FIZILOŠKA OSNOVA PREPOZNAVANJA EMOCIJA

Emocionalna komponenta ima bitnu ulogu u donošenju odluka, rešavanju problema,

komunikaciji, pregovaranju i prilagođavanju na nepredvidiva i nepoznata okruženja.
Emocije su skupovi hemijskih i neuralnih reakcija koje imaju neku regulacijsku ulogu i na
različite načine dovode do stvaranja okolnosti povoljnih za organizam. One su biološki
determinisani procesi koji zavise od urođenih moždanih sklopova, stvorenih tokom duge
evolucije (A. Damasio, 1999).
Postoje dve glavne teorije o emocijama. Prva je usmerena na načine nastajanja
emocija i njihovog osvešćivanja, dok je druga usmerena na načine kategorizacije zapaženih
emocija. Za kategorizaciju emocija primenjuju se dva pristupa: diskretni pristup i
dimenzionalni pristup.
Diskretni pristup tvrdi da postoje istorijski razvijene primarne emocije, koje su
univerzalne, te kao takve prisutne u svim kulturama. Postoji šest različitih kategorija
emocija: radost, tuga, strah, bes, iznenađenje i gađenje. Mnogi drugi oblici ponašanja koji se
označavaju kao emocije predstavljaju tzv. sekundarne ili socijalne emocije: nelagodnost,
ljubomora, krivica i ponos. Pod tzv. pozadinskim emocijama podrazumeva se osećaj dobrog
zdravlja ili bolesti, smirenost ili napetost. Izraz emocija koristi se i za nagone, motivacijska
stanja, te stanja boli i zadovoljstva.
Dimenzionalni pristup za opisivanje strukture emocija, za razliku od diskretnih
kategorija, koristi dimenzije. Na osnovu dimenzionalnog pristupa, sve emocije se
karakterišu prema pobuđenosti (eng. arousal) i ugodnosti (eng. valence).

FIZIOLOGIJA KAO SREDSTVO ZA RASPOZNAVANJE EMOCIJA

Postoje tri komponente emocionalnog odgovora: subjektivna, fiziološka i

bihevioralna. U skladu sa tim emocije se mogu prepoznati kroz tri glavna sistema:
(1) evaluacijskih iskaza,
(2) fizioloških signala i
(3) opazivog ponašanja.
 Evaluacijski iskazi uključuju verbalne opise (npr. „Strah me je“), ocene (npr.
ocjenjivanje straha na lestvici od 1 do 10), iskaze s povezanim odgovorima (npr.
zaokruživanje ili nabrajanje telesnih reakcija), mnogo drugih metoda koje traže procene
subjekata o emocionalnom stanju. Opažajne radnje, poput trčanja, skakanja, borbe,
smrzavanja, itd., koje se koriste u istraživanjima motivisnog ponašanja laboratorijskih
životinja, kao i izrazi lica predstavljaju komponente sistema opazivog ponašanja.
Fiziološki signali emocija su oni telesni događaji koji mogu biti procenjeni
psihofiziološkim instrumentima i metodama, te kao takvi nisu nužno opažajni. Korišćenje
fiziologije kao sredstva za raspoznavanje emocija ima mnogo prednosti. Fiziološke mere
znatno je teže prikriti, teže su za manipulaciju od izraza lica i glasa, tako da su potencijalno
manja smetnja prilikom detekcije i merenja.
Veličina fizioloških senzora se rapidno smanjuje do te mere da će uskoro biti
moguće ugraditi ih u nakit, obuću, odeću, naočare ili miša, što je u nekim slučajevima već i
moguće. Takva metoda detekcije emocija je manje uznemiravajuća nego biti „gledan“
kamerom u slučaju raspoznavanja na osnovu izraza lica. Raspoznavanje na osnovu izraza
lica je teško pri nedovoljnom osvjetljenju ili pri kretanju subjekta. Pri raspoznavanju
emocija na osnovu govora javljaju se dodatni problemi u uslovima kada subjekat sluša
muziku ili gleda filmove.
Fiziološki senzori koji se koriste za prepoznavanje emocija su:
1. Elektromiografija (EMG): ukazuje na mišićnu aktivnost ili frekvenciju naprezanja
odrenenog mišića. Ovaj signal je izabran jer se snažna mišićna aktivnost često
događa pod stresom. Međutim, apsolutna veličina mišićne napetosti zavisi od vrste
mišića.

2. Senzori za mjerenje provodljivosti kože (Skin Conductivity, SC). Provodljivost kože

se povećava ukoliko je koža vlažna. Ovaj signal se pokazao kao dobar i osetljiv
pokazatelj stresa, a takođe pomaže u razlikovanju između konfliktnih i nekonfliktnih
situacija, kao i izmeđ u besa i straha. Problem s ovim senzorom je u tome što je
osetljiv na spoljašnje uticaje, kao što je temperatura okoline.
 3. Volumen pulsa krvi (Blood Volume Pulse - BVP) je mera za određivanje količine krvi
koja trenutno teče krvnim sudovima, npr. u prstu subjekta. BVP se takođe koristiti
za merenje vazokonstrikcije i srčanog pulsa.

4. Elektrokardiogram (EKG). EKG signal je manifestacija aktivnosti srca. Koristi se za

merenje srčanog pulsa (Heart Rate, HR) i intervala između otkucaja srca kako bi se
odredila varijabilnost srčanog pulsa (Heart Rate Variability, HRV). Niski HRV
ukazuje na stanje opuštenosti, dok povišeni HRV ukazuje na potencijalno stanje
mentalnog stresa ili frustracije.

5. Respiracijski senzori mere kako duboko i brzo osoba diše. Brzo i duboko disanje
ukazuje na uzbuđenje poput besa ili straha, ali ponekad i na užitak. Brzo plitko
disanje može ukazivati na napeto iščekivanje uključujući paniku, strah ili
koncentraciju. Sporo i duboko disanje ukazuje na opušteno odmarajuće stanje dok
sporo i plitko disanje ukazuje na stanja isključenosti, pasivnosti, poput depresije ili
smirene sreće.

6. Senzori za mjerenje temperature kože.

METODOLOGIJA U PREPOZNAVANJU EMOCIJA

Za dobijanje verodostojnih rezultata potrebno je dobro isplanirati i sprovesti

eksperiment. Subjekti se najčešće stimulišu slikama, zvukovima ili filmom. Elicitacija 1
emocija može da se izvede i zamišljanjem. Često se za elicitaciju određenih emocija koriste
posebne aplikacije. Tako je za elicitaciju frustracije napravljena igra kod koje su važne brze
reakcije, a događaju se trenuci u kojima miš „šteka“. Za ove trenutke smatra se da su
frustrirajući za subjekta.
Emocionalna stanja se mogu procenjivati i dok subjekat obavlja određene operacije
u simulatoru ili u stvarnom svetu. Na primer, procena stresa za vreme vožnje automobila.
1
Elicitacija je reč koja se koristi u NLP (Neurolingvističko programiranje)literaturi da bi se opisao proces
postupnog navođenja drugih ljudi u određeno stanje. Radi se o veštini koju svakodnevno koristimo pod
raznim imenima jer svi mi prilično vešto dovodimo ili izbavljamo druge ljude iz različitih raspoloženja.
Elicitacija se postiže rečima, intonacijom i slikom. Međutim, ponekad se dogodi da se ne elicitira reakcija
koju želimo.
Kod dece se za elicitaaciju emocija uglavnom koriste igračke, koje mogu dovesti decu u
stanje tuge, ljutnje, stresa ili iznenađenja.

MULTIMODALNO PREPOZNAVANJE EMOCIJA

Kako su emocije inherentno2 multimodalne (kombinovane), postoji više načina za

njihovo raspoznavanje: preko govora, izraza lica, gestikulacije, kao i preko različitih drugih
fizičkih i fizioloških znakova.
Većina istraživanja koja se bave prepoznavanjem emocija do sada su se
koncentrisala na analizu samo jednog modaliteta, uglavnom glasa ili izraza lica, ne
uzimajući u obzir činjenicu da bi integrisana multimodalna analiza mogla razrešiti različite
neodređenosti i kompenzovati greške. U cilju povećavanja tačnosti prepoznavanja emocija,
u novije vreme se sve više koristi kombinacija više modaliteta, uglavnom audio-vizuelnih.
Fiziološki markeri se retko upotrebljavaju u multimodalnim analizama emocija.
Jedno od retkih istraživanja bavilo se fuzijom informacija dojenih iz fiziologije i glasa.
Tokom eksperimenta, koji je sličan kvizu „Ko želi biti milioner“, subjekti prolaze kroz četiri
emocionalna stanja:
 stanje pozitivnog osećanja i visoke pobuđenosti,
 stanje pozitivnog osećanja i niske pobuđenosti,
 stanje negativnog osećanja i visoke pobuđenosti,
 stanje negativnog osećanja i niske pobuđenosti.

A. Damasio: The Feeling of What Happens: Body and Emotion in the Making of Consciousness, William
Heinemann, London, 1999.

2
Inheretan - (lat. inhaerens) prirodno i nerazdvojno spojen ili udružen, bitan, svojstven, nerazdvojan