Дијалекти (говори) мог краја

1. Моји преци су из: Губеревца (Лесковац) , Пирота, са

Златибора (Дренова), Цетиња, Басара (код
планинарског дома, Стара Планина), Рсовци,
Радошево (Ариље).
2. Србија и Црна Гора
3. Призренско-тимочки, Источно-херцеговачки.
4. Призренско-тимочки дијалекат је скуп дијалеката
староштокавског наречја којим се говори од
Призрена до Тимока. Дели се на три поддијалекта, а
то су притренско-јужноморавски, сврљишко-
заплањски и тимочко-лужнички. Постоји нагласак
који се може окарактерисати као краткосилазни и
може стајати на било ком слогу у речи. У односу на
старсрпски, нагласак није променио положај, а
сличан је оном у косовско-ресавском дијалекту и
осталим староштокавским наречјима. Падежни
систем је аналитички, састоји се из номинатива,
акузатива и вокатива, где је акузатив преузео
функцију осталих падежа; на приме: ,,Разговара од
дете” што значи ,,Разговара о детету”. У овом
дијалекту постоје сви глаголски облици као и у
стандардном српском, али се разликују по творби и
нагласку. На пример футур се гради ,,Ћу/Ћеш” +
презент (Ћу дођем вечерас), а аорист се много чешће
корсити него имперфекат. За разлику од српског,
честа је употреба повратне заменице ,,си”, на пример
,,Ћути си”. Овај дијалекат не погодује друштвеним
 приликама јер се сматра да није погодан за
комуникацију и да је ,,језик простака”, међутим
заборавља се да су овим дијалектом писали Стеван
Сремац и Борисав Станковић.
• Источнохерцеговачки дијалекат је млађи штокавски
дијалекат српског језика ијекавског изговора. Њиме
се говори у источној Херцеговини, Црној Гори,
западној Србији и Хрватској. Без обзира на
новонастале разлике између језика у те четири
земље, источнохерцеговачки се користи као
стандардни у сва четири језика због своје највеће
распрострањености и напредности у односу на све
остале дијалекте спрскохрватског језика. Међу важне
особине спада новоштокавска акцентација и нова
деклинација. Глас ,,јат” замењен је са ,,ије” и ,,је”
(пјесма, вјера, млијеко) али и са ,,е” (брегови) и са
,,и” (волио). Углавном је раширено јекавско
јотовање. Инфинитив се завршава углавном на -т и -
ћ. Глас ,,х” се не изговара, па се добија ,,љеб”. И у
овом дијалекту се чува аорист.ж
5.