06. September, 2011. ::.

Skenirano

Srbija u Holu seanja britanskog Forin ofisa Mural Britannia Pacificatrix

Slika izraava britansko vienje svetskog poretka posle Prvog svetskog rata i mesto Srbije unutar njega. Mural "Britannia Pacificatrix" ("Britanija mirotvorka") uradio je u britanskom Forin ofisu slikar Sigismund Gece, pri kraju Prvog svetskog rata. Meu prikazanim figurama nalazi se i personifikacija Srbije.

::. Navigacija

Upravo je to bila tema rada koji su prezentovali Rade Mili, arheolog i Milena Joksimovi Pajevi, klasini filolog, na naunom skupu nedavno odranom u Instititu za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Rad je predstavljen u sklopu tematske sesije posveene zatiti istorijskog i kulturnog naslea i ouvanju identiteta naroda. O tome govori i naslov saoptenja: "Britannia Pacificatrix - simboli antike u modernom svetu - deifrovanje identiteta". Bio je to i povod za razgovor sa autorima. - Naslee antike Grke, u idealizovanom obliku, postaje uzor za stvaranje savrenog drutva u XIX veku. Obrazovni i vrednosni sistem ondanje Evrope slao je buduoj eliti poruku da klasina antika kultura predstavlja izvorite njihove civilizacije - kau Mili i Joksimovi-Pajevi. Graditelji modernog evropskog identiteta postavili su klasino naslee u same temelje sopstvene civilizacije. Da bi se istraio kontekst u kojem je nastao mural "Britannia pacificatrix" neophodno je stoga utvrditi put kojim je klasino naslee aktuelizovano u ivotu evropskih elita. - Sa humanizmom i renesansom, arite evropske kulture prenosi se u Italiju, u geografsku oblast tesno povezanu sa rimskom civilizacijom. Stoga je od epohe humanizma, pa sve do kraja XVIII veka, rimsko naslee dominiralo u evropskom kulturnom prostoru. Zanimanje za naslee antike Grke javlja se neto kasnije, tek u XVIII veku. Posebnu ulogu u popularizaciji helenske kulture odigrali su nemaki romantiari. Romantiarska estetska opsesija Grkom nastaje kao reakcija na francusku prosvetiteljsku racionalistiku tradiciju "avgustovskog" neoklasicizma. Grka u kulturi romantizma zauzima dominantni poloaj zahvaljujui, iznad svega, delatnosti vatikanskog rizniara Johana Joakima Vinkelmana ( 1717-1768 ). Prouavajui grku klasinu kulturu Vinkelman je nadahnut graom koju je revnosno sakupljao, helensku batinu postavio u sam vrh evropskih civilizacijskih vrednosti, pretpostavivi je rimskoj tradiciji - navode nai sagovornici.
Pobede na Ceru i Kolubari

Vise od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Delo Sigismunda Gecea jasno ukazuje na mesto koje je preovlaujui britanski politiki milje odreivao Srbiji po okonanju Prvog svetskog rata. Da bi se bolje razumela pozadina njegovog nastanka neophodno je sagledati i odnose Velike Britanije i Srbije u vremenima koja su mu prethodila. Za Veliku Britaniju, potpuno zaokupljenu napredovanjem Napoleonovih trupa irom Evrope, Prvi srpski ustanak proao je gotovo potpuno neopaeno. Kraj XIX i poetak XX veka predstavlja razdoblje u kojem ira britanska javnost dobija priliku da se upozna sa Srbijom. Zahvaljujui posebno zalaganju grofa edomilja Mijatovia, u Britansku enciklopediju ule su odrednice koje se odnose na Srbiju. Velika kriza u odnosima dve zemlje nastupila je posle Majskog prevrata 1903. godine. Britanija je, kao zatitnica monarhistike tradicije, bila zgroena ubistvom poslednjih Obrenovia, pa je stoga dolo do prekida diplomatskih odnosa. Do potpune normalizacije dolo je tek posle Aneksione krize, kada je trudom zagovornika srpskih interesa ponovo zadobijena naklonost javnog mnenja Ujedinjenog Kraljevstva. - Do nagle promene u odnosima Srbije i Velike Britanije, a sa njima i promene u stavovima prema Srbiji u britanskoj javnosti, dolazi sa poetkom Prvog svetskog rata, a naroito nakon pobede srpske vojske na Ceru i Kolubari. Veliko stradanje i uspeh srpske vojske doveli su do svojevrsne opinjenosti Srbijom u bezmalo celokupnom britanskom drutvu. Ova opinjenost poprimila je oblike euforije u junu i julu mesecu 1916. godine, kada je cela Britanija na

razliite naine proslavila Kosovski dan (Kosovo Day) u znak podrke srpskoj dravi koja se borila za opstanak. Tokom ovog perioda osnovana su brojna i uticajna udruenja za pomo Srbiji. Meu najznaajnijima bio je Srpski potporni fond (Serbian Relief Fund Committee). Britanski vii stalei zduno su finansijski podrali osnivanje ovog fonda, a britanska kraljica je postala zatitnica i pokrovitelj svih njegovih aktivnosti. Iz svih delova imperije, ukljuujui Indiju, Indoneziju, Novi Zeland i Australiju, stizao je novac za pomo Srbiji. Poseban doprinos dala je organizacija Bolniki odbor kotskih ena ije su mnoge lanice prole albansku golgotu leei srpske ranjenike tokom itavog rata. Mnoge od ovih hrabrih ena ostale su u Srbiji i nakon rata, bavei se humanitarnim radom naglaavaju sagovornici Korena. Odnosi Srbije i Velike Britanije, dakle, tokom vremena drastino su oscilirali: od relativne nezainteresovanosti, preko predstave divljih i ratobornih Balkanaca i kraljoubica, do divljenja vrednih branitelja slobode i evropskih vrednosti. Mural u Forin ofisu nastao je u kontekstu najboljih odnosa izmeu dve zemlje, u vremenu neposredno posle Prvog svetskog rata. Stoga ne zauuje to je Srbija na tom platnu predstavljena kao jedna od centralnih figura.
Mali narodi velike due

Sigismund Goce je od prolea 1914. do novembra 1918. godine zavrio etiri od pet slika koje prikazuju korene, razvoj, ekspanziju i trijumf Britanske imperije. Peta slika, "Britanija mirotvorka" - "Britannia Pacificatrix", kao kruna itavog niza, velia pobedu Antante u Prvom svetskom ratu i osnivanje Lige naroda. Kompletan mural zavren je 1921. godine. Zbog brojnih i krupnih politikih promena koje su pratile ratna i posleratna deavanja, mural je pretrpeo vie izmena. Lik Nemake je uklonjen sa slike, a na njenom mestu se obrela druga velika sila, Sjedinjene Drave, koje su upravo sa Prvim svetskim ratom poele bitno da utiu na sudbinu evropskih zemalja.

Cerska bitka nas je pribliila Britaniji

Uprkos "diplomatskom pregrupisavanju likova", ostala je osnovna tema slike: odluujua uloga Velike Britanije u ouvanju svetskog mira. U centralnom delu kompozicije dato je rukovanje dve velike anglofone nacije, Velike Britanije i SAD, kao glavnih garanta mira. Velika Britanija je predstavljena kao nova Atena. Karakteristini lem, uobiajeni atribut Atene Predvodnice u ratu, naglaava britanske vojne uspehe. Meutim, za razliku od Atene Predvodnice, koja obino dri u rukama druge simbole rata, tit i koplje, desna ruka Britanije prua se u pozdrav Americi, dok je levom obgrlila jednu od tri devojice koje su joj se privile uz skute. Britanija je, dakle, prikazana kako se od rata okree miru i meunarodnoj saradnji. Na slici se moe videti i kako je Britanija prigrlila tri devojice razliitih uzrasta, i upravo je to ono to je za nas i predstavljanje Srbije zanimljivo. Devojice su naslikane poput Psihe (Due), simbolizujui tako male narode velike due. Najstarija od njih, Belgija, nastoji da skrene Ateninu panju pruajui polomljeni ma, znak da se herojski borila. Ovenana je krunom od trnja, hrianskim simbolom patnji i rtvi koje je podnela. - Uz Atenine skute, ogrnute trobojkom, privile su se druge dve devojice, personifikacije Srbije i Crne Gore. Srbija u naruju dri najmlau Crnu Goru, koja postiena zbog kapitulacije, skriva svoje lice, privivi ga uz grudi starije sestre - navode Mili i Joksimovi-Pajevi. Personifikacija Sjedinjenih Drava ogrnuta je u nacionalnu zastavu i nosi Terazije pravde, to ukazuje na vodee mesto SAD u meunarodnoj arbitrai i inicijativnu ulogu u osnivanju Lige naroda. Najupeatljiviji atribut Amerike je crvena frigijska kapa. Ona je u rimskoj ikonografiji simbolizovala slobodu i stavljala se na glavu osloboenim robovima. Na desnoj strani od Amerike, data je personifikacija Francuske, sa galskim lemom na ijem je vrhu petao, simbol hrabrosti. Francuska u levoj ruci ima barjak ovenan pobednikim vencem, a u desnoj ma kojim pokazuje ka slomljenom oruju poraenih, "krhotinama despotizma i militarizma protiv kojih se borila". Uz navedene velike sile u centralnom delu slike je i Italija, obuena u togu, odeu rimskih matrona. Ona nosi snop prua sa sekirom, prvo etrurskom, a potom i rimskom oznakom vojnog dostojanstva. Na levoj strani platna mogu se uoiti figure ostalih saveznica. Grka nosi Statuetu slave, a personifikacija Japana rascvetanu granu divlje trenje. Rumunija je naslikana sa kragom ulja na glavi, simbolom njenih prirodnih bogatstava, a Portugal kao devojka sa korpom groa. Rusija nosi crninu i oaloena krije lice. Desnu polovinu velike kompozicije zauzimaju britanske kolonije. Odmah do Britanije je deak sa trozubcem, koji oliava Njufaundlend, najstariju britansku koloniju. Trozubac kao atribut Posejdona, grkog boga mora, simbolizuje britansku pomorsku snagu. Tu su i etiri zagrljena mladia, koji oliavaju dominione: Junu Afriku, Kanadu, Australiju i Novi Zeland. Indija je predstavljena likom mukarca u oklopu i sa isukanom sabljom, to simbolizuje zapaenu ulogu koju je ta zemlja odigrala u ratu. Personifikacija Afrike je nagi svahili deak, sa korpom junog voa na glavi. Krajnju desnu ivicu slike zauzima princ Fejsal I od Iraka, u tradicionalnoj nonji.
Okvir : Nova pozicija Srbije

- Upravo je kolonijalna politika velikih sila urodila ratom koji je umnogome izmenio svet. Dok su pojedine velike monarhije, poput Austro-Ugarske, sa zavretkom rata nestale sa politike pozornice, druge su, meu njima i Srbija, ratom dobile znaajniju ulogu na meunarodnoj politikoj sceni. Mural "Britanija mirotvorka" predstavlja znaajno svedoanstvo o novoj poziciji koju je Srbija zauzela u posleratnom poretku, a iznad svega o unapreenju meusobnih odnosa Velike Britanije i Srbije. Slika Sigismunda Gecea jedna je od poslednjih predstava u kojima je antika ikonografija posluila kao sredstvo za prenoenje odreene politike poruke. Svet se nakon Prvog svetskog rata ubrzano menjao. Opinjenost antikom batinom poela je da bledi, zajedno sa propau kolonijalne politike velikih svetskih sila. Alegorijska predstava novog posleratnog svetskog poretka, sa Srbijom u centralnom delu, nala je svoje stalno mesto u Holu seanja (Hall of Remembrance) britanskog Forin ofisa, na mestu gde je svakodnevno posmatraju najvii svetski zvaninici, ovekoveivi tako znaaj i doprinos koji su kako srpski narod, tako i klasina batina, odigrali u formiranju savremene istorije - istiu Rade Mili i Milena Joksimovi-Pajevi. edomir Popovi
30.8.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje