Повртарство

ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА

Повртарска производња представља значајну привредну делатност у Републици Србији. Одвија се на 290 хиљада
хектара односно на скоро 6% укупних обрадивих површина. Има значајну експанзију производње последњим
годинама.

Повртарство омогућава интензивно коришћење земљишта и система за наводњавање сменом две до три врсте у
току године на њиви и у заштићеном простору. Специфичност великог броја повртарских култура омогућује и
производњу хране у климатски и едафски неповољним условима, коришћењем различитих начина и система
производње. Производња поврћа представља једну од најинтензивнијих грана биљне производње што се
изражава величином приноса по јединици површине, оствареним дохотком, нето приходом и учешћем људског
рада. Тако на пример може да обезбеди пет до осам пута већу вредност производње а иста производња у
пластенику 190-250 пута у односу на пшеницу.

Повртарска производња тесно је везана са развојем прерађивачких капацитета, односно поврће чини сировину
за различите облике прераде. Богатство хранљивих и заштитних материја чини поврће значајним у исхрани
људи. У целини је поврће сем легуминоза храна ниже енергетске вредности и у исхрани осигурава око 12%
потребне енергетске вредности за човека.

КРОМПИР

Припада реду најинтензивнијих ратарских култура и један је од најзначајнијих пољопривредних производа.

Користи се за производњу скроба, алкохола, декстрина, глукозе, каучука, свиле, лепка, хартије итд.. Просечна
површина под кромпиром у Србији износи 90 хиљада хектара са тенденцијом благог опадања по просечној стопи
од 1,9% годишње. У структури укупних ораничних површина учествује са 2,6% и налази се на трећем месту иза
кукуруза и пшенице. Истовремено у структури површина под поврћем доминира са једном трећином. Површине
под кромпиром су на релативно стабилном нивоу без значајнијих варирања. Највеће површине су лоциране у
централном делу Србије чак 76%. Просечан принос кромпира у периоду од последњих пет година износи 9,6
тона по хектару, што је за седам тона, односно за скоро половину мање у односу на остварени европски просек
од 16,6 тона. Највећи просечан принос у Европи остварује Холандија са 44 тоне по хектару. На значајно
заостајање приноса у Србији у односу на европски просек деловао је читав низ фактора: климатски, квалитет
земљишта, примена агротехничких мера, прилагођеност сортимента агроеколошким условима итд.. У Србији се
релативно мало користи декларисан семенски материјал док је остатак несортно семе што утиче на ниске
приносе. Регионално посматрано највећи произвођач кромпира је Моравички округ. Капацитети за прераду
кромпира у Србији су ПИК Чачак члан групе Слап који је наш најстарији и највећи капацитет за прераду, Марбо
продукт Београд, Топ фуд Темерин, СЛ Таково Горњи Милановац, Етно Арт Коштунићи, Хигло Хоргош, Баг Деко
Бачко Градиште, а баве се производњом чипсева, помфрита, инстант пиреа, дехидрираног кромпира и сл..
Могућности за повећање производње кромпира у Србији условљене су следећим чиниоцима:

 Побољшање сортимента и увођење у широку производњу нових сорти са високим потенцијалом родности
 Побољшање технолошког процеса производње
 Употреба безвирусног садног материјала
 Производња уз редуковање примене хемијских средстава
 Боља организација промета
 Стабилизација тржишта кромпира

ПАРАДАЈЗ

Представља значајну повртарску биљку. Користи се у исхрани као зелени и зрели плод у свежем стању и у виду
разних прерађевина: сок, пире, кечап, пелат и прашак. У структури потрошње поврћа парадајз се налази у
самом врху, 16 килограма по становнику годишње. Има значајну технолошку, нутритивну и комерцијалну
вредност. Просечна површина под парадајзом у периоду од последњих неколико година износи 20,9 хиљада
хектара са тенденцијом незнатног опадања по просечној стопи од 0,4% годишње. Просечан принос парадајза
износи 8,4 тона по хектару, што је за око 23 тоне мање у односу на остварени европски просек 31,4 тоне.
Највећи просечан принос у Европи остварује Холандија са 47 тона по хектару.

Основни узрок ниских приноса јесте чињеница да је производња доста уситњена, уз неодговарајућу примену
агротехничких мера, пре свега наводњавања, за постизање високих и стабилних приноса. У последње време
повећава се производња у заштићеном простору што ће позитивно утицати на пораст приноса и повећање понуде
на домаћем тржишту, у циљу повећања профитабилности производње. Производња у пластеницима омогућава
пуну контролу услова успевања, што значи да се добија поврће доброг квалитета и здравствено безбедно. У
структури европске производње Србија учествује са 0,8%. Регионално посматрано, највећи произвођач парадајза
је Мачвнски округ, њега карактеришу добри агроеколошки услови, традиција у повртарској производњи као и
близина тржишта. Капацитети за прераду парадајза у Србији су Флора Бечеј, СЛ Тково Горњи Милановац,
Нектар Бачка Паланка, Агроекономик Београд, Центропроизвод, Полимарк, Витал итд..

Неопходно је увести нови сортимент и применити одговарајућу технику и технологију производње како би се
повећали и стабилизовали приноси и повећала укупна производња.

ПАПРИКА

Представља значајну повртарску културу, користи се у свежем стању и прерађена-замрзнута, пастеризована,

биоферментисана, сушена.

Укупна површина под паприком у Србији износи 19,6 хиљада хектара са тенденцијом незнатног опадања по
просечној стопи од 0,3% годишње. У структури укупних површина под поврћем учествује са 6,7%. Просечан
принос паприке износи 7,2 тоне по хектару што је три пута мање у односу на европски просек. Далеко највећи
просечни принос у Европи остварује Холандија са 255 тона по хектару. На остварене приносе у нашој земљи
утишу неповољни еколошки услови, високе температуре у јулу и августу праћене ниским садржајем влаге у
ваздуху, као и минималне колишине падавина у том периоду вегетације. Уструктури европске производње
Србија учествије са 4,4%. Регионално посматрано највећи највећи произвођач паприке у Србији је Мачвански
округ.

ПАСУЉ

Убраја се у поврће са најбогатијим хранљивим материјама првенствено због високог садржаја протеина и
угљених хидрата. За пасуљ је карактеристично да даје релативно високе приносе, осушено зрно лако се чува и
том прилом не губи ништа од хранљивих састојака, поред тога лако се транспортује. За Србију је
карактеристично да се према оствареној потрошњи налази на самом врху, са потрошњом од преко 5 кг по
становнику.

Просечна површина под пасуљем у Србији у задњих 5 година износи 24,6 хиљада хектара са тендецијом
извесног пада по просечној стопи од 1,8 годишње. У структури укупних повртарских површина учествује са 8,5%.
Принос пасуља код нас просечно износи 1 тону по ха, што је за 0,5 тона мање у односу на европски просек.
Највећи просечан принос има Ирска са 5,5 тона по хектару. Ниски приноси у Србији резултат су чињенице да је
највећа површина под пасуљем сконцентрисан у породичним домаћинствима.

У структури европске производње Србија учествује са 4,1%. Регионално посматрано највећи произвођач пасуља
је Браничевски округ, који даје 20% просечне домаће прозводње.

ГРАШАК

Грашак представља значајну повртарску кутуру, спада у групу махуњача, акористи се у свежем стању и
прерађеном. Према оствареној потрошњи по становнику Србија се налази у самом врху европске потрошње по 2
килограма по становнику годишње. Просечна површина под грашком износи 13,1 хиљада хектара, а уструктури
укупних површина под поврћем учествује са 4,5%. Принос грашка просечно износи 2,3 тоне по хектару, што је за
6,4 тоне мање у односу наостварени европски просек. Највећи просечан принос у Европи има Литванија од 26
тона по јединици површине. Већи де републичке производње остварује се у Војводини од 61%. Од крупних
газдинстава највећу производњу даје ПИК "Бечеј" у чијем саставу је и прерађивачака идустрија "Флора" где се
прерађује и извози највећа количина поменутог поврћа.

У структури европске производње Србија учествује са 1,9% и налази се на 12 месту. Домаћа производња у
потпуности задовољава потребе потрошача у Србији. Регионално посматрано највећи произвођач грашка је
Јужно-бачки округ. Капацитети за прераду грашка у Србији су "Флора" Бечеј, "Фриком" Београд, "Аретол" Нови
Сад, "АБЦ" Руски Кустур и "Хигло" Хоргош. Грашак представља значајан извозни производ, има добру
перспективу на међународном тржишту, те повећање извоза представља и основицу даље експанзије
производње у Србији.

ЛУК

Значајна повртарска култура која се највише користи у свежем стању. Релативно висока потрошња од 10
килограма по становнику годишње што је на нивоу европског просека утицала је на остварени обим
производње. Присутан је на тржишту током целе године. Просечна површина под црним луком у Србији износи
20,5 хиљада хектара са тенденцијом опадања по просечној стопи од 2,2% годишње. У структури укупних
повртарских површина учествује са 7%. Принос црног лука просечно износи 6 тона по хектару што је три пута
мање у односу на остварени европски просек. Највећи просечан принос у Европи има Аустрија од 58 тона по
хектару. Европска унија остварује висок просечан принос од 32,8 тона по хектару. У структури европске
производње Србија учествује са 1,6%. Регионално посматрано највећи произвођач црног лука у Србији је Јужно
бачки округ.

КУПУС

Купус је значајна повртарска култура како по обиму производње тако и потрошње. Користи се у свежем стању и
биоферментисан. Просечна површина под купусом износи 22 хиљаде хектара са тенденцијом незнатног опадања
по просечној стопи од 1,2% годишње. Уструктури укупних повртарских површина учествује са скоро 8%. Принос
купуса у посматраном временском периоду просечно износи 13,7 тона по хектару што је за 70% мање у односу на
европски просек од 23,5 тона. Највећи просечан принос у Европи остварује Ирска са 55 тона по јединици
површине. Централна Србија даје највећи део производње овог поврћа 77%.

ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

КРОМПИР Површина (ха) 91.199 88.131 89.050 85.034 84.434 81.000 81.000 78.169 76.675
Укупан принос (т) 917.579 679.309 975.090 969.562 930.305 743.000 844.000 898.282 887.363
Принос (кг/ха) 10.061 7.707 10.949 11.402 11.018 9.110 10.390 11.492 11.573
ПАРАДАЈЗ Површина (ха) 21.177 21.209 20.855 20.428 20.947 20.583 20.583 19.921 20.181
Укупан принос (т) 199.184 163.606 184.688 169.076 189.222 152.005 176.501 189.353 189.412
Принос (кг/ха) 9.405 7.713 8.855 8.276 9.033 7.385 7.385 9.505 9.386
ГРАШАК Површина (ха) 14.306 13.033 13.109 11.926 12.389 13.149 13.149 13.481 13.258
Укупан принос (т) 36.133 24.919 33.093 32.807 36.502 35.384 42.058 38.895 36.733
Принос (кг/ха) 2.525 1.911 2.524 2.750 2.946 2.691 2.691 2.885 2.771
ПАСУЉ Површина (ха) 24.716 24.794 24.145 23.162 22.678 23.000 21.000 21.202 20.268
Укупан принос (т) 27.784 20.535 27.956 29.961 54.585 39.000 42.000 46.337 43.237
Принос (кг/ха) 1.124 828 1.157 1.293 2.406 950 1.070 1.218 1.194

Извор података: РЗС

ИЗВОЗ ПОВРЋА У 2010. ГОДИНИ

НАЗИВ КУЛТУРЕ Извоз (кг) Извоз (УСД) Земље

Кромпир 10.964.061 1.724.411 БиХ, Црна Гора, Македонија
Лук 4.469.204 870.957 БиХ, Црна Гора, Македонија
Паприка 11.717.782 5.666.892 БиХ, Црна Гора
Грашак 13.356.041 9.758.612 Италија, Грчка, Немачка
Боранија 6.194.376 4.577.064 Русија, Словенија, Бугарска
Кукуруз шећерац 12.689.149 8.004.446 Русија, Холандија, Грчка, Немачка
Печурке 2.870.043 23.772.179 Швајцарска, Шведска, Аустрија, Русија, Холандија
Сушено поврће 1.971.805 5.251.690 Италија, Немачка, Аустрија, Холандија
Мешавина смрзнутог поврћа 5.981.560 4.935.561 Руска Федерација, БиХ, Црна Гора

Извор података: РЗС, Управа царина

УВОЗ ПОВРЋА У 2010. ГОДИНИ

НАЗИВ КУЛТУРЕ УВОЗ (кг) УВОЗ (УСД) Земље

Парадајз свеж 21.756.470 16.245.063 Турска, Грчка, Италија, Шпанија
Бели лук 1.388.596 2.349.990 Кина
Купус 8.424.844 2.246.846 Македонија, Албанија, БиХ
Краставац свеж 6.509.435 4.670.037 Македонија, Турска, Италија
Паприка 5.150.104 3.944.146 Македонија
Пасуљ 10.568.947 7.810.188 Аргентина, Киргистан