ŠTA JE NASILJE NAD ŽENAMA?

Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički,
seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak...) ili bilo koji
poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac. Važno je znati da se nasilje može
desiti svakoj ženi i da nasilje nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome
muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Nasilje nad ženama je
primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim. Nasilje nad ženama je tokom hiljada godina
istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas.

ZAŠTO SE MUŠKO NASILJE DEŠAVA?

Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar. Medjutim, ovim stavom se
nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca,
onda gube mogućnost da imaju podršku da izadju iz nasilja. Muškarci su naučeni da dominiraju
u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne
poznaju drugi način komunikacije. Nakon člana 164. u Krivičnom zakonu od 2002. po prvi put
država objavljuje da nasilje u prodoci nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i
državno pitanje. Dakle, da će država kažnjavati počinioce nasilja u porodici. Tako je u svim
zemljama u Evropi, i u najvećem broju zemalja u svetu. Za sve zakone koji kažnjavaju nasilje u
porodici i seksualno nasilje zaslužne su mnogobrojne aktivistkinje i feministkinje ženskog pokreta
koje su se godinama zalagale da se takvi zakoni formulišu i usvoje u njihovim zemljama.

KOME SE TO DOGAÐA?
Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i
obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Medjunarodni ženski pokret je pokazao da je
muško nasilje nad ženama globalna pojava, i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su
neki oblici u odredjenim zajednicama različiti (spaljivanje žena, ubijanje žena zbog miraza,
odsecanje klitorisa, kamenovanje žena, itd)

II slajd

MEDIJI
U poslednjih nekoliko decenija mediji su odigrali vaznu ulogu u borbi protiv muskog nasilja
prema zenama jer su svojim pisanjem ucinili da ovaj drustveni fenomen postane vidljiviji I izadje
iz sfere privatnosi u javnost.
Cak I kad je zena zrtva, mediji pronalaze senzacionalisticke nacine da upravo nju okrive za nasilje
koje je prezivela – odatle naslovi poput: “Nije mogao da podnese raskid”, “zlocin iz ljubomore”,
“Ostavila ga zbog drugog”…
Mediji indirektno upućuju na to da on nije mogao da kontroliše ponašanje i da nije imao drugog
izbora sem da bude nasilan prema njoj, ili da je ubije.
Istovremeno, njen identitet je potpuno otkriven, njeno dostojanstvo obrisano, a ona prikazana
isključivo kroz iskustvo („izazvanog") nasilja koje je samo jedan
deo njene ličnosti

INSTITUCIJE
Institucije imaju obavezu da zastite zene od nasilja i da pokazu nasilnicima da je njihovo
ponasanje nedospustivo i da ce biti kaznjeno. Ipak, i u institucijama sede ljudi od krvi i mesa,
ljudi koji su jednako oblikovani vrednostima koje patrijahalno drustvo promovise kao i svi ostali
gradjani i gradjanke.

JEZIK I KOMUNIKACIJA

Mnogi i dalje ne shvataju kako nešto što je za njih „šala" može da utiče na stvaranje
atmosfere u kojoj će baš to uticati da žena bude dehumanizovana, a time, na kraju, i opravdati
nasilje nad njom.

- To je važno pitanje koje često zaboravljamo, a jezik i te kako ima važnu ulogu u negovanju
određenih vrednosti. Konkretno, za ovaj društveni problem, jezik je važan već pri samom
njegovom definisanju. Velika je razlika u tome da li ćemo reći muško nasilje prema ženama ili
nasilje u porodici, iako često ove termine koristimo kao sinonime

KOD KUCE JE NAJMANJE SIGURNO

Brojna istraživanja ukazuju da su žene najmanje bezbedne u svom domovu. Ovo se ne odnosi
isključivo na lokaciju, već zapravo ukazuje na relaciju između žrtve i nasilnika, to jest, pokazuje da
je najčešći vid nasilja prema ženama. To znači da žene najčešće bivaju pretučene ili ubijene od
onih koji tvrde da ih vole

Žene mogu da budu bezbedne jedino kada su nasilnici iza rešetaka, ali i kada znaju da prepoznaju
nasilje u ranim fazama, imaju sopstvenu autonomiju, telesni integritet i nezavisnost.

PREPOZNAVANJE NASILNIKA

To su uglavnom oni prvi obrasci psihološkog nasilja koji se javljaju na početku partnerskog
odnosa. Ljubomora koja vremenom postaje sve teža i opasnija, naizgled sitne primedbe na račun
izgleda i sposobnosti žene koji vode tome da ona gubi samopoštovanje i preispituje svaki svoj
postupak, negativni komentari o socijalnom okruženju žene koji vode u izolaciju
PRIJAVILJIVANJE NASILJA

Ljudi će prijavljivati nasilje kojem svedoče jedino ukoliko nisu već razvili toleranciju na isto. Sa
druge strane, oni moraju da znaju da neće i sami biti dovedeni u opasnost ukoliko prijave
nasilnika. Ukoliko ga prijave, a on ne snosi sankcije, ili su sankcije minimalne, ljudi opravdano
mogu da strahuju za svoju bezbednost. I zato, po ko zna koji put - država je obavezna da u
svakom trenutku, uvek i svuda, promoviše nultu toleranciju na nasilje i u potpunosti sprovodi sve
mere u sprečavanju, zaustavljanju i kažnjavanju nasilja.

NASILJE NAD MUSKARCIMA

Na planini Crni vrh, jedan muškarac, u noći između 2. i 3. januara, sedeo je u automobilu, polio
se benznom i držao upaljač u rukama u nameri da se zapali. Pozvao je kol centar, a od sigurne
smrti spasao ga je inspektor PU Bor, koji je i član pregovaračkog tima MUP-a Srbije. Da presudi
sebi, muškarac se odlučio, jer ga žena psihički maltretira. Mnogi muškarci u Srbiji žrtve su
psihičkog i fizičkog zlostavljanja, ali je to tema o kojoj se uglavnom ćuti.

Postoje oblici nasilja kojima su muškarci često izloženi. Da i žene mogu da budu prilično
agresivne govori podatak da je čak nekoliko žena dobilo zabranu prilaska bivšem partneru, zato
što su tokom svađe fizički nasrtale na njih. Mnoge, na kraju, partnere i ubiju.

Muškarci često u ovim situacijama ne znaju ni kome mogu da se obrate za pomoć. Do nasilja nad
muškarcima najčešće dolazi tokom brakorazvodnih parnica. Žene u tim slučajevima fizički i
psihički nasrću na muškarce, a sve češče psuju, vređaju i omalovažavaju bivšeg partnera.

U tim slučajevima, nasilje se svodi na neprestano provociranje u dužem vremenskom periodu sa

namerom da se izazove fizički kontakt, koji bi žene kasnije koristile zlonamerno u brakorazvodnim
parnicama.

Jedan od vidova nasilja nad muškarcima jeste i taj kada mu bivša partnerka ne dozvoljava da viđa
decu, iako je sud drugačije odredio. Iako se o nasilju nad muškarcima retko priča, ono je i te kako
prisutno. Žene često sprovode nasilje i manipulišući decom. Pričaju loše deci o ocu i deca počinju
da imaju odbojnost prema njemu. Vrlo često je udružena čitava porodica protiv jedne osobe.

NASILJE NAD DECOM