw:?,Ie . руском
Сцноду, ж~ли . се што ,,в здешнеј стране (у. Q1'да­
шњем . ~ају:) идеже (где . с~рбскиј народ живе-r...
типоr,раф~ји и ~иr це ма~_~јf! ~удос.т (оскуДfЩа)
и лишениЈе'•, и шаље ,,мали рејестр" (списак)
)(Њиrа . које су му потре(>не. У том списку су ..Ди­
онисије Ареопагит, Злц_'.{'оуст, Авrуст_ин, Јера.нщ.t
и др., затим ,,књига аритметическаја на славе~­
ском јазице''. И на крају: ,,И апх~ (ако) кија (које)
јешт.е (још) су исторпческија књиrа в ново на
славенски јазик преведеН){''. Од .руGког Синода
Висарион још моли да пn1~1аље ,.јединаrо совер-•
•
µ.ieнaro на сл~е1-1ском ]азице грамати.ста монаха,
кото~иј . всја четири 'Час-ти r,рамЈтики словенскија
во училишчи тамошњем изпрактицирал и о~ои­
'f{ал јест". Пре те молбе руском Синод)·,· можда
још . црве rодине своrа ецисковања (1731.), В1~­
сарио:н је :у Новом Саду основао српску rимназију
под именом Латинско-словенске школе, ко_ја је
ростојал;~ све до 1789. год. Новосадск~ ,,сз1авен­
скије школи маrистер" био је и Захарија Орфе;~ин
(1752), а у _њој . је nреда_вао и Јован .Рр.јић
(17~3-1767). Једво време је тај ,,ПавлQвически вер­
rоrрад'' ~ао и кара:1Щер академије (предав~'Iа се
филозофија и теологија).
,
•
24. Енергичан и преке нарави, Висар11он је
митрополиту карловачком Исаији Антоновићу
(1748-1749) упутио допис, у коме је , ~ес (сав) са­
что честним ушесам срамно слишати, много мен­
ше (мање) изговорити мош1·но (могуће), за фру­
штук непогодна давал''. Кад се завадио с ми;,.Р,?­
политом Вићентијем Ј овановиhем (17 31-1 t 3 •),
Висарион му је, како сам каже,, ,,скомпоновао
епитаф, који се још није чуо под овим _хоризонтом:,
и дуго после смрти његове ,,в тр~гедиЈских ИЈvrнах
он будетсја .пети'' (певати). То ]е, колико знамо,
једини траг Висарионовог познијег рада на састав-
љању стихова. .
у скоро no доласку на епископски положаЈ
Висарион је почео да се понаша не само као црк­
вени поглавар у Бач·кој, већ и као световни ~r
војни. Тврдио је да му је сам цар дао такву власт
и показивао је документ писан златним словима
и снабдевен великим царским печатом. Мију из
Паланке је поставио за потпуковюmа, а неке дру­
ге Србе за капетане. Мађарско намесничко веће )r
Пожуну (данаuпьој Братислави) ј~ тражило да се
Висарион смени и да се чак ок~е и ОПТ)"ЖИ за
велеиздају, али у Бечу у томе ниЈе успело.
Висарионову песму Сарајлијама доносимо по
фотографским снимцима, за које имамо да захва­
лимо колегијалној љубазности и лажњи проф. др
Драгю11е Живковића. У досадашњим издањима
(Саве Косановића, В. Ћоровића) било је погреr11 а­
ка, које су овде исправљене. Преко. тих издања
неке погрешке су уш.ле и у А'Нтоло~иЈу ста.ре ср1t­
с-ке -књи.жев-ности (1960), у којој је дат један одло­
мак песме.
Акростих у песми је у ствари прила1·ође~
прва половина четрнаестог стиха 44. псал~1а, КО]а
у Даничиhевом преводу гласи : ,,Сва је украшена
кћи ца рев а изнутра'' .

362 363
•
 •

•
•
• • •
•
' • •
•
• •

• • ..
•
• •
• • • 1
• • • •
1
~ 1 \ • •

•
I •• • t , •
• • •

• .. -
' t' ' •
•
• ,
• •
, -' • •
•

•, . •
•
• •
,
• ,
• •
•
•.
• • • • •
• • ••
• , . • • • • • •
' •
• • r •
• •
• • •
,. • • •
•
•
• 1 ••
~
•
/. . • • • . .• •
• 1
•
., ,
•
•
f • .. • ... ,,
•
. ,.
• •
. t 1
.. • • •
• - РИТМИ ИЛИ ПЕСНИ ПОХВАЛНИЈ~
- ' '.. •• •
С'БОРУ ЦРКВЕ САРАЈЕВСКИЈЕ,
• • • •
• •

• • •
ux1) же2 ) -кране~ранесије3 ): Вса4) слава дштере )
5
. ... . . .'
•
цареви6) одушев.ље-није цер-кви сара јеве-кије вну­
• • •
•
•
• •
трјуду7) јест .
•
, • в B R) тројици боже свети,
• •• • б./tа~ос.аове-н.и ·и npeneтuj 9 ).
• ,
•
., с С.л.ава тебе в'эда буди
• • о с7?,асе-нију вер'НUХ људи .

А Јако~{)) по твојеј светој вољи

•• •
христија-ни јесу в'зда бо.љи .
•

с С.л,ава твоја в 8 ) њих сијајет

и в 8) род и рад tipeбitвajeт .
• 1

365
 л Љубет, тебе бош творца Е Ј еште144 ) и.м. сут такови -ч~~-н.и!5),
от все~о 11) права вериа срдца. 12 и.мут цр1св1tије си:ни1
•

'
А А мјnаче 18) Сдове1tосрбљи, • в В 8) делех -црков1-tих ведатеље~ 6), •

који су пиња18) јако 14 ) робљи. iроба же2 )- iodnoдњa nок.яопите.яије

в В 8) aiape1icкoj тамној власти и Иже17) устав цркве хракет28)

без .мо~утства и јакости. и от сабдаз-нов с'бор бра-нет.
I
А Али држет веру христија'Нску, о Обшту ползу2 9 ) все.м/10) желајут
иенавидет 16) жг!) noi,a1tcкy. и разумно о всем30 ) творет.
•
•

д Да 1tајпа-ч,е 11) с'бор славни д Да је'l,да81 ) седут вси32 ) с'бор-не 88),

и в 8) христијаиех избрани, с архијерејом својим с.яож-не 1
,

Шт Што се зовут сарајевспи, •

у У ведети 34) јест велес.л.ав-но
• в 8) њем жеz) xpCLttt јест арха-н~елс-киј. 'Ка-КО седет i,pyioм ставuо 85 ) .

Е Ј eiot.8 ) же2) служба и nравило 17) ш Шу.мили в'nљ 86) ту неслиши.м,

в воњу 18) бо~у ја'Ко 14) кади.п.0 19). п' раз1,овор и с' вет 81 ) ути~иа:к.
•

р
• •
Разли-ку јет бо18) уредба.ми Е Јест видети ту бољаре,
јако 11) даница .между звезда.ми. длiотоју 31 ) жизии89) старе,
,

Е Јест бо' 0) уред jeio 18) дивни, в В 8) 'Ч' ст'Нолеп-н,ој.ЈО) с едини,

једи-нством. в'зд·а ..~tирниј. цветајуштеје 41) ја'Ко 1.t) -кри-ни,
1

ц Цр'Ков своју присно 21 ) красет Л епотни.м.и же!) персо-на..м,и

л
• и в 8 ) все·22) дн~~ службу ~ласет. и бла~и.м.и npupoдa.мii .

А Архијереја бо 20Ј себе23) и.мут, Е Једи-ни с дру~ им држет се, •

с њим же 2) xpuc1'ujaue1eu живут. в8) ве-н'ц цркви n.аетут се.

р
Разу.Аtне се с њi1...ii владејут ll Н' и пород их42 ) изр ед-ни
и в ) вере 'Не слабејут.
8 •
'НU"iUwЧ же°2) јест nовред-нuј .

366
•
367
 А ' Архистратиже Михаиле •
•
•

и всела.в,н,и,8!) Гавриле, •
н Ново цвтут јако 14) фи'Ник~,43)
в 8) с'борној 1-tx избра'Нuј. Е . Ј е~да81) тројици предстојите
•
и трисветују 83) nесн појете,
и И ја'Ко 14) -кједри у.м:ножеии
•
и в ) цркви шzсажде1-~и.
8
в В'шу црков ие .забудитеfU,
-н' о · њеј се помолите .
•

Е Је~да ) бо'2°) црков-но nридет вре.ме

81
•
всак nовржеr4 ) своје дело. с С'хра-ните 65) ју -невредио1м.у ·
- и в 8) вере -незибљему 68).
ц Цркви те'Кут јако_1 а) јелени,
струје водни је вжделени45 ). к Кри.л,а ва~иа да· о~радет ју
и от вра~ов да обра-нет ју,
Е Ј едии дpyi-aio nредварајет 48
),

љубов к цркви показуј ет. If Иже~7) и.ме ваше сла.вит,

да се от вра~о.в ие nосрамит.
р Руце ) и.мут nодатљиве
47

и оби'Чй.је милостиве. Е Јесу боt 0) сија 61) в'~иа дела

•
пиэ.п.оже'Није 8 ~) ' мучитеља.
.к Куn.љу 18) творет -небес-нују,
с nравдоју 19) же!) куnљу 48) эе.м.љн11ју в В'ша бо20) c'U.lia сатаиу биј ет
•
и под шпам.и все~да 69) nерет 70),
в В8) всех5°) мудре стројет се 61)
и бо~а np,uC'Нa2 1) бојет се. н Не трnит бо 10) в'шеје ,среnости
-н' 'Крuјет се в 8) nponacтu11 ),
и И такових ради оби-чај-их
и в 8) јединстве их исnравЈЪеии5z). у У nодзе~љеиа~о та.м1tа~о ада,
идеже 72 ) је.м.у 73) пест О7!рада 14 ).
с Слав1tо име себе 23) и.мут •

и в 8) .м:но~их .местех слишут се5 3) Т Toio рукух 1iac избавите

и в 8} .мире с'храпите 86 ).
А Авра.мскоју вероју 54)
и стра-нољубија56) .мероју56 ). Р Рабски к. ва.м nрибе~аје.м.
и -надежду взла~аје.м7 i), •

р
Решти51) же2) вса-ко.му 5ll) достојит 59Ј
и nриспо 21) сије 60Ј да вспојет 81 ): 369
- 24 Творци и дела старе српске к 1 1.1!rжевности

368
•
•
 -
•
•
Ју Ју, 70 ) же ) свет~о~ имејете,
2

• .' •
" Ј
тQ9е 17
). u -нас сr~одс0бите 18
), •

- • - • •
•
д • Да с ва.ми кyn1-io! ) ликујем 9 O)
•
-
f •
• / •
-'. и f! 8) тројици бо~а ·поје.м81). • Ј t •

r·• - • • • -
~
-. ~
• 1

у У jeio 16 ) же 2 ) јест -на~м. сладост •

•
и безко-нач1iаја радост,
)
•
•
-
•
•
•' •

••
•

Е Јеје8 2 ) же'2) полу'Чuти83 ) буди все.м. 30 •

• • . -
О Христе Исусе ~осподе ua:tue.м, • • • •

- • • • • ••

.
•

.•
• с С њим же 2 ) отцу и духу слава, '
• •
•
•• 1 •

ч'ст :it nоnљО'Н и држава ). 84

• •
• •\,
• •
•
•
Т Та1Кових ради e-io 113
) добродејu'Н 85
), • • • •

• • •
и ,-~uња.1 ·ч) и в 8) веки веков, a"w.u-н.
•
Сије 60) ри.тм-и посла-ни иа,м; бише от Виса­ _. СРПСКИ КОМПОЗИТОР XV ВЕКА
рион.а, дас-кала патријарха србс-ка~о -кир Мој­ •
•

сеја, лето 80 Ј от рожд'ства Хрtt·стова 1722. Звао се Стефан, као мноrе на11rе , средњове­
ковне личности. Био је очевидно свештевик :иди
1) кој.1-iХ ; 2) а, пак; 3)' акростих; 4) сва ; 5) кћери; 6)
цареве; 7) изнутра; 8) у; 9) веома славље111-r; 10) јер; 11) калуђер, ~ад је обрађивао музички црквене песме.
свеrа; 12} највище; 13) ,сада; 14) као; 1,5) rvipзe; 16) њеrа, Називао се дом:естиком, а то с-ведочи да је био- хо­
његов, а; 17) црквен.и ред; 18) по мирису ; 19) ~сађење, ка­ ровођа у некој цр·кви. Како је уз своје име стављао
•
дионица; 20) јер; 21) увек; 22) све; 23) себ1,х; 24) још; 25)
Србин, значи да је живео и радио у нек~ј средини
пореци, ред; 26) познаваоце; 27) који:. -а; 28) чувај}-; 2!Ј)
корист; 30) свима; 31) к~да; 32) сви; 33) заједно; 34) уви­ која није била чисто српска. Збоr тога сам - најпре
дети; 35) стално; 36) ви.ка; 37) договор; 38) дJ"Ж~IIiOM; 39) мисли.о да је био у Охриду, у средитuту арХЈ1:епи­
живота; 40) веома ~а сној; 41) ц13е'1!ајућ111; 42) њ1<1хов; 43) скопије која је била у rрчким 1рукама1 .бар прете­
палме; 44) свак оставља; 45) жељни; 46) претиче; 47) (две) ж;но ако не 11: искључиво (како у којем времену).
руке; 48) трговину; 49) истиаом; 50) свему; 51) управљају
се; 52) уnрављеви; 53) чују се; 54) вером Аврамовом; 55) Две њеrове коut.Позиције биле еу унете у
гостољуб"ЈЬа (Аврам угости три човека - I юьига 1\'tојси­ Псалтикију, збирку црквених песама са старим
јева, гл. 18, 1-12) ; 56) мером; 57) реhи; 58) свакоn1; 59) при­ flотама, неумама. То је био рукопис на хартщи XV
личи, доликује; 60) о,ве, ово-; 61) запева; 62) свеслав~,w; 63)
~ри11ут свету; 64) заборавите; 65) са чувајте; 66) непоколеб­ и-ека. Једна од тих Стефанових композиција била
•
љиву; 67) ова; 68) обарање; 69) свагда; 70) rаэи: 71) понору; Је · са српским и rp-чкm.r текстом, а друга само са
72) rде; 73) њему; 74) 1mje СЈiобода, одмор; 75) улажемо; грчким. У Псалтикији је б1mр и теоретског текста
'76) коју; 77) те; 78) удостојите; 79) за~едно; 80) Ј1икујемо ; о музици, али :tт грчком. Занимљив-е су ерпске бе­
.Зl) појемо; 82) које; 83)· доб11ти; 84) rосподство; 85} добро
леш1rе с упутствима о начину певања ) као на пpir-
д-елање; 86) година .

24* 371
ЗiО •
 •
:мер ова: ,, Удри rope на двор редом гласи: Блажен
муж, пак на други стих спадни три rласа '. Сем
4
Стефанових r<:омпозиција, у Псалтикији је било и
других уrлавном грчких. Све је то било ,,певање по
•
Јовану Кукузељу'', како је писало у концентри­
чним црвеним круговима са ознакама старих
чких · скала. МузЈ'1чар и светоrорски светац
XIV-XV века, Кукузељ је био родом из Драча,
можда словенске народностf~.
У XVIП веку Псалтикија је била у Скопљу­
Нико се није разумевао у њеним музичким зна­
цима, све док 1735. rод. није дошао частнејши ду­
ховник кир Исаија Светоrорац. Тада се видело да
она садрже ,,слаткопеније '' . У XIX веку Псалти­
кија је доспјела у Народну библиотеку у Беоrраду.
Проучавана је пред сами друrи светски рат. Нешто
је о њој и писано. Начињени су неки снимци. Изrо­
рела је 1941. rод., заједно с Народном библиотеком.
Снимци су срећом сачувани, а са њима друrа Сте­
фанова композиција. Њу је Димитрије Стефановић
1959• rод. успео да транскрибује и она је, у скра­
ћеном облику, изведена ,под Ст~фановићевим ру.;.
Ж{Оводсrmом у септембру 1961. rод" у О'хридУ, на
концерту Хора бeorpaдcIQ(X мадриrа.писта,, који је
даван у част XII међународн.оr византолошког
конгреса. На византолоrе је оетавила дубок утисак
и они су њено извођење одушевљено поздравили.
Стефан је био и преписивач старих српских
рукописа. За десnо~а Лазара Бранковића (савладар
уз своrа оца деспота Ђурђа 1446 1456, владар
1456-1458) Стефан доместик је преписивао у См-е­
,дереву, престоници деспотовине, један; Зборник са
житијем и беседама Јована Златоустоr. Тај се ру- ·
копис чувао у Круш:едолуt а сад је у Црквеном
музеју, у Патријаршији у Беоrраду. Други ње:rов
рукопис је у Лењинграду, у Државној библиотец11
,,М. Е. Са.лтикова-Шчедрина с,, а трећи, у Хила1Ј­
дару.
372
•
У Смедереву је било грчких избеглица, кoj1rr
су се окупља.ли око rрчких при~щеза на деспот­
ском престолу, Јерине Кантакузине, мајке деспота
гр­
Лазара, и Јелене Палеолоrине, жене деспотове.
После пада Цариrрада у .турске руке (1453) у Сме­
дереву су били и ,,нужднејши житељи Констати­
нова града'(, које помиње Смедеревски беседник на
погребу деспота Ђурђа (крајем децембра 1456. rод•).
За Гркиње деспотице и за Грке избеглице певане су
свакако црквене песl\~е на грчком. По свој прилиц11
је и међу певачима било Грка, па је отуда Стефан
компоновао и на српском и на грчком. У тој сре­
дини, која је била и грчка, за Стефана је оправ­
дано истицано да је Србин.
Против идентификације музичара Стефана
доместика са до1t1:естиком Стефаном преписивачем
наведено је то да су слова њихових рукописа раз­
личита ~t да нема доместика код нас после про­
пасти Српскедеспооовине (1459). Ни је.цан ю1 дpyrv.
аргумент немају значаја. За Стефанове компози-
•
се
ције се у записима каже да су ,,твореНИЈе његово,
али ниrде не стоји да су његовом руком писане .
• •
, Што се тиче доме.етика, довољно зе поменути да Је
неком ,~часном међу свештеницима и доместику(
4
кир Исаији упутио ,,посланије" Димитрије Канта­
кузин из Нов·оr Брда, српски писац rрчке народ•·
ности из друге полqвине XV века.
•
•
•
373
 •

• •
'

•
•

• •

. -- •
'
•
'

• •

'

••• • • МУЗИЧКЈ'1 РУ1~0ПИСИ У ХИЛАНДАРУ

• •
• •
•

Најстарији музички рукописи у Хиландару су

руски и потичу из XIII и.ли XIV века. То су Сти­
хирар (бр. 307) и Ирмоло~ија (бр. 308), оба 1-1а пер"
rаменту. По снимцима који су начињени под мојим
•
• надзором 1953., та два музичка рукописа су 1957 .
год. објављена у фототипском издању као vol. V.
А и В збирке Monumenta musicae by:zantina~. Део
Ирмологије, како сам утврдио у nосебној расправи
(19.57/ 58), налази се у Москви, у збирци В. И. Грt1-
rорович.а. Два листа Стихирара нађена су у збирЦЈf
П. Ј. ШафарЩ(а у Прагу (1958), а један је лист
врло веровати.о био у Народној библиотеци у Бео­
:rраду и са њом изгорео 1941. год. (водио се као
Оцои~ бр. 219). , ·
.,· Српски музички рукрписи у Хиландару су
мноrо. кас~ји. Н11су старији од XVlП века. То ве
• 2ца";{И да су тада постали и .њихови ориrЈmали .

..
•
 првобитни састави. Има црквених песама ( с музи­
чким знацима) посвећених Симеону Немањи, Сави,
архиепископу Арсенију, краљу Милутину, Сте­
фану Дечанском, кнезу Лазару. За песме знамо да
су из ХIП, XIV и почетка XV века. Заш110 би тре­
бало претпостављати да су музички знаци став­
љени тек у XVПI веку? У Драrановом минеју из
друrе половине ХIП или из прве половине XIV
века, који је бугарске рецензије (један одломак
се чува у манастЈq,у Пантелејмону, а сам MJmej у
Зоrрафу на Св. Гори), налазе се црквене песме у
славу Ћирила и Методија с музичким знацима.
Моrли смо и ми у то време имати црввених песама
с музичким знацима које су намењене нашим лич­
ностима. Да се код нас радило на музици сведочи
нам ,, творениј е доместика кир Стефана Србина" из
XV века. По једном документу на који се позива
румунски слависта И. Барбулеско, из Лавова С)"
1558. год. долазили младићи у Молдавију да уче
, грчко и српско црквено појање('. У ХVШ веку у
•
Србији под аустрЈ1јском у11равом разликује
,, српско" и ,;простачкосс црквено појање, »старин­
скос1 уопште, од новог ,,мајсторскоr'' појања. Из
истог времена су нам и подаци о јеромонаху Ана­
толиј у из светоrорскоr манастцра Ватопеда. Тог
,, мусикословеснејшеr свјатоr учитеља" је довео
београдско-карловачки митрополит Мојсиј.е Пе-
тров:ић . Анатолије је увео ,,rр'Шо пјеније". Исто­
ричар Јован Рајић додаје: после тога ,,преста
српско пјеније сасвим, да се данас једва где чује".
•
Хиландарски рукопис бр. 311 са;q>жи мали
теоретски спис о музици: ,,Начело .. . знаменијах
м:усикијскаrо художества, сиреч: горњих и дољњих
•
гласова, телесах же и духовах, и всЈакаrо следова-
нија, сочиненаја всих от времен показавших.сја
т:ворцов, древних же и нових''. ,спис треба, на­
равно, упоредити с грчким текстовима. Морало би
се поrледати и објашњење тих старих музичю-rх
376
знакова. које је дао Николај Тран,цафилов, издсWсtч
,,I.џзјетособравијас' и ,,Воскресни.ка'(~ зборника цр­
квених песама с музичким знацима (књиге су об­
јављене у Букурешту 1847). Сем тог теоретског
списа, у рукопису бр. 311 су црквене песме с му­
зичким знацима. Нас интересују песме посвећене
архи:епископу Арсенију, Стефану Дечанском и
Сави. Оне су у рукопису распоређене према цр­
квеном календару, који је почињао 1. сеrrтембром.
У Пса.џтики, хиландарском рукопису бр. 57·9 ,
помињу се ,,восходителни'' и ,,нисходителни
знаци'' .
Поменуте песме нашим личностима и песме у
којима се прослављају краљ Милутин и кнез Ла­
зар налазе се у више :хиландарских музичких ру­
кописа. Ако су вам белешке тачне, таквих руко­
писа има укупно осам (бр. 311, 312, 558, 559, 560,
580, 597, 668).
Рукопис бр. 556 је ,,Цветник м.усикијскахо
• •
устава". 'У њему се за Један састав напомиње да ]е
се
,,болгарски(', а за друrи да је "истолкувани на но­
ваја мусикија". За остале се музичке саставе на­
води да су ,,твареније" Јована ,,перваrо песнопојаt',
к.ир Данила, кир Петра Ламбадара Пелопонисиота,
кир Анастасија, Георгија Крићанина, Петра Бере­
.кета, кир Ја кова, архиепископа Германа. ,,Перв11
nеснопој '-' је, наравно, ,,протоспалт'', црквени по­
јас који се старао о учењу појања и који је управ­
љао хоровима обеју певн.ица, десне и .деве. Имао
:ь
је за сваку певницу помолнике, ,, домести:ке " .
•
У XVIП веку били су протоспалти ц~риrрадске
патријаршије Јован r~ Данил. Њих двоЈица и Пе­
тар Пелопонисиот радили су на реформи музи­
чких знакова. Код једног састава у рукопису бр .
.556 стоји да је Спиридона Хиландарца.
О Спиридону Хиландарцу имамо и других rro-
•
датака. Његов рад на музици припада првоЈ ПОЈIО-
Ћини XIX века . На Стихирару бр. 558 :аалази се
.,
З77

•
Спиридонов запис, и~ коrа се :ццди да је ":!- мај)"
1837. год. сврши1'> не само тај музички руко~с но
3ош · један, и то qп~т С~ар. Писао их је за Хи­
·ландар, за еаборну велику цркву. У запису забра­
њује да их ма ко носи ,,у својите по келијете с11
или на двор''. По употребљеним језич:кшv1 обли­
цима може се закључити одакле је био Спир~~до:н.
У ј,едном рукоnису, који је сада у софијс~ој Др­
жавној библиотеци, пише да је једну молитву пре­
писао Спиридон Х»ландарац. Нешто раније,
и~том рукопису, Спиридон је тајном азбуком забе­
лежио 'своје име и ставио rодину, 1817. Читав један
рукопис Спиридон је преписао 1826. rод. То је учи­
нио из страха ,ца Хиландар не остане без те књиге.
Из Ц~риграда су тражили да им се са Св. Горе по­
щаљr стари ру~писи. Спиридону се то учинило
сумњ'Нво и он се дао на преписивање. О томе тра­
жењу светогорских рукописа данас смо прилично
подробно обавеwтени. Нису рукописе тражили
Турци из Цариграда, већ је то чинио Беч преко
Цариграда. Наш Ј. Копитар, s:оји је тада био
библиотекар у Дворској библи·отеци у Бечу, по­
кренуо је, изr леда, целу ту акцију. Неки ру:кописи
11з Хиландара на тај начин -су доспели у Беч.
Спиридон је узео да преписује · ј'едву рукописну
књиrу која је, како он у запису каже~ ,,преписана
1
от рускаrо извода на српскими речми'', . али по
,,старому nиcaн11i:v''. Tai је рукопис из 1585. rо,д.
Још је и сада у Хилан;цару. ·према томе, узалудно
је било Спиридоново и страховање и преписивање.
За себе је у запису Сщ,q,идон забележио да је био
,·, један от простих и невежда <с. Ћиј ~ био ни толико
,.учен'' да уме да пише слова (речи) јакоже по­
требно јест' 1 • Времена у којима је СПЩ)идон писао
била су веома теr1rка. Лобут-паша и Арбанаси се­
дели су на Св . Гори. Нападали су на њу и разбој ­
ници. Мноrи су се Хиландарци тада ,,избричили"
и побегли. Остало је у Хилан.,цару свега 12 монаха,
Спиридон је преписао и једно ,. ,кратко описаније {'
378
•
светогорс.ккх манастира. Са тог преписа 1.8 34. rод.
начинио ј.е свој препис неки Захарије, који н}lје
био мв:ого писмен. Из Македоније тај Захаријев
препис доспео је у Државну библиотеку у Софији.
Осмоrласник бр. •596, такође један музкчки
рукопис хилав:д.арски, представља "ооч:иненије"
Јосифа"' јерођакона хиландарскоr. Радио ј'е по
~,управљенијун свога учитеља Јована, кавонарха
велике цркве. Тај је јерпђакон Јосиф преписао
у
један хиландарски рукопис 1807. r<:>д.
У друrој половини XIX века м·узиком се у
Хиландару бавио један Нишлија, јеромонах Ви­
кентије. О његовом раду имамо помена почевши од
1882. rод. Из тога времена ј е један његов састав
и:ли можда само његов препис. Налаз}{ се у Сти­
хирару бр. 695, заједно с једним "трудом'' Данила,
монаха зоrрафског (из 1873). За хиландарског
,,, псалта'' јеромонаха Панкратија 1887. год. Васи­
лије је преписао зборник ,,Церковно1· пјенија"
(рукопис бр. 692). Две rоДЈ{Не доцније, 1889, Васи­
лије је свршио рукопис "Церковацц мусикија".
I{од једног састава (.,Достојно'') ставио је напомен у
да је то ,,новопреведено с греческаго јаз,ика Кали­
.. стратом , јеросхимонахом зографским'' (рукопис бр .
694).
За Стихирар бр. 580 се каже да ј е "антологија
•
преведена от rречески на славзански от даскала
Никифора јеромонаха, сос трошак монасrирски б
лето 1834, априлија 14". У Псалтики бр. 561 на.пазЈit
се и делце "сочинено от Никола Василијева, учи­
тељ трновскиј''. Као Николај Василијевић, _,учи­
тељ терновски", помиње се 1858. rод. Тада је ље­
гово ,,Достојно'' унео у Стихирар бр. 686 јеромонах
Теодосије, који је такође био родом из Трнова.
Теодосије је б-~10 калуђер из манастира Зографа .vI
тамо је Стихирар и писао. На Стихирару је Теодо­
сије забележио податке за своју биографију. За­
монашио се 1857. rод., рукоположен је за ј ереја
•
 •

1859. rод. , а ишао је у Јерусвлим на хаџи.пук 1865.

rод. У Стихирар је Теодосије ставио и једно ,,До­
•
стојно'', које је "приведено от Влапхкn'' .
•

У Хиландару је био још један Буrарин који се

занимао музиком. Звао се Висарион. У Пловдиву је
1867. год. штампао "Черковно пјеније''.
Хиландарски музички рукописи снимани су у
новембру и децембру 1952. год. и ти се снимци
чувају у Научном архиву Српске академије наука
и уметности. Начињени су снимци од свих састава •

који потичу од Хи.ландараца или који се односе на

наше личности. По правилу снимани су сви такви
састави онолико пута колико су се цалази.ди у ру­
кописима. Тахо ће се моћи да врше упоређења и да
утврђује, да ли постоје какве разлике . у истим ШКОЛЕ КОД НАС У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

са-ставима а из разних рукописа. Теоретски спис

је снимљен у целини. Уосталом, он није ни велики.
У Хиландару има и rрчких музичких руко­
писа, који уопште нису снимани" За проучавање
хиландарских словенских рукописа било би неоп•
ходно имати и снимке тих грчких рукописа.
Школе се помињу код нас у доба српске фе­
удалне државе. Тако се за архиепископа Данила
казује да је у ,,узрасту младићком'' тајно отишао од
родитеља ,,учитељу неком'{. У том "училишту'' је
било вихuе ученика. Данило је био властеоски син.
Његови су родитељи били » богати и слав1-1и веома''~
како пише у његовој биографији. И за једног од
Данилових претходника се прича да су му ро­
дитељи, наравно, опет из властеоског реда , на11rли

учитеља да га учи књизи.

Јустинијанов закон, она компилација визан­

• тијских законских прописа која је постојала код
нас, прописује да се · t,Y свако?v1 гра.ду и селу где су
цркве тамо и училюrr-rа '' rраде. Ту се још наређује
да се не подижу само ,,просте школе", већ и ,,ве­
лике ''. У великим градовима треба да буду ,,висо-ке
као палате''. Училишта или школе подижу цркве,
• а по градовима то треба да чине владари и вла­
•
стела. Они нека постављају "филозофе и учен,е
учитеље'', које треба пристојно награђивати. За

381

•
,

.
издржавање школа треба прилагати села и руд­ оно ·научи, а он му напиnrе друге итд.• , ·~о је бека--
нике. вица) срицање првих слова, реЧй и реченица. По­
Учитељима се у Јустинијановом закону на­ сле бекаЋице се прелази на читање часловца. ,,Кад
лаже ,,да уче децу од свеr срца'', ,,да буду према изучи - ~ пречита •неколико пута ч.аслов~~ _' пише
њима мидостив_и и да им дарове дају, неrда крстић даље Вук - , онда уз:ме nсалтир; а_ ~ОЈИ изучи и
негда иконицу, те да · деца радије долазе к њима и пречита неколико пу11 а псалтир, онаЈ Је већ изучио
уче''. Пре одлас1<а у цркву деца треба да се- скупе св,у књ u-iy. '' ..
у училюrхrrу и да их одатле поведе учитељ у реду, У штампаним србуљама била Је штампана
све ,,по два и два'' . У закону се још одређује да се азбука, очевидно у наставне _сврхе. Први ср~ски
деца у седмој години дају у школу. Свакахо се по буквар ј· е· штампан у ВенециЈи 1597. rод. Та] бу­
ЈустЈmијановом закону поступало код нас и у овом квар држе у рукама уче~ на фрескама у Пehr1
погледу. и Морачи, у училишту у коЈе уводе малоv св. Ни-
Један од наших доцнијих књижевника, био­ КОЈIУ. ·. ·1 •
rраф де спота Стефана Јiазаревића Константин, био ТП:колу су учил~1 у првом реду они КОЈИ су се
је наставник у Београду и збоr тоrа се и назива сrrремали за свештенике , а затим вла ст~оска дец~.
филозофом. Од њеrа су нам остала занимљива Сем мушке властеоске деце, учило Је и :1ок0Је
педаrоw~а упутства. женско дете. Пада у очи да се у домаhичко] шко­
Наше фреске сачувале су нам и изглед старих т1, коју је основала краљица ЈелеIЈа АFЈ?КУј ска, не
натrтих учионица. У нашим старим црквама пред­ помИII:,е учење читања и писања. ДевоЈчице су У
стављен је на живопису живот св. Николе, па се тој 11хколи обучаване "свэкоN1 добром реду и руч:­
nриказује како ма.лоr св. Николу "приводе на ном раду, који nриличи за женски пол'•.
књигуt', ка1{0 ra воде у ,,учИЛIО.Јпе". У Пе-ћи и у Крајем XIV века имамо не само nисменЈ1х
Морачи учитељ је наслЈ4кан како седи 1-1а столици, жена , већ добијамо и прву жену књижевницу. То
док ученици 1rлече или седе подвијених ногу. Учи­ је Јелена, кhи ћесара Војихне, а жена деспо:а
тељ држи штап~, руци. То је знак његове властr1, Угљеше. Позната је вm.пе као монахиња ЈефимиЈа.
а и оr10:мена за ученике. Једна од сцена које су се Била је не само књижевница, већ и одлична ве­
!\!Орале догађати и у старим српским -irц,i.,..u..&...1.1"тмa зиља.
нас.ликана је на најстаријем: штампаном хрватскоl\t С r<paj a XIV века и из прве половине XV ве ка
буквар•)r Ј;tЗ 1527. rо,д. Пр~упника ј ,е узео један имамо и друrу яrену књижевни-цу. Звала се опет
;друг на леђа, а други га друг држи да се не изв11ј а Јелена. Била је кћи кнеза Лазара, а жена прво
и не избегава ударце. Учитељ ееди J.f штапом удара Ђурђа Страцимировиhа и затиl\-t војводе Сандаља
преступника . Хранића.
За учење писања употр€бљ_.uале су с е наво­ Српска песНИКЈ1Ња XIX века Милица Стојади­
шi-ене дarirч.-iцe. Поми.rьу ее код Теодосија у ХIП новић Српкиља забележила је од П аве слеm1це и~
веку. О њима говори Ј{онс":rантин Филозоф. ЧЈ1тање Срема једну леnу народну песму о шк:олованоЈ
се учило из црквених књ111•а. Тако је било и до­ жени. Јелица ђевојка _ из те песме је ,,једна сиро-­
цније, све до модерне школске наставе. Ево како тица, си'роти:ца без оца и мајке•' . Она је ,,по лепоти
Вук Караџић описује С'Гари начин учења: ,,Учи­ на гЈЈасу ђевојкасс . Ииједн~ друrа девојка на св~ту
тељ наr1ише дјетету што ће данас учити, па кад није њој равна. Од других девојака она се издв•ај а

•
383

•
и својом мудро1r1ћу. У песми се то казује на овај
•
начин; ,,Што је лијепа то ј е врло мудра, млоrе
књиге кажу ~з~ла од малена код бабајка своrа ц .
~ен~ је срећа худ~, па се зато у П€СМИ вели: ,,Што
~е ли]епа боље да )е слијепа, што је мудра боље да
Је луда". Љубав између Је.пице ђевојке и .војводе
Маринка, ожењеног човека (1\tајка га је ,,на силу''
оженила), завршава се трагично због Маринкових
кћери које неће маћију.
Поn,овски синови звали су се поповићи (отуда •

толико Поповића у вашем народу). Од њих се 1'ра­

жило да ,,КIЪИrу изуче се t Па да И ОНИ постану ПО­
ПОВИ. Иначе и.ду у сокалнике (који су били кувари-,
хлебари, зидари сокалница, ·одн. пећи) и меропхе
•
(зависне сељаке, кметове). Дечанска повеља је по­
ставила. као начело: ,1И да се поп од попа стави, а
меро11 1 •~~ћ (син меропха) ако књиrу изучи, да је
меропх . Тако су се створиле поповске династије.
По?одица Поnов,иh из околике Призрена - код
козе су се на.ла~или Призренски рукопис Душа­
новог захqника, ]една повеља Стефана Дечанског СРПСКЕ ВИБ~ИОТЕКЕ
и Душанова повеља Арханђеловом манастиру код •
V СРЕДЊЕМ ВЕКУ И У ТУРСКО ДОБА
Призрена - ,,бесnрекидно 'с је поповала и ,Ј 21. попа
народу ~рпском далас' (како је 1879. rод. истицао
поп СтоЈан, члан те породице). Из ранофеудаЈIНоr доба код Срба сачувала наъ1
се је,цна једина юьига, rлаrољ,ско Маријинско ј-е--­
Ј!.епо је било бити nоп, а не сока.ЈШИК и меропх.
ванђеЈье из XI века. О друrој юњизи имамо помеаа
Али Је било тешко учити, а још теже књигу добро
код Дукљанина и:з Вара (из друrе половив:е XII
нау чити. Попови су и томе натrхли лека. Кад им
наука не иде у rлаву, на свето бљудо (тањир) на­
века). То је liber Sclavorum qui dicitur Methodius ·
пишу киноваром (црвеном бојом) крст и слова као
у коме се говори о ,, законима Ј-! добрим обичајима ",
на поскурЈ.1: Ис. Хс. Ни. Ка. Око тог крста и тих или у коме се налазе ти ,, закони и добри обичаји '' ,
сл?ва испишу целу азбуку. Одслуже затим литур­ установљени на сабору на пољу Да.лм.и {Dalma, оби­
rиЈ у
"jr прву недељу поста и наравно употребе и то чно се сматра да је Дувно) за време краља Свето­
бљудо. Оперу онда бљудо и попију ту воду. Ако пелека или Будимира. Мкоrо се писало и о то~е
~о не помоnrе, онда се све то :напише на црвеној
с-абору, и о томе краљу, и о тој књизи Методиус.
Сви су из~.педи да је то Но..м.оюа1'оn, превод сло-­
Ј абуци, па се _одс~же литургиЈе у три суботе, а }'
недељу се поЈеде Јабука. Средство су сматрали за венског просветитеља Методија. Срби. би ra добили
сасвим сигурно: ,,Да видиnr! " - тим се речима за­ још крајем IX века, заједно с хришћанством и.
вршава ова спасоносна поука ._
писмено1t1ћу. У првом: реду црквени законик, Но­
,.
моканон ј-е садржава.о и друvе законске одре,цбе, па
384
25 тво.рци и дел а старе срnске књЈ1 ж ев 1-1.с· ст~1
385

и Зако'Н судни људем, Методијев извод и прево~
византијске Еклоrе. Дукљанин из Бара помиње
још једну књиrу, ,,librum gestorum" . дук.љавскоr
кнеза Владимира . Састав Дук.љанина из Крајине
(из XI века), описује gesta Владимирова. Није ха­
гиографска леrенда у правом смислу, већ биоrра­
фија, а можда и епска песма, chanson de gestes.
На двору оснивача српске феудалне државе
Стефана Немање (1168-1195) морала је постојати
библиотека. Два његова сина, Стефан и Сава, били
су књижевници. За Саву оба његова биографа,
.Д·оментијан и Теодосије, истичу да се од ране мла­
дости бавио књигама. По Домен·1·ијану, Саву су
родитељи ,,светим .Јtњиrама научили''. То исто ка­
же и Теодосије, само он то проширује и на све
синове и кћери Немањине. Сава је, додаје Теодо­
сије, че11rће ,,прочитавао" књ~ ,,у укус притттав­
ши (окусивши) разума'' њиховоr.
У науци се до11rло на мисао да је Сава своје
световно име Растко до.био по моравском кнезу
Растиславу из биографије словенског просветитеља
Константина (Ћирила). То би, наравно, значило
да је Константинова биографија читана на Нема­
њином двору. Из ње се моrло сазнати да је Кон­
стантин био ,,вивлоr.rикар у патријарха в Светој
Софији''. Најстарији сачувани рукописи Констан­
Ћ!НОве биографије су из XV . века. Они су српске ·
•
рецензиЈе.
Кад је под Савиним н~ром превођен Но-­
:моканон (крмчнја)t није употребљена реч ttвивло­
тикар" већ ,,пьиrохранитељ ''. За библиотеку се у
Савином НОМ'окавону каже ,,књитохранилница ''.
Ако у српским рукописима постоје прописи ,,о
~иrохраmtтељима" из Ус1:ава Теодора Студита
{који се · налазе нпр. у руској новоrородској Крм­
чији из 1282. rод.), имали бисмо неку врсту библи­
-отечких правила (један од тих прописа гласи:
,,Ако књиrохравитељ достојно се не стара, не ра-
•
•
дећи ни отресајући, ни чистећи од праха, сваr да
сухо да једе''). .
Немамо података о томе да је у српској феу­
далној држави створена стална дворска библио­
тека. Све што знамо о књигама на српском двору
односи се на збирке поједшщх влцдара. Те111ко . да
је и моrло бити сталне библиотеке, кад није било
• •
сталне престонице.
Најстарији син Немањин Ву;к (Вукан), у доба
док је држао великожупански пр.есто (1202,-1203),
наручио је једио јеванђеље, или је прихватио на­
руџбину своrа брата Стефана, коrа је зба1:џ10 с
престола. То је тзв. Вуканово јеванђеље, најста­
рија сачувана књига која је писана у _.Ј>апткој.
Краљ Радослав (1227-1254) је имао ~реса за
разна црквена питања и тражио је -објаптњења од
ученоr охридскоr архиепископа Димитрија Хо,ма­
тијана~ па није вероватно .да је био б.ез своје књи­
жнице, која је морала бити теолошке садржине.
У дубровачкој остаци жупана Десе, сина краља
Владислава I (1234 1243), и мајке његове краљице
Болеславе било је 30 књига, од којих се за четири •
. јеванђеља нарочито истиче да су оковани у сребро.
с израђеним ликовима или с ук.расима. од драгоr
камена. О осталим књлгЩ\-fа ништа се не бележи
ка1(ва им је била садржина. Поред тих књиrа, у
остави је био и један свитак са исписаном литур­
rиј ом. Из библиотеке краља Владислава сачувана
је једна књиrа (Пролог), која је писана у њеrово1v1
манастиру Милешеви (1263/64). Краљ Урош I
(1243,-1276) добио је из Св. Горе на дар обе Домен­
тијанове биоrрафије (и Савин живот и Живот
Симеона Немање). То свакако нису биле једине
књиrе које је имао, нарочито с обзиром: на чиње­
ницу да се у дому његове жене, краљице Јелене,
•
после њrове смрти а свакако и раниЈе, ,,књиrе
састављале и изреД}lо писалес'. По Јелениној на­
редби, преписан је Савин Номокано}{ (крl\-rчија) у
манастиру Милешеви (1294/95).
•
387
 1
Дуброва~rки историчар Саро Цријевић (1686 ·
1759) однекуд зна да је цар Душак, после своrа
бављења у Дубровнику 1350. rод., желео да ту под
својим именом етвори једну библиотеку, па Је, за
скупе новце, сакупио и послао многе латинске и
грчке зборнике. Ие.мамо никаквих вести о Душа­
новом раду у томе смислу у самој његовој држави.
Сачувано је једно јеванђеље, писано за Душана у
Лаври св. Атанасија на Св. Гори (пре новембра
1345), са записом у коме се говори о простирању
Душанове државе и дају занимљиви подаци о Ду­
шааозом изrледу и особинама. За Душанову жену,
царицу Јелену, знамо да. се интересовала за књиге.
Је;nна је књиrа преведена с rрчкоr на њену же.љу,
у доба ка~а је 01-ia, пратећи цара Душана, би.да .ва
Св. Гори ,,не jamiio, но нека.юо премудро и по~€­
но••, 1347/ 48 (то је било Тума-чење јеванђеља од
Теофи.лакта Охридсхоr). После Душанове смрти
царица, као монахиња ,Јелисавета, нарУчује да јој
се препйсују rрчке књиrе. Царица Је умрла. као
• великосхимница Јевгенија (1376). У њеној заостав­
штини било је и једно грчко боrослйвско дело
Павла, оснивача Еверrетидског манастира
Цариrраду.
У доба пропа,ttмьа српске феудалне државе,
у време Српске деспотовине, књиr~ се чPrr1ne
' по-
мињу. Деспот Стефан Лазаревић зе од Београда
створио своју престоницу (1403-1427). Сам књи­
жевник, деспот је у Београд довео_Констаwrtmа·
ФИЈЈrозофа, који је морао бwги ,окружен књиr~
кад је радио на својој правописној реформи. Таз
нови правопис примењивао се у манастиру Ресави
(дaI-ra11rњoj Манасији), rде се највише хњига пре­
писивал,о, из које су излазиле књиrе ,,од добра
извода . . . преводник ресавских, не имуштаго
яи:чтоже порока''. Али су се књиrе преписивале и
у самом Београду, као што сведочи један запис
који се односи на 8 књига израђених по наредби
војводе Радослава Михаљевића за његов манастир
388
у Радешину. По другом једном запи~у,_ десn<>т се
сам старао о ,,nреm,:,:сивању юьиrа, коЈе Је с усрlјем
и љубављу -читао, сисајући цремудрост од ових са
жеЈQом :itoja се повећавала и кор,шmу од тих чи­
тања, јер .веома љубљаше ове (~ите) Ј<.ао нпао
други у царству и слави световцо3 . Сремац с по­
четка XVI века пише за деспота да 12 мноrа писа­
нија преводе од грчких писанија више ~д ,цруrих
бивших пре њега''. Да је деспот имао своЈу библио ...
•
теку само се по себи разуме, али нам о томе све­
доче и две сачуване књиге које су биле ,,блаrоча­
стиваго госпо-дпна деспота Стефана'' (једва је
Тумачење јеванђеља од Теофилакта Охридскоr, а
друrа Лествица Јована ЛествиЧ.ЈЈИКа). У записима
на више IЏЬиrа стоји да су писцне по !fаредби де­
с1~ота Стефана (Триод у две књиге из 1407/ 8.,
Паниr.ирик из 14il/l2., Четири књиrе о царевима
- преведене с грчког на српски 1415/ 16. а препи­
сане 1417/ 18., Паноnлија догматики од Ј. Зиrабе11а),
а то се зна још за неколико 1\ЊИrа (Паралипомен
у Зонарпн 1407/8., Јеван:ђеље1 Књига о су~јама,
Трећа и пета књиrа Мојсијева, Зонара). За Једну
књигу буrарске рецензнј~ XV ЈЗека, за Поуке св.
отаца, у по свој прЈ,f.ЩЩи познијем запису каж~ ~~
.ца је деспот Стефан ,,писа за дущевFЈо спасе~Је .
Деспот Стефан се у једном запису упоре~у3е .са
Птоломејем:, а у другом се з~ њеrа каж:е да Је већи
од ,,дре~ноr'' Пто~ом:еја, јер ,,џноrочи.слије -~иоr
жноје'~ није употребио са140 за ,,УдЈiВљениЈе и
• ,, чловечску
хвалу'' цо да људима "Щ>е:мудрошћу
украси ц~рави i,i: сло:uе~4'' н да ~f ,, б,лаrодаћу душу
просветw'.
Деспот Ћурађ Бр~Јf1'ОВић. (1427-1.56) ,,~ноrо
имајући же~у и при.жељност за ~иrу коЈа се
зове Лествица и читајући с усрђе14 речи божан"'
ствеяе и корисне које су у њој", нащао је да су
различни преводиоци Q J J ~ једав 68 овај а друrи
на други начин. Збоr тоrа је потражио· и нашао
rрчке рукописе у Цариграду и на Св,. , Гори. Затим
389

је по.звао са Св. Горе ,,муже столетније'', који
~у заЈедно с браничевским митрополитом Савати­
Јем, ,, с многим трудом'' утврдили
текст те књиrе (1433). И у дубокој својој старости
скоро пред саму своју смрт, деспот Ђурађ се инте~
:ресовао за тачност српских превода
Јеванlјеља од Теофилакта Охридског и
Ксантопулове" (у доба између 1454. и 1456'. rод.Ј.
За десn · а Ђурђа знамо такође да је ю1ао своју
?иблиот . Патријарх Пајсије (1614 1647) је на
Једном уко:пису забележио да ј е Служба ј·еван­
ђелист: Луке ,,биле Ђурђа деспота в граду Сме­
дереву . Чr13ени илустровани 1\tинхенски Псалтир
припадао Је деспоту.
У породици деспотовој остала је љубав према
књиrама. Његов најстарији син Гргур, коrа су
Турци ослепили, наручивао је да му се преписују
кљиге (Шестодневник Јована Златоустог). Друrи
Ђурђев син, деспот ~тефан, такође ·од Турака
ослепљен, сакупљао Је књиге (сачуване су нам
Беседе Јована Златоустог на Јеванђеље по Матеју).
Стефанова .Ж:ена Ангелина имала је своју библи­
отеку, У КОЈО] су биле и неке књиге из библиотеке
деспота Ђурђа (тако је КОД ње била она Лествица
из 1433). Т~ећи син деспота Ђурђа, деспот Лазар 1
наређивао Је да му се преписују хњиrе (Шесто­
дневник и Зборник са беседама Јована Златоустог).
Кћери деспота Ђурђа, султанија Мара и грофица
uељска Катарина-Кантакузина, интересовале су се
за књижевност и ~аручивале су књиrе. СремскЈ-r
де~поти Вук (,,Змаз-Оrњеии Вук'') и Ђорђе (доц­
НИЈе архиеm:скоп Максим) имали
У Макс~овоЈ библиотеци се налазе књиге које су
биле СВОЈИНа његовог оца деспота Стефана и мајке
деспотице Анrе.лине, а такође и његовог стрица
деспота Лазара. Судећи по том наслеђива,њу књи­
га, Бранков~ћи су имали своју _ породичну библ•r­
отеку. Она Је свакако те.шко настрадала о првом
паду Смедерева (1439), а несумњиво је велики~r
390
делом пропада за време коначне пропасти деспо­
товине (1459). Мали део књиrа мора-о је понети са
собом: деспот Стефан Бра1-1ковић, кад су оне дошле
тачан српски у руке дес1100'~це Анrелине и Максимове .
Од српских династа после распада српске фе-
•
удалне државе интересовање за књиге Је покази-
Тумачења
вао Вук Бранковић, који је наручива'О да му се
књиrе
препише Хроника Георгија Хамартола (1386/ 87).
Пада у очи да у то доба жене наручују књиге или
се књиге за њих састављају. Прва српска књи­
жевница, деспотица Јелена, доцније монахиња
Јефимија, тражи да јој се препише ,,божанств·ени
песневац", псалтир (1370/71). Деспотица Јевдокија,
кћи Ђурђа Балшића а жена јањинског деспот~
Исаила де Буонделмонти, наредила је да јој се
у Скопској Црној Гори препише Дијалог Гргура,
папе римскоr (1408/9). За друrу познату стару
српску књижевницу, за Јелену, кћер кнеза Лазара,
а удовицу прво Ђурђа II Страцимировића а затим
Сандаља Хранића, саставио је њен духовник Никон
један Зборник, избор разних састава, међу којима
су и писма Јеленина (то је Горички зборник из
1441/42. rод.).
Књиге и библиотеке имали су и српски феу­
далци. Ако у њих убројимо и xy1v1cкor кнеза Миро­
слава, имали бисмо да поменемо Мирослављево
јеванђеље, које је изrледа писано за самога кнез~,
а ие, по његовој наредби, за веку цркву или мана­
стир. Тепчија Обрад у доба краља Владислава .r
(1234 1243) дао је да му се напитххе један Минеј.
Та је књчrа дох~вије доспе.ла у руке ,,rоспожи теп­
су К.fъиrе. чиној '' Радослави, ваљда жени ,, тепчије вели~оr
српског'' Мишљена, а она је око 1330. год. - нару­
чила да се Минеј употпуни. За Бранка Младено­
вића, по коме се у историографији назива српска
властеоска и владалачка породица Бранковићи,
написан је Псалтир с тумачењем (1345/ 46). Госпо;­
дин Радован ·· је хтео да има · Хр·онику Георrија
391
 Хамартола ,, в дому свој ем(.', да би се нас.лађЈ-1ВаО
читањем из ње о ,, минувшим древним: царевима'' ;
хроника му је преписана у Хиландару (1385/86).
Никола кефалија је купио Диоптру. На том.е руко-
.пису с Jq>aja XIV века буrарске рецензије бележи
. се да велика ,.туга беше по земљи за кнеза Лазара
доба" . Димитрију Кантакузину, српском юьижев­
нику из друrе половине XV века, преписао је
1468/69. год. један Зборник дијак Владислав (nо­
зна·r као Гра:l't1атик), 1474. год. преписан: је за Кав­
такузина С'.Гарогрчки рукопис с Пиндаровим
.и Есхиловим де.лима (можда је преписивач би() сам
КантакузИЈf, што би, наравно, било још од већег
знач;~ја). У дому господара зетског ИЈЗана Црно­
_јевиhа преписан је 1485. rод. један Часловац на
:молбу ,,достопочтенаrо и велеМ)·драrо'' логотета
Божидара Грка, за кога је Ил. Руварац цоl\ЏfЩљао
да не, буде исю лице са Божидаром Вуковићем,
доццијим власником српске штампарије у Ве-
• свих разношења од стране развих љубитеља Ј1
нециЈи.
• учених путника.
Турци су· уништилџ српски феудални поре­
дак и -створили свој, у коме су нашли места и
поједини представници српске феудаЈРiе КЈЈасе.
Дотле здружена са феудалном ЈСЛасом, црква
_почиње да тражи осло~ща и код занатпија. Први
култови nоједивим занатлијама су кз XVI века
(једном кујунџији и једном обућару), а из тога
времена имамо помене занатлија који наручују
){Њиге. Тако Н'а почетку турске владавине, у XVI
.м:ан~стир Јована Крстите..1Ьа код Ј ат11уња (околина
Лесковца) и чији се по:rv1ен налази у владалачком
помеюuсу l\1анаетира Житомислиhа, имао је са
Мојсејо~, свакако братом, Па.леју и њу су nрило­
жили своме l\{анастиру св. Николе званом Јуни}\
Пусnuьа. Михш~·о Десисалић, кујунџија у Сара­
јеву. са браћом Н,ико.л:ом и Драrобратом, дозвали
су 1564/ 65. rод. једноr дијака и он је у МихаилОЈЗОМ
.дому, rошћея са великом чаuхЈ\у и усрђем, препи­
сао њима један Патерих.
У срп-ској феудалној држави просвета и кул­
тура је била у рукама цркве. Појмљиво је да је
црюва располагала великим: библиотекама. Да су
оне заиста би.ле велике, можемо да закључимо no
•
њиховим остацима, КОЈИ су сачувани и после свих
пожара (,,књижије пожеже~о" помиње се крајем
X1V и почетком XV века, а тога је, наравно,
бивало и раније), и после свих пљачкања и после
Српска феудална држава је постала у Топ­
лици, у којој је Стефан Немања сакупио ако себе
властелу и зидањем манастира радио на придо­
бијаљу цркве. Топлица није припадаЈiа рашкој но
mmrtroj епархији. ДоцнИ]е, у доба орrаЈВ(З()вања
самосталне Срnеке цркве (1219), створена је тооли­
-чка епархија. Из Немањиноr манастира у Топлици,
ев. НикоЈiе, на жа.лост немам() с.а"lувавих
JI(

веку, старањ~ ? српској књизи, сем rwквених рукописа пре почетка XVI века. Раrпки епи­
ЉУ_ди, nр~таЈу остаци српске феудаЈ'IНе КЈiасе, скопи иэrледа да нису · увеже били ословац
кози су се укључили у ђ'РСКИ феуда.лни поредак, Немањин nри изграђивању cpricкe феудаmtе др­
и занатлије, који су представљали заметак српске жаве. Њихов катедра.лии манастир апостола

грађанске класе. Једино к~д њих од српских све­
товних е.nемената могло је бити и би.по је библио­
тека, свакако скро~mих. Михаило Комнен Црноје­
вић, rосподар и кнез _новобрдски, имао је 1502.
rод. један Псалтир. Господар Анроник Кантаку-
. зин, који је са својом браћом 1516717. год. подигао
Петра и Павла ие обдарују ви Н-емања пи
1ьеrови наеледиици. Р:ашку епиеиоиију Сава
ие само да није уздигао на архиеnискоnију
(1219), већ ј-е и деградирао, ставио је на друго
место, иэа новоосноваве зетске епархпје. Тај је
манастир старог постања. Очекивало ·би се да ои

392 39З
буде књижевно среди111-rе, а ми, међутим, о томе
немаъЈо података за доба пре краја ХПI века. . Ч)тване су због тога у ризницама. Да је библиотека
Најстарија српска црквена библиотека, која
је и данас сачувана, и поред свих rубитака које
је имала, налази се у Хиландару на Св .. Гори.
Основана је кад и Хиландар, крајем ХП века.
Ка,ц се њен оснивач Сава вратио у српску земљу
(почетком 1208), учинио је од манастира Студе­
нице средюпте свога рада на књижевном: и цркве.,..
ном пољу. Још и пре тога времена, од свога осни­
вања крајем XII века, Студеница је морала имати
своју библиотеку. По Савином доласку та библи­
отека добија посебан значај, јер се у њој чувају
прва оригинал.на дела феудалне српске књиже­
вности: биоrрафија Симеона Немање од Саве (из
1208Ј rод.) и Савина црквена песма у славу Симе­
она Немање (у првобитној ред~к1~ији из 1209/1213.
rод.). Од студеничке библиотеке остало је у мана­
стиру једно једино Јеванђеље (с почетка XVI ве.ка),
• •
а на разним местима сачувано Је ]ОШ неколико
студеничких рукописа. Један студенички калуђер
спалцо је 1813'. rод. многе студеничке рукописе,
да не би пали Турцима у руке.
Сту:ценица је припадала Ибру, који је поред
Топтще, сачињавао Немањину управну област из
времена пре ио што је постао велихи жупан. У
Ибру су Немањини синови Стефан и Сава са:3и­
дали Жичу. Њу су одредили за седиште српске
архиепископије. Ту је основана rлавна црквена
библиотека, у којој. су би~е ,,архиепиок.{)11.ЈЬе књиге''.
Из тих· ,,архиепископљих књиrа'' преµисиваи Је . за
поједине епархије Савин Номоканон (крмчија).
Трудило се1 да преписи буду верни, да у њима не
буде ,,ничтоже криво" и да се ве изостави ниједно
,,СЈiово'' (реч) ни ,,строка'1 (црта) .. Збоr трrа су упо­
ређивани "двап1ати и три11tти'' са ориrцна.ЈЈОl4 из
библиотеке српске архиепископије. Књиrе су ~е­
ома цењене и збоr њихове садржине, а такође
•
због материјалне вредности коју су представљале.
српске архиепископије била у ризници, ИМа1\1:о све­
дочанство архиепископа Никодима из 1321/ 22. rод.
Он је ·наредио да се препише Карејски ТЈmик са.
самог Савиног оригинала који се налаз,ио у Кареј­
ској ћелији на Св. Гори. Тај је препис затим чуван
,,в црквеној ризници у архијепископији'', и то
,, с другими јего (Савиним) светими устави'' (мисли
се очевидно и на Номоканон-крмчију).
Кад је седиште архиепископије из Жиче пре­
нето у Пећки манастир (крајем XIII века), пре­
сељен је свакако и један део библиотеке. Данас
у Жичи нема рукописа.
Пећки манастир је сачувао прилично руко:­
zшса (112), и поред тога што је, кад избеже патри­
јарх Арсеније ПI Црнојевић (1690), ,,васе (све)
именије велике цркве србскије Пећи (патријар­
r11ије) разхиштено (опљачка·но) било'', па с њим
и књиге. У библиотеци Пећког маttастира било је
и rрчких рукописа. Данилов ученик је забележио
д!! архиепископ_данило II (1324 1337) у Пећки
манастир, у щ,,кву архиепископа Арсенија, ,,оби­
·ЈIНО • . • постави књиги rрчкије''. Те се грчке књиге
нису сачувале. Руски учени путник А. Гиљфер­
,цинг у Пећком манастиру је нaurao и са собом
понео онај rрчк:и рукопис, писан 1474. rод. који
је припадао Димитрију Кантакузину. 'У првој по­
ловини XVI века рукопис је био у- ·новом Брду
и по њему су писане разне белешке {о смрти некоr
човека, приходи и расхо~, дуrови, о тучи између
,,рупника~ - рудара, приходи од· литурrија :за
по:којнике, лекови против повраћања и перути).
Седшпта појединих епархија била су по мана­
стирима, па збоr .то.rа нису постојале посебне епар­
хијске библиотеке .. Извесни архијереји, као цр­
квена ·властела, моrли :~у. ,имати своје .личне
библиотеке. Тако је митроnолит серски Јаков
395
 моканон, псалтир, J,f октоих, и господс ким 11раз­
можда за себе наручио једно Четвщюјеванђеље ником службу, и чтенија на поученије људем~'
1354/55. rод., мада је мо гуће да је то учинио за Према томе би попови морали њ'fати девет књиrа.
катедралну цркву Теодора Тирона J.t Теодора Стра­ То је читава мала библиотека. Тешко да би се
• тилата (јеванlјеље је са лико~1 митрополита Ја... могло очекивати да су ови прописи свуда и сваrда

кова). За једпог каснијеr српског архијереја, за примењивани и у српској феудалној држави. О

митрополита новобрдскоr НЈ-fканора, о<;нивача ста­ њиховој п. римени у доба турске владавине не
ре српске штаАЈП.ар:ије у м.анаст)lру Грачаници може се наравно ни говорити~ Најстарији натrrи
(1538/ 39, .rод,), имао белешку из 1569. rод. да је подаци о поповима као власницима књига потичу

у њеrо:воЈ библиотеци било 27 књига, међу којиЈ,Ја
и _једна "летургија тиnарна'' (штампани литур­
rиЈар).
Овде је зrодно напоменут.~-1 .да књиге из старих
с-р-пских штампарија {од XV до XVII века) нису
издвајане. По свему су биле једнаке рукописним
юьиrама, па "tЈак и обликом сло~а; само је тај облик
код њих појмЈЬиво био устаљен. Оштећепе штам­
пане књиrе допуњаване су рукописним листовима
или читавим таба1Џ1ма.
Мноr-е м~настпрске библиотеке су пропале,
а,ли су ипак неке сачуване. Од B~JIJfIUOC с~дњове~
ковних манастира J,la нашој територији нај~ећу
рукописну библиотеку Юfају Деча.НЈ( (1~9 руЈЦР­
писа). ЗЈ1атн~ . је рук.оnисна библиQТеЈ{а Цетюьскоr
манастира (84 рукопи~а). И неки манастири ~ој,и
•
се к-асниЈе nоюцьу_, данас располажу ~enJQI
с nочетка XIV века. Поп Загоранин из тоr вре­
мена од 9 прописаних књиrа је набавио четири:
имао је триод, пракс (апостол) , псалтир и јеван­
ђеље. Имамо бележака о набавци књига од стране
попова и за време Турака (почевши од 1503/ 4. rод).
У нароЈЏ:IИ језик нису продрле ни ре~ ,,вивло­
тикар'' ни речи "књиrохранитељ" и ,, к:њиrохра­
нилница ''. Ниједну од ТИ.."С речи нема Вук Кара­
џић у своме ,, Српском рјечнику ". Код Вј:-ка није
забележена ни реч " књижница '', а наравно ни
,,библиотека''. Вук зна само за речи ,, књижар'~
и "књ~.rжарница'' , али у двоструком значењу:
књиговезац и продавац ыьига , одн. продавница
књига и 1<:њиrовезr-1ица.
руко,,..

nисuим библпо~хама: с~. Тројица КQД Пљеваља

(113), Нико~ац код Бц:јеЈiоr Пољц (5i), Савнна
(44). Од фрушкоrорсЈUfх Nанастпра лепу рукоШf~
,сну биб.циоте1tу ј,е имао КруЏiедол (88); са.да је
у, Латријарw"јн у Беоrраду. Највеhа cpncxa рук:09"
писва бибщ;~оте~а је извсЩ на111е земље: о~щ је у
Хи.ландару (на Св. Гори) и броји 700 српских р~-о­
писа, по~ rрчкmс којих џ:ма цреко сто.

Свt:Ш'f•~яици су :цорали иuа"н яајпотреАније

књиrе. Цркве11а правиЈiа из прве поЈШВnне XIV
века, за ~оја А. СоЈIОајев мисли да су "tЈа11осталии
српсЮI правни споменик'', за попове 11раписују :да
,,има.ју апостол, јеванrеЈtИје. литурrију, трио~ ио.
397
396
 •

•
• •
-

'
•

•
••

' •

• • •
•
•

• •
•

. СТАРЕ СРПСКЕ ПОВЕЉЕ И Р}ТКОПИСНЕ

• ! •
КЊИГЕ ЗА ВРЕМЕ II СВЕТС}{.ОГ РАТА
1 •'

•
Повеље српских феудалних држава и старе
•
српске рукописне књи~е од великоr су значаЈа

и за општу словенску нау1<:у. Писане hириmщом,

оне су •предмет палеоrрафскоr проучаваЈЬа, у коме
се долази до закључака, необично важних за сло­
венску ћириличку палеографију, науку која се
тек изграlјује. Повеље са,щ>же податке који
су неопходни за научна истражи.вања о прво­
битном словенском праву. У српским руко,m1-
сним •к!ЬИГама налазе се текстови који су
основни за историју словенске nисмеgости. Тако
су српске рецензије најстарији преписи Био­
rрафије Константина-Ћирила. Написана :~,1змеђу
869. и 876; она је једно од nрвюс оригиналних
с.лове-нских дела. Због узајамне повезаности која
постоји међу словене-ким старим књижевно-

•
399
 стиЈvrа, српскЈ1 рукописи прЈ1rвлаче пажњу 1{1-ьи­
Миклошић у свој зборник Монумента Сербица
жевш1х ИС'"l'ОрЈ11чар~ и друr~"< словенских народа.
(1858). На основу Сенжерl\1енскоr уговора о миру,
Треба само nо.менут;,1 ,,српску Александриду(',
повеље су враћене из Беча, али не у Дубровникt
о којој се расправља у руској науци, или Поз­
веh: у Београд (1921). Ту су послужиле Љуб. Сто­
нањски белоруски рукопис, у коме је преr,rесена
јановићу за његово .издање Старих српских п,ове­
,, с књиr сербски.._"<'' и ту једино сачувана Повест
ља и писама (I) 1, 1929; I, 2, 1934). Све до 1941.
о витезовњ\1а ,, Трисчану'', ,,Анцалоту'' и Бову. •
год., до немачке окупациЈе, повеље су се чувале
Један писац својим животом и књижевним радом
у Српској академији наука. Окупационе властк
повезује C'Iapy српску I{Њижевност са ·бугарском,
одузеле су их од Академије и послале поново у
са румунском на словенском језику и са руском.
Беч. У ослобођену земљу донете су 1947. rод. и
То је Глигорије Цамбла1{ (око 1365-1419/ 20). Као
предате дубровачком Државном архиву, где им:
што се за једног Цамблаковог савре:ме1-rика са Бал­ •
]еи право место. .
кана каже да је оербалбанитобулrаровлах (у Ја­
И Св . Гору је захватио II светски рат. Била
њинској хронЈЩИ с почетка XV века), тако би се
је и под окупацијом. У Хиландару су радит1 не­
за самог Ца.1\'Iблака могло рећи да је влахобулrаро­
мачки научници. Снимали су грчке повеље, које
сербомолдаворус. Преводна стара српска књиже-
• нису носили из манастира. Од свакоr снимка
вност, за]едно са осталим словенским юьижевво-
остављали су манастиру по једну малу копију. ·
стима, с.лужи за литерар~о~историјска истражи­
Колихо С€ данас зна, за време окупације ни Хи­
:зања из области оних књижевности којима при­
ЈЈавдару ни осталим светоrорским манастирима
• падају оригинали. О још 1-rенађеном rрчком ориги­
ништа није пропало од старина. Из Хиландара је
налу Виђења :ИсаијЈrна (с краја I века) упућени
нестало једанаест српских повеља . Две су)" ствари
смо да закључујемо на основу словенскоr превода
делови Милутинове повеље мэнастиру св. Ђорђа
(од шест рукописа три су српске рецензије) . По-
• Горга код Скопља из 1299/ 1300. год. (бр. 132 и 133) .
СТОЈИ и прерада тоrа превода (од три рукописа
Осталих девет су Душанове повеље (б.р. 22 из 1345,
ц.ва су срnска, старија). Виђење Исаијино је апо­
бр. 23 из 1345, бр. 29 из 1355, бр ЗО из 1347/48, бр.
криф који је био п~вргнут боrумилсхој "доктри­
F1ажној цензури''. Однет је на Запад катарима и
33 из 1348, бр. 34 из 1347, бр. 37 из 1353/54, бр.
•
код њих Је са словенског преведен на латински.
38 из 1354/ 55 и бр. 40 из 1355). Од њих су
шест са печатима . Д13е су на пергаменту. За делове
Највећи део српских повеља сачуван је у Ду­
Милутинове пов·еље не зна се како су нестале .
бровнику и у светогорским манастирима, нарочито
Душанове повеље су 1931 . год. nослате у Југосло­
у Хиландару. Ду,бровачка збирка повеља однета
венски генерални консулат у Солуну. Тим пове­
је од aycтpirj ских властЈlf у Беч, у Државни и
љама су Хиландарци доказивали с.воје право н:.~
дворски архив (1833). Пре тога повеље су препи­
неке поседе. Грци су спорили њихову аутенти­
сане у Дубровнику. Један: nр:и:м:ерак тих преписа
чност. Генерални консулат је имао да се постара,
послу>Ю10 је за први српск~r ,ципломатички збор­
да нахпи стручњаци проуче повеље и утврде да ли
m1к, који је објављен у Београду 1840. rод. под
су аутентичне. Повеље су биле без сумње слате
~шеном П. Карано-Твртковиhа и који је изазвао
у Београд. Шта је даље било с њима, у манастиру
велику полемику око питања ко је прави "саби­
нема никаквих забележака и нико о томе не уме
ратељ '' и "издаватељ''. У Вечу је повеље унео Ф.
ништа да каже. Нису враћене манастиру. То је
•

400 401
26 Т.опрщ1 и дел а старе српске књ1,1жео-.1остЈ1

•
 поуздано. Моrле су на неки начин ишчезнути у
Бе-ограду. Мало је вероватно, али ипак није сасвим
искљу'Чено, да су упућене натраr Генералном кон­
сулату и да су ту из било кога разлога остале до
1941. rод., до немачке окупације Солуна и Грчке.
Тада су_,.м-оrле бити однете, што би било бс-љ~, или
• зиду а не .на nepr~~нry или на харт:изи, rрцчани-
су унЈ1111тене.
Из Народне библиотеке у Београду нестале
су 1 за вре:ме I светског рата, хиландарска повеља
Симеона Немање (из 1198-99. rод.) и две Душанове
повеље манастиру Трескавцу (једна из 1335, а
друrа из времэ-на .11ocJre 1337. год.) . Трећа Душа 1-1ова
повеља за манастир Трескавац (око 1337. год.) про­
~ала је за време II светсюоЈ:' рата. Изrорела је 194·1.
' Њд. з·аједно са целом Народном библиотеком. Тада
. је унюхrтена и повеља цара Душана гробу своје
матере краљице Теодоре (из 1346. rод.). О 1.•ој по­
вељи је Ст. Станојевић, као студент у Бечу (у јулу
1893. год.), начинио ову забелешку:
t,Исти:на ·о овој хризовуљи. 11. Р11варац
и К. Јирече-к причали су .ми, да је ова :r:-р~,1,­
•
зовуља ова-ко нађеш~; Св. Стева-нс1<.а
ву.ља би.п,а је у Бетраду ради издавања;
Љ. Ковачевиh. опази да је -на листу који.м су
.биле -корице из-н.утра залеnљеt,е нешто
сано; с'Ки'Не пажљиво тај лист, и - то је би,..1,а
• Душапов(!I, Хриэовуља. МађарС'Кој А-каде.мији
,, nошаљу Св. Стева-нс-к,у Хризову.љу
нарав'НО нико није опазио, да је шта с-кидано;
Ду'UЈ.,й,иову Хризову.љу nа-к noiua:љ~ Кова~­
•
виh. Новаковиhу и о'Н је овде изда, изо1числив­
и.1l'u бе~овС'Ку nородицу ' (м Ста-нојевиhево.лr,
1
, при.мерку Сnо.м.еки:ка Срп. акад. IX, 1891, у
'КО,.ме је Но~а-ковиk објавио повељу с обја1.иње­
њем да је њу ,,са-чува.аа јед-на турс-ка бе~ов<;1Са
породица у Цари~раду'~ ).
402
•
•
•
Манастир .; Жича је у току .I I светскqг рата
•
веома страдао, али зе остала сачувана црква и
она њена кула испод које је на зидовима исписана
повеља Ст-ефана Прво1Венчаноr (из в•ре1VIена око 1220.
год.). Како је манастир Грачаница нецовређен, )1
•
.друга српска повеља КОЈУ имамо само на црквеном
•
чка повеља није нестала у ратним ВЈ1rхорима (она
је краља Милутина, из 1321. год.).
Док је био професор и директор српске гим­
назије у Новом Саду (1819-1833), Павле Јосиф
Шафарик_ је удар.и~ основе научном проучавању
старе српске књижевности. У његовој Историји
српске књижевности (тада завршеној, а објnљеној
1865. год., после 1ьеrове смрти) укратко су {)Писани
многи стари срџск:и рукопцси из I(арловач:ке би­
блиотеке и из фрушкогорских манастира. Из
новосадског периода живота и рада великог слави­
сте потиче и његова лепа -збирка старих српских
рукописа, која се ~а у Че11хком музеју у Пр~у.
После IIIафарика мало је рађено на описиваr-ь )?
карловачких и фрушкогорских рукописа. Не - по­
стоји опис рукописа Карловачке библиотеке. Исте
Хр-и.зо­
године кад је започео I светски рат (1914) изи-
•
шла Је прва свеска описа рукописа српсЮL~ мана-
стира у Карловачкој митрополији. Одисани С}'
пи­ били рукописи манастира Крушедола у Фрушкој
Гори. Од те прве СЈЗеске није се ИIXIJIO даље. Тек
после II светског рата у Споменику Срп. ак~д- 1О 1
-н.атра1,; (19,51) описане ~у збирке рукописа фрушкогорских
манастира Кувеџина, Ш:юrrа.товца и Грrетеrа. П-о­
даци су из времена пре рата . У току II свет,скоr
рата фрушкогорски су манастири те111ко страдали .
Куве~IИН је порушен. Црква је остала без кубета
и без ropњer дела олтарске апсиде. Од звоm1ка ес
сачувао само доњи зи~дани део. Кqнак је претворен
у • рушевине. О.д тrrишатовачке цркв~ прео,стали су
само зидови, а црквени кров и камење и циrле од
.звоника сручили су се_ између тих зидова. Место
403
 и за време I светског рата. Тада јој је нестало 46
конака су рушевине. Одмах после ослобођења око
стари~ српских рукописа. Међу њиl\1а су били ови
цркве су биле растурене људске кости. Било је
веома значајни рукописи: богомилско Никољско
људских жртава, нису само уню11тене старине .
јеванђеље, на пергаменту с крај а XIV или почетка
Манастир Гргетег, из коrа се Иларион Руварац
XV века (бр. 112); Минеј на перrаменту ХIП и
борио за победу критичког правца у српској исто­
XIV века, са Савином службом (бр. 212); Парамеј­
риографији, био је сав у рушевинама. Звоник се
ник на лерrаменту XIII века, са иницијалима (бр.
срушио ва цркву. Од конака го.ли зидови. И са
ЗОО); Триод са словима Климента Охридског на
другим фруuт:когорским манастирима било је ст~­
пергаменту, писан 1328. год. (бр. 437}; Типик Саве
чно. Крушедол није рушен, али је потпуно ОПЈ"Dа­
Јерусалимског, са беле11IКО1\f •О смрти српских вла­
чкан. Из цркве Велике Ремете однето је све што
дара и црквених поглавара и са једним заметко:.r
се могло понети, а конак је спаљен и порушен. Од
старих српских летописа, писао Данилац Левоою1
Хоnова, и од цркве и од конака, остале су руше-
1416. год. (бр. 590}; Зборник попа Драrоља XIV
._вине. МанаС'I'ир Врдник (Сремек.а Раваница) понај­
века (бр . 632). Био је међу несталим рукописима
боље је прошао. У олтару су остали чак и неки
11: још један, и то од особите важности, али се изме­
рукописи. Конак је опљачкан. Црква манастира
ђу два светска рата појав11с на немачком антик­
Јаске је сачувана_, али је конак порушен. И црква
варном тржишту. То је Призренски рукопис д}""~
Мале Рем~те НИЈе настрадала. Раковац_ је сав у • шановог законика, с краја XV или с почетка XVI
рушеви~ама, и црква и конак. Беочин је неповре­ •
века (бр. 399). О т,рrовини с тим рукописом почело
ђен, али опљачкан. Однети су рукописи (80) и би­
се да пише у београдским новинама . Рукопис је
б.лиотека од више хиљада књига. Потпуно је по­
узеrг са тржю rrта и враћен. Није дошао натраг у
рушено Бе11rенево. Дивша је опљачкана а њен
• Ј Народну библиотеку, већ је дат Народном музеју,
ко1-1ак Је претворен у рушевине. Све је однето из
који је тада носио име кнеза Павла. Ту се и сачу­
Привине Главе. Из Карловаца и фрушкогорских
вао за време II светског рата. Инвентар рукописа.
манастира стари српски рукописи, уколико су са­
Народне библиотеке у доба њене пропасти имао
чувани, пренети су у Загреб. Одатле су после осло­
је 1449 бројева. Ту су били и нестали рукописи.
бођ~ња донети у Београд и смештени у Патријар­
Затим је ту било случајних прескакања и пра-..
ШИЈИ. Ту се и данас налазе.
знина насталих збоr тога што су издвајана писма
Од запаљивих бомби, које су пале на њу прво­
и увођена у посебан инвентар. Убројени су ту и
rа дана бомбардовања Београда (6. априла 1941.
·новији рукописи (149), рукописи дубровачке и при­
rод .), rютпуно је изгорела Народна библиотека у
морске књюкевности (4), рукописи на туђим јези­
Београду. Стари српски рукописи, заједно са
цима (103), снимци (10), ученичке белешке (2) 1
осталим реткостима, били су у сандуцима. Спаке­
архивски рукописи (199), повеље и преписи повеља
вани су и били спремни за преношење у склони­
и исправа (17), синђелије и др. (8). Тако од 1449
ште далеко од Београда. Било је одређено ~а се
инвентарских бројева треба одузети 492 броја под
сандуци са библио?ечким реткостима однесу баш
којима нису били заведени стари српски рукописи.
он?r дана ка~ је II светски рат захватио Југосла­
Кад се још не узму у обзир нестали рукописи (46) ,.
виЈу. И час Је био утврђен. Заказано је товарење
затим други нестали предмети, прескочени или
сандука за 1О часова, а око 7 часова су па.ле прве
упражњени бројеви (86), добија се број 825. то ...
бомбе на Београд. Народна библиотека је страдал а

405
404

лико је укупно изгорело старих српских рукописа
у : Народној библиотеци 1941. rод. Од значајю.ос
рукописа треба поменути: Србљак XVI века, са
Слу.жбом и Житијем Стефана Дечанског од Гри­
rорија Цамблака, са С:71Ужбом и Житијем краља
Ми.дутина од Дани.ла ~лађег, са Житијима к.раља
Драrутина и краљице Јелене . од . Данила (бр. 21) ;
Живот Св. Саве QД Теодос:иј а" два рукописа и~ XVI
века (б1л 26 и 264); Ни.кодимов типик, на перrа­
ђrенту из 1319. rод. (бр. 6); Слова Дамаскина Сту­
дита века у једном од њих се каже
X'W-XVI - . 1 писи манастира Св. Павла, КОЈИ зе раниЈе такође
да је превод Гриrорија, епископа Пелагоније и
Прилепа (бр. 315); Зборник пр:ве nоловm-1е XV века
- са Сло:sом љубве деспо~ Стефана и са апокри­
ф·ом о Асенети,, :можда . већим делом аутоrраф
деспотов . (бр. 29); Хамартолова ХроНИЈ:{а, с кр~2а
XIV века. (бр. 328) и из 1549. год. (бр. 1391) : Алек­
сандриде) из ~IV или с поче:r,ка XV века (бр. 757),.
из XV века (бр. 1-22), с краја XV или с почетка·
XVI века (бр. 117); Псалтикија с мужичким ,, тво­
ренијима ес 01:ефана Србина, :комnозитор_а XV века
(бр. 369); Поменик . призренски, на пергаменту XV-
вelfar· (бр 227); непроучени и необјављени поме-•
НИЩ1: Дечая,ски из 1572t rод. (бр. ,1223), Храма трију­
све~иtгеља из XVI века. (бр. 1224), ' места званоr Бе­
лаја из XVI/XVIt :век:а · (бр" 1227) и пећки из. XVI
века - (бр.1222)t; Апостол на Пергаменту XII/XПI.
и XI1I/XIV .века · · · са Бо:щидар~км записима из
вре1\1ена косовске битк;:е (бр. 914); Хровоrра,фи,
лепавински из XVII вена (бр. 1228) -и мана~тира,,
Пиве, такође из ·XVII · вeкa (бр. 1йЮ) . Један рук,о­
пис "ниј,е био . •у Библиотещ~. -Дат је ·Уииверзиrету·
у Београду на проучавање. - Тако - -се и сачувао. То
је вео~а важан ,Марков рук-Gпис из XIY.· .веt{а, кој~И•·
садр,ки ~ Живот · Симеона . Не~ање оц Доментијана,­
Живо1? · Савин ,од Теодосија, ·Похвuу Сави од Тео-=
дос.ија и ,Хиландарски nшик (бр. 1366). , Р·уко•пи~ ае.­
у ётвари својина ·манастира Х'Иландара н,а Св. Хори.
•
•
•
•
• •
Одатле је позајмљен од стране једноr веома уrле-
дноr црквеноr човека (1896). .·
И поред разношења рукописа КОЈИ су чинили
)'Чени путници о,ц како се од почетка XIX века
•
• живо ради на славистици, у Х~Јiан:дару се сачу­
вало до 700 cтapYL"I{ српских ру.кописа, на перrа-
1\tенту и хартији, из ХIП до ХVШ . века Српских
рукописа има и по другим светоrорским манасти­
рима, нарочито у буrарском :м~настиру Зогрофу ~
у руском манастиру ПантелеЈмо.ну. У ПантелеЈ­
мону су, како је 1953. год. утвЈ?ђе~о, и н~ки руко­
био у српскю.1 рукама. Пантелеј.мон има и српских
повеља. Све је то у опасности. Некад велики ма­
настир, саrрађен да прими випхе хиљада калуђера,
•
Пантелејмон је данас rотово пуст. Нема rtи сто
11онаха, и то су све изнемогли старци.
Српски рукописи су пропадали за време II
светскоr рата по Хрватској, Босни и ~ерцеrови1rn,
Црној Гори и Србији. Тешко је у:тврдитИ: чега ви­
ше нема, јер су научни о~си .~алоброЈни и не
обухватају мноrа места у ко)има зе било рукопи.~­
После ослобођења од сакупљених рук.описа и дру­
rих старина са територије Хрватске, из већиво~
разрушених манастира и цркава (у Горњо-Карл.о­
вачкој епархији од 189 српских цркава, каже се у
једном извје·штају, попаљено је и порушено 173),
створен је Музеј Срба у Хрватској и смештен у
Загребу. На изложби која је приређена 1950. rод.
изложени су српски рукописи на пергаменту и
хартији, из ХШ-ХУП века. Раније су ~ни припа­
дали српским манастирима у Хрват~КО] и Славо­
•
нији: Лепавини, Ораховици, ГомирЈу и Пакр~.
Манастир ЖитоМЈtслић у Херцеговини имао Је
збирку старих српских рукописа. Она више не по-
•
СТОЈИ.
Срећом све збирке Ср!fСКИХ рукописа по Југо-
славији нису страдале. Остале су сачуване збирке
у Љубљани (у Државној библиотеци), у Загреб)·
•
 ,

(у Југословенској академији), у Новом Саду (у

Матици српској), у Београду (у Српској академији
наука и уметности, у Универзитетској библиоте­
ци и три веће приватне збирке: проф. Рад. М. Гру­
јића, проф. А; Ивића и проф. Д. Вуксана), у Сараје­
ву (у Старој цркви), у манастиру Крки у Северној
Далмацији, у манастиру Савини код Херцеr-Но­
воr, у Цетињском манастиру, у манастиру Св. Тро­
јице код Пљеваља, у Пећкој патријаршији, у Де­
чанима, у Никољцу (код Бијелог Поља). Кад је
(одмах после њене пропасти) поче.ла да се обнавља
~ародна библиотека у Београду, нарочита ,пажња
зе обраћена рукописима. Сакупљено је још првих
година неколико десетина рукописа, међу њима и
веома важни (Живот Св. Саве од Теодосија, из
XVI века; Александрида, из XV века ;Крмчија, из
XVII века; Физиолог, из XVI века). Сталном ку­
повЈmом створена је дана~тхња прилично знатна
•
руК'описна збирка Библиотеке. Она је обухвати.ла
и збирку проф. Д. Вуксана. СПАЉЕНЕ ЗБИРКЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕЈ'<Е
Разасути скоро по целом свету, српски ру­
У БЕОГРАДУ
кописи су нарочито многобројни по библиотекама
Совјетског Савеза. Има их затим у Софији, Буку­
решту, Будимпешти, Бечу, Берлину, Паризу Риму Пре двадесет rодина, хиљаду деветсто четрде•

(Ватикану), у многим другим страним градовим.а. сет и прв~, догађало се оно што се свагда збивало
у на111ој историји, препуној тешких подвига и ба11т
због тога великој . .Као у доба косовске битке (1389),
и тада смо сматрали да је ,,боље нама у подвиrу
смрт, него ли са стидом живот" и да је "боље
нама у боју смрт од мача примити, него ли цлеhа
непријатељима нашим дати'' . (Наводи се из говора
кнеза Лазара, како ra доноси савремени писац, Да­
нило Млађи). Остали смо верни својој прошлост1-1
и имали смо још једном да искусимо речи старих
наu1их књижевника XIV века, Даниловог ученика
и Данила Млађеr, да "бо.лови рађају славу и тру­
дови доводе до починка'' .
•
• • Пропаст Народне библr(отеке у Београду је је­
• ... •
.' дан од великих боЈiова који смо тада поднели. Кад

408 409

•
 • •

ниј е могао да нас учини друкчијим но 1uто
увек били, непријатељ се решио да нас потпуно
уништи. Хтио је да нестане и ~para од нас. И пр-­
в·оr дана свога напада на нашу земљу бацио је за­
паљиве бомбе на Народну библиотеку, у којој се
смо заведена. Књижевни оrласи 1 често необично важ-
ни, тек су се почели да из,цвај ају у засебну збирку .
И праве реткости су :Лежале забачене. Пред саму
пропаст Библиотеке нађен је rлагољски Мисал из
1483. rод. Био
. је м.еђу . неким одломцима старих ~

више од сто година скупљало и чувало све што се к_њиrа, још непреrлед.а~. Ко зна када је и како ie
m1сало код нас и све што је писано о нама, почевш1-1 . ту -доспео. У магацину, као обичне књиrе, 6ила су
•
Трубарова издања . . Дивни примерци. Повучени су
•
од на3стариЈих дана. .
из магацина и стављени међу ·остале старе.штампа­
Зграда Народне библиотеке је била мала, пре­
не књиге тек негде 1940. год.
пуњена бЈ1блиотечким предмети~а од подрума до .
мансарде. У ствари једноспратна вила , зидана пре
•
Библиотека је ~ала ове збирке : ру~{6писне
скоро сто година за становање а не за смјештај 1<:њиrе и документа, писма знаменитих људи, ст~ре
•

установе као што је Библиотека, зграда се уrибала наше штампане књиrе XV-XVII векаф књиrе, ко-
•

под оrроl\ШИМ теретом и пуцала је на све стране. лекције, часописи и друга периодична изда~а, ал-

У њој је 6Ј1:ло све што ј е Библиотека имала, на си­ манаси и календари, нов.ин~, музи%а издања, ат­

лу смештено, збијено, натрпано. Само су сувиnщи лас11 и карте, разне репродукције слика (у ви,~
пренети у један' посебан магацин, и то готово књига и посебно), фотоrраф~је. ·
•
уочи саме про~асти. у збирку .РУКОПИС:НИХ ~ига ~иј~ враhен _ При­
Тешко је у потпуности изнети шта су све са­ • Зре:IСКИ рукоt~ис Душановог · законика, који ј~_ не~
државале библиоrгечке збирке. Изrо,ре.ли су и сви СТЭ.·() 1915. rод. Нађен у Нема%о.ј, у ЛрЈ1в атнтi
,. . . . :. . . '

инвентари и све картотеке. Истина право стање рукама , .цос;лужиq Ј~ да с,е__Јощ Једн,~+\{ испољ ~ сим-

фондова ни из њих се не би видело. Књиге, часо­ пат~је ф~сти·чке Немачке . према сродном р~жи­
писи и новине били су у I, II и III примерку . Сат,10 му у Југославији. С великрм галамом је 1934. ;год.
је ·1 -примерак · био пописан. Међутим 'су често II и предат Народном музеју, који се тада наз~ао. кн~а
llI· .примерци · били потпунији, . ·6ч:ува:нији.· Било је Павла. Тако тај рукопис. није изrорео с Библиоте-:.­
.. ' . ~

1'moro књига с посветама, са ··занимљивим й: важ- ком. · Изван Библиотеке је био, . na је . зб·ог тога са­
ю~' белеrхтк~а: ·стајале су м~ђу· остаЗџ_ш' и на њих чуван, Марков рукопис из X1V века, са списима
се ниј е. обраћаt71а. посебна iiажња. .Тако з·е, на при- Савиним, · доментијановим ·и Теодосwјевим. Руко-
писни Грб(?в~к; .,~ ~нестао -из . :Вибл~?.теК:~· то:. ј~­
... - • • ~ t • •• • ~

мер,. у Библ~о~~ци би_о Путоп.ис Јерот_~ј~ Рnча};{!!-

на у : ;издању О. родј,анског (.1861). ro
је би{) сепара'f, зацажен~ не мноrо пре ~ене чропа~~ ·Укр~ева су
батrт онај примерак из к.ојеrа је Ст. Новаковић ВЈ>­ и ·писма
..
слик~ра ~онстат~на
~ ~ • ..
.дt а~#а;_
• '
~објављ~на:
~, .. • .. • .. •

ш~:1.0 прештампавање тоrа ПутQписа ,(1871). Руком Цела збирка музичких издања дата , Је на ~тал.ак
Новаковићевом учињене су .неке преправке. Поред реверс _ Музи~щој ~адемији ~ _тамо <r~::и· сада _н_ала:..
ocтa~ror К96Ј'!.цић је претворен у Оби91ић~. У збир­ ЗЈ1~ Тек о~купљена збирка ~9аз\Щ, . коју је-поs<: .. Ђор­
цп л~сама энаме,нитих личности .многа: .су. била пе- ђе , С. ЂорђеЈЗиЈ\ ~~~~о у, ~ељи . ,ца ~у пр~лужи - ~а
•

410

•
•
публикацију већег обима и значаја, била је изван
Библиотеке, на сређивању, па је због тога моrла да
буде основ колекције писама нове Народне биб­
лиотеке.
Спаљивање библиотечких збирака представља
огроман губитак, али се, за утеху, може рећи да
све што је пропало није ненадокнадиво. Рукопис­
не ~иrе су биле нај.драгоценије, па и међу њи­
ма Је било ствари које се могу прежалити. Новине
су за наше прилике од необичне важности, јер је
у њима много штошта објављено . ш-rо се код дру­
гих народа налази у- књигама и часописи~а. При
раду на обнови Библиотеке њима је због тога по­
свећено много бЈ?ите. _И стално се у томе правцу
чине напори, КОЈИ даЈу лепе резултате . Што се
осталих збирака тиче, треба прегледати нову На­
родну библиотеку и онда видети шта се може ура­
дити, кад одt'оворни чиниоци имају правилне поr­
леде на установе оваквог културног значаја. rioвa
Народна библиотека је потпуно оспособљена за
вршење својих задатака. I-Iепријатељ ни ту није
постигао оно што· је желео. После пожара од згра­
де су остали само зидови, а у подрумским 11рос·1-о ­
риј ама су се видјеле књиrе, с.асвим изrореле али
сачуваног облика. Док су биле у пламену, неке
су се ·отвориле , па су изгледале као да су домало­
час читане. Видела су се слова, па и чита~и редови.
Просто су позивале на читање. Добијао се утисак
да се и из спаље_них српских књига даје отпор, да
се пркоси неnрИЈатељу. На риблиотечкој зrра,ци и
после пожара~ још првих недјеља окупације, по­
носно се вила Јуrословенска застава, стављена онда
кад се одбацивао пакт с фа111истичким силама. Као
•
да Је предсказивала да ће се из пепе.ла старе по•
дићи Н?ва Народна библиотека, у слободној и на-
предно] земљи. · ла. И часописи су пристизали, и публикације свих
Библиотека је техико настрадала и за вреl\1е I
свет-скоr рата. Сељеиа је, разношена, пљачкана,
али се ипак сакупило много њен.их књига и пред-
412
мета. Све не, наравно. Неке су рукописне књиrе
:нестал.е. Губитак је и по броју в.елики, 46, али је
много знатнији по важности тих рукописа . То су
били нарочито издвојени рукописи, они који су
највихuе цењени и које је требало на сваки н.ачин
спасти. Можда су пропали, а можда само о.пљачка­
ни. У овом друrом случају појавиће се кад-тад на
в.идело као што је искрсао Призренски рукопис
Душановог законика. Пожар из 1941. rод . уништио
је у свему 825 рукописа. Много чеrа смо m1шени,
можда за увек, јер ко зна да ли ће се наћи други ка­
кав препис. Стално под тешким животниl\'1 услови-
•
ма, ниЈе ни чудо што нисмо све рукописе r1роучили.
Тек наслућујемо шта је у њима било. Забележено
је, на пример, да је у једном пергаментном рукоп1,~­
су XIV века била Служба петнаес.-торици с:трумич­
ких (тивери<mољских) муч-ени.ка. Та је · Служ5а~ не­
позната, а можда би нам • nомоrла у решавању
питања Брегалничкоr књижевног средишта старе
македонске књижевности .
Међу писмима и документима било је обиље
сТ~вари за осветљавање наше књижевне и културне
прошлости. Све једва проучено, а било је мноrо
чега и потпуно непознатог за науку .
Збирка старих наших штампаних књига
XV-XVII века је тек била смештена у два велика
ормана, сређена само углавном, и тек донекле про­
учена. Од многих наших старих издања имало је
по више примерака, које је требало упоређива·rи
темељно простудирати. Посао ј.е био те1t за11очет v.
већ је било важних резултат.а.
У току њене стоrодишње прошлости књиге с}·
долазиле у Библиотеку са свих страна . Како се
развијала славистика, тако се Библиотека богати­
врста. Више се rомилало, но библиотечки обрађи­
вало. Мноштво неразрезаних примерака свуда,
међу књиrама, часописима, осталим публикација-
'

ма. Чак понекад и у I примерку, а да не говоримо
о .fI и D-1, који се по правц.лу нису ~орич:или. Биб­
лиотека је имала мноштво реткости за које• с~
• • •
знало, а ЈОШ ви111е оних о ItО]ИМа се НИЈе имало ни
појма да су то~ Посебно су чуване књиге на наrххем
језику, научне садржине, са корицама на фран­
цуском и са насловима који су те књиrе нетачно
приказивали; као романе и приповетке. То је била
1\t1:арксистичка литература, која је Библиотеци до-
•
лазила поштом из иностранства.
Кошекција часописа је била велика и садр.2-ка­
в·ала ј-е право боrатство . Све су то биЈIИ комплети
Ј1ЛИ скоро I{омплети. У својим славистичким сту­
диј ама ретко да нешто нисте налазили. Ако га нема
у I примерку, требало је само замолити Дq се по­
гледа у подруму II или I~I ·примерак. Туга је б11Ло
гл едати како се помало влаже стари ,часописи рус­
ки, пољски, ч,ешки, бугарски, немачки и ко зна
чији све·. Чувало се колико се могло, а мноrь се
није могло. Више стотина хиљада библиотечких
предмета било је зrурапо у ону малу зграду, у
којој је у другој половини прошлог века био фра.н-
цуски конзулат. Може се замисш1ти колико
је требало простора за конзулат у једној малој
земљи . •
· При обичном ходу· по библио~ечкој згради подо­
ви су се љуљали. Били 1су вео1ма слаби, од дрвене
грађе. Да су међуспратне конструкције .биле бе­
тонске, пожар яе би за1..rватио целу Библиотеку,
као што показује искуство стечено на другим бе­
оградским зградама. Изгорела: би мансарда, нај~
више и спрат. Сачувало би се приземље са збирком
новина, и, шт<> је најважније, остале би подрумске
просторије. У подрумским просторијама су били
- смештени сандуци с највећцм реткостима. Ту cjr
.биле све рукописне књиrе, писма, све старе штам­
пане књиrе XV-XVП века , новине, најређе књиге
и часописи, стара библиотеЧ"ка архива. Чекало се
414
•
•
да дође наредба да ти сандуци буду прене~ени
изван ·Веоrрада. Наредба је најзад стигла, .али по
љој је имало све да остане у библиотечкој згради .
Откако постоји Библиотека је прижељкивала
да добије своју зrраду. После I свјетског рата, кад
се с муком прикупљала библиотечка имовина (до­
ношена је Дунавом чак из Софије), Биб.лиотека ј е
по невољи била смештена у згради једног ~mнис­
тар·ства. Просторије су биле потребне том ю~ни­
старству и оно је претило Библиотеци да ће јој
књиге избацити на улицу. У тако тет11кој ситуа­
цији, Библиотека је морала да пр1,rми зграду,
ису.ви11 1е малу с обзиром на њен будуви развој ,
једва прилагодљиву њеним .nотребама . Један ин­
дустр11ј алац је зграду желео да · прода др}каnи, и,
наравно, то ј е и учинио. У тој зградй је Биб.m10-
тека и и.згоре.ла. Сви покушаји да се доIЈ,није до­
бије друга, погодниј а зrрада, остали су сасвим
неуспешни. А комисије су, једна за другом,
rодинама оглапrавале постојећу библиотечку згра­
ду за склону паду.
Обновљена Народна би·блиотека добија од на­
ше социјалистичке заједнице зграду која потпуно
одговара њеним потребама. У ·њој he се она раз­
вијати у брзом темпу који је карактеристичан за
наше доба . Пожар из 1941. год. остаhе као страхrrна
жртва која се имала поднети, да би се униnrтило
фашистичко зло у свету и да би се земљи обезбе­
дила слобода и напредак. Црногорци су 1853. rод.
ставили у фишике за пушке слова из своје штам­
парије, па су тако бранили и одбраю1:ли своју 1\'1алу
али слободољубиву земљу. Кад се 1941. год. оду11-
рело страшном непријатељу, знало се добро да ће
бити тешких губитика. Могла је Библиотека и не
бити меlју њима, али код тзв. надлежних није било
разумевања за њу, па је тако морала проћи.
Слобода је сачувана, и част народа, то је rлав1-10 .
415
 •
••
•

Да завршимо речима староr нaurer књижев­

ника Данила Млађеr, кога смо и у почетку иав~
дили: ,,Не бојмо се стража 1(Оји је дош.ао 1Ш нас"
• ни усrремљења пе-частивих пепријатвља, юоји
ска'Ч,у 1«1 нас. Ако бис.мо заиста ,ш страх и ~убита'К •

мислши.t, добра -не бис.мо се удостојид.и. А-ко бис;мо

о сваком од пустошних nо~реше-ња 1'1омишљали"
пишта од часних nодви~а пе би се у'Чи-н.ило. • . А ко
и ма~ ~лаву и 1еоnље ребро и с.мрт живот, .ми са •

1Неnријате.љи.ма боркти се има.мо''. Тако су кнез}г­

Лазару казали косовски јунаци, њеrове ,,велможе
и војводе и војници, велики и мали'', ,,које пород1<1:
и подиже Српска земљ.а, као прекрасне летора­
сли''.
На страх и на rубитак се није мислило ни за
време народноослободилачких борби. Слобода је са­
чувана и синула је у новом: сјају. Међу онима који.
су је сачуваDIИ .и извојевали би.ли . су и многи чи­
таоци Народне библиотеке. Библиотечке збирке су
изrореле, али су претходно послужиле за вас:пи­
-rање младих бораца наше Народне револуције.
Тиме је стара Народна библиотека честцто и гордо
•
испунила СВОЈ задатак.
• ру, у софијским збиркама, у Ватикан~КОЈ библио­
•
- Рукописе пок. Душана Вуксана, своrа дparor и не­
•
ОПРАШТАЈУЋИ СЕ ОД ОВЕ КЊИГЕ
Овде су покупљени 1:Јеки моји радови, поново
прегледани · и усклађени ко.лико се могло. Прика­
зују моје продирање у нашу књщкевну прошлост,
к<>је је -скu11чано с многим напорима, мучним, 11а
ипак пријатним. Наrутао сам се стародревне пра­
шине, прелиставајући старе нarrre рукописе, лист
по лист, у Тројици Пљеваљској, Цетињском мана­
стиру, Пећкој патријаршији, Дечанима, ~ланда­
теци и rде све не. Још ми се привиl}азу рукописи
старе Народне биб.nиотеке у Беоrраду, који су из­
горели 1941. год. И њих сам скоро све прешао, али"
на жалост, уrлавном из палеоrрафских разлоrа"
Збирку нове Народне библиотеке ја сам започео­
заборавног кума, випхе пута сам разгледао пре но,
што су ушли у библиотечку збирку. Седео сам:
поред њих са кумом и водио дуrе разговоре у муч- ·
ним временима окупације. Не умем да кажем ко­
лико старmс рукописа ми је прошло кроз . руке;
око две хиљаде или -чак - и ви1:11е. Све је то. ..t1ттаЈt
мало. Треба их све видети, а има их сада готово- по

27 творци и дела старе српске књижевносnr

417
 •

целоl\tе свету. Спојити растављене делове, а то је

најтеже, јер је један, рецимо, на Св. Гори, док је
други негде у Русији.
·То прегледање старих рукописа, пописивање
и систематисање њихове садржине (посао који је
започео Павле Ј. Шафарик у Новом Саду, у коме
сам и ја професор ево већ девета година) , само је
претходни научни рад. А он није ни близу завр­
шен. Док он траје, сви књижевно-историски за-
~ кључци морају нужним начином бити привремени,
• подложни сталним изменама и допунама. Тако је
и ина че у науци, у кој ој нема мировања и кој а је
-сва у тражењу нових путева и решења.
Навршава се четврта децениј а како проучавам
-старе српске текстове. Прве упуте и прва охраб­
рења добијао сам од свога професора Ст. Станоје­
вића (Нови Сад 1874 - Беч 1937), чије је знање
било огромно и, што је важније, који је би-о ~овек
изузетне способности и широкогрудости. Имао сам
на расположењу богату библиотеку Српскоr се­
минара (са библиотеком В . Јагића) на београдском
Универзитету, а затим дивну стару Народну биб­ САДРЖАЈ
лиотеку, која је крила неслућена боrатства. Жи­ Страuэ
вотне прилике, и опште и, моје личне, нису би111е
увек д-обре, али сам ипак прикупио доста подата­ 1100 година сло~енске nи~~ености . . . . . . . . 5
ка и дошао до многих закључака, које сам уносио (без п~учнqг апарата : новосадсю1 "Дневник" од
1. и 2. јануара 1Ц6З ; са џаучним апаратом :
и обрађивао у својим рад,овима .
,,Стреl'vtљења (' IV, Приштина 19631 1 8)
Надам се да ћу успети да их синтетизујем, али
.. .
пре тога желим да прикупим :макар неке од њих у Творц~-1 словенске писменост.и . . . . . . . . • • 15
юьиrама оваквим kao што је ова. Налазим да је (~лендар Џатице српске за 1963, .92- 96)
-то к-орисно. Наравно, ни ова ни друrе моје књиге
Хронолоrија П()Крштавањэ. . . . . . . . . .
Срба 31
-нису моја завршна реч о старој српској књижев-
(на српском без 1-1аучног апарата: Гд~сни1t Gpn.
rtости. То су само претходна саопштења. Њих об.:.
академије наука V, I, 1953, 202-20~; }Ја фрав­
јављујем, у облику збирке, надајући се да he ми
цус~ом са на~ l\1: апарато?vЈ: .}3yzantio11 XXII,
живот дати прилике да кажем и завршну реч. Све
195~, 253-256; Fepragmena tQu IX diethl1r)us
се наде не остварују, па је добро nрикуrtљати и
qyzantinolqвikou synedriou II, 1956, 579 582)
претходна саоmптења . Дају се ипак у облику к·оји •
је · више коначан, на riоодмаклијој етапи научвоt Српс1се рукописне и u:•rампане књиге в;роз 13екове . .
l_:>ад-а који је у току. Ћ. Cn. Р. (Библиотекар VП, 1955, 121 137)
1
ј
418
 •

СтрGИа Страаа

"Немаtьа и његови синови Стефан и Сава, творrџ,1 1Iохвала кнезу Лазару са стихов:има . . . . ~· . .. 147
српске феудазrне државе . . . . . . . . . . . 59 (са научним апаратом: Историски часопис V,
(Летопис Матице cpnCJte 390, 1962, 208-215) 1955, 241-254)
. Једна позајмица у најстаријој српској црквеној пес­ · Световна похвала кнезу Лазару и косовским ју-
ми (у Савиној Сдужби Симеону Немањи). . . . . 73 наци.ма · .- . -. . . . . . . . . . . . . . ; .
• • -• .
• са научник апаратом: (»Slovo« бр. 6 8, 1957, (са научним апаратом:= Јужносоовевски фило­
231-235) лог ХХ~ 1953 1954, 127-142)
,Служење Домен,,и:јаном у XIV веку . . . . • • • 79 . По'-1ец..r књижевноr рада код Срба у Средњем ПодУ-
•
са научним апаратом: (Јужнословенски фило- нављу . . . . . . . . . . . . • . • . •· • . 171
лог XXI, 1955-56, 151-155) (новосадски »дневник" од 12. фебруара 1961)
'Теодосијеви стихови о Симеону Немањи . . . • • 85 ·о Григорију Цамблаку . . . . . .~ . . . . .• . ]75
(Летопис Матице српске 389, 1962, 342-349) (Гласник Срп. академије наука I, 1949, 172-175)
.Акрос'l'их у старој српској књижевности . • • • • 95 ..Књижевна стремљења деспота Стефана Лазаревића 183
(на немачком:, са научним апаратом: Stidost- (Летопис Матице српске 377, 1g56, 583 601)
Forschungen XVII, 1958, 144. 152)
Постанак: 11 Слова љубве" деспота Стефана Лазаре-
.,,Ах'' у старој српској писмености . . . . . . . . 103 в1,,sћа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
(,,Књижевне новине" о;ц 29. јуна 1962) (»Кnji.zevne novine« од 8. фебруара 1963)
Стихови у сребро урезани
. . . . . . . . . . . 1.07 Београдски песник Јефрем с почетка XV века . . . 215
(Летопис Матице српске 389, 1962, 246-249)
ДИјак Ан,цреја, београдски писац из времена деспота
Архиепископ српски Данило II . . . . .. . . • • 113
~тефа11а . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 221
(Браничево VI, 1960, 1-7)
(са нау~м апаратом : Годишњак града Бео­
Данилов ученик и Данило Мла.ђи . . . . . . . . 121 .. града V, 1958, 19 25)
(са научним апаратом: Прилози за књижевност,
, / ·Из књижевпоr стваралаштва у доба деспота Стефана.
језик, историју и фолклор XXV, 1959, 80-81)
. .Да ди је инок из Далше Доситеј "јеже (што јеј J,f
"Тужица" rладноr средњовековноr Србина . . . . 123 'I\Jr • "?
..Ј.V.1.ОЈСИ . . . • . . . . . • • • • . .. • . • • . 233
(Delo I, 1955, 97) •
(,,Полиnrка'• од 13. децембра 1959; у потпунијем
Јаков Серски, књиrољубац и песник српски XIV века 125 об.лику: Браничево VI, 1960, 55-59)
(Летопис Матице српске 390, 1962, 327-332)
Завршни акростих код Констаятина Филозофа, ,.пре­
Молитвеиа песма царева . . . . . . . . . . . . 133 водника
11
и "учитеља србскоr" . . . . . . . . . 239
(Стремљења Ш, ПрИПРmВа 1962, 668 · 669) (Летопис Маrrице српске 388, 1961, 479 485)
На траrу једног Ј ефикијиног састава . . . . .. . . 137 Три Византинца ка·о стари српски књижевници XV
'
(са научним апаратом: Прилози за ~tњижевност, века • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 247
језик, исто.рију и .ФмклорXXI, 1955, 123-124) (н~ немачком, са научним апаратом: Akten des
Маче војску српски кнез Лазаре . .. . . . . 141 XI. Intemationalen Byzantinisten-Kongresses 1958,
(Летопис Матице српске 390, 1962, 533-537). Mtinchen 1960, 504 507)

420 421
-
•
 Страна
Страва
Пpel\ta Шексm1ру и c,rapJ'll'vf српским рукописима . . 349
димитрије Каита.кузин, српски s:a,ижeBli.J.fK ВЈ,1Зан·r~1ј-
1 (яовоса,~ски 1 ,Дне-вн11к" од 1-3. јануара 1958)
скоr порекла . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
(на француском, са научним апаратом: By.zan- Патријарх Пајсије с придворни.~1 слави цара Уроша 353
tion XXIX-XXX~ 1959-1960, 77-87; на срп­ (.Лето-пи с Матице српске 389, 1962, 460 464)
ско~, са науч~ апаратqм: ~тре~ења II, Даскал Висарион, јед а11 од последњ11х пес1-1ика старе

Приштина 1961, 147-155) српске к.њижев1-1ости . . . . . . . . . . . . . . 359

Труд Тикаре, инока из Цариграда . . . . . . . . 261 (Летопис Матице српске 389, 1962, 57-65)
(Ле.топ.ис Матице
•
cpncxe 389, 1962, 142-li-7) Српски композ итор XV века . . . . . . . . . .
.,Не могу rла,цни работати". ( >)Кnjiiev ne novine« од 19. октобра 1962)
Извешrrаји о нашим рударима из XV века . . . . . 271 МузИЧЈtи рукоnиси у Хил анд а ру . . . 375
• • • • • •
(новосадска "Трибина
14
од 28. децембра 1960) (,,Република'' о-д 7. априла 1953)
О натпису Ивана Црнојевића и поводом њега о к1 ьи­ Ш1tоле 1{од па с у средњем веку . . . . . . . . . 381
жевним утица~~1а Запада и Истока 'у -~кљи . . . . 2'7S (1 1овосадска "Трибина" од 13. J\<taj a 1962)
(Летопис Матице српске 389, 1962, 562-568)
Српске б1,1блиот еке у ср едr-ье м веку и у тур ско доба
• Дед и унук . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 (Бi11блиотекар VI, 1954, 137-144)
•
(Летопис Матице српске 390, 1962, 435 439)
.. . Старе ср-пеке nовеље и рукописне књиге за вре.~~-е II
Најста·рији српски записи из Бачке . . . • • • • 295 -светск оr рата . . . . . . . . . . . . . . . . 399
(новосадска "Трибина
11
од 1. маја 1961) (Б еогр адски l'ttеђу.народни славистички саста1-1ак
•
О Лутеру у оновременој старој српској nис1'1ености . 301 15-21. IX 1955, Београд 1957, 537-542)
(на нема·чком, са науЧШЈЫ апарат-ом: Stidost- . Спаљене збирке Нароцне библиотеке у Беоrраду • 409
• Forschungen XV, 1956, 278 ,290)
•
(Библиотекар XIII, 1961, 373--377)
· Политичке т-ежње у српској средњевековној историо- Опраштајући се од ове књиге • • • • • • • . . 417
графији . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317 •
(на
•
1•1емачком: SUdost-Forschungen XI~ 1960,
87-1Р2; на ср~ско~: ~њw-.мевност XX}f.II, 1_
961,
•
150-161)
Српски рукопис хроноrрафа эапаД1-1оруске реда~щиј е 337
• (са научним ап~р&том: Пк•rања ЈQЬиж.евност~1 и
језика IV-V св. А, 19Q7 58, 187-1~0)
- Ром:ан о Тристану и Изолди у старој српској Јtњи­
жевнос:rи . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
(на немачком, са научним цпарато~,r: Die Welt
der Slaven I, 1956, 177-180)
,. Седам чив.ова'
1
.драме људскоr живота.
СКЕНИРАО

т ео11ор ан,гност
422
 1 •
•
..
•

•
•

•
•

• • •

• •

•
ТВОРЦИ И ДЕЛА
СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
•
ИСПРАВКЕ

*
Техюrчки уредю11к Страва ред пише треба
ЋОРЋЕ ВУЧЕЛИЋ
11 21. одозrо жрисиЈашж~,- Ж1)UС'МА,;аис,q/ •

33 8. одозrо ~ 11.ЗЛ4Э16
Коректори 40 4. одозrо м.ол1~ве мољи.rве
ДАНА ВОЖАРИЋ
5ИСА тл.минrrИЋ
55. 16. одоодо 1901-1944 1901-1941
•
• 64 18. одоздо (пободе) (прободе)
* 69 7. ОДОЗДО КО'КС'Ц ион'ц
Шrампа
•
80 8. од.оздо Ч. Ћорђиh П. Ћорђuh
"ГРАФИЧКИ ЗА.ВОД - ТИТОГРАД •98 10. и 14. одозrо (и.t1,ff4e) (1'UЊе)
марка М~:-иьаиова в
105 1. одозrо Дамијан. Дамјаи.
•
137 1. ОДОЗГО П. Ле.мери . П. Ле.1tер.я
142 З одоздо текст у заrрад1! »L4 conte ge La-
zaf'a«
•

• •
•
•
 ,

Стран а _ред пише треба

148 З. одоздо Невnа~те Невnакта

180 4. одозго ~лаљема~о i.n.aioљe.мaio
182 8. одоздо nомо-чиица nомоh,ница
201 18. одоздо од Ј. Ваш1"ке 1,1. од 1. Вашице ·1, .Ј.
Ј. Вајси Вајса
205 1. ОДОЗДО у руд-н.ику и руд-н.и-ка
217 14. одозго Лестави-ч-н,ика Л ест ви·ч. ,~ика
235 18. одоздо љt}бот~.еn<ЖО.•с. љубостињ с-ко.4t
237 З. одоздо Усnепа.т Усnеш:ки
240 18. одоздо текстове те стихове
244 15. одозrо божо вожд
256 7. одоо.цо 10 voivoda lo v oivoda
276 6. одоздо разу.м:ије.мо разуми.3е3.мо
• •

293 З. одоздо nocehyjy nocehyj

310 18. одоздо Васи.љева~ Василијев о~
329 8. одооrо осам nожва.л.пих девет nохва.л.·них
C'n.UC4• ., ' cnu.ca
338 14. одозго Ји.ри-че~ Јиречек
349 2. одоздо nлвшљив •
•• n.д.4"4.ЉUВ •
365 1. одоздо род и рад род ii род
•
377 • • 1
U. о,цоздо nojac • i .1 " н~, .. · '7Юјац
387 18. одоо,цо Болеславе ' , ·· 1••
· Белосмве • ..
400 13 Ј~ !'4 одоздо докри1шж-иој · до1КТЈ>1',1tалној
401 ,
1. одозго М()t(,умеита · · Monuтenta Sет~
·· Серби.ца · '"', ·• \ ,bioa 1 •

403 6. и9. · одоздо Кувеv,ии , • !~,. • • Кувежди:н.

406 19. · одоодо .М.1/Ж'U'Ч,СU,, .· · м.уаичюu
409 1. · одо·зrо П-ре двадеt~·. •· i•' Пре двадесет д'ге
: , ~оди.па 1• ' ~'· , ~ови-не
410 /.' 6. ОДGЗД'О 0. Бод;i4~'КО2 . О, · Бођане-ко~ • •
.f15 . 1
• 8. одоодо фи.ш'Uх-е · ·· · '· ф'UШт(е •
•