Falegrsiae jokes — Paar db Sensi beet ars a peeeeiie ae ee | ere eee fees ee eerie re atlas Le eerie 2 eed § cence Teieens mormrenis ee) =F Sool ri meet fs io he oS Serer, pres. Ce. Thin ee © —_ gear BE ete be er ee 1 cogeeie HS. pei pod re cea Berm Coy ees a Eee Pree det) joe, ed fim o XY ee gp Cerehbs ei re fla aie fe hd ker ad be | oe Natpis hercega Stjepana nod vratima erkve sv. Dor dau Sopotnici — Plota s natpisom hercega Stjepana nalazi se i danas cad vrathna srednjovjeékovne, u novom vijeku pregradivane, crkve sv. Dorda a Sopotnici. Ugenjaci su nekad vodili Zestoke borbe oko Gitanja } vremené postanka ovog natpisa. Osloni¢erno se na dva glavna, suprotna miSljenja oko Pumatenja i titanja natpisa: Gire Truhelke i Tlariona’ Ruvareal®). Prvi je tyrdio da natpis nije autentitan jer je, po njegovu mifljenju, natpis urezan krajem XVI, ili u XVII iliu XIX vijelku, iako je na natpisu pronagao toboze godinu 1442, Truhelkini razlozi nisu ubjedijivi jer se oslanjao na pogresne pretpostavke 0 grafiji sliva, ligaturama i rjeSavanju godine. Njegova trans- Krripeija ne odgovara stvarnom stanju. Neke njegove greske je ispravio T. Ru- varac, iako u tome nijé potpuno uspio. Ruvarae je dokavivao da j¢ natpis autentitan i urezan 1446. ii 1454. go” dine, ali iz oprémosti. navodi da je stvar jos sub judice. Natpis smo revidirali 1961. gocifie. Prema otisku i naSem isporedivanju s originalom natpis u transliteraciyi glasi 1. ved: } Ob ABTO SUN4 476 PSA XE BTS TANG XEPHES CTEDAN Bb A> D'brox xPaMbs ETO BEAIKCOMSVNA 2, red: XB4 FewPrla MONE EMS Ad NOMOAHTS Cb MINE FPRWUTNOMb Sass MoreMy xx 7 U transkripeiji natpis glasi: »t Vb VBto 6954 = 1454. Az rabp Hirist]u piolgu glospoldfijns hercege Stefan vizdvigohb hrams s[velt{algo vel[i}ko- muéfelnfikla H[ristolva Georgija. Mole [se] jemu da pomolite se 0 mn‘ grbstnomp vilaldfijeb mojemu H[ristlu t<. Paleogratske osobine natpisa — Nema sumnje da se u ovom natpisu vidi o&itt uticaj erkvenoslovenskog nadina pisanja pisara, pripadnika istotae crkve (Gisanje jeri, stavljanje dvostrukih tataka nad nekim vokalima). S druge 18) Ivan BoZié, Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku, SAN, Beograd 1952, 284286, bilj. 72 i 73, str. 292 bilj. 125 i str. 301 bilj. 186; D. Kovatevié, 0c. 172 bilj. 43. 18) C, Truhelka, GZM 1889, 65—67 1 WM BH TI, S. 503-509; I. Ruva- rac, Glas SKA XVI, 3—30. . 271-strane, pisar upotrebljava ligature na mjestima gdje po pravilu ne dolaze, npr. nad imenom rijeéi Stefan. U jednom slutaju se upotrebljava spojenica H€, koja u veéini bosansko-humskih natpisa ne dolazi. Formiranje slova u nagem natpisu je jednako, kao Sto je u povelji kralja Tvrtka I iz 1378. godine (Stojanovié, PP. I, br. 83) i u povelji istog kralja izdatoj 2. decembra 1382. go- dine Dubrovéanima (Miklo8ié, Mon. serb. br. 190). Prema ovim podacima, Truhelkino tvrdenje da ista slova s na’eg natpisa dolaze jedino u srpskim poveljama u XIII vijeku, a nikako u Bosni, nema osnove. Vrijeme pisanja natpisa — Ovdje, pored pomenutih problema, postoji glavni problem u-odredivanju vremena pisanja natpisa i vremena kada je yojvoda Stjepan Vukéié-Kosata dobio naslov hercega. Drugi problem je u izutavanju godine 6954. od stvorenja svijeta. Treba naglasiti da neko u srednjem vijeku ne moze dobiti titulu hercega ukoliko mu je nije dalo neko juriditke.lice koje ima pravo darivanja te titule. S druge strane, priznanje titule herceg, Stjepanu Kosati od strane domaéih judi ili stranih vladara i dubrovatke kancelarije ne bi lako moglo uslijediti da je Stjepan Kosata samovoljno uzeo pomenutu titulu. Rimski Kralj Fridrik II, 20. januara 1448. godine, obeGava bosan- skom vojvodi Stjepanu Kosati da ée se zauzeti za potvrdu njegovih posjeda nekad potvrdenih od cara Sigismunda ii ugarskog kralja Ladislava &im Ladislav postane punoljetan (Thalléczy, Studien, 378—380). U jednoj po- tvrdi od 27. marta 1447. godine Stjepan Kosaéa se raziva vojvodom i velikim vojvodom bosanskim (Stojanovié, PP. II, br. 661). Ovo nas upucuje na Ginjenicu da na& natpis nije urezan 1442, 1446—1447. godine. Zato preostaje da razmo- trimo vrijeme poslije 20. januara 1448. godine, na Sto mas upucuje titula voj- vode Stjepana pomenuta u pismu Fridrika III. Tek 29. januara 1448. godine vojvoda Stjepan Kosata se naziva hercegom homskim i primor- skim... (Stojanovié, PP. II, br. 662). Vijeée umoljenih u Dubrovniku, 16. septembra 1448. godine, pozuruje da se odgovori Stjepanu Vukéiéu »usque ad reditum vayvode Stipan de exercitus, dok 17. oktobra 1448. godine-odlutuje da se odgovori poslaniku vojvode Stjepana Kosaée i da mu se éestita povo- ste¥ena titula hercega (... respondendi embaxatori vayvode Stipani super amba- xiata exposita et congratulandi de nova dignitate, cherceg acquisita . . .)%°). Prema navedenim podacima iz izvora moze se zakljutiti da je vojyoat Stjepan Kosaéa dobio titulu hercega odmah poslije 20. januara 1448. godine, i da je Dubrovatka republika dugo oklijevala da mu je prizna, do 17. oktobra 1448, godine. Izraz »de nova dignitate cherceg« upuéuje na Ginjenicu da se to dogodilo u 1448. godini, dok izraz »aquisita« iskljutuje samovoljno uzimanje nove titule. Ovi podaci nisu bili upotrijebljeni u raznim raspravama o sticanju herceSke titule Stjepana Kosaée niti su svi citirani. Gornje éinjenice, pored ostalih razloga, polazne su tatke u odredivanju pisanja natpisa iz Sopotnice. Odbijanje godina od stvorenja svijeta je bilo razligito u zapisima i natpisima, tako da su se godine odbijale u dijapazonu 5500—5512, a u jednom zapisu tak od 5518. U potvrdi despotice Jelene od 11. novembra 1463. godine odbilo se 5510 od 6973191), Zato je vrlo teSko odrediti 1%) N. Jorga, Notes II, 426 bilj. 1. 11) Stojanovic, SSZN, knj. VI, 186—187 i PP. Il, br. 743. 272tatnu godinu pisanja naSeg natpisa. Ipak se tatno moze odrediti da je pisar natpisa iz Sopotnice stavio godinu 6954. od koje treba odbiti iskljutivo jednu od godina 5500—5506. Prema tome, natpis je urezan 1448—1454. godine. Ako se Uzme uobigajeno odbijanje 5500. godina, natpis je urezan 1454. godine, u vrijeme kad je herceg sklopio mir s Dubrovnikom. _ Smatramo da je natpis autentitan i da je herceg Stjepan bio ktitor erkve 4) V, Skarié, GZM 1934 (sv. za hist. i etnogr.), 7982, T. XII i XIII. 18 — Iz Istorije srednjovjekovne BiH 273 visveanramorj2.som