GLASNIK

Pe​ter Blo​od,1 dok​tor me​di​ci​ne i još što​šta uz to, pu​šio je lulu i ure​đi​vao ge​ra​ni​je, smje​šte​ne u
san​du​če​tu na pod​bo​ju svog pro​zo​ra, iz​nad uli​ce Wa​ter Lane u gra​du Brid​gewa​te​ru.
Sa su​prot​nog pro​zo​ra gle​da​le su ga stro​go i pre​kor​no neke oči, ali on se na njih nije oba​zi​rao. G.
Blo​od je svu svo​ju paž​nju usred​sri​je​dio na svoj po​sao a di​je​lom na ljud​sku bu​ji​cu u uskoj uli​ci is​pod
sebe. Ta bu​ji​ca se već po dru​gi put u toku toga dana sli​je​va​la u prav​cu Cas​tle Fi​eld, gdje je Fer​gu​son,
voj​vo​din ka​pe​lan, još u rano po​pod​ne odr​žao go​vor u kome je bilo više iz​da​je nego bo​žan​ske pro​po​-
vi​je​di.
Te ra​š​tr​ka​ne i uz​bu​đe​ne go​mi​le sa​či​nja​va​li su po​naj​vi​še lju​di sa za​dje​nu​tim ze​le​nim gran​či​ca​ma
na še​ši​ri​ma, koji su ima​li naj​s​mješ​ni​ja oruž​ja u ru​ka​ma. Po​net​ko je, do​du​še, no​sio pu​šku za pti​ce, a
po​net​ko je vi​tlao ma​čem; ali je ve​ći​na bila na​oru​ža​na to​lja​ga​ma ili su vuk​li kop​lja na​či​nje​na od kosa,
koja su isto to​li​ko bila ruž​na iz​gle​dom ko​li​ko i nes​pret​na za ru​ko​va​nje. Ovu ova​ko skrp​lje​nu voj​sku
sa​či​nja​va​li tu tka​či, pi​va​ri, dr​vo​dje​lje, ko​va​či, zi​da​ri, gra​đe​vi​na​ri, obu​ća​ri i pred​stav​ni​ci svih os​ta​lih
mir​no​dop​skih za​na​ta. Brid​gewa​ter je, kao i Ta​un​ton, ši​ro​ko​grud​no da​vao van​brač​no ro​đe​nom voj​vo​-
di2 svo​je lju​de. Sva​kog tko je os​tao po stra​ni, a po go​di​na​ma i sna​zi bio je spo​so​ban da nosi oruž​je,
ži​go​sa​li su kao ku​ka​vi​cu ili pa​pis​tu3.
Me​đu​tim, Pe​ter Blo​od, koji je bio ne samo spo​so​ban da nosi oruž​je nego i vješt i is​ku​san u ru​ko​-
va​nju nji​me, koji sva​ka​ko nije bio ku​ka​vi​ca i koji je bio pa​pis​ta samo kad je to od​go​va​ra​lo nje​go​vim
in​te​re​si​ma, ure​đi​vao je ovog to​plog jul​skog ve​če​ra svo​je ge​ra​ni​je i pu​šio lulu rav​no​duš​no kao da se
ni​šta pod ne​bom ne do​ga​đa. Da​pa​če, on uči​ni još goru stvar. Za tim ra​to​bor​nim za​ne​se​nja​ci​ma do​ba​ci
je​dan stih Ho​ra​cea, pjes​ni​ka koga je još od​ma​le​na obo​ža​vao:
»Quo, quo, sce​les​ti, ru​itis?«4
Mo​žda, pos​li​je ovih sti​ho​va, po​ga​đa​te za​što je vre​la ne​us​tra​ši​va krv, koju je nas​li​je​dio od skit​-
nič​kih pre​da​ka svo​je maj​ke, ro​đe​ne u So​mer​set​shi​reu, os​ta​la hlad​na usred ovog lu​dog i fa​na​tič​kog
žara po​bu​ne i za​što je ne​mir​ni duh koji ga je ne​kad is​tr​gao iz oko​va aka​dem​ske smi​re​nos​ti, koju je
htio da mu na​met​ne otac, os​tao spo​ko​jan usred sveg ovog ne​mi​ra. Shva​ća​te kako je on gle​dao ina ove
lju​de koji su se ku​pi​li pod zas​ta​vom slo​bo​de, pod zas​ta​va​ma koje su is​t​ka​le dje​voj​ke iz Ta​un​to​na,
uče​ni​ce g-đice Bla​ke i g-đe Mu​s​gro​ve koje su – kako ba​la​da kaže – ras​pa​ra​le svo​je do​nje svi​le​ne
suk​nje da bi na​či​ni​le bar​ja​ke za voj​sku kra​lja Mon​mo​ut​ha. Cje​lo​kup​na nje​go​va mi​sao bila je u ovom
la​tin​skom sti​hu koji je prez​ri​vo do​ba​cio lju​di​ma što su ga​la​mi​li, spu​šta​ju​ći se niz po​plo​ča​nu uli​cu. Za
nje​ga su to bili lu​đa​ci koji za​hva​će​ni zlo​ćom i bjes​ni​lom jure u vlas​ti​tu pro​past.
Da, on je pre​vi​še znao o tome Mon​mo​ut​hu i o li​je​poj mr​koj dje​voj​ču​ri koja ga je do​ni​je​la na
svi​jet, pa ga ne može pre​va​ri​ti pri​ča da se ro​dio u za​ko​ni​tom bra​ku, pri​ča na os​no​vu koje se di​gao
bar​jak po​bu​ne. Bio je pro​či​tao be​smis​le​nu prok​la​ma​ci​ju, iz​vje​še​nu na ras​kr​š​ću kod Brid​gewa​te​ra – a
isto tako i u Ta​un​to​nu i drug​dje – u ko​joj je sta​ja​lo da je »po smr​ti na​šeg Uzvi​še​nog Vla​da​ra Char​le​sa
Dru​gog, pra​vo na​s​ljed​stva na kru​nu En​gle​ske, Škot​ske, Fran​cu​ske i Ir​ske, sa do​mi​ni​oni​ma i te​ri​to​ri​ji​-
ma koji im pri​pa​da​ju, za​ko​ni​to preš​lo na pre​s​vje​tlog i vi​so​ko​ro​đe​nog kne​za Ja​me​sa, voj​vo​du od
Mon​mo​ut​ha, sina i na​s​ljed​ni​ka spo​me​nu​tog kra​lja Char​le​sa Dru​gog«.
 To ga je nag​na​lo na smi​jeh, a isto tako na​smi​ja​lo ga i tvr​đe​nje da je »Ja​mes voj​vo​da od Yor​ka
dao naj​pre otro​va​ti spo​me​nu​tog po​koj​nog Kra​lja, a da je od​mah za​tim si​lom uzeo i pri​svo​jio kru​nu«.
Nije znao koja je od ovih laži veća. G. Blo​od je, na​ime, tre​ći​nu svo​ga ži​vo​ta pro​veo u Ho​lan​di​ji
u ko​joj je, pri​je ne​kih tri​de​set i šest go​di​na, prvi put ugle​dao svi​jet ovaj isti Ja​mes Scott – koji se
sada pro​gla​ša​vao Ja​me​som Dru​gim, po mi​los​ti bož​joj kra​ljem itd. – i bila mu je poz​na​ta ta​moš​nja ve​-
oma ra​ši​re​na pri​ča o tome tko je pra​vi otac. Ne samo da taj Mon​mo​uth, koji se sada pro​gla​ša​vao kra​-
ljem, nije bio za​ko​ni​ti sin – po​ti​cao je to​bož iz taj​nog bra​ka Char​le​sa Stu​ar​ta i Lucy Wal​ter – nego
nije mo​žda bio čak ni van​brač​ni sin po​koj​nog vla​da​ra. I kako se druk​či​je mo​glo za​vr​ši​ti to smi​ješ​no
po​la​ga​nje pra​va na pri​jes​to osim slo​mom i po​ra​zom? Ot​ku​da bi se mo​gla po​ja​vi​ti nada da će En​gle​-
ska ikad sva​ri​ti tak​vog Per​ki​na?5 A eto, ovi glu​pa​či iz za​pad​nog di​je​la En​gle​ske sa ne​ko​li​ko ra​to​bor​-
nih vi​go​va​ca6 na čelu dali su se za​ves​ti i po​bu​ni​li se, pru​ža​ju​ći po​dr​šku tom fan​tas​tič​nom zah​tje​vu.
»Quo, quo, sce​les​ti, ru​itis?«
On se na​smi​ja i uz​dah​nu is​to​vre​me​no; ali je smi​jeh prev​la​dao nad uz​da​hom, jer u g. Blo​odu nije
bilo su​osje​ćaj a kao ni u ve​ći​ne sa​mo​uvje​re​nih lju​di; a on je bio ve​oma sa​mo​uvje​ren. Tome su ga na​-
uči​le ne​vo​lje koje je pro​šao. Čo​vjek mek​ša srca, s da​le​ko​vid i obra​zo​van kao što je on bio, imao bi
raz​lo​ga da za​pla​če pro​ma​tra​ju​ći ove va​tre​ne, pri​pros​te, non​kom​for​mis​tič​ke7 ov​či​ce kako idu na kla​-
oni​cu – ove ov​či​ce koje su do zbor​nog mjes​ta na Cas​tle Fi​el​du pra​ti​le žene i kće​ri, dra​ga​ne i maj​ke i
koje je po​dr​ža​va​la ob​ma​na da kre​ću u boj za obra​nu pra​va, slo​bo​de i vje​re. Jer, on je znao – a znao
je već ne​ko​li​ko sati i sav Brid​gewa​ter – da Mon​mo​uth na​mje​ra​va za​po​djes​ti bit​ku još ko​li​ko ove
noći. Voj​vo​da je htio iz​vr​ši​ti iz​ne​nad​ni na​pad na ro​ja​lis​tič​ku voj​sku8 čiji je za​po​vjed​nik bio Fe​ver​-
sham i koja se ulo​go​ri​la na Sed​ge​mo​oru. G. Blo​od je pret​pos​tav​ljao da će lord Fe​ver​sham biti isto
tako do​bro oba​vi​je​šten, pa ako se u toj pret​pos​tav​ci va​rao, imao je ba​rem oprav​da​nje. On nije mo​gao
pret​pos​tav​lja​ti da je ro​ja​lis​tič​ki za​po​vjed​nik samo osred​nje vješt u za​na​tu ko​jim se ba​vio.
G. Blo​od is​tre​se pe​peo iz lule i po​vu​če se da za​tvo​ri pro​zor. U tom času on po​di​že oči, po​gle​da
pre​ko uli​ce i su​sre​te se naj​zad sa po​gle​dom onih ne​pri​ja​telj​skih oči​ju koje su ga sve vri​je​me mo​tri​le.
Bila su to, u stva​ri, dva para oči​ju i pri​pa​da​la su gos​po​đi​ca​ma Pitt, dvje​ma pri​jat​nim, sen​ti​men​tal​nim
sta​rim dje​voj​ka​ma, koje u svom obo​ža​va​nju li​je​pog Mon​mo​ut​ha nisu pu​šta​le ni​kog is​pred sebe u
Brid​gewa​te​ru.
G. Blo​od se na​smi​je​ši i kim​nu gla​vom, jer je bio u pri​ja​telj​skim od​no​si​ma sa tim da​ma​ma, od
ko​jih je jed​na čak bila neko vri​je​me nje​gov pa​ci​jent. Ali nje​gov poz​drav os​ta​de bez od​go​vo​ra.
Umjes​to toga, te su oči gle​da​le u nje​ga s hlad​nim pre​zi​rom. Osmi​jeh nje​go​vih tan​kih usa​na ne​što se
malo ra​zvu​če, pos​ta​de ne​što ma​nje lju​ba​zan. Ra​zu​mio je ot​kud to ne​pri​ja​telj​stvo, koje je u toku proš​-
log tjed​na sve više ras​lo – upra​vo ot​kad je do​šao Mon​mo​uth i za​vr​tio pa​met svim že​na​ma bez raz​li​ke
na doba sta​ros​ti. Gos​po​đi​ce Pitt su ga, shva​tao je, pre​zi​ra​le zato što on, mlad i sna​žan čo​vjek, koji je
pro​šao rat​na kr​šte​nja i koji bi sada mo​gao ko​ris​ti​ti stva​ri, sto​ji po stra​ni, i zato što mir​no puši lulu i
ure​đu​je ge​ra​ni​je baš u ovu ve​čer koja se više ni​kad neće po​no​vi​ti, kada se sr​ča​ni lju​di okup​lja​ju oko
pro​tes​tant​skog iz​a​bra​ni​ka i nude mu svo​ju krv da bi ga po​pe​li na pri​jes​to koji mu pri​pa​da.
Da je g. Blo​od htio sići sa svo​jih vi​si​na i da je htio ras​prav​lja​ti o toj stva​ri sa ovim da​ma​ma,
mo​gao bi im reći da se već za​si​tio lu​ta​nja i pus​to​lo​vi​na, da je sada za​po​čeo ka​ri​je​ru ko​joj se u po​čet​-
ku i po​sve​tio i za koju se stu​di​ra​ju​ći spre​mao; da je li​ječ​nik, a ne rat​nik; is​cje​lji​vač, a ne ubi​ca. Ali
one bi mu, znao je, od​go​vo​ri​le da u ovak​voj pri​li​ci sva​ki čo​vjek koji sebe sma​tra čo​vje​kom tre​ba da
se lati oruž​ja. One bi mu uka​za​le da je i nji​hov ne​ćak Je​re​mi​ah, po za​ni​ma​nju mor​nar i vlas​nik bro​da
– koji se, na svo​ju zlu sre​ću, tada usi​drio u Brid​gewa​ter​skom za​lje​vu – na​pus​tio kor​mi​lo i uzeo mu​-
ske​tu9 u od​bra​nu Sve​tih pra​va. Ali g. Blo​od nije bio od onih koji ras​prav​lja​ju. Kao što sam re​kao, on
je bio sa​mo​uvje​ren čo​vjek.
Za​tvo​ri pro​zor, na​vu​če za​vje​se i okre​nu se udob​noj, svi​je​ća​ma osvi​jet​lje​noj sobi i sto​lu, na koji
je nje​go​va do​ma​ći​ca, g-đa Bar​low, upra​vo pos​tav​lja​la ve​če​ru. Pred njom on, ipak, iz​re​če na​glas svo​-
ju mi​sao.
– Pao sam u ne​mi​lost onih ki​se​lih usi​dje​li​ca pre​ko puta.
Imao je ugo​dan, tre​pe​rav glas, čiji je me​tal​ni zvuk umek​ša​vao i pri​gu​ši​vao ir​ski na​gla​sak, koji se
nije iz​gu​bio ni pos​li​je svih nje​go​vih lu​ta​nja. Taj glas je umio da se ula​gu​je, da mi​lu​je i za​vo​di, ali i
da za​po​vi​je​da i goni na pos​luš​nost. Za​is​ta, sva na​rav ovog čo​vje​ka bila je u nje​go​vom gla​su. Ina​če,
bio je vi​sok i su​ho​njav, tam​ne puti kao u Ci​ga​ni​na, i na tom cr​no​ma​njas​tom licu, is​pod rav​nih cr​nih
obr​va, na​la​zi​le su se za​ču​do pla​ve oči. Iz​nad or​lov​skog, ne​us​tra​ši​vog nosa gle​da​le su te oči neo​bič​no
pro​dor​no, čvr​sto i oho​lo. Nje​go​ve stis​nu​te usne bile su u skla​du s tim po​gle​dom. Iako je bio obu​čen u
crno, kao što pris​to​ji nje​go​vom po​zi​vu, no​sio se ele​gant​no; i ta ele​gan​ci​ja po​ti​ca​la je iz lju​ba​vi pre​ma
li​je​pom odi​je​va​nju koja je bila svoj​stve​ni​ja pri​jaš​njem pus​to​lo​vu nego sa​daš​njem mir​nom li​ječ​ni​ku.
Ka​put mu je bio od fine ka​mi​lje dla​ke, čiji su ru​bo​vi bili po​rub​lje​ni sre​br​nim ve​zom. Na ruč​nim zglo​-
bo​vi​ma imao je na​bo​re od mek​lin​ske čip​ke10, a oko vra​ta je no​sio mek​lin​sku kra​va​tu. Nje​go​va ve​li​ka
crna vla​su​lja bila je pa​ž​lji​vo uko​vr​če​na kao i one u Whi​te​hal​lu.11
Bu​du​ći ste vi​dje​li kako iz​gle​da i shva​ti​li nje​go​vu pra​vu na​rav ko​jom je odi​sa​lo ci​je​lo nje​go​vo
biće, mo​gli bis​te pas​ti u is​ku​še​nje da na​ga​đa​te ko​li​ko će se vre​me​na ta​kav čo​vjek za​do​vo​lji​ti time što
će os​ta​ti ov​dje bogu iza leđa, gdje ga je slu​čaj ba​cio pri​je ne​kih šest mje​se​ci, i ko​li​ko će vre​me​na
nas​ta​vi​ti da se bavi pos​lom za koji se os​po​so​bio pri​je nego što je stu​pio u ži​vot. Mada bi čo​vje​ku,
koji zna po​vi​jest nje​go​vih proš​lih i bu​du​ćih dana, iz​gle​da​lo malo vje​ro​vat​no da će on pro​du​ži​ti taj
tihi ži​vot, mo​guć​no je da bi se on i pot​pu​no po​mi​rio sa ži​vo​tom li​ječ​ni​ka u toj luci, da se sama Sud​bi​-
na nije upra​vo spre​ma​la da se po​igra nji​me. Mo​guć​no je, ve​lim, ali nije iz​vjes​no.
Bio je sin ir​skog li​ječ​ni​ka i jed​ne gos​pe iz So​mer​set​shi​rea, u či​jim je ži​la​ma tek​la skit​nič​ka krv
Fro​bi​she​ra;12 time bi se mo​gla objas​ni​ti iz​vjes​na div​ljač​nost koja se rano po​ka​za​la u nje​go​voj na​ra​vi.
Ta div​ljač​nost je du​bo​ko uz​ne​mi​ri​la nje​go​vog oca, koji je bio neo​bič​no pi​tom čo​vjek, kada se, na​rav​-
no, ima na umu da je bio Irac. On je još za​ra​na od​lu​čio da dje​čak nas​ta​vi nje​go​vo čas​no za​ni​ma​nje.
Pe​ter Blo​od, koji je brzo učio i neo​bič​no žu​dio za zna​njem, ste​kao je, na za​do​volj​stvo svog oca, u
dva​de​se​toj go​di​ni svo​ga ži​vo​ta ti​tu​lu dok​to​ra me​di​ci​ne na ko​le​džu Sve​te tro​ji​ce u Du​bli​nu. Nje​gov
otac je pos​li​je tog za​do​volj​stva ži​vio samo još tri mje​se​ca. Mati mu bi​ja​še umr​la još pri​je ne​ko​li​ko
go​di​na. Tako je Pe​ter Blo​od do​bio na​s​lje​đe od ne​ko​li​ko sto​ti​na fun​ti. S tim nov​cem kre​nuo je da vidi
svi​je​ta, pu​šta​ju​ći na neko vri​je​me uzdu onom ne​mir​nom duhu koji ga je sve​ga pro​ži​mao. Niz slu​čaj​-
nos​ti do​ve​de ga u služ​bu Ho​lan​di​je, koja je tada ra​to​va​la s Fran​cu​skom. Zbog svo​je nak​lo​nos​ti pre​ma
moru iz​a​brao je služ​bu u mor​na​ri​ci. Imao je sre​ću da slu​ži pod za​po​vjed​niš​tvom ču​ve​nog de Ruyte​-
ra13, te se bo​rio u bici na Sre​do​zem​nom moru u ko​joj je taj ve​li​ki ho​lan​d​ski ad​mi​ral iz​gu​bio ži​vot.
Pos​li​je mira kod Ni​me​gu​ena nje​mu se dje​lo​mič​no gubi trag. Zna​mo, ipak, da je pro​veo dvi​je go​-
di​ne u špa​njol​skoj tam​ni​ci, iako ne zna​mo kako je u nju dos​pio. Mo​žda je to raz​log što se, čim je iz
nje iz​i​šao, pri​hva​tio mača u služ​bi Fran​cu​ske, i sa Fran​cu​zi​ma ra​to​vao pro​tiv Špa​njol​ske Ho​lan​di​je.
Kada je naj​zad na​pu​nio tri​de​set i dvi​je go​di​ne, a bu​du​ći je žeđ za pus​to​lo​vi​na​ma pres​ta​la da ga mori i
kako mu je zdrav​lje zbog jed​ne za​ne​ma​re​ne rane sve više po​pu​šta​lo, obu​ze ga naj​ed​nom čež​nja za do​-
mo​vi​nom. Kre​nuo je bro​dom iz Nan​te​sa u na​mje​ri da pre​đe u Ir​sku. Ali ne​po​go​da otje​ra brod u Brid​-
gewa​ter​ski za​ljev. Kako mu je u putu poz​li​lo, Blo​od od​lu​či da ov​dje iz​a​đe na kop​no. Na ovo ga je
po​nu​ka​la i či​nje​ni​ca da je tu bio za​vi​čaj nje​go​ve maj​ke.
Tako je sti​gao u Brid​gewa​ter u ja​nu​aru 1685. go​di​ne, bo​gat ot​pri​li​ke isto ono​li​ko ko​li​ko je bio
pri​je je​da​na​est go​di​na, kada je iz Du​bli​na kre​nuo na put.
Mjes​to mu se svi​dje​lo i zdrav​lje mu se ov​dje brzo po​vra​ti​lo, pa kako je uz to sma​trao da je
učes​tvo​vao u dos​ta pus​to​lo​vi​na za je​dan ljud​ski vi​jek, od​lu​či da se tu nas​ta​ni i da se ko​nač​no pri​hva​ti
li​ječ​nič​kog zva​nja, koje je bes​po​treb​no na​pus​tio pri​je dva​na​est go​di​na.
To je či​ta​va nje​go​va po​vi​jest, od​nos​no to je ono što je po​treb​no zna​ti o nje​mu do ove noći, kada
se, šest mje​se​ci kas​ni​je, vo​di​la sed​ge​mo​or​ska bit​ka.
Sma​tra​ju​ći da ga se do​ga​đa​ji koji pred​sto​je ne tiču, kao što ga se stvar​no nisu ti​ca​li, rav​no​du​šan,
isto tako, pre​ma uz​bu​đe​nom iš​če​ki​va​nju koje je te noći obu​ze​lo Brid​gewa​ter, g. Blo​od se oglu​ši o sve
to i ode rano u kre​vet. U je​da​na​est sati, kad je Mon​mo​uth, kao što zna​te, kre​nuo za​obi​laz​no sa svo​jom
po​bu​nje​nič​kom voj​skom bris​tol​skim dru​mom u na​mje​ri da iz​bjeg​ne mo​čva​re koje su se na​la​zi​le upra​-
vo iz​me​đu nje​ga i kra​ljev​ske voj​ske – g. Blo​od je već uve​li​ko spa​vao. Bit će vam poz​na​to da je Mon​-
mo​uth još pri​je nego što se uhva​tio uko​štac s Fe​ver​sha​mom, iz​gu​bio i svo​ju broj​ča​nu nad​moć i pred​-
nos​ti koje bi mu do​nio iz​ne​nad​ni na​pad na voj​sku koja je vje​ro​vat​no spa​va​la: broj​ča​na nad​moć​nost
je, do​du​še, gu​bi​la u važ​nos​ti zbog čvr​š​će dis​ci​pli​ne re​gu​lar​nih tru​pa na dru​goj stra​ni, ali pred​nos​ti iz​-
ne​nad​nog na​pa​da iz​gub​lje​ne su zbog glu​pih gre​ša​ka i rđa​vog ru​ko​vod​stva.
Voj​ske su se su​ko​bi​le Oko dva sata uju​tro. G. Blo​od je spa​vao, ne ma​re​ći za da​le​ko gru​va​nje to​-
po​va. On se nije pro​bu​dio iz svog mir​nog sna sve do če​ti​ri sata uju​tro, kad se sun​ce di​glo da ras​tje​ra
po​s​ljed​nje pra​me​no​ve ma​gle nad tim tuž​nim raz​bo​ji​štem.
On se diže i sje​de na kre​vet, pro​tr​lja oči da ras​tje​ra san i naj​zad se osvi​jes​ti. Net​ko je krv​nič​ki
lu​pao na vra​ta nje​go​ve kuće, do​zi​va​ju​ći ne​raz​go​vi​jet​no. Ta buka ga je pro​bu​di​la. Mis​le​ći da se radi o
ne​kom hit​nom po​ro​đa​ju, on na​vu​če do​ma​ći ogr​tač i pa​pu​če i pođe da otvo​ri vra​ta. Na ste​pe​ni​štu se
go​to​vo su​da​ri sa g-đom Bar​low, koja je, ona​ko ruž​na i sva pre​pla​še​na, tek us​ta​la iz kre​ve​ta. On pre​ki​-
ne nje​no ko​ko​da​ka​nje jed​nom umi​ru​ju​ćom ri​je​či i kre​nu sam niz ste​pe​ni​ce.
Pod ko​sim zra​ci​ma tek iz​aš​log sun​ca sta​jao je čo​vjek sav za​pu​han, une​zvi​je​re​na po​gle​da, a po​-
red nje​ga se pu​šio nje​gov konj. Pra​ši​na i pr​ljav​šti​na su ga sve​ga po​kri​va​le, odi​je​lo mu je bilo ne​ured​-
no, a li​je​vi ru​kav do​la​me vi​sio mu je u kr​pa​ma. Mla​dić otvo​ri usta da pro​go​vo​ri, ali os​ta​de ni​jem či​-
tav je​dan tre​nu​tak.
U tom ga času g. Blo​od pre​poz​na​de. Bio je to mla​di bro​dov​las​nik Je​re​mi​ah Pitt, ne​ćak onih usi​-
dje​li​ca pre​ko puta, je​dan od onih koje je opći za​nos po​vu​kao u vr​tlog po​bu​ne. Pro​bu​đe​na buč​nim
mor​na​re​vim do​la​skom, uli​ca je oživ​lja​va​la: vra​ta su se otva​ra​la, re​šet​ke na pro​zo​ri​ma su se po​di​za​le,
a iza njih su pro​vi​ri​va​le za​bri​nu​te i ra​doz​na​le gla​ve.
– Sta​ni​te malo – reče g. Blo​od. – Ni​šta se ne pos​ti​že pre​tje​ra​nom žur​bom.
Ali mla​di​će​ve oči su si​ja​le div​ljim sja​jem; ne ma​re​ći za opo​me​nu, gu​še​ći se, sko​ro bez daha, on
poče go​vo​ri​ti:
– Lord Gil​doy – mu​cao je on – te​ško je ra​njen. Na Oglet​hor​pe​ovom ima​nju, kod ri​je​ke. Od​nio
sam ga tamo... i... on me je pos​lao po vas. Haj​de​mo! Haj​de​mo!
Htio je zgra​bi​ti li​ječ​ni​ka i odvu​ći ga ona​ko u pa​pu​ča​ma i do​ma​ćem ogr​ta​ču. Ali dok​tor se iz​ma​-
če od te su​vi​še rev​nos​ne ruke.
– Bu​di​te si​gur​ni, doći ću – reče on. Ova ga je vi​jest oža​los​ti​la. Ot​kad se nas​ta​nio u ovom kra​ju,
Gil​doy mu je bio pri​ja​telj i ple​me​ni​ti za​štit​nik. G. Blo​od je zato va​tre​no že​lio da uči​ni sve što može
da bi se odu​žio, ali je u isto vri​je​me bio ža​los​tan što mu se ta pri​li​ka uka​za​la, i to na ova​kav na​čin –
jer on je do​bro znao da je pla​ho​vi​ti mla​di ple​mić bio ak​ti​van voj​vo​din po​ma​gač. – Sva​ka​ko ću doći.
Samo me naj​pri​je pus​ti​te da uz​mem ne​što odi​je​la i dru​gih stva​ri koje mi mogu za​tre​ba​ti.
– Ne​ma​mo vre​me​na da gu​bi​mo.
– Bu​di​te mir​ni. Neću ga ubi​ti. Po​nav​ljam vam, naj​br​že ide tko po​la​ko ide. Uđi​te... sjed​ni​te... –
On otvo​ri vra​ta od gos​tin​ske sobe.
Mla​di Pitt odbi po​ziv mah​nuv​ši ru​kom.
– Če​kat ću ov​dje. Po​žu​ri​te, za ime bož​je!
G. Blo​od ode da se odje​ne i da uzme ku​ti​ju sa ins​tru​men​ti​ma.
Nije pos​ta​vio pi​ta​nje o pra​voj pri​ro​di rane lor​da Gil​doya, os​tav​lja​ju​ći da to uči​ni kada kre​nu na
put. Dok je nav​la​čio čiz​me, dade g-đi Bar​low uput​stva za taj dan, iz​me​đu os​ta​log, šta će spre​mi​ti za
ru​čak, koji mu nije bilo su​đe​no da po​je​de.
Kad je, naj​zad, opet iz​i​šao, ovog puta u prat​nji g-đe Bar​low, koja je kvo​ca​la za njim kao ne​za​-
do​volj​na ko​koš, nađe mla​dog Pit​ta okru​že​nog go​mi​lom pre​pla​še​nog po​lu​odje​ve​nog grad​skog svi​je​ta –
po​naj​vi​še žena – koji je po​žu​rio da čuje kako je tek​la bit​ka. A kak​ve su bile no​vos​ti koje im je sa​op​-
ćio, mo​glo se za​klju​či​ti po kuk​nja​vi koja je is​pu​ni​la ju​tar​nji zrak.
Kada ugle​da dok​to​ra u čiz​ma​ma i odi​je​lu i s ku​ti​jom ins​tru​me​na​ta pod pa​zu​hom, glas​nik se os​lo​-
bo​di onih koji su se ti​ska​li oko nje​ga, ugu​ši umor koji ga je mo​rio i umi​ri dvi​je upla​ka​ne tet​ke koje su
se pri​pi​le uz nje​ga, pa zgra​bi uzdu svo​ga ko​nja te se pope u sed​lo.
– Haj’te, gos​po​di​ne – uzvik​nu on. – Uzja​ši​te iza mene.
G. Blo​od, ne tro​še​ći ri​je​či, uči​ni kao što mu je re​če​no. Pitt do​ta​če ko​nja os​tru​gom. Mala go​mi​la
na​či​ni pro​laz i tako na sa​pi​ma ovog dvos​tru​ko na​to​va​re​nog ko​nja, dr​že​ći se za po​jas svog dru​ga, Pe​-
ter Blo​od kre​nu na svo​ju odi​se​ju. Jer ovaj Pitt, u kome je on vi​dio samo glas​ni​ka, bio je, u stva​ri,
pra​vi glas​nik Sud​bi​ne.
 KIRKEOVI DRAGUNI

Oglet​hor​pe​ov po​sjed na​la​zio se jed​nu mi​lju14 juž​no od Brid​gewa​te​ra, na des​noj oba​li ri​je​ke.
Bila je to troš​na zgra​da iz vre​me​na Tu​do​ra, čiji je gor​nji dio bio sav siv, a čiji je do​nji dio po​kri​vao
brš​ljan. Pri​bli​žu​ju​ći se kroz mi​ris​ne voć​nja​ke toj kući, koja je iz​gle​da​la kao da među nji​ma dri​je​ma u
ar​ka​dij​skom spo​ko​ju po​red voda Par​vet​ta, što su se pre​li​je​va​le pod ju​tar​njim sun​cem, g. Blo​odu je
te​ško bilo vje​ro​va​ti da i ovaj dio svi​je​ta muče raz​dor i kr​vo​pro​li​će.
Na iz​la​sku iz Brid​gewa​te​ra sre​to​še na mos​tu prvu gru​pu bje​gu​na​ca sa boj​nog po​lja. Bili su to
umor​ni slom​lje​ni lju​di, mno​gi ra​nje​ni i svi obu​ze​ti uža​som. Po​s​ljed​njim os​tat​kom sna​ge te​tu​ra​li su,
užur​ba​no no ipak spo​ro, pre​ma gra​du, uza​lud​no se na​da​ju​ći da će naći sklo​ni​šte. Oči su im se stak​li​le
od umo​ra; g. Blo​odu i nje​go​vom dru​gu, koji su pro​la​zi​li mir​no njih, bilo je te​ško da gle​da​ju strah na
nji​ho​vim iz​mu​če​nim li​ci​ma. Do​vi​ku​ju​ći pro​muk​lim gla​so​vi​ma, oni su opo​mi​nja​li njih dvo​ji​cu da ne​-
mi​lo​srd​ni pro​go​ni​oci nisu da​le​ko. Mla​di Pitt je, ipak, ne​us​tra​ši​vo ja​hao praš​nja​vim dru​mom, ko​jim je
pos​li​je po​ra​za na Sed​ge​mo​oru u go​mi​la​ma pris​ti​za​lo sve više tih bi​jed​nih bje​gu​na​ca. Usko​ro on skre​-
nu u stra​nu i, na​pu​šta​ju​ći drum, pođe sta​zom iz​me​đu ros​nih li​va​da. Čak ov​dje sre​to​še ne​ko​li​ko gru​pa
tih ljud​skih olu​pi​na koje su se ras​tu​ri​le u svim prav​ci​ma; idu​ći kroz vi​so​ku tra​vu oba​zi​ra​li su se plaš​-
lji​vo, oče​ku​ju​ći sva​kog tre​nut​ka da ugle​da​ju cr​ve​ne blu​ze dra​go​na.15
Me​đu​tim, kako je Pitt išao pre​ma jugu, pri​bli​žu​ju​ći se sve više Fe​ver​sha​mo​vom glav​nom šta​bu,
on i Blo​od usko​ro os​ta​vi​še za so​bom te ljud​ske bro​do​lom​ni​ke iz​gub​lje​ne bit​ke, i sad su ja​ha​li kroz
mir​ne voć​nja​ke, pune plo​do​va koji su doz​ri​je​va​li i spre​ma​li se da usko​ro dadu svoj go​diš​nji pri​nos
ja​bu​ko​va​če.
Kad su, naj​zad, u dvo​ri​štu, po​plo​ča​nom oblim ka​me​njem, sja​ha​li s ko​nja, Baynes, gos​po​dar
kuće, oz​bilj​na lica i us​pla​hi​re​na iz​gle​da, do​če​ka ih do​bro​doš​li​com.
Dok​tor za​te​če lor​da Gil​doya – vrlo vi​so​kog i cr​no​ma​njas​tog mla​dog gos​po​di​na, is​tak​nu​tog nosa
i bra​de – kako, okru​žen gos​po​đom Baynes i nje​nom lje​pu​škas​tom kćer​kom, leži u nas​lo​nja​ču od tr​ske,
u pred​sob​lju, po​plo​ča​nom ka​me​nom, pod jed​nim od vi​so​kih got​skih pro​zo​ra Lor​do​vi obra​zi bili su
olov​ne boje, oči za​tvo​re​ne, iz mo​drih usa​na, koje su te​ško vi​sje​le, ot​ki​dao se sa sva​kim da​hom tihi
jauk.
G. Blo​od zas​ta​de za tre​nu​tak, pro​ma​tra​ju​ći ni​je​mim po​gle​dom svog pa​ci​jen​ta. Za​lio je što je
mla​di lord Gil​doy, pred ko​jim se otva​rao ži​vot pun sjaj​ne bu​duć​nos​ti, sta​vio na koc​ku sve, pa mo​žda
i sam ži​vot, da bi po​mo​gao sla​vo​lju​bi​vost jed​nog ni​štav​nog pus​to​lo​va. On je vo​lio i ci​je​nio ovog hra​-
brog mla​di​ća i zato mu oda​de priz​na​nje uz​da​hom. Po​tom kle​če i pri​je​đe na svoj po​sao: ot​kop​ča pr​s​-
nik i ko​šu​lju, ot​kri​va​ju​ći lor​dov una​ka​žen bok, i pos​la po vodu, rub​lje i os​ta​lo što mu je tre​ba​lo pri
radu.
Pola sata kas​ni​je, dok je još bio u pos​lu, u dvo​ri​šte upa​do​še dra​go​ni. Zve​ka pot​ko​vi​ca i pro​muk​-
li kri​ko​vi koji su naj​a​vi​li nji​hov do​la​zak ne uz​bu​di​še ga ni​ma​lo – jed​no sto​ga što se nije lako uz​bu​đi​-
vao, a dru​go što se bio udu​bio u svoj po​sao. Ali lord, koji se bje​še vra​tio svi​jes​ti, po​ka​za pri​lič​no
uz​bu​đe​nje, a Je​re​mi​ah Pitt, još bla​tan od bit​ke, sa​kri se brzo u or​mar za odi​je​la. Baynes se osje​ćao
ne​la​god​no, a nje​go​va žena i kćer​ka su drh​ta​le. G. Blo​od ih je umi​ri​vao.
 – Šta je, čega se bo​ji​te? – reče on. – Ovo je kr​š​ćan​ska zem​lja, a kr​š​ća​ni ne ra​tu​ju sa ra​nje​ni​ci​ma
ni sa oni​ma koji ra​nje​ni​ci​ma daju uto​či​šta.
Kao što vi​di​te, on je još imao ilu​zi​ja o kr​š​ća​ni​ma. On pri​ma​če lor​do​vim us​ti​ma čašu okri​jep​lju​-
ju​ćeg pića, koje su spre​mi​li po nje​go​vim uput​stvi​ma.
– Umi​ri​te se, gos​po​da​ru. Naj​go​re je proš​lo.
U tom tre​nut​ku u pred​sob​lje, po​plo​ča​no ka​me​nom, uđe zvec​ka​ju​ći i tan​dr​ču​ći vi​so​kim čiz​ma​ma i
ok​lo​pi​ma či​ta​vo tuce voj​ni​ka Tan​gi​er​skog puka. Vo​dio ih je kru​pan čo​vjek cr​nih obr​va, čije je gru​di
kra​si​la sva sila zlat​nih tra​ka.
Baynes os​ta​de na svom mjes​tu, dr​že​ći se po​ma​lo pr​kos​no, dok se nje​go​va žena i kćer​ka po​nov​no
po​pla​ši​še i us​tuk​nu​še. G. Blo​od, kle​če​ći kraj uz​glav​lja nas​lo​nja​če, baci po​gled pre​ko ra​me​na da bi
osmo​trio na​pa​da​če.
Ofi​cir lanu neku za​po​vi​jed, na koju voj​ni​ci za​uze​še stav mimo; za​tim še​pu​re​ći se is​tu​pi na​pri​jed;
ruku u ru​ka​vi​ci spus​ti na bal​čak svog mača, a os​tru​ge su mu zvo​ni​le dok se kre​tao. On obja​vi se​lja​ku
tko je i što je.
– Ja sam dra​gon​ski ka​pe​tan Ho​bart i slu​žim pod za​po​vjed​niš​tvom pu​kov​ni​ka Kir​ka. Kak​ve ste to
bun​tov​ni​ke pri​mi​li pod svoj krov?
Ova div​ljač​ka su​ro​vost zbir​ni se​lja​ka. To se poz​na​lo po nje​go​vom drh​ta​vom gla​su.
– Ja... ja ni​sam pri​mio bun​tov​ni​ke pod svoj krov, gos​po​di​ne. Ovaj ra​nje​ni gos​po​din ...
– Mogu da vi​dim i sam.
Ka​pe​tan pris​tu​pi nas​lo​nja​či i mr​god​no po​gle​da blje​do​li​kog pa​će​ni​ka.
– Nije po​treb​no da pi​tam kako je dos​pio u to sta​nje i za​do​bio rane. To je prok​le​ti bun​tov​nik i
meni je to dos​ta. – On iz​da​de za​po​vi​jest dra​go​ni​ma: – Iz​ba​ci​te ga na​po​lje, mom​ci.
G. Blo​od sta​de iz​me​đu nas​lo​nja​ča i voj​ni​ka.
– U ime čo​vječ​nos​ti, gos​po​di​ne! – reče on s pri​zvu​kom ljut​nje u gla​su. – Ovo je En​gle​ska, a ne
Tan​gi​er. Gos​po​din je te​žak bo​les​nik. Sva​ko kre​ta​nje ugro​zi​lo bi mu ži​vot.
Ka​pe​ta​na Ho​bar​ta ovo ra​zve​se​li.
– Oho, tre​ba da bu​dem i nje​žan pre​ma ži​vo​ti​ma tih bun​tov​ni​ka! Sto mu muka! Mis​li​te li da ga
uzi​ma​mo zato da mu po​pra​vi​mo zdrav​lje? Vje​ša​la su po​dig​nu​ta duž puta od Wes​to​na do Brid​gewa​te​ra
i on će za njih pos​lu​ži​ti isto tako do​bro kao i ma tko dru​gi. Pu​kov​nik Kir​ke će po​uči​ti te non​kom​for​-
mis​tič​ke ble​sa​ne, da će ga se sje​ća​ti po​ko​lje​nja d po​ko​lje​nja.
– Vi vje​ša​te lju​de bez suda? Onda sam stvar​no ja po​gri​je​šio. Iz​gle​da da smo ipak u Tan​gi​eru,
kamo pri​pa​da vaš puk.
Ka​pe​tan ga je gle​dao us​plam​tje​lih oči​ju. On ga pre​mje​ri od đo​no​va nje​go​vih ja​ha​ćih či​za​ma pa
do vrha vla​su​lje. Za​pa​zio je vit​ki i okre​tan stas, oho​lo dr​ža​nje gla​ve, za​po​vjed​nič​ki iz​gled g. Blo​oda:
voj​nik je pre​poz​nao voj​ni​ka. Ka​pe​ta​no​ve oči se su​zi​še. Pre​poz​na​va​nje se pro​du​ži.
– Tko ste vi, do vra​ga? – pras​nu on.
– Zo​vem se Blo​od, gos​po​di​ne, Pe​ter Blo​od, ako je po vo​lji.
– Jest! Jest! Tako! To je to ime. Vi ste ne​kad bili u fran​cu​skoj služ​bi, zar ne?
Ako se g. Blo​od iz​ne​na​dio, nije to po​ka​zao.
 – Bio sam.
– Onda vas se sje​ćam. Pri​je pet go​di​na, ili ne​što više, bili ste u Tan​gi​eru.
– Tako je. Poz​na​vao sam va​šeg pu​kov​ni​ka.
– Bo​ga​mi, mo​gli bis​te ob​no​vi​ti poz​nans​tvo. – Ka​pe​tan se ne​pri​jat​no na​smi​ja. – Što vas je do​ve​-
lo ova​mo, gos​po​di​ne?
– Ovaj ra​nje​ni gos​po​din. Do​ve​li su me da mu po​mog​nem. Ja sam li​ječ​nik.
– Dok​tor – vi? – U snaž​nom, pri​je​te​ćem gla​su osje​ćao se pre​zir zbog te laži – ka​pe​tan je bar
mis​lio da je to laž.
– Me​di​ci​nae bac​ca​la​ure​us16 – reče g. Blo​od.
– Ne raz​ba​cuj​te se fran​cu​skim je​zi​kom pre​da mnom, čo​vje​če – pre​si​je​če ga Ho​bart. – Go​vo​ri​te
en​gle​ski.
Smi​je​šak g. Blo​oda ga raz​lju​ti.
– Ja sam li​ječ​nik i vr​šim svoj po​ziv u gra​du Brid​gewa​te​ru.
Ka​pe​tan se po​drug​lji​vo na​smi​je​ši:
– U koji ste doš​li pre​ko Lyme Re​gi​sa17 u prat​nji onog svog voj​vo​de, ko​pi​la​na.
Sada se g. Blo​od po​drug​lji​vo smi​je​šio.
– Dra​gi moj, kad bi vam pa​met bila tako krup​na kao glas, onda bis​te bili ve​li​ki čo​vjek.
Za tre​nu​tak dra​gon za​ni​je​mi. Lice mu se za​ja​pu​ri.
– Mo​žda ćete se os​vje​do​či​ti da sam do​volj​no ve​li​ki kad vas obje​sim.
– E za to ste ka​dri. I iz​gled i po​na​ša​nje vam je krv​nič​ko. Ali, ako taj krv​nič​ki za​nat mis​li​te oba​-
vi​ti na ovo​me pa​ci​jen​tu, sta​vit ćete uže oko svog vlas​ti​tog vra​ta. On nije baš čo​vjek ko​je​ga bis​te mo​-
gli obje​si​ti pri​je no što se ras​pi​ta​te tko je on. On ima pra​vo da bude iz​ve​den pred sud, i to da mu sude
jed​na​ki nje​mu, čla​no​vi Gor​njeg doma.18
Ka​pe​tan us​tuk​nu na te tri ri​je​či koje je g. Blo​od na​gla​sio.
– Si​gur​no. Tko nije lud ili div​ljak pi​tao bi za ime pri​je nego što bi ga pos​lao na vje​ša​la. Gos​po​-
din je lord Gil​doy.
Tada lord i sam pro​go​vo​ri sla​bim gla​som:
– Uop​će ne skri​vam svo​je su​uče​niš​tvo sa voj​vo​dom od Mon​mo​ut​ha. Sno​sit ću po​s​lje​di​ce. Ali,
mo​lim vas, sno​sit ću ih tek pos​li​je su​đe​nja – i to da mi sude jed​na​ki meni, kao što je re​kao dok​tor.
Sla​bi glas umu​če, a pos​li​je toga za tre​nu​tak nas​ta​de ta​jac. Kao mno​gi hva​li​sa​vi lju​di, i Ho​bart je
bio du​bo​ko u sebi pri​lič​na ku​ka​vi​ca. Kada je čuo o kome se radi, on se u du​bi​ni duše upla​šio. Bio je
pu​za​vi sko​ro​je​vić i osje​ćao stra​ho​po​što​va​nje pre​ma ti​tu​la​ma. A osje​ćao je stra​ho​po​što​va​nje i pre​ma
svo​me pu​kov​ni​ku. Per​cy Kir​ke nije imao mi​los​ti za one koji pra​ve gre​ške.
Jed​nim po​kre​tom on za​us​ta​vi svo​je lju​de. Mo​rao je raz​mis​li​ti. Vi​de​ći da se za​us​ta​vio, g. Blo​od
mu dade još ma​te​ri​ja​la za raz​miš​lja​nje:
– Vi ćete se do​sje​ti​ti, ka​pe​ta​ne, da lord Gil​doy vje​ro​jat​no ima pri​ja​te​lja i ro​đa​ka na tor​ryjev​-
skoj19 stra​ni i da bi ovi ima​li po​ne​što da pri​mi​je​te pu​kov​ni​ku Kir​keu, kad bi se s nje​go​vom mi​loš​ću
pos​tu​pa​lo kao s obič​nim raz​boj​ni​kom. Pos​tu​paj​te oprez​no, ka​pe​ta​ne, ili ćete ovog ju​tra pri​pre​mi​ti uže
za svoj vrat, kao što sam vam re​kao.
Ka​pe​tan Ho​bart hva​li​sa​vo i prez​ri​vo od​ba​ci ovu opo​me​nu, ali ipak pos​tu​pi pre​ma njoj.
– Po​dig​ni​te nas​lo​njač – reče on – i od​ne​si​te ga na nje​mu u Brid​gewa​ter. Smjes​ti​te ga u tam​ni​cu,
dok ne do​bi​jem na​re​đe​nje šta da ra​dim s nji​ma.
– On, mo​žda, neće pre​ži​vje​ti taj put – us​pro​ti​vi se g. Blo​od. – On nije u sta​nju da se kre​če.
– Tim gore po nje​ga! Moj je po​sao da hva​tam bun​tov​ni​ke. – Jed​nom kret​njom on po​t​vr​di svo​je
na​re​đe​nje. Dvo​ji​ca nje​go​vih lju​di po​di​go​še nas​lo​njač i po​đo​še.
Gil​doy se ne​moć​no na​preg​ne da pru​ži ruku g. Blo​odu.
– Gos​po​di​ne – reče – os​ta​jem vaš duž​nik. Ako os​ta​nem živ, gle​dat ću da vam se ne​ka​ko odu​žim.
Umjes​to od​go​vo​ra, g. Blo​od se pok​lo​ni, a za​tim za​po​vje​di lju​di​ma:
– No​si​te ga pa​ž​lji​vo. Od toga ovi​si nje​gov ži​vot.
Kad lor​da iz​ne​so​še, ka​pe​tan živ​nu. On se okre​te se​lja​ku:
– Kak​ve još prok​le​te bun​tov​ni​ke skri​vaš?
– Ni​kog dru​gog, gos​po​di​ne. Nje​go​va mi​lost...
– S nje​go​vom mi​loš​ću smo za​sad go​to​vi. Kad ti pre​tra​ži​mo kuću, po​za​ba​vit ću se i to​bom. I tako
mi boga, ako si mi la​gao...
On zas​ta​de, za​re​ža i iz​da​de neku za​po​vi​jest. Če​tvo​ri​ca nje​go​vih dra​go​na iz​i​đo​še. Pos​li​je jed​nog
tre​nut​ka za​ču​lo se kako se ga​la​me​ći kre​ću po su​sjed​noj sobi. Ka​pe​tan je u me​đu​vre​me​nu pre​tra​ži​vao
pred​sob​lje, uda​ra​ju​ći dr​škom od pi​što​lja po zi​do​vi​ma, oblo​že​nim dr​ve​tom.
G. Blo​od vi​dje da mu odu​gov​la​če​nje neće ko​ris​ti​ti.
– S va​šim do​pu​šte​njem za​že​ljet ću vam zbo​gom – reče on.
– S mo​jim do​pu​šte​njem os​tat ćete ov​dje – na​re​di mu ka​pe​tan.
G. Blo​od sli​je​že ra​me​ni​ma i sje​de.
– Vi ste do​sad​ni – reče on. – Ču​dim se da vaš pu​kov​nik to još nije uvi​dio.
Ali ka​pe​tan nije obra​ćao paž​nju na nje​ga. On se saže i po​di​že pr​ljav i praš​njav še​šir o koji je
bio pri​ka​čen svež​njić hras​to​vog liš​ća. Še​šir je le​žao bli​zu or​ma​ra u koji se bje​še sa​krio ne​sret​ni Pitt.
Ka​pe​tan se zlob​no na​smi​ja. On pre​le​ti oš​trim po​gle​dom pros​to​ri​ju, za​us​ta​viv​ši se naj​pri​je po​drug​lji​-
vo na se​lja​ku, za​tim na dvje​ma že​na​ma u dnu i, naj​zad, na g. Blo​odu koji je sje​dio pre​ba​civ​ši nogu
pre​ko noge, pra​ve​ći se rav​no​du​šan, iako se, u stva​ri, osje​ćao pot​pu​no dru​ga​či​je.
Onda ka​pe​tan pri​đe or​ma​ru i otvo​ri jed​no kri​lo nje​go​vih te​ških hras​to​vih vra​ta. Uhva​ti stis​nu​tog
sta​nov​ni​ka or​ma​ra za oko​vrat​nik od do​la​me i iz​vu​če ga van.
– A tko je ovo, do vra​ga? – upi​ta on. – Još neki ple​mić?
G. Blo​od vi​dje u svo​joj uobra​zi​lji vje​ša​la o ko​ji​ma je go​vo​rio ka​pe​tan Ho​bart, vi​dje, isto tako,
kako ovaj ne​sret​ni mla​di bro​dov​las​nik ide, bez su​đe​nja, da ih ukras​ti umjes​to one dru​ge žr​tve koja je
ka​pe​ta​nu iz​mak​la. On smjes​ta iz​mis​li mla​dom bun​tov​ni​ku ne samo ti​tu​lu, već i či​ta​vu obi​telj.
– Bo​ga​mi, ka​pe​ta​ne, tako je kako ste rek​li. Pred vama sto​ji vi​kont Pitt, bra​tić u pr​vom ko​lje​nu
sir Tho​ma​sa Ver​no​na, koji se ože​nio onom dro​ljom Moli Kir​ke, ses​trom va​šeg pu​kov​ni​ka, koja je ne​-
koć bila kra​lji​či​na dvor​ska dama na dvo​ru kra​lja Ja​me​sa.
I ka​pe​ta​nu i nje​go​vom hap​še​ni​ku zas​ta​de dah u grlu. Ali dok mla​di Pitt os​ta​de dis​kret​no mi​ran,
ka​pe​tan ruž​no op​so​va. On se po​nov​no za​gle​da u hap​še​ni​ka.
– On laže, zar ne? – upi​ta on, uhva​tiv​ši mla​di​ća za rame i pi​lje​ći mu u lice. – On mi se ruga, bo​-
ga​mu!
– Ako vje​ru​je​te u to što go​vo​ri​te – reče Blo​od – obje​si​te ga pa če​kaj​te da vi​di​te šta će vam se
do​go​di​ti.
Dra​gon iz​be​či oči, bu​lje​ći čas u dok​to​ra, čas u za​tvo​re​ni​ka. – Tja! – on gur​nu mom​ka u ruke svo​-
jih lju​di. – Po​ve​di​te ga u Brid​gewa​ter. A ve​ži​te i ovo​ga ov​dje – pa po​ka​za na Bayne​sa. – Po​ka​zat
ćemo mu šta zna​či da​va​ti uto​či​šte i nje​go​va​ti bun​tov​ni​ke.
Za tre​nu​tak nas​ta​de zbr​ka. Baynes se oti​mao iz ruku voj​ni​ka, žes​to​ko pro​tes​ti​ra​ju​ći. Upla​še​ne
žene po​če​še vri​šta​ti, dok ih ne ušut​ka još veći užas. Ka​pe​tan se upu​ti k nji​ma i uhva​ti dje​voj​ku za ra​-
me​na. Bilo je to li​je​po zla​to​ko​so biće, bla​gih pla​vih oči​ju, koje su mo​le​ći​vo gle​da​le u dra​gon ovo
lice i iz​a​zi​va​le sa​ža​lje​nje. On je po​gle​da zlim, uža​gre​nim oči​ma, uhva​ti je ru​kom za bra​du i gru​bo je
po​lju​bi, od čega ona sta​de drh​ta​ti.
– Ovo je oz​bilj​no – reče on, smi​je​še​ći se gru​bo. – Neka te ovo umi​ri, mala bun​tov​ni​ce, dok ne
za​vr​šim s tim lo​po​vi​ma.
On se opet od​ma​če, os​tav​lja​ju​ći je, sla​bu i drh​ta​vu, u ru​ka​ma za​bri​nu​te maj​ke. Nje​go​vi lju​di su
sta​ja​li i ce​ri​li se, oče​ku​ju​ći dalj​nja na​re​đe​nja. Dva za​tvo​re​ni​ka bila su čvr​sto ve​za​na.
– Odve​di​te ih. Neka se o nji​ma bri​ne zas​tav​nik Dra​ke. – Nje​go​vo oko s pri​ta​je​nom va​trom po​-
tra​ži upla​še​nu dje​voj​ku. – Ja ću se malo za​dr​ža​ti – da pre​tra​žim ovo odje​lje​nje. Ov​dje se, mo​žda, kri​-
je još koji bun​tov​nik. – Pa do​da​de kao uz​gred: – Po​ve​di​te i ovo​ga so​bom. – I po​ka​za na g. Blo​oda. –
Haj​de!
G. Blo​od se trže iz svo​jih raz​miš​lja​nja. Mis​lio je kako u svo​joj ku​ti​ji za ins​tru​men​te pos​to​ji lan​-
ce​ta ko​jom bi mo​gao da na ka​pe​ta​nu Ho​bar​tu iz​vr​ši bla​go​tvor​nu ope​ra​ci​ju. Bla​go​tvor​nu, na​ime, po
čo​vje​čans​tvo. Dra​gon je, oče​vid​no, bio pu​no​kr​van i do​bro bi mu doš​lo pu​šta​nje krvi. Te​ško je samo
bilo naći pri​li​ku. On je baš po​čeo pi​ta​ti, da li bi mo​gao od​ma​mi​ti ka​pe​ta​na u stra​nu kak​vom pri​čom o
skri​ve​nom bla​gu, kad ga ova neo​če​ki​va​na upa​di​ca trže iz tih za​nim​lji​vih raz​miš​lja​nja.
Po​ku​ša da odu​gov​la​če​njem do​bi​je u vre​me​nu.
– Bo​ga​mi, to mi baš od​go​va​ra – reče on. – Ina​če sam že​lio da se vra​tim u Brid​gewa​ter; već bih
bio na putu da me nis​te za​dr​ža​li.
– Vra​tit ćete se, ali u ta​moš​nju tam​ni​cu.
– Ah, ah! Vi se si​gur​no ša​li​te.
– Ako više vo​li​te, mo​že​mo vam naći i vje​ša​la. Pi​ta​nje samo, da li da to od​mah uči​ni​mo, ili da
os​ta​vi​mo za pos​li​je.,
Gru​be ruke zgra​bi​še g. Blo​oda, a ona dra​go​cje​na lan​ce​ta os​ta​de u ku​ti​ji na sto​lu, van nje​go​vog
do​hva​ta. On se izvi iz sti​ska dra​go​na, jer je bio sna​žan i okre​tan, ali ga oni smjes​ta opet sko​li​še i
obo​ri​še. Pri​tis​nu​še ga na zem​lju, ve​za​še mu ruke, za​tim ga opet su​ro​vo di​go​še na noge.
– Odve​di​te ga – reče Ho​bart krat​ko, pa se okre​nu da izda na​re​đe​nja os​ta​lim voj​ni​ci​ma koji su
če​ka​li. – Idi​te i pre​tra​ži​te kuću od ta​va​na do po​dru​ma, a onda mi se ja​vi​te ov​dje.
 Voj​ni​ci odo​še je​dan za dru​gim kroz vra​ta koja su vo​di​la u unu​traš​njost kuće. G. Blo​oda iz​gu​ra​še
nje​go​vi ču​va​ri u dvo​ri​šte, gdje su Pitt i Baynes već če​ka​li. S pra​ga pred​sob​lja on se, us​plam​tje​lih
mo​drih oči​ju, os​vr​nu na ka​pe​ta​na Ho​bar​ta. Na us​na​ma mu je leb​dje​la pri​jet​nja šta će uči​ni​ti Ho​bar​tu
ako se do​go​di da pre​ži​vi ovo. Ipak se na vri​je​me sje​tio da bi, vje​ro​jat​no, iz​gu​bio sva​ku mo​guć​nost da
iz​vr​ši pri​jet​nju, ako je sad iz​go​vo​ri. Jer, da​nas su kra​lje​vi lju​di gos​po​da​ri za​pad​nog di​je​la En​gle​ske i
gle​da​ju ne​pri​ja​telj​skim oči​ma na ovaj kraj, koji po​bjed​nič​ka stra​na tre​ba da pod​vrg​ne naj​go​rem rat​-
nom uža​su. U ovom tre​nut​ku su u ru​ka​ma ka​pe​ta​na ko​nja​ni​ka ži​vot i smrt sva​kog bića.
U voć​nja​ku pod ja​bu​ka​ma g. Blo​oda i nje​go​ve dru​go​ve po ne​sre​ći pri​ve​za​še sva​kog za po​jas od
stre​me​na jed​nog voj​ni​ka. Za​tim, na oš​tru zas​tav​ni​ko​vu za​po​vi​jest, mala četa pođe u prav​cu Brid​-
gewa​te​ra. Kad su kre​nu​li, pot​pu​no se po​t​vr​di ruž​na pret​pos​tav​ka g. Blo​oda da se dra​go​ni u ovom kra​-
ju po​na​ša​ju pot​pu​no kao ne​pri​ja​te​lji. Svu​da se uoko​lo čulo kako se lomi drvo, kako se raz​bi​ja i baca
na​mje​štaj, kako kri​če i kako se smi​ju div​lji lju​di; sve je to po​ka​zi​va​lo da je ova haj​ka na bun​tov​ni​ke
bila obi​čan iz​go​vor za pljač​ku i ra​za​ra​nje. Naj​zad, sve os​ta​le zvu​ke nad​ja​ča​še pro​dor​ni kri​ci žena iz​-
be​zum​lje​nih od stra​ha.
Baynes zas​ta​de i poče da se grči i pre​vi ja, lica si​vog kao pe​peo. Uže ko​jim je bio pri​ve​zan za
po​jas od stre​me​na za​te​že se, on pade na zem​lju i, tako bes​po​moć​nog, konj nas​ta​vi da ga vuče jed​no
me​tar-dva, sve dok voj​nik, psu​ju​ći gad​no Bayne​sa i uda​ra​ju​ći ga pljo​šti​mi​ce ma​čem, ne za​us​ta​vi ko​-
nja.
U to mi​ris​no, pre​kras​no jul​sko ju​tro, vu​ku​ći se pod ja​bu​ka​ma pre​pu​nim plo​da, g. Blo​odu se uči​ni
– a odav​no mu se ta mi​sao vr​z​ma​la po gla​vi – da je čo​vjek naj​pod​li​ji bož​ji stvor i da se samo bu​da​la
može pri​hva​ti​ti li​je​če​nja te gad​ne vr​ste koju bi naj​bo​lje bilo is​tri​je​bi​ti.
 LORD VRHOVNI SUDAC

Tek dva mje​se​ca kas​ni​je – 19. sep​tem​bra, ako ho​će​te ta​čan da​tum – Pe​te​ra Blo​oda iz​ve​do​še
pred sud da od​go​va​ra zbog ve​le​iz​da​je. Zna​mo da on nije bio ve​le​iz​daj​nik; ali mo​že​mo slo​bod​no reći
da je bio pot​pu​no spo​so​ban za to u vri​je​me svo​je op​tuž​be. Ta dva mje​se​ca ne​iz​re​ci​vo ne​čo​vječ​nog
za​tvo​ra uli​la su u nje​go​vu dušu le​de​nu, smrt​nu mrž​nju pre​ma kra​lju Ja​me​su i nje​go​vim pred​stav​ni​ci​-
ma. U tak​vim okol​nos​ti​ma samo je čo​vjek nje​go​ve du​hov​ne sna​ge mo​gao uop​će da sa​ču​va zdrav ra​-
zum. Ipak, ma ko​li​ko da je bio stra​šan po​lo​žaj ovog pot​pu​no ne​vi​nog čo​vje​ka, on je imao raz​lo​ga da
bude za​hva​lan sud​bi​ni na dvje​ma stva​ri​ma. Prvo, što je uop​će iz​ve​den pred sud, dru​go, što mu je su​-
đe​nje bilo baš toga dana a ne dan pri​je. Upra​vo u tom od​la​ga​nju, koje ga je ogor​ča​va​lo, bila je, iako
on to nije znao, je​di​na mo​guć​nost da iz​bjeg​ne vje​ša​la.
Da mu samo sre​ća nije bila nak​lo​nje​na, mo​gao je i on da bude među oni​ma koje su su​tra​dan po
bici, ma​nje-više slu​čaj​no, iz​vuk​li iz pre​tr​pa​ne brid​gewa​ter​ske tam​ni​ce i, po na​re​đe​nju kr​vo​žed​nog
pu​kov​ni​ka Kir​kea, sve odre​da po​vje​ša​li na trgu. Pu​kov​nik Tan​gi​er-puka po​ka​zao je sil​nu žur​bu i na
sli​čan na​čin bi pos​tu​pio sa svim tim za​tvo​re​ni​ci​ma, ma ko​li​ko ih je bilo, da se svom sna​gom svog
ugle​da nije umi​je​šao bi​skup Mews i uči​nio kraj svim tim pri​je​kim voj​nim su​do​vi​ma.
I po​red toga, Kir​ke i Fe​ver​sham su, u toku tog pr​vog tjed​na pos​li​je Sed​ge​mo​ora us​pje​li po​bi​ti
pre​ko sto​ti​nu lju​di, i to pos​li​je su​đe​nja koja su bila tako po​vr​š​na da uop​će nisu sli​či​la na su​đe​nje.
Nji​ma su za nji​ho​va vje​ša​la, ko​ji​ma su na​čič​ka​li ci​je​li pre​dio, bili po​treb​ni samo to​va​ri ljud​skog
mesa, a malo su se bri​nu​li kako će ih pri​ba​vi​ti i ko​li​ko će ne​vi​nih ži​vo​ta odu​ze​ti. Jer, na kra​ju kra​je​-
va, čemu ži​vo​ti tih ge​ja​ka? Dže​la​ti su ima​li pune ruke pos​la, bilo da se ra​di​lo o uže​tu, sje​ki​ri ili ka​za​-
ni​ma smo​le. Po​šte​djet ću vas po​je​di​nos​ti te od​vrat​ne sli​ke. Nas, uos​ta​lom, više za​ni​ma sud​bi​na Pe​te​-
ra Blo​oda nego sud​bi​na Mon​mo​ut​ho​vih po​bu​nje​ni​ka.
On je do​ži​vio da ga uklju​če u jed​no od onih ža​los​nih za​tvo​re​nič​kih sta​da koja su, sa lju​di​ma
oko​va​nim dva po dva, otje​ra​li iz Brid​gewa​te​ra u Ta​un​ton. One koji su bili tako te​ško ra​nje​ni pa nisu
mo​gli ko​ra​ča​ti, po​vez​li su ko​li​ma u koja su ih gru​bo str​pa​li, ne vo​de​ći ra​ču​na o ne​pre​vi​je​nim i zag​no​-
je​nim ra​na​ma. Mno​gi su od njih ima​li sre​će i umr​li na putu, Kad je Blo​od, po​zi​va​ju​ći se na pra​vo da
vrši svo​je zva​nje, htio malo olak​ša​ti ovim pa​će​ni​ci​ma, od​go​vo​ri​li su mu da je dr​zak i za​pri​je​ti​li mu
ši​ba​njem. Ako je sada išta ža​lio, ža​lio je što nije i on bio s Mon​mo​ut​hom. To je, na​rav​no, bilo ne​lo​-
gič​no; ali od čo​vje​ka u nje​go​vom po​lo​ža​ju te​ško mo​že​te oče​ki​va​ti lo​gi​ku.
Na tom straš​nom mar​šu bio mu je drug u oko​vi​ma onaj isti Je​re​mi​ah Pitt, za​čet​nik nje​go​vih sa​-
daš​njih ne​vo​lja. Pos​li​je nji​ho​vog za​jed​nič​kog za​rob​lja​va​nja, mla​di bro​dov​las​nik mu je os​tao naj​bli​ži
drug. Pos​li​je toga su bili slu​čaj​no oko​va​ni sku​pa u pre​tr​pa​noj tam​ni​ci, u ko​joj su se u tim jul​skim,
augus​tov​skim i sep​tem​bar​skim da​ni​ma go​to​vo gu​ši​li od vru​ći​ne i smra​da.
Iz vanj​skog svi​je​ta je do​pi​ra​la u za​tvor tek po​ko​ja no​vost. Neke su, mo​žda, i na​mjer​no pu​šta​li da
pro​dru, na pri​mjer, pri​ču o Mon​mo​ut​ho​vom po​gub​lje​nju. Ona je po​ra​zi​la te lju​de koji su stra​da​li zbog
voj​vo​de i zbog vje​re koju je on, na​vod​no, uzeo u za​šti​tu. Mno​gi su od​luč​no od​bi​ja​li da u to po​vje​ru​ju.
Sta​la je da kru​ži neo​bič​na pri​ča kako se neki čo​vjek, sli​čan Mon​mo​ut​hu, žr​tvo​vao umjes​to voj​vo​de, a
da je Mon​mo​uth os​tao živ i da će opet doći u svem svom sja​ju da os​lo​bo​di Zion i uni​šti Ba​bi​lon.
 Blo​od je tu pri​ču slu​šao isto tako rav​no​duš​no kao što je pri​mio vi​jest o Mon​mo​ut​ho​voj smr​ti.
Čuo je, me​đu​tim, u vezi s tim, jed​nu sram​nu stvar pos​li​je koje nije mo​gao os​ta​ti tako rav​no​du​šan i
koja je samo po​ja​ča​la nje​gov pri​jaš​nji pre​zir pre​ma kra​lju Ja​me​su. Nje​go​vo ve​li​čans​tvo pris​ta​lo je
da pri​mi Mon​mo​ut​ha. Ono je to uči​ni​lo, iako nije htje​lo da mu opros​ti – bio je to, pre​ma tome, pos​tu​-
pak do ne​vje​ro​vat​nos​ti ga​dan i za sva​ku osu​du. Jer, time što ga je pri​mio htio je sebi pri​ba​vi​ti samo
još jed​no za​do​volj​stvo: da zlob​no i pod​lo uži​va u tome što će s prez​re​njem od​bi​ti po​niz​no ka​ja​nje
svo​ga ne​sret​nog ne​ća​ka.
Kas​ni​je su čuli da je lord Grey koji je pos​li​je voj​vo​de – a mo​žda i pri​je nje​ga – bio glav​ni vođa
po​bu​ne, ku​pio sebi opro​štaj za če​tr​de​set ti​su​ća fun​ti. Pe​ter Blo​od za​klju​či da je to pot​pu​no u su​glas​-
nos​ti sa svim os​ta​lim. Nje​gov pre​zir pre​ma kra​lju Ja​me​su pla​nu, naj​zad, svom sna​gom.
– Da, na pri​jes​to​lu sje​di pr​lja​vo i ni​sko biće. Da sam pri​je znao o nje​mu ono​li​ko ko​li​ko da​nas
znam, ne​sum​nji​vo da ne bih bez raz​lo​ga sje​dio u ovoj tam​ni​ci. – Za​tim se iz​ne​na​da sje​ti ne​če​ga. – A
šta mis​li​te, gdje može da bude lord Gil​doy? – za​pi​ta on.
Mla​di Pitt, kome se bje​še obra​tio, okre​nu k nje​mu lice, sa koga je u toku ovih mje​se​ci tam​no​va​-
nja, bilo go​to​vo sa​svim iš​čez​lo mor​sko bron​ča​no ru​me​ni​lo. I sam je sebi, otvo​riv​ši ši​rom svo​je sive
oči, pos​tav​ljao to pi​ta​nje. Blo​od mu od​go​vo​ri.
– Mi, u sva​kom slu​ča​ju, ni​smo vi​dje​li nje​go​vu mi​lost od onog dana kad smo se ras​ta​li na Oglet​-
hor​pe​ovom po​sje​du. A gdje su os​ta​li uhva​će​ni ple​mi​ći, pra​vi vođe te prok​le​te po​bu​ne? Mis​lim da
Greyov slu​čaj objaš​nja​va za​što ih nema. To su bo​ga​ti lju​di koji mogu sebe ot​ku​pi​ti. Vje​ša​la su os​ta​la
samo za one ne​sret​ni​ke što su se po​ve​li za nji​ma, dok su oni, koji su ima​li čast da ih vode, slo​bod​ni.
Za​nim​lji​vo je i po​uč​no kako se stva​ri iz​vr​ću u ži​vo​tu. Bo​ga​mi, ovaj vam je svi​jet sa​svim ne​si​gu​ran.
On se na​smi​ja i pre​zir se use​li za vje​či​ta vre​me​na u nje​go​vu dušu. Pro​žet tim osje​ća​njem, on stu​-
pi kas​ni​je u ve​li​ku dvo​ra​nu Ta​un​ton Cas​tlea na svo​je su​đe​nje. Sa njim su poš​li Pitt i se​ljak Baynes.
Nji​ma tro​ji​ci tre​ba​lo je da se sudi skup​no i nji​hov slu​čaj mo​rao je biti prvi toga zlo​kob​nog dana.
Dvo​ra​na i ga​le​ri​je bile su pre​pu​ne gle​da​la​ca, po​naj​vi​še da​ima. Zi​do​vi dvo​ra​ne bili su – po za​-
mis​li lor​da vr​hov​nog suca, kome se, pri​rod​no, naj​vi​še svi​đa​la boja koja odra​ža​va nje​go​vu kr​va​vu
ćud – oblo​že​ni cr​ve​nim.
Na gor​njem kra​ju, na uz​dig​nu​tom po​di​ju​mu se​dje​li su lor​do​vi čla​no​vi suda, pet su​da​ca u pur​pur​-
nim ha​lji​na​ma i s te​škim tam​nim vla​su​lja​ma na gla​va​ma. U sre​di​ni iz​me​đu njih, na pred​sjed​nič​koj sto​-
li​ci, sje​dio je ba​ron Jef​freys od Wema.
U dvo​ra​nu uve​do​še jed​nog za dru​gim za​tvo​re​ni​ke pod stra​žom. Po​zi​var vik​nu i po​zva pri​sut​ne da
se umi​re, za​pri​je​tiv​ši za​tvo​rom, i dok se šum gla​so​va pos​te​pe​no sti​ša​vao, g. Blo​od sta​de ra​doz​na​lo
pro​ma​tra​ti dva​na​est čes​ti​tih i is​ti​no​lju​bi​vih lju​di koji su sa​či​nja​va​li po​ro​tu. Nisu iz​gle​da​li ni čes​ti​to
ni is​ti​no​lju​bi​vo. Iz​gle​da​li su pre​pla​še​no, zbu​nje​no i pod​muk​lo kao kak​va lu​pe​ška ban​da koju su uhva​-
ti​li u tre​nut​ku kada je spus​ti​la ruku u su​sje​dov džep. Bilo je to dva​na​est lju​di pre​mr​lih od stra​ha. Sva​-
ki od njih sta​jao je iz​me​đu mača ne​dav​nih kr​vo​žed​nih uput​sta​va, koje je lord vr​hov​ni su​dac dao po​ro​-
ti, i zida svo​je sa​vjes​ti.
Mir​ni pro​miš​lje​ni po​gled g. Blo​oda pri​je​đe sa njih na lor​do​ve čla​no​ve suda, a na​ro​či​to na pred​-
sjed​ni​ka suda, lor​da Jef​freysa, o ko​je​mu je straš​ni glas sti​gao u Ta​un​ton mno​go pri​je nego što je on
kre​nuo iz Dor​c​hes​te​ra.
On je pro​ma​trao vi​so​kog, vit​kog čo​vje​ka od bli​zu če​tr​de​set go​di​na, fi​nog i li​je​pog oval​nog lica.
Po​doč​nja​ci is​pod ni​sko spu​šte​nih ka​pa​ka oda​va​li su pat​nju ili ne​sa​ni​cu, is​ti​ču​ći sjaj i njež​nu sje​tu
oči​ju. Lice mu je bilo vrlo bli​je​do, samo su pune usne bile žive boje, a po​vi​so​ke ali ne​upad​lji​ve ja​-
go​di​ce bo​ji​lo je groz​ni​ča​vo ru​me​ni​lo. U tim us​na​ma bilo je ne​čeg što je kva​ri​lo sa​vr​še​nost toga lica;
tu se skri​va​la neka, je​dva uhvat​lji​va, ali neo​s​por​na gre​ška, koja je bila u su​prot​nos​ti s fi​nom osjet​lji​-
voš​ću tih noz​dr​va, njež​noš​ću tih tam​nih, vlaž​nih oči​ju i ple​me​ni​tim mi​rom tog bli​je​dog čela.
G. Blo​od je gle​dao u tog čo​vje​ka s oso​bi​tom paž​njom svo​ga li​ječ​nič​kog zva​nja; poz​nao je pod​-
muk​lu bo​lest koja je mu​či​la gos​po​di​na lor​da i vi​dio je stra​ho​vi​to ne​ured​ni, ras​pus​ni ži​vot koji je vo​-
dio us​pr​kos bo​les​ti – ili, mo​žda, upra​vo zbog nje.
– Pe​ter Blo​od, dig​ni​te ruku!
Gru​bi glas tu​ži​oca na​glo ga pod​sje​ti na nje​gov po​lo​žaj. On me​ha​nič​ki pos​lu​ša i tu​ži​lac poče mo​-
no​to​nim gla​som da čita du​gač​ku op​tuž​bu po ko​joj je Pe​ter Blo​od bio la​ž​lji​vi iz​daj​nik pre​svi​je​tlog i
pre​uzvi​še​nog vla​da​ra Ja​me​sa Dru​gog, po mi​los​ti bož​joj kra​lja En​gle​ske, Škot​ske, Fran​cu​ske i Ir​ske,
svo​ga vr​hov​nog i pri​rod​nog gos​po​da​ra. Iz op​tuž​be je doz​nao da se on, ne​ma​ju​ći stra​ha bož​jeg u svom
srcu, dao po​kre​nu​ti i za​ves​ti pod​ba​da​nji​ma so​to​ne, da je iz​gu​bio lju​bav i vjer​nu i duž​nu pri​rod​nu po​-
kor​nost pre​ma svom spo​me​nu​tom gos​po​da​ru kra​lju, da je kre​nuo re​me​ti​ti mir i spo​koj​stvo kra​ljev​s​tva
i da je po​di​gao rat i po​bu​nu kako bi svom gos​po​da​ru odu​zeo nje​go​vu ti​tu​lu, čast i vla​dar​sku kru​nu – i
još mno​go slič​nih stva​ri, a na kra​ju sve​ga po​zi​vao se da iz​ja​vi je li kriv ili ne.
On od​go​vo​ri i više nego što su ga pi​ta​li.
– Ja sam pot​pu​no ne​vin.
Iza des​nog sto​la sko​či pred nje​ga mali čo​vjek oš​tra lica. Bio je to g. Pol​lexfen, voj​ni su​dac.
– Jes​te li kri​vi ili nis​te? – pras​nu taj lju​ti​ti gos​po​din. – Mo​ra​te u od​go​vo​ru da upo​tri​je​bi​te ove
ri​je​či.
– Te ri​je​či, jel’te? – pri​mi​je​ti Pe​ter Blo​od. – O, ni​sam kriv. – I pro​du​ži, obra​ća​ju​ći se su​ci​ma: –
Kad se već go​vo​ri o ri​je​či​ma, ako do​zvo​lja​va​ju vaše mi​los​ti, ja ni​sam kriv ni​za​šta što bi mo​glo
oprav​da​ti one ri​je​či upo​treb​lje​ne radi opi​si​va​nja moje lič​nos​ti – je​di​no sam, mo​žda, kriv što ni​sam
imao do​volj​no strp​lje​nja kad sam bio, uz ve​li​ku opas​nost po moje zdrav​lje, pa čak i po ži​vot, stro​go
za​tvo​ren dva mje​se​ca i više u smrd​lji​voj tam​ni​ci.
Htio je reći i više, ali u tom času umi​je​ša se lord vr​hov​ni su​dac me​kim, go​to​vo pla​ču​ćim gla​-
som:
– Vi​di​te, gos​po​di​ne, mo​ram vas pre​ki​nu​ti, jer tre​ba da se dr​ži​mo stal​nih i uobi​ča​je​nih na​vi​ka su​-
đe​nja. Vi si​gur​no ne poz​na​je​te za​kon​ske for​me?
– Ne samo da ih ne poz​na​jem, mi​lor​de, već sam do​sad bio naj​sret​ni​ji čo​vjek što ih ni​sam poz​na​-
vao. Rado bih se odre​kao sva​kog poz​nans​tva s nji​me.
Za​miš​lje​no lice vr​hov​nog suca osvi​je​tli za tre​nu​tak bli​je​di osmi​jeh.
– Vje​ru​jem vam. Bit ćete sas​lu​ša​ni u pot​pu​nos​ti kad dođe red na vašu obra​nu. Me​đu​tim, sve što
sada ka​že​te pot​pu​no je ne​pra​vil​no i ne​umjes​no.
Ohra​bren tom pri​vid​nom sim​pa​ti​jom i uva​že​njem, g. Blo​od od​go​vo​ri kao što se od nje​ga tra​ži​lo,
da želi da mu sude bog i nje​go​va zem​lja Na to se tu​ži​lac po​mo​li bogu da ga os​lo​bo​di kriv​nje, a za​tim
pro​zva An​drewa Bayne​sa i reče mu da dig​ne ruku i da iz​ja​vi, je li kriv ili ne.
Po​što Baynes iz​ja​vi da nije kriv, tu​ži​lac pri​je​đe na Pit​ta koji smje​lo priz​na​de svo​ju kriv​nju. Lord
vr​hov​ni su​dac na to oži​vje.
 – Vidi, vidi, ovo je bo​lje – reče on, a nje​go​va če​ti​ri pur​pur​na bra​ta kim​nu​še gla​va​ma. – Kad bi
svi bili tako tvr​do​gla​vi kao što su ova dva nje​go​va bun​tov​nič​ka su​bra​ta, ni​ka​da ovo​me ne bi bilo kra​-
ja.
Pos​li​je te zlos​lut​ne upa​di​ce, iz​re​če​ne le​de​nom ne​čo​vječ​noš​ću, tako da je sav sud za​drh​tao, diže
se na noge g. Pol​lexfen. On ve​oma op​šir​no iz​lo​ži opći dio op​tuž​ni​ce pro​tiv ove tro​ji​ce lju​di, a za​tim
po​seb​no pro​tiv Pe​te​ra Blo​oda čiji je slu​čaj bio prvi na redu.
Je​di​ni po​zva​ni svje​dok od stra​ne op​tuž​be bio je ka​pe​tan Ho​bart. On brzo iz​lo​ži kako je na​šao i
uhva​tio tro​ji​cu za​tvo​re​ni​ka, sku​pa s lor​dom Gil​doyem. Pre​ma na​re​đe​nji​ma svo​ga pu​kov​ni​ka, on bi
Pit​ta od​mah obje​sio, ali su ga spri​je​či​le laži za​tvo​re​ni​ka Blo​oda, koji ga je na​veo da po​vje​ru​je kako
je Pitt pair20 i važ​na oso​ba.
Kada ka​pe​tan za​vr​ši sa svo​jim svje​do​če​njem, lord Jef​freys po​gle​da u prav​cu Pe​te​ra Blo​oda.
– Da li za​tvo​re​nik Blo​od želi pos​ta​vi​ti svje​do​ku neko pi​ta​nje?
– Ne, mi​lor​de. On je tač​no iz​nio ono što se do​go​di​lo.
– Dra​go mi je da to priz​na​je​te, ne upo​treb​lja​va​ju​ći iz​vr​da​va​nja ko​ji​ma se obič​no slu​že lju​di
vaše vr​ste. Mo​ram reći da bi vam iz​vr​da​va​nja ov​dje malo ko​ris​ti​la, jer mi na kra​ju uvi​jek pro​na​đe​mo
is​ti​nu. Bu​di​te u to si​gur​ni.
Baynes i Pitt ta​ko​đer po​t​vr​di​še tač​nost ka​pe​ta​no​vog is​ka​za, na šta se pur​pur​noj fi​gu​ri lor​da vr​-
hov​nog suca ote uz​dah olak​ša​nja.
– Kad je tako, po​đi​mo da​lje u ime bož​je, jer ima​mo mno​go pos​la. – U nje​go​vom gla​su nije više
bilo bla​gos​ti. Go​vo​rio je brzo i re​sko, a usne su mu se bile prez​ri​vo is​kri​vi​le. – Gos​po​di​ne Pol​lexfe​-
ne, sma​tram da ni​šta više nema da se kaže: ut​vr​di​li smo zlo​či​nač​ku iz​da​ju ove tro​ji​ce lu​pe​ža, oni su je
čak i priz​na​li.
Začu se krti glas Pe​te​ra Blo​oda, čiji je ton bio ta​kav da je sko​ro iz​gle​da​lo kao da za​dr​ža​va smi​-
jeh.
– Neka opros​ti vaša mi​lost, ali ima još mno​go da se kaže.
Nje​go​va mi​lost ga po​gle​da, naj​pri​je pros​to za​pre​pa​šte​no nje​go​vom smje​loš​ću, za​tim ga poče
pos​te​pe​no obu​zi​ma​ti tupi bi​jes. Pur​pur​ne usne se sku​pi​še i pre​tvo​ri​še u ne​pri​jat​nu, svi​re​pu crtu koja
iz​mi​je​ni či​ta​vo lice.
– Šta ti to pri​čaš, lu​pe​žu? Zar ho​ćeš da tra​tiš naše vri​je​me na ne​kak​ve su​viš​ne pri​če?
– Že​lim da vaša mi​lost i gos​po​da iz po​ro​te sas​lu​ša​ju moju obra​nu, kao što mi je vaša mi​lost
obe​ća​la.
– Pa i bit ćeš, hu​ljo, bit ćeš sas​lu​šan. – Lor​dov glas bio je hra​pav kao tur​pi​ja. Gr​čio se dok je
go​vo​rio, a crte lica su mu se za tre​nu​tak iz​o​bli​či​le. Fi​nom, mr​tvač​ki bi​je​lom ru​kom, na ko​joj su se vi​-
dje​le mo​dre vene, iz​va​dio je ma​ra​mi​cu i do​ta​kao njo​me usne, a za​tim čelo. Pro​ma​tra​ju​ći ga li​ječ​nič​-
kim okom, Pe​ter Blo​od za​klju​či da ga hva​ta bol od one bo​les​ti koja ga je po​taj​no na​gri​za​la.
– I bit ćeš sas​lu​šan, ali čemu obra​na pos​li​je priz​na​nja?
– Vi ćete pro​ci​je​ni​ti, gos​po​di​ne.
– Zbog toga i sje​dim ov​dje.
– A pro​ci​je​ni​ti ćete i vi, gos​po​do.
 Blo​od skre​nu po​gled sa su​da​ca na po​ro​tu. Ova se ne​la​god​no po​kre​nu pod sa​mo​uvje​re​nim bli​je​-
skom nje​go​vih pla​vih oči​ju. Zas​tra​šu​ju​ći go​vor lor​da Jef​freysa iz​bio je sva​ku hra​brost iz njih. Ne bi
ih mo​gao okrut​ni​je na​pas​ti ni da su sami od​go​va​ra​li zbog ve​le​iz​da​je.
Pe​ter Blo​od stu​pi smje​lo ne​ko​li​ko ko​ra​ka na​pri​jed, us​pra​van, oz​bi​ljan, si​gu​ran u sebe. Bio je
svje​že obri​jan, a vla​su​lju je, iako na njoj više nije bilo ko​vr​dža, bri​ž​lji​vo očeš​ljao i do​tje​rao.
– Ka​pe​tan Ho​bart po​s​vje​do​čio je ono što je znao – da me je na​šao na Oglet​hor​pe​ovom po​sje​du
u po​ne​dje​ljak uju​tro, pos​li​je bit​ke kod Wes​to​na. Ali on vam nije re​kao šta sam tamo ra​dio.
Su​dac ga opet pre​ki​de:
– Pa šta ste mo​gli ra​di​ti tamo, u druš​tvu bun​tov​ni​ka od ko​jih su dvo​ji​ca – lord Gil​doy i ovaj vaš
drug – već priz​na​li kriv​nju?
– To mo​lim vašu mi​lost da mi do​pus​ti da ka​žem.
– To vas i ja mo​lim i bu​di​te, za​bo​ga, krat​ki, čo​vje​če! Jer, kad bih mo​rao otr​pi ti sve što bi sva​ki
od vas, pse​ćih iz​daj​ni​ka, htio reći, mo​gao bih da sje​dim ov​dje do Pro​ljet​njeg za​sje​da​nja.21
– Bio sam tamo u svoj​stvu li​ječ​ni​ka, mi​lor​de, da li​je​čim rane lor​da Gil​doy a.
– Šta? Vi nam ka​že​te da ste li​ječ​nik?
– Svr​še​ni uče​nik ko​le​dža Sv. Tro​ji​ce u Du​bli​nu,
– Bla​gi bože – us​klik​nu lord Jef​freys, po​di​gav​ši na​glo glas i po​gle​dav​ši po​ro​tu. – Ka​kav be​sra​-
man lu​pež! Ćuli ste kad je svje​dok iz​ja​vio da ga je upoz​nao pri​je ne​ko​li​ko go​di​na u Tan​gi​eru i da je
tada bio ofi​cir u fran​cu​skoj služ​bi. Ćuli ste kad je za​tvo​re​nik priz​nao da je svje​dok re​kao is​ti​nu?
– Jest, tako je. Pa ipak je is​ti​na i ovo što sam vam ka​zao. Bio sam ne​ko​li​ko go​di​na voj​nik, ali
pri​je toga sam bio li​ječ​nik; a od ja​nu​ara ove go​di​ne sam opet li​ječ​nik i to u Brid​gewa​te​ru, što može
po​t​vr​di​ti sto​ti​nu svje​do​ka.
– Nije po​treb​no da oko toga gu​bi​mo vri​je​me. Do​ka​zat ću vam kriv​nju va​šim vlas​ti​tim is​ka​zi​ma.
Kako ste mo​gli vi, koji se pred​stav​lja​te kao li​ječ​nik koji mir​no vrši svo​je zva​nje u gra​du Brid​gewa​te​-
ru, da se na​đe​te u voj​s​ci voj​vo​de od Mon​mo​ut​ha?
– Ni​sam ni​kad bio u toj voj​s​ci. Ni​je​dan svje​dok se nije zak​leo na to, a ja se mogu zak​le​ti da se
neće naći ni​je​dan da to po​t​vr​di. Ta buna me ni​kad nije priv​la​či​la. Na tu sam pus​to​lo​vi​nu gle​dao kao
na zlo​či​nač​ku lu​dost. Bit ću to​li​ko slo​bo​dan, te za​pi​ta​ti vašu mi​lost – nje​gov ir​ski na​gla​sak osje​ti se
jače nego ika​da – šta bih imao tra​ži​ti u voj​s​ci pro​tes​tant​skog vođe, ja, koji sam ro​đen i od​go​jen kao
pa​pist?
– Ti pa​pist? – Su​dac ga je je​dan tre​nu​tak mrač​no gle​dao. – Više sli​čiš na kak​vog li​ce​mjer​nog,
prez​bi​te​ri​jan​skog cmiz​drav​ca.22 Ka​žem ti, čo​vje​če, prez​bi​te​ri​jan​ca mogu po mi​ri​su da osje​tim na če​-
tr​de​set mi​lja raz​da​lji​ne.
– Tada ćete do​pus​ti​ti da se za​ču​dim što i po​red tako osjet​lji​vog nosa vaša mi​lost ne može po mi​-
ri​su osje​ti​ti pa​pis​tu na če​ti​ri ko​ra​ka od sebe.
Na ga​le​ri​ja​ma se po​di​že lak val smi​je​ha, koji od​mah uti​ša​še su​čev bi​jes​ni po​gled i po​zi​va​rev
glas.
Lord Jef​freys se nag​nu malo na​pri​jed pre​ko sto​la za ko​jim je sje​dio. On po​di​že svo​ju njež​nu, bi​-
je​lu ruku, koja je iz​vi​ri​va​la iz pje​ne či​pa​ka, ste​žu​ći još uvi​jek rup​čić.
 – Os​ta​vit ćemo, pri​ja​te​lju, za​sad po stra​ni vašu re​li​gi​ju – reče on. – Ali obra​ti​te paž​nju na ono
što ću vam reći. – Svo​je ri​je​či po​pra​tio je oš​trim uda​ra​njem ka​ži​pr​sta po sto​lu. – Znaj, pri​ja​te​lju, da
nema te re​li​gi​je koju bi čo​vjek mo​gao upo​tri​je​bi​ti da bi oprav​dao laž. Ti imaš dra​go​cje​nu be​s​mrt​nu
dušu ko​joj ni​šta na svi​je​tu nije rav​no po vri​jed​nos​ti. Neka ti stal​no bude na umu da će ti se ve​li​ki bog
neba i zem​lje, pred čiji ćemo sud i ti, i mi, i svi lju​di sta​ti pos​led​njeg dana, osve​ti​ti zbog sva​ke laži i
da će te s pra​vom ba​ci​ti u vječ​nu va​tru, is​pus​ti​ti u bez​da​nu jamu og​nja i sum​po​ra, ako po​ku​šaš da se i
naj​ma​nje oglu​šiš o is​ti​nu i ni​šta dru​go do is​ti​nu. Jer, ka​žem ti, boga ne mo​žeš ob​ma​nu​ti. U ime sve​ga
toga tra​žim da od​go​vo​riš otvo​re​no i po​šte​no. Kako se do​go​di​lo da su te uhva​ti​li s tim bun​tov​ni​ci​ma?
Za​pre​pa​šte​ni Pe​ter Blo​od je neko vri​je​me ble​nuo u nje​ga. Ovaj čo​vjek je bio ne​vje​ro​ja​tan, nes​-
tva​ran, fan​tas​ti​čan, utva​ra od suca. On se, naj​zad, pri​bra i od​go​vo​ri.
– Po​zva​li su me toga ju​tra da pru​žim po​moć lor​du Gil​doy u i sma​trao sam da mi je duž​nost da se
oda​zo​vem tome po​zi​vu, jer mi to na​la​že moje zva​nje.
– Vi ste tako sma​tra​li? – Su​dac, straš​na iz​gle​da – bli​je​da lica, is​kriv​lje​nih usa​na cr​ve​nih kao
krv, koje je že​lio da se na​pi​je – une​se se u nje​ga zlob​no se ru​ga​ju​ći. Za​tim se pri​bra uz na​por. Uz​dah​-
nu. Pa pos​ta​de opet njež​no tu​ga​ljiv.
– Bože bla​gi, kako nam upro​pa​šta​va vri​je​me. Ali, bit ću strp​ljiv s vama. Tko vas je po​zvao?
– Ka​pe​tan Pitt koji pri​sus​tvu​je ovom su​đe​nju i koji to može i sam po​t​vr​di​ti.
– O! Po​t​vr​dit će iz​vjes​no ka​pe​tan Pitt jer je i sam iz​daj​nik, kao što je osob​no priz​nao. Je li to
svje​dok na koga se po​zi​va​te?
– Tu je i gos​po​dar Baynes koji može od​go​vo​ri​ti na to pi​ta​nje.
– Do​bri gos​po​dar Baynes imat će da od​go​va​ra za sebe i ne sum​njam da će se dos​ta na​mu​či​ti da
spa​si vlas​ti​ti vrat od uže​ta. Haj​de, haj​de, gos​po​di​ne, jesu li to vaši je​di​ni svje​do​ci?
– Mo​gao bih do​ves​ti iz Brid​gewa​te​ra dru​ge svje​do​ke koji su me vi​dje​li tog ju​tra kako sam ja​hao
na sa​pi​ma ka​pe​tan-Pit​to​vog ko​nja.
Nje​go​va mi​lost se na​smi​ja.
– Neće biti po​treb​no. Jer, upo​zo​ra​vam vas, ne mis​lim više gu​bi​ti vri​je​me s vama. Od​go​vo​ri​te mi
samo na ovo pi​ta​nje. Kada je ka​pe​tan Pitt do​šao da vas po​zo​ve, kao što ste sami iz​ja​vi​li, da li ste
zna​li da pri​pa​da Mon​mo​ut​ho​vim pris​ta​li​ca​ma, kao što ste ma​lo​čas čuli da je sam priz​nao?
– Znao sam, gos​po​di​ne.
– Zna​li ste! Ha! – Nje​go​va mi​lost po​gle​da pu​za​vu po​ro​tu i na​smi​ja se oš​trim, kao mač brit​kim
smi​je​hom. – I us​pr​kos tome vi ste kre​nu​li s njim?
– Kre​nuo sam da po​mog​nem ra​nje​nom čo​vje​ku, što je bila moja sve​ta duž​nost.
– Tvo​ja sve​ta duž​nost, ka​žeš? – Iz nje​ga po​nov​no šik​nu bi​jes. – Do​bri bože! U kak​vom li zmij​-
skom po​ko​lje​nju ži​vi​mo. Tvo​ja sve​ta duž​nost je, lu​pe​žu, da bu​deš vje​ran svo​me kra​lju i bogu. Ali
pus​ti​mo to. Je li vam re​kao kome ćete ima​ti da pru​ži​te po​moć?
– Da. Lor​du Gil​doyu.
– A vi ste zna​li da je lord Gil​doy bio ra​njen u bici i na či​joj se stra​ni bo​rio?
– Znao sam.
– Pa ipak ste poš​li da mu uka​že​te po​moć, iako nas uvje​ra​va​te da ste vje​ran i odan po​da​nik na​še​-
ga gos​po​da​ra kra​lja?
Pe​te​ra Blo​oda na​pus​ti strp​lje​nje za tre​nu​tak.
– Moje je, gos​po​di​ne, bilo da se bri​nem o nje​go​vim ra​na​ma, a ne o nje​go​vim po​li​tič​kim uvje​re​-
nji​ma.
S ga​le​ri​je, pa čak i iz po​ro​te, začu se ža​mor odo​bra​va​nja. Blo​odo​vog straš​nog suca to samo još
više ra​zja​ri.
– Kris​te bože! Je li ikad bilo na svi​je​tu ovak​ve be​sram​ne hu​lje kao što si ti? – Bli​jed kao krpa
on se obra​ti po​ro​ti. – Na​dam se, gos​po​do po​rot​ni​ci, da va​šem opa​ža​nju ne iz​mi​če užas​no po​na​ša​nje
ovog iz​daj​nič​kog lu​pe​ža i da is​to​vre​me​no za​pa​ža​te ko​li​ko je ga​dan i vraž​ji duh u te vr​ši​te lju​di. Svo​-
jim vlas​ti​tim us​ti​ma re​kao je do​volj​no da ga jed​no dva​na​est puta obje​si​mo. I, što je naj​ljep​še, to još
nije sve. Od​go​vo​ri​te mi na ovo pi​ta​nje, gos​po​di​ne: kada ste svo​jim la​ži​ma o druš​tve​nom po​lo​ža​ju
ovog dru​gog iz​daj​ni​ka, Pit​ta, na​sa​ma​ri​li ka​pe​ta​na Ho​bar​ta, o čemu ste se tada bri​nu​li?
– Da spa​sem Pit​ta da ga ne obje​se bez su​đe​nja, kao što su mu pri​je​ti​li.
– Što se to vas ti​ca​lo da li će i kako će tog bi​jed​ni​ka obje​si​ti?
– Prav​da se tiče sva​kog kra​lje​vog vjer​nog po​da​ni​ka, jer ako net​ko u kra​lje​voj služ​bi uči​ni ne​-
prav​du, taj u iz​vjes​nom smis​lu sra​mo​ti nje​go​vo ve​li​čans​tvo.
Bio je to mu​dar, oštar udar koji je ci​ljao u po​ro​tu. Mis​lim da on ot​kri​va hi​tri​nu duha ovog čo​vje​-
ka i nje​go​vu pri​seb​nost koja je pos​ta​ja​la sve jača u tre​nu​ci​ma veće opas​nos​ti. Na sva​ku dru​gu po​ro​tu
taj bi udar pro​izveo do​jam ka​kav se on na​dao da će pos​ti​ći. Mo​žda je dje​lo​vao i na ove jad​ne, pre​-
pla​še​ne ov​či​ce, ali je straš​ni su​dac bio tu da po​tre do​jam.
On udah​nu zrak glas​no, pa nas​ta​vi si​lo​vi​to:
– Gos​po​de ne​be​ski! – za​gr​mi on. – Pos​to​ji li ig​dje ova​kav li​ce​mje​ran, be​sra​man pod​lac? Ali ja
sam s to​bom za​vr​šio. Vi​dim te, hu​ljo, vi​dim te već sada s uže​tom oko vra​ta.
Iz​go​vo​rio je to zu​re​ći zlu​ra​do, zlob​no u nje​ga, a za​tim se opet za​va​li u sto​li​cu i umi​ri. Bilo je
kao kad pad​ne zas​tor. S nje​go​va bli​je​da lica iš​čez​nu sva​ko uz​bu​đe​nje i lice mu se opet pre​li njež​nom
sje​tom. Kada je pos​li​je jed​nog tre​nut​ka po​nov​no pro​go​vo​rio, glas mu je bio mek, go​to​vo nje​žan, pa
ipak se sva​ka nje​go​va ri​ječ raz​go​vjet​no čula u sud​ni​ci, koja je šu​tje​la muk​lom ti​ši​nom.
– Ako poz​na​jem do​bro svo​je srce, nije mi u na​ra​vi da iko​me že​lim zlo, a još ma​nje da se ve​se​-
lim ma či​jem vječ​nom prok​let​stvu. Sve ove ri​je​či upo​tri​je​bio sam iz sa​mi​los​ti pre​ma vama – jer sam
htio da vas na​ve​dem da se po​bri​ne​te za svo​ju be​s​mrt​nu dušu, umjes​to što je vo​di​te u si​gur​nu pro​past,
os​ta​ju​ći tvr​do​gla​vo upor​ni u laži i smi​ca​li​ca​ma. Me​đu​tim, vi​dim da je uza​ilud​no mu​či​ti se oko vas,
sa​ža​lje​va​ti vas i biti mi​los​tiv pre​ma vama i zato vam ni​šta više neću reći. – On opet okre​te po​ro​ti
lice, puno sjet​ne lje​po​te. – Gos​po​do, mo​ram vam ka​za​ti – zbog za​ko​na o kome mi su​di​mo, a ne vi –
da ako se net​ko di​je​lom po​bu​ni pro​tiv kra​lja, a neka dru​ga oso​ba, koja dje​lo​mič​no do​is​ta ne učes​tvu​-
je u po​bu​ni, zna​ju​ći to, ipak pri​ma, sa​kri​va, nje​gu​je ili po​ma​že prvu oso​bu, da je tak​va oso​ba isti ta​-
kav iz​daj​nik kao i ona koja je zbi​lja no​si​la oruž​je. Naša zak​le​tva i naše sa​vjes​ti na​la​žu nam da vam
objas​ni​mo šta je za​kon; a vaša zak​le​tva i vaše sa​vjes​ti na​la​žu vam da nam, do​no​se​ći pre​su​du, sa​op​ći​-
te is​ti​nu o či​nje​ni​ca​ma.
Pos​li​je toga on pri​je​đe na za​vr​š​nu ri​ječ, do​ka​zu​ju​ći kako su i Baynes i Blo​od kri​vi za iz​da​ju:
prvi zato što je sa​kri​vao iz​daj​ni​ka, a dru​gi zato što je, pre​vi​ja​ju​ći mu rane, po​mo​gao tome iz​daj​ni​ku.
Is​pre​pleo je svoj go​vor uli​zič​kim alu​zi​ja​ma na svog je​di​nog gos​po​da​ra i za​ko​ni​tog vla​da​ra, kra​lja,
koga je bog pos​ta​vio iz​nad njih, i po​gr​da​ma na ra​čun non​kom​for​miz​ma i Mon​mo​ut​ha, u od​no​su na
koga se, po nje​go​vim vlas​ti​tim ri​je​či​ma, može smje​lo tvr​di​ti da i naj​bez​na​čaj​ni​ji po​da​nik kra​lje​vi​ne,
ro​đen u za​ko​ni​tom bra​ku, ima veće pra​vo na kru​nu nego on.
– Is​u​se bože! Zar ćemo uvi​jek ima​ti ova​kav zmij​ski po​rod među nama – pras​nu on u go​vor​nič​-
kom bi​je​su.
Za​tim se za​va​li u sje​di​šte kao da ga je is​cr​pla vlas​ti​ta žes​ti​na. Os​ta​de tako mi​ran je​dan tre​nu​tak,
bri​šu​ći opet usne; za​tim se ne​la​god​no po​kre​nu; crte lica mu se opet is​kri više od bola, a po​tom s ne​-
ko​li​ko re​že​ćih, sko​ro ne​jas​nih ri​je​či, ot​pu​si​ti po​ro​tu da do​ne​se pre​su​du.
Pe​ter Blo​od je slu​šao ovu ne​umje​re​nu, bo​go​hul​nič​ku, go​to​vo ska​rad​nu pso​vač​ku ti​ra​du kao da se
na nje​ga uop​će ne od​no​si, čemu se kas​ni​je, pre​la​ze​ći u sje​ća​nju do​ga​đa​je, ču​dio. To​li​ko ga je za​pre​-
pas​tio taj čo​vjek, to​li​ko su re​ak​ci​je iz​me​đu duha i ti​je​la toga čo​vje​ka bile raz​li​či​te, to​li​ko su ga zbu​-
ni​li nje​go​vi na​či​ni zas​tra​ši​va​nja po​ro​te i pri​si​lja​va​nja na kr​vo​pro​li​će, da je go​to​vo za​bo​ra​vio da se
radi o nje​go​vom vlas​ti​tom ži​vo​tu.
Od​sus​tvo te op​či​nje​ne po​ro​te bilo je krat​ko. Pre​su​da je gla​si​la da su sva tri za​tvo​re​ni​ka kri​va.
Pe​ter Blo​od po​gle​da po cr​ve​no oblo​že​noj sud​skoj dvo​ra​ni. Za tre​nu​tak uči​ni mu se da se ta pje​na bi​-
je​lih lica diže i spu​šta pred njim. Za​tim se opet osvi​jes​ti: neki glas ga je pi​tao, šta ima da kaže u svo​-
ju obra​nu da ga ne bi sti​gla smrt​na kaz​na, bu​du​ći je nje​go​va ve​le​iz​da​ja do​ka​za​na.
On se na​smi​ja i nje​gov smi​jeh pro​dr​ma sa​blas​nu smrt​nu ti​ši​nu sud​ske dvo​ra​ne. Sve je to bilo
tako smi​ješ​no, to tje​ra​nje šege s prav​dom koju je di​je​lio ovaj la​kr​di​jaš sjet​nih oči​ju, koji je i sam bio
ru​glo svo​je vr​ste – pod​mit​lji​vo oru​đe zvjer​ski zlob​nog i osve​to​lju​bi​vog kra​lja. Blo​odov smi​jeh uvri​-
je​di dos​to​jans​tvo tog la​kr​di​ja​ša.
– Zar se smi​je​te, rđo, s uže​tom oko vra​ta, na sa​mom pra​gu one vječ​nos​ti u koju tre​ba tako iz​ne​-
na​da da uđe​te?
Tada Blo​od iz​vr​ši svo​ju osve​tu.
– Vje​re mi, imam više raz​lo​ga da bu​dem ve​seo nego vaša mi​lost. Pri​je nego što iz​rek​ne​te pre​su​-
du imam, na​ime, da ka​žem ovo. Vaša mi​lost vidi mene – ne​vi​nog čo​vje​ka, čija je je​di​na kriv​nja što je
vr​šio dje​lo mi​lo​sr​đa – s uže​tom oko vra​ta. Vaša mi​lost, kao su​dac, go​vo​ri s poz​na​va​njem o ono​me što
će se meni do​go​di​ti. Ja, kao li​ječ​nik, mogu go​vo​ri​ti s poz​na​va​njem o ono​me što će se do​go​di​ti va​šoj
mi​los​ti. I, ka​žem vam, ne bih že​lio mi​je​nja​ti se s vama – da ne bih že​lio za​mi​je​ni​ti uže koje mi stav​-
lja​te oko vra​ta za ka​men koji no​si​te u svom ti​je​lu. Smrt na koju vi mo​že​te da me osu​di​te pra​va je šala
pre​ma smr​ti na koju je vašu mi​lost osu​dio onaj ve​li​ki su​dac či​jim se ime​nom vaša mi​lost tako ola​ko
raz​ba​cu​je.
Kad je Pe​ter Blo​od pres​tao go​vo​ri​ti, mo​gli ste iz​bro​ja​ti do de​set pri​je no što se čuo ika​kav zvuk
u oni​je​mje​loj sud​skoj dvo​ra​ni. Lord vr​hov​ni su​dac sje​dio je us​prav​no, uko​čen, pe​pe​ljas​ta lica, je​di​no
su mu se usne tr​za​le. Svi koji su poz​na​va​li lor​da Jef​freysa sma​tra​li su to za​ti​šjem pred buru i sta​li se
pri​pre​ma​ti na eks​plo​zi​ju. Ali ona ne dođe. Spo​ro i muč​no se po​vra​ti boja u pe​pe​lja​vo su​če​vo lice.
Uko​če​na pur​pur​na fi​gu​ra sta​de se kra​vi​ti i naže se na​pri​jed. Nje​go​va mi​lost poče go​vo​ri​ti. Pri​gu​še​nim
gla​som i krat​ko, mno​go kra​će nego što mu je bio obi​čaj u tak​vim pri​li​ka​ma, sa​svim me​ha​nič​ki, kao
čo​vjek čije usne go​vo​re, dok su mu mis​li na dru​gom mjes​tu – on iz​re​če smrt​nu pre​su​du u pro​pi​sa​noj
for​mi i bez naj​ma​nje alu​zi​je na ono što je re​kao Pe​ter Blo​od. Po​što iz​re​če kaz​nu, on klo​nu is​crp​ljen,
po​lu​za​tvo​re​nih oči​ju, a po čelu mu iz​bi​še graš​ci zno​ja.
Za​tvo​re​ni​ci iz​i​đo​še je​dan za dru​gim.
 Je​dan od po​rot​ni​ka čuo je kako je g. Pol​lexfen – vi​go​vac u srcu i po​red toga što je za​uzi​mao po​-
lo​žaj voj​nog suca – pro​mrm​ljao u uho jed​nom ko​le​gi:
– Tako mi duše, taj cr​no​ma​njas​ti lu​pež je utje​rao strah u kos​ti gos​po​di​nu lor​du. Šte​ta što će mo​-
ra​ti na vje​ša​la. Čo​vjek koji može za​pla​ši​ti Jef​freysa da​le​ko bi do​tje​rao.
 BIJELO ROBLJE

G. Pol​lexfen je imao pra​vo, ali je is​to​vre​me​no i gri​je​šio – a to se do​ga​đa mno​go češ​će nego što
se obič​no po​miš​lja.
Imao je pra​vo u onoj slu​čaj​no iz​re​če​noj mis​li: da je čo​vjek, čiji su iz​raz i ri​je​či mo​gli upla​ši​ti
tako užas​nog lor​da kao što je Jef​freys, u sta​nju da sna​gom svo​je vo​lje da sa​svim po​vo​ljan tok svo​joj
sud​bi​ni. A gri​je​šio je – iako je ta nje​go​va gre​ška ra​zum​lji​va – kad je mis​lio da će Pe​ter Blo​od svr​ši​ti
na vje​ša​li​ma.
Već sam re​kao da je on, u mu​ka​ma koje su ga snaš​le, pos​li​je po​sje​te iz mi​lo​sr​đa Oglet​hor​pe​-
ovom po​sje​du, imao ipak raz​lo​ga – iako ih, mo​žda, još ni sam nije shva​tio – da bude za​hva​lan sud​bi​ni
na dvje​ma stva​ri​ma: prvo, što su mu uop​će su​di​li; dru​go, što mu je su​đe​nje bilo 19. sep​tem​bra. Sve
do 18. sep​tem​bra pre​su​de koje je iz​ri​cao sud lor​do​va iz​vr​ša​va​ne su buk​val​no i brzo.
Ali 19. sep​tem​bra uju​tro u Ta​un​ton sti​že glas​nik lor​da Sun​der​lan​da, dr​žav​nog se​kre​ta​ra, s pi​-
smom za lor​da Jef​freysa ko​jim mu je jav​ljao, da se nje​go​vom ve​li​čans​tvu mi​los​ti​vo svi​dje​lo za​po​vje​-
di​ti da se je​da​na​est sto​ti​na bun​tov​ni​ka spre​mi za pri​je​voz na neke od juž​nih po​sje​da nje​go​vog ve​li​-
čans​tva: na Ja​ma​icu23, Bar​ba​do​es24 ili neko od Le​ewar​d​skih oto​ka25.
Ne tre​ba mis​li​ti da je ova za​po​vi​jest po​tek​la iz neke sa​mi​los​ti. Lord Chur​c​hill je imao pot​pu​no
pra​vo kad je go​vo​rio da je kra​lje​vo srce bez​o​sje​ćaj​no kao mra​mor. Shva​ti​li su da se tim vje​ša​njem
na​ve​li​ko bez​ob​zir​no ra​si​pa dra​go​cje​ni ma​te​ri​jal koji se može ko​ris​no upo​tri​je​bi​ti. Ro​bo​vi su bili
neo​p​hod​ni na plan​ta​ža​ma, a ra​ču​na​lo se da zdrav sna​žan čo​vjek vri​je​di de​set do pet​na​est fun​ti ster​lin​-
ga. Osim toga, na dvo​ru je bilo dos​ta gos​po​de koja su sva​ki čas mo​lja​ka​la nje​go​vo ve​li​čans​tvo da im
do​di​je​li sad ovo sad ono. I eto, nje​go​vom ve​li​čans​tvu uka​za​la se je​dins​tve​na i jef​ti​na pri​li​ka da se ri​-
je​ši tih mol​bi. Je​dan dio osu​đe​nih bun​tov​ni​ka mo​gao bi se odvo​ji​ti :i po​di​je​li​ti toj gos​po​di koja će se
nji​ma ko​ris​ti​ti pre​ma svo​jim po​tre​ba​ma.
U pi​smu lor​da Sun​der​lan​da na​la​zi​le su se tač​ne po​je​di​nos​ti o toj kra​ljev​skoj da​re​ž​lji​vos​ti u ljud​-
skom mesu. Ti​su​ću za​tvo​re​ni​ka tre​ba​lo je po​di​je​li​ti iz​me​đu ne​kih osam dvor​ja​na i dru​gih ple​mi​ća, a u
do​dat​ku svo​ga pi​sma lord je za​tra​žio da se još sto​ti​nu njih sta​vi na ras​po​la​ga​nje kra​lji​ci. Ove za​tvo​-
re​ni​ke tre​ba​lo je od​mah pos​la​ti na juž​ne plan​ta​že nje​go​vog ve​li​čans​tva gdje će os​ta​ti de​set go​di​na, a
onda bi im se vra​ti​la slo​bo​da. Oso​be koje su do​bi​le ro​bo​ve ima​le bi se pos​ta​ra​ti da se pri​je​voz
smjes​ta iz​vr​ši.
Se​kre​tar lor​da Jef​freysa sa​op​ćio nam je da je vr​hov​ni su​dac te noći, kad se na​pio, bjes​nio i pso​-
vao ovu be​smis​le​nu mi​lost na koju su na​go​vo​ri​li nje​go​vo ve​li​čans​tvo. Zna​mo da je i pi​sme​nim pu​tem
po​ku​šao na​ves​ti kra​lja da po​nov​no raz​mo​tri svo​ju od​lu​ku. Ali Ja​mes je os​tao pri njoj. Ta mi​lost je –
na stra​nu što je iz nje vu​kao po​sred​nu ko​rist – bila sa​svim dos​toj​na Ja​me​sa. On je znao da šte​dje​ti
lju​de na ovaj na​čin zna​či pre​tvo​ri​ti lju​de u žive mr​tva​ce. Mno​gi će u mu​ka​ma pod​le​ći uža​si​ma rop​s​-
tva u Za​pad​noj In​di​ji tako da će im dru​go​vi koji pre​ži​ve za​vi​dje​ti.
Tako se do​go​di​lo da su Pe​te​ra Blo​oda, Je​re​mi​aha Pit​ta i An​drewa Bayne​sa, umjes​to da ih obje​se
i ras​trg​nu na če​tvo​ro, kao što je sta​ja​lo u pre​su​da​ma, odvez​li u Bris​tol i tamo, sku​pa s još pe​de​se​tak
lju​di, ukr​ca​li na brod »Tr​go​vac iz Ja​ma​ice«. Stro​gi za​tvor pod pa​lu​bom, sla​ba hra​na i loša voda iz​a​-
zva​še u njih bo​lest od koje ih umri​je je​da​na​es​to​ri​ca. Među ovi​ma je bio i ne​sret​ni se​ljak sa Oglet​hor​-
pe​ovog po​sje​da koga su, ni zbog kak​vog dru​gog gri​je​ha već zato što je uči​nio dje​lo mi​lo​sr​đa, zvjer​ski
otrg​nu​li od mir​nog doma među mi​ris​nim voć​nja​ci​ma ja​bu​ka.
Da nije bilo Pe​te​ra Blo​oda, po​mr​lo bi ih i više. Kad se dok​tor po​bu​nio što se do​pu​šta da lju​di
tako pro​pa​da​ju, i kad je na​va​lji​vao da mu se do​zvo​li da ras​po​la​že brod​skom apo​te​kom i da li​je​či bo​-
les​ni​ke, ka​pe​tan bro​da mu je u po​čet​ku od​go​va​rao psov​ka​ma i pri​jet​nja​ma. Ali kas​ni​je ka​pe​tan Gard​-
ner uvi​dje da bi ga mo​gli po​zva​ti na od​go​vor​nost zbog pre​ve​li​kih gu​bi​ta​ka u lju​di​ma, i zato se, uz za​-
kaš​nje​nje, rado pos​lu​ži vje​šti​nom Pe​te​ra Blo​oda. Dok​tor se po​žr​tvo​va​no i sa za​do​volj​stvom pri​hva​ti
pos​la, pri​onuv​ši tako vje​što da je us​pio li​je​če​njem i po​bolj​ša​va​njem ži​vot​nih uvje​ta svo​jih dru​go​va
ro​bo​va spri​je​či​ti dalj​nje ši​re​nje bo​les​ti.
Sre​di​nom de​cem​bra »Tr​go​vac iz Ja​ma​ice« spus​ti si​dro u Car​lis​le26 za​ljev i is​kr​ca če​tr​de​set i
dva pre​ži​vje​la osu​đe​ni​ka.
Ako su ovi ne​sret​ni​ci za​miš​lja​li – a, iz​gle​da, mno​gi jesu – da do​la​ze u neki pust i div​lji kraj, ono
što su za tre​nu​tak ugle​da​li, pri​je nego što su ih pre​ko ogra​de bro​da iz​gu​ra​li i smjes​ti​li u čam​ce, bilo je
do​volj​no da po​pra​ve do​jam. Ugle​da​li su pri​lič​no ve​li​ki grad s ku​ća​ma zi​da​nim po evrop​skim gra​đe​-
vin​skim poj​mo​vi​ma, ali bez one gu​žve, uobi​ča​je​ne po evrop​skim gra​do​vi​ma. Zvo​nik cr​k​ve uz​di​zao se
gos​po​da​re​ći iz​nad cr​ve​nih kro​vo​va. Ulaz u pros​tra​nu luku ču​va​la je tvr​đa​va, kroz čije su pu​škar​ni​ce
vi​ri​le to​pov​ske ci​je​vi. A s bre​žulj​ka, bla​gog us​po​na, iz​nad gra​da, gos​po​da​ri​la je ši​ro​ka fa​sa​da gu​ver​-
ne​ro​ve kuće. Bre​žu​ljak je bio otvo​re​no ze​le​ne boje kao što su bre​žulj​ci u En​gle​skoj u apri​lu, a dan je
bio od onak​vih kak​vi su april​ski dani u En​gle​skoj, od​mah pos​li​je ve​li​kih kiša.
Na ši​ro​kom po​plo​ča​nom pros​to​ru kraj mora za​te​ko​še žan​da​re u cr​ve​nim ka​pu​ti​ma, pos​tro​je​ne da
ih pri​me, i go​mi​lu ra​doz​na​log svi​je​ta, pri​vu​če​nu nji​ho​vim do​la​skom, koja se odi​je​lom i po​na​ša​njem
malo raz​li​ko​va​la od go​mi​le u bilo ko​joj en​gle​skoj luci, osim što je u ovoj bilo ma​nje žena, i što je
bio ve​li​ki broj cr​na​ca.
Po​što su se pos​tro​ji​li na oba​li, dođe da iz​vr​ši smo​tru gu​ver​ner Ste​ed, ni​zak, kre​pak gos​po​din cr​-
ve​na lica, odje​ven u mo​dri taft, na kome je bila ne​vje​ro​vat​na ko​li​či​na zlat​nih vrp​ci. Hra​mao je malo i
svom se te​ži​nom os​la​njao o jak štap od eba​no​vi​ne. Iza nje​ga se va​ljao vi​sok, kru​pan čo​vjek u uni​for​-
mi pu​kov​ni​ka bar​ba​do​ske po​li​ci​je koji je za či​ta​vu gla​vu bio viši od gu​ver​ne​ra. Na nje​go​vom go​le​-
mom, žuć​kas​tom licu jas​no se mo​gla či​ta​ti pa​kost. Po​red nje​ga, kao neo​bič​na su​prot​nost nje​go​voj nez​-
grap​nos​ti, stu​pa​la je la​kim mla​de​nač​kim dra​žes​nim ko​ra​kom vit​ka mla​da dama u po​mod​noj ja​ha​ćoj
odje​ći. Ši​ro​ki rub si​vog še​ši​ra sa du​gim cr​ve​nim no​je​vim pe​rom sjen​čio je oval​no lice, na kome kli​-
ma sje​ver​nog po​vrat​ni​ka nije os​ta​vi​la tra​ga – to​li​ko je bilo njež​no i bi​je​lo. Uvoj​ci cr​ve​no-sme​đe
kose spu​šta​li su joj se niz ra​me​na. Iz nje​nih ši​rom otvo​re​nih oči​ju lješ​ni​ko​ve boje zra​či​la je is​kre​nost.
Vra​go​las​ti iz​raz koji je obič​no ti​trao na nje​nim svje​žim mla​dim us​ti​ma pre​tvo​rio se sada u sa​ža​lje​nje.
Pe​ter Blo​od uhva​ti sa​mog sebe kako s ne​kom vr​sti za​pre​pa​šte​nja pi​lji u nje​no priv​lač​no lice,
kome ni​ka​ko nije bilo mjes​ta u ovom di​je​lu svi​je​ta, pa se, spa​ziv​ši da i dje​voj​ka nje​ga gle​da, ne​la​-
god​no po​ma​če. Na​mah mu pos​ta​de jas​no kako bi​jed​no iz​gle​da. Već je bio za​bo​ra​vio kada se po​s​ljed​-
nji put oprao, kosa mu je bila pr​lja​va i raz​ba​ru​še​na, crna bra​da ga je na​gr​đi​va​la, a ne​kad sjaj​no odi​-
je​lo od crne de​vi​ne dla​ke, u kome su ga uhva​ti​li, bilo je sada u pr​nja​ma ko​jih bi se sti​dje​lo i stra​ši​lo
za pti​ce. Za​is​ta, bio je da​le​ko od toga da se na nje​ga spus​te tako li​je​pe oči. Pa, ipak, te ši​rom otvo​re​-
ne oči su ga i da​lje pro​ma​tra​le ne​kim, go​to​vo dje​ti​njas​tim, ču​đe​njem i sa​ža​lje​njem. Oso​ba ko​joj su
pri​pa​da​le te oči pru​ži ruku i do​ta​če pur​pur​ni ru​kav svo​ga pra​ti​oca. Ovaj sa zlo​volj​nim grok​ta​njem
okre​nu svo​ju tje​le​si​nu, tako da se nađe li​cem u lice s njom.
 Gle​da​ju​ći po​dig​nu​tim oči​ma u nje​ga, ona mu je ne​što živo go​vo​ri​la, ali pu​kov​nik ju je oče​vid​no
slu​šao samo na​po​la. Nje​go​ve sit​ne, svi​je​tle oči, koje su se na​la​zi​le ne​po​sred​no po​red mes​na​tog, ok​-
lem​be​še​nog nosa, pri​je​đo​še s nje i upe​ri​še se u svi​je​tlo​ko​sog mla​dog Pit​ta, koji je sta​jao kraj Blo​oda.
Gu​ver​ner se, ta​ko​đer, za​us​ta​vi i ci​je​la gru​pi​ca zas​ta​de za tre​nu​tak u raz​go​vo​ru. Pe​ter nije mo​gao
ni​ka​ko ra​za​bra​ti šta go​vo​ri dama, jer je spus​ti​la glas, a pu​kov​ni​kov glas je do​pi​rao do nje​ga kao neka
da​le​ka tut​nja​va. Je​di​no gu​ver​ner nije go​vo​rio ni tiho, ni ne​jas​no; nje​gov se glas čuo na​da​le​ko, a kako
je vje​ro​vao da je du​ho​vit, že​lio je da ga svi čuju.
– Ali, dra​gi moj pu​kov​ni​če Bi​sho​pe, vi tre​ba prvi da bi​ra​te iz ove kras​ne kite cvi​je​ća i to po ci​-
je​ni koju sami odre​di​te. A pos​li​je ćemo one koji os​ta​nu pos​la​ti na li​ci​ta​ci​ju.
Pu​kov​nik Bi​shop po​t​vr​di gla​vom. Od​go​va​ra​ju​ći, on po​di​že gla​vu.
– Vaša ek​se​len​ci​ja je vrlo do​bra. Ali, bo​ga​mi, sve je ovo ko​rov, ne iz​gle​da da će biti od ve​li​ke
ko​ris​ti na plan​ta​ži.
Svo​jim svi​je​tlim oči​ca​ma on ih još jed​nom osmo​tri prez​ri​vo i od toga mu lice pos​ta​de još zlob​-
ni​je. Iz​gle​da​lo je kao da se lju​ti na njih što nisu u bo​ljem sta​nju. Za​tim mah​nu ka​pe​ta​nu Gard​ne​ru,
vlas​ni​ku »Tr​gov​ca iz Ja​ma​ice«, pro​ve​de ne​ko​li​ko mi​nu​ta u raz​go​vo​ru s njim nad spi​skom koji je ovaj
na nje​gov zah​tjev iz​va​dio.
Za​tim sta​vi na stra​nu spi​sak i upu​ti se osu​đe​ni​ci​ma, oči​ju upr​tih u njih, na​pu​će​nih usa​na. Za​us​ta​-
vi se kod mla​dog ka​pe​ta​na bro​da iz So​mer​set​shi​rea i os​ta​de ča​sak od​me​ra​va​ju​ći ga. Za​tim opi​pa mi​-
ši​ce mla​dog čo​vje​ka i na​re​di mu da otvo​ri usta da bi mu vi​dio zube. Onda po​nov​no na​pu​ći krup​ne
usne i kim​nu gla​vom.
– Pet​na​est fun​ti za ovo​ga – do​ba​ci pre​ko ra​me​na Gard​ne​ru.
Ka​pe​tan na​či​ni očaj​nič​ko lice.
– Pet​na​est fun​ti! To nije ni po​lo​vi​ca od onog što sam mis​lio tra​ži​ti za nje​ga.
– To je dvos​tru​ko od ono​ga što sam ja mis​lio dati – pro​gun​đa pu​kov​nik.
Ali, i tri​de​set fun​ti je malo za nje​ga, vaše gos​pod​stvo.
– Za to​li​ko mogu do​bi​ti crn​ca. Ove bi​je​le svi​nje ne žive dugo. Nisu spo​sob​ni za rad.
Gard​ner sta​de pro​tes​ti​ra​ti, na​vo​de​ći Pit​to​vo zdrav​lje, mla​dost i sna​gu. On nije ras​prav​ljao o čo​-
vje​ku, već o te​gle​ćoj mar​vi. Pitt, osjet​ljiv mo​mak, sta​jao je ni​jem i ne​po​mi​čan. Je​di​no se po pro​mje​-
na​ma boje na nje​go​vom licu vi​dje​lo s ko​li​ko na​po​ra za​dr​ža​va vlast nad so​bom.
Pe​te​ru Blo​odu se smu​či to od​vrat​no cjen​ka​nje.
U po​za​di​ni, kre​ću​ći se po​la​ko duž stro​ja za​rob​lje​ni​ka, ko​ra​ča​la je dama, raz​go​va​ra​ju​ći s gu​ver​-
ne​rom, koji se usi​lje​no os​mje​hi​vao i še​pu​rio, hram​lju​ći po​kraj nje. Ona nije bila svjes​na od​vrat​nog
pos​la koji je obav​ljao pu​kov​nik. Da nije, pi​tao se Blo​od, rav​no​duš​na pre​ma sve​mu tome?
Pu​kov​nik Bi​shop okre​nu se da pođe.
– Dva​de​set fun​ti, to​li​ko ću dati i ni pe​ni​ja više. To je dva put više nego što bis​te do​bi​li od Crab​-
s​to​na.
Ka​pe​tan Gard​ner shva​ti po gla​su da neće do​bi​ti ni pare više, pa uz​dah​nu i pris​ta​de. Bi​shop je
već od​la​zio po​kraj stro​ja. G. Blo​oda i kr​ž​lja​vog mla​di​ća kraj nje​ga pu​kov​nik od​mje​ri samo prez​ri​vim
po​gle​dom. Ali sli​je​de​ći čo​vjek, sre​do​vjek div, po ime​nu Wol​ver​sto​ne, koji je na Sed​g​mo​oru iz​gu​bio
oko, pri​vu​če nje​gov po​gled, i cjen​ka​nje poče po​nov​no.
Pe​ter Blo​od je sta​jao pod blje​šta​vim sun​cem i udi​sao mi​ris​ni zrak, raz​li​čit od svih koje je ika​da
osje​tio. Bio je pun neo​bič​nog mi​ri​sa, mje​ša​vi​ne mi​ri​sa cvi​je​ta ne​kog dr​ve​ta, bi​be​ra i mi​ris​nih ce​dro​-
va. On uto​nu u ne​ko​ris​na raz​miš​lja​nja koja je iz​a​zvao taj oso​bi​ti mi​ris. Nije mu bilo do raz​go​vo​ra, a
nije bilo do raz​go​vo​ra ni Pit​tu koji je ni​je​mo sta​jao po​red nje​ga. Pit​ta je u tom času naj​vi​še ža​los​ti​la
mi​sao što se naj​zad pri​bli​žio tre​nu​tak ras​tan​ka s tim čo​vje​kom s ko​jim je sta​jao rame uz rame u toku
svih ovih muč​nih mje​se​ci, koga je za​vo​lio i kod koga je uvi​jek na​la​zio sa​vje​ta i po​dr​ške. Obu​ze ga
osje​ća​nje usam​lje​nos​ti i bi​je​de, pre​ma kome mu se uči​ni ni​štav​nim sve što je do​sad pre​tr​pio. Za Pit​ta
je taj ras​ta​nak bio gor​ki vr​hu​nac svih nje​go​vih pat​nji.
Sti​go​še i dru​gi kup​ci koji su bu​lji​li u njih, pro​la​ze​ći mimo njih. Blo​od na njih nije obra​ćao paž​-
nju. Tada na kra​ju stro​ja nas​ta​de neko ko​me​ša​nje. Gard​ner je glas​no go​vo​rio, oba​vješ​ću​ju​ći skup
obič​nih ku​pa​ca koji su če​ka​li da pu​kov​nik Bi​shop iz​vr​ši svoj iz​bor ove ljud​ske robe. Kad Gard​ner
za​vr​ši, Blo​od po​gle​da u tom prav​cu i spa​zi kako dje​voj​ka go​vo​ri ne​što Bi​sho​pu i kako mu bi​čem sa
sre​br​nom dr​škom po​ka​zu​je na stroj. Bi​shop sta​vi dlan na oči i po​gle​da u prav​cu koji mu je ona po​ka​-
zi​va​la. Za​tim se po​la​ko opet pri​bli​ži svo​jim te​škim ho​dom, kao da se va​lja. Pra​tio ga je Gard​ner, a za
njim su išli dama i gu​ver​ner. Išli su duž stro​ja, dok pu​kov​nik ne sti​že pred Blo​oda. Pro​šao bi ga da ga
dama ne do​dir​nu bi​čem po ruci.
– Ovo je čo​vjek na koga sam mis​li​la – reče ona.
– Ovaj? – U gla​su za​zvu​ča pre​zir. Pe​ter Blo​od osje​ti da u nje​ga pi​lji par sit​nih sme​đih oči​ju,
uto​nu​lih u žuto, mes​na​to lice kao kad ri​biz​le uto​nu u pu​ding s vo​ćem. On osje​ti kako mu to uvred​lji​vo,
prez​ri​vo pro​ma​tra​nje na​go​ni krv u lice. – The, vre​ća kos​ti​ju. Šta da ra​dim s njim?
On se već okre​nuo, kad se umi​je​ša Gard​ner.
– On je, mo​žda, mr​šav, ali je ži​lav, ži​lav i zdrav. Kad je pol njih bilo bo​les​no, a dru​ga po​lo​vi​ca
ku​nja​la, ovaj lu​pež je os​tao na no​ga​ma i li​je​čio svo​je dru​go​ve. Mno​go bi ih više po​mr​lo da nije bilo
nje​ga. Da ka​že​mo pet​na​est fun​ti za nje​ga, pu​kov​ni​če. To je dos​ta jef​ti​no. On je ži​lav, kad vam ka​žem,
vaše gos​pod​stvo, ži​lav i jak, iako je mr​šav. A kad dođe žega, baš će je taj pod​no​si​ti. Kli​ma ga ni​kad
neće ubi​ti.
Gu​ver​ner Ste​ed se za​ki​ko​ta.
– Ćuli ste pu​kov​ni​če. Vje​ruj​te va​šoj ne​ća​ki​nji. Njen pol poz​na čo​vje​ka kad ga vidi. – On se na​-
smi​ja, jer mu se svi​dje​la vlas​ti​ta du​ho​vi​tost.
Ali, smi​jao se sam. Pre​ko lica pu​kov​ni​ko​ve ne​ća​ki​nje pri​je​đe oblak ljut​nje, a sam pu​kov​nik bio
je su​vi​še za​uzet raz​ma​tra​njem ovog pos​la da bi obra​tio paž​nju na gu​ver​ne​ro​vu šalu. On is​kri​vi malo
usne, gla​de​ći ru​kom bra​du. Je​re​mi​ah Pitt sko​ro pres​ta​de di​sa​ti.
– Dat ću vam za nje​ga de​set fun​ti – iz​ja​vi, naj​zad, pu​kov​nik.
Pe​ter Blo​od se mo​lio bogu da od​bi​je po​nu​du, iako nije znao pra​vi raz​log. Bila mu je od​vrat​na
po​mi​sao da pos​ta​ne svo​ji​na ove gru​be ži​vo​ti​nje, a u neku ruku i svo​ji​na ove dje​voj​ke sme​đih oči​ju.
Ali od​vrat​nost nije bila do​volj​na da ga spa​si od nje​go​vog ude​sa. Rob je rob, on nema moći da stva​ra
sebi sud​bi​nu. Pe​te​ra Blo​oda pro​da​do​še pu​kov​ni​ku Bi​sho​pu – kup​cu koji ga je pre​zi​rao – za uvred​lji​-
vu sumu od de​set fun​ti.
 ARABELLA BISHOP

Jed​nog sun​ča​nog ju​tra u ja​nu​aru, mje​sec dana pos​li​je do​la​ska »Tr​gov​ca iz Ja​ma​ice« u Brid​ge​-
town, gos​po​đi​ca Ara​bel​la Bi​shop iz​ja​ha iz div​ne kuće svo​ga stri​ca, koja se na​la​zi​la na uzvi​še​nju, sje​-
ve​ro​za​pad​no od gra​da. Pra​ti​la su je dva crn​ca, ka​ska​ju​ći za njom na pris​toj​nom od​sto​ja​nju. Bila se
upu​ti​la gu​ver​ne​ro​voj kući. Išla je po​sje​ti​ti gu​ver​ne​ro​vu gos​po​đu koja je u po​s​ljed​nje vri​je​me po​bo​-
lje​va​la. Kad se is​pe​la na vrh bla​gog obron​ka, obras​log tra​vom, su​sre​te je vi​sok, mr​šav čo​vjek, oz​-
bilj​no i gos​pod​ski odje​ven, koji je išao u su​prot​nom prav​cu. On joj je bio stra​nac, a stran​ci su na oto​-
ku dos​ta ri​jet​ki. A ipak joj se ne​ka​ko či​ni​lo da joj nije sa​svim ne​poz​nat.
Gos​po​đi​ca Ara​bel​la za​teg​nu uzdu, pra​ve​ći se da je zas​ta​la da uži​va u vi​di​ku, koji je za​is​ta bio
li​jep. Me​đu​tim, ona je kra​jič​kom svo​jih oči​ju lješ​ni​ko​ve boje ve​oma pa​ž​lji​vo mje​ri​la tog čo​vje​ka
koji se pri​bli​ža​vao. Ona is​pra​vi svoj prvi do​jam o nje​go​vom odi​je​lu. Bilo je do​volj​no oz​bilj​no, ali
ne baš gos​pod​sko. Ka​put i hla​če bili su od obič​nog do​ma​ćeg suk​na. Ka​put mu je sta​jao vrlo do​bro,
ali to je bilo više zbog pri​rod​ne ele​gan​ci​je čo​vje​ka nego zbog kro​ja. Ča​ra​pe su mu bile od gru​bog,
pros​tog pa​mu​ka, a še​šir od da​bro​vi​ne, koji je s po​što​va​njem ski​nuo kad je sti​gao do nje, bio je iz​no​-
šen i nije ga kra​si​lo ni​kak​vo pero ni tra​ka. A ono što je s ras​to​ja​nja iz​gle​da​lo kao vla​su​lja, bila je u
stva​ri čo​vje​ko​va vlas​ti​ta sjaj​na i ko​vr​ča​va crna kosa.
Iz sme​đeg, obri​ja​nog, tuž​nog lica pro​ma​tra​la su je oz​bilj​no dva neo​bič​no pla​va oka. Čo​vjek je
htio pro​du​ži​ti, ali ga ona za​us​ta​vi.
– Čini mi se, gos​po​di​ne, da vas poz​na​jem – reče ona.
Glas joj je bio krt i dje​čač​ki, a ne​što dje​čač​kog bilo je i u nje​nom op​ho​đe​nju – ako se može pri​-
mi​je​ni​ti taj iz​raz na tako njež​nu damu. To je, mo​žda, do​la​zi​lo od neke la​ko​će, ne​po​sred​nos​ti koja je
pre​zi​ra​la lu​kav​s​tva svo​ga pola, i zbog koje je sa sva​kim bila u do​brim od​no​si​ma. Mo​žda je to bio i
raz​log što je gos​po​đi​ca Ara​bel​la na​pu​ni​la dva​de​set i pet go​di​na os​tav​ši ne samo ne​uda​ta, već i ne​-
pro​še​na. Ona se pre​ma svim lju​di​ma po​na​ša​la ses​trin​ski is​kre​no, a to po​ma​lo uda​lju​je mu​škar​ce i
zato je sva​ko​me bilo te​ško da joj pos​ta​ne udva​rač.
Nje​ni crn​ci se za​us​ta​vi​še na iz​vjes​noj uda​lje​nos​ti i čuč​nu​še u ni​sku tra​vu, oče​ku​ju​ći tre​nu​tak
kada će joj se svi​dje​ti da pro​du​ži put.
Stra​nac se za​us​ta​vi kad ču da mu se dje​voj​ka obra​ća.
– Tre​ba​lo bi da gos​po​đi​ca poz​na svo​je vlas​niš​tvo – reče on.
– Moje vlas​niš​tvo?
– Ili ba​rem va​šeg stri​ca. Do​pus​ti​te da vam se pred​sta​vim. Zovu me Pe​ter Blo​od i vri​je​dim tač​no
de​set fun​ti. To znam zato što je tu sumu pla​tio za mene vaš stric. Nema svat​ko tak​vu mo​guć​nost da ut​-
vr​di svo​ju stvar​nu vri​jed​nost.
Sada ga je pre​poz​na​la. Vi​dje​la ga je po​s​ljed​nji put pri​je mje​sec dana, ono​ga dana na oba​li. Ne
tre​ba se iz​ne​na​di​ti što ga nije od​mah pre​poz​na​la i po​red paž​nje koju je onda bio po​bu​dio u njoj. Tre​-
ba uze​ti u ob​zir da je iz​mi​je​nio vanj​šti​nu i da sada sko​ro i nije sli​čio na roba.
– Bože moj! – reče ona. – I vi još mo​že​te da se smi​je​te!
 – To je po​dvig – priz​na​de on. – Do​du​še, i ni​sam se pro​veo tako loše kao što je mo​glo da se do​-
go​di.
– Čula sam o tome – reče ona.
Ona je, na​ime, čula kako se ot​kri​lo da je ovaj osu​đe​ni bun​tov​nik – li​ječ​nik. Glas o tome do​pro je
do uši​ju gu​ver​ne​ra Ste​eda, koji je grd​no pa​tio od kos​to​bo​lje i gu​ver​ner Ste​ed je po​zaj​mio čo​vje​ka od
nje​go​vog kup​ca. Vje​šti​nom ili sre​ćom Pe​ter Blo​od je us​pio pru​ži​ti gu​ver​ne​ru po​moć koju nje​go​voj
ek​se​len​ci​ji nije us​pio da pru​ži svo​jim us​lu​ga​ma ni je​dan od dvo​ji​ce brid​ge​town​skih li​ječ​ni​ka. Za​tim
je gu​ver​ne​ro​va gos​po​đa za​že​lje​la da je on li​je​či od gla​vo​bo​lje. G. Blo​od ut​vr​di da ona pati samo od
mr​zo​vo​lje – što je po​ti​ca​lo od raz​dra​ž​lji​vos​ti, a tu raz​dra​ž​lji​vost je po​ja​ča​va​la do​sa​da ži​vo​ta u Bar​-
ba​do​esu, jer su gos​po​đi​ne druš​tve​ne tež​nje bile znat​no veće. Bez ob​zi​ra na to, on joj je ne​što pre​pi​-
sao i ona je uobra​zi​la da joj je bo​lje od nje​go​vog re​cep​ta. Pos​li​je toga pro​nio se glas o nje​mu kroz
sav Brid​ge​town i pu​kov​nik Bi​shop oci​je​ni da će od tog no​vog roba ima​ti više ko​ris​ti ako ga pus​ti da
vrši svo​je zva​nje nego ako ga pos​ta​vi da radi na po​sje​du, što mu je u po​čet​ku, kad ga je ku​pio, bila
na​mje​ra.
– Upra​vo vama, gos​po​đi​ce, imam za​hva​li​ti na re​la​tiv​no la​kim i po​volj​nim uvje​ti​ma – reče g.
Blo​od – i sre​tan sam što mi se uka​za​la pri​li​ka da vam to iz​ra​zim.
Više je bilo za​hval​nos​ti u nje​go​vim ri​je​či​ma nego u nje​go​vom gla​su. Uči​ni​lo joj se da joj se
ruga, pa je zato sta​la da ga gle​da is​pi​ti​vač​ki i otvo​re​no što bi ne​kog dru​gog zbu​ni​lo. On shva​ti taj po​-
gled kao pi​ta​nje i od​go​vo​ri na nje​ga.
– Da me je ku​pio ka​kav dru​gi plan​ta​žer – objas​ni on – pi​ta​nje je, da li bi ikad moje sjaj​ne spo​-
sob​nos​ti doš​le do iz​ra​ža​ja, i ja bih u ovom času mo​žda sje​kao i ko​pao, kao što to čine oni jad​ni bi​jed​-
ni​ci koji su se is​kr​ca​li sa mnom.
– A za​što meni za​hva​lju​je​te na tome? Vas je ku​pio moj stric.
– Ali on to ne bi uči​nio da ga vi nis​te na​tje​ra​li. Opa​zio sam vaše za​ni​ma​nje. U ono vri​je​me to me
je lju​ti​lo.
– To vas je lju​ti​lo? – U nje​nom dje​čač​kom gla​su bilo je jo​guns​tva.
– Ja sam u svo​me ži​vo​tu pro​šao kroz raz​li​či​ta is​kus​tva; ali da me kupe i pro​da​du, bilo je za
mene jed​no novo is​kus​tvo, pa zato i ni​sam bio baš ras​po​lo​žen da vo​lim svog kup​ca.
– Ako sam na​va​lji​va​la na svog stri​ca, bilo je to sto​ga što sam vas sa​ža​lje​va​la. – U gla​su joj se
osje​ti​la mala stro​gost, kao da ga je ko​ri​la zbog one mje​ša​vi​ne po​drug​lji​vos​ti i dr​skos​ti ko​jom je on,
iz​gle​da, go​vo​rio.
Ona nas​ta​vi:
– Moj stric vam mo​žda iz​gle​da grub čo​vjek. On to sva​ka​ko i jest. Svi su plan​ta​že​ri gru​bi lju​di.
Ja mis​lim da to do​no​si ži​vot. Ali ima ov​dje i dru​gih koji su gori. Ta​kav je, na pri​mjer, Orab​s​ton, gore
u Spe​ig​h​t​sti​ownu. I on je bio tamo na oba​li, če​ka​ju​ći da kupi ono što os​ta​vi moj stric i da ste pali u
nje​go​ve ruke... Uža​san čo​vjek. Sad zna​te za​što sam na​va​lji​va​la.
On se malo zbu​ni.
– Tak​vo za​ni​ma​nje za stra​nog čo​vje​ka... – za​po​če on. Za​tim pro​mi​je​ni pra​vac svog is​pi​ti​va​nja. –
Ali bilo je i dru​gih koji su isto tako zas​lu​ži​va​li sa​ža​lje​nje.
– Pa vi nis​te sli​či​li sa​svim na dru​ge.
 – Pa ja i ne sli​čim na dru​ge – iz​ja​vi on.
– O! – ona se za​gle​da u nje​ga, za​te​žu​ći malo uzdu. – Mis​li​te li​je​po o sebi.
– Na​pro​tiv. Oni dru​gi su svi va​lja​ni po​bu​nje​ni​ci, a ja ni​sam. U tome je raz​li​ka. Ni​sam imao to​li​-
ko pa​me​ti da bih vi​dio da je En​gle​skoj po​treb​no da pro​đe kroz va​tru čis​ti​li​šta. Za​do​vo​lja​vao sam se
time da vr​šim li​ječ​nič​ko zva​nje u Brid​gewa​te​ru, dok su bo​lji od mene lili krv da bi pro​tje​ra​li pok​va​-
re​nog ti​ra​ni​na i nje​go​vu lo​pov​sku dru​ži​nu.
– Gos​po​di​ne – za​us​ta​vi ga ona. – Čini se da go​vo​ri​te kao iz​daj​nik.
– Na​dam se da se jas​no iz​ra​ža​vam – od​vra​ti on.
– Ima ov​dje ne​kih koji bi vas iši​ba​li kad bi vas čuli.
– Gu​ver​ner ne bi to ni​kad do​zvo​lio. On pati od kos​to​bo​lje, a nje​go​va gos​po​đa od gla​vo​bo​lje.
– Zar se vi na to os​la​nja​te? – pre​zi​ra​la ga je iz dna duše.
– Vi si​gur​no ni​kad nis​te pa​ti​li od kos​to​bo​lje, a vje​ro​jat​no čak ni od gla​vo​bo​lje – reče on.
Ona uči​ni ru​kom lak, nes​trp​ljiv po​kret i za tre​nu​tak skre​nu po​gled od nje​ga pre​ma moru. Za​tim
ga sa​svim iz​ne​na​da po​nov​no po​gle​da; sada su joj se obr​ve sas​ta​vi​le.
– Ali, ako nis​te bun​tov​nik, kako ste dos​pje​li ova​mo?
Bi mu jas​no na šta mis​li, pa se na​smi​ja.
– Bo​ga​mi, to je du​gač​ka pri​ča – reče on.
– I koju bis​te, mo​žda, više vo​lje​li da ne is​pri​ča​te?
On joj nato ukrat​ko kaza sve o sebi.
– Bože, kak​va sra​mo​ta! – uzvik​nu ona kad on za​vr​ši.
– O, li​je​pa li je zem​lja En​gle​ska, kada njo​me uprav​lja kralj Ja​mes! Nema po​tre​be da me još sa​-
ža​lje​va​te. Sve u sve​mu, više vo​lim Bar​ba​do​es. Ov​dje bar čo​vjek može vje​ro​va​ti u boga.
– Go​vo​re​ći, pre​šao je po​gle​dom s des​na na li​je​vo, od uda​lje​ne ma​glo​vi​te gro​ma​de Hil​l​bay​ske
pla​ni​ne do bes​kraj​nog oce​ana, čije su vode na​bi​ra​li ne​be​ski vje​tro​vi. Za​tim se za​mis​li kao da ga je li​-
je​pi vi​dik uči​nio svjes​nim si​ćuš​nos​ti i bez​na​čaj​nos​ti vlas​ti​tih ne​vo​lja.
– Zar je drug​dje to tako te​ško? – za​pi​ta ga ona. Bila je vrlo oz​bilj​na.
– Lju​di čine to te​škim.
– Ra​zu​mi​jem. – Ona se na​smi​ja smi​je​hom u kom je bio pri​zvuk tuge, kako mu se to uči​ni​lo. – Ni​-
kad ni​sam sma​tra​la da je Bar​ba​do​es ze​malj​sko ogle​da​lo neba – priz​na​de ona. – No, bez sum​nje, vi
poz​na​te ovaj svi​jet bo​lje nego ja. – Ona do​ta​če ko​nja ma​lim bi​čem sa sre​br​nom dr​škom. – Dra​go mi
je što tako olak​ša​va​te svo​ju ne​sre​ću.
On se pok​lo​ni, i ona kre​nu. Crn​ci sko​či​še na noge i kre​nu​še, ka​ska​ju​ći za njom.
Pe​ter Blo​od os​ta​de dos​ta dugo na mjes​tu na kom se ras​tao s njom, za​gle​dan u sun​cem oba​sja​ne
vode Car​lis​le​ovog za​lje​va i bro​do​ve u toj pros​tra​noj luci, po ko​joj su buč​no le​pr​ša​li ga​le​bo​vi.
Vi​dik je za​is​ta li​jep, raz​miš​ljao je on, ali je ovo ipak tam​ni​ca. Kad je iz​ja​vio da više voli ovo
nego En​gle​sku, bilo je to raz​me​ta​nje, ali go​to​vo dos​toj​no sva​ke po​hva​le, jer se sas​to​ja​lo iz pot​cje​nji​-
va​nja vlas​ti​tih ne​vo​lja.
On se okre​nu i nas​ta​vi put. Du​gim, br​zim ko​ra​ci​ma upu​tio se go​mi​li​ci ko​li​ba, na​prav​lje​nih od
bla​ta i ple​te​ra koje su sli​či​le na malo se​oce, okru​že​no ogra​dom od ko​lja, u kome su sta​no​va​li ro​bo​vi
s plan​ta​že, a sa nji​ma i on.
U pa​me​ti mu is​kr​nu​še Lo​ve​la​ce​ovi27 sti​ho​vi:
»Nije tam​ni​ca ka​me​no ziđe
Niti su ka​vez – že​ljez​ne šip​ke.«
Ali on im dade novo zna​če​nje, sa​svim su​prot​no od ono​ga koje im je da​vao pjes​nik. Tam​ni​ca je
tam​ni​ca, mis​lio je on, čak i ako nema zi​do​va i sip​ki, ma ko​li​ko ina​če bila pros​tra​na. Shva​tio je to
ovog ju​tra – i što je vri​je​me više od​mi​ca​lo, sve mu je više tako iz​gle​da​lo. Iz dana u dan je sve više
raz​miš​ljao o svo​jim pod​sje​če​nim kri​li​ma, o tome kako su ga is​klju​či​li iz svi​je​ta, a sve ma​nje o slu​-
čaj​noj slo​bo​di koju je uži​vao. Čak i po​re​đe​nje svo​je re​la​tiv​no lake sud​bi​ne sa sud​bi​nom svo​jih dru​-
go​va kaž​nje​ni​ka nije mu da​va​lo za​do​volj​stvo kak​vo bi iz toga iz​vu​kao neki dru​ga​či​je us​tro​jen duh.
Sta​vi​še, pro​ma​tra​ju​ći nji​ho​vu bi​je​du, samo se po​ja​ča​va​la gor​či​na koja se skup​lja​la u nje​go​voj duši.
Od če​tr​de​set dvo​ji​ce, ko​li​ko ih se s njim is​kr​ca​lo s bro​da, dva​de​set pet je ku​pio pu​kov​nik Bi​-
shop. Os​ta​li su pri​pa​li ma​njim plan​ta​že​ri​ma, neki su otiš​li u Spe​ig​h​town, a neki još da​lje na sje​ver.
Pe​ter Blo​od nije znao kak​va je sud​bi​na os​ta​lih, ali među Bi​sho​po​vim ro​bo​vi​ma on se slo​bod​no kre​-
tao i sta​no​vao sku​pa s nji​ma, pa je sto​ga znao da žive bi​jed​no kao naj​o​bič​ni​je ži​vo​ti​nje. On ju​tra do
mra​ka te​gli​li su ti lju​di na še​ćer​nim plan​ta​ža​ma; a ako su u radu po​sus​ta​li, bili su tu bi​če​vi od nad​zor​-
ni​ka i nje​go​vih lju​di da ih pod​sje​te na nji​ho​ve duž​nos​ti. Išli su u pr​nja​ma, neki go​to​vo goli, sta​no​va​li
su u pr​ljav​šti​ni, a hra​ni​li se loše sla​nim me​som i ka​ča​ma​kom. Ta hra​na je mno​gi​ma od njih, bar u
prvo vri​je​me, bila tako od​vrat​na da su dvo​ji​ca obo​lje​la i umr​la pri​je nego što se Bi​shop sje​tio da nji​-
ho​vi ži​vo​ti ima​ju iz​vjes​nu vri​jed​nost bu​du​ći se tro​še u radu na nje​go​vom po​sje​du i po​pus​tio pred
Blo​odo​vim na​va​lji​va​njem da se obra​ti paž​nja na one koji obo​le. Da bi slo​mi​li ne​po​kor​nost jed​nog od
njih, koji se po​bu​nio pro​tiv zvjer​skog nad​zor​ni​ka Ken​ta, iši​ba​li su ga crn​ci na smrt na​oči​gled nje​go​-
vih dru​go​va. Dru​gog jed​nog, koji se to​li​ko za​bo​ra​vio da je po​bje​gao u šume, pro​naš​li su, vra​ti​li, iši​-
ba​li, a za​tim mu na čelo uda​ri​li žig sa slo​vi​ma »B. I.«, kako bi svi, dok​le god bude živ, zna​li da je
bje​gu​nac i iz​daj​nik. Na svo​ju sre​ću, jad​nik je od šiba umro.
Pos​li​je toga, pre​os​ta​le obu​ze tupa, bez​o​sje​ćaj​na re​zig​na​ci​ja. Naj​bun​tov​ni​ji bili su sav​la​da​ni i
pri​hva​ti​li su svoj ču​do​viš​ni udes s tra​gič​nom čvr​sti​nom oča​ja​nja.
Pe​ter Blo​od, koga nisu za​de​si​le te ve​li​ke pat​nje, je​di​ni se iz​va​na nije pro​mi​je​nio, dok je u nje​mu
je​di​na pro​mje​na bila ta što je sva​kog dana sve više mr​zio ljud​ski rod, što je sva​kog dana sve više
čez​nuo da po​bjeg​ne iz ovog mjes​ta u kome čo​vjek tako ruž​no ka​lja div​no dje​lo svo​ga tvor​ca. Ta čež​-
nja je bila pre​vi​še neo​dre​đe​na da bi se pre​tvo​ri​la u nadu. Nada se ov​dje nije mo​gla za​mis​li​ti – ali on
se ipak nije pre​da​vao oča​ja​nju. Sta​vio je krin​ku smi​je​ha na svo​je tuž​no lice i išao svo​jim pu​tem, li​je​-
če​ći bo​les​ne u ko​rist pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa i odu​zi​ma​ju​ći sve više pa​ci​je​na​ta dvo​ji​ci dru​gih li​ječ​ni​ka u
Brid​ge​townu.
Bu​du​ći ga nisu sti​za​le po​ni​ža​va​ju​će kaz​ne ti osku​di​ce koje su pod​no​si​li nje​go​vi dru​go​vi osu​đe​-
ni​ci, on je mo​gao odr​ža​ti svo​je sa​mo​po​što​va​nje, čak je i bez​duš​ni plan​ta​žer koji ga je ku​pio pos​tu​pao
s njim bez gru​bos​ti. Za sve to imao je za​hva​li​ti kos​to​bo​lji i gla​vo​bo​lji. Ste​kao je po​što​va​nje gu​ver​ne​-
ra Ste​eda i, što je još važ​ni​je, gu​ver​ne​ro​ve gos​po​đe, ko​joj se ci​nič​no i bez sti​da ula​gi​vao i uga​đao
joj.
Po​ne​kad bi vi​dio gos​po​đi​cu Bi​shop i ri​jet​ko bi se do​go​di​lo da se su​sret​nu a da ga ona ne za​us​ta​-
vi i ne po​raz​go​va​ra malo s njim, po​ka​zu​ju​ći ko​li​ko je on za​ni​ma. Što se nje​ga tiče, nije mu bilo sta​lo
da se za​dr​ža​va u raz​go​vo​ru s njom. Ne smi​je ga, go​vo​rio je sebi, za​ves​ti nje​na njež​na vanj​šti​na, nje​na
mla​de​nač​ka ljup​kost, nje​no slo​bod​no dje​čač​ko po​na​ša​nje i njen pri​jat​ni dje​čač​ki glas. U či​ta​vom
svom ži​vo​tu – a zna​mo šta je sve pro​šao – on nije sreo čo​vje​ka koji je bio bli​že zvje​ri od nje​nog stri​-
ca, i u svo​jim mis​li​ma nije mo​gao nju odvo​ji​ti od nje​ga. Ona je bila nje​go​va ne​ća​ki​nja, krv nje​go​ve
krvi, i on je sma​trao da i u tom nje​nom priv​lač​nom ti​je​lu mora biti ne​što od ne​mi​lo​srd​ne svi​re​pos​ti
bo​ga​tog plan​ta​že​ra. On je to ve​oma čes​to do​ka​zi​vao sebi, kao da od​go​va​ra ne​kom, kao da uvje​ra​va
neki na​gon koji je tvr​dio su​prot​no. Ras​prav​lja​ju​ći tako sa so​bom, on ju je iz​bje​ga​vao kad god mu je
bilo mo​gu​će, ili je bio hlad​no pris​to​jan.
Iako se to nje​go​vo raz​miš​lja​nje mo​glo prav​da​ti, iako je mo​glo iz​gle​da​ti pri​hvat​lji​vo, ipak bi za
nje​ga bilo bo​lje da je po​vje​ro​vao na​go​nu s ko​jim se bo​rio. Prem​da je u nje​nim ži​la​ma i u ži​la​ma pu​-
kov​ni​ka Bi​sho​pa tek​la ista krv, ipak u nje​noj krvi nije bilo po​ro​ka koji su ku​ži​li krv nje​nog stri​ca, jer
ti po​ro​ci nisu toj krvi bili uro​đe​ni; u nje​go​vom slu​ča​ju oni su bili ste​če​ni. Njen otac, Tom Bi​shop,
brat ovog is​tog pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa, bio je nje​žan, hra​bar, ple​me​nit, du​še​van čo​vjek koji je, kad mu je
pri​je vre​me​na umr​la mla​da žena, na​pus​tio slom​lje​na srca Sta​ri svi​jet i po​tra​žio li​je​ka svo​me bolu u
No​vom svi​je​tu. Oti​šao je na An​ti​le, po​veo so​bom ma​le​nu kćer, ko​joj je tada bilo pet go​di​na, i po​sve​-
tio se plan​ta​žer​skom ži​vo​tu. Od pr​vog tre​nut​ka stao se bo​ga​ti​ti kao što se po​ne​kad do​ga​đa lju​di​ma
koji ne mare za bo​ga​će​nje. Kad se obo​ga​tio, sje​tio se mla​đeg bra​ta, voj​ni​ka, na koga su kod kuće
malo po​pri​je​ko gle​da​li zbog nje​go​ve obi jes​ti. On mu pre​po​ru​či da dođe na Bar​ba​do​es. U ma koje
dru​go vri​je​me Wil​li​am Bi​shop bi prez​ri​vo od​bio ta​kav sa​vjet, ali ovo​ga puta je taj sa​vjet do​bio baš u
času kad je nje​go​va ra​zuz​da​nost po​če​la da do​no​si tak​ve plo​do​ve, da mu je pro​mje​na kli​me bila neo​p​-
hod​na. Wil​li​am je do​šao i nje​gov ši​ro​ko​gru​di brat na​pra​vio ga je or​ta​kom u po​sje​du koji je cvje​tao.
Šest go​di​na kas​ni​je, kad je Ara​bel​li bilo pet​na​est, umre joj otac, os​ta​viv​ši je pod stri​če​vim sta​ra​telj​-
stvom. To je, mo​žda, bila je​di​na nje​go​va gre​ška. Ali on je gle​dao na lju​de po​la​ze​ći od svo​je do​bro​te.
Po​red toga, on se sam bri​nuo o od​go​ju svo​je kće​ri i dao joj ne​za​vis​nost ka​rak​te​ra, na koji se, mo​žda,
i su​vi​še os​la​njao. U stva​ri, bilo je malo lju​ba​vi iz​me​đu stri​ca i ne​ća​ki​nje. Ali ona ga je slu​ša​la, a on
je pa​zio kako se vla​da pred njom. Po​red sve svo​je obi​jes​ti, on je či​ta​vog ži​vo​ta osje​ćao neko stra​ho​-
po​što​va​nje pre​ma svo​me bra​tu, jer je imao to​li​ko pa​me​ti da shva​ti nje​go​vu vri​jed​nost. A sada, kao da
se dio tog stra​ho​po​što​va​nja pre​nio na di​je​te nje​go​vog bra​ta, koje mu je u neku ruku bilo i or​tak, iako
nije ak​tiv​no su​dje​lo​va​lo u pos​lo​vi​ma oko po​sje​da.
Pe​ter Blo​od je su​dio o njoj na os​no​vu ono ne​ko​li​ko po​da​ta​ka koje je o njoj znao, kao što smo
svi i su​vi​še sklo​ni da su​di​mo.
Vrlo se brzo po​ja​vio raz​log koji ga je na​tje​rao da po​pra​vi taj sud.
Jed​nog dana, pred kraj maja, kada vru​ći​na po​či​nje da pri​ti​sku​je, uvu​če se u Car​lis​le​ov za​ljev ra​-
nje​ni, raz​bi​je​ni en​gle​ski brod »Po​nos De​vo​na«. Bo​ko​vi su mu bili iz​gre​ba​ni i raz​bi​je​ni, ka​bi​na na
krmi zja​pi​la je kao kak​va olu​pi​na, a kr​me​ni jar​bol bio je tako pre​bi​jen da je od nje​ga os​tao samo na​-
zub​lje​ni panj, po​ka​zu​ju​ći mjes​to gdje je jar​bol pri​je sta​jao. On se kod Mar​ti​niqu​ea28 su​ko​bio s dva
špa​njol​ska bro​da koja su pre​vo​zi​la bla​go. Ka​pe​tan se, do​du​še, kleo da su ga Špa​njol​ci na​pa​li, iako ih
on nije iz​a​zi​vao, ali te​ško je ote​ti se sum​nji da je do su​ko​ba doš​lo na sa​svim dru​ga​či​ji na​čin. Je​dan
od špa​njol​skih bro​do​va ute​kao je iz bit​ke, a »Po​nos De​vo​na« nije kre​nuo za njim, vje​ro​jat​no samo
sto​ga što nije više bio u sta​nju da to uči​ni. Dru​gi brod us​pje​li su da po​to​pe, ali je pret​hod​no en​gle​ski
brod pre​nio na svo​ju pa​lu​bu do​bar dio bla​ga. Bio je to, u stva​ri, je​dan od onih gu​sar​skih okr​ša​ja koji
su bili stal​ni iz​vor smut​nji iz​me​đu dvo​ro​va Sa​int-Ja​me​sa29 i Es​co​ri​ala30. Tuž​be o okr​ša​ji​ma sti​za​le su
čas s jed​ne čas s dru​ge stra​ne.
 Pre​ma obi​ča​ju ve​ći​ne ko​lo​ni​jal​nih gu​ver​ne​ra, Ste​ed je bio pot​pu​no vo​ljan da za​žmu​ri i pri​hva​ti
pri​ču en​gle​skog ka​pe​ta​na, ne oba​zi​ru​ći se ni na kak​vo svje​do​čans​tvo koje bi mo​glo po​ka​za​ti nje​nu ne​-
is​ti​nost. On je učes​tvo​vao u op​ćoj i pre​vi​še zas​lu​že​noj mrž​nji pre​ma dr​skoj, na​du​toj Špa​njol​skoj,
mrž​nji koju su osje​ća​li lju​di svih os​ta​lih na​ci​ja od Ba​ham​skih oto​ka31 do juž​no​ame​rič​ke oba​le. Zato
je dao »Po​no​su De​vo​na« tra​že​ni zak​lon u svo​joj luci i sve mo​guć​nos​ti za stav​lja​nje bro​da u dok i vr​-
še​nje po​prav​ki.
Pri​je toga su, me​đu​tim, s en​gle​skog bro​da ski​nu​li pre​ko dva​de​set en​gle​skih mor​na​ra, isto tako
slom​lje​nih i raz​bi​je​nih kao i brod, i sku​pa s nji​ma, oko pola tu​ce​ta Špa​njo​la​ca u slič​nom sta​nju. To su
bili je​di​ni os​ta​ci gru​pe koja je sa špa​njol​skog bro​da preš​la u na​pad na en​gle​ski, a pos​li​je se naš​la bez
mo​guć​nos​ti za uz​mak. Ove ra​nje​ne lju​de pre​ni​je​li su u du​gač​ku ba​ra​ku na pris​ta​ni​štu i sta​vi​li im na
ras​po​la​ga​nje svu li​ječ​nič​ku vje​šti​nu Brid​ge​towna. Pe​ter Blo​od je do​bio na​re​đe​nja da po​ma​že u tom
pos​lu. Ne​što zbog toga što je go​vo​rio špa​njol​ski – a go​vo​rio ga je teč​no kao svoj ro​đe​ni je​zik – a ne​-
što zbog toga što je kao rob bio na ni​žem po​lo​ža​ju, odre​di​še ga da li​je​či Špa​njol​ce.
Blo​od nije baš imao raz​lo​ga da voli Špa​njol​ce. Dvi​je go​di​ne špa​njol​ske tam​ni​ce i nje​go​vo ra​to​-
va​nje u Špa​njol​skoj Ho​lan​di​ji po​ka​za​li su mu onu stra​nu špa​njol​skog ka​rak​te​ra koja mu nije iz​gle​da​la
ni​ma​lo jas​na. Ipak je svo​je li​ječ​nič​ke duž​nos​ti vr​šio s vo​ljom i bri​ž​lji​vo – mada bez mno​go osje​ća​nja
– po​ka​zu​ju​ći čak neko po​vr​š​no pri​ja​telj​stvo pre​ma sva​kom svom pa​ci​jen​tu. Ovi su se tako iz​ne​na​di​li
što ih uop​će li​je​če, umjes​to da ih krat​kim pos​tup​kom po​vje​ša​ju, da su po​ka​zi​va​li pos​luš​nost, neo​bič​-
nu kod lju​di nji​ho​ve vr​ste. Me​đu​tim, svi oni mi​lo​srd​no ras​po​lo​že​ni gra​đa​ni Brid​ge​towna, koji su se s
da​ro​vi​ma od voća, cvi​je​ća i pos​las​ti​ca za ra​nje​ne en​gle​ske mor​na​re ja​ti​li oko pri​vre​me​ne bol​ni​ce,
mi​mo​ila​zi​li su Špa​njol​ce. Do​is​ta, da se gle​da​lo na že​lje ne​kih sta​nov​ni​ka, Špa​njol​ce bi os​ta​vi​li da
po​mru kao ga​mad. Pe​ter Blo​od je već usko​ro pos​li​je po​čet​ka rada do​ži​vio je​dan pri​mjer tak​vog shva​-
ta​nja.
On je upra​vo, uz po​moć jed​nog od cr​na​ca koje su za to pos​la​li u ba​ra​ku, na​mje​štao slom​lje​nu
nogu, kad za​štek​ta du​bo​ki, osor​ni glas, koji je već poz​na​vao i koji je mr​zio više nego glas ma kog
dru​gog ži​vog čo​vje​ka.
– Šta ra​di​te tu?
Blo​od ne diže oči sa svog pos​la. Nije ni bilo po​treb​no: poz​na​vao je glas kao što sam re​kao.
Na​mje​štam slom​lje​nu nogu – od​go​vo​ri on, ne pre​ki​da​ju​ći po​sao.
– To mogu, bu​da​lo, i sam vi​dje​ti. – Ma​siv​no ti​je​lo pos​ta​vi se iz​me​đu Pe​te​ra Blo​oda i pro​zo​ra.
Na sla​mi je le​žao po​lu​nag čo​vjek čije je lice ima​lo boju gli​ne; on je bu​ljio sa stra​hom u ne​zva​nog
gos​ta. Nije tre​ba​lo da zna en​gle​ski pa da shva​ti da se pred njim na​la​zi ne​pri​ja​telj. Tu či​nje​ni​cu do​-
volj​no je iz​ra​ža​vao opo​ri, pri​je​te​ći ton gla​sa.
– To mogu, bu​da​lo, i sam vi​dje​ti; a isto tako vi​dim i tko je taj lu​pež. Tko vam je do​pus​tio da na​-
mje​šta​te Špa​njol​ci​ma noge?
– Ja sam li​ječ​nik, pu​kov​ni​če Bi​sho​pe. Čo​vjek je ra​njen. Nije moje da pra​vim raz​li​ku. Ja vr​šim
svoj po​sao.
– Do​is​ta! Da ste tako ra​di​li, ne bis​te sad bili ov​dje.
– Na​pro​tiv, ov​dje sam baš zato što sam tako ra​dio.
– Jest, znam tu vašu laž​nu pri​ču. – Pu​kov​nik se zlob​no na​smi​je​ši; za​tim, kad vi​dje kako Blo​od
mir​no nas​tav​lja po​sao, on se stvar​no raz​lju​ti. – Ho​će​te li os​ta​vi​ti to i slu​ša​ti kad ja go​vo​rim?
 Pe​ter Blo​od zas​ta​de, ali samo za tre​nu​tak.
– Čo​vje​ka boli – reče on krat​ko i nas​ta​vi rad.
– Boli ga, je li? I ja se na​dam da ga boli, prok​le​tog gu​sar​skog psa. Ali ho​će​te li da me slu​ša​te, vi
ne​po​kor​ni nit​ko​ve?
Sma​tra​ju​ći da mu Blo​od pr​ko​si, pu​kov​nik ur​lik​nu od bi​je​sa i sta​de da psu​je bez ikak​vog ob​zi​ra
pre​ma svom dos​to​jans​tvu. Po​di​že svoj dugi, bam​bu​sov štap da ga uda​ri. Pla​ve oči Pe​te​ra Blo​oda
spa​zi​še blje​sak šta​pa i on pro​go​vo​ri brzo da bi za​us​ta​vio uda​rac.
– Ka​kav sam, da sam, ni​sam ne​po​ko​ran, gos​po​di​ne. Ra​dim po iz​ri​či​tom na​re​đe​nju gu​ver​ne​ra
Ste​eda.
Pu​kov​nik se za​us​ta​vi, nje​go​vo krup​no lice se za​cr​ve​nje. On otvo​ri usta.
– Gu​ver​ne​ra Ste​eda! – ope​to​va on. Za​tim spus​ti štap, okre​nu se i, ne re​kav​ši Blo​odu više ni ri​je​-
či, ot​ko​tr​lja se pre​ma dru​gom kra​ju ba​ra​ke gdje je, u tom tre​nut​ku, sta​jao gu​ver​ner.
Pe​ter Blo​od se smi​jao u sebi. Ra​do​vao se po​bje​di ne to​li​ko iz čo​vje​ko​lju​bi​vih po​bu​da ko​li​ko
zbog toga što je pre​va​rio svog su​ro​vog gos​po​da​ra.
Špa​njo​lac, vi​de​ći da se u toj pre​pir​ci, kak​va god bila, dok​tor po​ka​zao kao nje​gov pri​ja​telj, usu​di
se da ga pri​gu​še​nim gla​som za​pi​ta šta se do​go​di​lo. No, li​ječ​nik šut​ke od​mah​nu gla​vom i pro​du​ži po​-
sao. Na​pre​zao je sluh da uhva​ti ri​je​či koje su iz​mje​nji​va​li Ste​ed i Bi​shop. Pu​kov​nik je gr​mio i bu​čao,
po​kri​va​ju​ći svo​jom tje​le​si​nom malu, uve​lu, pre​tje​ra​no odi je venu gu​ver​ne​ro​vu pri​li​ku. Ali, mali ki​-
coš se nije dao po​pla​ši​ti. Nje​go​va ek​se​len​ci​ja je zna​la da ima za so​bom kao po​dr​šku sna​gu jav​nog
mni​je​nja. Mo​žda po​net​ko i di​je​li tak​va svi​re​pa gle​di​šta kao pu​kov​nik Bi​shop, ali tak​vih nema mno​go.
Nje​go​va ek​se​len​ci​ja iz​ja​vi, da je to nje​go​va od​lu​ka. Blo​od se po nje​go​vom na​re​đe​nju po​sve​tio ra​nje​-
nim Špa​njol​ci​ma, i nje​go​va se na​re​đe​nja mo​ra​ju iz​vr​ša​va​ti. I tu nema ni​šta više da se kaže.
Pu​kov​nik Bi​shop bio je dru​gog miš​lje​nja. S nje​go​ve tač​ke gle​di​šta tre​ba​lo je još mno​go da se
kaže. On to i reče, pra​ve​ći se straš​no va​žan, i to glas​no, žes​to​ko i ne​pris​toj​no, jer je umio da bude još
i kako ne​pris​to​jan kad se na​lju​ti.
– Vi go​vo​ri​te kao Špa​njo​lac, pu​kov​ni​če – reče gu​ver​ner i tako za​da​de pu​kov​ni​ko​vom po​no​su
ranu koja ga je pek​la mno​go tje​da​na. Tre​nut​no ga to ušut​ka i on, ko​ra​ča​ju​ći snaž​no, iz​a​đe iz ba​ra​ke,
bi​je​san i bez ri​je​či.
Dva dana kas​ni​je, gos​po​đe iz Brid​ge​towna, žene i kće​ri grad​skih po​sjed​ni​ka i tr​go​va​ca, do​đo​še
prvi put u mi​lo​srd​nu po​sje​tu pris​ta​ni​štu, do​no​se​ći da​ro​ve ra​nje​nim mor​na​ri​ma.
Pe​ter Blo​od je opet bio ov​dje i po​ma​gao ne​sret​nim Špa​njol​ci​ma o ko​ji​ma se bri​nuo i o ko​ji​ma
nit​ko osim nje​ga nije vo​dio ra​ču​na. Sve mi​lo​sr​đe, svi da​ro​vi išli su čla​no​vi​ma po​sa​de »Po​no​sa De​-
vo​na«. Pe​ter Blo​od je sma​trao da je to pot​pu​no pri​rod​no. Ali kad se iz​ne​na​da us​pra​vio, na​kon što je
ne​ko​li​ko mi​nu​ta bio za​uzet pre​vi​ja​njem rane, pri​mi​je​ti uz iz​ne​na​đe​nje kako neka gos​po​đa, po stra​ni
od glav​ne go​mi​le, stav​lja ne​što ba​na​na i sve​žanj soč​ne še​ćer​ne tr​ske na ogr​tač koji je slu​žio umjes​to
po​kri​va​ča jed​nom od nje​go​vih pa​ci​je​na​ta. Bila je ele​gant​no obu​če​na u tam​no-ze​le​nu svi​lu. Za njom je
išao po​lu​nag cr​nac i no​sio ko​ša​ru.
Pe​ter Blo​od zas​ta​de i za​gle​da se. Bio je bez ka​pu​ta, ru​ka​ve gru​be ko​šu​lje za​vr​nuo je do la​ka​ta, a
u ruci je dr​žao kr​va​vu krpu. Dama se okre​te pre​ma nje​mu i, pre​poz​nav​ši ga, usne joj se ra​zvu​ko​še u
osmi​jeh. Bila je to Ara​bel​la Bi​shop.
– Taj čo​vjek je Špa​njo​lac – reče on gla​som čo​vje​ka koji želi is​pra​vi​ti nes​po​ra​zum, gla​som čo​-
vje​ka u kome je isto tako bio pri​zvuk po​drug​lji​vos​ti koja je bila u nje​go​voj duši.
Osmi​jeh ko​jim ga je poz​dra​vi​la nes​ta​de s nje​nih usa​na. Ona se na​mr​šti i za​gle​da se u nje​ga po​-
gle​dom u kome je bilo sve više nad​me​nos​ti.
– To vi​dim. Ali i po​red toga on je ljud​sko biće – od​go​vo​ri ona.
Taj od​go​vor i pri​je​kor koji je bio u njoj iz​ne​na​di​še ga.
– Vaš stric, pu​kov​nik, dru​gog je miš​lje​nja – reče on kad se pri​brao. – On gle​daj na njih kao na
ga​mad koju tre​ba os​ta​vi​ti da pro​pad​ne i umre od zag​no​je​nih rana.
Ona još jas​ni​je osje​ti iro​ni​ju u nje​go​vom gla​su. I da​lje ga je gle​da​la svo​jim nad​me​nim po​gle​-
dom.
– Za​što mi to go​vo​ri​te?
– Da vas upo​zo​rim da bite se mo​gli za​mje​ri​ti pu​kov​ni​ku. Da je bilo po nje​go​vom, meni ni​kad ne
bi do​pus​ti​li da im pre​vi​jam rane.
– I vi, na​rav​no, mis​li​te da ja mo​ram biti is​tog miš​lje​nja kao i moj stric? – Glas joj je bio krt, a
nje​ne oči boje leš​nja​ka si​ja​le su zlos​lut​no iz​a​zi​vač​ki.
– Ne bih svjes​no htio uvri​je​di​ti damu ni po​miš​lju – reče on. – Ali da nji​ma di​je​li​te da​ro​ve...
Kad bi vaš stric čuo to... On zas​ta​de, ne do​vr​šiv​ši re​če​ni​cu.
– Eto, to je – za​vr​ši on.
Ali dama nije bila za​do​volj​na.
– Naj​pri​je me okriv​lju​je​te zbog ne​čo​vječ​nos​ti, a za​tim zbog ku​ka​vi​člu​ka. Dos​ta, to nije loše za
čo​vje​ka koji ne bi htio svjes​no uvri​je​di​ti damu ni po​miš​lju.
– Za​tre​pe​ri njen dje​čač​ki smi​jeh, ali ovog puta za​pa​ra mu uši.
Uči​ni mu se da je sada prvi put vidi. Shva​ti ko​li​ko je po​greš​no su​dio o njoj.
– Ali zbi​lja, kako sam mo​gao po​go​di​ti da je ne​ća​ki​nja pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa an​đeo? – reče on br​-
zo​ple​to, jer je bio na​gao kao što su čes​to lju​di koje iz​ne​na​da obuz​me ka​ja​nje.
– Nis​te mo​gli po​go​di​ti, na​rav​no. Ne bih rek​la da čes​to po​ga​đa​te tač​no.
Kad ga je time i svo​jim po​gle​dom ušut​ka​la, ona se okre​te crn​cu i ko​ša​ri​ci koju je no​sio. Iz pune
ko​ša​ri​ce uze voće i pos​las​ti​ce i poče sla​ga​ti sve to na kre​ve​te šes​to​ri​ce Špa​njo​la​ca u tak​vim hr​pa​ma
da se ko​ša​ri​ca is​praz​ni​la kad je pos​lu​ži​la po​s​ljed​njeg od njih, pa ne os​ta​de ni​šta za nje​ne zem​lja​ke.
Ovi​ma, do​du​še, nije ni bila po​treb​na nje​na da​re​ž​lji​vost, jer su ih dru​gi već obil​no ops​kr​bi​li. To je
ona, bez sum​nje, i opa​zi​la.
Bu​du​ći je tako is​praz​ni​la ko​ša​ri​cu, ona, po​di​gav​ši gla​vu i is​tu​riv​ši pod​bra​dak, po​zva crn​ca i ode
iz pros​to​ri​je, ne re​kav​ši Pe​te​ru Blo​odu više ni ri​je​či i ne po​gle​dav​ši ga.
Pe​ter je gle​dao kako ona od​la​zi. Za​tim mu se ote uz​dah.
Gu​dio se kad je pri​mi​je​tio ko​li​ko ga bri​ne po​mi​sao da ju je na​lju​tio. Još ko​li​ko ju​čer ne bi tako
bilo. To je nas​ta​lo tek onda kad je ko​nač​no upoz​nao nje​nu pra​vu na​rav. Uto​li​ko gore, tako mi i tre​ba.
Iz​gle​da da ni​šta ne ra​zu​mi​jem u ljud​skoj pri​ro​di. Ali, kako sam, do vra​ga, mo​gao po​go​di​ti da obi​telj
koja je ro​di​la vra​ga kao pu​kov​ni​ka Bi​shop može ro​di​ti i sve​ti​cu kao što je ona?«
 PLANOVI ZA BJEKSTVO

Pos​li​je toga Ara​bel​la Bi​shop je sva​kod​nev​no do​la​zi​la u ba​ra​ku na pris​ta​ni​štu i do​no​si​la da​ro​ve
špa​njol​skim za​rob​lje​ni​ci​ma, a kas​ni​je i no​vac i odi​je​la. Me​đu​tim, vri​je​me svo​jih po​sje​ta po​de​si​la je
tako da je Pe​ter Blo​od nije ni​kad više tamo sreo. Nje​go​ve po​sje​te su, kako su mu bo​les​ni​ci prez​drav​-
lja​li, bi​va​le kra​će. Ugled koji je ovaj osu​đe​ni bun​tov​nik uži​vao u Brid​ge​townu još se po​ve​ćao jer su
svi Špa​njol​ci o ko​ji​ma je on vo​dio bri​gu išli na bo​lje i po​vra​ti​li zdrav​lje, dok je do​bra tre​ći​na ra​nje​-
ni​ka, koje su nje​go​va​la dru​ga dva li​ječ​ni​ka – Whac​ker i Bron​son – umr​la od rana. To je, mo​žda, bila
samo obič​na sre​ća, ali sta​nov​ni​ci gra​da nisu htje​li tako gle​da​ti na to. To je do​ve​lo do dalj​njeg sma​nji​-
va​nja pos​la nje​go​vih slo​bod​nih ko​le​ga i do po​ve​ća​nja za​ra​de nje​go​vog vlas​ni​ka. Whac​ker i Bron​son
od​lu​či​še da smis​le ne​što kako bi uči​ni​li kraj tome ne​pod​noš​lji​vom sta​nju. Ali, nije još vri​je​me da o
tome go​vo​ri​mo.
Jed​nog dana, slu​čaj​no ili na​mjer​no, Pe​ter Blo​od pru​ži ko​rak, sti​že na pris​ta​ni​šte pol sata pri​je
nego obič​no i tako sre​te gos​po​đi​cu Bi​shop baš u tre​nut​ku kada je iz​la​zi​la iz ba​ra​ke. On ski​de še​šir i
sta​de u stra​nu da je pro​pus​ti. Ona to pri​mi uz​dig​nu​ta pod​brat​ka, okre​ću​ći oči da ne bi po​gle​da​la tamo
gdje bi ga mo​gla vi​dje​ti.
– Gos​po​đi​ce Ara​bel​la – reče on gla​som la​ske i mol​be.
– Ona ga opa​zi i po​gle​da ga odoz​go is​pi​ti​vač​ki, pod​smi​je​hu​ju​ći mu se po​ma​lo.
– Gle! – reče ona. To je onaj gos​po​din de​li​kat​ne na​ra​vi.
Pe​ter za​mo​li:
– Zar nema nade da ćete mi opros​ti​ti? Vrlo vas po​niz​no mo​lim da to uči​ni​te.
– Kak​va sni​shod​lji​vost!
– Svi​re​po je da mi se ru​ga​te – reče on i pos​ta​de pod​smješ​lji​vo po​ni​zan. – Naj​zad, ja sam samo
rob. A vi bis​te se mo​gli raz​bo​lje​ti jed​nog dana.
– Pa šta onda?
– Po​ni​zi​li bis​te se kad bi pos​la​li po mene, ako me sma​tra​te ne​pri​ja​te​ljem.
– Vi nis​te je​di​ni li​ječ​nik u Brid​ge​townu.
– Ali sam naj​ma​nje opa​san među nji​ma.
Ona na​glo sta​de pro​zi​ra​ti nje​go​ve ri​je​či. Pos​ta​de svjes​na da se on usu​đu​je ru​ga​ti joj se i da je
ona to već do​nek​le do​pus​ti​la. Ona se ukru​ti i po​nov​no ga od​mje​ri.
– Vi sebi pre​vi​še do​pu​šta​te, iz​gle​da mi – uko​ri ga ona.
– Li​ječ​nič​ka pov​las​ti​ca.
– Ja ni​sam vaš bo​les​nik. Mo​lim vas da ubu​du​će ima​te to na umu. – Za​tim ode, oči​gled​no lju​ti​ta.
– Ili je ona vje​šti​ca, ili sam ja bu​da​la, ili je i jed​no i dru​go tač​no? – obra​ti se on pi​ta​njem pla​-
vom ne​be​skom svo​du, a za​tim ode u ba​ra​ku.
 Ovo je ju​tro ima​lo biti ju​tro uz​bu​đe​nja. Ot​pri​li​ke sat kas​ni​je, kad je od​la​zio, pri​dru​ži mu se
Whac​ker, mla​đi od one dvo​ji​ce li​ječ​ni​ka. To je bila ne​vi​đe​na mi​lost, jer mu se do​tle ni je​dan od njih
nije obra​ćao, osim kak​vim slu​čaj​nim i zlo​volj​nim »do​bar dan«.
– Ako ide​te kući pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa, poći ću s vama dio puta, dok​to​re Blo​ode – reče on.
Bio je to oni​zak, ple​ćat čo​vjek od če​tr​de​set i pet go​di​na, opu​šte​nih obra​za i neo​sjet​lji​vih pla​vih
oči​ju.
Pe​ter Blo​od se iz​ne​na​dio, ali je pri​krio to.
– Idem u prav​cu gu​ver​ne​ro​ve kuće – od​vra​ti on.
– Ah, sva​ka​ko. Gu​ver​ne​ro​voj gos​po​đi. – I on se na​smi​ja, a mo​žda se i pod​smi​je​vao. Pe​ter Blo​od
nije bio sa​svim si​gu​ran. – Kako ču​jem, ona vam odu​zi​ma mno​go vre​me​na Mla​dost i li​je​pa vanj​šti​na,
dok​to​re Blo​od! Mla​dost i li​je​pa vanj​šti​na. To su neo​cje​nji​ve pred​nos​ti u na​šem zva​nju, kao i u dru​gi​-
ma, na​ro​či​to kad su dame u pi​ta​nju.
Pe​ter se za​gle​da u nje​ga.
– Ako mis​li​te ono što, iz​gle​da, mis​li​te, onda ra​di​je ka​ži​te to gu​ver​ne​ru Ste​edu. To bi ga mo​glo
za​bav​lja​ti.
– Vi me si​gur​no po​greš​no shva​ća​te.
– Na​dam se.
– No, vi ste baš ve​oma žes​to​ki! – Dok​tor pro​vu​če svo​ju ruku is​pod Pe​te​ro​ve. – Uvje​ra​vam vas
dà vam že​lim biti pri​ja​telj, da vam bu​dem ko​ris​tan... Slu​šaj​te sada. – On ins​tin​k​tiv​no spus​ti glas. –
Ovo rop​s​tvo u kome se na​la​zi​te mora biti oso​bi​to mr​sko čo​vje​ku va​ših spo​sob​nos​ti.
– Kak​va pro​nic​lji​vost! – us​klik​nu g. Blo​od po​drug​lji​vo. Ali dok​tor ga shva​ti dos​lov​no.
– Ja ni​sam bu​da​la, dra​gi moj dok​to​re. Poz​nam čo​vje​ka čim ga vi​dim, a čes​to umi​jem po​go​di​ti i
nje​go​ve mis​li.
– Ako mi mo​že​te reći šta mis​lim, uvje​rit ćete me u to – reče g. Blo​od.
Kad sti​go​še do pris​ta​ni​šta i kad za​ko​ra​či​še duž oba​le, dok​tor Whac​ker mu se još više pri​bli​ži.
On uti​ša svoj glas i poče još po​vjer​lji​vi​je go​vo​ri​ti. Nje​go​ve hlad​ne, pla​ve oči pro​ma​tra​le su is​pi​ti​-
vač​ki sjet​no, po​drug​lji​vo lice svog su​go​vor​ni​ka koji je od nje​ga bio za gla​vu viši.
– Ko​li​ko sam puta vi​dio kako gle​da​te u more, a u po​gle​du se či​ta​la čež​nja vaše duše za slo​bo​-
dom ! Zar mis​li​te da ne znam o čemu raz​miš​lja​te? Kad bis​te samo mo​gli da po​bjeg​ne​te iz ovog pak​la
rop​s​tva, vr​ši​li bis​te zva​nje, kome slu​ži​te na čast, kao slo​bo​dan čo​vjek, ko​ris​te​ći se sami svo​jim zna​-
njem i uži​va​ju​ći u nje​mu. Svi​jet je ve​lik. Ima osim En​gle​ske mno​go na​ro​da u ko​ji​ma bi čo​vje​ka va​ših
spo​sob​nos​ti do​če​ka​li to​plom do​bro​doš​li​com. Ima i mno​go ko​lo​ni​ja osim en​gle​skih.
Glas pos​ta​de još tiši dok ne pri​je​đe sa​svim u ša​pat, iako nije bilo ni​kog tko bi mo​gao čuti.
– Odav​de nije tako da​le​ko do ho​lan​d​ske ko​lo​ni​je Cu​ra​cao32. U ovo doba go​di​ne na put se može
poći i la​kom la​đom. A Cu​ra​cao bi mo​gao biti samo od​skoč​ni​ca za ve​li​ki svi​jet koji bi le​žao otvo​ren
pred vama, kad bis​te se jed​nom os​lo​bo​di​li ovog rop​s​tva.
Dok​tor Whac​ker za​vr​ši. Bio je bli​jed i malo se za​pu​hao. Ali nje​go​ve stro​ge oči i da​lje su gle​da​-
le is​pi​ti​vač​ki rav​no​duš​nog su​go​vor​ni​ka.
– Dak​le? – reče on pos​li​je stan​ke. – Šta ka​že​te?
 Blo​od nije od​mah od​go​vo​rio. Duh mu se uz​bur​kao i uz​ne​mi​rio, a on se na​pre​zao da se uti​ša kako
bi mo​gao bo​lje raz​mo​tri​ti tu stvar koja je u nje​mu iz​a​zva​la tako stra​ho​vi​to uz​bu​đe​nje. On za​po​če oni​-
me čime bi net​ko dru​gi za​vr​šio:
– Ne​mam no​va​ca, a za to bi bila po​treb​na li​je​pa svo​ta.
– Zar ni​sam re​kao da vam že​lim biti pri​ja​telj?
– Za​što? – upi​ta Pe​ter Blo​od bez oko​li​še​nja.
Ali ne sas​lu​ša od​go​vor. Dok je dok​tor Whac​ker iz​la​gao op​šir​no, kako nje​go​vo srce kr​va​ri za su​-
bra​tom dok​to​rom koji je u rop​s​tvu i koji se ne može sam ko​ris​ti​ti svo​jim da​rom, do​tle Pe​ter Blo​od
kao soko zgra​bi is​ti​nu u letu. Whac​ker i nje​gov drug žele se ota​ra​si​ti čo​vje​ka koji će ih, ako ova​ko
po​tra​je, upro​pas​ti​ti. Blo​od nije ni​kad pa​tio od spo​ros​ti u od​lu​či​va​nju. On je ska​kao tamo gdje je dru​-
gi pu​zio. Zato mi​sao o bjek​s​tvu, koja mu ni​kad nije pala na pa​met, dok je u nje​go​vu dušu nije spus​tio
dok​tor Whac​ker, iz​ras​te od​mah i ras​c​vje​ta se.
– Ra​zu​mi​jem, ra​zu​mi​jem – reče on, dok je nje​gov su​be​sjed​nik još go​vo​rio i objaš​nja​vao. Da
spa​se obraz dok​to​ra Whac​ke​ra, on poče li​ce​mjer​no iz​vi​ja​ti. – To je ve​oma ple​me​ni​to od vas, ve​oma
brat​ski, kao što i tre​ba biti među li​ječ​ni​ci​ma,. Isto bih i ja po​ku​šao uči​ni​ti u slič​nom slu​ča​ju.
Stro​ge oči onog dru​gog bljes​nu​še, a glas mu uz​drh​ta, pos​tav​lja​ju​ći mu sko​ro i pre​br​zo pi​ta​nje:
– Vi, dak​le, pris​ta​je​te? Vi pris​ta​je​te?
– Pris​ta​jem? – Blo​od se na​smi​ja. Kad bi me uhva​ti​li i vra​ti​li, onda bi mi pod​sjek​li kri​la i ži​go​-
sa​li me za či​tav ži​vot.
– Stvar sva​ka​ko vri​je​di malo ri​zi​ka? – Glas li​ječ​ni​ka koji ga je na​vo​dio na gri​jeh uz​drh​ta još
više.
– Sva​ka​ko – slo​ži se Blo​od. – Ali ona zah​ti​je​va više nego hra​brost: zah​ti​je​va no​vac. Jed​na mala
je​dri​li​ca može se ku​pi​ti vje​ro​jat​no za dva​de​set fun​ti.
– Do​bit ćete taj no​vac. To će biti po​zaj​mi​ca koju ćete nam vra​ti​ti... koju ćete mi vra​ti​ti kad bu​de​-
te mo​gli.
Ovo iz​daj​nič​ko »nam«, koje je tako brzo po​vu​kao, oba​vi​jes​ti pot​pu​no Blo​oda. I dru​gi li​ječ​nik
bio je umi​je​šan u za​vje​ru.
Pri​bli​ža​va​li su se di​je​lu pris​ta​ni​šta u kome je bilo dos​ta lju​di. Blo​od brzo, ali rje​či​to iz​ra​zi svo​-
ju za​hval​nost, iako je znao da ne du​gu​je ni​kak​vu za​hval​nost.
– Raz​go​va​rat ćemo još o tome, gos​po​di​ne, su​tra – za​klju​či on. – Otvo​ri​li ste mi vra​ta nade.
Time, do​du​še, nije ka​zao ni​šta dru​go do golu is​ti​nu, ali ju je iz​ra​zio ve​oma smje​lo. Bilo je, do​is​-
ta, kao da su se naj​ed​nom otvo​ri​la ši​rom vra​ta u sun​ča​nu svje​tlost, vra​ta kroz koja je čo​vjek mo​gao
ute​ći iz mrač​ne tam​ni​ce u ko​joj je mis​lio da će pro​ves​ti ci​je​li ži​vot. Tre​ba​lo je i po​sa​vje​to​va​ti se s
ne​kim. Za tak​vo pu​to​va​nje po​tre​ban je po​mo​rac, a po​mor​ca je imao pri ruci u liku Je​re​mi​aha Pit​ta.
Prva stvar će biti da se po​sa​vje​tu​je s mla​dim ka​pe​ta​nom, koji mu se mora pri​dru​ži​ti u tom po​du​hva​tu,
ako se ri​je​ši da ga po​duz​me. Ova nova nada ga nije ci​je​log tog dana os​tav​lja​la na miru; raz​bo​lio se
od nes​trp​lje​nja, oče​ku​ju​ći noć kad će moći po​raz​go​va​ra​ti o sve​mu s dru​gom koga je oda​brao. Zato je
Blo​od tog ve​če​ra sti​gao na vri​je​me u pros​tra​nu ogra​du od ko​lja u či​jem su se kru​gu na​la​zi​le ko​li​be
ro​bo​va i ve​li​ka, bi​je​la nad​zor​ni​ko​va kuća, i uhva​tio pri​li​ku da neo​pa​žen od dru​gih iz​mi​je​ni ne​ko​li​ko
ri​je​či s Pit​tom.
 – Ove noći, kad svi zas​pu, do​đi​te u moju ko​li​bu. Imam vam ne​što reći.
Mla​di čo​vjek se za​gle​da u nje​ga, Zna​ča​jan Blo​odov glas trg​nuo ga je iz du​hov​nog mr​tvi​la u koji
je po​čeo pa​da​ti u po​s​ljed​nje vri​je​me zbog ne​ljud​skog ži​vo​ta ko​jim je ži​vio. Za​tim kim​nu gla​vom u
znak da ra​zu​mi​je i da pris​ta​je. Raz​dvo​ji​še se.
Šest mje​se​ci ži​vo​ta na plan​ta​ži u Ban​ha​do​esu os​ta​vi​li su na mla​dog mor​na​ra go​to​vo tra​gi​čan žig.
Nje​go​va neg​daš​nja ve​se​la ži​vost sa​svim je iš​čez​la. Lice mu je pos​ta​lo bez​iz​ra​žaj​no, oči tupe i bez
sja​ja. Kre​tao se pu​za​vo, kra​do​mi​ce, kao pre​tu​čen pas. Pre​ži​vio je lošu is​hra​nu, pre​tje​ra​ni rad na
plan​ta​ža​ma še​će​ra pod ne​mi​lo​srd​nim sun​cem, udar​ce nad​zor​ni​ko​va biča kad bi po​pus​tio u pos​lu i
smr​to​nos​ni, ni​čim olak​ša​ni, ži​vot na koji su ga osu​di​li. Ali, zato što je to pre​ži​vio, imao je pla​ti​ti
uobi​ča​je​nu ci​je​nu. Bio je u opas​nos​ti da pos​ta​ne obič​na ži​vo​ti​nja, da se spus​ti na stu​panj cr​na​ca, koji
su kat​kad ra​di​li kraj nje​ga. U nje​mu, ipak, još ne bje​še utr​nuo čo​vjek; bio je samo oba​mro od pre​ve​li​-
kog oča​ja. Pos​li​je pr​vih ri​je​či koje je te ve​če​ri čuo od Blo​oda, čo​vjek u nje​mu brzo stre​se sa sebe
oba​mr​lost i pro​bu​di se – pro​bu​di se i za​pla​ka.
– Bjek​s​tvo? – mu​cao je. – O bože! – on se uhva​ti ru​ka​ma za gla​vu i sta​de je​ca​ti kao di​je​te.
– Pst! Budi mi​ran! Mir! – opo​me​nu ga Blo​od šap​ću​ći, uz​ne​mi​ren mla​di​će​vim pla​čem. On pri​đe
Pit​tu i sta​vi mu ruku na rame da bi ga umi​rio. – Za​bo​ga, obuz​daj​te se. Ako nas čuju, iši​bat će nas obo​-
ji​cu.
Uz os​ta​le pov​las​ti​ce Blo​od je imao i ko​li​bu samo za sebe u ko​joj su sada bili sami. Ali, ona je
bila od ple​te​ra, pre​ma​za​na tan​kim slo​jem bla​ta, a vra​ta su joj bila od bam​bu​sa, kroz koji zvuk lako
pro​la​zi. Iako su ogra​du pre​ko moći za​klju​ča​va​li, iako su svi već spa​va​li – bila je proš​la po​noć – ipak
nije bilo ne​mo​gu​će da se nad​zor​nik ne šu​nja una​oko​lo. Zvuk gla​so​va mo​gao bi ih oda​ti. Shva​tiv​ši to,
Pitt obuz​da iz​li​ve svo​jih osje​ća​ja.
Sje​de​ći je​dan kraj dru​go​ga, pro​ve​li su pos​li​je toga sat i više vre​me​na, raz​go​va​ra​ju​ći ša​pa​tom.
Za to vri​je​me Pit​tov otu​pje​li um po​nov​no se oš​trio na ovom dra​go​cje​nom bru​su nade. Mo​rat će uklju​-
či​ti i dru​ge u po​du​hvat, bar pet – šest njih, ako je mo​gu​će i de​se​tak, ali ne više. Mo​ra​ju iz​a​bra​ti naj​-
bo​lje iz​me​đu onih dva​de​set pre​ži​vje​lih Mon​mo​ut​ho​vih lju​di koje je ku​pio pu​kov​nik Bi​shop. Bili su
im po​treb​ni lju​di koji poz​na​ju more. Ali, u ovoj ne​sret​noj gru​pi, tak​va su bila samo dvo​ji​ca i nji​ho​vo
is​kus​tvo nije bilo na​ro​či​to ve​li​ko. To je bio Hag​t​hor​pe, ple​mić koji je ne​kad slu​žio u kra​ljev​skoj
mor​na​ri​ci, i Nic​ho​las Dyke, koji je za vla​da​vi​ne po​koj​nog kra​lja bio niži ofi​cir. Bio je tu još je​dan
čo​vjek, po ime​nu Ogle, koji je ne​ka​da bio top​nik.
Pri​je nego što su se ras​ta​li, do​go​vo​ri​li su se da Pitt poč​ne s tom tro​ji​com, a pos​li​je da pri​đe no​-
va​če​nju još šest ili osam lju​di. Tre​ba​lo je da radi uz naj​ve​ći oprez, pro​vje​ra​va​ju​ći do​bro lju​de pri​je
no što im ma šta ot​kri​je od svo​jih na​mje​ra; čak ni pos​li​je im ne bi tre​ba​lo sve ot​kri​ti, jer bi to mo​glo
pok​va​ri​ti pla​no​ve, koje do​tle, tre​ba raz​ra​di​ti do sit​ni​ca. Ra​de​ći s nji​ma na plan​ta​ži, Pitt će ima​ti dos​ta
pri​li​ka da po​raz​go​va​ra o toj stva​ri.
– Oprez​nost pri​je sve​ga – bila je po​s​ljed​nja Blo​odo​va pre​po​ru​ka kada su se ras​ta​li. – Tko po​la​-
ko ide, si​gur​no ide, kao što kažu Ta​li​ja​ni. I za​pam​ti​te: ako se oda​te, upro​pas​ti​li ste sve, jer ste vi je​di​-
ni mo​re​plo​vac među nama, a bez vas nema bjek​s​tva.
Pitt ga umi​ri, a za​tim se od​šu​nja do svo​je ko​li​be i leže na sla​mu koja mu je slu​ži​la kao pos​te​lja.
Kad je sli​je​de​ćeg ju​tra do​šao na pris​ta​ni​šte, Blo​od je za​te​kao dok​to​ra Whac​ke​ra u ve​li​ko​duš​nom
ras​po​lo​že​nju. Bu​du​ći da je u toku noći raz​mis​lio o ci​je​loj stva​ri, bio je spre​man po​zaj​mi​ti kaž​nje​ni​ku
bilo koju svo​tu do tri​de​set fun​ti, a to bi mu omo​gu​ći​lo da kupi brod ko​jim bi mo​gao ot​plo​vi​ti s oto​ka.
Blo​od mu bi​ra​nim ri​je​či​ma iz​ra​zi za​hval​nost, ne po​ka​zu​ju​ći ni na koji na​čin da mu je jas​no za​što je
Whac​ker to​li​ko da​re​ž​ljiv.
– Meni, u stva​ri, ne tre​ba no​vac – reče on – nego brod. Jer, tko će meni pro​da​ti brod iz​la​žu​ći se
opas​nos​ti da na​vu​če na sebe kaz​ne koje je gu​ver​ner Ste​ed po​bro​jao u svo​joj prok​la​ma​ci​ji? Vi ste je,
sva​ka​ko či​ta​li?
Tro​mo lice dok​to​ra Whac​ke​ra se stu​šti. Raz​miš​ljao je i tr​ljao bra​du.
– Či​tao sam je, da. Ne usu​đu​jem se pri​ba​vi​ti vam brod. To bi se ot​kri​lo – si​gur​no bi se ot​kri​lo.
A kaž​nja​va se i glo​bom od dvi​je sto​ti​ne fun​ti. To bi me upro​pas​ti​lo. Da li me ra​zu​mi​je​te?
Ve​li​ke nade u Blo​odo​voj duši po​če​še da se gase. Sjen​ka oča​ja​nja pre​kri mu lice.
– Ali onda... – On zas​ta​de. – Onda se ni​šta ne može uči​ni​ti.
– E, e, stvar nije tako bez​nad​na. – Dok​tor Whac​ker se osmi​jeh​nu stis​nu​tim us​na​ma. – Mis​lio sam
na to. Po​bri​nut ćete se da čo​vjek koji kupi brod bude je​dan od onih koji će poći s vama – tako da ne
bi pos​li​je bio tu da od​go​va​ra kada poč​ne is​tra​ga.
– Ali, tko će poći sa mnom osim lju​di koji su u is​tom po​lo​ža​ju kao i ja? Ono što ja ne mogu uči​-
ni​ti, ne mogu ni oni.
– Ima na oto​ku i dru​gih kaž​nje​ni​ka osim ro​bo​va. Ima ov​dje ne​ko​li​ko njih zbog du​go​va i oni bi
bili vrlo za​do​volj​ni kad bi mo​gli raz​mah​nu​ti kri​li​ma. Ima tu, eto, neki Nut​tall koji se bavi bro​do​grad​-
njom. Za nje​ga slu​čaj​no znam da bi rado poz​dra​vio pri​li​ku koju bis​te mu vi mo​gli pru​ži​ti.
– Ali, kako može čo​vjek koji je zbog du​go​va na oto​ku doći s nov​cem i ku​pi​ti lađu? Pi​tat će ga,
ot​kud mu no​vac?
– Sva​ka​ko da će ga pi​ta​ti. Ali ako pa​met​no upri​li​či​te, bit ćete svi da​le​ko kad do toga dođe.
Blo​od kim​nu gla​vom u znak ra​zu​mi​je​va​nja. Dok​tor ga uze za ruku i iz​lo​ži plan koji je za​mis​lio.
– No​vac ćete do​bi​ti od​mah od mene. Kad ga pri​mi​te, za​bo​ra​vit ćete da sam ga ja dao. Ima​te pri​-
ja​te​lja u En​gle​skoj – mo​žda ro​đa​ka – koji su vam ga pos​la​li, pre​ko jed​nog od va​ših brid​ge​town​skih
pa​ci​je​na​ta, čije ime vi, kao čas​tan čo​vjek, ne mo​že​te sa​op​ći​ti, da ne bi imao ne​pri​li​ka. To ćete reći,
ako vas budu pi​ta​li.
On se za​us​ta​vi, stro​go gle​da​ju​ći u Blo​oda. Blo​od kim​nu gla​vom u znak ra​zu​mi​je​va​nja i pris​tan​-
ka. Dok​tor s olak​ša​njem nas​ta​vi:
– Ali, neće mo​ra​ti doći do toga, ako bu​de​te pa​ž​lji​vo ra​di​li. Do​go​vo​ri​te se o ci​je​loj stva​ri s Nut​-
tal​lom. Uklju​či​te ga u druš​tvo, a bro​do​gra​di​telj će biti ve​oma ko​ris​tan član vaše po​sa​de. Daj​te mu za​-
da​tak da pro​na​đe zgod​nu, malu je​dri​li​cu, čiji je vlas​nik sklon da je pro​da. Onda oba​vi​te sve pri​pre​me
pri​je nego što se oba​vi ku​po​vi​na tako da po​bjeg​ne​te od​mah pos​li​je toga, pri​je nego što uop​će dođe
do ne​iz​bjež​nih is​pi​ti​va​nja. Shva​ća​te me?
Blo​od ga je do​bro shva​tio, pa je već sat kas​ni​je us​pio vi​dje​ti Nut​tal​la. Na​šao je da je ovaj ras​-
po​lo​žen za po​du​hvat, baš kao što je pred​ska​zao dok​tor Whac​ker. Kad se ras​tao s bro​do​gra​di​te​ljem,
bilo je ugo​vo​re​no da će ovaj po​tra​ži​ti po​treb​nu je​dri​li​cu, za koju će Blo​od dati od​mah no​vac.
Tra​že​nje je po​tra​ja​lo duže nego što se na​dao Blo​od, koji je nes​trp​lji​vo če​kao s dok​to​ro​vim zla​-
tom skri​ve​nim kod sebe. No, pos​li​je ot​pri​li​ke tri tjed​na, Nut​tall, s ko​jim se sada sas​ta​jao sva​kog
dana, oba​vi​jes​ti ga da je na​šao upo​treb​ljiv bro​dić, čiji je vlas​nik spre​man da ga pro​da za dva​de​set i
dvi​je fun​te. Tog ve​če​ra, na oba​li, da​le​ko od svih oči​ju, Pe​ter Blo​od pre​da​de tu svo​tu svo​me no​vom
dru​gu, i Nut​tall, ode s uput​stvom, da ku​po​vi​nu iz​vr​ši kas​no uve​čer sli​je​de​ćeg dana. Nje​gov je za​da​-
tak, isto tako, bio do​ves​ti brod u luku, gdje bi mu se pod okri​ljem noći pri​dru​ži​li Blo​od i nje​go​vi dru​-
go​vi kaž​nje​ni​ci i sku​pa kre​nu​li.
Sve je bilo sprem​no. U ba​ra​ku, iz koje su upra​vo bili sklo​ni​li sve ra​nje​ne lju​de i koju više nit​ko
nije ču​vao, Nut​tal je sklo​nio po​treb​ne za​li​he: cen​tu33 kru​ha, iz​vjes​nu ko​li​či​nu sira, bure vode i ne​ko​li​-
ko boca ka​nar​skog vina34, kom​pas, kva​drant, ge​ograf​sku kar​tu, pješ​ča​ni po​lu​sat35, mje​ri​lo br​zi​ne, ne​-
pro​mo​či​vo plat​no, ne​što dr​vo​djel​skog ala​ta, svje​tilj​ku i svi​je​će. U ogra​di od ko​lja je, isto tako, sve
bilo u pri​prav​nos​ti. Hag​t​hor​pe, Dyke i Ogle pris​ta​li su da se pri​dru​že po​du​hva​tu, a za​tim su pa​ž​lji​vo
pri​do​bi​li još osam lju​di. U Pit​to​voj ba​ra​ci, u ko​joj je ži​vio s još pet kaž​nje​nih bun​tov​ni​ka, svi su se
pri​dru​ži​li ovom po​du​hva​tu da dođu do slo​bo​de. U toku tih noći oče​ki​va​nja, kri​šom su na​či​ni​li ljes​tvi​-
ce po​mo​ću ko​jih je tre​ba​lo da pri​je​đu ogra​du i iz​i​đu na slo​bo​dan pros​tor. Nije bilo mno​go iz​gle​da da
ih ot​kri​ju, osim ako ne budu pra​vi​li mno​go buke. Nad​zor​nik nije po​du​zi​mao ni​kak​ve na​ro​či​te mje​re
pre​dos​trož​nos​ti pre​ma nji​ma, osim što je noću za​tva​rao vra​ta od ogra​de. Gdje se, uos​ta​lom, mo​gao na
oto​ku na​da​ti da se sa​kri​je itko tko bi bio tako lud pa po​ku​šao da po​bjeg​ne? Glav​na opas​nost je bila
da ih ot​kri​ju oni nji​ho​vi dru​go​vi koji će os​ta​ti. Zbog njih su mo​ra​li ra​di​ti oprez​no i u ti​ši​ni.
Dan koji je mo​rao biti nji​hov po​s​ljed​nji dan u Bar​ba​do​esu, bio je za dva​na​es​to​ri​cu učes​ni​ka po​-
du​hva​ta dan pun nade i ne​mi​ra, kao što je, uos​ta​lom, bio i za Nut​tal​la, do​lje u gra​du. Pred za​la​zak
sun​ca, kad je vi​dio kako je Nut​tall oti​šao da kupi bro​dić da ga do​ve​de na odre​đe​no si​dri​šte u luci,
Pe​ter Blo​od se od​še​ta do ogra​de, baš kad su u nju ugo​ni​li iz po​lja ro​bo​ve. On sta​de kraj ula​za, pu​šta​-
ju​ći ih da pro​đu.
Nije go​vo​rio s nji​ma ni​šta, osim što im je blje​skom oči​ju sa​op​ćio po​ru​ku nade.
On uđe za nji​ma. Dok su se nji​ho​vi re​do​vi ras​tu​ra​li, jer je svat​ko od​la​zio u svo​ju ko​li​bu, on spa​-
zi pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa gdje raz​go​va​ra s nad​zor​ni​kom Ken​tom. Sta​ja​li su uz stu​bo​ve koje su pos​ta​vi​li
na​sred li​va​de i koji su im slu​ži​li za kaž​nja​va​nje ro​bo​va kada po​gri​je​še.
Kad je sti​gao do njih, Bi​shop se okre​nu i po​gle​da ga mrko.
– Gdje site bili do​sad? – pro​do​ra se on. Pa, iako je pu​kov​ni​kov glas nor​mal​no bio uvi​jek pun
pri​jet​nje, Blo​od ipak osje​ti kako mu se srce ste​že od stra​ha.
– Bio sam na svom pos​lu u gra​du – od​go​vo​ri on. – Gos​po​đa Pat​ch ima groz​ni​cu, a gos​po​din
Dek​ker je iš​ča​šio nož​ni zglob.
– Slao sam Dek​ke​ru po vas i nis​te bili tamo. Vi se pre​da​je​te ljen​ča​re​nju, li​je​pi moj pri​ja​te​lju.
Mo​rat ćemo vas pro​dr​ma​ti jed​nog dana kako bis​te pres​ta​li zlo​upo​treb​lja​va​ti slo​bo​du koju uži​va​te. Vi
kao da za​bo​rav​lja​te da ste bun​tov​nik i kaž​nje​nik?
– Ne​mam pri​li​ke to za​bo​ra​vi​ti – reče Blo​od koji se nije mo​gao na​uči​ti da obuz​da svoj je​zik.
– Bo​ga​mu! Ho​će​te da bu​de​te dr​ski sa mnom?
Osje​tiv​ši šta sve stav​lja na koc​ku, pos​tav​ši na​glo svjes​tan da ga iz ko​li​ba slu​ša​ju za​bri​nu​te uši,
on od​mah pri​je​đe u ne​uobi​ča​je​nu po​niz​nost.
– Ni​sam dr​zak, gos​po​di​ne. Meni.. meni je žao što ste me mo​ra​li tra​ži​ti...
– Da, i bit će vam još više žao. Gu​ver​ne​ra je opet sko​li​la kos​to​bo​lja, on vri​šti kao ra​njen konj, a
vas nig​dje ni​smo mo​gli naći. Od​la​zi​te, čo​vje​če – po​žu​ri​te gu​ver​ne​ro​voj kući! Če​ka​ju vas kad vam ka​-
žem. Po​su​di​te mu naj​bo​ljeg ko​nja, Kent, ina​če ova pros​ta​či​na neće do uju​tro sti​ći tamo.
 Oni su ga tje​ra​li da po​žu​ri, a on bi ih naj​ra​di​je pos​lao do vra​ga, mada to nije smio po​ka​za​ti.
Stvar je kre​nu​la lo​šim pu​tem, ali se, ipak, mo​gla po​pra​vi​ti. Bjek​s​tvo su ugo​vo​ri​li za po​noć, a do​tle će
se on lako vra​ti​ti.
Pope se na ko​nja koga mu je na​ba​vio Kent, na​mje​ra​va​ju​ći da po​žu​ri što više može.
– Kako ću po​nov​no ući u ogra​du, gos​po​di​ne? – za​pi​ta on na po​la​sku.
– Ne​će​te se ni vra​ća​ti – od​go​vo​ri Bi​shop. – Za​vr​ši​te po​sao u gu​ver​ne​ro​voj kući, naći će vam,
valj​da, tamo kak​vu šte​na​ru da pros​pa​va​te u njoj do ju​tra.
Srce Pe​te​ra Blo​oda po​to​nu u nje​mu, kao kad ka​men bace u vodu.
– Ali...
– Od​la​zi, kad ti ka​žem! Zar ćeš do mra​ka raz​go​va​ra​ti ov​dje, dok nje​go​va ek​s​ce​len​ci​ja čeka na
tebe. – I pu​kov​nik Bi​shop ras​pa​li svo​jim šta​pom ko​nja po sa​pi​ma tako svi​re​po da ži​vo​ti​nja pod​sko​či
i uma​lo što ne zba​ci ja​ha​ča.
Pe​ter Blo​od ode u du​šev​nom sta​nju koje se gra​ni​či​lo s oča​ja​njem. Bilo je dos​ta raz​lo​ga da se
tako osje​ća. Sada se bjek​s​tvo od​la​ga​lo bar do su​tra na​ve​čer, a od​la​ga​nje će do​ves​ti do ot​kri​ća Nut​tal​-
lo​ve kup​nje i do is​pi​ti​va​nja na koje će biti te​ško od​go​vo​ri​ti.
Kad bude za​vr​šio po​sao kod gu​ver​ne​ra, mis​lio je, pri​krast će se pod za​šti​tom noći ogra​di, ja​vit
će se Pit​tu i os​ta​li​ma, i tako sku​pa s nji​ma još us​pje​ti da os​tva​ri plan. Ali, taj ra​čun je pra​vio bez gu​-
ver​ne​ra koga je za​is​ta na​šao u vlas​ti žes​to​kog na​pa​da kos​to​bo​lje i go​to​vo isto tako žes​to​kog na​pa​da
zlo​vo​lje, što je bila po​s​lje​di​ca Blo​odo​vog za​kaš​nje​nja.
Dok​tor je mo​rao biti stal​no uz nje​ga sve do kas​no pos​li​je po​no​ći, kad, naj​zad, us​pi​je malo olak​-
ša​ti pa​će​ni​ku time što mu je pus​tio krv. Mis​lio je pos​li​je toga da se uk​lo​ni, ali Ste​ed nije htio ni čuti.
Blo​od mora pro​ves​ti noć u nje​go​voj sobi, da bi mu bio pri ruci u slu​ča​ju po​tre​be. Bilo je to kao da se
sud​bi​na igra s njim. Bjek​s​tva se bar te noći, mo​rao odre​ći.
Tek u rane ju​tar​nje sate Pe​ter Blo​od us​pi​je da se za neko vri​je​me iz​gu​bi iz gu​ver​ne​ro​ve kuće pod
iz​go​vo​rom da su mu po​treb​ni iz​vjes​ni li​je​ko​vi koje mora sam na​ba​vi​ti u lje​kar​ni.
Pod tim iz​go​vo​rom on od​še​ta u grad, koji se bu​dio, i pođe rav​no Nut​tal​lu koga nađe pre​bli​je​de​-
log od stra​ha. Ne​sret​ni duž​nik, koji je či​ta​vu noć pre​sje​dio če​ka​ju​ći, uobra​zio je da je sve ot​kri​ve​no i
da mu je sko​ro kraj. Pe​ter Blo​od raz​bi nje​gov strah.
– Bit će ove noći umjes​to proš​le – reče on s više si​gur​nos​ti nego što je stvar​no osje​ćao – ma​kar
pus​tio gu​ver​ne​ru svu krv. Bu​di​te sprem​ni kao i si​noć.
– Ali ako u me​đu​vre​me​nu sta​nu da se ras​pi​tu​ju? – ja​uk​nu Nut​tall. Bio je to mr​šav, bli​jed čo​vjek,
sit​na lica, sla​bih oči​ju koje su sada očaj​nič​ki žmir​ka​le.
– Od​go​vo​ri​te kako naj​bo​lje zna​te. Muć​ni​te gla​vom, čo​vje​če. Ne mogu duže os​ta​ti. – I Pe​ter ode
u lje​kar​nu po li​je​ko​ve koji su mu pos​lu​ži​li kao iz​go​vor.
Sat pos​li​je nje​go​vog od​la​ska u Nut​tal​lo​vu ba​ra​ku uđe je​dan služ​be​nik upra​ve oto​ka. Vlas​nik
bro​di​ća pri​ja​vio je po duž​nos​ti pro​da​ju upra​vi oto​ka. Tako je, ot​kad su kaž​nje​ni​ke do​ve​li na otok, za​-
kon na​la​gao da se pos​tu​pi u slu​ča​je​vi​ma otu​đi​va​nja bro​do​va, a mo​rao je to ura​di​ti i zato da bi do​bio
na​trag ka​uci​ju od de​set fun​ti, koju je mo​rao upla​ti​ti kao i sva​ki dru​gi bro​dov​las​nik. Upra​va je od​lo​ži​-
la tu is​pla​tu dok ne do​bi​je po​t​vr​du o ku​po​pro​da​ji.
– Oba​vi​je​šte​ni smo da ste ku​pi​li je​dri​li​cu od gos​po​di​na Ro​ber​ta Far​rel​la – reče služ​be​nik.
 – Tako je – reče Nut​tall koji je mis​lio da je za nje​ga ovo smak svi​je​ta.
– Vi se, iz​gle​da, ne žu​ri​te da pri​ja​vi​te ku​po​vi​nu upra​vi. – Iz​as​la​nik je nas​tu​pao s pra​vom bi​ro​-
krat​skom nad​me​noš​ću.
Nut​tal​lo​ve sla​be oči za​trep​ta​še dva​put jače.
– Da... da pri​ja​vim?
– Vi zna​te da tako na​la​že za​kon.
– Ni... ni​sam znao, mo​lim vas.
– Ali to sto​ji u pro​gla​su koji je objav​ljen u ja​nu​aru.
– Ja... ja ne umi​jem či​ta​ti, gos​po​di​ne. Ni... ni​sam znao.
– Pih! – Glas​nik ga smr​vi svo​jim pre​zi​rom. – Do​bro, sad ste oba​vi​je​šte​ni. Po​bri​ni​te se da pri​je
ruč​ka bu​de​te u upra​vi s de​set fun​ti ka​uci​je koju oba​vez​no mo​ra​te po​lo​ži​ti.
Sve​ča​ni služ​be​nik ode, a Nut​tall os​ta​de da se kupa u hlad​nom zno​ju us​pr​kos ju​tar​njoj vru​ći​ni.
Za​hva​lji​vao je bogu što mu taj tip nije pos​ta​vio pi​ta​nje koga se naj​vi​še bo​jao, to jest, kako je on, duž​-
nik, mo​gao doći do no​va​ca da kupi je​dri​li​cu. Ali znao je da je to samo od​go​đe​no. Sad će mu si​gur​no
pos​ta​vi​ti to pi​ta​nje i onda će se za nje​ga otvo​ri​ti pa​kao. Prok​li​njao je sat kad se po​veo za brb​lja​ri​ja​-
ma Pe​te​ra Blo​oda o bjeg​s​tvu. Mis​lio je da će ci​je​lu za​vje​ru vje​ro​jat​no ot​kri​ti i da će ga onda, po svoj
pri​li​ci, obje​si​ti ili, u naj​ma​nju ruku, ži​go​sa​ti i pro​da​ti kao roba, sku​pa s os​ta​lim, prok​le​tim kaž​nje​ni​-
ci​ma, s ko​ji​ma se zbog svo​je lude gla​ve udru​žio. Kad bi samo imao de​set fun​ti za tu vra​ži​ju ka​uci​ju, o
ko​joj do​sad nisu vo​di​li ra​ču​na, mo​gli bi stvar ure​di​ti brzo i pi​ta​nja od​go​di​ti za kas​ni​je. Kad je ovaj
služ​be​nik pre​vi​dio či​nje​ni​cu da je on duž​nik, mo​žda će to pre​vi​dje​ti i dru​gi u upra​vi, bar za dan ili
dva; a za to vri​je​me na​dao se da će biti iz​van do​ma​ša​ja nji​ho​vih pi​ta​nja. Ali, u me​đu​vre​me​nu, gdje da
nađe taj no​vac? A tre​ba da ga nađe do ruč​ka!
Nut​tall zgra​bi še​šir i pođe da tra​ži Pe​te​ra Blo​oda. No, gdje da ga tra​ži? Tu​ma​ra​ju​ći bez ci​lja ne​-
pra​vil​nom, ne​po​plo​ča​nom uli​com, on se usu​di da za​pi​ta jed​nog ili dvo​ji​cu lju​di, da li su vi​dje​li dok​-
to​ra Blo​oda toga ju​tra. Pra​vio se da se ne osje​ća naj​bo​lje, a nje​gov iz​gled je do​is​ta mo​gao pre​va​ri​ti.
Nit​ko nije znao ni​šta da mu kaže; a kako mu Blo​od nije go​vo​rio ni​šta o Whac​ke​ro​vom udje​lu u tom
pos​lu, on u svom ne​sret​nom nez​na​nju pro​đe po​kraj vra​ta je​di​nog čo​vje​ka u Bar​ba​do​esu koji bi ga
rado spa​sio u toj ne​vo​lji.
Naj​zad se ri​je​ši da ode do po​sje​da pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa. Blo​od će vje​ro​jat​no biti tamo. Ako ne
bude, Nut​tall će naći Pit​ta i os​ta​vi​ti mu po​ru​ku. Pit​ta je poz​na​vao i znao je za nje​go​vo učeš​će u tom
pos​lu. A ako ga budu pi​ta​li, za​što tra​ži Blo​oda, reći će da mu je po​treb​na li​ječ​nič​ka po​moć.
U isto to vri​je​me, dok je on, ona​ko za​bri​nut, ne vo​de​ći ra​ču​na o žezi koja je pr​ži​la, po​čeo da se
pe​nje uz​br​do sje​ver​nom stra​nom gra​da, Blo​od je naj​zad kre​nuo iz gu​ver​ne​ro​ve kuće, po​što je gu​ver​-
ne​ru bilo znat​no bo​lje, pa mu je ovaj do​pus​tio da ode. Bio je na ko​nju i sti​gao bi do ogra​de pri​je Nut​-
tal​la – a u tom slu​ča​ju mo​gli bi se iz​bje​ći neki ne​sret​ni do​ga​đa​ji – samo da ga ne​što nije neo​če​ki​va​no
za​dr​ža​lo. To ne​što neo​če​ki​va​no što ga je za​dr​ža​lo bila je gos​po​đi​ca Ara​bel​la Bi​shop.
Sre​li su se na ula​zu u ra​skoš​ni vrt gu​ver​ne​ro​ve kuće. Gos​po​đi​ca Bi​shop je ja​ha​la i za​ču​di se kad
ugle​da Pe​te​ra Blo​oda na ko​nju. Mo​ra​mo reći da Je on u ovom tre​nut​ku bio vrlo do​bro ras​po​lo​žen. Či​-
nje​ni​ca da se gu​ver​ne​ro​vo zdrav​lje to​li​ko po​pra​vi​lo da ga je ovaj pus​tio na slo​bo​du, bila je do​volj​na
da uk​lo​ni po​ti​šte​nost koja ga je mu​či​la po​s​ljed​njih dva​na​est sati i više. Ba​ro​me​tar nje​go​vog ras​po​lo​-
že​nja sko​čio je mno​go više nego što je od​go​va​ra​lo pri​li​ka​ma. Bio je sklon op​ti​miz​mu. Ono što nije
us​pje​lo proš​le noći, si​gur​no će us​pje​ti ove. Naj​zad, šta je to je​dan dan! Upra​va oto​ka može im na​či​ni​-
ti ne​pri​li​ke, ali ne mora to biti baš u toku prva dva​de​set i če​ti​ri sata; a pos​li​je će oni biti već da​le​ko.
Ta nje​go​va ve​se​la sa​mo​uvje​re​nost bila je nje​go​va prva ne​sre​ća. Dru​ga je bila ta što je i gos​po​-
đi​ca Bi​shop bila do​bro ras​po​lo​že​na i što ona nije bila osve​to​lju​bi​va. Te dvi​je stva​ri uvje​to​va​le su za​-
kaš​nje​nje čije su po​s​lje​di​ce bile ža​los​ne.
– Do​bro ju​tro, gos​po​di​ne – poz​dra​vi ga ona lju​baz​no. – Bit će sko​ro mje​sec dana ot​ka​ko sam
vas po​s​ljed​nji put vi​dje​la.
– Dva​de​set i je​dan dan, tač​no sat po sat – od​go​vo​ri on. – Bro​jao sam ih.
– Priz​na​jem da sam već po​če​la vje​ro​va​ti da ste mr​tvi.
– Tre​ba da vam za​hva​lim na vi​jen​cu.
– Vi​jen​cu?
– Ko​jim ste oki​ti​li moj grob – objas​ni on.
– Zar se uvi​jek mo​ra​te ru​ga​ti? – za​pi​ta ona, po​gle​dav​ši ga oz​bilj​no; sje​ti​la se da je po​s​ljed​nji
put otiš​la lju​ti​ta zato što joj se pod​smje​hi​vao.
– Čo​vjek se mora po​ne​kad smi​ja​ti sa​mom sebi, ina​če bi po​lu​dio – reče on. – Malo lju​di to shva​-
ća. Zato je tako mno​go lu​đa​ka na svi​je​tu.
– Mo​že​te se smi​ja​ti sa​mo​me sebi ko​li​ko ho​će​te, gos​po​di​ne. No, po​ne​kad mi iz​gle​da da se smi​je​-
te meni, a to nije pris​toj​no.
– U ovoj stva​ri, vje​re mi, gri​je​ši​te. Ja se smi​jem samo smi​ješ​nim stva​ri​ma, a vi uop​će nis​te smi​-
ješ​ni.
– A šta sam ja onda? – upi​ta ona, smi​ju​ći se.
Pro​ma​trao ju je raz​miš​lja​ju​ći ne​što du​lje. Bilo je pri​jat​no gle​da​ti ovu li​je​pu i svje​žu dje​voj​ku,
tako sra​me​ž​lji​vu i is​to​vre​me​no tako otvo​re​nu i slo​bod​nu.
– Vi ste – od​go​vo​ri on – ne​ća​ki​nja čo​vje​ka čiji sam ja rob. – Ali, iz​go​vo​rio je to ve​se​lo, tako
ve​se​lo da se ona ohra​bri​la i sta​la da na​va​lju​je.
– Ne, gos​po​di​ne, to je iz​vr​da​van je. Ovog ju​tra ćete mi reći is​ti​nu.
– Is​ti​nu? Te​ško je vama uop​će od​go​vo​ri​ti. A tek od​go​vo​ri​ti is​ti​nu! Pa do​bro, eto, reći ću da će
biti sre​tan onaj kome pos​ta​ne​te pri​ja​telj. – Mis​lio je da doda i više, ali se tu za​us​ta​vi.
– To je vrlo pris​toj​no – reče ona. – La​ska​te zna​lač​ki. Net​ko dru​gi na va​šem mjes​tu...
– Vje​re mi, mis​li​te da ne znam šta bi re​kao net​ko dru​gi! Mis​li​te da ne poz​nam mu​ški rod?
– Kat​kad mis​lim da poz​na​te, kat​kad opet da ne. U sva​kom slu​ča​ju, vi ne poz​na​te žen​ski rod. Na
pri​mjer, ona stvar sa Špa​njol​ci​ma.
– Zar je ne​će​te ni​kad za​bo​ra​vi​ti?
– Ni​kad.
– Tim gore po vaše pam​će​nje. Zar zbi​lja ne bis​te mo​gli umjes​to toga pro​na​ći ne​što do​bro u
meni?
– O, više stva​ri.
– Na pri​mjer? – Bio je sko​ro nes​trp​ljiv.
 – Go​vo​ri​te od​lič​no špa​njol​ski.
– Je li to sve? – On se po​ku​nji, oča​jan.
– Gdje ste ga na​uči​li? Jes​te bili u Špa​njol​skoj?
– Je​sam. Bio sam dvi​je go​di​ne u špa​njol​skoj tam​ni​ci.
– U tam​ni​ci? – U gla​su joj je bila sum​nja u ko​joj je nije že​lio os​ta​vi​ti.
– Kao rat​ni za​rob​lje​nik – objas​ni on. – Uhva​ti​li su me kad sam se bo​rio s Fran​cu​zi​ma – od​nos​no,
u fran​cu​skoj služ​bi.
– Ali, vi ste li​ječ​nik! – uzvik​nu ona.
– Li​ječ​nik sam, čini mi se, samo od​mo​ra radi. Po za​na​tu sam voj​nik – tim za​na​tom sam se ba​vio
ba​rem de​set go​di​na. Nije mi do​nio ni​kak​ve oso​bi​te ko​ris​ti, ali mi je slu​žio bo​lje nego me​di​ci​na, koja
me je, kao što mo​že​te vi​dje​ti, do​ve​la u rop​s​tvo. Sve mis​lim da je s gle​di​šta neba bo​lje ubi​ja​ti lju​de
nego li​je​či​ti ih. Mora da je tako.
– Ali, kako to da ste pos​ta​li voj​nik i slu​ži​li Fran​cu​ze?
– Vi​di​te, ja sam Irac i stu​di​rao sam me​di​ci​nu. Sto​ga – a kako smo mi pok​va​ren na​rod – ... Oh, ali
to je duga pri​ča, a pu​kov​nik će če​ka​ti na moj po​vra​tak.
Ona nije htje​la da tako lako iz​gu​bi nje​go​vo za​bav​no druš​tvo. Ako bi malo po​če​kao, mo​gli bi se
sku​pa vra​ti​ti. Ona je doš​la po že​lji svo​ga stri​ca, samo da se ras​pi​ta o gu​ver​ne​ro​vu zdrav​lju.
Tako je on po​če​ka, a za​tim od​ja​ha​še do kuće pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa. Ja​ha​li su ve​oma la​ga​no, ho​-
dom. Neki pro​laz​ni​ci ču​di​li su se, vi​de​ći li​ječ​ni​ka – roba u tak​vom, na​iz​gled, in​tim​nom, od​no​su s ne​-
ća​ki​njom nje​go​vog gos​po​da​ra. Je​dan ili dvo​ji​ca su se vje​ro​jat​no u sebi za​rek​li da će o tome reći koju
više pu​kov​ni​ku.
Ali njih dvo​je su ja​ha​li tog ju​tra za​bo​ra​viv​ši sve na svi​je​tu. On joj je pri​čao po​vi​jest svo​jih ra​-
ni​jih, ne​mir​nih dana, a na kra​ju je iz​nio op​šir​ni​je nego što je ika​da do​sad uči​nio, kako su ga uhap​si​li i
kako su mu su​di​li.
Je​dva da je pri​ču za​vr​šio, kad su sti​gli do pu​kov​ni​ko​vih vra​ta i od​ja​ha​li. Pe​ter Blo​od pre​da​de
svo​ga ko​nja ko​nju​ša​ru crn​cu koji ih oba​vi​jes​ti da pu​kov​nik tre​nut​no nije kod kuće.
I tom pri​li​kom os​ta​do​še još malo u raz​go​vo​ru, jer ga je ona za​dr​ža​va​la.
– Žao mi je, gos​po​di​ne Blo​ode, što ni​sam pri​je to zna​la – iz​ja​vi ona, i kao da se ov​la​ži​še te jas​-
ne oči boje leš​nja​ka. Ona mu pru​ži ruku, ovo​ga puta kao pra​vi pri​ja​telj.
– Za​što, u čemu bi onda bila raz​li​ka? – za​pi​ta on.
– Mis​lim da bi bilo raz​li​ke. Vas je sud​bi​na sta​vi​la na te​ška is​ku​še​nja.
– O, ne... – On zas​ta​de. Svo​jim oš​trim pla​vim oči​ma is​pod rav​nih cr​nih obr​va pro​ma​trao ju je
upor​no či​tav tre​nu​tak. – Mo​glo je biti i gore – reče on, dav​ši tako zna​če​nje onim ri​je​či​ma, da joj
obra​zi po​ru​me​nje​še, a očni kap​ci sta​do​še tre​pe​ri​ti.
On se saže i po​lju​bi joj ruku pri​je no što ju je is​pus​tio. Ona mu to ne us​kra​ti. Za​tim se okre​ne i
ode krup​nim ko​ra​ci​ma u prav​cu ogra​de, koja je bila na pola mi​lje oda​tle, od​no​se​ći so​bom sli​ku nje​-
nog lica koje je sve više obli​va​lo ru​me​ni​lo, i nje​ne iz​ne​nad​ne, ne​uobi​ča​je​ne sra​me​ž​lji​vos​ti. I, na​mah
on za​bo​ra​vi na sebe, za​bo​ra​vi da je kaž​nje​ni bun​tov​nik, koji ima de​set go​di​na ro​bo​va​nja pred so​bom;
za​bo​ra​vi da je smiš​ljao bjek​s​tvo koje se tre​ba​lo os​tva​ri​ti te noći; za​bo​ra​vi čak i na opas​nost koja mu
je zbog gu​ver​ne​ro​ve kos​to​bo​lje sada pri​je​ti​la – da ot​kri​ju i nje​ga i nje​go​vo druš​tvo.
 GUSARI

Idu​ći od Brid​ge​towna pre​ma po​sje​du pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa, gos​po​din Ja​mes Nut​tall se žu​rio ko​li​-
ko god je mo​gao, ne vo​de​ći ra​ču​na o vru​ći​ni. A ako je bilo čo​vje​ka koji je stvo​ren da ko​ra​ča brzo po
ovoj žezi, taj čo​vjek je sa svo​jim krat​kim, mr​ša​vim ti​je​lom i du​gim no​ga​ma bez mesa bio g. Ja​mes
Nut​tall. Bio je to​li​ko suh da je te​ško bilo po​vje​ro​va​ti da su u nje​mu os​ta​li ma kak​vi so​ko​vi; pa ipak,
mora da je bilo so​ko​va, jer se bio žes​to​ko oz​no​jio kad je sti​gao do ogra​de.
Na ula​zu uma​lo ne na​le​tje na nad​zor​ni​ka Ken​ta, zde​pas​tu, kri​vo​no​gu ži​vo​ti​nju, her​kul​skih ruku i
če​ljus​ti kao u bul​do​ga.
– Tra​žim dok​to​ra Blo​oda – iz​ja​vi on za​pu​han.
– Vi se neo​bič​no žu​ri​te – pro​gun​đa Kent. – Koji je vrag? Dvoj​ke?
– A? O! Ne, ne. Ni​sam ože​njen, gos​po​di​ne. Radi se o mom bra​ti​ću, gos​po​di​ne.
– A šta mu je?
– Zlo mu je, gos​po​di​ne. – Nut​tall je smjes​ta sla​gao, uhva​tiv​ši se za iz​go​vor koji mu je pru​žio
sam Kent. – Je li dok​tor ov​dje?
– Ono tamo je nje​go​va ko​li​ba – ne​ma​mo po​ka​za Kent. – Ako nije tamo, onda je neg​dje drug​dje.
– I on se uda​lji. Uvi​jek je bio zlo​vo​ljan, ne​lju​baz​na zvi​jer sprem​ni​ji da radi bi​čem nego je​zi​kom.
Nut​tall ga je sa za​do​volj​stvom gle​dao kako od​la​zi i čak je za​pa​zio ko​jim je prav​cem oti​šao. Za​-
tim upa​de u ogra​du i sa ža​loš​ću se uvje​ri da dok​tor Blo​od nije kod kuće. Ra​zu​man čo​vjek bi sjeo i
če​kao, sma​tra​ju​ći da je to na kra​ju kra​je​va naj​br​ži i naj​si​gur​ni​ji na​čin.
Nut​tall nije imao ra​zu​ma. On je opet iz​le​tio iz ogra​de, ok​li​je​vao malo, raz​miš​lja​ju​ći o tome ko​-
jim prav​cem da kre​ne, i ko​nač​no od​lu​čio da pođe bilo ko​jim pu​tem, iz​u​zev onim ko​jim je išao Kent.
On se po​žu​ri kroz spr​že​nu sa​va​nu36 pre​ma plan​ta​ži še​ćer​ne tr​ske, koja je sta​ja​la čvr​sta kao ka​kav be​-
dem i blje​šta​la kao zla​to pod za​s​ljep​lju​ju​ćim jun​skim sun​cem. Kroz ve​li​ke, kao ći​li​bar žute blo​ko​ve
tr​ske, koja je doz​ri​je​va​la, bili su pre​sje​če​ni pro​la​zi. Da​le​ko do​lje, u jed​nom od tih pro​la​za, ugle​dao
je ne​ko​li​ko ro​bo​va kako rade. Nut​tall se upu​ti pro​la​zom pre​ma nji​ma. Oni ga tupo po​gle​da​še kada
pro​đe kraj njih. Pitt nije bio među nji​ma i on se ne usu​di upi​ta​ti za nje​ga. Nas​ta​vi tra​ži​ti još sko​ro či​-
tav sat, sad ovom sta​zom, sad onom. Je​dan​put ga os​lo​vi je​dan nad​zor​nik, pi​ta​ju​ći ga šta tra​ži. On od​-
go​vo​ri da tra​ži dok​to​ra Blo​oda, jer mu je bra​tić obo​lio. Nad​zor​nik ga pos​la do đa​vo​la i reče mu da se
gubi s plan​ta​že. Blo​od nije tu. Ako je uop​će neg​dje, onda je u svo​joj ko​li​bi, u ogra​di.
Nut​tall kre​nu da​lje u na​mje​ri da iz​i​đe, ali je po​šao po​greš​nim prav​cem, pre​ma onoj stra​ni plan​-
ta​že koja je bila naj​da​lja od ogra​de i gdje se gra​ni​či​la s gus​tom šu​mom. Nad​zor​nik ga je pre​vi​še pre​-
zi​rao, a mo​žda ga je pre​tje​ra​no uma​ra​la za​guš​lji​va pret​pod​nev​na žega, da bi ga upo​zo​rio da je kre​nuo
po​greš​nim prav​cem.
Nut​tall od​lu​ta do kra​ja pro​la​za, za​tim zađe za ugao i na​le​tje na Pit​ta, sa​mog, koji je dr​ve​nom lo​-
pa​tom ko​pao neki ka​nal za na​ta​pa​nje. No​sio je opu​šte​ne i po​de​ra​ne pa​muč​ne hla​če, koje su ga po​kri​-
va​le od po​ja​sa do ko​lje​na; iz​nad i is​pod toga bio je nag, samo mu je ši​ro​ki še​šir od ple​te​ne sla​me šti​-
tio neo​češ​lja​nu zlat​no-žutu gla​vu od zra​ka trop​skog sun​ca. Kad ga je ugle​dao, Nut​tall za​hva​li na​glas
svo​me stvo​ri​te​lju. Dok je Pitt bu​ljio u nje​ga, bro​do​gra​di​telj je tuž​nim gla​som si​pao svo​je tuž​ne vi​jes​-
ti. Za​klju​čak je bio da mora još toga ju​tra do​bi​ti od Blo​oda de​set fun​ti, ili su svi pro​pa​li. Za sav taj
trud i znoj on dobi samo osu​du od Je​re​mi​aha Pit​ta.
– Prok​le​ta bu​da​lo! – reče mu rob. – Ako tra​ži​te Blo​oda, za​što onda gu​bi​te vri​je​me ov​dje?
– Ne mogu ga naći – vris​nu Nut​tall. Vri​je​đao ga je ta​kav pri​jem. Za​bo​rav​ljao je ras​tro​je​nost Pit​-
to​vih ne​ra​va pos​li​je noći koju je pro​veo u uz​ne​mi​re​nos​ti i bdi​je​nju i koja se u zoru za​vr​ši​la oča​ja​-
njem. – Mis​lio sam da vi...
– Mis​li​li ste da ja mogu os​ta​vi​ti lo​pa​tu i poći da ga tra​žim mjes​to vas? Jes​te li to mis​li​li? Bože,
da naši ži​vo​ti mo​ra​ju za​vi​si​ti od ovak​vog glu​pa​ka! Dok vi ov​dje gu​bi​te vri​je​me, pro​la​ze sati! A ako
vas neki nad​zor​nik uhva​ti u raz​go​vo​ru sa mnom? Kako ćete to objas​ni​ti?
Nut​tal​lu se za tre​nu​tak odu​že moć go​vo​ra zbog tak​ve ne​za​hval​nos​ti. Za​tim pras​nu.
– Bo​lje je bilo, tako mi neba, da se ni​kad ni​sam upleo u taj po​sao. Že​lim da...
Šta je on još že​lio, nije se ni​kad doz​na​lo, jer se u taj mah iza blo​ka tr​ske po​ja​vio kru​pan čo​vjek,
obu​čen u taft boje bi​sk​vi​ta. Pra​ti​la su ga dva crn​ca u pa​muč​nim hla​ča​ma, na​oru​ža​na du​gim no​že​vi​ma.
Nije bio ni de​set jar​di37 da​le​ko, ali ga nisu pri​je čuli, jer je išao po me​koj, elas​tič​noj kreč​noj gli​ni.
G. Nut​tall po​gle​da une​zvi​je​re​no oko sebe, a onda jur​nu kao zec u prav​cu šume, uči​niv​ši tako naj​-
lu​đu stvar koju je u tim pri​li​ka​ma mo​gao uči​ni​ti, i koja ga je naj​vi​še oda​va​la. Pitt jek​nu i os​ta​de na
mjes​tu, os​lo​niv​ši se o lo​pa​tu.
– Hej, tamo! Stoj! – za​ur​la pu​kov​nik Bi​shop za bje​gun​cem, do​dav​ši tome straš​ne pri​jet​nje, ukra​-
še​ne ne​kim go​vor​nič​kim ne​pri​jat​nos​ti​ma.
Ali bje​gu​nac je ju​rio pra​vo na​pri​jed, ne okre​ću​ći gla​vu. Je​di​na nada koja mu je pre​os​ta​la bila je
da mu pu​kov​nik Bi​shop nije vi​dio lice; jer, moć i utje​caj pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa bili su do​volj​ni da obje​-
se sva​kog čo​vje​ka za koga on po​mis​li da tre​ba da bude mr​tav.
Tek kad je bje​gu​nac iš​če​zao u žbu​nju, pu​kov​ni​ka pro​đo​še lju​ti​na i za​pre​pa​šte​nje i on se sje​ti
dvo​ji​ce cr​na​ca koji su išli u sto​pu za njim kao hr​to​vi. To je bila tje​les​na stra​ža bez koje se nije kre​tao
po po​sje​du ot​kad ga je pri​je ne​ko​li​ko go​di​na na​pao i go​to​vo za​da​vio je​dan rob.
– Za njim, vi, crne svi​nje! – pro​de​ra se on na njih. Ali kad su poš​li, on ih za​us​ta​vi. – Če​kaj​te!
Vra​ti​te se, đavo vas od​nio!
Palo mu je na um da je ne​po​treb​no ju​ri​ti za tim čo​vje​kom i hva​ta​ti ga, mu​če​ći se s njim i tako iz​-
gu​bi​ti mo​žda či​tav dan, lo​ve​ći ga po toj prok​le​toj šumi. Ov​dje je pri ruci Pitt. Pitt mu mora ka​za​ti tko
je taj nje​gov plaš​lji​vi pri​ja​telj i šta je bio pred​met tog pris​nog i taj​nog raz​go​vo​ra koji je on pre​ki​nuo.
Pitt, na​rav​no, mo​žda neće htje​ti da go​vo​ri. Uto​li​ko gore po Pit​ta. Do​vit​lji​vi pu​kov​nik Bi​shop znao je
de​se​tak na​či​na – od ko​jih su neki bili vrlo za​bav​ni – da po​bi​je​di tvr​do​gla​vost tih kaž​nje​nič​kih pasa.
On se okre​nu robu li​cem koje je go​rje​lo od unu​traš​njeg i vanj​skog og​nja, a sit​ne oči​ce si​ja​le su
mu svi​re​poš​ću. Upu​ti se k nje​mu, ma​šu​ći la​kim bam​bu​so​vim šta​pom.
– Tko je taj bje​gu​nac? – za​pi​ta on je​zi​vo bla​go.
Nas​lo​njen na svo​ju lo​pa​tu, Je​re​mi​ah Pitt spus​ti malo gla​vu i ne​la​god​no se pre​mjes​ti na svo​jim
bo​sim no​ga​ma. Uza​lud se mu​čio da nađe neki od​go​vor u svo​joj pa​me​ti, osim da prok​li​nje idi​ot​stvo g.
Ja​me​sa Nut​tal​la.
 Po​sjed​ni​kov bam​bu​sov štap pade na mom​ko​va gola ra​me​na i za​da​de mu stra​šan bol.
– Od​go​vo​ri mi, pse​to! Kako se zove?
Je​re​mi​ah je gle​dao de​be​log po​sjed​ni​ka nat​mu​re​nim, go​to​vo pr​kos​nim po​gle​dom.
– Ne znam – reče on. U gla​su mu je bio mali pri​zvuk pr​ko​sa, iz​a​zvan udar​cem koji nije smio uz​-
vra​ti​ti, ako je htio os​ta​ti živ. Ti​je​lo mu nije po​pus​ti​lo pod njim, ali mu se duh pre​vi jao od muka.
– Ne znaš? E, pa da ti onda pro​dr​mam malo sje​ća​nje. – Stap se opet spus​ti. Jesi li se sje​tio nje​-
go​vog ime​na?
– Ni​sam.
– Tvr​do​glav si, a? – Pu​kov​nik ga za​čas zlob​no po​gle​da, a za​tim ga obu​ze bi​jes. – Do vra​ga! Be​-
sram​no pse​to! Zar ćeš se ti sa mnom igra​ti? Mis​liš da se meni mo​žeš ru​ga​ti?
Pitt sle​že ra​me​ni​ma, pre​ba​ci se opet s jed​ne noge na dru​gu i os​ta​de tvr​do​gla​vo šu​te​ći. Nema
stva​ri koja više iz​a​zi​va čo​vje​ka nego ovo; a pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa nije tre​ba​lo mno​go iz​a​zi​va​ti. U nje​mu
se sada pro​bu​di ži​vo​tinj​ski bi​jes. On sta​de bi​jes​no lu​pa​ti po tim ne​za​šti​će​nim le​đi​ma, pra​te​ći sva​ki
uda​rac psov​ka​ma i od​vrat​nim po​gr​da​ma – sve dok se u Pit​tu, koga je ne​iz​dr​ž​lji​vo bo​lje​lo, uč​ma​le is​-
kre mu​žev​nos​ti ne pro​bu​di​še i ne pre​tvo​ri​še u pla​men – on sko​či na svo​ga mu​či​te​lja.
Ali, čim on sko​či, sko​či​še i bri​ž​lji​vi crn​ci. Mi​ši​ća​ve bron​ča​ne ruke sa​vi​še se oko njež​nog bi​je​-
log ti​je​la lo​me​ći ga i ne​sret​ni rob za​čas os​ta​de ne​mo​ćan, ruku ve​za​nih iza leđa kož​nim pa​šom.
Bi​shop je te​ško di​sao, po licu su mu iz​bi​le pje​ge, pro​ma​trao je tre​nu​tak Pit​ta, a onda reče:
– Po​ve​di​te ga.
Iz​me​đu zlat​nih zi​do​va od tr​ske, koji su se uz​di​za​li do osam sto​pa38 vi​si​ne, crni ču​va​ri kre​nu​še za
pu​kov​ni​kom, gu​ra​ju​ći is​pred sebe bi​jed​nog Pit​ta niz dugi pro​laz. Nje​go​vi dru​go​vi ro​bo​vi koji su tu
ra​di​li gle​da​li su pre​pla​še​no u nje​ga. Očaj ga je obu​zi​mao. Nije mno​go ma​rio za muke koje će usko​ro
pod​ni​je​ti, iako je znao da će biti užas​ne. Pra​vi iz​vor nje​go​vih du​šev​nih pat​nji bio je u tome što je bio
uvje​ren da je bri​ž​lji​vo smiš​lje​no bjek​s​tvo iz ovog neo​pi​si​vog pak​la sada osu​je​će​no u sa​mom tre​nut​ku
iz​vr​še​nja.
Iz​bi​še na ze​le​nu za​ra​van i upu​ti​še se ogra​di i bi​je​loj nad​zor​ni​ko​voj kući. Pit​to​ve oči po​gle​da​še u
prav​cu Car​lis​le​ovog za​lje​va koji se s ove za​rav​ni jas​no vi​dio, s tvr​đa​vom na jed​noj i du​gim luč​kim
ba​ra​ka​ma na dru​goj stra​ni. Duž mola bilo je pri​ve​za​no ne​ko​li​ko plit​kih la​đi​ca i on uhva​ti sebe kako
se pita, koji je to bro​dić u kome bi uz malo više sre​će bili sada na moru. Nje​gov po​gled je ža​los​no
blu​dio nad mo​rem.
Go​nje​na la​kim vje​tri​ćem, koji je je​dva na​bi​rao mo​dru po​vr​ši​nu Ka​rip​skog mora, plo​vi​la je pris​-
ta​ni​štem u prav​cu oba​le dos​to​jans​tve​na fre​ga​ta39 cr​ve​nog tru​pa, koja je no​si​la en​gle​sku zas​ta​vu.
Pu​kov​nik Bi​shop zas​ta​de da je osmo​tri, zak​la​nja​ju​ći mes​na​tom ru​kom oči. Mada je vje​trić bio
lak, brod je ra​za​peo samo sred​nje je​dro. Sva os​ta​la je​dra bila su sa​vi​je​na, tako da su se jas​no vi​dje​li
obri​si nje​go​vog ve​li​čans​tve​nog tru​pa, od vi​so​kog tor​nja na krmi do poz​la​će​nog klju​na, koji je blje​-
štao na za​s​ljep​lju​ju​ćem sun​cu.
Ovak​vo spo​ro kre​ta​nje po​ka​zi​va​lo je da ka​pe​tan sla​bo poz​na ove vode i da zbog toga više voli
oprez​no is​pi​ti​va​ti put. Ako se bude kre​tao sa​daš​njom br​zi​nom, onda će se mo​žda tek za sat usi​dri​ti u
luci. I dok je pu​kov​nik tako gle​dao brod, di​ve​ći se, mo​žda, nje​go​voj gra​ci​oz​nos​ti i lje​po​ti, Pit​ta su
od​gu​ra​li u ogra​du i uk​li​je​šti​li u kla​de koje su tu sta​ja​le sprem​ne za ro​bo​ve koje tre​ba kaz​ni​ti.
 Pu​kov​nik Bi​shop pođe za njim, ge​ga​ju​ći se li​je​nim ko​ra​kom.
– Bun​tov​no pse​to koje po​ka​zu​je zube svom gos​po​da​ru mora se na​uči​ti do​brom vla​da​nju po ci​je​-
nu vlas​ti​te kože – to je bilo sve što je re​kao pri​je no što se pri​hva​tio krv​nič​kog pos​la.
O nje​go​vom zvjer​stvu go​vo​ri do​volj​no to što je htio vlas​ti​tim ru​ka​ma či​ni​ti ono što bi ve​ći​na
lju​di nje​go​va po​lo​ža​ja, iz po​što​va​nja pre​ma sebi, pre​pus​ti​la crn​ci​ma. Go​to​vo s užit​kom, kao da za​do​-
vo​lja​va neki div​ljač​ki, svi​re​pi na​gon, ši​bao je svo​ju žr​tvu po gla​vi i le​đi​ma. Lu​pao je to​li​ko jako da
mu se štap usko​ro sav iz​lo​mio. Mo​žda vam je poz​na​to kako bri​di po ti​je​lu od udar​ca elas​tič​nog bam​-
bu​so​vog šta​pa kad je či​tav. Ali, shva​ća​te li ko​li​ko je stra​šan nje​gov uda​rac kad štap ras​ci​je​pi na ne​-
ko​li​ko du​gih, gip​kih vla​ti, čiji je sva​ki rub oštar kao nož?
Kad je naj​zad pu​kov​nik Bi​shop, do​bro se umo​riv​ši, ba​cio dr​šku s ne​ko​li​ko vla​ti, jer je samo to
os​ta​lo od nje​go​vog šta​pa, leđa ne​sret​nog roba su se od vra​ta do po​ja​sa pre​tvo​ri​la u kr​va​vu kašu.
Dok​le god je bio pri pu​noj svi​jes​ti, Je​re​mi​ah Pitt nije da​vao gla​sa od sebe. Ali mada mu je bol
ne​mi​lo​srd​no otup​lji​va​la čula, on se po​vi​jao na​pri​jed, dok, naj​zad, nije os​tao tako vi​se​ći, sklup​čan,
ste​nju​ći sla​bim gla​som.
Pu​kov​nik Bi​shop sta​vi nogu na preč​ku i nag​nu se nad svo​ju žr​tvu, sa svi​re​pim osmi​je​hom na
svom pu​nom, gru​bom licu.
– Neka te ovo na​uči pra​voj po​kor​nos​ti – reče on. – A što se tiče onog tvog sra​me​ž​lji​vog pri​ja​te​-
lja, os​tat ćeš ov​dje bez jela i pića – bez jela i pića, ču​ješ li me? – dok ti ne bude po vo​lji da mi ka​žeš
nje​go​vo ime i za​ni​ma​nje. – On po​di​že nogu s preč​ke. – Kad ti bude dos​ta ovog, javi mi, pa ćemo ti
spre​mi​ti že​lje​zo za ži​go​sa​nje.
Onda se okre​nu i ode krup​nim ko​ra​ci​ma iz ogra​de, a crn​ci za njim.
Pitt ga je čuo kao kroz san. U tom Času ova svi​re​pa kaz​na ga je to​li​ko is​cr​pla i on je pao u tako
du​bo​ko oča​ja​nje da nije više ma​rio, je li živ ili mr​tav.
Me​đu​tim, usko​ro ga iz dje​li​mič​ne otu​pje​los​ti, u koju ga je ne​mi​lo​srd​no ba​ci​la bol, trže neka
nova vrst bo​lo​va. Ja​ram je sta​jao vani, pod pu​nim blje​skom trop​skog sun​ca i nje​go​vih zra​ka koje su
pa​da​le pr​že​ći u ta iz​o​bli​če​na, kr​va​va leđa tako da je osje​ćao kao da ga žari pla​men. Tome se usko​ro
pri​dru​ži još jed​no neo​pi​si​vo mu​če​nje. Na nje​ga su se spu​šta​le muhe, či​tav oblak svi​re​pih an​til​skih
muha koje je pri​vu​kao mi​ris krvi.
Nije, dak​le, čud​no što do​vit​lji​vi pu​kov​nik Bi​shop, koji se tako do​bro ra​zu​mi​je​vao u vje​šti​ni ra​-
zve​zi​va​nja tvr​do​gla​vih je​zi​ka, nije sma​trao za po​treb​no da pri​bjeg​ne dru​gim sred​stvi​ma mu​če​nja. Ni
sva nje​go​va đa​vo​lja okrut​nost nije mo​gla iz​mis​li​ti okrut​ni​je, ne​iz​dr​ž​lji​vi​je mu​če​nje od ono​ga koje je
sama pri​ro​da vr​ši​la nad čo​vje​kom koji se na​šao u Pit​to​vom po​lo​ža​ju.
Rob se to​li​ko pre​vi jao u jar​mu i vri​štao u hrop​cu da je sva​kog tre​nut​ka mo​gao po​lo​mi​ti udo​ve.
U tom po​lo​ža​ju ga je za​te​kao Pe​ter Blo​od, koji se, kako se Pit​to​vom smu​će​nom po​gle​du uči​ni​lo,
odjed​nom stvo​rio pred njim. G. Blo​od do​ne​se ši​rok pal​min list. Kad nji​me otje​ra muhe koje su na​pa​-
le Je​re​mi​aho​va leđa, on taj list jed​nom niti pri​ve​za mla​di​ću za vrat, tako da ga je šti​tio od dalj​njih na​-
pa​da, kao i od sun​ča​nih zra​ka. Za​tim sje​de do nje​ga, pri​vu​če pat​ni​ko​vu gla​vu na svo​je rame, opra mu
lice hlad​nom vo​dom iz zem​lja​ne zdje​le. Pitt se stre​se i zas​te​nja, uz​dah​nuv​ši du​bo​ko.
– Vode! – dah​nu on. – Vode, tako vam Kris​ta!
Blo​od pri​ma​če zdje​lu nje​go​vim drh​ta​vim us​na​ma. Pio je žud​no, buč​no, sve dok nije is​praz​nio
po​su​du. Bu​du​ći ga je na​pi​tak ra​s​hla​dio i po​vra​tio, po​ku​ša sjes​ti.
 – Leđa! – krik​nu on.
Oči g. Blo​oda sjev​nu​še ne​ka​ko neo​bič​no, a usne mu se stis​nu​še. Ali, kad ih je otvo​rio i pro​go​vo​-
rio, glas mu je bio sta​lo​žen i rav​no​mje​ran.
– Bu​di​te samo mir​ni. Sve po redu. Vaša leđa za​sad ne trpe, jer sam ih po​krio. Že​lio bih zna​ti šta
vam se do​go​di​lo. Mis​li​te li da mo​že​mo biti bez mo​re​plov​ca, kad ste do​pus​ti​li sebi da iz​a​zi​va​te tu
zvi​jer Bi​sho​pa do te mje​re da vas je sko​ro ubio?
Pitt sje​de i jek​nu po​nov​no. Ali ovog puta mu​čio ga je du​šev​ni očaj više nego tje​les​ni.
– Ne bih re​kao, Pe​te​re, da će ovog puta biti po​tre​ban mo​re​plo​vac.
– Za​što? – vik​nu g. Blo​od?
Pitt iz​ne​se po​je​di​nos​ti što je kra​će mo​gao, pre​ki​da​ju​ći se u go​vo​ru i gu​be​ći dah.
– Mo​ram tru​nu​ti ov​dje dok mu ne ka​žem kako se zove moj po​sje​ti​lac i čime se bavi.
G. Blo​od us​ta​de, mum​lja​ju​ći ne​što u sebi.
– Neka đavo nosi smrd​lji​vog tr​gov​ca rob​ljem – iz​ja​vi on. – Ali to ipak mo​ra​mo iz​ves​ti. Do vra​-
ga i Nut​tall. Pla​tio on ka​uci​ju za bro​dić ili ne pla​tio, objas​nio ili ne objas​nio, bro​dić os​ta​je i mi od​la​-
zi​mo, i vi za​jed​no s nama.
– Vi sa​nja​te, Pe​te​re – reče kaž​nje​nik. – Ovog puta ne od​la​zi​mo. Vlas​ti će za​pli​je​ni​ti bro​dić, ako
se ne pla​ti ka​uci​ja; a još ako Nut​tall, kad ga pri​tis​nu, ot​kri​je plan, svi ćemo do​bi​ti žig na čelo.
G. Blo​od se okre​nu i s te​škim bo​lom u oči​ma baci po​gled na more, na pla​ve vode, po ko​ji​ma se
čvr​sto na​dao da će se usko​ro vra​ti​ti u slo​bo​du.
Ve​li​ki cr​ve​ni brod bio se već znat​no pri​bli​žio oba​li. Po​la​ko i ve​li​čans​tve​no ula​zio je u luku. Sa
pris​ta​ni​šta su mu već kre​ta​le u su​sret dvi​je je​dri​li​ce. Sa svog mjes​ta g. Blo​od je mo​gao vi​dje​ti kako
se blis​ta​ju ba​kre​ni to​po​vi, pos​tav​lje​ni na pred​njem di​je​lu bro​da iz​nad za​vi​nu​tog klju​na i mo​gao je
kod pred​njih je​de​ka koji pri​dr​ža​va​ju jar​bo​le na li​je​voj stra​ni bro​da ras​poz​na​ti lik mor​na​ra koji se sa​-
gi​njao da iz​mje​ri du​bi​nu.
Iz tih tuž​nih mis​li trže ga lju​tit glas:
– Šta, do vra​ga, ra​di​te ov​dje?
Pu​kov​nik Bi​shop se krup​nim ko​ra​ci​ma vra​ćao u ogra​du, a za njim su išli crn​ci.
G. Blo​od se okre​nu li​cem nje​mu. Na nje​go​vo mrko lice – koje je sada pre​pla​nu​lo i do​bi​lo zlat​-
no-sme​đu boju, kao u me​le​za – spus​ti se ma​ska.
– Šta ra​dim? – reče on bla​gim gla​som. – Pa, eto, vr​šim ono što mi na​la​že moj po​ziv.
Pri​bli​ža​va​ju​ći se bi​jes​no, krup​nim ko​ra​kom, pu​kov​nik vi​dje dvi​je stva​ri: praz​nu zem​lja​nu zdje​lu
na sje​di​štu kraj kaž​nje​ni​ka i pal​min list koji mu je šti​tio leđa.
– Zar ste se usu​di​li da to uči​ni​te? – Na po​sjed​ni​ko​vom čelu is​ko​či​še žile de​be​le kao užad.
– Sva​ka​ko da sam se usu​dio. – U gla​su g. Blo​oda bilo je male iz​ne​na​đe​nos​ti.
– Re​kao sam da ne do​bi​ja ni jela ni pića dok ja ne za​po​vje​dim.
– Ni​sam vas čuo kada ste to rek​li.
– Nis​te me čuli? A kako bis​te me mo​gli čuti, kad nis​te bili ov​dje?
– A kako onda ma​že​te oče​ki​va​ti da znam kak​ve ste za​po​vi​jes​ti iz​da​li? – Glas g. Blo​oda bio je
iz​ra​zi​to tu​žan. Znao sam samo da jed​nog od va​ših ro​bo​va ubi​ja​ju sun​ce i muhe. Onda sam re​kao sebi:
ovo je pu​kov​ni​kov rob, a ja sam pu​kov​ni​kov li​ječ​nik i moja je, sva​ka​ko duž​nost, da pri​pa​zim na pu​-
kov​ni​ko​vu svo​ji​nu. Zato sam, eto, dao čo​vje​ku žli​cu vode i po​krio mu leđa od sun​ca. Zar ni​sam imao
pra​vo?
– Pra​vo? – Pu​kov​ni​ku se sko​ro pre​si​je​če moć go​vo​ra.
– Umi​re​te se, ta, umi​ri​te se! – prek​li​njao je g, Blo​od. – Mo​gla bi vas uda​ri​ti kap, ako se to​li​ko
pre​pu​šta​te srdž​bi.
Po​sjed​nik ga op​so​va i gumu u stra​nu, pa pri​đe i otr​že pal​min list s kaž​nje​ni​ko​vih leđa.
– U ime čo​vječ​nos​ti, ja... – za​po​če g. Blo​od.
Po​sjed​nik za​mah​nu bi​jes​no na nje​ga:
– Gu​bi​te se odav​de! – na​re​di on. – I ne pri​bli​žuj​te mi se dok ne po​ša​ljem po vas, ako ne​će​te da i
vas stig​ne ista sud​bi​na.
Pri​jet​nja, tje​le​si​na i moć bili su mu straš​ni. Ali, g. Blo​od ni​kad nije uz​mi​cao. Pu​kov​ni​ka su čvr​-
sto gle​da​le svi​je​tlo​pla​ve oči, tako neo​bič​ne i čud​ne na tom tam​nom licu; pod​sje​ća​le su na bli​je​de sa​-
fi​re umet​nu​te u ba​kar. Pade mu na um da ovaj lu​pež u po​s​ljed​nje vri​je​me pos​ta​je dr​zak. Mo​rat će to
is​pra​vi​ti. U me​đu​vre​me​nu g. Blo​od opet pro​go​vo​ri mir​nim i upor​nim gla​som.
– U ime čo​vječ​nos​ti – ope​to​va on – do​zvo​lit ćete mi da uči​nim što mogu da bih mu olak​šao bo​-
lo​ve, ili ću, ku​nem vam se, od​mah na​pus​ti​ti li​ječ​nič​ku duž​nost i neka me vrag od​ne​se ako se pri​hva​tim
da ijed​nog bo​les​ni​ka još li​je​čim na tom nez​dra​vom oto​ku.
Za tre​nu​tak pu​kov​nik se za​pre​pas​ti, pa nije mo​gao pro​go​vo​ri​ti. Za​tim rik​nu:
– Bo​ga​mu! Usu​đu​ješ se, pse​to, da tak​vim to​nom raz​go​va​raš sa mnom? Usu​đu​ješ se da mi pos​tav​-
ljaš uvje​te?
– Usu​đu​jem se. – Ne​us​tra​ši​ve pla​ve oči gle​da​le su po​nov​no u pu​kov​ni​ko​ve; iz njih je vi​rio đavo,
đavo ne​pro​miš​lje​nos​ti, koju rađa oča​ja​nje.
Pu​kov​nik Bi​shop pro​ma​trao ga je po​du​lje, šu​te​ći.
– Bio sam pre​vi​še blag pre​ma vama – reče naj​zad. – Ali to ćemo po​pra​vi​ti. – On stis​nu usne. –
Na​re​dit ću da vas ši​ba​ju, dok vam ni pa​lac kože ne os​ta​ne na tim pr​lja​vim le​đi​ma.
– To ćete ura​di​ti? A šta će onda biti s gu​ver​ne​rom Ste​edom?
– Vi nis​te je​di​ni li​ječ​nik na oto​ku.
G. Blo​od se na​smi​ja.
– A ho​će​te li to reći nje​go​voj ek​se​len​ci​ji, kome je kos​to​bo​lja obu​ze​la noge u toj mje​ri da ne
može sta​ja​ti na nji​ma? Vi zna​te ve​oma do​bro da on ni po koju ci​je​nu neće tr​pje​ti ne​kog dru​gog li​ječ​-
ni​ka, jer je ra​zu​man čo​vjek i zna šta je do​bro za nje​ga.
Ali pu​kov​ni​kov zvjer​ski na​gon, koji se pot​pu​no pro​bu​dio, nije se dao lako ukro​ti​ti.
– Ako pre​ži​vi​te šibu mo​jih cr​na​ca, mo​žda ćete se ura​zu​mi​ti.
On mah​nu crn​ci​ma u že​lji da im izda za​po​vi​jest. Ali ona ne bi ni​kad iz​da​ta. Tog tre​nut​ka raz​li​je​-
že se stra​ho​vi​ta grm​lja​vi​na, koja za​gu​ši nje​gov glas, po​tre​sa​ju​ći i sam zrak. Pu​kov​nik Bi​shop sko​či,
sko​či​še i crn​ci, a to uči​ni i na​iz​gled hlad​no​krv​ni g. Blo​od. Sva če​tvo​ri​ca upri​je​še oči k moru.
Od ve​li​kog bro​da, koji je sada sta​jao oko dvi​je sto​ti​ne me​ta​ra da​le​ko od tvr​đa​ve, mo​gli su se
do​lje, u za​lje​vu, vi​dje​ti samo nje​go​vi glav​ni jar​bo​li kako str​če iz obla​ka dima koji je oba​vi​jao brod.
Pre​pla​še​ne mor​ske pti​ce po​le​tje​le su s gre​be​na i sada su kru​ži​le ne​be​skim pla​vet​ni​lom, iz​ra​ža​va​ju​ći
na​glas svo​je uz​bu​đe​nje: ža​los​ti​ve uga​re bile su naj​buč​ni​je.
Ovi lju​di su još gle​da​li s uzvi​šen ja na kome su sta​ja​li, ne shva​ća​ju​ći šta se do​ga​đa, kad spa​zi​še
kako se bri​tan​ska zas​ta​va spu​šta s vrha glav​ne ka​tar​ke i nes​ta​je do​lje u obla​ku koja se peo sve više.
Tre​nu​tak kas​ni​je iz obla​ka se na​mjes​to en​gle​ske zas​ta​ve diže zlat​na i pur​pur​na zas​ta​va Cas​til​le40.
Tada shva​ti​še.
– Gu​sa​ri! – rik​nu pu​kov​nik i ope​to​va – Gu​sa​ri!
U gla​su su mu se po​mi​je​ša​li strah i ne​vje​ri​ca. Nje​go​vo pre​pla​nu​lo lice po​bli​je​de i dobi boju ilo​-
va​če, a sit​ne oči​ce is​pu​ni​še mu se div​ljim bi​je​som. Nje​go​vi crn​ci ga po​gle​da​še, ke​se​ći se idi​ot​ski,
tako da su im is​ko​či​li zubi i očne ja​bu​či​ce.
 ŠPANJOLCI

Ve​li​čans​tve​ni brod, koji su pus​ti​li da pod laž​nom zas​ta​vom tako bez​briž​no uplo​vi u Car​lis​le​ov
za​ljev, bio je špa​njol​ski gu​sar​ski brod. On je do​la​zio da osve​ti te​ške du​go​ve koje je ima​la na svom
ra​ču​nu pljač​ka​ška Obal​ska bra​ti​ja41. Do​la​zio je, isto tako, da osve​ti ne​dav​ni po​raz koji je »Po​nos De​-
vo​na« na​nio špa​njol​skim ga​li​ja​ma koje su no​si​le bla​go za Ca​diz42. Do​go​di​lo se da je onom ga​li​jom,
koja je po​bje​gla ma​nje-više raz​bi​je​na, za​po​vi​je​dao ro​đe​ni brat špa​njol​skog ad​mi​ra​la don Mi​gu​ela od
Es​pi​no​se, don Di​ego od Es​pi​no​se i Val​de​sa, koji je bio ve​oma na​gao i va​tren gos​po​din.
Ner​vi​ra​ju​ći se zbog vlas​ti​tog po​ra​za, svjes​no za​bo​rav​lja​ju​ći da je do toga doš​lo zbog nje​go​vog
vlas​ti​tog po​na​ša​nja, on se zak​leo da će En​gle​zi​ma odr​ža​ti žes​to​ku pri​di​ku koju će za​pam​ti​ti. Htio je
is​trg​nu​ti list iz knji​ge Mor​ga​na43 i dru​gih mor​skih raz​boj​ni​ka i iz​vr​ši​ti kaz​ne​ni po​hod, pro​tiv neke en​-
gle​ske ko​lo​ni​je. Zbog toga je u mjes​tu San Juan na oto​ku Por​to Rico44 pri​pre​mio brod »Cin​co Lla​-
gas«, a nje​gov brat ad​mi​ral, na ne​sre​ću nje​go​vu i mno​gih dru​gih, nije bio tu da ga od​vra​ti. Cilj mu je
bio otok Bar​ba​do​es, koji je pri​ro​da tako jako ut​vr​di​la da su nje​go​vi bra​ni​oci mo​gli bez​briž​no spa​va​-
ti. Iz​a​brao ga je zato što je, pre​ma iz​vje​šta​ji​ma nje​go​vih uho​da, »Po​nos De​vo​na« tu pris​tao, te je u
svo​ju osve​tu že​lio uni​je​ti i ne​što pjes​nič​ke prav​de. A iz​a​brao je tre​nu​tak kad u Car​lis​le​ovom za​lje​vu
nije bio usi​dren ni​je​dan rat​ni brod.
Us​pio je u svo​joj na​mje​ri tako do​bro da nije iz​a​zvao ni​kak​vu sum​nju sve dok nije s krat​ke raz​da​-
lji​ne poz​dra​vio tvr​đa​vu boč​nim plo​tu​nom iz dva​de​set to​po​va.
Pro​ma​tra​ju​ći ra​zjap​lje​nih usta, ona če​tvo​ri​ca u ogra​di na uzvi​šen ju vi​dje​še kako ve​li​ki brod
sada puzi na​pri​jed u obla​ku dima koji se di​zao, kako ra​zvi​ja ve​li​ko je​dro da bi ubr​zao hod i kako se
go​to​vo sa​svim okre​nuo vje​tru da bi upe​rio na tvr​đa​vu to​po​ve svo​je li​je​ve stra​ne.
Pos​li​je rike i tri je​ška dru​gog plo​tu​na, pu​kov​nik Bi​shop se trže iz pre​ne​ra​že​nos​ti i sje​ti se svo​je
duž​nos​ti. Do​lje u gra​du uda​ra​li su bi​jes​no u bu​banj i tru​be su je​ča​le, kao da je još tre​ba​lo upo​zo​ra​va​ti
na opas​nost. Mjes​to pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa, kao za​po​vjed​ni​ka bar​ba​do​ske po​li​ci​je, bilo je u onoj is​toj
tvr​đa​vi koju su špa​njol​ski to​po​vi pre​tva​ra​li u dje​li​će.
Sje​tiv​ši se toga, on odju​ri udvos​tru​če​nim ko​ra​kom,, us​pr​kos svo​joj tje​le​si​ni i us​pr​kos vru​ći​ni, a
crn​ci kre​nu​še ka​som za njim.
G. Blo​od se okre​nu Je​re​mi​ahu Pit​tu i na​smi​ja se straš​nim smi​je​hom.
– E, ovo bih na​zvao pre​ki​dom u pra​vo vri​je​me – reče on. – Mada sam vrag zna šta će se iz ovog
iz​le​ći – do​da​de on pos​li​je raz​miš​lja​nja.
Kad za​gr​mi tre​ći plo​tun, on po​di​že sa zem​lje pal​min list i po​nov​no ga pa​ž​lji​vo sta​vi na leđa svo​-
ga dru​ga.
U ogra​du upa​de Kent, zno​jan i za​di​han, a za njim dva​de​se​tak rad​ni​ka s plan​ta​že, među ko​ji​ma i
ne​ko​li​ko cr​na​ca. Svi su bili u pa​ni​ci. On ih uve​de u ni​sku,, bi​je​lu kuću i pos​li​je ne​pu​nog mi​nu​ta iz​ve​-
de ih na​oru​ža​ne mu​ske​ta​ma, krat​kim no​že​vi​ma, a neke i fi​šek​li​ja​ma.
U to vri​je​me po​če​še sti​za​ti i kaž​nje​ni​ci u gru​pa​ma, po dvo​ji​ca – tro​ji​ca. Na​pus​ti​li su po​sao kad
su vi​dje​li da ih nit​ko ne čuva i kad su na​nju​ši​li opću po​mut​nju.
Dok je nje​go​va, na br​zi​nu na​oru​ža​na stra​ža, ju​ri​la na​pri​jed, Kent se za tre​nu​tak za​us​ta​vi i do​ba​ci
ro​bo​vi​ma za​po​vi​jed:
– U šume! Dr​ži​te se šuma i sa​krij​te se tamo dok se ovo ne za​vr​ši i dok ne po​va​di​mo cri​je​va tim
špa​njol​skim svi​nja​ma.
Pos​li​je ode žur​no sa svo​jim lju​di​ma. Oni su se tre​ba​li pri​klju​či​ti lju​di​ma koji su se sa​kup​lja​li u
gra​du, da bi se za​jed​nič​ki su​prot​sta​vi​li špa​njol​skim odre​di​ma i sav​la​da​li ih.
Da nije bilo g. Blo​oda, ro​bo​vi bi ga od​mah pos​lu​ša​li.
– Za​što se žu​ri​te, i još po ovoj vru​ći​ni? – reče on. Bio je neo​bič​no mi​ran, kako im je iz​gle​da​lo.
– Mo​žda uop​će neće biti po​treb​no da se ide u šume, a, na sva​ki na​čin, bit će dos​ta vre​me​na za to kad
Špa​njol​ci budu gos​po​da​ri gra​da.
Pri​dru​ži​še im se još neki za​os​ta​li, tako da ih je bilo ukup​no oko dva​de​se​tak – sve sami kaž​nje​ni​-
ci – po​bu​nje​ni​ci. Sta​ja​li su i sa svog po​god​nog po​lo​ža​ja pra​ti​li ra​zvoj bi​jes​ne bit​ke koja se do​lje vo​-
di​la.
Pro​tiv is​kr​ca​va​nja bo​ri​la se po​li​ci​ja i svi oto​ča​ni spo​sob​ni za oruž​je s bi​jes​nom od​luč​noš​ću lju​-
di koji zna​ju da u slu​ča​ju po​ra​za ne mogu oče​ki​va​ti mi​lost. Svi​re​post špa​njol​skih voj​ni​ka bila je pos​-
lo​vič​na; Mor​gan ili L’Ol​lo​na​is45, ni kad su bili naj​go​ri, nisu či​ni​li tak​ve uža​se za koje su bila spo​sob​-
na ova kas​ti​ljan​ska gos​po​da.
Ali ovaj špa​njol​ski za​po​vjed​nik znao je svoj po​sao, a to se ne bi mo​glo reći za bar​ba​do​sku po​li​-
ci​ju, ako ho​će​mo ka​za​ti is​ti​nu. Kad je iz​ne​nad​nim na​pa​dom iz​ba​cio tvr​đa​vu iz bor​be i tako ste​kao
pred​nos​ti, po​ka​zao im je usko​ro da je on gos​po​dar si​tu​aci​je. Nje​go​vi to​po​vi upe​ri​še se na otvo​ren
pros​tor iza oba​le gdje je nes​po​sob​ni Bi​shop pos​ta​vio svo​je lju​de. Pre​tvo​ri​še po​li​ci​ju u raz​de​ra​ne kr​-
va​ve krpe i za​šti​ti​še odre​de za is​kr​ca​va​nje, koji su išli pre​ma oba​li svo​jim čam​ci​ma i čam​ci​ma ne​kih
od onih koji su priš​li ve​li​kom bro​du, ne ut​vr​div​ši pret​hod​no čiji je brod.
Bit​ka je tra​ja​la či​ta​vo to vre​lo po​pod​ne. Če​gr​ta​nje i pra​ska​nje mu​ske​ta pro​di​ra​lo je dub​lje u
grad, po​ka​zu​ju​ći da su bra​ni​oce stal​no po​ti​ski​va​li. U su​mrak su dvi​je sto​ti​ne i pe​de​set Špa​njo​la​ca bili
gos​po​da​ri gra​da. Oto​ča​ni su bili ra​zo​ru​ža​ni. Za​to​čen u svo​joj kući, gu​ver​ner Ste​ed je od pre​ve​li​kog
stra​ha za​bo​ra​vio na svo​ju kos​to​bo​lju, i dok su ga pu​kov​nik Bi​shop i neki niži ofi​ci​ri pri​dr​ža​va​li, don
Di​ego ga, s uč​ti​voš​ću, koja je bila is​to​vre​me​no i po​ru​ga, oba​vi​jes​ti o svo​ti koju će tra​ži​ti za ot​kup.
Don Di​ego je tra​žio da ne pre​tvo​ri grad u prah i pe​peo da mu se pre​da sto ti​su​ća špa​njol​skih
zlat​ni​ka46 i pe​de​set grla sto​ke. I dok je ovaj ugla​đe​ni i pris​toj​ni za​po​vjed​nik ugo​va​rao te po​je​di​nos​ti s
odu​ze​tim bri​tan​skim gu​ver​ne​rom, do​tle su Špa​njol​ci raz​bi​ja​li i pljač​ka​li, ve​se​li​li se, pili i pus​to​ši​li
kako su samo oni umje​li.
G. Blo​od se u su​mrak, ve​oma smje​lo, usu​di da siđe u grad. Je​re​mi​ah Pitt, kome je pos​li​je pri​čao
šta je tamo vi​dio, za​bi​lje​žio je to u svom op​sež​nom dnev​ni​ku, iz koga po​ti​če naj​ve​ći dio mog iz​la​ga​-
nja. Ne​mam na​mje​ru da ma šta od toga po​nav​ljam ov​dje. Sve je to pre​vi​še od​vrat​no i gad​no; ne​vje​ro​-
jat​no je, za​is​ta, da se lju​di, ko​li​ko god se pre​da​va​li svo​jim na​go​ni​ma, mogu spus​ti​ti u ta​kav po​nor
zvjer​ske svi​re​pos​ti i po​ho​te.
Pos​li​je ono​ga što je vi​dio, po​žu​rio je da što pri​je, pre​bli​je​dje​la lica, iz​a​đe iz tog pak​la, kad u
uskoj uli​ci na​le​tje na nje​ga dje​voj​ka, une​zvi​je​re​nih oči​ju, ras​ple​te​ne kose, koja se le​pr​ša​la za njom
dok je tr​ča​la. Za njom je ju​rio, smi​ju​ći se i psu​ju​ći is​to​vre​me​no, Špa​njo​lac koji je na no​ga​ma imao
te​ške čiz​me. Go​to​vo ju je sti​gao, kad mu odjed​nom pre​pri​je​či put g. Blo​od. Dok​tor je upra​vo pri​je
ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ski​nuo mač s boka jed​nog mr​tva​ca i na​oru​žao se nji​me za sva​ki slu​čaj.
Lju​tit i iz​ne​na​đen, Špa​njo​lac se za​us​ta​vi spa​ziv​ši u po​lu​mra​ku bli​je​di od​sjaj mača, koji je g.
Blo​od brzo iz​vu​kao iz ko​ri​ca.
– Ah, per​ro in​gles!47 – vik​nu on i po​le​tje u su​sret svo​joj smr​ti.
– Na​dam se da ste se pri​pre​mi​li za su​sret sa svo​jim tvor​cem – reče g. Blo​od i pro​bo​de mu ti​je​-
lo. Iz​veo je to vje​što: spo​jiv​ši vje​šti​nu ma​če​va​oca s vje​šti​nom li​ječ​ni​ka. Čo​vjek se skljo​ka bez ijed​-
nog ja​uka.
G. Blo​od se okre​nu dje​voj​ci, koja se za​di​ha​na nas​lo​ni​la na zid i je​ca​la. On je uhva​ti za ruku.
– Haj​de​mo – reče joj.
Ali ona us​tuk​nu, odu​pi​ru​ći se svo​jom te​ži​nom.
– Tko ste vi? – upi​ta ga div​lje.
– Ho​će​te li če​ka​ti da vi​di​te moje is​pra​ve? – pras​nu on. Začu se to​pot ko​ra​ka koji su do​la​zi​li iz
uli​ce iza či​jeg ugla je ona za​vi​la, bje​že​ći is​pred špa​njol​skog lu​pe​ža. – Haj​de​mo – po​žu​ri​vao je on.
Ovog puta ona kre​nu ne pos​tav​lja​ju​ći nova pi​ta​nja, jer ju je vje​ro​jat​no umi​rio nje​gov jas​ni en​gle​ski
go​vor.
Po​hi​ta​še jed​nim dr​vo​re​dom, pa dru​gim; na svo​ju ve​li​ku sre​ću, nisu su​sre​li ni​kog, jer su već bili
na kra​ju gra​da. Iz​iš​li su iz gra​da; g. Blo​od bli​je​da lica i fi​zič​ki pre​mo​ren, vu​kao ju je go​to​vo tr​kom
uz​br​do, pre​ma kući pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa. Reče joj ukrat​ko tko je i šta je i pos​li​je toga nisu više raz​go​-
va​ra​li sve dok nisu sti​gli do ve​li​ke bi​je​le kuće. Kuća je bila u pot​pu​nom mra​ku, i to je, u neku ruku,
bio do​bar znak. Da su Špa​njol​ci sti​gli do kuće, bilo bi svje​tlos​ti. On za​ku​ca, ali je mo​rao po​no​vi​ti ku​-
ca​nje još ne​ko​li​ko puta, dok se ko​nač​no ne oda​zva neki glas ozgo s pro​zo​ra.
– Tko je tamo? – Bio je to glas gos​po​đi​ce Bi​shop; malo je po​drh​ta​vao, ali je neo​s​por​no bio
njen.
G. Blo​od se go​to​vo one​svi​jes​ti od olak​ša​nja. Šta mu sve nije proš​lo kroz gla​vu. Za​miš​ljao je da
je do​lje, u onom pak​lu, iz koga je upra​vo do​šao. Uobra​ža​vao je da je, mo​žda, poš​la sa svo​jim stri​cem
u Brid​ge​town ili uči​ni​la neku dru​gu ne​smo​tre​nost, i sav se bio sle​dio od gla​ve do pete na samu po​mi​-
sao, šta joj se mo​glo do​go​di​ti.
– To sam ja, Pe​ter Blo​od – od​go​vo​ri on daš​ću​ći.
– Šta že​li​te?
Nije iz​vjes​no da li bi siš​la otvo​ri​ti. U ovak​vo vri​je​me nije bilo ni​ma​lo ne​vje​ro​jat​no da se bi​jed​-
ni ro​bo​vi s po​sje​da po​bu​ne i pos​ta​nu isto tako opas​ni kao, i Špa​njol​ci. Ali na zvuk nje​nog gla​sa dje​-
voj​ka koju je g. Blo​od iz​ba​vio po​gle​da kroz mrak na​vi​še.
– Ara​bel​la! – po​zva je ona. – To sam ja, Mary Tra​ill.
– Mary! – Pos​li​je tog uzvi​ka glas ušu​tje i gla​va se po​vu​če. Na​kon krat​kog če​ka​nja, vra​ta se ši​-
rom otvo​ri​še. Iza njih, u pros​tra​nom tri​je​mu, sta​ja​la je gos​po​đi​ca Ara​bel​la; njen vit​ki, dje​vi​čan​ski lik,
sav u bi​je​lom, ta​jans​tve​no se ocr​ta​vao pri svje​tlos​ti jed​ne svi​je​će koju je dr​ža​la u ruci.
G. Blo​od uđe unu​tra, a za njim nje​go​va iz​be​zum​lje​na su​put​ni​ca; ona pade na Ara​bel​li​ne njež​ne
gru​di i sta​de liti gor​ke suze. Ali on nije gu​bio vri​je​me.
 – Koga ima​te uza se? Ko​li​ko ima​te slu​gu? – za​pi​ta od​sječ​no?
Je​di​ni mu​ška​rac bio je Ja​mes, sta​ri cr​nac ko​nju​šar.
– Čo​vjek koji je upra​vo po​tre​ban – reče Blo​od. Za​po​vje​di​te mu da iz​ve​de ko​nje, a onda kre​ni​te
od​mah u Spe​ig​h​t​stown, ili još da​lje na sje​ver, gdje ćete biti si​gur​ni. Ov​dje ste u opas​nos​ti – u užas​noj
opas​nos​ti.
– Ali ja sam mis​li​la da je bor​ba za​vr​še​na... – za​po​če ona bli​je​da i uz​bu​đe​na.
I jes​te. Ali đa​vol​ska igra tek sad po​či​nje. Gos​po​đi​ca Tra​ill će vam is​pri​ča​ti uz put. Za ime bož​-
je, gos​po​đi​ce, vje​ruj​te mo​joj ri​je​či i uči​ni​te što vam ka​žem.
– On... on me je spa​sio – je​ca​la je gos​po​đi​ca Tra​ill.
– Spa​sio te? – Gos​po​đi​ca Bi​shop je bila iz​van sebe od stra​ha. – Od čega te je spa​sio, Mary?
– Os​ta​vi​te to za kas​ni​je – pre​si​je​če ih g. Blo​od sko​ro lju​ti​to. – Ima​te či​ta​vu noć za pri​ča​nje, kad
bu​de​te iz​van ovog mjes​ta i iz​van nji​ho​vog do​hva​ta. Ho​će​te li biti lju​baz​ni pa zov​nu​ti Ja​me​sa i pos​tu​-
pi​ti kao što sam vam re​kao – i to smjes​ta!
– Vi se po​na​ša​te ve​oma za​po​vjed​nič​ki...
– O, bože bla​gi! Po​na​šam se za​po​vjed​nič​ki! Go​vo​ri​te, gos​po​đi​ce Tra​ill, re​ci​te joj, da li imam
raz​lo​ga što za​po​vi​je​dam.
– Da, da – vik​nu dje​voj​ka dr​š​ću​ći – Uči​ni što ti kaže, oh, uči​ni, tako ti boga, Ara​bel​la!
Gos​po​đi​ca Bi​shop ode, os​tav​lja​ju​ći g. Blo​oda i gos​po​đi​cu Tra​ill opet same.
– Ja... ja ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti ono što ste uči​ni​li, gos​po​di​ne – reče ona kroz suze, sti​ša​va​ju​ći se
malo-po​ma​lo. Bilo je to jad​no dje​voj​če, sko​ro di​je​te.
– Či​nio sam i bo​lje stva​ri u svo​je vri​je​me. Zbog toga sam i ov​dje – reče g. Blo​od, koji je, iz​gle​-
da, bio raz​dra​ž​lji​vo ras​po​lo​žen.
Ona se nije pre​tva​ra​la da ga ra​zu​mi​je, a nije ni po​ku​ša​va​la.
– Jes​te li... jes​te li ga ubi​li? – upi​ta ona bo​ja​ž​lji​vo.
On se za​gle​da ne​tre​mi​ce u nju pri žmir​ka​voj svje​tlos​ti svi​je​će.
– Na​dam se da je​sam. Vrlo je vje​ro​jat​no i nije uop​će važ​no – od​go​vo​ri on. – Važ​no je da taj Ja​-
mes do​ve​de ko​nje. – Htio je već kre​nu​ti da ubr​za pri​pre​me za od​la​zak, kad ga za​us​ta​vi njen glas.
– Ne os​tav​ljaj​te me! Ne os​tav​ljaj​te me ov​dje samu! – krik​nu ona obu​ze​ta uža​som.
On sta​de, okre​ne se i vra​ti se la​ga​nim ko​ra​kom. Nad​ne​se se nad nju i na​smi​je​ši.
– De, de! Ne​ma​te raz​lo​ga da se uz​bu​đu​je​te. Sve je to proš​lo. Usko​ro ćete biti da​le​ko odav​de, u
Spe​ig​h​t​stownu, gdje ćete biti sa​svim si​gur​ni.
Naj​zad sti​go​še ko​nji – če​ti​ri ko​nja – jer je gos​po​đi​ca Bi​shop, osim Ja​me​sa, koji je tre​ba​lo da im
bude vo​dič, ima​la i jed​nu ženu koju nije htje​la os​ta​vi​ti.
G. Blo​od po​di​že laku gos​po​đi​cu Tra​ill na ko​nja, za​tim se okre​nu da poz​dra​vi gos​po​đi​cu Bi​shop,
koja je već bila uzja​ha​la. On iz​go​vo​ri poz​drav i uči​ni mu se da tre​ba ne​što da doda. Ali to što je tre​-
ba​lo da doda, ma šta to bilo, os​ta​de ne​iz​go​vo​re​no.
Ko​nji kre​nu​še i iš​če​zo​še u sa​fir​noj zvjez​da​noj noći, a on os​ta​de, sto​je​ći pred vra​ti​ma kuće pu​-
kov​ni​ka Bi​sho​pa. Po​s​ljed​nje što je čuo od njih bio je dje​ti​nji gla​sić Mary Tra​ill, koji je po​drh​ta​va​ju​-
ći do​vi​ki​vao:
– Neću ni​kad za​bo​ra​vi​ti ono što ste uči​ni​li, gos​po​di​ne Blo​ode! Ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti!
Ali to nije bio glas koji je on že​lio čuti i zato mu te ri​je​či do​ni​je​še malo za​do​volj​stva. Sta​jao je
u mra​ku, pro​ma​tra​ju​ći svi​će na ru​ža​ma sve dok jek ko​pi​ta nije iš​če​zao. Tada uz​dah​nu i pre​nu se. Imao
je mno​go pos​la. On nije si​šao u grad samo iz do​ko​ne ra​doz​na​los​ti da vidi kako se Špa​njol​ci po​na​ša​ju
kao po​bjed​ni​ci. Si​šao je zbog sa​svim odre​đe​nih raz​lo​ga; u toku bo​rav​ka u gra​du sku​pio je sva oba​-
vje​šte​nja koja je tra​žio. Te noći on će ima​ti još mno​go pos​la pred so​bom i zato mora kre​nu​ti.
On hi​tro pođe u prav​cu ogra​de gdje su ga nje​go​vi dru​go​vi, ro​bo​vi, oče​ki​va​li du​bo​ko za​bri​nu​ti i
uz ne​što nade.
 OSUĐENICI – ODMETNICI

Kad se pur​pur​na tama trop​ske noći spus​ti​la na Ka​rip​sko more, na bro​du »Cin​co Lla​gas« bilo je
na stra​ži sve​ga de​set lju​di, jer su Špa​njol​ci, i s par​no raz​lo​ga, bili uvje​re​ni u pot​pu​nu po​kor​nost oto​-
ča​na. Kad ka​žem, da je na stra​ži bilo de​set lju​di, onda pri​je go​vo​rim o na​mje​ri s ko​jom su ih os​ta​vi​li
na bro​du, nego o duž​nos​ti koju su vr​ši​li. U stva​ri, dok je glav​ni​na Špa​njo​la​ca pi​ro​va​la i lum​pa​la na
kop​nu, do​tle su se tob​dži​ja i nje​go​va po​sa​da – koji su tako vi​te​ški iz​vr​ši​li svo​ju duž​nost i osi​gu​ra​li
laku po​bje​du ovo​ga dana – gos​ti​li na pa​lu​bi kraj to​po​va, slu​že​ći se vi​nom i svje​žim me​som, do​ne​se​-
nim s oto​ka. Iz​nad njih su stra​ža​ri​la samo dva stra​ža​ra, na pram​cu i na krmi. A ni oni nisu bili tako
oprez​ni kao što je tre​ba​lo da budu, jer bi ina​če opa​zi​li dvi​je bar​ke koje su se pod za​šti​tom mra​ka
otis​nu​le iz pris​ta​ni​šta i, za​hva​lju​ju​ći do​bro pod​ma​za​nim le​ži​šti​ma ve​sa​la, ne​čuj​no se pri​bli​ža​va​le
straž​njem di​je​lu ve​li​kog bro​da.
Na zad​njoj ogra​di još su vi​si​le ljes​tvi​ce po ko​ji​ma je don Di​ego si​šao u ča​mac ko​jim se odve​-
zao na kop​no. Stra​žar na krmi, obi​la​ze​ći baš tu ogra​du, na​iđe naj​ed​nom na crnu sjen​ku čo​vje​ka koji je
sta​jao pred njim, na vrhu ljes​tvi​ca.
– Tko je tamo? – upi​ta on, ali bez uz​bu​đe​nja, jer je mis​lio da je to neki nje​gov drug.
– To sam ja – od​go​vo​ri Pe​ter Blo​od teč​nim kas​ti​ljan​skim je​zi​kom ko​jim je pot​pu​no vla​dao.
– Jesi li ti to, Pe​dro? – Špa​njo​lac pri​đe ko​rak bli​že.
– Ime mi je Pe​ter, ali bo​jim se da ni​sam onaj Pe​dro koga oče​ku​ješ.
– Kako? – iz​us​ti stra​žar i zas​ta​de.
– Ova​ko – reče g. Blo​od.
Dr​ve​na ogra​da bila je ni​ska, a Špa​njo​lac se nije na​dao ovom ko​la​ču. Ni​ka​kav zvuk nije obja​vio
nje​go​vu zlu sre​ću, osim plju​ska kad je do​ta​kao vodu – za​ma​lo da nije po​go​dio u je​dan od kr​ca​tih ča​-
ma​ca koji su če​ka​li pod kr​mom. Kako je imao na sebi šljem, ok​lop i na​be​dre​ni​ce, po​to​nuo je da im
više ne bi za​da​vao bri​ge.
– Pst! – zviz​nu g. Blo​od svo​jim dru​go​vi​ma osu​đe​ni​ci​ma koji su če​ka​li. – Haj​de​te, ali bez buke.
Za pet mi​nu​ta stvo​ri​še se na bro​du; njih dva​de​set pre​pla​vi​lo je uski pros​tor, a neki su od​pu​za​li i
na kr​me​nu pa​lu​bu. Na​pri​jed su se vi​dje​le sve​tilj​ke. Pod ve​li​kom svje​tilj​kom na pram​cu spa​zi​še pri​li​-
ku dru​gog stra​ža​ra koji je ko​ra​čao po gor​njem mos​tu. Odoz​do su do njih do​pi​ra​li zvu​ci or​gi​ja na pa​-
lu​bi s to​po​vi​ma; sna​žan mu​ški glas pje​vao je neku po​grd​nu ba​la​du, dok su os​ta​li u koru pri​pi​je​va​li:
Y es​tos son los usos de Cas​til​la y de Leon! 48
– Mogu vam vje​ro​va​ti, su​de​ći po onom što sam da​nas vi​dio – reče g. Blo​od i pro​šap​ta: – Na​pri​-
jed, za mnom!
Pog​nuv​ši se ni​sko, be​šum​no kao sjen​ke, kli​zi​li su do ogra​de zad​nje gor​nje pa​lu​be, a oda​tle, bez
zvu​ka, skliz​nu​še do​lje, na sred​nji dio bro​da. Dvi​je tre​ći​ne njih bilo je na​oru​ža​no mu​ske​ta​ma koje su
di​je​lom naš​li u nad​zor​ni​ko​voj kući, a di​je​lom uze​li iz taj​nog skro​vi​šta koje je g. Blo​od tako bri​ž​lji​vo
ops​kr​bio za dan bjek​s​tva. Os​ta​li su ima​li no​že​ve i sab​lje.
 Na sred​njem di​je​lu bro​da pri​če​ka​li su iz​vjes​no vri​je​me, dok se g. Blo​od nije uvje​rio da na pa​lu​-
bi nema ni​jed​nog stra​ža​ra osim one nez​god​ne oso​be na pram​cu. Mo​ra​li su prvo nje​mu po​sve​ti​ti svo​ju
paž​nju. Blo​od od​pu​za na​pri​jed s dva dru​ga, os​tav​lja​ju​ći os​ta​le pod za​po​vjed​niš​tvom onog Nat​ha​ni​ela
Hag​t​hor​pea, kome je nje​go​va ne​ka​daš​nja služ​ba u kra​ljev​skoj mor​na​ri​ci da​va​la naj​ve​će pra​vo da vrši
tu duž​nost.
Od​sus​tvo g. Blo​oda tra​ja​lo je krat​ko. Kad se vra​tio dru​go​vi​ma, na pa​lu​ba​ma špa​njol​skog bro​da
više nije bilo stra​ža​ra.
U me​đu​vre​me​nu, druš​tvo se pod pa​lu​bom i da​lje ve​se​li​lo do mile vo​lje, uvje​re​no da je pot​pu​no
si​gur​no. Gar​ni​zo​ni u Bar​ba​do​esu bio je sav​la​dan i ra​zo​ru​žan, na kop​nu su pot​pu​ni gos​po​da​ri gra​da
bili nji​ho​vi dru​go​vi koji su se s od​vrat​nom po​hle​pom ba​ci​li na uži​va​nje plo​do​va po​bje​de. Čega su se
onda ima​li bo​ja​ti? Špa​njol​ci nisu mo​gli vje​ro​va​ti svo​jim oči​ma ni kada ih je op​ko​lio dva​de​set div​-
ljih, ko​sma​tih, po​lu​na​gih lju​di, koji su pri​je sli​či​li na neku div​ljač​ku hor​du. Samo se na​zi​ra​lo da su
ne​kad bili bi​je​li. Tko bi mo​gao i u snu po​mis​li​ti da će se ša​či​ca za​bo​rav​lje​nih ro​bo​va usu​di​ti da po​-
duz​me ne​što slič​no?
Po​lu​pi​ja​nim Špa​njol​ci​ma se za​čas pre​sje​če smi​jeh, a pje​sma im za​mre na us​na​ma. Kao da ih je
grom uda​rio, oni su za​be​zek​nu​to bu​lji​li u na​pe​re​ne mu​ske​te, od ko​jih su ovi​si​li nji​ho​vi ži​vo​ti.
Iz go​mi​le nez​grap​nih div​lja​ka, koja ih je op​ko​li​la, is​tu​pi vi​tak, vi​sok čo​vjek svi​je​tlo​pla​vih oči​ju
na pre​pla​nu​lom licu. U oči​ma su mu svje​tlu​ca​li obi​jest i po​drug​lji​vost On im se obra​ti na naj​čiš​ćem
kas​ti​ljan​skom je​zi​ku:
– Ušte​djet ćete sebi pat​nje i ne​pri​li​ke, ako shva​ti​te da ste moji za​rob​lje​ni​ci i ako do​pus​ti​te da
vas mir​no uči​ni​mo ne​škod​lji​vim.
– Bo​ga​mu! – op​so​va tob​dži​ja, ne us​pjev​ši, na​rav​no, time ni​ma​lo iz​ra​zi​ti svo​je ne​iz​re​ci​vo za​pre​-
pa​šte​nje.
– Ako je po vo​lji – reče g. Blo​od. Pos​li​je tih ri​je​či i bez da​ljih nez​go​da, osim dva – tri udar​ca
mu​ske​tom, po​ve​do​še špa​njol​sku gos​po​du i spus​ti​še ih kroz ka​pak pod pa​lu​bu.
Za​tim se osu​đe​ni​ci-od​met​ni​ci pot​kri​je​pi​še onim is​tim je​li​ma koja su zas​ta​la u grlu Špa​njol​ci​ma.
Pos​li​je sla​ne ribe i ka​ča​ma​ka oku​si​ti pris​toj​nu bož​ju hra​nu bila je pra​va bla​go​dat za ove ne​sret​ni​ke.
Ali nisu smje​li pre​tje​ra​ti. Za to se po​bri​nuo g. Blo​od, iako je mo​rao upo​tri​je​bi​ti svu svo​ju od​luč​nost.
Pri​je nego što se pre​pus​te uži​ci​ma po​bje​de, mo​ra​li su se bez ok​li​je​va​nja pri​pre​mi​ti za ono što je
još mo​ra​lo doći. Sve ovo do​sad bila je, u stva​ri, samo uvod​na čan​ka, iako im je ona do​ni​je​la ključ si​-
tu​aci​je. Tre​ba​lo je ure​di​ti stva​ri tako da se iz toga iz​vu​če naj​ve​ća ko​rist. Tim pri​pre​ma​ma po​sve​ti​li su
do​bar dio noći. Ipak su ih za​vr​ši​li pri​je nego što je sun​ce iz​vi​ri​lo iz​nad Mo​unt Hil​l​baya49 i naj​a​vi​lo
dan u kome je tre​ba​lo da se do​go​di ne​ko​li​ko iz​ne​na​đe​nja.
Usko​ro pos​li​je iz​la​ska sun​ca osu​đe​nik, koji je u špa​njol​skom ok​lo​pu i šlje​mu i s špa​njol​skom
mu​ske​tom o ra​me​nu, ko​ra​čao po straž​njoj gor​njoj pa​lu​bi, javi da se pri​bli​ža​va je​dan ča​mac. Bio je to
ča​mac don Di​ega od Es​pi​no​se i Val​de​sa, koji se vra​ćao na brod s če​ti​ri ve​li​ka san​du​ka puna nov​ca.
Sva​ki od tih san​du​ka sa​dr​ža​vao je dva​de​set i pet ti​su​ća špa​njol​skih zlat​ni​ka – ot​kup koji mu je u zoru
pre​dao gu​ver​ner Ste​ed. Pra​ti​li su ga nje​gov sin, don Es​te​ban, d još šest lju​di koji su ves​la​li.
Na fre​ga​ti je sve bilo mir​no i ured​no, kao što i tre​ba da bude. Bila je usi​dre​na, li​je​vom stra​nom
okre​nu​ta oba​li, a s des​ne su vi​si​le glav​ne ljes​tve. Ča​mac s don Di​egom i nje​go​vim bla​gom obi​đe
brod i pri​đe tim ljes​tva​ma. G. Blo​ob je iz​vr​šio va​lja​nje pri​pre​me. Nije uza​lud slu​žio pod de Ruyte​-
rom. Di​za​li​ce su bile sprem​ne, a uz če​krk su bili pri​prav​ni lju​di. Po​sa​da to​po​va bila je do​lje u pri​-
prav​nos​ti pod za​po​vjed​niš​tvom Oglea, koji je – kao što sam re​kao – bio tob​dži​ja u kra​ljev​skoj mor​-
na​ri​ci pri​je no što se po​čeo ba​vi​ti po​li​ti​kom i ve​zao svo​ju sud​bi​nu za sud​bi​nu voj​vo​de od Mon​mo​ut​-
ha. Bio je to sna​žan od​lu​čan čo​vjek, koji je uli​je​vao dru​go​vi​ma po​vje​re​nje već i zato što je imao po​-
vje​re​nja u sebe.
Don Di​ego se pope uz ljes​tve i stu​pi na pa​lu​bu, sam, ne sum​nja​ju​ći ni u šta. I u šta bi, jad​nik,
mo​gao sum​nja​ti?
Pri​je nego što je mo​gao po​gle​da​ti oko sebe i vi​dje​ti lice stra​ža​ra koji se us​pra​vio pred njim,
Hag​t​hor​pe ga tako vje​što lupi šip​kom od vi​tla po gla​vi, da se on one​svi​jes​ti, ne us​pjev​ši niti pis​nu​ti.
Od​ne​so​še ga u nje​go​vu ka​bi​nu a za​tim lju​di iz čam​ca na​to​va​ri​še na di​za​li​cu san​du​ke s bla​gom i
pos​la​še ih na pa​lu​bu. Kad i to us​pješ​no iz​vr​ši​še, don Es​te​ban i lju​di koji su ves​la​li, po​pe​še se je​dan
po je​dan uz ljes​tve; njih, isto tako, mimo i us​pješ​no ude​si​še. Pe​ter Blo​od je bio na​da​ren za ove stva​ri,
čak bih re​kao je da je imao i osje​ćaj za dra​ma​tič​no. Pri​zor, koji se sada pru​žao oni​ma koji su pre​ži​-
vje​li špa​njol​ski na​pad, sva​ka​ko je bio dra​ma​ti​čan.
S pu​kov​ni​kom Bi​sho​pom na čelu i kos​to​bo​lji​vim gu​ver​ne​rom Ste​edom koji je sje​dio na ru​še​vi​-
na​ma jed​nog zida kraj nje​ga, ti lju​di su po​ti​šte​no pro​ma​tra​li kako na​to​va​re​ni u osam ča​ma​ca od​la​ze
umor​ni špa​njol​ski raz​boj​ni​ci, siti gra​be​ža, ubis​ta​va i ne​iz​re​ci​vih na​si​lja.
Gle​da​li su tako, ne zna​ju​ći da li da se ra​du​ju od​la​sku ne​mi​lo​srd​nih ne​pri​ja​te​lja ih da oča​ja​va​ju
zbog bi​jes​nog pus​to​še​nja, koje je, bar pri​vre​me​no, uni​šti​lo na​pre​dak i sre​ću ove male ko​lo​ni​je.
Čam​ci su se od​mi​ca​li od oba​le, na​to​va​re​ni Špa​njol​ci​ma koji su se smi​ja​li, ša​li​li, i čak i pre​ko
vode nas​ta​vi​li ru​ži​ti svo​je pre​ži​vje​le žr​tve. Kada su bili na sre​di​ni iz​me​đu oba​le i bro​da, iz​ne​na​da se
zra​kom pro​lo​mi pu​canj topa.
Me​tak pade u vodu na je​dan hvat od pr​vog čam​ca, i pje​na zap​ljus​nu lju​de u nje​mu. Oni spus​ti​še
ves​la, ni​je​mi od za​pre​pa​šte​nja. Tada iz njih izbi pra​va eks​plo​zi​ja go​vo​ra. Od ljut​nje su pos​ta​li rje​či​ti
i prok​li​nja​li su opas​nu ne​bri​ž​lji​vost svog tob​dži​je koji je to​li​ko lud da u znak poz​dra​va puca iz topa
na​bi​je​nog pra​vim met​kom. Dok su ga tako kle​li, dru​gi pu​canj, pre​ciz​ni​ji nego prvi, raz​bi na ko​ma​di​će
je​dan ča​mac, a nje​go​vu po​sa​du baci u vodu.
Ali ako ovi umu​ko​še, po​sa​de os​ta​lih se​dam ča​ma​ca, ne zna​ju​ći u čemu je stvar sta​do​še vi​ka​ti,
lju​te​ći se i bjes​ne​ći još više. Za​us​ta​vi​še i po​di​go​še iz vode ves​la svih ča​ma​ca, za​tim sko​či​še na noge
od uz​bu​đe​nja i sta​do​še vri​šta​ti i kle​ti, mo​le​ći nebo i pa​kao da im objas​ne, kak​vog su to lu​đa​ka pus​ti​li
iz lud​ni​ce među nji​ho​ve to​po​ve.
Kraj njih tres​nu tre​ći me​tak i, iz​a​zvav​ši straš​nu po​gi​bi​ju, smr​vi dru​gi ča​mac. Opet nas​ta tre​nu​tak
stra​vič​ne ti​ši​ne, a za​tim špa​njol​ski gu​sa​ri za​ža​go​ri​še, za​ga​la​mi​še i za​ri​še ves​la u vodu, po​ku​ša​va​ju​ći
odjed​nom da kre​nu na sve mo​gu​će stra​ne. Jed​ni su bili za to da se ide na oba​lu, dru​gi za to da se ves​-
la pra​vo ka bro​du i da se vidi šta tamo nije u redu. Nije mo​glo biti sum​nje da ne​što nije u redu, i to
ne​što krup​no – jer dok su oni ras​prav​lja​li, kle​li i pje​ni​li, pre​ko vode sti​go​še još dva met​ka i uni​šti​še i
tre​ći ča​mac.
Od​luč​ni Ogle ra​dio je iz​vr​s​no i pot​pu​no do​ka​zao svo​je tvr​đe​nje da se ra​zu​mi​je ne​što u to​po​ve.
Špa​njol​ci su mu u svo​joj po​mut​nji olak​ša​li za​da​tak, jer su sa​bi​li svo​je čam​ce u go​mi​lu.
Pos​li​je če​t​vr​tog met​ka, među nji​ma nije više bilo raz​li​ke u miš​lje​nju. Kao po do​go​vo​ru, svi po​-
če​še za​okre​ta​ti, od​nos​no po​ku​ša​še uči​ni​ti to, jer pri​je nego što su za​okre​nu​li, odo​še im pod vodu još
dva čam​ca.
 Tri pre​os​ta​la čam​ca, ne vo​de​ći bri​gu o svo​jim ne​sret​nim dru​go​vi​ma, koji su se ko​pr​ca​li u vodi,
po​žu​ri​še na​trag pre​ma oba​li.
Ako Špa​njol​ci nisu ra​zu​mje​li ni​šta od sve​ga toga, jad​ni oto​ča​ni su ra​zu​mje​li još ma​nje; nji​ho​vim
moz​go​vi​ma bilo je ne​što po​mog​nu​to tek kad su vi​dje​li ka​lio se niz glav​ni jar​bol bro​da spu​šta špa​njol​-
ska zas​ta​va, a na nje​no mjes​to uz​di​že en​gle​ska. Pa i tada os​ta​do​še pri​lič​no zbu​nje​ni, opa​ziv​ši sa stra​-
hom kako se vra​ća​ju nji​ho​vi ne​pri​ja​te​lji i bo​je​ći se da ovi na nji​ma ne is​ka​le svoj bi​jes zbog ovih
neo​bič​nih do​ga​đa​ja.
Ogle, me​đu​tim, nas​ta​vi da​va​ti do​ka​ze kako nje​go​vo poz​na​va​nje ar​ti​lje​rij​ske vje​šti​ne nije od ju​-
čer. On nas​ta​vi svo​jim me​ci​ma pro​go​ni​ti Špa​njol​ce koji su bje​ža​li. Nji​hov pos​led​nji ča​mac ode u ti​-
su​ću kr​ho​ti​na kad do​ta​če oba​lu; os​ta​ci tog čam​ca os​ta​do​še po​ko​pa​ni pod ko​ma​di​ma raz​bi​je​nog zida,
koji se ras​pr​štio na sve stra​ne.
Tu je bio kraj ovoj gu​sar​skoj po​sa​di koja se još pri​je ne​ko​li​ko mi​nu​ta smi​ja​la, ra​ču​na​ju​ći, ko​li​-
ko će zlat​ni​ka do​bi​ti sva​ki od njih za su​dje​lo​va​nje u tom sram​nom dje​lu. Bli​zu šez​de​set pre​ži​vje​lih
us​pje​li su do​ko​pa​ti se oba​le. Ne bih umio reći, da li su ima​li raz​lo​ga da se tome ra​du​ju, jer nema ni​-
kak​vih po​da​ta​ka iz ko​jih bi se vi​dje​la nji​ho​va sud​bi​na. Taj ne​dos​ta​tak po​da​ta​ka rje​čit je već sam po
sebi. Poz​na​to je da su ih po​hva​ta​li čim su sti​gli na oba​lu, a uzev​ši u ob​zir ne​dje​la koja su po​či​ni​li, ne
sum​njam ni​ma​lo da su ima​li dos​ta raz​lo​ga da po​ža​le što su os​ta​li živi.
Taj​nu te po​mo​ći koja je sti​gla u dva​na​es​ti sat, po​vra​tak iz​nu​đe​nog ot​ku​pa od sto ti​su​ća zlat​ni​ka
na otok i osve​te nad Špa​njol​ci​ma, tre​ba​lo je tek objas​ni​ti. Nije više bilo dvoj​be da je »Cin​co Lla​gas«
sada u pri​ja​telj​skim ru​ka​ma, bu​du​ći da je to do​ka​zao. Ali, tko su ti lju​di koji drže brod i odak​le su
doš​li, pi​ta​li su se sta​nov​ni​ci Brid​ge​towna. Je​di​na mo​gu​ća pret​pos​tav​ka bila je vrlo bli​zu is​ti​ne. Mora
da je neka od​luč​na gru​pa oto​ča​na otiš​la u toku noći na brod i za​uze​la ga. Tre​ba​lo je još ut​vr​di​ti tač​no
tko su ti ta​jans​tve​ni spa​si​oci i oda​ti im dos​toj​nu po​čast.
Da to iz​vr​ši, kre​nu u prat​nji dva ofi​ci​ra pu​kov​nik Bi​shop kao gu​ver​ne​rov za​mje​nik – jer sta​nje u
kome se na​la​zio nije do​pu​šta​lo gu​ver​ne​ru Ste​edu da on ode.
Kad se po​peo na ljes​tve i stu​pio na sred​nji dio pa​lu​be, pu​kov​nik spa​zi, do glav​nog otvo​ra na pa​-
lu​bi, če​ti​ri kov​če​ga s bla​gom, od ko​jih je je​dan na​pu​nio go​to​vo sa​svim sam. Bio je to ra​dos​tan pri​zor
i nje​go​ve oči za​sja​še.
Na pa​lu​bi je sta​ja​lo, po​re​da​no po​pri​je​ko u dva reda, dva​de​se​tak lju​di s ok​lo​pi​ma na gru​di​ma i
le​đi​ma, sa sjaj​nim špa​njol​skim ka​ci​ga​ma na gla​va​ma, koje su im ba​ca​le sjen​ku pre​ko lica, i s mu​ske​-
ta​ma po​kraj sebe.
Od pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa nije se mo​glo oče​ki​va​ti da u tim ured​nim, us​prav​nim voj​nič​kim pri​li​ka​ma
pre​poz​na na prvi po​gled ona po​de​ra​na za​pu​šte​na stra​ši​la koja su još ko​li​ko ju​čer ar​ga​to​va​la na nje​go​-
vim plan​ta​ža​ma. Još ma​nje se mo​glo od nje​ga oče​ki​va​ti da od​mah pre​poz​na ot​mje​nog gos​po​di​na koji
mu je po​šao u su​sret – mr​ša​vog, li​je​pog gos​po​di​na, obu​če​nog u špa​njol​sko ruho: sve​ga u cr​nom, sa
sre​br​nim ši​ri​ti​ma, a sa zla​tom ve​ze​nim po​ja​som pre​ba​če​nim pre​ko ra​me​na, o kome je vi​sio mač sa
zlat​nim bal​ča​kom, i bri​ž​lji​vo po​češ​lja​nim uvoj​ci​ma pot​pu​no crne kose, koju je po​kri​vao ši​ro​ki še​šir
od da​bro​ve dla​ke u koji je bilo utak​nu​to dugo pero.
– Do​bro doš​li na »Cin​co Lla​gas«, dra​gi pu​kov​ni​če – obra​ti se plan​ta​že​ru glas koji mu se uči​ni
ne​ka​ko poz​nat. – Is​ko​ris​ti​li smo što smo bo​lje umje​li špa​njol​sku odje​ću da bi​smo po​čas​ti​li vaš po​-
sjet, mada smo mu se je​dva smje​li na​da​ti. Na​la​zi​te se među pri​ja​te​lji​ma – među svo​jim sta​rim pri​ja​-
te​lji​ma.
 Pu​kov​nik je ble​nuo, za​be​zek​nut. G. Blo​od se bio na​ki​tio i si​jao je svim svo​jim sja​jem, uni​jev​ši,
na​rav​no, u to i svoj uro​đe​ni ukus: glat​ko obri​jan, bri​ž​lji​vo očeš​ljan, sli​čio je na kak​vog mla​di​ća. U
stva​ri, sli​čio je na Čo​vje​ka od tri​de​set i tri go​di​ne, ko​li​ko ih je i imao.
– Pe​ter Blo​od! – us​klik​nuo je za​pre​pa​šten. Od​mah za​tim do​da​de sa za​do​volj​stvom: – Dak​le, to
ste vi...
– Da, to sam bio ja; – ja i ovi moji do​bri pri​ja​te​lji, moji i vaši. – G. Blo​od za​di​že finu čip​ku sa
svog ruč​nog zglo​ba i mah​nu ru​kom pre​ma pos​tro​je​nim lju​di​ma, koji su sta​ja​li u sta​vu mimo.
Pu​kov​nik po​gle​da bo​lje.
– Boga ti tvo​ga! – za​grak​ta on, ra​du​ju​ći se glu​po. I s tim lju​di​ma vi ste za​uze​li špa​njol​ski brod i
pre​va​ri​li te pse! Do vra​ga! To je bilo he​roj​ski!
– He​roj​ski, je li? Bilo je to ep​ski, bo​ga​mi! Vi po​či​nje​te shva​ća​ti ši​ri​nu i du​bi​nu mo​jih spo​sob​-
nos​ti.
Pu​kov​nik Bi​shop sje​de na ogra​du od otvo​ra na pa​lu​bi, ski​de svoj ši​ro​ki še​šir i obri​sa čelo.
– Vi me za​div​lju​je​te! – iz​go​vo​ri on za​pu​ha​no. – Za​div​lju​je​te me, tako mi duše! Vra​ti​ti bla​go i za​-
pli​je​ni​ti ova​ko di​van brod sa svim što je na nje​mu! To će, do​nek​le, na​dok​na​di​ti dru​ge gu​bit​ke koje
smo pre​tr​pje​li. Tako mi boga, vi mno​go zas​lu​žu​je​te.
– Va​šeg sam miš​lje​nja.
– Do vra​ga! Svi vi mno​go zas​lu​žu​je​te, i, bo​ga​mi, vi​djet ćete da umi​jem biti za​hva​lan.
– Tako i tre​ba da bude – pri​hva​ti g. Blo​od. – Pi​ta​nje je ko​li​ko mi zas​lu​žu​je​mo i kak​vu ćemo za​-
hval​nost vi​dje​ti od vas?
Pu​kov​nik Bi​shop za​gle​da se u nje​ga. Pre​ko lica mu pri​je​đe sjen​ka iz​ne​na​đe​nja.
– Pa, nje​go​va ek​se​len​ci​ja će pos​la​ti u do​mo​vi​nu iz​vje​štaj o va​šem po​dvi​gu, pa će vam se mo​žda
opros​ti​ti dio kaz​ne.
– Da​re​ž​lji​vost kra​lja Ja​me​sa do​bro je poz​na​ta – pod​smjeh​nu se Nat​ha​ni​el Hag​t​hor​pe, koji je sta​-
jao ne​da​le​ko. Među pos​tro​je​nim osu​đe​ni​ci​ma-od​met​ni​ci​ma net​ko se osu​di da se na​smi​je.
Pu​kov​nik Bi​shop se trže. On je osje​tio prvi ubod ne​la​god​nos​ti. Obu​ze ga mi​sao da sve ovo mo​-
žda i nije tako pri​ja​telj​ski kao što iz​gle​da.
– Ima tu još jed​na stvar – poče opet g. Blo​od. – Radi se o mom ši​ba​nju. Vi ste čo​vjek od ri​je​či u
tim stva​ri​ma, pu​kov​ni​če – ako mo​žda nis​te i u dru​gim – i rek​li ste, mis​lim, da ne​će​te po​šte​dje​ti ni je​-
dan ko​ma​dić kože na mo​jim le​đi​ma.
Plan​ta​žer mah​nu na to ru​kom. Iz​gle​da​lo je da ga to sko​ro vri​je​đa.
– Ho’ te, ho’ te! Zar sma​tra​te da bih pos​li​je ovog va​šeg sjaj​nog po​dvi​ga mo​gao i po​mis​li​ti na to?
– Dra​go mi je što tako mis​li​te. Samo mi se čini da je ve​li​ka sre​ća za mene što su Špa​njol​ci doš​li
ju​čer, a ne da​nas, jer bih ina​če u ovom času bio u is​tom sta​nju u kome je i Je​re​mi​ah Pitt. A u tom slu​-
ča​ju, gdje bi bile spo​sob​nos​ti ko​ji​ma smo pre​va​ri​li te lu​pe​že, Špa​njol​ce?
– Za​što sada go​vo​ri​mo o tome?
– Mo​ra​mo, dra​gi pu​kov​ni​če. Vi ste po​či​ni​li dos​ta zla i svi​re​pos​ti u svo​je vri​je​me i ja že​lim da
vam ovo bude po​uka, po​uka koje ćete se sje​ća​ti – zbog dru​gih koji bi mo​gli doći pos​li​je nas. Eno Je​-
re​mi​aha u ka​bi​ni pod pa​lu​bom, leđa su mu iša​ra​na svim du​gi​nim bo​ja​ma; jad​ni mla​dić neće doći k
sebi još mje​sec dana. A da nije bilo Špa​njo​la​ca, on bi već mo​žda bio mr​tav, a mo​žda i ja s njim.
Hag​t​hor​pe pri​đe li​je​nim ko​ra​kom. Bio je to po​vi​sok, sna​žan čo​vjek, pra​vil​nog i priv​lač​nog lica
koje je samo po sebi go​vo​ri​lo o nje​go​vom po​ri​jek​lu.
– Za​što tro​ši​te ri​je​či na tog ve​pra? – sta​de se iz​ne​na​đi​va​ti taj ne​ka​daš​nji ofi​cir kra​ljev​ske mor​-
na​ri​ce. – Ba​ci​te ga pre​ko ogra​de i za​vr​ši​te s njim.
Pu​kov​nik is​ko​la​či oči.
– Šta vi to, do vra​ga, mis​li​te? – pro​de​ra se on.
– Vi ste zbi​lja sre​tan čo​vjek, pu​kov​ni​če, iako ne mo​že​te po​go​di​ti ot​ku​da vam ta sre​ća.
Sad se umi​je​ša dru​gi čo​vjek – snaž​ni jed​no​oki Wol​ver​sto​ne, ma​nje mi​lo​srd​no ras​po​lo​žen nego
nje​gov gos​pod​ski od​go​jen drug.
– Obje​si​te ga o jar​bol – vik​nu on hra​pa​vim i lju​ti​tim, du​bo​kim gla​som, a veći dio na​oru​ža​nih ro​-
bo​va po​no​vi to kao odjek.
Pu​kov​nik Bi​shop uz​drh​ta. G. Blo​od se okre​ne. Bio je pot​pu​no mi​ran.
– Do​zvo​li​te Wol​ver​sto​ne – reče on – ja vo​dim pos​lo​ve kako hoću. Ta​kav je ugo​vor. Mo​lim vas
da to ima​te na umu. – On po​gle​da duž pos​tro​je​nih lju​di, po​ka​zu​ju​ći time jas​no da se obra​ća svi​ma nji​-
ma. – Že​lim da pu​kov​nik Bi​shop os​ta​ne živ. On nam je po​tre​ban kao ta​lac. Ako bu​de​te i da​lje htje​li
da ga obje​si​te, mo​rat ćete obje​si​ti i mene sku​pa s njim ili ću oti​ći na kop​no.
Zas​ta​de. Nit​ko mu ne od​go​vo​ri, ali os​ta​do​še sto​je​ći pred njim, tvr​do​gla​vi i na​pol bun​tov​ni osim
Hag​t​hor​pea koji sle​že ra​me​ni​ma i umor​no se na​smi​ja.
Blo​od nas​ta​vi:
– Mo​lim vas da shva​ti​te da na bro​du pos​to​ji samo je​dan ka​pe​tan. Tako. – Opet se okre​ne pres​-
tra​še​nom pu​kov​ni​ku. – Iako obe​ća​vam da ću vam sa​ču​va​ti ži​vot, ipak mo​ram, kao što ste čuli, da vas
za​dr​žim na bro​du kao ta​oca da bi se gu​ver​ner Ste​ed i ono što je os​ta​lo od tvr​đa​ve do​bro po​na​ša​li dok
mi ne is​plo​vi​mo na more.
– Dok vi... – pu​kov​nik Bi​shop od uža​sa ne po​no​vi do kra​ja, kao odjek, za​vr​še​tak ovog ne​vje​ro​-
jat​nog go​vo​ra.
– Upra​vo tako – reče Pe​ter Blo​od i okre​nu se ofi​ci​ri​ma koji su do​pra​ti​li pu​kov​ni​ka. – Ča​mac
čeka na vas, gos​po​do. Ćuli ste šta sam re​kao. Pre​ne​si​te to, s mo​jim poz​dra​vom, nje​go​voj ek​se​len​ci​-
ji...
– Ali gos​po​di​ne... – poče je​dan od njih.
– Ne​ma​mo više šta raz​go​va​ra​ti, gos​po​do. Moje ime je Blo​od – ka​pe​tan Blo​od, mo​lim, ja sam
ka​pe​tan bro​da »Cin​co Lla​gas« koji sam za​pli​je​nio od don Di​ega od Es​pi​no​se, koji je moj za​rob​lje​nik
ov​dje, na bro​du. Tre​ba da shva​ti​te, da ja ni​sam pre​va​rio samo Špa​njol​ce, već i vas. Ov​dje su ljes​tve.
Shva​tit ćete da su one prik​lad​ni​je nego da vas ba​ci​mo pre​ko ogra​de, a to će vam se do​go​di​ti, ako bu​-
de​te ok​li​je​va​li.
Oni po​đo​še žur​no, ne oba​zi​ru​ći se na ur​la​nje pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa. Nje​gov ču​do​viš​ni bi​jes po​ja​-
ča​vao je užas što ga os​tav​lja​ju na mi​lost i ne​mi​lost lju​di​ma za koje je do​bro znao da ima​ju raz​lo​ga da
ga mrze.
Osim Je​re​mi​aha Pit​ta, koji je za​sad bio pot​pu​no nes​po​so​ban da ma šta radi, pol tu​ce​ta njih ima​lo
je neke po​vr​š​ne poj​mo​ve o mor​nar​skim pos​lo​vi​ma. Hag​t​hor​pe, koji je bio ak​tiv​ni ofi​cir i koji nije
imao prak​se u po​mor​skim stva​ri​ma, znao je, ipak, ru​ko​va​ti bro​dom, i pod nje​go​vim nad​zo​rom sta​do​še
se spre​ma​ti da za​plo​ve.
Po​di​gav​ši si​dro i ra​zviv​ši glav​no je​dro, oni uz lak vje​trić kre​nu​še pre​ma otvo​re​nom moru; tvr​-
đa​va ne dade gla​sa od sebe.
Kad su pro​la​zi​li kraj kop​na, is​toč​no od za​lje​va, Pe​ter Blo​od se vra​ti pu​kov​ni​ku, koji je iz​van
sebe od stra​ha, pod stra​žom, snu​žde​no sje​dio na ogra​di glav​nog otvo​ra pa​lu​be.
– Umi​je​te li pli​va​ti, pu​kov​ni​če?
Pu​kov​nik Bi​shop diže po​gled. Nje​go​vo ve​li​ko lice bilo je žuto i u tom času iz​gle​da​lo ne​pri​rod​no
opu​šte​no; sit​ne oči​ce bile su mu sit​ni​je no ikad.
– Kao vaš li​ječ​nik pre​po​ru​ču​jem vam pli​va​nje da bis​te ohla​di​li pre​tje​ra​nu vre​li​nu svo​ga ras​po​-
lo​že​nja. – Blo​od dade ovo objaš​nje​nje s puno lju​baz​nos​ti i, kako mu pu​kov​nik ni​šta ne od​go​vo​ri, on
nas​ta​vi: – Sre​ća je vaša što ja ni​sam tako kr​vo​že​dan kao neki moji pri​ja​te​lji ov​dje. Bio je to đa​vol​ski
po​sao dok sam ih pri​vo​lio da ne budu osve​to​lju​bi​vi. Sum​njam da zas​lu​žu​je​te muke koje sam imao
zbog vas.
La​gao je. Nije ni​ma​lo sum​njao. Da se po​veo za vlas​ti​tim že​lja​ma i na​go​ni​ma, sva​ka​ko bi oba​-
vjes​tio pu​kov​ni​ka i sma​tra​lo bi to po​hval​nim dje​lom. Bio je mi​lo​sr​dan samo zbog toga što je mis​lio
na Ara​bel​lu Bi​shop. Ta mi​sao ga je na​ve​la da se su​prot​sta​vi pri​rod​noj osve​to​lju​bi​vos​ti svo​jih dru​go​-
va, ro​bo​va i da dođe u opas​nost da iz​a​zo​ve po​bu​nu. To što je os​tao u ži​vo​tu, pu​kov​nik je imao za​hva​-
li​ti samo či​nje​ni​ci što je bio njen ujak, mada on to nije znao i nije mu bilo na kraj pa​me​ti da u to po​-
sum​nja.
– Imat ćete pri​li​ku da mi pli​va​njem odu​ži​te muke koje sam zbog vas imao – nas​ta​vi Pe​ter Blo​od.
– Do one oba​le tamo nema više od če​t​vrt mi​lje i pod uvje​tom da vas pra​ti naj​o​bič​ni​ja sre​ća, vi ćete
tu raz​da​lji​nu pri​je​ći. Vje​re mi, do​volj​no ste mas​ni da bis​te se odr​ža​li na vodi. Haj​de! Ne​moj​te ok​li​je​-
va​ti jer bis​te s nama kre​nu​li na dug put i vrag zna, šta bi se s vama do​go​di​lo. Nit​ko vas ne voli više
nego što zas​lu​žu​je​te.
Pu​kov​nik Bi​shop se sav​la​da i us​ta​de. Ne​mi​lo​srd​nog des​po​ta, koji go​di​na​ma nije znao za po​tre​bu
da se suz​dr​ža​va, iro​ni​ja sud​bi​ne pri​si​li​la da se uz​dr​ži baš u tre​nut​ku kad su nje​go​vi osje​ća​ji bili baš
naj​na​preg​nu​ti​ji.
Pe​ter Blo​od iz​da​de na​re​đe​nje. Pre​ko de​be​log ruba, ko​jim se za​vr​ša​va ogra​da lađe, sta​vi​še da​sku
i pri​ve​za​še je.
– Ako je po vo​lji, pu​kov​ni​če – reče on, po​zvav​ši ga dra​žes​nim po​kre​tom.
Pu​kov​nik ga od​mje​ri pak​len​skim po​gle​dom. Za​tim, od​lu​čiv​ši se i tru​de​ći se da što dos​to​jans​tve​-
ni​je iz​gle​da, jer mu ni​šta dru​go nije pre​os​ta​ja​lo, zba​ci ci​pe​le, ski​de fini ka​put od taf​ta boje bi​sk​vi​ta i
pope se na da​sku.
Za tre​nu​tak se za​us​ta​vi, uhva​tiv​ši se za uže ko​jim se ve​zu​je ve​li​ka užad što drže jar​bo​le i po​gle​-
da sa stra​hom u ze​le​nu vodu koja je pro​mi​ca​la is​pod nje​ga br​zi​nom od oko dva​de​set i pet sto​pa na
sat.
– Pa, pro​še​taj​te se malo, dra​gi pu​kov​ni​če – začu se mi​ran, po​drug​ljiv glas iza nje​ga.
Dr​že​ći se i da​lje, pu​kov​nik Bi​shop po​gle​da ok​li​je​va​ju​ći oko sebe i spa​zi duž svih ogra​da pre​-
pla​nu​la lica – lica lju​di koji bi još ko​li​ko ju​čer pre​bli​je​dje​li kad bi se on na​mr​štio, lica koja su se
sada, sva bez raz​li​ke, ce​ri​la.
Za tre​nu​tak bi​jes nad​v​la​da strah. Ne po​ve​zav​ši ih me​đu​sob​no, on sru​či na​glas sve psov​ke koje
mu pa​do​še na um, a onda se pus​ti i za​ko​ra​či po das​ci. Na​či​nio je tri ko​ra​ka, za​tim iz​gu​bio rav​no​te​žu i
od​le​tje str​mo​glav​ce u ze​le​ne du​bi​ne.
Kada je, sko​ro bez daha, iz​bio na po​vr​ši​nu, »Cin​co Lla​gas« je bio iz​ma​kao već ne​ko​li​ko sto​ti​na
me​ta​ra, iako je vje​tar pu​hao u su​prot​nom smje​ru. Ali pre​ko vode do​pri​je​še do nje​ga po​drug​lji​vi
opro​šta​ji osu​đe​ni​ka, koji su ur​la​li iz​van sebe od ra​dos​ti, i u nje​go​vu dušu za​ri​še još dub​lje oš​tri​cu ne​-
moć​nog bi​je​sa.
 DON DIEGO

Don Di​ego od Es​pi​no​se i Val​de​za pro​bu​di se s gla​vo​bo​ljom i po​gle​da umor​nim oči​ma po ka​bi​ni
koju je pre​pla​vi​la sun​ča​na svje​tlost s če​t​vr​tas​tih pro​zo​ra iza nje​ga. Za​tim ja​uk​nu i po​nov​no sklo​pi oči
jer je u gla​vi osje​ćao stra​ho​vi​tu bol. Le​že​ći tako, po​ku​šao je mis​li​ti i pos​ta​vi​ti sebe u vre​me​nu i pros​-
to​ru. Ali, s jed​ne stra​ne bol u gla​vi, a s dru​ge zbr​ka u mis​li​ma – tek, ni​ka​ko nije mo​gao da se sa​be​re.
Neko neo​dre​đe​no osje​ća​nje opas​nos​ti na​tje​ra ga da opet otvo​ri oči i da još jed​nom po​gle​da oko
sebe.
Nema sum​nje da leži u ve​li​koj ka​bi​ni svog vlas​ti​tog bro​da »Cin​co Lla​gas« i zato nje​gov neo​dre​-
đe​ni ne​mir mora da je bez os​no​va. Pam​će​nje mu se poče vra​ća​ti i pri​tje​ca​ti u po​moć raz​miš​lja​nju, pa
mu se opet na​met​nu osje​ća​nje da ov​dje ne​što nije u redu. Ni​zak po​lo​žaj sun​ca, koje je kroz če​t​vr​tas​te
otvo​re iza nje​ga pre​plav​lji​va​lo ka​bi​nu zlat​nom svje​tloš​ću, na​ve​de ga naj​pri​je na po​mi​sao da je rano
ju​tro uko​li​ko brod ide u prav​cu za​pa​da. Onda mu pade na um dru​ga mo​guć​nost. Mo​žda plo​ve pre​ma
is​to​ku, i u tom slu​ča​ju, sad je kas​no po​pod​ne. Da plo​ve, to je osje​ćao, jer se pred​nji dio bro​da lako
po​di​zao pod njim. Ali, kako to da oni plo​ve, u da on, za​po​vjed​nik, ne zna da li idu na is​tok ili na za​-
pad i da se ne može sje​ti​ti kuda su kre​nu​li?
Vra​ti se u mis​li​ma na ju​če​raš​nji do​živ​ljaj – ako se taj do​ga​đaj uop​će do​go​dio. Sje​ćao se jas​no
sve​ga što je bilo u vezi s lako us​pje​lim po​ho​dom na otok Bar​ba​do​es: sva​ka po​je​di​nost bila mu je živa
u sje​ća​nju, sve do tre​nut​ka kad je, vra​ća​ju​ći se, stu​pio opet na pa​lu​bu svog bro​da. Tu se sje​ća​nje naj​-
e​dan​put ne​ra​zjaš​nji​vo pre​ki​da​lo.
Baš kad je po​čeo mu​či​ti svoj mo​zak na​ga​đa​nji​ma, vra​ta se otvo​ri​še. Ču​de​ći se sve više, don Di​-
ego vi​dje kako u ka​bi​nu ula​zi nje​go​vo naj​ljep​še odi​je​lo. Bilo je to po​seb​no ele​gant​no i ka​rak​te​ris​tič​-
no špa​njol​sko odi​je​lo od cr​nog taf​ta sa sre​br​nim ši​ri​ti​ma, na​či​nje​no za nje​ga pri​je go​di​nu dana u Ca​-
di​zu; poz​na​vao je na nje​mu sva​ku sit​ni​cu, tako da je bilo ne​mo​gu​će da se pre​va​rio.
Odi​je​lo zas​ta​de da za​tvo​ri vra​ta, za​tim se upu​ti pre​ma pos​te​lji na ko​joj je le​žao don Di​ego. U
odi​je​lu je bio vi​sok, vi​tak gos​po​din, ot​pri​li​ke is​tog sta​sa i obli​čja kao i don Di​ego. Vi​de​ći da ga Špa​-
njo​lac gle​da za​be​zek​nu​to, ši​rom otvo​re​nih oči​ju, gos​po​din pru​ži ko​rak.
– Bud​ni ste, a? – reče on na špa​njol​skom.
Čo​vjek koji je le​žao za​gle​da se zbu​nje​no u par svi​je​tlo​pla​vih oči​ju koje su ga gle​da​le s pre​pla​-
nu​log, pod​smješ​lji​vog lica koje je okru​ži​va​la kita cr​nih uvo​ja​ka. Bio je, ipak, pre​vi​še zbu​njen da bi
ma šta od​go​vo​rio.
Stran​če​vi pr​sti do​dir​nu​še vrh don Di​ego​ve gla​ve, na što ovaj uz​drh​ta i ja​uk​nu od boli.
– Njež​ni ste, a? – reče stra​nac. On uze don Di​egov ruč​ni zglob među svoj pa​lac i sred​nji prst.
Tada, naj​zad, ra​doz​na​li Špa​njo​lac pro​go​vo​ri.
– Jes​te li vi li​ječ​nik?
– Iz​me​đu os​ta​log. – Pre​pla​nu​li gos​po​din nas​ta​vi pro​uča​va​ti bo​les​ni​ko​vo bilo. – Čvr​sto i pra​vil​-
no – iz​ja​vi on, naj​zad, i pus​ti zglob. – Nis​te pre​tr​pje​li mno​go šte​te.
 Don Di​ego se na​preg​nu i us​pi​je sjes​ti na kre​vet od cr​ve​nog so​mo​ta.
– Tko ste vi, do vra​ga? – za​pi​ta on. – I koga đa​vo​la ra​di​te u mom odi​je​lu i na mom bro​du?
Rav​ne crne obr​ve po​di​go​še se, a ve​li​ka usta ra​zvu​ko​še u ne​pri​mje​tan osmi​jeh.
– Bo​jim se da ste još u bu​ni​lu. Ovo nije vaš brod. Ovo je moj brod i ovo je moje odi​je​lo.
– Vaš brod? – reče dru​gi za​pre​pa​šten, pa i još za​pre​pa​šte​ni​je do​da​de: – Vaše odi​je​lo? Ali...
Onda... – On div​lje po​gle​da oko sebe. Pre​tra​ži oči​ma još jed​nom ka​bi​nu, pro​uča​va​ju​ći sva​ki do​bro
poz​na​ti pred​met. – Je​sam li lud? – za​pi​ta on, naj​zad. – Ovaj brod je sva​ka​ko »Cin​co Lla​gas«?
– Jes​te, »Cin​co Lla​gas«.
– Onda... – Špa​njo​lac zas​ta​de. Po​gled mu pos​ta​de još za​bri​nu​ti​ji. – Val​ga me Dios!50 – uzvik​nu
on kao čo​vjek na sa​mrt​nim mu​ka​ma. – Ho​će​te li mi reći i to da ste vi don Di​ego od Es​pi​no​se?
– Oh, ne, moje je ime Blo​od – ka​pe​tan Pe​ter Blo​od. Ovaj brod, a isto tako, i ovo li​je​po odi​je​lo,
moji su po pra​vu po​bjed​ni​ka. Kao što ste i vi, don Di​ego, moj za​rob​lje​nik.
Ma ko​li​ko po​treb​no bilo ovo objaš​nje​nje, ono ipak umi​ri don Di​ega, jer je bilo mno​go ma​nje uz​-
bud​lji​vo nego stva​ri koje je po​čeo za​miš​lja​ti.
– Ali... Onda vi ni​šte Špa​njo​lac?
– Vi la​ska​te mom kas​ti​ljan​skom na​gla​sku. Imam čast da bu​dem Irac. Vi ste mis​li​li da se do​go​di​lo
čudo. Tako i jes​te – do​go​di​lo se čudo koje je na​či​nio moj ge​ni​je, a on je pri​li​čan.
Za​tim ka​pe​tan Blo​od ra​zjas​ni taj​nu, iz​lo​živ​ši sa​že​to či​nje​ni​ce. U toku pri​ča​nja Špa​njo​lac je čas
bli​je​dio, čas cr​ve​nio. On opi​pa ru​kom zad​nji dio svo​je gla​ve i tamo, u znak po​t​vr​de stran​če​vog pri​ča​-
nja, ot​kri čvo​ru​gu ve​li​ku kao go​lu​bi je jaje. Na kra​ju se za​gle​da une​z​vje​re​nim po​gle​dom u pod​smješ​-
lji​vog ka​pe​ta​na Blo​oda.
– A moj sin? Šta je s mo​jim si​nom? – krik​nu. On je bio u čam​cu koji me je do​ve​zao na brod.
– Vaš sin je zdrav i živ; on, po​sa​da čam​ca, a isto tako i vaš tob​dži​ja i nje​go​vi lju​di. Svi su u
oko​vi​ma pod pa​lu​bom.
Don Di​ego se spus​ti na​trag u pos​te​lju, upri​jev​ši svo​je sjaj​ne tam​ne oči u pre​pla​nu​lo lice nad so​-
bom. On se pri​bra. Na kra​ju kra​je​va, i u nje​mu je bilo sto​iciz​ma svoj​stve​nog očaj​nič​kom za​na​tu ko​jim
se ba​vio. Ovog puta sud​bi​na je bila pro​tiv nje​ga. U sa​mom tre​nut​ku us​pje​ha iz​mak​li su mu sto​li​cu. On
pri​hva​ti po​lo​žaj s čvr​sti​nom čo​vje​ka koji vje​ru​je u sud​bi​nu.
S naj​ve​ćim mi​rom upi​ta:
– A sada, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne?
– A sada – reče ka​pe​tan Blo​od (pus​ti​mo mu ti​tu​lu koju je sam iz​a​brao) kako sam po na​ra​vi čo​-
vje​ko​lju​biv, žao mi je što vi​dim da nis​te umr​li od udar​ca koji smo vam za​da​li. To, na​ime, zna​či da
ćete se mo​ra​ti po​mu​či​ti da umre​te još je​dan​put.
– Ah! – Don Di​ego du​bo​ko uz​dah​nu zrak. – Ali, je li po​treb​no? – upi​ta on, ne zbu​niv​ši se na​iz​-
gled.
Pla​ve oči ka​pe​ta​na Blo​oda su​gla​si​še se s nje​go​vim po​na​ša​njem.
– Upi​taj​te sami sebe – od​go​vo​ri on. – Re​ci​te mi, kao is​ku​san i kr​vo​že​dan gu​sar, šta bis​te vi uči​-
ni​li da ste na mom mjes​tu?
 – E, tu ima raz​li​ke. – Don Di​ego sta​de raz​ma​tra​ti ci​je​lo pi​ta​nje. Raz​li​ka je u tome što se vi hva​-
li​te da ste po na​ra​vi čo​vje​ko​lju​biv.
Ka​pe​tan Blo​od sje​de na rub du​gog hras​to​vog sto​la.
– Ali ni​sam bu​da​la – reče on – i neću do​zvo​li​ti da me uro​đe​na ir​ska osje​ćaj​nost spri​je​či da iz​vr​-
šim ono što je po​treb​no i što je pra​vo. Vi i va​ših de​set pre​ži​vje​lih lu​pe​ža pred​stav​lja​te opas​nost za
ovaj brod. Sta​vi​še, brod nije na​ro​či​to ops​krb​ljen vo​dom i na​mir​ni​ca​ma. Do​du​še, vas je, sre​ćom,
malo, ali vi i vaši lju​di ne​ugod​no po​ve​ća​va​te naš broj. Kao što vi​di​te, raz​bo​ri​tost nam sa svih stra​na
na​la​že da se li​ši​mo va​šeg pri​jat​nog druš​tva i oče​li​či​mo svo​ja njež​na srca, kako bi​smo pod​ni​je​li ono
što je ne​mi​nov​no – da vas po​zo​ve​mo da bu​de​te tako lju​baz​ni da za​ko​ra​či​te pre​ko ogra​de.
– Vi​dim – reče Špa​njo​lac za​miš​lje​no. On spus​ti noge s pos​te​lje, nas​lo​niv​ši lak​to​ve na ko​lje​na.
Shva​tio je ka​kav se čo​vjek na​la​zi pred njim, pa je od​lu​čio da mu se su​prot​sta​vi po​drug​lji​vom uč​ti​-
voš​ću i bla​gom rav​no​duš​noš​ću, koja neće ni​ma​lo iz​os​ta​ti iza nje​go​ve. – Priz​na​jem – slo​ži se on – da
je raz​lož​no to što go​vo​ri​te.
– Ski​nu​li ste mi te​ret s duše – pri​hva​ti ka​pe​tan Blo​od. – Ne že​lim iz​gle​da​ti ne​po​treb​no grub, na​-
ro​či​to zbog toga što vam ja i moji pri​ja​te​lji du​gu​je​mo vrlo mno​go. Jer, ne​za​vis​no od toga šta je zna​čio
za dru​ge, za nas je vaš po​hod na Bar​ba​do​es bio upra​vo ono što nam je tre​ba​lo. Zato mi je dra​go što
se sla​že​te s tim da ne​mam iz​bo​ra:
– Ali, pri​ja​te​lju moj, ne idem tako da​le​ko.
– Ako mo​že​te pred​lo​ži​ti ma ka​kav dru​gi iz​laz, bit ću sre​tan da ga raz​mo​trim.
Don Di​ego po​gla​di svo​ju ši​lja​tu, crnu bra​du.
– Mo​že​te li me pus​ti​ti do ju​tra da raz​mis​lim? Gla​va me tako đa​vol​ski boli da sam nes​po​so​ban
da mis​lim. A, ovo je, priz​nat ćete, stvar o ko​joj tre​ba oz​bilj​no raz​mis​li​ti.
Ka​pe​tan Blo​od us​ta​de. Uze s po​li​ce pješ​ča​ni po​lu​sat, okre​nu ga tako da ku​gla s cr​ve​nim pi​je​-
skom dođe gore, i sta​vi ga na stol.
– 2ao mi je što vas po​žu​ru​jem u ovoj stva​ri, don Di​ego, ali mogu vam dati samo pola sata. Ako
mi, dok ovaj pi​je​sak ne is​te​če, ne date ni​ka​kav pri​hvat​ljiv pri​jed​log, bit ću, na svo​ju ve​li​ku ža​lost,
pri​mo​ran za​mo​li​ti vas da sa svo​jim pri​ja​te​lji​ma za​ko​ra​či​te pre​ko ogra​de.
Ka​pe​tan Blo​od se pok​lo​ni, iz​i​đe i za​bra​vi vra​ta.
S lak​to​vi​ma na ko​lje​ni​ma i li​cem u ša​ka​ma, don Di​ego je sje​de​ći pro​ma​trao kako se cr​ven​kas​ti
pi​je​sak sli​je​va iz gor​nje u do​nju ku​glu. Što je duže gle​dao, crte nje​go​vog mr​ša​vog, sme​đeg lica su se
dub​lje ure​zi​va​le. Tač​no kad po​s​ljed​nja zrn​ca is​te​ko​še, vra​ta se po​nov​no otvo​ri​še.
Špa​njo​lac uz​dah​nu i sje​de us​prav​no li​cem u lice s ka​pe​ta​nom Blo​odom i dade mu od​go​vor po
koji je do​šao.
– Raz​miš​ljao sam o mo​guć​nos​ti, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne – ali ona ovi​si o va​šem mi​lo​sr​đu da nas is​-
kr​ca​te na je​dan od oto​ka ovog kruž​nog ar​hi​pe​la​ga i da nas pre​pus​ti​te na​šoj sud​bi​ni.
Ka​pe​tan Blo​od na​pu​ći usne.
– To ima svo​jih te​ško​ća – reče on la​ga​nim gla​som.
– Pla​šio sam se da će tako biti – uz​dah​nu opet don Di​ego i diže se. – Ne go​vo​ri​mo više o tome.
Svi​je​tlo​pla​ve oči upri​je​še se u nje​ga kao če​lič​ni šilj​ci.
 – Vi se ne bo​ji​te smr​ti, don Di​ego?
Špa​njo​lac za​ba​ci gla​vu, a iz​me​đu oči​ju mu is​ko​či bora.
– Pi​ta​nje je uvred​lji​vo, gos​po​di​ne.
– Onda mi do​zvo​li​te da ga pos​ta​vim dru​ga​či​je – mo​žda sret​ni​je: vi ne že​li​te ži​vje​ti?
– O, na to mogu da od​go​vo​rim. Ja že​lim da ži​vim, a još više že​lim da živi moj sin. Ali ta me že​-
lja neće na​či​ni​ti ku​ka​vi​com vaše za​ba​ve radi, po​drug​lji​vi gos​po​di​ne. – Bio je to prvi znak po kome
se vi​dje​lo da se uz​bu​dio i ra​sr​dio.
Ka​pe​tan Blo​od ne od​go​vo​ri od​mah. Kao i ma​lo​pri​je sje​de na rub sto​la.
– Da li bis​te že​lje​li, gos​po​di​ne, da zas​lu​ži​te ži​vot i slo​bo​du – za sebe, za svo​ga sina i za os​ta​le
Špa​njol​ce koji su na bro​du?
– Da zas​lu​žim? – upi​ta don Di​ego. Pa​ž​lji​vim pla​vim oči​ma nije iz​bje​gao drh​taj koji pro​đe kroz
nje​ga. – Da zas​lu​žim, ka​že​te? Pa, ako us​lu​ga koju pred​lo​ži​te ne vri​je​đa moju čast...
– Zar bih mo​gao to uči​ni​ti? – us​pro​ti​vi se ka​pe​tan. – Ra​zu​mi​jem da čak i gu​sar ima svo​ju čast. –
Za​tim iz​lo​ži svoj pri​jed​log. – Ako po​gle​da​te kroz ove pro​zo​re, don Di​ego, vi​djet ćete ne​što slič​no
obla​ku. To je otok Bar​ba​do​es koji os​ta​je iza nas. Či​tav dan smo plo​vi​li niz vje​tar, u prav​cu is​to​ka, s
je​di​nom na​mje​rom da se što više uda​lji​mo od Bar​ba​do​esa. Ali sada, kad nas sko​ro ne mogu opa​zi​ti s
kop​na, naš​li smo se u te​ško​ći. Je​di​ni čo​vjek među nama koji se ra​zu​mi​je u bro​dar​sku vje​šti​nu ima
groz​ni​cu, čak je u bu​ni​lu. To je po​s​lje​di​ca iz​vjes​nog zlos​tav​lja​nja koje je pre​tr​pio na oto​ku pri​je nego
što smo ga po​ve​li so​bom. Mogu uprav​lja​ti bro​dom kad je u po​kre​tu, a na bro​du su je​dan ili dva čo​-
vje​ka koji bi mi mo​gli po​mo​ći; ali o vi​šim taj​na​ma po​mor​stva, o vje​šti​ni kako pro​na​ći pra​vac u bes​-
put​nim pros​to​ri​ma oce​ana, o tome mi ne zna​mo ni​šta. Pri​lju​bi​ti se uz oba​lu, lu​ta​ti oko tog, kako ste vi
do​bro rek​li, kruž​nog ar​hi​pe​la​ga, za nas zna​či tra​ži​ti pro​past kao što mo​že​te, mo​žda, pri​mi​je​ti​ti. Iz sve​-
ga iz​la​zi ovo: mi že​li​mo sti​ći u ho​lan​d​sku ko​lo​ni​ju Cu​ra​cao što je brže mo​gu​će. Ho​će​te li se oba​ve​za​-
ti svo​jom čaš​ću da ćete nas odves​ti tamo, ako vas os​lo​bo​dim na vašu ri​ječ? Ako tako bude, os​lo​bo​dit
ćemo i vas i vaše pre​ži​vje​le lju​de, čim stig​ne​mo tamo.
Don Di​ego spus​ti gla​vu na gru​di i ode, za​miš​ljen, krup​nim ko​ra​ci​ma do straž​njih pro​zo​ra. Sta​jao
je uz njih, gle​da​ju​ći u more oba​sja​no sun​cem i u jed​no​lič​nu braz​du vode koju je brod os​tav​ljao za so​-
bom, brod koji je bio nje​gov i koji su mu ote​li ovi en​gle​ski psi. A sada tra​že od nje​ga da odve​de taj
brod u luku u ko​joj će ga pot​pu​no iz​gu​bi​ti i u ko​joj će ga, mo​žda, opre​mi​ti za rat pro​tiv nje​go​vog na​-
ro​da. To je bilo na jed​noj stra​ni vage; a na dru​goj bili su ži​vo​ti šes​na​est lju​di. Za če​tr​na​est od tih ži​-
vo​ta malo mu je bilo sta​lo, ali pre​os​ta​la dva – bili su nje​gov ži​vot i ži​vot nje​go​va sina.
On se, naj​zad, okre​nu, ali kako je leđa bio okre​nuo pre​ma svje​tlos​ti, ka​pe​tan nije mo​gao vi​dje​ti
ko​li​ko mu je lice bilo bli​je​do.
– Pri​hva​ćam – reče on.
 SINOVLJEVA LJUBAV

Bu​du​ći je dao oba​ve​zu, don Di​ego od Es​pi​no​se uži​vao je slo​bo​du kre​ta​nja po bro​du koji je do​-
ne​dav​na pri​pa​dao nje​mu, a uprav​lja​nje bro​dom bilo je pot​pu​no u nje​go​vim ru​ka​ma. Lju​di s bro​da
pos​tu​pa​li su s njim pris​toj​no. Na to ih je na​vo​di​la nje​go​va ugla​đe​nost i uč​ti​vost. Oni su bili no​vaj​li​je
u mo​ri​ma juž​no​ame​rič​kog kop​na, pa zato ni do​ga​đa​ji koji su se odi​gra​li u Brid​ge​townu nisu bili do​-
volj​ni da ih po​uče da u sva​kom Špa​njol​cu gle​da​ju iz​daj​nič​kog, okrut​nog psa koga tre​ba ubi​ti čim ga
vide. On je jeo u ve​li​koj ka​bi​ni za​jed​no s Blo​odom i tro​ji​com ofi​ci​ra koje su oda​bra​li da mu po​ma​žu:
Hag​t​hor​pe​om, Wol​ver​sto​ne​om i Dyke​om.
Mis​li​li su da je don Di​ego pri​ja​tan, čak i za​ba​van drug; nji​ho​va pri​ja​telj​ska osje​ća​nja pre​ma
nje​mu po​ja​ča​la su se zbog nje​go​ve čvr​sti​ne i hra​bre mir​no​će ko​jom je pod​no​sio svo​ju ne​sre​ću.
Bilo je ne​mo​gu​će pret​pos​ta​vi​ti da don Di​ego igra ne​po​šte​nu igru. Sta​vi​še, nije se mo​glo za​mis​li​-
ti za​što bi to uči​nio. On je s nji​ma raz​go​va​rao pot​pu​no is​kre​no. Uka​zao im je na po​gre​šku koju su uči​-
ni​li kada su is​plo​vi​li iz Bar​ba​do​esa i pre​nu​li niz vje​tar. Tre​ba​lo je ići u su​prot​nom smje​ru od vje​tra,
u smje​ru Ka​rip​skog mora, uda​lju​ju​ći se na taj na​čin od ar​hi​pe​la​ga. Po onom kako su uči​ni​li, mo​rat će,
da bi sti​gli na Cu​ra​cao, opet pro​ći ar​hi​pe​la​gom, a to se nije mo​glo iz​ves​ti bez iz​vjes​ne opas​nos​ti po
njih. Iz​me​đu oto​ka mogu svu​da sres​ti ka​kav brod, jed​nak nji​ho​vom ili jači od nji​ho​vog; bio brod špa​-
njol​ski ili en​gle​ski, za njih bi to bilo po​djed​na​ko loše, a kako ima​ju pre​ma​lo ljud​stva, ne bi bili spo​-
sob​ni za bor​bu. Da bi se ta opas​nost što više sma​nji​la, don Di​ego kre​nu prvo u prav​cu juga, a za​tim
za​pa​da. Tako su, iz​a​brav​ši sred​nju li​ni​ju iz​me​đu oto​ka To​ba​ga i Gre​na​de51, proš​li kroz opas​nu zonu i
sti​gli u re​la​tiv​no si​gur​no Ka​rip​sko more.
– Ako ovaj vje​tar po​dr​ži – reče im on za ve​če​rom, kad im je oz​na​čio sa​daš​nji po​lo​žaj bro​da –
sti​ći ćemo na Cu​ra​cao za tri dana.
Vje​tar se odr​žao tri dana, čak se dru​gog dana malo i po​ja​čao pa ipak, kad se na njih spus​ti​la tre​-
ća noć, nisu još ugle​da​li ni​kak​vo kop​no. »Cin​co Lla​gas« je braz​dao more, okru​žen sa svih stra​na pla​-
vom ne​be​skom ku​pom. Uz​ne​mi​re​ni ka​pe​tan Blo​od pri​mi​je​ti to don Di​egu.
– Bit će su​tra uju​tro – od​go​vo​ri mu ovaj mimo i uvje​re​no.
– Tako mi svih sve​ta​ca, kod vas, Špa​njo​la​ca, uvi​jek je »su​tra uju​tro«, a to su​tra ni​ka​ko ne sti​že,
pri​ja​te​lju moj.
– Ali, ovo su​tra će sti​ći, bu​di​te si​gur​ni. Ma ko​li​ko rano us​ta​li, vi​djet ćete zem​lju pred so​bom,
don Pe​dro.
Ka​pe​tan Blo​od pro​đe za​do​vo​ljan i ode da po​sje​ti svog bo​les​ni​ka, Jer​ryja Pit​ta52 – či​jem je sta​-
nju don Di​ego imao za​hva​li​ti što mu se uka​za​la pri​li​ka da os​ta​ne živ. Već dva​de​set i če​ti​ri sata groz​-
ni​ca je pres​ta​la mo​ri​ti pat​ni​ka, a rane na le​đi​ma po​če​le su se sa​svim li​je​po za​cje​lji​va​ti za​hva​lju​ju​ći
Blo​odo​vim za​vo​ji​ma. Bio je već to​li​ko prez​dra​vio da se po​čeo ža​li​ti što ga po ovoj vru​ći​ni drže za​-
tvo​re​nog u ka​bi​ni. Da bi mu iz​i​šao u su​sret, ka​pe​tan Blo​od mu je do​zvo​lio da pro​že​ta pa​lu​bom. I tako,
Je​re​mi​ah Pitt, dok je po​s​ljed​nja dnev​na svje​tlost iš​če​za​va​la s neba, iz​i​đe van, os​la​nja​ju​ći se na ka​pe​-
ta​no​vu ruku.
 Sje​de​ći na ogra​di otvo​ra, so​mer​set​ši​re​ski mla​dić je za​hval​no pu​nio plu​ća svje​žim noć​nim zra​-
kom i iz​jav​lji​vao da mu to vra​ća sna​gu. Onda mu se oči, po mor​nar​skom na​go​nu, same di​go​še ka po​-
tam​nje​lom ne​be​skom svo​du, već po​su​tom ti​su​ća​ma zlat​nih, svi​je​tlih ta​ča​ka. Iz​vjes​no vri​je​me pro​ma​-
trao ga je bez​briž​no, do​ko​no, ali za​tim oš​tro usred​sri​je​di paž​nju. On se os​vr​nu i po​gle​da ka​pe​ta​na
Blo​oda koji je sta​jao uz nje​ga.
– Ra​zu​mi​je​te li se vi iole u as​tro​no​mi​ju, Pe​te​re? – upi​ta ga on.
– As​tro​no​mi​ju? Bo​ga​mi, ne bih umio raz​li​ko​va​ti Ori​onov po​jas od Ve​ne​ri​nog.
– Ah, pret​pos​tav​ljam da su i os​ta​li čla​no​vi ove nes​pret​ne po​sa​de iste tak​ve nez​na​li​ce kao i vi.
– Bilo bi lju​baz​ni​je kad bis​te pret​pos​ta​vi​li da su još veće.
Je​re​mi​ah mu po​ka​za svi​je​tlu tač​ku na nebu, iz​nad des​ne stra​ne pram​ca. – Ono je Sje​ver​nja​ča –
reče on.
– Je li? Bože moj, ču​dim se kako mo​že​te da je pro​na​đe​te među to​li​kim zvi​jez​da​ma.
– A Sje​ver​nja​ča pred nama, go​to​vo sa​svim nad des​nom stra​nom pram​ca, zna​či da plo​vi​mo smje​-
rom sje​ver-sje​ve​ro​za​pad, ili, mo​žda, sa sje​ve​ra na za​pad, jer sum​njam da smo više od de​set stup​nje​-
va u smje​ru za​pa​da.
– A za​što ne bi​smo bili? – za​ču​di se ka​pe​tan Blo​od.
– Rek​li ste mi, zar ne, da smo proš​li za​pad​no od ar​hi​pe​la​ga, iz​me​đu oto​ka To​ba​ga i Gre​na​de i da
plo​vi​mo ka Cu​ra​cao. Kad bi to bio naš sa​daš​nji smjer, Sje​ver​nja​ča bi nam bila na boku, ona​mo.
Za tren oka se g. Blo​od trže iz svo​je du​hov​ne li​je​nos​ti. On usre​do​to​či paž​nju i htje​de pro​go​vo​ri​-
ti, ali u tom tre​nut​ku mrak iz​nad nji​ho​ve gla​ve pre​si​je​če trak svje​tlos​ti. To je do​la​zi​lo otu​da što su se
vra​ta na krmi upra​vo otvo​ri​la. Vra​ta se opet za​tvo​ri​še i usko​ro se za​ču​še ko​ra​ci na stu​ba​ma. Don Di​-
ego im se pri​bli​ža​vao. Ka​pe​tan Blo​od pri​tis​nu zna​čaj​no pr​sti​ma Jer​ryje​vo rame. Za​tim po​zva don Di​-
ega i obra​ti mu se na en​gle​skom, jer su tako obi​ča​va​li go​vo​ri​ti u pri​sus​tvu dru​gih.
– Ho​će​te li da ri​je​ši​te našu malu ras​pru, don Di​ego? – upi​ta ga ov​laš. – G. Pitt i ja se pre​pi​re​mo
o tome, koja je zvi​jez​da Sje​ver​nja​ča.
– Tako? – Špa​njol​čev ton bio je mi​ran, sko​ro bi se rek​lo da je bio spre​man na smi​jeh; a da je
zbi​lja bio ta​kav, po​s​vje​do​či​la je sli​je​de​ća re​če​ni​ca: – Ali, vi ste mi rek​li da je g. Pitt vaš ko​man​dant
bro​da?
– U ne​dos​tat​ku bo​ljeg – na​smi​ja se ka​pe​tan s do​bro​ćud​nim pot​cje​nji​va​njem. – Spre​man sam da
se kla​dim s njim u sto zlat​ni​ka da je ovo Sje​ver​nja​ča – i po​ka​za ru​kom pre​ma svi​je​tloj tač​ki na nebu
koja se na​la​zi​la upra​vo na boku bro​da. Kas​ni​je je pri​čao Pit​tu da je tog tre​nut​ka bio spre​man pro​bos​ti
don Di​ega, samo da je ovaj to po​t​vr​dio. Špa​njo​lac, me​đu​tim, umjes​to sve​ga toga, slo​bod​no iz​ra​zi
svoj pre​zir.
– Bu​di​te si​gur​ni, don Pe​dro, da se u to ni​šta ne ra​zu​mi​je​te; i zato ste iz​gu​bi​li. Sje​ver​nja​ča je ono
– i on je po​ka​za.
– Jes​te li si​gur​ni?
– Ali, dra​gi moj don Pe​dro! – bu​nio se ve​se​lo Špa​njo​lac – zar mogu po​gri​je​ši​ti? Osim toga, zar
ne​ma​mo kom​pas? Ho​di​te sa mnom do pos​to​lja za bu​so​lu, pa sami po​gle​daj​te ko​jim smje​rom plo​vi​mo.
Nje​go​va pot​pu​na otvo​re​nost i bez​briž​no dr​ža​nje čo​vje​ka koji nema šta da kri​je ot​klo​ni​še od​mah
sum​nju koja se tako iz​ne​nad​no po​ja​vi​la u gla​vi ka​pe​ta​na Blo​oda. Pit​ta je bilo teže za​do​vo​lji​ti.
 – U tom slu​ča​ju, ho​će​te li mi reći, don Di​ego, za​što ide​mo u ovom smje​ru, ako že​li​mo sti​ći u Cu​-
ra​cao?
Don Di​ego ni ovog puta ne po​ka​za ni naj​ma​nje ok​li​je​va​nje.
Ima​te raz​lo​ga da pi​ta​te – reče on i uz​dah​nu. – Na​dao sam se da se to neće za​pa​zi​ti. Bio sam ne​-
ma​ran – o, čak kaž​nji​vo ne​ma​ran. Ne pro​ma​tram do​volj​no. Uvi​jek se tako po​na​šam. Pre​vi​še sam si​-
gu​ran. Pre​vi​še se os​la​njam na pro​cje​nu po​lo​ža​ja bro​da samo na os​no​vu brod​skog dnev​ni​ka. I tako,
da​nas, kad sam naj​zad uzeo kva​drant, vi​dio sam da smo za pol stup​nja otiš​li na jug, tako da je Cu​ra​-
cao sada go​to​vo pre​ma sje​ve​ru. Oda​tle za​kaš​nje​nje. Ali su​tra ćemo biti tamo.
Ovo objaš​nje​nje, koje je tako brzo i is​kre​no dao, pot​pu​no je za​do​vo​lja​va​lo. Ono nije više do​pu​-
šta​lo da se iole po​sum​nja u don Di​ego​vu vjer​nost da​toj ri​je​či. A kad se don Di​ego ubr​zo po​vu​kao,
Blo​od priz​na​de Pit​tu da je bilo be​smis​le​no sum​nja​ti u nje​ga Ma kak​va bila nje​go​va proš​lost, on je
do​ka​zao svo​ju vri​jed​nost, iz​ja​viv​ši da je sprem​ni​ji umri​je​ti nego ući u ma ka​kav pot​hvat koji bi šte​tio
nje​go​voj čas​ti ili nje​go​voj zem​lji.
No​vaj​li​ja na mo​ri​ma juž​no​ame​rič​kog kop​na i ne​na​vik​nut na pos​tup​ke pus​to​lo​va koji plo​ve po
nji​ma, Blo​od se još ob​ma​nji​vao. Ali, već sli​je​de​će ju​tro ras​tje​ra​lo mu je te ob​ma​ne gru​bo i za​uvi​jek.
On iz​i​đe na pa​lu​bu pri​je ra​đa​nja sun​ca i ugle​da pred so​bom zem​lju, kao Što im je Špa​njo​lac si​-
noć obe​ćao. Ona je le​ža​la na ne​kih de​set mi​lja is​pred njih; duga crta oba​le is​pu​nja​va​la je za​pad​ni i
is​toč​ni vi​dik, dok je pra​vo is​pred nje iz​bio ma​si​van rt. Gle​da​ju​ći u tu zem​lju, on se na​mr​šti. Nije mis​-
lio da je Cu​ra​cao tak​vih raz​mje​ra. Zbi​lja, ovo je pri​je sli​či​lo kop​nu nego oto​ku.
On spa​zi des​no ve​li​ki brod kako je​dri pro​tiv vje​tra, bo​re​ći se s la​kim po​vje​tar​cem koji je pu​hao
u prav​cu kop​na. Uči​ni mu se da je taj brod uda​ljen od njih tri do če​ti​ri mi​lje. Ko​li​ko je mo​gao oci​je​-
ni​ti na toj da​lji​ni, brod je bio jed​nak nji​ho​vom po no​si​vos​ti, ako ne i veći. Dok ga je pro​ma​trao, brod
pro​mi​je​ni smjer, obr​nu se i kre​nu rav​no pre​ma nji​ma. Ovog puta pot​pu​no pod vje​trom.
Na pred​njoj gor​njoj pa​lu​bi bdio je de​se​tak nje​go​vih dru​go​va koji su ra​doz​na​lo gle​da​li na​pri​jed.
Nji​ho​vi gla​so​vi i smi​jeh do​pi​ra​li su do nje​ga pre​ko či​ta​ve du​ži​ne dos​to​jans​tve​nog bro​da »Cin​co Lla​-
gas«.
– Eno ona​mo – reče iza nje​ga mek glas na teč​nom špa​njol​skom – ona​mo je obe​ća​na zem​lja, don
Pe​dro.
Bilo je ne​što u tom gla​su, bila je neka pri​gu​še​na nota li​ko​va​nja, koja iz​a​zva u nje​mu po​doz​ri​vost
i po​ja​ča sum​nju koju je već u znat​noj mje​ri osje​ćao. On se na​glo okre​nu i po​gle​da u lice don Di​ega –
tako na​glo da se sa Špa​njol​če​vog lica još nije bio iz​bri​sao lu​ka​vi osmi​jeh kad se Blo​odo​ve oči mu​-
nje​vi​tom br​zi​nom su​ko​bi​še s nje​go​vim.
– Sve u sve​mu, vi osje​ća​te neko čud​no za​do​volj​stvo gle​da​ju​ći ga – pri​mi​je​ti ka​pe​tan Blo​od.
– Na​rav​no – Špa​njo​lac pro​tr​lja ruke i g. Blo​od opa​zi da one drh​te. – Za​do​volj​stvo mor​na​ra kad
sti​že na kop​no.
– Ili iz​daj​ni​ka. – Koje je od toga? – za​pi​ta ga mimo Blo​od. Špa​njo​lac uz​mak​nu pred njim, pro​-
mi​je​niv​ši na​glo iz​raz lica, i to po​t​vr​di sve sum​nje. Blo​od na​glo pru​ži ruku u prav​cu uda​lje​ne oba​le i
upi​ta?
– Koja je ono zem​lja? Ho​će​te li biti to​li​ko dr​ski da mi ka​že​te da je to oba​la oto​ka Cu​ra​cao? –
On se us​tre​mi na don Di​ega, a ovaj sta​de uz​mi​ca​ti is​pred nje​ga. – Ho​će​te li da vam ja ka​žem koja je
to zem​lja? Ho​će​te li da vam ja to ka​žem? – go​vo​rio je tako uvjer​lji​vo da je iz​gle​da us​pio za​sje​ni​ti i
zbu​ni​ti Špa​njol​ca. Jer, don Di​ego nije ni​ka​ko od​go​va​rao. Onda ka​pe​tan Blo​od oda​pe luk na sre​ću – u
stva​ri, ne sa​svim na sre​ću. Ovak​vu crtu oba​le može ima​ti, ako ne samo kop​no – to, znao je, ne može
biti – onda ga mogu ima​ti oto​ci Cuba53 ili His​pa​ni​ola54. Znao je da od ta dva oto​ka Cuba leži više na
sje​ver i za​pad; pre​ma tome, za​klju​či on brzo, ako je don Di​ego mis​lio na iz​da​ju, on je plo​vio pre​ma
bli​žoj špa​njol​skoj te​ri​to​ri​ji.
– Iz​daj​nič​ki, kri​vok​let​ni Špa​njol​če, ova zem​lja pred nama je otok His​pa​ni​ola!
Re​kav​ši to, on se une​se u pre​pla​nu​lo, a sada pre​bli​je​dje​lo Špa​njol​če​vo lice da bi po nje​mu vi​-
dio, je li po​go​dio is​ti​nu ili nije. Me​đu​tim, Špa​njo​lac je u svom uz​mi​ca​nju do​šao do sre​di​ne zad​nje
gor​nje pa​lu​be, gdje ih je je​dro na krmi zak​lo​ni​lo od po​gle​da En​gle​za is​pod njih. Usne mu se is​kri​vi​še
u osmi​jeh koji je sli​čio na re​žanj e.
– Ah, per​ro in​gles! Ti znaš pre​vi​še – iz​us​ti on tiho, sko​či i zgra​bi ka​pe​ta​na za grlo.
Steg​nuv​ši se me​đu​sob​no čvr​sto ru​ka​ma, nji​ha​li su se neko vri​je​me, za​tim ka​pe​tan Blo​od svo​jom
des​nom no​gom izbi noge Špa​njol​cu i obo​ji​ca se sru​ši​še na pa​lu​bu. Špa​njo​lac je ra​ču​nao na svo​ju
znat​nu sna​gu. Po​ka​za se, me​đu​tim, da nije do​ras​tao čvr​stim mi​ši​ca​ma Irca, koga su u po​s​ljed​nje vri​je​-
me oče​li​či​le te​ško​će rop​s​tva. Špa​njo​lac se na​dao da će za​da​vi​ti Blo​oda i tako do​bi​ti pola sata koji su
mu bili po​treb​ni da bi im pri​šao onaj sjaj​ni brod koji je plo​vio pre​ma nji​ma – špa​njol​ski brod, sva​ka​-
ko, jer ni je​dan dru​gi ne bi tako smje​lo kr​sta​rio špa​njol​skim vo​da​ma His​pa​ni​ole. Ali don Di​ego je
pos​ti​gao samo to da se pot​pu​no odao, i to bez ikak​ve ko​ris​ti po sebe. Shva​tio je to kad se na​šao na le​-
đi​ma i kada mu je, pri​tis​nuv​ši ga, Blo​od klek​nuo na gru​di, dok su se lju​di, koji su po​tr​ča​li na ka​pe​ta​-
no​vu viku, peli buč​no uz ste​pe​ni​ce.
– Da li da sada, u ovom po​lo​ža​ju, oči​tam mo​li​tvu za spas vaše pr​lja​ve duše? – pod​smi​jeh​nu mu
se ra​zja​re​ni ka​pe​tan Blo​od.
Ali Špa​njo​lac, iako je bio po​ra​žen, iako više nije bilo ni​kak​ve nade za nje​ga, pri​si​li sebe da se
na​smi​je​ši i na pod​smi​jeh od​go​vo​ri pod​smi​je​hom:
– Pi​tam se tko će se mo​li​ti za vašu dušu kad vam ta ga​li​ja pri​đe s boka?
– Ta ga​li​ja – po​no​vi ka​pe​tan Blo​od kao odjek, shva​tiv​ši na​glo i s uža​som da je sad već pre​kas​no
da se iz​bjeg​nu po​s​lje​di​ce don Di​ego​ve iz​da​je.
– Ta ga​li​ja – po​no​vi don Di​ego i do​da​de pod​smje​hu​ju​ći se sve više. – Zna​te li koji je to brod?
Reći ću vam. To je »Sve​to utje​lov​lje​nje«, ad​mi​ral​ski brod don Mi​gu​ela od Es​pi​no​se, glav​nog ad​mi​-
ra​la Cas​til​le, a don Mi​gu​el je moj brat. Ovo je ve​oma sre​tan su​sret. Kao što vi​di​te, sve​mo​gu​ći bdi
nad sud​bi​nom ka​to​lič​ke Špa​njol​ske.
U ka​pe​ta​nu Blo​odu nije više os​ta​lo ni tra​ga hu​mo​ra ili pris​toj​nos​ti. Svi​je​tle oči su mu go​rje​le, a
lice mu je bilo od​luč​no.
On se diže, pre​pu​šta​ju​ći Špa​njol​ca svo​jim lju​di​ma.
– Ve​ži​te ga – za​po​vje​di im on. – Steg​ni​te mu i ruke i noge, ali ne​moj​te po​vri​je​di​ti – ni dla​ku s
nje​go​ve dra​go​cje​ne gla​ve.
Ova na​po​me​na je bila ve​oma po​treb​na. Po​bje​s​nje​li pri po​mis​li da će, mo​žda, mo​ra​ti rop​s​tvo iz
koga su ne​dav​no utek​li za​mi​je​ni​ti još go​rim rop​s​tvom, oni bi sa Špa​njol​ca na licu mjes​ta tr​za​li ud po
ud. A kako su se sada po​ko​ri​li svo​me ka​pe​ta​nu i uz​dr​ža​li se da to uči​ne, bilo je to samo zato što im je
iz​ne​nad​ni če​lič​ni zvuk u nje​go​vom gla​su obe​ća​vao da će don Di​ego is​ku​si​ti ne​što mno​go uz​bud​lji​vi​je
nego što je i sama smrt.
 – Iz​me​tu! Pr​lja​vi gu​sa​ru! Čas​ni čo​vje​če! – obra​ćao se ka​pe​tan Blo​od svom za​rob​lje​ni​ku.
Ali don Di​ego ga po​gle​da i na​smi​ja se.
– Pot​ci​je​ni​li ste me – go​vo​rio je en​gle​ski da bi ga svi ra​zu​mje​li. – Re​kao sam da se ne bo​jim
smr​ti i do​ka​zu​jem vam da se ne bo​jim. Vi ne ra​zu​mi​je​te. Baš ste en​gle​ski pas.
– Ir​ski, ako ne​ma​te ni​šta pro​tiv – po​pra​vi ga ka​pe​tan Blo​od. – A vaša špa​njol​ska ri​ječ, vi, špa​-
njol​sko pse​to!
– Mis​li​te da da​jem svo​ju ri​ječ zato da bih os​ta​vio vama, smrd​ljiv​ci​ma, ovaj li​je​pi špa​njol​ski
brod, pa da s njim ra​tu​je​te pro​tiv dru​gih Špa​njo​la​ca. Ha! – don Di​ego se na​smi​ja iz grla. – Bu​da​lo!
Mo​že​te me ubi​ti! Pih! Vrlo do​bro. Umi​rem po​što sam do​bro iz​vr​šio svoj po​sao. Neće pro​ći ni pun
sat, a vi ćete biti špa​njol​ski za​rob​lje​ni​ci i »Cin​co Lla​gas« će opet pri​pa​da​ti Špa​njol​skoj.
Ka​pe​tan Blo​od ga je upor​no gle​dao. Iako se to na nje​mu nije mo​glo pri​mi​je​ti​ti, pre​pla​nu​lo lice
mu je po​bli​je​dje​lo. Bu​če​ći i bjes​ne​ći div​ljač​ki oko za​rob​lje​ni​ka su se sa​ku​pi​li kaž​nje​ni​ci – od​met​ni​-
ci, go​to​vo dos​lov​ce »žed​ni nje​go​ve krvi«.
– Če​kaj​te – na​re​di za​po​vjed​nič​ki ka​pe​tan Blo​od, okre​nu se i ode u stra​nu, kraj ogra​da Dok je tu
sta​jao, du​bo​ko se za​mis​liv​ši, pri​dru​ži​še mu se Hag​t​hor​pe, Wol​ver​sto​ne i top​nik Ogle. Šu​te​ći gle​da​li
su s ne​vje​ri​com onaj dru​gi brod. On se malo okre​nu od vje​tra i sada je ju​rio smje​rom pre​ma »Cin​co
Lla​gas« tako da je su​sret bio ne​mi​no​van.
– Neće pro​ći ni pola sata – pro​go​vo​ri, naj​zad, Blo​od – a on će biti pred na​šim otvo​ri​ma za užad
i uda​ri​ti svo​jim to​po​vi​ma po na​šim pa​lu​ba​ma.
– Mo​že​mo se bo​ri​ti – od​go​vo​ri jed​no​oki div, op​so​vav​ši.
– Bo​ri​ti! – pod​smi​jeh​nu se Blo​od. – Kako ćemo se bo​ri​ti ova​ko ma​lo​broj​ni, s je​dva dva​de​set
lju​di? Ne, tu pos​to​ji samo je​dan na​čin. Uvje​ri​ti ih da je na bro​du sve u redu, da smo Špa​njol​ci i da
nas pus​te da pro​du​ži​mo svo​jim pu​tem.
– Ali, kako je to mo​gu​će? – upi​ta Hag​t​hor​pe.
– To nije mo​gu​će – od​go​vo​ri Blo​od. – Kad bi bilo... – Tu zas​ta​de za​miš​ljen, gle​da​ju​ći u ze​le​nu
vodu. Ogle, sklon ru​ga​nju, uba​ci s puno gor​či​ne pri​jed​log:
– Mo​gli bi​smo pos​la​ti don Di​ega od Es​pi​no​se čam​cem ko​jim će uprav​lja​ti nje​go​vi Špa​njol​ci da
uvje​ri svog bra​ta ad​mi​ra​la da smo mi svi oda​ni po​da​ni​ci nje​go​vog ka​to​lič​kog ve​li​čans​tva.
Ka​pe​tan se na​glo okre​nu i po​gle​da top​ni​ka kao da će ga uda​ri​ti ša​kom. Za​tim mu se iz​raz pro​mi​-
je​ni; u po​gle​du mu se po​ja​vi iz​raz na​dah​nu​ća.
– Bo​ga​mi! Tako je. Ovaj prok​le​ti gu​sar ne boji se smr​ti, ali nje​gov sin će mo​žda dru​ga​či​je
gledâti na to. Si​nov​lje​va lju​bav je ve​oma jaka u Špa​njol​skoj. – On se brzo okre​nu i vra​ti se krup​nim
ko​ra​ci​ma ljud​skom klup​ku oko za​rob​lje​ni​ka.
– Ova​mo! – do​vik​nu im on. – Do​ve​di​te ga ova​mo do​lje! – I on ih odve​de do sred​njeg di​je​la pa​-
lu​be, a za​tim po​di​že oba kap​ka otvo​ra na pa​lu​bi i siđe u mrač​nu me​đu​pa​lu​bu gdje je zrak bio is​pu​njen
smra​dom ka​tra​na i usu​ka​ne pre​đe. Idu​ći pre​ma krmi, on otvo​ri vra​ta pros​tra​ne ofi​cir​ske sobe i uđe s
de​se​ti​nom lju​di koji su vo​di​li ve​za​nog Špa​njol​ca. Za njim bi kre​nu​li svi, da nije oš​tro na​re​dio ne​ko​li​-
ci​ni da os​ta​nu na pa​lu​bi s Hag​t​hor​pe​om.
U ofi​cir​skoj sobi sta​ja​la su tri ruč​na topa, na​mje​šte​na, na​bi​je​na, s ždri​je​li​ma is​tu​re​nim kroz
otvo​re​ne pu​škar​ni​ce, ona​ko kako su ih os​ta​vi​li špa​njol​ski top​ni​ci.
 – Evo, Ogle, pos​la za vas – reče Blo​od. Kad se krup​ni top​nik pro​gu​ra kroz go​mi​lu une​zvi​je​re​nih
lju​di, Blo​od mu po​ka​za sred​nji top. – Po​vu​ci​te taj top na​zad – za​po​vje​di on.
Po​što to uči​ni​še, Blo​od dade mig oni​ma koji su dr​ža​li don Di​ega.
– Pri​ve​ži​te ga pre​ko otvo​ra – za​po​vje​di im on. I, dok su ovi, uz po​moć još dvo​ji​ce, po​žu​ri​li da
to iz​vr​še, on se okre​nu os​ta​li​ma. – Neka ne​ko​li​ko vas ode do ka​bi​na na krmi i do​ve​du špa​njol​ske za​-
rob​lje​ni​ke. A vi, Dyke, oti​đi​te gore i re​ci​te im da is​tak​nu špa​njol​sku zas​ta​vu.
Don Di​ego, ti​je​la sa​vi​je​na u luku pre​ko to​pov​skog ždri​je​la, ruku i nogu pri​ve​za​nih za ko​ta​če na
obje stra​ne topa, pre​vr​tao je oči​ma i lu​đač​ki pi​ljio u ka​pe​ta​na Blo​oda. Čo​vjek može i da se ne boji
smr​ti, pa da se ipak po​pla​ši kad vidi u kom mu obli​ku do​la​zi smrt.
Pje​na mu izbi na usta i on sta​de do​ba​ci​va​ti svo​me mu​či​te​lju psov​ke i uvre​de.
– Od​vrat​ni bar​ba​ri​ne! Div​lji ne​čo​vje​če! Prok​le​ti he​re​ti​če! Zar ti ne bi bilo do​volj​no da me ubi​-
ješ na neki kr​š​ćan​ski na​čin?
Ka​pe​tan Blo​od ga udos​to​ji ne​pri​ja​telj​skog osmi​je​ha, a za​tim se okre​nu pet​na​es​to​ri​ci oko​va​nih
špa​njol​skih za​rob​lje​ni​ka, koje su do​gu​ra​li pred nje​ga.
Pri​bli​ža​va​ju​ći se, ovi su čuli don Di​ego​ve kri​ke, a kada pri​đo​še, oni užas​nu​ti vi​dje​še u kak​vom
se po​lo​ža​ju na​la​zi. Iz nji​ho​vih re​do​va is​ko​či je​dan mio mla​dić mas​li​nas​te puti, koji se odi​je​lom i dr​-
ža​njem raz​li​ko​vao od svo​jih dru​go​va; od bol​no krik​nu: – Oče!
Pre​vi​ja​ju​ći se u ru​ka​ma koje su ga žur​no do​hva​ti​le i za​dr​ža​le, on je po​zi​vao nebo i pa​kao da ot​-
klo​ne ovaj užas i naj​zad se obra​ti ka​pe​ta​nu Blo​odu, mo​le​ći ga da se smi​lu​je, mol​bom u ko​joj je bilo
žes​ti​ne i tuge. Ka​pe​tan Blo​od ga je pro​ma​trao za​do​volj​no, ut​vr​div​ši da je u do​volj​noj mje​ri po​ka​zao
si​nov​lje​vu lju​bav.
Kas​ni​je je Blo​od priz​nao da je u jed​nom tre​nut​ku bio u opas​nos​ti da po​pus​ti, da se u jed​nom tre​-
nut​ku nje​gov ra​zum po​bu​nio pro​tiv ne​mi​lo​srd​ne stva​ri koju je smis​lio. Da bi se odu​pro tome osje​ća​ju,
on se sje​tio ono​ga što su ti isti Špa​njol​ci po​či​ni​li u Brid​ge​townu. Po​nov​no je ugle​dao bi​je​lo lice onog
dje​te​ta, Mary Tra​ill, kako u uža​su bje​ži is​pred po​drug​lji​vog raz​boj​ni​ka koga je ubio; pred nje​go​ve oči
is​kr​s​nu​še i dru​ge, još gore stva​ri koje je vi​dio one straš​ne ve​če​ri, i uč​vr​sti​še ga u nje​go​voj po​ko​le​ba​-
noj na​mje​ri. Špa​njol​ci su po​ka​za​li da su bez mi​lo​sr​đa, bez osje​ća​ja, bez pris​toj​nos​ti ma koje vr​ste.
Na​bi​je​ni po​bož​noš​ću, nisu ima​li u sebi ni trun​ke onog kr​š​ćans​tva čiji je sim​bol sta​jao na vrhu glav​-
nog jar​bo​la na bro​du koji se pri​bli​ža​vao. Ma​lo​pri​je je ovaj svi​re​pi, po​roč​ni don Di​ego uvri​je​dio
sve​mo​gu​ćeg dr​skom pret​pos​tav​kom da on s po​seb​nom nak​lo​noš​ću bdi nad sud​bi​nom ka​to​lič​ke Špa​-
njol​ske. Don Di​ego tre​ba da shva​ti da je u za​blu​di.
Za​tim sta​vi opet na sebe onaj ok​lop ci​niz​ma s ko​jim je za​po​čeo svo​je dje​lo, ci​niz​ma koji je bio
od bit​nog zna​ča​ja za nje​gov po​du​hvat, pa za​po​vje​di Oglu da za​pa​li ši​bi​cu i da ski​ne olov​ni pok​lo​pac
s otvo​ra topa za koji su ve​za​li don Di​ega. A kada je mla​di Es​pi​no​sa opet stao da ga prek​li​nje, mi​je​ša​-
ju​ći i kle​tve, on se oš​tro okre​nu nje​mu:
– Mir! – škr​gut​nu on. – Mir i slu​šaj​te! Ne že​lim pos​la​ti va​šeg oca u pa​kao kao što zas​lu​žu​je, niti
mi je uop​će na​mje​ra da mu oduz​mem ži​vot.
Ovo obe​ća​nje to​li​ko iz​ne​na​di mla​di​ća da on umuk​nu; a tak​vo obe​ća​nje bi u sva​koj pri​li​ci iz​ne​-
na​di​lo. Za​tim nas​ta​vi iz​la​ga​nje svo​jih ci​lje​va onim bes​pri​je​kor​nim i ot​mje​nim kas​ti​ljan​skim je​zi​kom
ko​jim je, na sre​ću, od​lič​no vla​dao – na sre​ću don Di​ego​vu i svo​ju.
– Iz​daj​stvo va​šeg oca do​ve​lo nas je u ovaj po​lo​žaj. On je uči​nio sve da nas do​ve​de u opas​nost
da pos​ta​ne​mo za​rob​lje​ni​ci i da umre​mo na onom špa​njol​skom bro​du. Kao što je vaš otac pre​poz​nao
ad​mi​ral​ski brod svo​ga bra​ta, tako je i nje​gov brat, vje​ro​jat​no, već pre​poz​nao »Cin​co Lla​gas«. Do​sad
je sve u redu. Ali će »Sve​to utje​lov​lje​nje« usko​ro doći do​volj​no bli​zu i vi​dje​ti da ov​dje nije sve kao
što tre​ba. Pri​je ili kas​ni​je on će po​go​di​ti ili ot​kri​ti šta nije u redu, a onda će otvo​ri​ti va​tru ili pris​ta​ti
uz nas. Mi, me​đu​tim, ni​smo u sta​nju da se bo​ri​mo što je vaš otac znao kad nas je uvu​kao u ovu klop​ku.
Ali, ako nas pri​si​le, bo​rit ćemo se. Ne​će​mo se kao ov​či​ce pre​da​ti div​ljim Špa​njol​ci​ma.
On sta​vi ruku na za​tva​rač topa o kome je vi​sio don Di​ego.
– Shva​ti​te jas​no ovo: na prvi pu​canj sa »Sve​tog utje​lov​lje​nja«, ovaj top će mu od​go​vo​ri​ti. Na​-
dam se da sam se jas​no iz​ra​zio.
Bli​je​da lica od uža​sa i dr​š​ću​ći bu​ljio je mla​di Es​pi​no​sa u ne​mi​lo​srd​ne pla​ve oči koje su ga
upor​no gle​da​le.
– Da li je to jas​no? – pro​mu​ca on pre​ki​nuv​ši pot​pu​nu ti​ši​nu, koja je odjed​nom zav​la​da​la. – Ali,
ime​na mu bož​jeg, kako da to bude jas​no? Kako da to ra​zu​mi​jem? Mo​že​te li vi ot​klo​ni​ti bit​ku? Ako
zna​te koji na​čin i, ako ja, ili ovi ov​dje, mo​že​mo po​mo​ći u tome – ako na to mis​li​te – onda nam ga,
tako vam neba, sa​op​ći​te!
– Do bit​ke ne bi doš​lo kad bi don Di​ego od Es​pi​no​se oti​šao na brod svo​ga bra​ta i kad bi ga oba​-
vi​jes​tio da je na bro​du »Cin​co Lla​gas« sve u redu, da je to još špa​njol​ski brod, kao što to sada po​ka​-
zu​je i nje​go​va zas​ta​va. Ali, na​rav​no, don Di​ego ne može oti​ći osob​no, jer je on... za​uzet na dru​goj
stra​ni. On ima – da tako ka​že​mo – malu groz​ni​cu zbog koje ne može na​pus​ti​ti ka​bi​nu. Me​đu​tim, vi bis​-
te, kao nje​gov sin, mo​gli sa​op​ći​ti sve to i još neke stva​ri svom stri​cu i ujed​no ga poz​dra​vi​ti. Vi bis​te
poš​li čam​cem ko​jim bi ves​la​la šes​to​ri​ca ovih špa​njol​skih za​rob​lje​ni​ka, a ja – ugle​dan Špa​njo​lac,
koga ste os​lo​bo​di​li iz za​rob​lje​niš​tva u Bar​ba​do​esu u toku va​šeg ne​dav​nog na​pa​da – pra​tio bih vas da
bih vam se na​šao pri ruci. Ako se pra​tim živ, bez ikak​ve nez​go​de koja bi ome​ta​la našu dalj​nju slo​-
bod​nu plo​vid​bu, don Di​ego će os​ta​ti živ, kao svi vi. Ali, ako se do​go​di i naj​ma​nja nez​go​da, bilo zbog
iz​daj​stva ili zle sre​će – to mi je sve​jed​no – mi ćemo za​po​če​ti bit​ku puc​njem iz ovog topa, kao što sam
već imao čast da vam objas​nim, i vaš otac će biti prva žr​tva su​ko​ba.
On zas​ta​de za tre​nu​tak. Među nje​go​vim dru​go​vi​ma začu se mr​mor odo​bra​va​nja, a špa​njol​ski za​-
rob​lje​ni​ci se za​bri​nu​to usko​me​ša​še. Mla​di Es​pi​no​sa sta​jao je pred njim, a na licu su mu se smje​nji​va​-
le boje. Oče​ki​vao je neko uput​stvo od svo​ga oca, ali ga ne dobi. Iz​gle​da da je don Di​ego​va hra​brost
bi​jed​no iš​čez​la pred ovim su​ro​vim is​pi​tom. Vi​sio je mli​ta​vo u svo​jim straš​nim ve​za​ma i šu​tio. Oči​-
gled​no, nije se usu​đi​vao da ohra​bri svog sina da od​bi​je, a vje​ro​jat​no se sti​dio pod​sta​ći ga da po​pus​ti.
Tako je pot​pu​no mla​di​ću pre​pus​tio od​lu​ku.
– Haj​de – reče Blo​od. – Mis​lim da sam bio do​volj​no ja​san. Šta vi ka​že​te?
Don Es​te​ban ov​la​ži svo​je sa​su​še​ne usne i nad​la​ni​com obri​sa kapi zno​ja s čela. Nje​go​ve oči za
tre​nu​tak une​zvi​je​re​no po​gle​da​še u oče​va ra​me​na, kao da mole za sa​vjet. Ali, nje​gov otac os​ta​de ni​-
jem. Dje​ča​ku se ote ne​što slič​no je​ca​ju.
– ... Pri​mam – od​go​vo​ri on, naj​zad. I okre​nu se Špa​njol​ci​ma. I vi – i vi ćete pris​ta​ti – na​va​lji​vao
je stras​tve​no. – Zbog don Di​ega i zbog vas – zbog nas svih. Ako ne uči​ni​te tako, ovaj će nas čo​vjek
sve pok​la​ti bez mi​los​ti.
Kad je on po​pus​tio i kad im ni nji​hov vođa ne sa​vje​tu​je ni​ka​kav ot​por, čemu da oni, ne​po​treb​nim
ju​naš​tvom, sami sebe upro​pas​te? Bez mno​go ok​li​je​va​nja oni od​go​vo​ri​še da će uči​ni​ti što se od njih
bude tra​ži​lo.
 Blo​od pođe pre​ma don Di​egu.
– Ža​lim što vam stva​ram ne​pri​li​ke na ovaj na​čin, ali... – zas​ta​de za se​kun​du i na​mr​šti se, pro​ma​-
tra​ju​ći pa​ž​lji​vo za​rob​lje​ni​ka. Pos​li​je ovog, je​dva pri​mjet​nog, zas​to​ja, on nas​ta​vi:
– Ali mis​lim da osim ove ne​pri​li​ke ne​će​te mo​ra​ti pre​tr​pje​ti ni​šta dru​go, a mo​že​te se os​lo​ni​ti na
mene da ću uči​ni​ti sve da ona po​tra​je što kra​će.
Don Di​ego mu ne od​go​vo​ri.
Pe​ter Blo​od po​če​ka tre​nu​tak pro​ma​tra​ju​ći ga; za​tim se pok​lo​ni i od​stu​pi.
 DON PEDRO SANGRE

Bu​du​ći su pro​pis​no iz​mi​je​ni​li sig​na​le. »Cin​co Lla​gas« i »Sve​to utje​lov​lje​nje« za​us​ta​vi​še se na

če​t​vrt mi​lje je​dan od dru​gog. Pre​ko lako uz​bur​ka​nog, sun​cem oba​sja​nog, vo​de​nog pros​to​ra, koji se
na​la​zio iz​me​đu njih, žu​rio je ča​mac s pr​vog bro​da u kome je bilo šest špa​njol​skih mor​na​ra, a na nje​-
go​voj krmi bili su don Es​te​ban od Es​pi​no​se i ka​pe​tan Pe​ter Blo​od.
Ča​mac je no​sio i dva san​du​ka nov​ca u ko​ji​ma je bilo pe​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka. Zla​to se u svim
vre​me​ni​ma sma​tra​lo kao naj​bo​lji do​kaz do​brih na​mje​ra, a Blo​od je od​luč​no htio da vanj​ski iz​gled u
sva​kom po​gle​du bude u nje​go​vu ko​rist. Nje​go​vi dru​go​vi mis​li​li su da je to pre​tje​ra​no hi​njen je, ali je
Blo​od i u ovoj stva​ri po​bi​je​dio svo​jom vo​ljom. Osim toga, no​sio je ove​ći omot adre​si​ran na ne​kog
špa​njol​skog ve​li​ka​ša koji je bio za​pe​ča​ćen ma​som pe​ča​ta, koji su svi no​si​li grb Es​pi​no​se – bio je to
još je​dan do​kaz​ni pred​met, koji su na br​zi​nu na​či​ni​li u ka​bi​ni bro​da »Cin​co Lla​gas«. Po​s​ljed​nje tre​-
nut​ke upo​tri​je​bio je na to da svom mla​dom dru​gu izda za​vr​š​na uput​stva.
Don Es​te​ban u svo​joj si​nov​lje​voj bri​zi pla​šio se do zad​njeg tre​nut​ka za sud​bi​nu svo​ga oca:
– Ali, ako se vi sami oda​te? – vik​nu on.
– To bi bila ne​sre​ća za... sve. Sa​vje​to​vao sam va​šem ocu da se po​mo​li bogu za naš us​pjeh. Na
vas se os​la​njam da mi do​is​ta po​mog​ne​te.
– Uči​nit ću sve što mogu. Neka mi je bog svje​dok da ću uči​ni​ti sve što mogu – uvje​ra​vao je dje​-
čak.
Blo​od za​miš​lje​no kim​nu gla​vom. Nisu rek​li ni​šta više dok nisu, uda​riv​ši o bok, pris​ta​li uz
ogrom​no »Sve​to utje​lov​lje​nje«. Don Es​te​ban se pape uz ljes​tve, a od​mah za njim ka​pe​tan Blo​od. Na
sre​di​ni pa​lu​be oče​ki​vao ih je ad​mi​ral, li​jep, nad​men čo​vjek, ve​oma vi​sok i krut, ne​što sta​ri​ji i ne​što
jače pro​sjed nego don Di​ego, na koga je, ina​če, dos​ta sli​čio. Kraj nje​ga su bila če​ti​ri ofi​ci​ra i je​dan
fra​tar u crno-bi​je​lom ha​bi​tu do​mi​ni​ka​na​ca.
Don Mi​gu​el do​če​ka svog ne​ća​ka ra​ši​re​nih ruku; ne​ćak ovo ok​li​je​va​nje i pres​tra​še​nost on shva​ti
kao znak ra​dos​ti i uz​bu​đe​nja. Kad ga pri​vi na gru​di, on se okre​nu i poz​dra​vi don Es​te​ba​no​vog pra​ti​-
oca.
Pe​ter Blo​od se ele​gant​no nak​lo​ni, vla​da​ju​ći pot​pu​no so​bom, ko​li​ko se, bar, na​oko mo​glo su​di​ti.
– Ja sam don Pe​dro San​gre – iz​ja​vi on, pre​vo​de​ći dos​lov​no svo​je ime na špa​njol​ski je​zik – ne​-
sret​ni ple​mić iz Le​ona55, koga je ne​dav​no os​lo​bo​dio iz rop​s​tva don Es​te​ba​nov he​roj​ski otac.
U ne​ko​li​ko ri​je​či on iz​ne​se iz​miš​lje​ne okol​nos​ti pod ko​ji​ma su ga za​ro​bi​li oni prok​le​ti he​re​ti​ci
što drže otok Bar​ba​do​es i kako se iz​ba​vio od njih.
– Be​ne​di​ca​mus Do​mi​no56 – reče fra​tar na nje​go​vu pri​ču.
– Ex hoc nunc et usque in se​cu​lum57 – od​go​vo​ri obo​re​nih oči​ju Blo​od, pa​pis​ta za tu pri​li​ku.
Ad​mi​ral i ofi​ci​ri iz nje​go​ve prat​nje sas​lu​ša​še ga sa su​osje​ćaj em i poz​dra​vi​še ga sr​dač​nom do​-
bro​doš​li​com. Za​tim dođe red da pos​ta​ve pi​ta​nje od koga je stra​ho​vao.
 – Ali, gdje je moj brat? Za​što on osob​no nije do​šao da me poz​dra​vi?
Na ovo od​go​vo​ri mla​di Es​pi​no​sa:
– Moj otac žali što se mora odre​ći čas​ti i za​do​volj​stva. Ali, na ne​sre​ću, gos​po​di​ne stri​če, on je
ne​što bo​les​tan – o, ni​šta oz​bilj​no; upra​vo to​li​ko da mora os​ta​ti u ka​bi​ni. Laka groz​ni​ca, po​s​lje​di​ca
nez​nat​ne rane koju je za​do​bio u ne​dav​nom na​pa​du na otok Bar​ba​do​es, kad smo sret​no os​lo​bo​di​li
ovog gos​po​di​na.
– Ne, ne​ća​če, ne – iro​nič​no je od​bi​jao i bu​nio se don Mi​gu​el. – Ne smi​jem ni​šta zna​ti o tome.
Imam čast da na mo​ri​ma pred​stav​ljam nje​go​vo ka​to​lič​ko ve​li​čans​tvo koje je u pri​ja​telj​skim od​no​si​ma
s en​gle​skim kra​ljem. Vi ste mi rek​li više nego što je do​bro da znam. Nas​to​jat ću to za​bo​ra​vi​ti i za​mo​-
lit ću i vas, gos​po​do – do​da​de on po​gle​dav​ši ofi​ci​re – da i vi za​bo​ra​vi​te. Ali on na​mig​nu na ka​pe​ta​na
Blo​oda, koji je stal​no trep​tao oči​ma, a za​tim do​da​de ne​što što od​mah pre​ki​de to trep​ta​nje. – Ali, kad
Di​ego ne može da dođe k meni, poći ću ja k nje​mu.
Na​mah se lice don Es​te​ba​na pre​tvo​ri u bli​je​du ma​sku stra​ha. Tada pro​go​vo​ri Blo​od, pri​gu​še​nim,
po​vjer​lji​vim gla​som, u kome su se, za, div​no čudo, mi​je​ša​li bla​gost, upe​čat​lji​vost i vje​što pod​smi​je​-
va​nje:
– Ako mi do​pus​ti​te, don Mi​gu​ele, to je baš ono što ne bi tre​ba​lo uči​ni​ti – što don Di​ego ne želi
da uči​ni​te. Ne tre​ba da ga vi​di​te, dok mu rane ne za​ras​tu. To je nje​go​va vlas​ti​ta že​lja. I to je pra​vi
raz​log što on nije ov​dje. Is​ti​na je, do​du​še, da nje​go​ve rane nisu tako oz​bilj​ne da zbog njih ne bi mo​-
gao doći. No, on to čini sebe radi i vas radi, jer bis​te vi doš​li u ne​ugo​dan po​lo​žaj, ako bis​te ne​po​-
sred​no od nje​ga čuli šta se do​go​di​lo. Kao što je vaša ek​se​len​ci​ja rek​la, iz​me​đu nje​go​vog ka​to​lič​kog
ve​li​čans​tva i en​gle​skog kra​lja od​no​si su pri​ja​telj​ski, a vaš brat, don Di​ego... – On zas​ta​de. – Mis​lim
da ne tre​ba da ka​žem ni​šta više. Ovo što ste čuli od nas nisu ni​šta dru​go do obič​ne pri​če. Vaša ek​se​-
len​ci​ja ra​zu​mi​je...
Nje​go​va ek​se​len​ci​ja se za​miš​lje​no na​mr​šti.
– Ra​zu​mi​jem... dje​lo​mič​no.
Ka​pe​tan Blo​od se za tre​nu​tak ne osje​ti baš naj​u​god​ni​je. Da li Špa​njo​lac sum​nja u nje​go​ve do​bre
na​mje​re? Znao je, me​đu​tim, da su mu odi​je​lo i go​vor bes​pri​je​kor​no špa​njol​ski, a zar nije tu i don Es​-
te​ban da to po​t​vr​di? On kre​nu hi​tro da​lje da pru​ži još jed​nu po​t​vr​du pri​je nego što ad​mi​ral stig​ne reći
još koju ri​ječ.
– Osim toga, do​lje, u čam​cu, ima​mo dva san​du​ka s pe​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka za koje smo do​bi​li na​-
log da pre​da​mo va​šoj ek​se​len​ci​ji.
Nje​go​va ek​se​len​ci​ja sko​či, ofi​ci​ri se usko​me​ša​še.
– To je ot​kup koji je don Di​ego do​bio od gu​ver​ne​ra ...
– Ni ri​je​či više, tako vam neba! – uzvik​nu pre​pla​še​ni ad​mi​ral. – Moj brat želi, je li, da pre​uz​-
mem bri​gu o tome nov​cu, da ga ot​pre​mim u Špa​njol​sku umjes​to nje​ga? Do​bro, to je obi​telj​ska stvar
iz​me​đu moga bra​ta i mene. Tako, to se može uči​ni​ti. Ali, ja ne mo​ram zna​ti... – On zas​ta​de. – Hajd’mo
na čašu ma​la​ge58 u moju ka​bi​nu, ako je po vo​lji – po​zva ih on – dok dig​nu san​du​ke na brod.
On iz​da​de za​po​vi​jes​ti u vezi s uto​va​rom tih san​du​ka, a za​tim ih, idu​ći is​pred njih, po​ve​de u svo​-
ju kra​ljev​ski oprem​lje​nu ka​bi​nu, u prat​nji če​ti​ri ofi​ci​ra i fra​tra, koje je po​seb​no po​zvao.
Kad su sje​li za stol uz crno vino i kad je iz ka​bi​ne iz​i​šao slu​ga koji je to​čio, don Mi​gu​el se na​-
smi​ja i sta​de gla​di​ti svo​ju ši​lja​tu, pro​si​je​du bra​du.
 – Vir​gen san​ti​ssi​ma!59 Taj moj brat mis​li na sve. Da je bilo po meni, na​pra​vio bih li​je​pu ne​smo​-
tre​nost time što bih oti​šao na nje​gov brod u ovak​vom tre​nut​ku. Si​gur​no bih vi​dio stva​ri pred ko​ji​ma
bih, kao ad​mi​ral Špa​njol​ske, te​ško mo​gao za​tvo​ri​ti oči.
I Es​te​ban i Blo​od se žur​no slo​ži​še s njim, a za​tim Blo​od diže čašu i napi u sla​vu Špa​njol​ske i za
pro​past be​das​tog Ja​me​sa koji sje​di na en​gle​skom pri​jes​to​lju. Bar dru​gi dio nje​go​ve zdra​vi​ce bio je
is​kren.
Ad​mi​ral se na​smi​ja.
– Gos​po​di​ne, gos​po​di​ne, tre​ba​lo je da je moj brat ov​dje, da obuz​da vašu ne​raz​bo​ri​tost. Mo​ra​li
bi se sje​ti​ti da su nje​go​vo ka​to​lič​ko ve​li​čans​tvo i en​gle​ski kralj ve​oma do​bri pri​ja​te​lji. Tak​ve zdra​vi​-
ce ne tre​ba dr​ža​ti u ovoj ka​bi​ni. Ali, kad ste već naz​dra​vi​li i kad je to uči​nio čo​vjek koji ima jake
osob​ne raz​lo​ge da mrzi te en​gle​ske pse – šta ćemo, pri​hva​tit ćemo je, ali nes​luž​be​no.
Na​smi​ja​še se i is​pi​še za pro​past kra​lja Ja​me​sa – sa​svim nes​luž​be​no, ali uto​li​ko va​tre​ni​je. Za​tim
se don Es​te​ban, koji se bri​nuo za svo​ga oca i imao na umu da se muke don Di​ega pro​du​žu​ju sva​kim
tre​nut​kom u nje​go​vom straš​nom po​lo​ža​ju, diže se i iz​ja​vi da tre​ba da se vra​te.
– Moj otac se žuri da stig​ne u San Do​min​go60 – objas​ni on. – Ne želi da os​ta​nem duže nego što je
po​treb​no da vas za​gr​lim. Dak​le, ako nam do​pu​šta​te, gos​po​di​ne stri​če...
Bu​du​ći su okol​nos​ti bile tak​ve, »gos​po​din stric« nije na​va​lji​vao.
Kad su se vra​ti​li na pa​lu​bu, Blo​od poče za​bri​nu​to za​gle​da​ti mor​na​re koji su, os​la​nja​ju​ći se na
ogra​du, do​ko​no raz​go​va​ra​li sa Špa​njol​ci​ma u čam​cu, koji je če​kao pod ljes​tva​ma. Ali po nji​ho​vom
dr​ža​nju vi​dje​lo se da nema ni​kak​vog raz​lo​ga za bri​gu. Po​sa​da čam​ca je bila mu​dro uz​dr​ž​lji​va.
Ad​mi​ral se opros​ti s nji​ma – s Es​te​ba​nom sr​dač​no, s Blo​odom ce​re​mo​ni​jal​no.
– Ža​lim što vas tako brzo gu​bim, don Pe​dro. Že​lio bih da mo​že​te doći u dužu po​sje​tu mom bro​-
du.
– Za​is​ta sam ne​sre​tan – od​go​vo​ri uljud​no ka​pe​tan Blo​od.
– Ali, na​dam se da ćemo se opet sres​ti.
– Vi ste i pre​vi​še lju​baz​ni, da​le​ko više no što zas​lu​žu​jem.
Si​đo​še u ča​mac i otis​nu​še se od ve​li​kog bro​da. Dok su od​mi​ca​li, ad​mi​ral im je ma​hao sto​je​ći
kraj ogra​de na krmi, za​tim su čuli oštar zvi​žduk po​do​fi​ci​ra koji je po​zi​vao mor​na​re da za​uz​mu svo​ja
mjes​ta. Pri​je no što su sti​gli na »Cin​co Lla​gas«, vi​dje​li su kako se ad​mi​ral​ski brod okre​će, ra​zvi​ja​ju​-
ći sva je​dra. On za​tim spus​ti zas​ta​vu u znak poz​dra​va i top s krme opa​li poz​drav​ni hi​tac.
Na bro​du »Cin​co Lla​gas« ne​ko​me pade na pa​met – kas​ni​je se ut​vr​di​lo da je to bio Hag​t​hor​pe –
da od​go​vo​ri na isti na​čin. Ko​me​di​ja je bila za​vr​še​na. Me​đu​tim, kao epi​log, do​go​di​lo se ne​što što je
dalo stra​šan i iro​ni​čan okus ci​je​lom tom do​ga​đa​ju.
Kad su stu​pi​li na »Cin​co Lla​gas«, Hag​t​hor​pe im je po​šao u su​sret. Blo​od za​pa​zi da mu je iz​raz
lica ne​po​mi​čan, go​to​vo pre​pla​šen.
– Vi​dim da ste i vi pri​mi​je​ti​li – reče on mir​no.
Hag​t​hor​pe​ove oči gle​da​le su upit​no; pa​met mu odjed​nom sta​de.
– Don Di​ego... – za​po​če on, za​tim se za​us​ta​vi i po​gle​da ra​doz​na​lo Blo​oda.
Za​pa​ziv​ši taj zas​toj i taj po​gled, don Es​te​ban pri​sko​či smrt​no bli​je​da lica.
 – Da nis​te pre​kr​ši​li ri​ječ, mr​ci​ne? Da mu se nije ne​što do​go​di​lo? – po​vi​ka on, a šest Špa​njo​la​ca
iza nje​ga za​ža​go​ri​še, pos​tav​lja​ju​ći i sami bi​jes​no pi​ta​nja.
– Mi ne kr​ši​mo datu ri​ječ – od​vra​ti Hag​t​hor​pe od​luč​no, tako od​luč​no da ih je umi​rio. – A u
ovom slu​ča​ju to nije bilo ni po​treb​no. Don Di​ego je umro ona​ko, u ve​za​ma, pri​je nego ste i sti​gli na
»Sve​to utje​lov​lje​nje«.
Pe​ter Blo​od ne reče ni​šta.
– Umro? – vris​nu Es​te​ban. – Ubi​li ste ga, ho​će​te reći. Od čega je umro?
Hag​t​hor​pe po​gle​da dje​ča​ka.
– Ako ho​će​te da ču​je​te moje miš​lje​nje – reče on – don Di​ego je umro od stra​ha.
Na ovo don Es​te​ban uda​ri Hag​t​hor​pea pre​ko lica i Hag​t​hor​pe bi mu vra​tio uda​rac da nije iz​me​đu
njih stao Blo​od i da nisu nje​go​vi pra​ti​oci zgra​bi​li mla​di​ća.
– Os​ta​vi​te to – reče Blo​od – iz​a​zva​li ste dje​ča​ka, uvri​je​div​ši mu oca.
– Ni​sam mis​lio vri​je​đa​ti – reče Hag​t​hor​pe, uhva​tiv​ši se za obraz. To se stvar​no do​go​di​lo. Do​đi​-
te i sami se uvje​te!
– Već sam vi​dio – od​go​vo​ri Blo​od. On je umro pri​je no što smo na​pus​ti​li »Cin​co Lla​gas«. On je
bio mr​tav još kad sam mu se obra​tio pri​je po​la​ska.
– Šta vi go​vo​ri​te – krik​nu Es​te​ban.
Blo​od ga po​gle​da oz​bilj​no. No, i po​red sve svo​je oz​bilj​nos​ti, iz​gle​da​lo je kao da se os​mje​hu​je,
do​du​še, bez ve​se​los​ti.
– A da ste to zna​li, a? – upi​ta ga naj​zad.
Don Es​te​ban ga je za tre​nu​tak gle​dao s ne​vje​ri​com, ši​ro​ko otvo​re​nih oči​ju.
– Ne vje​ru​jem vam – iz​ja​vi on, naj​zad.
– Mo​že​te, me​đu​tim, da mi vje​ru​je​te. Ja sam li​ječ​nik, nije mi te​ško us​ta​no​vi​ti smrt.
Opet nas​ta​de ta​jac i za to vri​je​me dje​čak poče shva​ća​ti.
– Da sam to znao – reče on pri​gu​še​nim gla​som – sada bis​te vi​si​li o jar​bo​lu bro​da »Sve​to utje​-
lov​lje​nje«.
– Znam – od​go​vo​ri Blo​od – uzi​mam to u ob​zir. Ko​rist koju čo​vjek može iz​vu​ći iz nez​na​nja dru​-
gih.
– Ali vi ćete ipak tamo vi​si​ti – bjes​nio je dje​čak.
Ka​pe​tan Blo​od sle​že ra​me​ni​ma i okre​nu mu leđa.
Ali on zato ipak nije za​bo​ra​vio ove ri​je​či, a to nisu uči​ni​li ni Hag​t​hor​pe ni os​ta​li koji su ih čuli,
kao što se vi​dje​lo na sa​vje​to​va​nju koje su te noći odr​ža​li u ka​bi​ni.
Ovo sa​vje​to​va​nje su sa​zva​li da bi od​lu​či​li šta će uči​ni​ti sa špa​njol​skim za​rob​lje​ni​ci​ma. Vje​ru​ju​-
ći da im je Cu​ra​cao sada iz​van do​hva​ta, jer su osku​dje​va​li u vodi i u na​mir​ni​ca​ma, a isto tako vje​ru​-
ju​ći da bi Pitt mo​gao pre​uze​ti uprav​lja​nje bro​dom, od​lu​či​li su kre​nu​ti is​toč​no od His​pa​ni​ole, a za​tim
plo​vi​ti duž nje​ne sje​ver​ne oba​le i tako sti​ći u gu​sar​sku luku Tor​tu​gu61; u toj luci iz​van za​ko​na nije im
bar pri​je​ti​la opas​nost da ih po​nov​no uhva​te. Sad je bilo je​di​no pi​ta​nje, da li Špa​njol​ce po​ves​ti u Tor​-
tu​gu sa so​bom ili ih pus​ti​ti da se čam​cem sami do​če​pa​ju kako zna​ju oba​le His​pa​ni​ole, koja je samo
de​set mi​lja da​le​ko. Blo​od je na​va​lji​vao da uči​ne ovo dru​go.
– Ni​šta se dru​go ne može uči​ni​ti – do​ka​zi​vao je on. – U Tor​tu​gi bi ih žive odra​li.
– Te svi​nje zas​lu​žu​ju i više – pro​gun​đa Wol​ver​sto​ne.
– Sje​ti​te se uz to, Pe​te​re – uba​ci Hag​t​hor​pe – i dje​ča​ko​ve ju​troš​nje pri​jet​nje. Ako po​bjeg​ne i
oba​vi​jes​ti o sve​mu svo​ga stri​ca, ad​mi​ra​la, iz​vr​še​nje te pri​jet​nje pos​tat će više nego mo​gu​će.
Či​nje​ni​ca da ga ovaj raz​log nije po​ko​le​bao, mno​go go​vo​ri u pri​log Pe​te​ra Blo​oda. Ova je po​je​-
di​nost, mo​žda, nez​nat​na, ali u iz​la​ga​nju u kome ima tako mno​go stva​ri koje go​vo​re pro​tiv nje​ga, ne
mogu do​pus​ti​ti – bu​du​ći je moja pri​ča neka vrst nje​go​ve obra​ne – da se pri​je​đe šut​ke pre​ko okol​nos​ti
koja go​vo​ri to​li​ko u pri​log nje​mu, okol​nos​ti koja po​ka​zu​je da je ci​ni​zam, koji mu se pri​pi​su​je, bio
pri​je po​s​lje​di​ca nje​go​vog ra​zu​ma i raz​miš​lja​nja o zli​ma ovo​ga svi​je​ta nego ne​kog uro​đe​nog na​go​na.
– Ne tiču me se nje​go​ve pri​jet​nje.
– Tre​ba da vas se tiču – od​go​vo​ri Wol​ver​sto​ne. – Naj​pa​met​ni​je bi bilo da ga obje​si​mo sku​pa sa
svi​ma os​ta​li​ma.
– Nije u čo​vje​ko​voj na​ra​vi da bude pa​me​tan – reče Blo​od. – Pri​je je u ljud​skoj na​ra​vi da gri​je​-
ši, iako čo​vjek, mo​žda, samo iz​u​zet​no gri​je​ši u ko​rist mi​lo​sr​đa! Bit ćemo iz​u​ze​tak. Pih! Že​lu​dac mi ne
pod​no​si hlad​no​krv​no ubi​ja​nje. U zoru str​paj​te Špa​njol​ce u ča​mac sa bu​re​tom vode, kao i tor​bu ka​ča​-
ma​ka, i, neka idu do vra​ga!
To je bila nje​go​va po​s​ljed​nja ri​ječ i ona je pre​vag​nu​la zbog vlas​ti koju su mu dali i koju je on
tako čvr​sto dr​žao. Don Es​te​ba​na i nje​go​ve pra​ti​oce ot​pre​mi​li su u zoru čam​cem.
Dva dana kas​ni​je »Cin​co Lla​gas« uplo​vi u sti​je​na​ma okru​že​ni za​ljev Cayo​nu, koji je, iz​gle​da,
pri​ro​da odre​di​la da bude tvr​đa​va oni​ma koji ga drže u vlas​ti.
 TORTUGA

Vri​je​me je da otvo​re​no sa​op​ći​mo po​da​tak da se po​vi​jest o po​dvi​zi​ma ka​pe​ta​na Blo​oda sa​ču​va​la

za​hva​lju​ju​ći samo mar​lji​vos​ti Je​re​mi​aha Pit​ta, ka​pe​ta​na bro​da iz So​mer​set​shi​rea. Iz​gle​da, da je ovaj
pri​jat​ni mla​di čo​vjek, uz to što je bio spo​so​ban po​mo​rac, vla​dao od​lič​no pe​rom; nje​go​va oči​gled​na
nak​lo​nost pre​ma Pe​te​ru Blo​odu na​dah​nji​va​la ga je da op​šir​no bi​lje​ži sve što je u vezi s nje​go​vom lič​-
noš​ću.
On je vo​dio dnev​nik »Ara​bel​le«, fre​ga​te od če​tr​de​set to​po​va, na ko​joj je slu​žio kao po​moć​nik
ko​man​dan​ta ili, kako bi​smo da​nas rek​li, kao na​vi​ga​ci​oni ofi​cir, i to ga je vo​dio tako kako ni​sam vi​dio
da ga je itko do​sad vo​dio. Dnev​nik obu​hva​ta dva​de​se​tak sve​za​ka, raz​li​či​tih ve​li​či​na. Od tih sve​za​ka
ne​ko​li​ko ne​dos​ta​je, a u ne​kim su lis​to​vi tako ža​los​no pro​ri​je​đe​ni da se čo​vjek nji​ma može malo ko​ris​-
ti​ti. Pro​uča​va​ju​ći ih mar​lji​vo – oni se ču​va​ju u bi​bli​ote​ci g. Ja​me​sa Spe​kea u Co​mer​to​nu62 – kat​kad
sam se bu​nio pro​tiv tih praz​ni​na, a dru​gi put ml je, opet, sme​ta​la pre​tje​ra​na op​šir​nost sa​ču​va​nih sve​-
za​ka; isto tako, bilo mi je te​ško iz te ogrom​ne zbr​ke iz​vu​ći do​is​ta bit​ne di​je​lo​ve.
Na​ga​đam da je Exqu​eme​ling63 imao pris​tu​pa do tih za​pi​sa, iako ne mogu za​klju​či​ti ni gdje je ni
kako je do njih do​šao, i da je is​tr​gao ne​ko​li​ko sjaj​nih Blo​odo​vih po​dvi​ga i za​djeo ih kao ukras svom
ju​na​ku, ka​pe​ta​nu Mor​ga​nu. Ali, ovo samo uz​gred. Ovo iz​no​sim, uglav​nom, kao opo​me​nu, jer kada
usko​ro poč​nem opi​si​va​ti do​ga​đaj u vezi s Ma​ra​caybom, može se do​go​di​ti da oni među vama koji su
či​ta​li Exqu​eme​lin​ga po​mis​le da je upra​vo Hen​ry Mor​gan iz​vr​šio po​dvi​ge koji se u mo​joj pri​či s pra​-
vom pri​pi​su​ju Pe​te​ru Blo​odu. Me​đu​tim, kada bu​de​te oci​je​ni​li mo​ti​ve ko​ji​ma su se u toj stva​ri ru​ko​vo​-
di​li i Blo​od i špa​njol​ski ad​mi​ral, i kada bu​de​te vi​dje​li ko​li​ko je taj do​ga​đaj ne​raz​dvo​jan dio Blo​odo​-
ve po​vi​jes​ti – dok je u Mor​ga​no​voj samo iz​dvo​jen slu​čaj – vje​ru​jem da ćete doći do is​to​vjet​nog za​-
ključ​ka do koga sam i ja do​šao – tko je stvar​ni pla​gi​ja​tor.
Prvi od tih Pit​to​vih dnev​ni​ka is​pu​nja​va sko​ro u cje​li​ni pri​ča​nja o do​ga​đa​ji​ma koji su pret​ho​di​li
Blo​odo​vom pr​vom do​la​sku na Tor​tu​gu. Ovaj dnev​nik i Tan​nat​to​va zbir​ka dr​žav​nih pro​ce​sa64, glav​ni
su, iako ne je​di​ni, iz​vo​ri moje pri​če.
Pitt pod​v​la​či či​nje​ni​cu da su okol​nos​ti koje sam opi​sao i samo one nag​na​le Pe​te​ra Blo​oda da
pris​ta​ne u Tor​tu​gi. On ve​oma op​šir​no i sa žes​ti​nom, koja sama po sebi jas​no po​ka​zu​je da je bilo i su​-
prot​nog miš​lje​nja, do​ka​zu​je da ni Blo​od, niti itko od nje​go​vih dru​go​va u ne​sre​ći, nije imao na​mje​ru
da se udru​ži s gu​sa​ri​ma, koji su, pod po​lus​luž​be​nom fran​cu​skom za​šti​tom, na​pra​vi​li od Tor​tu​ge le​glo
iz koga su mo​gli iz​li​je​ta​ti i obav​lja​ti svoj ne​mi​lo​srd​ni gu​sar​ski po​sao, uglav​nom na šte​tu Špa​njol​ske.
Blo​odo​va pr​vo​bit​na na​mje​ra, kaže nam Pitt, bila je da ode u Fran​cu​sku ili u Ho​lan​di​ju. Ali, dok
je pro​vo​dio mno​ge tjed​ne če​ka​ju​ći na brod koji bi ga odveo u jed​nu od te dvi​je zem​lje, nje​go​va sred​-
stva su se sma​nji​va​la i ko​nač​no is​to​pi​la. Nje​gov lje​to​pi​sac, ta​ko​đer, mis​li, da je kod svog pri​ja​te​lja
pri​mi​je​tio zna​ke ne​kog po​taj​nog ne​mi​ra i vje​ru​je da je Blo​od zbog toga po​čeo da se u tim da​ni​ma ne​-
ra​da pre​tje​ra​no pre​da​je ja​kom za​pad​no-in​dij​skom al​ko​ho​lu65, spu​šta​ju​ći se na taj na​čin do div​ljih
pus​to​lo​va s ko​ji​ma se po​čeo dru​ži​ti.
Ne mis​lim da bi Pit​ta tre​ba​lo okriv​lja​va​ti zbog tra​že​nja na​ro​či​tih oprav​da​nja, zbog tra​že​nja iz​-
go​vo​ra za svog ju​na​ka. Mis​lim, da je tih dana za​is​ta bilo mno​go stva​ri koje su ti​šta​le Pe​te​ra Blo​oda.
Bila je tu po​mi​sao na Ara​bel​lu Bi​shop – a da je ta mi​sao sil​no obu​zi​ma​la nje​gov duh, ne može biti
dvoj​be. Nje​ga je mu​či​la i do​vo​di​la do bez​um​lja po​mi​sao da ni​kad neće do​bi​ti ono za čim naj​vi​še
žudi. Čez​nuo je za Ara​bel​lom, a znao je da je ona neo​po​zi​vo i za​uvi​jek iz​van nje​go​vog do​hva​ta. Uz
to, mo​žda je že​lio oti​ći u Fran​cu​sku ili Ho​lan​di​ju, ali nije mu bilo jas​no, šta će ra​di​ti kada stig​ne u
jed​nu ili dru​gu zem​lju. Kad sve zbro​ji​mo, on je za svo​ju zem​lju bio od​bje​gli rob, čo​vjek koji je sa​-
mog sebe sta​vio iz​van za​ko​na, a za sva​ku dru​gu be​skuć​ni iz​g​na​nik. Os​ta​ja​lo je more koje je slo​bod​no
za sve, a na​ro​či​to priv​lač​no za one koji osje​ća​ju da su na rat​noj nozi sa čo​vje​čans​tvom. I tako, uzev u
ob​zir pus​to​lov​ni duh, koji ga je već jed​nom odveo u avan​tu​re iz čis​te lju​ba​vi pre​ma lu​ta​nji​ma, uzev,
za​tim, u ob​zir da je taj duh sada samo po​ja​ča​la bez​ob​zir​nost okrut​nog za​ko​na, pred ko​jim je bio te​žak
kri​vac, i, uzev, naj​zad, u ob​zir da su nje​go​vo is​kus​tvo i vje​šti​na u bor​bi na moru da​va​li jaku po​dr​šku
is​ku​še​nji​ma s ko​ji​ma je tek imao da se su​ko​bi – zar se, kad sve to uz​me​te u ob​zir, mo​že​te ču​di​ti ili
upi​sa​ti mu u gri​jeh što je, naj​zad, pod​le​gao?66 – I, imaj​te pri tom na umu da su ga na sva ova is​ku​še​nja
na​vo​di​li ne samo pus​to​lov​ni gu​sa​ri koje je upoz​nao u kr​č​ma​ma te zlo​glas​ne luke, po ime​nu Tor​tu​ga,
već čak i g. d’Oge​ron, gu​ver​ner oto​ka, koji je na​met​nuo da mu se kao pris​ta​niš​ni po​rez pla​ća jed​na
de​se​ti​na od sve​ga što se kao pljač​ka une​se u za​ljev; on je uz to za​ra​đi​vao i na nov​cu koji su mu gu​sa​ri
po​vje​ra​va​li, da bi ga u Fran​cu​skoj pre​tvo​rio u si​gur​ne vri​jed​nos​ti.
I sva ta tr​go​vi​na, koja bi si​gur​no od​bi​la čo​vje​ka da su je vo​di​li mas​ni, po​lu​pi​ja​ni en​gle​ski, fran​-
cu​ski i ho​lan​d​ski pus​to​lo​vi, gu​sa​ri, biv​ši lju​di, pi​ja​ni obal​ski do​ko​li​ča​ri, do​bi​la je dos​to​jans​tven,
sko​ro zva​nič​ni oblik gu​sa​re​nja, zato što ju je zas​tu​pao je​dan ele​gant​ni, sre​do​vječ​ni gos​po​din koji je,
pred​stav​lja​ju​ći Fran​cu​sko-za​pad​no​in​dij​sko ak​ci​onar​sko druš​tvo, iz​gle​dao kao da pred​stav​lja samu
Fran​cu​sku.
Da​pa​če, lju​di – ne iz​u​zi​ma​ju​ći ni sa​mog Je​re​mi​aha Pit​ta, koji je u svo​joj krvi osje​ćao neo​do​lji​vi
i za​po​vjed​nič​ki zov mora – koji su po​bje​gli s plan​ta​že u Bar​ba​do​esu i koji, pre​ma tome, nisu zna​li na
koju stra​nu da se okre​nu, bili su od​lu​či​li da se pri​klju​če ve​li​koj Obal​skoj bra​ti​ji, kako su ove skit​ni​ce
same sebe na​zi​va​le. I oni pri​dru​ži​še svo​je gla​so​ve gla​so​vi​ma onih koji su tra​ži​li od Blo​oda i uvje​ra​-
va​li ga da za​dr​ži za​po​vjed​niš​tvo koje mu je palo u dio kada su na​pu​šta​li Bar​ba​do​es, zak​li​nju​ći se da
će ga vjer​no sli​je​di​ti kuda god ih po​veo.
I tako, da sa​žme​mo sve što je Je​re​mi​ah Pitt za​bi​lje​žio o tome, Blo​od za​vr​ši, pre​pu​šta​ju​ći se
vanj​skom i unu​tar​njem pri​ti​sku, pre​da​ju​ći se i sam toku Sud​bi​ne. »Fata viam in inve​ne​runt«67 – kako
se sam o tome iz​ra​zio.
Što se tako dugo opi​rao, bilo je to, mis​lim, zbog toga što ga je za​dr​ža​va​la mi​sao na Ara​bel​lu Bi​-
shop. Da će se ma kad u ži​vo​tu sres​ti s njom nije mu u po​čet​ku pa​da​lo ina um. Za​miš​ljao je, s kak​vim
će pre​zi​rom ona sas​lu​ša​ti da je pos​tao gu​sar, i taj pre​zir, iako je pos​to​jao samo u nje​go​voj ma​šti, vri​-
je​đao ga je kao da je pos​to​jao u stvar​nos​ti. Pa čak i kad je us​pio da se os​lo​bo​di te mis​li, nje​na sli​ka
mu je stal​no leb​dje​la pred oči​ma. On se na​ga​đao sa svo​jom uz​ne​mi​re​nom sa​vješ​ću, jer je us​po​me​na
na nju bila vrlo živa. Za​ri​cao se da ni​ka​da neće pres​ta​ti mis​li​ti na nju, ne bi li tako po​mo​gao sebi da
bude što čis​ti​jih ruku u ovom očaj​nič​kom pos​lu u koji se upleo. I tako se – mada nije mo​gao ga​ji​ti ni​-
kak​vu var​lji​vu nadu da će je ika​da do​bi​ti za sebe, niti čak da će je ikad po​nov​no vi​dje​ti – us​po​me​na
na nju se ipak nas​ta​ni​la u nje​go​voj duši, sa svim svo​jim gor​ko-slat​kim okrep​lju​ju​ćim utje​ca​jem. Lju​-
bav koja se ni​ka​da neće os​tva​ri​ti os​ta​je čes​to u čo​vje​ku i slu​ži mu kao ide​al​ni vo​dič u ži​vo​tu.
Kad je do​nio od​lu​ku, ba​cio se sav na po​sao. Oge​ron, gu​ver​ner s ko​jim se naj​lak​še mo​glo ra​di​ti,
po​zaj​mio mu je no​va​ca da bi mo​gao va​lja​no opre​mi​ti svo​ju lađu »Cin​co Lla​gas« koju je pre​kr​stio u
»Ara​bel​la« To je uči​nio pos​li​je ne​što ok​li​je​va​nja, pla​še​ći se da time ne oda taj​nu svog srca. Ali nje​-
go​vi bar​ba​do​ski pri​ja​te​lji shva​ti​še to samo kao iz​raz iro​ni​je ko​jom se uvi​jek nji​hov vođa sprem​no
slu​žio.
Dva​de​se​tim sljed​be​ni​ka, koje je već imao, do​dao je još tri​put to​li​ko, bi​ra​ju​ći lju​de obaz​ri​vo i
pa​ž​lji​vo među pus​to​lo​vi​ma u Tor​tu​gi. U pro​cje​ni lju​di bio je pra​vi maj​stor. Sa svi​ma nji​ma sklo​pio je
ugo​vo​re uobi​ča​je​ne među Obal​skom bra​ti​jom. Sva​ki po​je​di​nac imao je pra​vo na svoj dio uhva​će​nog
pli​je​na. U po​gle​du os​ta​log odred​be su, me​đu​tim, bile dru​ga​či​je. Na »Ara​bel​li« nije smje​lo biti raz​-
boj​nič​ke ne​dis​ci​pli​ne koja je, ina​če, bila obič​na po​ja​va na gu​sar​skim bro​do​vi​ma. Oni koji su je​dri​li
pod nje​go​vim za​po​vjed​niš​tvom oba​ve​za​li su se na pos​luš​nost i pot​či​nje​nost u sve​mu, kako nje​mu,
tako i ofi​ci​ri​ma koji su to zva​nje do​bi​ja​li iz​bo​rom. Sva​ki onaj kome se ova odred​ba u ugo​vo​ru nije
svi​dje​la mo​gao je bi​ra​ti sebi dru​gog vođu.
Pred kraj de​cem​bra, kad je pro​šao pe​ri​od olu​ja, on se otis​nuo na more u svo​joj i po ma​te​ri​ja​lu i
po lju​di​ma do​bro oprem​lje​noj lađi, a pri​je no što se u maju vra​tio s du​gog i pu​nog do​živ​lja​ja kr​sta​re​-
nja, sla​va ka​pe​ta​na Pe​te​ra Blo​oda raš​ču​la se po Ka​rip​skom moru, kao što se va​lo​vi ras​pros​ti​ru kada
ih po​ti​sku​je bla​gi mor​ski vje​trić. Po​če​li su time što su se u Win​dwar​d​skom pro​la​zu68 su​ko​bi​li s jed​-
nom špa​njol​skom ga​li​jom i bit​ka se za​vr​ši​la pljač​kom špa​njol​ske lađe i, naj​zad, nje​nim po​ta​pa​njem.
Za​tim su, pre​pra​viv​ši za tu pri​li​ku više pi​ra​gvi69, iz​vr​ši​li smi​on na​pad u Rio de la Hac​ha70 na špa​njol​-
sku flo​tu koja je no​si​la bi​ser i odu​ze​li joj bo​ga​ti lov. Za​tim su su​him pu​tem po​du​ze​li po​hod na zlat​na
po​lja po li​me​nu San​c​ta Ma​ria71, na kop​nu, i kada bih sve o tome is​pri​čao, te​ško da bi mi itko vje​ro​-
vao. I, naj​zad, bilo je niz ma​njih do​živ​lja​ja kroz koje je po​sa​da »Ara​bel​le« proš​la s puno čas​ti i ko​-
ris​ti, iako ne i bez gu​bi​ta​ka.
I tako se do​go​di​lo da se pri​je po​vrat​ka »Ara​bel​le« u Tor​tu​gu, u maju radi po​treb​nih po​prav​ki –
jer ona nije bila bez oži​lja​ka kao što nije te​ško da poj​mi​te – nje​na sla​va i sla​va nje​nog za​po​vjed​ni​ka
Pe​te​ra Blo​oda ra​ši​ri​la se od Ba​ham​skih do Win​dwar​d​skih oto​ka72, od Nove Nade73 do Tri​ni​da​da74.
Ne​što od sve​ga toga do​pr​lo je i do Evro​pe i špa​njol​ski am​ba​sa​dor je te​ško ja​di​ko​vao na dvo​ru
en​gle​skog kra​lja, mada su mu od​go​vo​ri​li da je iz​van sva​ke po​mis​li da je ka​pe​tan Blo​od u služ​bi en​-
gle​skog kra​lja, da je, u stva​ri, prog​na​ni po​bu​nje​nik, po​bje​gli rob, i da će sve što nje​go​vo ka​to​lič​ko
ve​li​čans​tvo bude po​du​ze​lo pro​ti​vu nje​ga na​ići na pot​pu​no odo​bra​va​nje kra​lja Ja​me​sa II.
Don Mi​gu​elu od Es​pi​no​se, špa​njol​skom ad​mi​ra​lu u An​ti​li​ma, i nje​go​vom ne​ća​ku don Es​te​ba​nu
koji je plo​vio s njim, nije ne​dos​ta​ja​la do​bra vo​lja da pus​to​lo​va obje​se o bilo koji kraj kri​ža na jar​bo​-
lu. Za njih je hva​ta​nje Blo​oda, što je pos​ta​lo me​đu​na​rod​na stvar, bilo i obi​telj​sko pi​ta​nje.
Špa​njol​ska – od​nos​no don Mi​gu​el koji je raz​no​sio te gla​so​ve – nije šte​dje​la pri​jet​nje. Vi​jes​ti o
nji​ma do​pr​le su i do Tor​tu​ge, a s nji​ma i iz​vjes​nost da don Mi​gu​el ima iza sebe ne samo svo​ju zem​lju,
već i sa​mog en​gle​skog kra​lja.
Sve to nije mo​glo zas​tra​ši​ti ka​pe​ta​na Blo​oda. Niti je on bio čo​vjek koji će os​ta​ti u za​vje​tri​ni
gra​da Tor​tu​ge. Jer, za sve ono što je pre​pa​tio od Čo​vje​ka, on je iz​a​brao Špa​njol​sku kao duž​ni​ka. Tako
je, po svom ra​ču​nu, os​tva​ri​vao dva ci​lja is​to​vre​me​no. Na​pla​ći​vao se za pre​pa​će​ne muke, a is​to​vre​-
me​no je slu​žio, do​du​še ne kra​lja Stu​ar​ta koga je pre​zi​rao, već En​gle​sku i sve os​ta​lo pro​svi​je​će​no čo​-
vje​čans​tvo koje je svi​re​pa, pod​muk​la, po​hlep​na, fa​na​tič​na Cas​til​la te​ži​la da is​klju​či iz tr​go​vi​ne s No​-
vim svi​je​tom.
Jed​nog dana, dok je sje​dio pu​še​ći i pi​juc​ka​ju​ći rum s Hag​t​hor​pe​om i Wol​ver​sto​nom u ne​koj kr​č​-
mi na mor​skoj oba​li, u za​guš​lji​vom dimu od ka​tra​na i us​ta​ja​log du​ha​na, pri​đe mu neki lu​pež, koji se
sav si​jao u zla​tu op​to​če​nom ka​pu​tu od tam​no​pla​vog atla​sa s gri​miz​nim zna​kom na pr​si​ma, ši​ro​kim či​-
ta​vu sto​pu.
– C’est vous qu’on ap​pel​le Le Sang?75 – obra​ti mu se ovaj.
Ka​pe​tan Blo​od po​di​že po​gled da osmo​tri pri​doš​li​cu pri​je no što mu od​go​vo​ri. Bio je to vi​sok,
okre​tan i sna​žan čo​vjek, tam​nog, or​lov​skog, ži​vo​tinj​ski li​je​pog lica. Di​ja​mant ogrom​ne vri​jed​nos​ti
pre​si​ja​vao se na pri​lič​no čis​toj ruci, koja se od​ma​ra​la na ja​bu​či​ci du​gog ra​pi​ra; iz uši​ju su mu vi​ri​li
zlat​ni pr​ste​no​vi, po​lu​sa​kri​ve​ni du​gim uvoj​ci​ma ulja​no-kes​te​njas​te kose.
Ka​pe​tan Blo​od iz​vu​če lulu iz usta.
– Zo​vem se – reče on – Pe​ter Blo​od. Špa​njol​ci me poz​na​ju kao don Pe​dro San​gre, a Fran​cuz me
može zva​ti Le Sang, ako mu se tako svi​đa.
– Do​bro – od​go​vo​ri giz​da​vi pus​to​lov na en​gle​skom je​zi​ku, pa, ne sa​če​kav​ši da ga po​nu​de, pri​-
vu​če sto​li​cu i sje​de za mas​ni stol. – Zo​vem se – oba​vi​jes​ti on sva tri čo​vje​ka, od ko​jih su bar dvo​ji​ca
gle​da​la s ne​po​vje​re​njem – Le​va​sse​ur. Mo​žda ste čuli o meni.
Odis​ta su bili čuli o nje​mu. Za​po​vi​je​dao je gu​sar​skim bro​dom od dva​de​set to​po​va koji se usi​-
drio u za​lje​vu pri​je tje​dan dana i čija se sko​ro sva po​sa​da sas​to​ja​la od fran​cu​skih gu​sa​ra iz Sje​ver​ne
His​pa​ni​ole – od lju​di koji su ima​li do​brih raz​lo​ga da mrze Špa​njol​ce mno​go više nego En​gle​zi. Le​va​-
sse​ur se vra​tio s nji​ma u Tor​tu​gu pos​li​je jed​nog, ne bog​z​na kako us​pje​log, kr​sta​re​nja. Me​đu​tim, bio je
po​tre​ban više nego us​pjeh da bi ovaj su​jet​ni čo​vjek spus​tio svoj na​du​ve​ni nos. Bila je to hu​lja koja je
ga​la​mi​la, sva​đa​la se, lo​ka​la, koc​ka​la se i koja je uži​va​la vi​sok ugled među svom Obal​skom bra​ti​jom.
Uz to, uži​vao je ugled i dru​ge vr​ste. Bilo je u nje​go​vom na​giz​da​nom, nit​kov​skom še​pu​re​nju ne​čeg što
je neo​bič​no priv​la​či​lo žene. To što se svu​da i na sva​kom mjes​tu hva​lio svo​jim us​pje​si​ma kod žena,
nije iz​gle​da​lo ni​ma​lo neo​bič​no ka​pe​ta​nu Blo​odu; ali ono što je ka​pe​ta​nu Blo​odu iz​gle​da​lo čud​no​va​to,
to je po​da​tak da je za sva ta hva​li​sa​nja bilo i dos​ta os​no​va.
Svu​da se po Tor​tu​gi pri​ča​lo da se čak i gos​po​đi​ca d’Oge​ron, gu​ver​ne​ro​va kći, uple​la u priv​lač​-
nu mre​žu ovog div​lja​ka i da je Le​va​sse​ur pre​šao mje​ru smje​los​ti, jer je za​pro​sio nje​nu ruku od oca.
Gos​po​din d’Oge​ron mu je dao je​di​ni od​go​vor koji mu je mo​gao dati. Po​ka​zao mu je vra​ta. Le​va​sse​ur
je oti​šao bi​je​san, zak​li​nju​ći se da će gos​po​đi​ca pos​ta​ti nje​go​va žena us​pr​kos svih oče​va na svi​je​tu i
da će se g. d’Oge​ron gor​ko ka​ja​ti zbog uvre​de koju mu je na​nio.
Ta​kav je bio čo​vjek koji se sada us​tre​mio na ka​pe​ta​na Blo​oda, pred​la​žu​ći mu da se udru​že i nu​-
de​ći mu ne samo svoj mač nego i svo​ju lađu i lju​de što su se na njoj na​la​zi​li.
Pri​je dva​na​es​tak go​di​na, dok je još bio mom​če od je​dva dva​de​set go​di​na, Le​va​sse​ur se otis​nuo
na more u druš​tvu po svi​re​pos​ti poz​na​tog ču​do​vi​šta Ol​lo​na​isa, a nje​go​vi po​to​nji po​dvi​zi po​s​vje​do​či​li
su i po​di​gli ugled ško​li u ko​joj se od​ga​jao. Sum​njam da je u to doba među Obal​skom bra​ti​jom bilo
veće hu​lje od ovog Le​va​sse​ura. Pa ipak, ma ko​li​ko da mu se Le​va​sse​ur nije svi​dio, ka​pe​tan Blo​od
nije mo​gao po​re​ći da u nje​go​vim pri​jed​lo​zi​ma nije bilo smje​los​ti, ma​šte i do​vit​lji​vos​ti. Sto​ga je mo​-
rao priz​na​ti da bi sku​pa mo​gli po​du​ze​ti po​du​hva​te ve​ćih raz​mje​ra nego što bi po​je​di​nač​no sva​ki od
njih bio u mo​guć​nos​ti. Vr​hu​nac Le​va​sse​uro​vih za​mis​li bio je po​hod na bo​ga​ti grad na juž​no​ame​rič​-
kom kop​nu Ma​ra​caybo76, ali za iz​vr​še​nje te za​mis​li, priz​na​vao je, bilo je po​treb​no bar šest sto​ti​na lju​-
di, a šest sto​ti​na lju​di se nije mo​glo sa​bra​ti u utro​be dva bro​da ko​ji​ma su sada za​po​vi​je​da​li. Zato su,
radi os​tva​re​nja ove na​mje​re mo​ra​li nas​ta​vi​ti kr​sta​ri​ti kako bi, uz os​ta​lo, za​pli​je​ni​li još koji brod.
Zato što mu se Le​va​sse​ur nije svi​dio, ka​pe​tan Blo​od nije htio od​mah pri​hva​ti​ti po​sao, ali zato
što mu se pri​jed​log svi​dio, pris​tao je da raz​mis​li o nje​mu. Kako su, za​tim, sta​li na​va​lji​va​ti na nje​ga
Hag​t​hor​pe i Wol​ver​sto​ne, jer oni nisu di​je​li​li nje​go​vo ne​po​volj​no miš​lje​nje o Fran​cu​zu, sve se za​vr​-
ši​lo tako što su u roku od jed​nog tjed​na Le​va​sse​ur i Blo​od ut​vr​di​li tač​ku svo​je uza​jam​ne oba​ve​ze,
pot​pi​sav​ši ih i oni i – kao što je bilo uobi​ča​je​no – iz​a​bra​ni pred​stav​ni​ci nji​ho​vih sljed​be​ni​ka.
Ove su odred​be sa​dr​ža​le, iz​me​đu os​ta​lih, i za​jed​nič​ku mje​ru pre​dos​trož​nos​ti da će se, u slu​ča​ju
da se je​dan od bro​do​va odvo​ji, kas​ni​je mo​ra​ti pod​ni​je​ti po​dro​ban iz​vje​štaj o po​seb​no za​do​bi​ve​nom
pli​je​nu, s tim, što će bro​du koji je iz​vr​šio za​pli​je​nu, pri​pas​ti tri pe​ti​ne cje​lo​kup​ne vri​jed​nos​ti i što će
se or​ta​ku pre​da​ti dvi​je pre​os​ta​le pe​ti​ne. Ova​ko za​do​bi​je​ni di​je​lo​vi ima​li su se po​tom di​je​li​ti iz​me​đu
po​sa​de sva​kog bro​da u su​glas​nos​ti s odred​ba​ma us​ta​nov​lje​nim iz​me​đu sva​kog ka​pe​ta​na i nje​go​vih
lju​di. Što se os​ta​log tiče, odred​be su sa​dr​ža​va​le sve uobi​ča​je​ne kla​uzu​le, među ko​ji​ma se na​la​zi​la i
kla​uzu​la da će sva​ki onaj za koga se ut​vr​di da je odi​je​lio ili sa​krio neki dio pli​je​na, ma​kar vri​jed​nost
toga di​je​la ne iz​no​si​la više od jed​nog pe​zo​sa, biti jed​nos​tav​no obje​šen o je​dan kraj kri​ža na jar​bo​lu.
Bu​du​ći da su tako sve ure​di​li, pri​pre​mi​še se za more i uoči sa​mog po​la​ska Le​va​sse​ur uma​lo što
ne po​gi​be zbog svog ro​man​tič​nog po​ku​ša​ja da pre​sko​či zid gu​ver​ne​ro​vog vrta i da se stras​no opros​ti
s gos​po​đi​com d’Oge​ron ko​joj je pot​pu​no za​vr​tio mo​zak. On je odus​tao od te na​mje​re jer su gu​ver​ne​-
ro​vi ču​va​ri, koji su se zak​lo​ni​li iza mi​riš​lja​vog bi​be​ro​vog dr​ve​ća, opa​li​li dva plo​tu​na na nje​ga, i oti​-
šao je, za​ri​ču​ći se, da će po svom po​vrat​ku po​du​ze​ti dru​ga​či​je i od​luč​ni​je mje​re.
Te noći spa​vao je na svom bro​du kome je dao ka​rak​te​ris​tič​no ime »Grom«, i tu ga je sli​je​de​ćeg
dana po​sje​tio ka​pe​tan Blo​od koga je poz​dra​vio po​lu​pod​smješ​lji​vo, kao svog ad​mi​ra​la. Irac je do​šao
ut​vr​di​ti po​s​ljed​nje po​je​di​nos​ti, od ko​jih je​di​na koja nas može in​te​re​si​ra​ti jes​te spo​ra​zum da će se u
slu​ča​ju da se jed​na od dvi​ju lađa ne​sret​nim slu​ča​jem ili na​mjer​no odvo​ji, i jed​na i dru​ga mo​ra​ti što
pri​je sas​ta​ti u Tor​tu​gi.
Za​tim je Le​va​sse​ur za​dr​žao svog ad​mi​ra​la na ruč​ku i obo​ji​ca su naz​dra​vi​li je​dan dru​gom sre​tan
po​hod, s tom raz​li​kom što je Le​va​sse​ur pio tako obi​la​to da je, kad je doš​lo vri​je​me ras​tan​ku, bio pi​-
jan to​li​ko ko​li​ko je samo on to mo​gao, a da pri tome ipak nije gu​bio moć ra​su​đi​va​nja.
Naj​zad, pred samu ve​čer, ka​pe​tan Blo​od na​pus​ti pa​lu​bu, usko​či u ča​mac i ode na svoj ve​li​ki
brod s cr​ve​nim zak​lo​ni​ma i poz​la​će​nim pro​la​zi​ma, na koje su se upra​vo bili spus​ti​li po​s​ljed​nji zra​ci
za​la​ze​ćeg sun​ca. Na srcu mu nije bilo baš sa​svim lako. Re​kao sam već da je bio iz​vr​stan u pro​cje​ni
lju​di, a nje​go​vo miš​lje​nje o Le​va​sse​uru is​pu​nja​va​lo ga je strep​nja​ma koje su bile sve veće uko​li​ko se
sat po​la​ska pri​bli​ža​vao.
On je re​kao i Wol​ver​sta​neu, koji mu je pri​šao čim se po​peo na Ara​bel​lu«.
– Ti si me, nit​ko​ve, i pro​tiv moje vo​lje uvu​kao u ovu po​god​bu i jako ću se iz​ne​na​di​ti, ako iz
ovog or​tak​lu​ka iz​i​đe ma kak​vo do​bro.
Div za​ko​lu​ta svo​jim je​di​nim okom, pu​nim krvi, i pod​smi​jeh​nu se, is​tu​riv​ši svo​ju te​šku vi​li​cu:
– Za​vr​nut ćemo šiju psu ako nas pre​va​ri ma u čemu.
– Za​vr​nut ćemo je – ako se na​đe​mo tu da je za​vr​ne​mo. – I do​da​de, pre​ki​da​ju​ći raz​go​vor: – Kre​-
će​mo su​tra uju​tro, čim se voda po​vu​če – pa ode u svo​ju ka​bi​nu.
 LEVASSEUROVI PODVIZI

Bilo je oko de​set sati su​tra​dan uju​tro, na či​tav sat pri​je vre​me​na odre​đe​nog za po​la​zak, kad se
laki ča​mac za​us​ta​vi kraj »Gro​ma« i je​dan uro​đe​nik-me​lez iz​i​đe iz nje​ga i pope se uz ljes​tvi​ce. Imao
je na sebi hla​če od dla​ka​ve, ne​uštav​lje​ne kože, a umjes​to ogr​ta​ča, cr​ve​ni po​kri​vač od vune. Po​tra​žio
je ka​pe​ta​na Le​va​sse​ura i pre​dao mu sa​vi​jen ko​ma​dić pa​pi​ra.
Ka​pe​tan ra​zvi pi​smo, koje je me​lez gad​no iz​br​ljao svo​jim ne​čis​tim pr​sti​ma. U gru​bim po​te​zi​ma
sa​dr​žaj tog pi​sma može se pre​ves​ti ovim ri​je​či​ma:
»Ljub​lje​ni moj, na​la​zim se na ho​lan​d​skom bri​ku »Ple​mi​će​va kći«, koji tre​ba da kre​ne sva​kog
tre​nut​ka. Od​lu​čiv​ši da nas za​uvi​jek ras​ta​vi, moj svi​re​pi otac ša​lje me u Evro​pu, u prat​nji mog bra​ta.
Prek​li​njem te, dođi i spa​si me! Os​lo​bo​di me, ljub​lje​ni moj ju​na​če! Tvo​ja tuž​na Ma​de​le​ine, koja te
voli.«
Ovaj stras​ni po​ziv uz​bu​dio je do dna duše ljub​lje​nog ju​na​ka. Svo​jim mr​god​nim okom pre​tra​žio
je za​ljev ne bi li ugle​dao ho​lan​d​ski brik za koji je znao da tre​ba da kre​ne za Am​s​ter​dam s to​va​rom
kože i du​ha​na.
Nije ga ugle​dao nig​dje među la​đa​ma u tom uskom, sti​je​na​ma ogra​đe​nom pris​ta​ni​štu. Drek​nuv​ši,
pos​ta​vio je na​glas pi​ta​nje koje ga je mu​či​lo.
Umjes​to od​go​vo​ra, me​lez upre pr​stom pre​ma va​lo​vi​ma koji su se pje​ni​li u da​lji​ni, po​ka​zu​ju​ći
time da se tu na​la​zi je​dan od gre​be​na koji su slu​ži​li kao glav​na bra​na su​sjed​noj tvr​đa​vi. U tom smje​-
ru, ali još da​lje, ot​pri​li​ke oko jed​ne mi​lje, vi​dio se brod koji se upu​tio na pu​či​nu.
– Pa on od​la​zi – reče on.
– Od​la​zi! – Fran​cuz po​gle​da i is​ko​la​či oči, a lice mu pre​bli​je​dje. Sva mu zla krv jur​nu u gla​vu i
sru​či se na glas​ni​ka.
– A gdje si ti do​sad bio, kad si tek sad us​pio da s ovim stig​neš do mene? Od​go​va​raj !
Me​lez iz​gu​bi pri​sus​tvo duha pred bi​je​som gu​sa​ra. Od stra​ha nije mo​gao dati ni​kak​vo ra​zjaš​nje​-
nje, ako ga je uop​će imao. Le​va​sse​ur ga zgra​bi za vrat, pro​dr​ma dva​put, re​že​ći u me​đu​vre​me​nu. Za​tim
ga baci u otvor na bro​du za otje​ca​nje vode. Čo​vjek pri padu uda​ri gla​vom o ogra​du lađe i os​ta​de tako
le​že​ći, pot​pu​no ne​po​mi​čan, dok mu je iz us​ti​ju te​kao trak krvi.
Le​va​sse​ur uda​ri dla​nom o dlan, kao da stre​sa pra​ši​nu s njih.
– Iz​ba​ci​te to sme​će s bro​da – na​re​di jed​nom od onih što su sta​ja​li bes​pos​le​ni na sred​njem di​je​lu
pa​lu​be. – Za​tim dig​ni​te si​dro i kre​ni​te za ho​lan​d​skom la​đom.
– Po​la​ko, ka​pe​ta​ne. U čemu je stvar? – I Le​va​sse​ur osje​ti kako mu se spu​šta na rame neka ruka
koja ga po​ku​ša​va za​uz​da​ti, a za​tim ugle​da pred so​bom ble​sa​vo, ši​ro​ko lice svog po​ruč​ni​ka Ca​hu​sa​ca,
de​be​log, za​dri​glog, bre​ton​skog nit​ko​va.
Le​va​sse​ur mu objas​ni svoj cilj, pro​pra​tiv​ši to objaš​nje​nje ne​po​treb​nom be​sram​noš​ću.
Ca​hu​sac za​vr​tje gla​vom.
 – Ho​lan​d​ski brik – reče on. – Ne​mo​gu​će! Ni​ka​da nam neće do​pus​ti​ti.
– A tko će nam, do vra​ga, za​bra​ni​ti? – Le​va​sse​ur se na​pol ču​dio, a na​pol bjes​nio.
– S jed​ne stra​ne, neće na to pris​ta​ti vaša vlas​ti​ta po​sa​da. S dru​ge stra​ne, tu je i ka​pe​tan Blo​od.
– Šta me se tiče ka​pe​tan Blo​od!
– Ali tre​ba da vas se tiče. On je mo​ćan, lju​di ga vi​so​ko ci​je​ne, i, ko​li​ko ga poz​nam, pri​je će nas
po​to​pi​ti nego što će pris​ta​ti da se su​ko​bi​mo s Ho​lan​đa​ni​ma. Ka​pe​tan Blo​od ima, kao što sam već
upo​zo​rio, po​seb​ne na​zo​re u po​gle​du gu​sa​re​nja.
– Ah – na​smi​ja se Le​va​sse​ur, is​ke​ziv​ši zube. Me​đu​tim, nje​go​ve oči, pri​ko​va​ne za tu da​le​ku lađu,
bile su tuž​no za​miš​lje​ne. Ali ne za​du​go. Ma​šta i do​vit​lji​vost, te dvi​je oso​bi​ne koje je ka​pe​tan Blo​od
već za​pa​zio u nje​mu, na​tuk​nu​še mu usko​ro rje​še​nje.
Prok​li​nju​ći u du​bi​ni svo​je duše, i čak pri​je nego što je di​gao si​dro, ugo​vor koji je sklo​pio, on je
već raz​miš​ljao kako će ga pre​kr​ši​ti. Ono što mu je Ca​hu​sac sta​vio do zna​nja bilo je tač​no. Blo​od neće
ni​kad do​pus​ti​ti da se ma kak​va po​vre​da na​ne​se Ho​lan​đa​ni​ma u nje​go​vom pri​sus​tvu; ali to može da se
uči​ni kad on nije pri​su​tan i kad se već jed​nom uči​ni, Blo​od će mo​ra​ti – htio ili ne – opros​ti​ti, jer će
biti pre​kas​no da se su​prot​sta​vi.
Ne pro​đe ni je​dan sat, a »Ara​bel​la« i »Grom« kre​nu​še sku​pa na otvo​re​no more. Ne ra​zu​mi​je​va​-
ju​ći, za​što se mi​je​nja ut​vr​đe​ni plan, ka​pe​tan Blo​od ipak pri​hva​ti tu pro​mje​nu i diže si​dro pri​je ut​vr​đe​-
nog vre​me​na, čim spa​zi da tako čini nje​gov or​tak.
Pre​ko ci​je​log dana mo​gli su vi​dje​ti pred so​bom ho​lan​d​ski brod, ali im pred ve​čer iš​čez​ne is​pred
oči​ju i pre​tvo​ri se u jed​nu je​di​nu tač​ku na sje​ver​nom vi​di​ku. Blo​od i Le​va​sse​ur bili su odre​di​li sebi
da plo​ve u is​toč​nom prav​cu duž sje​ver​ne oba​le His​pa​ni​ole. U toku ci​je​le noći »Ara​bel​la« se stro​go
dr​ža​la tog prav​ca. A kada osva​nu novi dan, ona vi​dje da je pot​pu​no sama. Ko​ris​te​ći se pla​štom noći,
»Grom« je skre​nuo na sje​ve​ro​is​tok, sta​viv​ši u po​kret sva​ki dro​njak od plat​na na svo​jim jar​bo​li​ma.
Ca​hu​sac je, ipak, po​ku​šao da po​no​vo iz​ra​zi svo​je ne​go​do​va​nje.
– Neka te đavo nosi! – od​go​vo​rio mu je Le​va​sse​ur. – Lađa je lađa, bila ona ho​lan​d​ska ili špa​-
njol​ska, a lađe su ono što nam sada tre​ba. To će biti do​volj​no da se da lju​di​ma kao objaš​nje​nje.
Nje​gov po​ruč​nik ne iz​us​ti ni ri​je​či. Ali ko​li​ko je mo​gao u br​zi​ni da uhva​ti od pi​sma, znao je da
pra​vi cilj nje​go​vog ka​pe​ta​na nije neka lađa, već neka dje​voj​ka; zato su​mor​no kim​nu gla​vom i od​ge​ga
na svo​jim kri​vim no​ga​ma da izda po​treb​na na​re​đe​nja.
U zoru se »Grom« na​la​zio za kr​mom ho​lan​d​ske lađe, ni mi​lju iza nje, a kada ga je ugle​da​la, po​-
sa​da »Ple​mi​će​ve kće​ri« se oči​gled​no jako uz​bu​di​la. Nema sum​nje da je gos​po​đi​čin brat, pre​poz​nav​ši
Le​va​sse​urov brod, bio od​go​vo​ran što su se Ho​lan​đa​ni tako uz​ne​mi​ri​li. Lju​di s »Gro​ma« vi​dje​še kako
Ho​lan​đa​ni ra​zvi​ja​ju sva je​dra u uza​lud​nom po​ku​ša​ju da ubr​za​ju je​dre​nje i po​bjeg​nu. Oni, zbog toga,
skre​nu​še udes​no i za​plo​vi​še svom br​zi​nom, dok ne do​đo​še u po​lo​žaj da s pred​njeg di​je​la bro​da is​pa​-
le, u znak opo​me​ne, me​tak. »Ple​mi​će​va kći« se obr​nu, okre​te im krmu i otvo​ri palj​bu iz svo​jih ruč​nih
to​po​va. Hi​tac zviz​nu kroz užad koja spa​ja vrh jar​bo​la s bo​ko​vi​ma bro​da, ošte​tiv​ši nez​nat​no neka je​-
dra. Za​tim nas​ta​de brza, krat​ka bit​ka u toku koje Ho​lan​đa​ni gru​nu​še svom si​li​nom jed​nim plo​tu​nom
to​po​va s jed​ne stra​ne svog bro​da.
Pet mi​nu​ta kas​ni​je oni su se na​la​zi​li je​dan kraj dru​gog: »Grom« se čvr​sto za​ka​čio svo​jim ča​ki​ja​-
ma za »Ple​mi​će​vu kćer«, dok su gu​sa​ri s bu​kom pre​kri​li pred​nji dio nje​ne pa​lu​be.
Ka​pe​tan ho​lan​d​skog bro​da, cr​ven u licu, sta​jao je is​pred os​ta​lih, že​le​ći da se nađe li​cem u lice s
gu​sa​rom, a kraj nje​ga se na​la​zio ele​gan​tan, blje​do​lik gos​po​di​čić u kome je Le​va​sse​ur pre​poz​nao svo​-
ga dra​gog šur​ja​ka.
– Ka​pe​ta​ne Le​va​sse​ur, ovo je na​si​lje zbog ko​je​ga ćete od​go​va​ra​ti! Šta tra​ži​te na mo​joj lađi?
– U po​čet​ku sam tra​žio ono što mi pri​pa​da, ne​što što su mi ukra​li. Ali bu​du​ći da ste se vi od​lu​či​-
li na rat i bu​du​ći da ste otvo​ri​li palj​bu na mene, ošte​tiv​ši ne​što malo moj brod i na​ni​jev​ši mi gu​bit​ke
od pet lju​di, ža​lim, u ratu kao u ratu, vaša lađa je rat​ni pli​jen.
Sto​je​ći kraj ogra​de zad​njeg di​je​la bro​da, gos​po​đi​ca d’Oge​ron je gle​da​la bez daha u gru​di​ma i s
div​lje​njem u uža​re​nim oči​ma u svo​ga ljub​lje​nog ju​na​ka. Sta​jao je tu, hra​bar, li​jep i, na​dvi​su​ju​ći za​po​-
vjed​nič​ki sve oko sebe za či​ta​vu glav​ni, sli​čio je na kak​vog ču​ve​nog ju​na​ka.
On je ugle​da i, krik​nuv​ši ra​dos​no, po​le​ti k njoj. Ka​pe​tan bro​da pre​pri​je​či mu put, di​gav​ši ruke
da bi ga za​us​ta​vio. Le​va​sse​uru nije bilo do objaš​nje​nja: bio je i pre​vi​še nes​trp​ljiv da stig​ne što pri​je
do svo​je dra​ga​ne. On za​mah​nu mor​nar​skom sje​ki​rom koju je no​sio sa so​bom i Ho​lan​đa​nin se sru​ši na
pod, ras​ci​jep​lje​ne lu​ba​nje. Va​tre​ni lju​bav​nik pre​ko​ra​či ti​je​lo i kre​nu na​pri​jed s iz​ra​zom ra​dos​ti na
licu. Ali gos​po​đi​ca se sada sva zgr​či od uža​sa. Bila je to dje​voj​ka koja je upra​vo bila na pra​gu da se
ras​c​vje​ta u oso​bu pre​kras​ne žens​tve​nos​ti, div​nog sta​sa i ot​mje​nih obli​ka, te​ških sjaj​nih vi​ti​ca iz​nad i
oko lica, koje je bilo boje sta​re slo​no​va​če. Ci​je​li iz​raz nje​nog lica oda​vao je nad​me​nost, a to su još
više pod​v​la​či​li krat​ki kap​ci nje​nih kao zift cr​nih oči​ju.
Za tren oka se njen ljub​lje​ni stvo​ri kraj nje. Ba​civ​ši kr​va​vu sje​ki​ru, on ra​ši​ri ruke da bi je za​gr​-
lio. Ali ona je, što se ni na koji na​čin ne može po​re​ći, i u za​gr​lja​ju još drh​ta​la; na licu joj se či​tao
užas, koji je imao samo tu do​bru stra​nu što je ubla​ži​vao uro​đe​nu nad​me​nost nje​nog, sko​ro sa​vr​še​nog,
lica.
– Moja si, naj​zad si moja, i to us​pr​kos sve​mu! – po​vi​ka Le​va​sse​ur ra​dos​no, uz​bud​lji​vo, kao pra​-
vi ju​nak.
A ona je, po​ku​ša​va​ju​ći da ga od​gur​ne od sebe i sta​viv​ši svo​je ruke na nje​go​ve gru​di, mo​gla je​di​-
no pro​mu​ca​ti :
– Za​što si ga, za​što si ga ubio?
On se na​smi​ja smi​je​hom ju​na​ka i od​go​vo​ri joj ju​nač​ki, sa strp​lji​voš​ću bo​go​va nas​pram smrt​nih
kad se od​lu​če da se spus​te do njih:
– Bio se is​pri​je​čio iz​me​đu nas. Neka nje​go​va smrt bude zna​me​nje, opo​me​na. Neka svi koji žele
da se sta​ve iz​me​đu nas za​pam​te to i neka to drže na umu.
Ove su ri​je​či bile tako ve​li​čans​tve​ne i straš​ne, on ih je iz​go​vo​rio s tak​vim ši​ro​kim i ot​mje​nim
po​kre​tom ruke, i nje​go​va priv​lač​nost je dje​lo​va​la tako snaž​no, da se ona po​ko​ri​la, pres​ta​la drh​ta​ti
kao kak​va glu​pa​ča i ba​ci​la se slo​bod​no, opi​je​no u nje​gov nje​žan za​gr​ljaj. Za​tim ju je po​di​gao i, ko​ra​-
ča​ju​ći lako s tim te​re​tom, od​nio je kao po​bjed​nik, uz gro​mo​glas​ne poz​dra​ve svo​jih lju​di, na pa​lu​bu
svog bro​da. Njen ne​pro​miš​lje​ni brat mo​gao je upro​pas​ti​ti taj ro​man​tič​ni pri​zor, da nije bilo pre​dos​-
trož​nog Ca​hu​sa​ca, koji ga šče​pa oko pasa, a za​tim sve​za kao ko​koš.
Za​tim, dok je za​ljub​lje​ni ka​pe​tan ću​ćo​rio s gos​po​đi​com u ka​bi​ni, Ca​hu​sac sta​de se za​ni​ma​ti rat​-
nim pli​je​nom. Ho​lan​đa​ni​ma na​re​di​še da pri​je​đu u ve​li​ki brod​ski ča​mac i da se gube s mi​lim bo​gom.
Sre​ćom, bu​du​ći ih je bilo ma​nje od tri​de​set, mo​gli su, iako je ve​li​ki ča​mac bio pre​tr​pan, ipak sta​ti u
nje​ga. Po​tom Ca​hu​sac pre​gle​da sav pli​jen i pos​ta​vi jed​nog ka​pla​ra i dva​de​se​tak lju​di na pa​lu​bu »Ple​-
mi​će​ve kće​ri«, iz​dav​ši im na​re​đe​nje da plo​ve za »Gro​mom«, koji se upu​ti na jug, ka Le​ewar​d​skim
oto​ci​ma.
Ca​hu​sac je bio ras​po​lo​žen da pra​vi nes​la​ne šale. Opas​nost ko​joj su se iz​lo​ži​li na​pa​da​ju​ći ho​lan​-
d​ski brod i po​vre​de koje su na​ni​je​li čla​no​vi​ma obi​te​lji gu​ver​ne​ra Tor​tu​ge nisu bili ni​ma​lo u sraz​mje​ri
s vri​jed​noš​ću pli​je​na koji su do​bi​li. On to i reče, zlo​volj​no, Le​va​sse​uru.
– Za​dr​ži to miš​lje​nje za sebe – od​go​vo​ri mu ka​pe​tan. – Ne​moj mis​li​ti da sam ja čo​vjek koji će
šta​vi​ti sebi uže oko vra​ta, a neće zna​ti kako da ga odri​je​ši. Po​nu​dit ću gu​ver​ne​ru da se iz​mi​ri​mo i on
će pris​ta​ti. Okre​ni u prav​cu oto​ka Dje​vi​ce Ma​gre77. Tu ćemo se is​kr​ca​ti i oda​tle ćemo stu​pi​ti u pre​go​-
vo​re. I reci tamo da mi do​ve​du u ka​bi​nu tog ma​mi​nog sina, Oge​ro​na.
Za​tim se Le​va​sse​ur okre​ne obo​ža​va​noj gos​po​đi​ci. Usko​ro do​ve​do​še i gos​po​đi​či​nog bra​ta. Ka​pe​-
tan us​ta​de u znak poz​dra​va, po​vi​ja​ju​ći svoj snaž​ni stas, da ne bi uda​rio gla​vom o strop ka​bi​ne. Us​ta​de
i gos​po​đi​ca.
– Šta je to? – upi​ta Le​va​sse​ur, ugle​dav​ši na bra​tov​lje​vim ru​ka​ma li​si​ce – re​zul​tat Ca​hu​sa​co​ve
oprez​nos​ti. – Ža​lim što se to do​go​di​lo – reče on. Že​lim da se sve to pri​ve​de kra​ju. Ako mi gos​po​din
d’Oge​ron da čas​nu ri​ječ ...
– Neću vam ni​šta dati – pla​nu blje​do​li​ki mla​dić, kome nije ne​dos​ta​ja​la sr​ča​nost.
– Vi​di​te – Le​va​sse​ur sleg​nu du​bo​ko ra​me​ni​ma s ža​lje​njem, a gos​po​đi​ca se s ne​go​do​va​njem okre​-
ne bra​tu.
– Hen​ry, pa to je pra​va lu​dost! Ti se ne po​na​šaš kao moj pri​ja​telj! Ti...
– Ludo mala – od​go​vo​ri joj brat. Ono »maja« nije bilo na svom mjes​tu; ona je bila viša od nje​-
ga. – Ludo mala, zar mis​liš da ću se po​na​ša​ti kao tvoj pri​ja​telj, ako se iz​mi​rim s ovim gu​sar​skim nit​-
ko​vom?
– Samo na​pri​jed, mla​di moj pje​tli​ću! – Le​va​sse​ur se na​smi​ja. Ali mu smi​jeh nije bio ni malo
pri​ja​tan.
– Zar ne uvi​đaš do kak​vog je sve zla do​ve​la tvo​ja prok​le​ta lu​dost? Lju​di su iz​gu​bi​li ži​vo​te, lju​di
su po​mr​li – da bi mo​gla pri​pas​ti ovom ču​do​vi​štu. I, zar još nisi shva​ti​la gdje se na​la​ziš – u kan​dža​ma
ove ži​vo​ti​nje, u šte​na​ri ovog psa« ro​đe​nog da kra​de i ubi​ja?
Si​gur​no bi i više re​kao, da ga Le​va​sse​ur nije uda​rio pre​ko usta. Le​va​sse​ur se, kao što vi​di​te, nije
ni​ma​lo raz​li​ko​vao od dru​gih lju​di, jer nije vo​lio čuti is​ti​nu o sebi.
Gos​po​đi​ca pri​gu​ši krik, a mla​dić se za​te​tu​ra od udar​ca. On se nas​lo​ni na pre​gra​du i nag​nu, a iz
usta mu sta​de teći krv. Ali mu se duh ni​ma​lo ne po​ko​le​ba; pre​ko nje​go​vog bli​je​dog lica pri​je​đe uža​-
san osmi​jeh, dok je oči​ma tra​žio ses​trin po​gled.
– Vi​diš – reče on jed​nos​tav​no – uda​ra čo​vje​ka čije su ruke sve​za​ne.
Te obič​ne ri​je​či i, više nego te ri​je​či, ne​iz​re​civ pre​zir ko​jim ih je iz​go​vo​rio, pod​stak​nu​še Le​va​-
sse​uro​vu ja​rost, koja i ina​če nije spa​va​la pre​vi​še du​bo​ko u nje​mu.
– A šta bi ti, giz​dav​če, uči​nio da su ti ruke slo​bod​ne? – On uhva​ti svog za​rob​lje​ni​ka za pr​s​luk i
sta​de ga dr​mu​sa​ti. – Od​go​vo​ri! Šta bi uči​nio? The! Praz​no​gla​va če​gr​talj​ko! Ti... – I za​tim iz nje​go​vih
usta po​ku​lja bu​ji​ca ri​je​či koje gos​po​đi​ca nije poz​na​va​la, ali čiju je od​vrat​nost mo​gla nas​lu​ti​ti.
Sta​ja​la je kraj sto​la, obra​zi su joj po​drh​ta​va​li i ona vik​nu Le​va​sse​uru da pres​ta​ne. On, u znak
pos​luš​nos​ti, otvo​ri vra​ta i iz​ba​ci nje​nog bra​ta iz ka​bi​ne.
– Spus​ti​te ovo sme​će is​pod otva​ra na pa​lu​bi i os​ta​vi​te ga tamo dok ga po​nov​no ne po​tra​žim! –
drek​nu i za​tvo​ri vra​ta.
Umi​riv​ši se, Le​va​sse​ur se okre​ne gos​po​đi​ci s osmi​je​hom pu​nim sa​ža​lje​nja. Ali mu ona ne od​go​-
vo​ri osmi​je​hom na svo​me od​luč​nom licu. Ona je sa​gle​da​la svu na​rav svog ljub​lje​nog ju​na​ka i za​klju​-
či​la je da je stra​šan i od​vra​tan. Sje​ti​la se div​ljač​kog ubis​tva ho​lan​d​skog ka​pe​ta​na i za tren oka je
shva​ti​la da je sve ono što je ma​lo​čas re​kao njen brat bila su​šta is​ti​na. Na licu joj se či​tao strah, koji
se pre​tvo​rio u pa​ni​ku, dok je bes​po​moć​no sta​ja​la, os​lo​nje​na o stol.
– Šta je, mila moja, šta ti je? – Le​va​sse​ur se upu​ti k njoj. Ona us​tuk​nu. Pre​ko nje​go​vog lica pri​-
je​đe osmi​jeh, a oči mu si​jev​nu​še sja​jem od ko​jeg joj zas​ta​de dah u grlu.
Do​tje​rav​ši je do zida, on je uhva​ti, zgra​bi svo​jim du​gim ru​ka​ma i pri​vu​če sebi.
– Os​ta​vi me! Os​ta​vi me! – oti​ma​la se ona uz​bu​đe​nim gla​som.
– Uzmi me, uzmi – ru​gao se on, a od nje​go​vog ru​ga​nja nije bilo ni​čeg stras​ni​jeg. On je gru​bo pri​-
vi uza se, ne vo​de​ći ra​ču​na što će je po​vri​je​di​ti, jer mu se opi​ra​la, i po​lju​bi je, dok se ona pre​vi​ja​la u
nje​go​vom za​gr​lja​ju. Onda se – jer je strast sve Više po​če​la da ga obu​zi​ma – ra​zja​ri i ski​de sa svog
lica i zad​nju krpu he​roj​ske obra​zi​ne koja mu se, mo​žda, još dr​ža​la lica. – Lu​di​ce mala, zar nisi čula
kad ti je brat re​kao da se na​ga​ziš u mo​jim kan​dža​ma? Sje​ti se toga i sje​ti se da si doš​la svo​jom vo​-
ljom. Ni​sam čo​vjek s ko​jim žena može da se igra kao mač​ka s mi​šem. Zato se ura​zu​mi, cu​ri​ce moja, i
pri​mi ono što si sama tra​ži​la. – Za​tim je po​nov​no po​lju​bi, više iz pre​zi​ra, pa je od​gur​nu. – Ne lju​ti se
više – reče joj. – Ina​če ćeš se ka​ja​ti.
Net​ko za​ku​ca. Op​so​vav​ši što ga uz​ne​mi​ra​va​ju, Le​va​sse​ur ode krup​nim ko​ra​ci​ma da otvo​ri vra​ta.
Ca​hu​sac je sta​jao pred njim. Bre​ton​če​vo lice je bilo oz​bilj​no. Do​šao je iz​vi​jes​ti​ti da lađa pro​pu​šta
vodu bli​zu gor​nje gra​ni​ce gaza, što je bila po​s​lje​di​ca jed​nog od ho​lan​d​skih hi​ta​ca. Za​bri​nut, Le​va​sse​-
ur ode s njim. Pu​ko​ti​na nije bila opas​na sve dok je vri​je​me li​je​po; ali, ako ih uhva​ti olu​ja, mo​gla bi
brzo pos​ta​ti po​gi​belj​na. Spus​ti​li su pre​ko ogra​de bro​da jed​nog čo​vje​ka da za​če​pi otvor ko​ma​dom je​-
dra, a is​to​vre​me​no stu​pi​še i pum​pe u rad.
Na vi​di​ku, u da​lji​ni pred nji​ma, uka​za se ni​ski oblak za koji Cu​hu​sac reče da je jed​no od naj​sje​-
ver​ni​jih Dje​vo​jač​kih oto​ka.
– Mo​ra​mo se sklo​ni​ti tamo, da očis​ti​mo i po​pra​vi​mo brod – reče Le​va​sse​ur. Ne​mam po​vje​re​nja
u ovu omo​ri​nu. Olu​ja se može dići pri​je no što se do​hva​ti​mo kop​na.
– Olu​ja ili što dru​go? – reče gru​bo Ca​hu​sac. – Jes​te li opa​zi​li ono? – i po​ka​za pr​stom na des​nu
stra​nu bro​da.
Le​va​sse​ur po​gle​da i dah mu zas​ta​de u grlu. Na oko pet mi​lja od sebe spa​zio je dva bro​da koji
su, iz​gle​da, bili do​bro na​to​va​re​ni i koji su plo​vi​li rav​no u nji​ho​vom smje​ru.
– Šta će se do​go​di​ti, ako kre​nu za nama? – upi​ta Ca​hu​sac.
– Bo​rit ćemo se, pa bili u sta​nju da to uči​ni​mo ili ne – op​so​va Le​va​sse​ur.
– Tako go​vo​ri očaj​nik. – Ca​hu​sac je bio pun pre​zi​ra. I da bi to jače po​dvu​kao, plju​nu na pa​lu​bu.
– Tako ti je to kad se otis​neš na more sa za​ljub​lje​nom bu​da​lom. A sada, za​uz​daj svo​ju na​rav, ka​pe​ta​-
ne, jer ćemo i ina​če ima​ti dos​ta pos​la, ako nam se što do​go​di zbog one ho​lan​d​ske lađe.
Sve os​ta​lo vri​je​me u toku dana Le​va​sse​ur je mis​lio samo na lju​bav. Os​tao je na pa​lu​bi i gle​dao
čas u kop​no, čas u one dvi​je lađe koje su se po​la​ko pri​bli​ža​va​le. Da se otis​ne na otvo​re​no more, ne bi
mu ni​šta po​mo​glo, a u sta​nju u kome se na​la​zi​la nje​go​va lađa samo bi mu po​gor​ša​lo po​lo​žaj. Mo​rat će
se bra​ni​ti kao očaj​nik i bo​ri​ti se. A za​tim, pred ve​čer, kada su se na​la​zi​li sko​ro tri mi​lje od kop​na i
kada je Le​va​sse​ur upra​vo htio iz​da​ti na​red​bu da se spre​mi sve za bit​ku, on uma​lo što se ne one​svi​jes​ti
od ra​dos​ti kada ču glas stra​ža​ra na jar​bo​lu, kako objav​lju​je da je ona veća od dvi​ju lađa što se pri​bli​-
ža​va​ju »Ara​bel​la«. Ona dru​ga sva​ka​ko je bila rat​ni pli​jen.
Ali ni​šta nije mo​glo da obo​ri Ca​hu​sa​cov pe​si​mi​zam.
– To je samo ma​nje zlo – gun​đao je on. – Šta će Blo​od reći za ho​lan​d​ski brod?
– Pus​ti ga, neka kaže šta hoće! – Le​va​sse​ur se smi​jao od srca, ra​dos​tan što mu se te​ret ski​nuo s
duše.
– A šta ćemo s dje​com gu​ver​ne​ra Tor​tu​ge?
– On ne mora zna​ti.
– Ali on će ipak saz​na​ti.
– Eha, do​tle, sto mu muka, stvar će se već ure​di​ti. Ja ću se iz​mi​ri​ti s gu​ver​ne​rom. Re​kao sam ti
da znam kako ću pri​si​li​ti Oge​ro​na da pri​hva​ti moje uvje​te.
Usko​ro se če​ti​ri lađe usi​dri​še na sje​ver​noj oba​li Dje​vi​ce Ma​gre, uskog, ne​plod​nog i go​log oto​-
či​ća, du​gog oko dva​na​est, a ši​ro​kog oko tri mi​lje, čiji su sta​nov​ni​ci bili pti​ce i kor​nja​če i na kome
nije bilo ni​čeg dru​gog do soli, čija su se znat​na le​ži​šta na​la​zi​la na jugu oto​ka.
Le​va​sse​ur, u druš​tvu Ca​hu​sa​ca i još dvo​ji​ce ofi​ci​ra, sje​de u ča​mac i ode da po​sje​ti ka​pe​ta​na
Blo​oda na pa​lu​bi »Ara​bel​le«.
Ka​pe​tan Blo​od ga poz​dra​vi ovim ri​je​či​ma:
– Naš krat​ki ras​ta​nak do​nio nam je ve​li​kih ko​ris​ti. Ovog ju​tra smo obo​ji​ca ima​li pune ruke pos​-
la.
On ih, u ne može biti bo​ljem ras​po​lo​že​nju, po​ve​de u ve​li​ku ka​bi​nu da tamo iz​ve​du ra​ču​ne na čis​-
ti​nu.
Vi​so​ka lađa, koja je plo​vi​la za »Ara​bel​lom«, bio je špa​njol​ski brod sa dva​de​set i šest to​po​va.
No​sio je ime »San​ti​ago« i bio s oto​ka Pu​er​to Rico. No​sio je na sebi to​var od sto dva​de​set ti​su​ća cen​-
ti ka​ka​oa, če​tr​de​set ti​su​ća špa​njol​skih zlat​ni​ka i dra​gog ka​me​nja u vri​jed​nos​ti od pre​ko de​set ti​su​ća
zlat​ni​ka. Bo​gat pli​jen, čije su dvi​je pe​ti​ne pri​pa​le, kao što je ugo​vo​rom bilo pre​dvi​đe​no, Le​va​sse​uru i
nje​go​vim lju​di​ma. Po​di​je​li​še od​mah no​vac i dra​go ka​me​nje. Za ka​kao od​lu​či​še da ga odve​zu u Tor​tu​-
gu i da ga tamo pro​da​ju.
Za​tim dođe red na Le​va​sse​ura i na Blo​odo​vo se čelo po​če​še spu​šta​ti sve tam​ni​ji obla​ci, uko​li​ko
se Fran​cu​ze​vo iz​la​ga​nje bli​ži​lo kra​ju.
Kad je ovaj za​vr​šio, Blo​od mu otvo​re​no iz​ra​zi svo​je ne​za​do​volj​stvo. Ho​lan​đa​ni su se pri​ja​telj​-
ski po​na​ša​li pre​ma nji​ma i bilo je ludo okre​nu​ti ih pro​tiv sebe, a na​ro​či​to zbog tako tri​ča​vih stva​ri
kao što su te kože i du​han, za koje će, u naj​bo​ljem slu​ča​ju, moći iz​vu​ći bi​jed​nih dva​de​set ti​su​ća zlat​-
ni​ka.
Ali mu Le​va​sse​ur od​go​vo​ri, kao što je već od​go​vo​rio Ca​hu​sa​cu, da je lađa lađa i da su nji​ma
po​treb​ne lađe radi os​tva​re​nja za​miš​lje​nog po​du​hva​ta. Mo​žda zbog toga što mu je tog dana sve išlo za
ru​kom, tek Blo​od od​lu​či da više o tome ne vodi ra​ču​na. Za​tim Le​va​sse​ur pred​lo​ži da se »Ara​bel​la« s
pli​je​nom vra​ti u Tor​tu​gu, da tamo is​to​va​ri ka​kao i da po​ku​pi nove pus​to​lo​ve za koje je sada bilo
mjes​ta na bro​do​vi​ma. Le​va​sse​ur će u me​đu​vre​me​nu iz​vr​ši​ti neke neo​p​hod​ne po​prav​ke, a za​tim kre​nu​ti
na jug i če​ka​ti svog ad​mi​ra​la kod Sa​ita​tu​do​sa, oto​ka sa zgod​nim po​lo​ža​jem – le​ža​lo je na 11° 11’ Sje​-
ver​ne ši​ri​ne – za nji​hov po​du​hvat pro​tiv Ma​ra​cayba.
Na Le​va​sse​uro​vu ve​li​ku ra​dost, ka​pe​tan Blo​od ne samo da se od​mah su​gla​sio, već je iz​ja​vio da
je i sam vo​ljan smjes​ta ra​zvi​ti je​dra.
Čim je »Ara​bel​la« ot​plo​vi​la, Le​va​sse​ur odve​de bro​do​ve u la​gu​nu i dade po​sa​di za​da​tak da na
oba​li sa​gra​di pri​vre​me​na pre​bi​va​li​šta za nje​ga, nje​go​ve lju​de i za na​si​lu do​ve​de​ne gos​te – pre​bi​va​li​-
šta u ko​ji​ma će bo​ra​vi​ti dok ne po​pra​ve »Grom«.
Kad sun​ce zađe tog ve​če​ra, puh​nu svjež po​vje​ta​rac, koji se usko​ro pre​tvo​ri u jak vje​tar, a za​tim
u tak​vu olu​ju da je Le​va​sse​ur bio pre​sre​tan što se za​te​kao na kop​nu i što su mu lađe bile u do​brom
zak​lo​nu. Krat​ko vri​je​me pi​tao se s ču​đe​njem, kako li je sada ka​pe​ta​nu Blo​odu na otvo​re​nom moru,
pre​pu​šte​nom na mi​lost i ne​mi​lost toj straš​noj olu​ji. Ali, on nije bio čo​vjek koji je do​pu​štao sebi da se
pre​tje​ra​no uz​ru​ja​va.
 OTKUP

Sli​je​de​će ju​tro, pos​li​je olu​je, bilo je sjaj​no, blis​ta​vo i jas​no. Zrak je imao okri​jep​lju​ju​ći sla​ni
okus je​ze​ra s juga oto​ka. Na oba​li Dje​vi​ce Ma​gre, na pod​nož​ju lan​ca iz​bi​je​lje​lih pješ​ča​nih bre​go​va,
kraj ras​pros​tr​tih je​da​ra, od ko​jih je Le​va​sse​ur na br​zi​nu na​pra​vio ša​tor, odi​grao se ču​dan pri​zor.
Na praz​nom bu​re​tu, kao na pri​jes​to​lju, sje​dio je fran​cu​ski gu​sar u na​mje​ri da oba​vi va​žan po​sao:
da osi​gu​ra svoj po​lo​žaj kod gu​ver​ne​ra Tor​tu​ge.
Oko nje​ga se na​la​zi​la po​čas​na stra​ža, koja se sas​to​ja​la od oko šest ofi​ci​ra; pe​to​ri​ca su bili gru​bi
gu​sa​ri u za​pr​lja​nim ka​pu​ti​ma i kož​nim hla​ča​ma. Šes​ti je bio Ca​hu​sac. Pred njim, pod stra​žom dva po​-
lu​na​ga crn​ca, sta​jao je mla​di d’Oge​ron, u ko​šu​lji s ri​še​vi​ma, uskim sa​ten​skim hla​ča​ma i u fi​nim ci​pe​-
la​ma od cor​do​ban​ske kože. Pr​s​nik su mu bili ski​nu​li, a ruke ve​za​li odos​trag. Mla​di gos​po​di​čić, li​je​-
pog lica, gle​dao je une​zvi​je​re​no. Ne​da​le​ko, i ona pod stra​žom, mada slo​bod​nih ruku, sje​di​la je nje​go​-
va ses​tra, sklup​ča​na na pješ​ča​nom bre​žulj​ku. Bila je vrlo bli​je​da i uza​lud je po​ku​ša​va​la da dr​skim
po​na​ša​njem pri​kri​je strah koji ju je obu​zi​mao.
Le​va​sse​ur se obra​ti d’Oge​ro​nu. Ra​z​vla​čio je ri​je​či.
– Na kra​ju – reče on po​drug​lji​vo – ljup​kim gla​som – na​dam se, gos​po​di​ne, da sam go​vo​rio sa​-
svim jas​no. Da ne bi, ipak, bilo ne​kog nes​po​ra​zu​ma, po​no​vit ću. Vaš ot​kup je ut​vr​đen na dva​de​set ti​-
su​ća zlat​ni​ka. Pus​tit ću vas na ri​ječ da ode​te u Tor​tu​gu da ih na​ba​vi​te. Za​pra​vo, ja ću se pos​ta​ra​ti za
sred​stvo ko​jim ćemo vas tamo pre​ba​ci​ti i os​ta​vit ću vam mje​sec dana za od​la​zak i po​vra​tak. U me​đu​-
vre​me​nu vaša ses​tra os​tat će kod mes​ne kao ta​lac. Vaš otac ne bi tre​ba​lo da sma​tra ovu svo​tu pre​tje​-
ra​nom s ob​zi​rom da je to ci​je​na za slo​bo​du nje​go​vog sina i, u isti mah, mi​raz nje​go​ve kće​ri. Ako ni​šta
dru​go, ja sam, za​is​ta, is​u​vi​še skro​man, par​di!78 Gos​po​din d’Oge​ron je na gla​su kao bo​gat čo​vjek.
Gos​po​din d’Oge​ron mla​đi po​di​že gla​vu i po​gle​da ka​pe​ta​na dr​sko u oči:
– Od​bi​jam, pot​pu​no i od​luč​no, ra​zu​mi​je​te li me? A sada po​či​ni​te sva zla koja mo​že​te i neka ste
prok​le​ti, od​vrat​ni gu​sa​ru, koji ne​ma​te ni čas​ti, ni pris​toj​nos​ti.
– Kak​ve ri​je​či! – na​smi​ja se Le​va​sse​ur. – Kak​va žes​ti​na i kak​va lu​dost! Iz​gle​da da nis​te raz​mis​-
li​li o dru​goj mo​guć​nos​ti. Kad to uči​ni​te, ne​će​te biti tako upor​ni u svom od​bi​ja​nju. To ni​ka​ko ne​će​te
biti. Ima​mo i ma​mu​ze za tvr​do​gla​ve ko​nje. Ali vas opo​mi​njem da mi ne da​je​te pod pri​ti​skom svo​ju ri​-
ječ koju ćete pos​li​je po​ga​zi​ti. Znat ću već da vas pro​na​đem i da vas kaz​nim. Pod​sje​ti​te se u me​đu​vre​-
me​nu da je čast vaše ses​tre za​log u mo​joj ruci. Ako bis​te slu​čaj​no za​bo​ra​vi​li da se vra​ti​te s mi​ra​zom,
ne​će​te se ču​di​ti što ću ja za​bo​ra​vi​ti da se ože​nim njo​me.
Le​va​sse​uro​ve pod​smješ​lji​ve oči, upr​te u lice mla​dog čo​vje​ka, sre​le su užas koji je is​pu​nio mla​-
di​ćev po​gled. Gos​po​din d’Oge​ron po​gle​da div​lje gos​po​đi​cu i pri​mi​je​ti du​bo​ko oča​ja​nje koje je sko​-
ro uni​šti​lo lje​po​tu nje​nog lica.
Nje​go​vo lice dobi iz​raz ga​đe​nja i bi​je​sa.
On se tada is​pr​si i od​go​vo​ri od​luč​no:
– Ne, pse​to! I ti​su​ću puta ne!
 – Pa to je lu​dost što i da​lje os​ta​je​te upor​ni. – Le​va​sse​ur je go​vo​rio bez lju​ti​ne s iz​ra​zom hlad​no
po​drug​lji​vog sa​ža​lje​nja. Pr​sti su mu bili za​uze​ti ve​zi​va​njem du​gač​kog biča u uz​lo​ve. On po​di​že bič. –
Da li vam je poz​na​to ovo? To su bro​ja​ni​ce bo​lo​va, koje su pre​obra​ti​le mno​ge tvr​do​gla​ve he​re​ti​ke.
Po​ma​žu​ći čo​vje​ku da sa​gle​da pra​vi put, one su u sta​nju da mu is​tje​ra​ju oči iz gla​ve. Kako god ho​će​te.
On do​ba​ci ovaj bič s uz​lo​vi​ma jed​nom od cr​na​ca, koji ga za tren oka pri​č​vr​sti oko za​tvo​re​ni​ko​-
vog čela.
Za​tim, iz​me​đu biča i lu​ba​nje umet​nu krat​ku, me​tal​nu šip​ku, oblu i tan​ku kao što je ka​miš od lule.
Kad je to uči​nio, on za​ko​lu​ta oči​ma pre​ma Le​va​sse​uru če​ka​ju​ći na ka​pe​ta​nov znak.
Le​va​sse​ur pro​ma​tra​še svo​ju žr​tvu i za​pa​zi kako se mla​dić na​preg​nuo i ukru​tio. Lice mu je bilo
une​z​vje​re​no i ima​lo je olov​nu boju, a kapi zno​ja su mu blis​ta​le na bli​je​dom čelu, baš is​pod biča.
Gos​po​đi​ca uzvik​nu i htje​de us​ta​ti, ali je nje​ni stra​ža​ri za​dr​ža​še i ona, cvi​le​ći, opet sje​de.
– Mo​lim vas da bu​de​te ra​zum​ni – reče ka​pe​tan – da po​šte​di te sebe i svo​ju ses​tru. Naj​zad, kak​va
je to svo​ta koju sam za​tra​žio? Za va​šeg bo​ga​tog oca to je sit​ni​ca. Po​nav​ljam, bio sam pres​kro​man.
Ali kad sam već re​kao dva​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka, neka bude tako.
– A, za šta ste to, mo​lim vas li​je​po, rek​li dva​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka?
Na ve​oma lo​šem fran​cu​skom je​zi​ku, ali iz​go​vo​re​no svje​žim i pri​jat​nim gla​som, u kome kao da se
još čuo odjek Le​va​sse​uro​ve po​drug​lji​vos​ti, ovo pi​ta​nje je leb​dje​lo nad nji​ho​vim gla​va​ma.
Le​va​sse​ur i nje​go​vi ofi​ci​ri se tr​go​še i po​gle​da​še na​vi​še i oko sebe.
Na vrhu duna iza njih oš​tro se ocr​ta​va​la pre​ma nebu si​lu​eta tam​ne ko​balt boje. Oni spa​zi​še vi​so​-
ku, mr​ša​vu oso​bu, bri​ž​lji​vo obu​če​nu u crno, sa sre​br​nom čip​kom, dok je je​di​ni ukras u boji bilo gri​-
miz​no no​je​vo pero, oba​vi​je​no oko ši​ro​kog obo​da še​ši​ra. Pod tim še​ši​rom bilo je pre​pla​nu​lo lice ka​-
pe​ta​na Blo​oda. Le​va​sse​ur se pri​bra, op​so​vav​ši od iz​ne​na​đe​nja.
On je za​miš​ljao da je ka​pe​tan Blo​od već odav​no da​le​ko na putu za Tor​tu​gu, pod uvje​tom da je
imao to​li​ko sre​će da pre​bro​di buru proš​le noći.
Spu​šta​ju​ći se niz meki pi​je​sak, u koji je upa​dao do po​lo​vi​ne sara svo​jih fi​nih či​za​ma od špa​njol​-
ske kože, ka​pe​tan Blo​od sle​tje pra​vo na oba​lu. Za njim su išli Wol​ver​sto​ne i još dva​na​es​to​ri​ca. Kad
se za​us​ta​vio, ski​de še​šir i ši​ro​kim po​kre​tom ruke poz​dra​vi gos​po​đi​cu. Tada se okre​ne Le​va​sse​uru:
– Do​bro ju​tro, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne – reče on i poč​ne objaš​nja​va​ti ot​kud to da se i on ov​dje na​la​-
zi.
– Ura​gan nas je proš​le noći pri​mo​rao da se vra​ti​mo.
Ni​šta nam dru​go nije pre​os​ta​lo nego da plo​vi​mo pred njim spu​šte​nih je​da​ra, i tako nas je do​tje​-
rao na​trag is​tim pu​tem ko​jim smo i poš​li. A da bude još gore – kao da se sam vrag umi​je​šao! – na
»San​ti​agu« je pu​kao ve​li​ki jar​bol tako da sam bio sre​tan da se sklo​ni​mo u je​dan za​ljev na za​pad​noj
stra​ni oto​ka, na oko dvi​je mi​lje odav​de. Sad smo se malo pro​še​ta​li da opru​ži​mo noge i da vam po​že​-
li​mo do​bar dan. Ali, tko su ovi lju​di? – I on po​ka​za na mu​škar​ca i ženu.
Ca​hu​sac sli​je​že ra​me​ni​ma i po​di​že svo​je duge ruke k nebu:
– Vo​ila!79 – do​vik​nu on tra​gič​no ne​be​si​ma.
Le​va​sse​ur je gric​kao usnu i mi​je​njao boje. Vla​dao je ipak so​bom to​li​ko da je mo​gao pris​toj​no
od​go​vo​ri​ti:
 – Kao što vi​di​te, dva za​rob​lje​ni​ka.
– O! Iz​ba​cio ih vje​tar na oba​lu proš​le noći, je li tako?
– Nije tako. – Le​va​sse​ur se je​dva uz​dr​žao da ne pla​ne na ove iro​nič​ne pri​mjed​be. – Bili su u ho​-
lan​d​skoj lađi.
– Ne sje​ćam se da ste ih pri​je po​mi​nja​li.
– I ni​sam. Oni su moji vlas​ti​ti za​rob​lje​ni​ci – radi se o jed​noj pri​vat​noj stva​ri. Oni su Fran​cu​zi.
– Fran​cu​zi! – Ka​pe​tan Blo​od pros​tri​je​li svo​jim svi​je​tlim oči​ma Le​va​sse​ura, a po​tom za​rob​lje​ni​-
ke.
Gos​po​din d’Oge​ron sta​ja​še na​preg​nut i krut kao i pri​je, samo ne bje​še više onog straš​nog uža​sa
na nje​go​vom licu. Ovaj pre​okret, koji je ne​sum​nji​vo bio isto tako neo​če​ki​van za nje​go​vog mu​či​te​lja
ko​li​ko i za nje​ga, pro​bu​dio je nadu u nje​mu. Nje​go​va ses​tra, po​bu​đe​na slič​nim osje​ća​njem, sje​di​la je
nag​nu​ta na​pri​jed, otvo​re​nih usta i raz​ro​ga​če​nih oči​ju.
Ka​pe​tan Blo​od do​dir​nu pr​stom usnu, pa po​gle​da na​mr​go​đe​no i za​miš​lje​no Le​va​sse​ura.
– Ju​čer ste me iz​ne​na​di​li kad ste na​pa​li Ho​lan​đa​ne koji su nam pri​ja​te​lji. Ali sada mi iz​gle​da da
čak ni vaši zem​lja​ci nisu si​gur​ni od vas.
– Zar vam ni​sam re​kao da su ovi... da je ovo moja pri​vat​na stvar?
– O! A oni se zovu?
Od​luč​no, za​po​vjed​nič​ko, a u isto vri​je​me i po​ma​lo prez​ri​vo po​na​ša​nje ka​pe​ta​na Blo​oda uz​bur​-
ka​lo je Le​va​sse​uro​vu pla​ho​vi​tost. Krv se la​ga​no vra​ća​la u nje​go​vo smrk​nu​to lice i po​gled mu pos​ta​de
dr​zak, sko​ro pri​je​te​ći. U me​đu​vre​me​nu za​rob​lje​nik od​go​vo​ri umjes​to nje​ga:
– Ja sam Heri d’Oge​ron, a ovo je moja ses​tra.
– D’Oge​ron? – ka​pe​tan Blo​od po​gle​da za​pre​pa​šte​no. – Da nis​te mo​žda u srod​stvu s mo​jim do​-
brim pri​ja​te​ljem gu​ver​ne​rom Tor​tu​ge?
– On je moj otac.
Le​va​sse​ur se okre​ne u stra​nu, op​so​vav​ši uz put. Ka​pe​tan Blo​od za tre​nu​tak nije osje​ćao ni​šta
osim pre​ne​ra​že​nos​ti.
– Neka su vam svi sve​ti u po​mo​ći! Jes​te li vi sa​svim po​lu​dje​li, Le​va​sse​ur? Prvo ste po​vri​je​di​li
Ho​lan​đa​ne, koji su nam pri​ja​te​lji, za​tim ste za​ro​bi​li dvi​je oso​be koji su Fran​cu​zi, vaši zem​lja​ci, i sad
još, vje​re mi, te oso​be nisu nit​ko dru​gi do dje​ca gu​ver​ne​ra Tor​tu​ge, koja je za nas je​di​no si​gur​no sklo​-
ni​šte na ovim oto​ci​ma...
Le​va​sse​ur ga pre​ki​de lju​ti​to:
– Mo​ram li vam po​no​vi​ti da je to moja pri​vat​na stvar? Ja ću je​di​ni za to od​go​va​ra​ti gu​ver​ne​ru
Tor​tu​ge.
– A dva​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka? Je li i to vaša pri​vat​na stvar?
– Jes​te!
– Ovog puta se uop​će ne sla​žem s vama. – Ka​pe​tan Blo​od se spus​ti na bure na kome je Le​va​sse​-
ur ma​lo​pri​je sje​dio i diže lju​baz​no po​gled. – Mogu vam reći, da ne bi​smo gu​bi​li vri​je​me, kako sam
sve čuo što ste pred​lo​ži​li gos​po​đi​ci i ovom gos​po​di​nu, a pod​sje​tit ću vas isto tako da mi plo​vi​mo pod
iz​vjes​nim uvje​ti​ma u ko​ji​ma nema ni​kak​vih dvo​smis​le​nos​ti. Vi ste odre​di​li nji​hov ot​kup na dva​de​set
ti​su​ća zlat​ni​ka. Ta svo​ta pri​pa​da, zna​či, va​šoj i mo​joj po​sa​di, u sraz​mje​ra​ma koje smo ut​vr​di​li na​šim
ugo​vo​ri​ma. To tek valj​da ne​će​te po​ri​ca​ti! Ali, ono što je da​le​ko oz​bilj​ni​je, to je da ste vi pri​kri​li od
mene ovaj dio do​bi​ti s va​šeg po​s​ljed​njeg kr​sta​re​nja, a za po​vre​de kao što je ova uvje​ti pre​dvi​đa​ju iz​-
vjes​ne kaz​ne koje su malo oš​tri​je na​ra​vi.
– Ho! Ho! – Le​va​sse​ur sta​de da se grko smi​je. Za​tim do​da​de: – Ako vam se moje po​na​ša​nje ne
svi​đa, mo​že​mo i pre​ki​nu​ti naš sa​vez.
– To i na​mje​ra​vam. Ali ćemo ga pre​ki​nu​ti kada i kako ja to bu​dem htio, a to će se do​go​di​ti čim
bu​de​te is​pu​ni​li uvje​te pod ko​ji​ma smo kre​nu​li na ovo kr​sta​re​nje.
– Šta ho​će​te time da ka​že​te?
– Bit ću što mogu kra​ći – od​go​vo​ri ka​pe​tan Blo​od. – Za​sa​da ću os​ta​vi​ti po stra​ni či​nje​ni​cu da je
ve​oma nez​god​no što ste na​pa​li Ho​lan​đa​ne, za​ro​bi​li Fran​cu​ze i iz​a​zva​li gnjev gu​ver​ne​ra Tor​tu​ge. Pri​-
mit ću sta​nje stva​ri onak​vo kak​vo je. Sami ste odre​di​li ot​kup za ovo dvo​je na dva​de​set ti​su​ća i, ako
sam do​bro ra​zu​mio, gos​po​đi​ca je vaš uz​gred​ni do​bi​tak. Samo ne ra​zu​mi​jem, za​što bi tre​ba​lo da baš
ona bude vaša, a ne ne​ko​ga dru​gog, kad je po na​šim uvje​ti​ma jas​no da ona pri​pa​da svi​ma nama kao
rat​ni pli​jen.
Le​va​sse​ur se na​tu​šti kao nebo pred olu​ju.
– Mada vam je – do​da​de ka​pe​tan Blo​od – neću os​po​ri​ti, ako ste sprem​ni da je ku​pi​te.
– Da je ku​pim?
– Po ci​je​ni koju ste sami odre​di​li za nju.
Le​va​sse​ur uz​dr​ža svoj bi​jes da bi mo​gao pre​go​va​ra​ti s Ir​cem.
– Ta svo​ta je ot​kup za mla​di​ća. Gu​ver​ner Tor​tu​ge tre​ba da ga is​pla​ti za nje​ga.
– Ne, ne! Vi ste njih dvo​je str​pa​li u jed​nu vre​ću, što me, priz​na​jem, vrlo iz​ne​na​đu​je. Vi ste nji​ho​-
vu vri​jed​nost pro​ci​je​ni​li na dva​de​set ti​su​ća i mo​že​te ih do​bi​ti za tu svo​tu kad to za​že​li​te. Ali mo​ra​te
pla​ti​ti za njih tih dva​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka, koje ćete, uos​ta​lom, na​dok​na​di​ti jer ćete ih do​bi​ti u vidu ot​-
ku​pa za nje​ga i mi​ra​za za nju. I tu sumu ćemo po​di​je​li​ti na​šim po​sa​da​ma. Uko​li​ko to uči​ni​te, pos​to​ji
mo​guć​nost da naši lju​di gle​da​ju bla​žim oči​ma na to što ste pre​kr​ši​li uvje​te koje smo za​jed​nič​ki pot​pi​-
sa​li.
Le​va​sse​ur sta​de div​ljač​ki da se smi​je.
– Dak​le, tako! Cre​di​eu!80 Od​lič​na šala!
– Pot​pu​no se sla​žem s vama – pri​hva​ti ka​pe​tan Blo​od.
Za Le​va​sse​ura se šala sas​to​ja​la u tome što je ka​pe​tan Blo​od s dva​na​es​tak lju​di do​šao ova​mo i
po​ku​šao da iz​a​zo​ve nje​ga koji ima sto lju​di na do​hva​tu ruke. Ali iz​gle​da da je iz svo​je ra​ču​ni​ce iz​os​-
ta​vio ne​što na šta je nje​gov pro​tiv​nik ra​ču​nao. Jer, kad se Le​va​sse​ur, još uvi​jek ru​ga​ju​ći se, okre​nuo
svo​jim ofi​ci​ri​ma, vi​dio je ne​što što mu je pre​sjek​lo smi​jeh u grlu. Ka​pe​tan Blo​od je lu​ka​vo igrao na
kar​tu po​hle​pe, koja je vr​hov​ni po​kre​tač ovih pus​to​lo​va. I Le​va​sse​ur pro​či​ta sada jas​no na nji​ho​vim
li​ci​ma do koje se mje​re pot​pu​no sla​žu s pri​jed​lo​gom ka​pe​ta​na Blo​oda – da svi mo​ra​ju su​dje​lo​va​ti u
po​dje​li ot​ku​pa koji je nji​hov vođa mis​lio pri​svo​ji​ti samo za sebe.
Raz​met​lji​vi raz​boj​nik sta​de malo i dok je u sebi prok​li​njao svo​je su​rad​ni​ke, koji su je​di​no bili
oda​ni svo​joj gram​zi​vos​ti, on je shva​tio – i to u pra​vi čas – da će mu bo​lje biti, ako pos​tu​pi pa​ž​lji​vo.
– Nis​te me do​bro shva​ti​li – reče on, us​pjev​ši da sav​la​da svoj bi​jes. – Ot​kup ćemo po​di​je​li​ti,
kad ga do​bi​je​mo. U me​đu​vre​me​nu dje​voj​ka os​ta​je meni po tom spo​ra​zu​mu.
– U redu! – pro​gun​đa Ca​hu​sac. Po tak​vom spo​ra​zu​mu sve je na svom mjes​tu.
– Vi tako mis​li​te? – upi​ta ka​pe​tan Blo​od. – Ako gos​po​din d’Oge​ron od​bi​je da is​pla​ti ot​kup? Šta
onda? – On se na​smi​ja i li​je​no se po​di​že. – Ne, ne. Ako ka​pe​tan Le​va​sse​ur želi da u me​đu​vre​me​nu
dje​voj​ka os​ta​ne kod nje​ga, kao što on to pred​la​že, onda neka is​pla​ti ot​kup i neka šte​ta bude nje​go​va
ako ot​kup ne stig​ne.
– Tako je! – po​vi​ka je​dan od Le​va​sse​uro​vih ofi​ci​ra.
A Ca​hu​sac do​da​de:
– To je sa​svim pa​met​no! Ka​pe​tan Blo​od ima pra​vo. Tako je pre​dvi​đe​no na​šim ugo​vo​rom.
– Šta je pre​dvi​đe​no ugo​vo​rom, bu​da​le jed​ne? – Le​va​sse​ur je bio u opas​nos​ti da iz​gu​bi moć vla​-
da​nja so​bom. – Sa​cre Dieu!81 A gdje da na​đem dva​de​set ti​su​ća? Kad bi se sa​bra​la sva do​bit koja mi
je pala u dio s ovog kr​sta​re​nja, ne bi iz​ni​je​la niti po​lo​vi​cu te svo​te! Bit ću vaš duž​nik dok ne za​ra​dim
taj no​vac. Je li vam to do​volj​no?
Kad se sve raz​mo​tri, sva​ka​ko da bi se time ure​di​la ci​je​la stvar da ka​pe​tan Blo​od nije imao dru​-
gih na​mje​ra.
– A ako umre​te pri​je no što ga za​ra​di​te? Naš po​ziv je pun opas​nos​ti, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne!
– Neka vas đavo nosi! – obrec​nu se Le​va​sse​ur, ze​len od bi​je​sa. – Zar ni​šta ne može da vas za​do​-
vo​lji?
– O, može. Na pri​mjer dva​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka koje bi​smo na licu mjes​ta po​di​je​li​li.
– Ne​mam ih.
– Onda, do​zvo​li​te da za​rob​lje​ni​ke ot​ku​pi onaj tko ih ima.
– A tko mis​li​te da ih ima, kad ih ja ne​mam?
– Ja ih imam – od​go​vo​ri ka​pe​tan Blo​od.
– Vi ih ima​te! – Le​va​sse​ur zinu od čuda. – Vi, vi že​li​te dje​voj​ku za sebe?
– Za​što da ne? I još ću vas nad​ma​ši​ti u ple​me​ni​tos​ti jer ću pod​ni​je​ti žr​tve da bih je do​bio i bit ću
po​šte​ni​ji jer sam spre​man da pla​tim za ono što že​lim.
Le​va​sse​ur je bu​da​las​to bu​ljio u nje​ga. Nje​go​vi ofi​ci​ri su se po​dru​gi​va​li iza nje​ga, gle​da​ju​ći isto
tako za​be​zek​nu​to.
Ka​pe​tan Blo​od sje​de po​nov​no na bure i iz​vu​če iz unu​traš​njeg dže​pa svog pr​s​lu​ka malu kož​nu
kesu.
– Milo mi je što sam u sta​nju da ot​klo​nim te​ško​ću koja je jed​nog tre​nut​ka iz​gle​da​la ne​pre​mos​ti​-
va. – I pred is​ko​la​če​nim oči​ma Le​va​sse​ura i nje​go​vih ofi​ci​ra, on odri​je​ši kesu i is​tre​se na li​je​vi dlan
če​ti​ri, pet bi​se​ra ve​li​kih kao vrap​či​je jaje. Bilo ih je dva​de​se​tak u kesi – bili su to naj​o​da​bra​ni​ji pri​-
mjer​ci bi​se​ra koje su za​do​bi​li pri​li​kom na​pa​da na flo​tu ro​ni​la​ca bi​se​ra.
– Ti se hva​liš da se ra​zu​mi​ješ u bi​se​re, Ca​hu​sac. Ko​li​ko ci​je​niš ovo?
On pru​ži sjaj​no zrno koje se pre​li​je​va​lo njež​no u du​gi​nim bo​ja​ma. Bre​to​nac ga uze iz​me​đu gru​-
bog pr​sta i pal​ca i sta​de ga pro​cje​nji​va​ti pro​nic​lji​vim oči​ma.
– Ti​su​ću zlat​ni​ka – od​go​vo​ri on krat​ko.
 – Mno​go više mogu do​bi​ti u Tor​tu​gi i na Ja​ma​ici – do​da​de ka​pe​tan Blo​od – a još dva​put više u
Evro​pi. Ali ću ipak pri​hva​ti​ti vašu pro​cje​nu. Sko​ro su svi, kao što vi​di​te, iste ve​li​či​ne. Evo vam dva​-
na​est, što iz​no​si dva​na​est ti​su​ća zlat​ni​ka, a to pret​stav​lja tri pe​ti​ne do​bi​ti, upra​vo ono​li​ko ko​li​ko i tre​-
ba »Gro​mu« da pri​pad​ne pre​ma ugo​vo​ru. Što se tiče osam hi​lja​da zlat​ni​ka koji pri​pa​da​ju »Ara​bel​li«,
uzi​mam na sebe od​go​vor​nost pre​ma svo​jim lju​di​ma. A sad, Wol​ver​sto​ne, mo​lim te li​je​po, budi lju​ba​-
zan, pa ukr​caj moju svo​ji​nu na »Ara​bel​lu«. – On opet us​ta​de i po​ka​za ru​kom na za​rob​lje​ni​ke.
– A to ne! – Le​va​sse​urov bi​jes po​ku​lja, pro​biv​ši sve bra​ne koje su ga do​tad za​dr​ža​va​le. – E, to,
bo​ga​mi, neće biti! Nju mi ne​će​te uze​ti... – Bio je spre​man da sko​či na ka​pe​ta​na Blo​oda, koji je sta​jao
po stra​ni, spre​man na na​pad, stis​nu​tih usa​na, opre​zan.
Ali je​dan od Le​va​sse​uro​vih ofi​ci​ra spri​je​či ga u tome.
– Nom de Dieu82, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne! Šta ho​će​te sad? Sve je ure​đe​no, čas​no je ure​đe​no i svi su
za do​volj​ni!
– Svi? – pla​nu Le​va​sse​ur – Ah ça83. Svi vi, ži​vo​ti​nje jed​ne! A šta je sa mnom?
Dr​že​ći čvr​sto bi​se​re u ogrom​noj šaci, Ca​hu​sac mu pri​đe s dru​ge stra​ne.
– Ne budi lud, ka​pe​ta​ne! Zar ho​ćeš da iz​a​zo​veš ne​red među po​sa​dom? Broj​no je jači od nas. Ima
sko​ro po dvo​ji​cu na na​šeg jed​nog. Šta zna​či, naj​zad, jed​na dje​voj​ka više ili ma​nje? Tako ti boga, pus​-
ti je neka ide. Pla​tio je do​bro za nju i s nama je po​šte​no pos​tu​pio.
– Po​šte​no pos​tu​pio? – rik​nu raz​bješ​nje​li ka​pe​tan. – Ti – sve gad​ne ri​je​či ko​ji​ma se slu​žio nisu
bile do​volj​ne da mu dadu neki epi​tet ko​jim bi mo​gao da opi​še svog po​ruč​ni​ka. On ga uda​ri tako jako
da ovaj pade sko​ro ni​či​ce na zem​lju. Bi​se​ri se ra​su​še po pi​je​sku.
Ca​hu​sac za​ro​ni za nji​ma, a dru​go​vi mu pri​te​ko​še u po​moć. Na osve​tu se mo​ra​lo pri​če​ka​ti. Pi​pa​li
su i tra​ži​li ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka na ru​ka​ma i ko​lje​ni​ma, za​bo​ra​viv​ši sve os​ta​lo. Me​đu​tim, za tih ne​ko​li​ko
tre​nu​ta​ka odi​gra​le su se ve​oma krup​ne stva​ri.
Le​va​sse​ur, s ru​kom na maču, lica po​bi​je​lje​log od bi​je​sa, sta​jao je pred ka​pe​ta​nom Blo​odom i
htio ga spri​je​či​ti da ode.
– Ne​će​te je odves​ti dok​le god sam ja živ! – po​vi​ka on.
– Onda ću je odves​ti, kad bu​de​te mr​tvi – od​vra​ti ka​pe​tan Blo​od i oš​tri​ca nje​go​va mača bi​jes​nu
na sun​cu. – Pre​ma na​šem ugo​vo​ru, sva​ki onaj koji, bez ob​zi​ra na po​lo​žaj, sa​kri​je ma koji dio pli​je​na,
pa on i ne bio veći od jed​nog pe​zo​sa, mora biti obje​šen o je​dan od dva kri​ža na jar​bo​lu. To sam i na​-
mje​ra​vao da uči​nim s to​bom na kra​ju. Ali, bu​du​ći da ti se, pr​lja​vi bi​jed​ni​če, više svi​đa ova​ko, uči​nit
ću ti, vje​re mi, po vo​lji!
On dade znak lju​di​ma, koji htje​do​še da se umi​je​ša​ju, da se mak​nu i ma​če​vi se ukr​sti​še.
Gos​po​din d’Oge​ron je pro​ma​trao i raz​miš​ljao. Nije bio u sta​nju iz​ves​ti za​klju​čak šta će mu bilo
koji is​hod do​ni​je​ti. U me​đu​vre​me​nu, dvo​ji​ca Blo​odo​vih lju​di, koji su doš​li na mjes​to Le​va​sse​uro​vih
cr​na​ca – stra​ža​ra, ski​nu​še mu s čela kru​nu od biča s uz​lo​vi​ma. A što se gos​po​đi​ce tiče, ona je us​ta​la,
nag​nu​la se na​pri​jed, pri​ti​sku​ju​ći ru​kom uz​bur​ka​ne gru​di. Lice joj je bilo sa​mrt​nič​ki bli​je​do, a u oči​ma
joj se či​tao div​ljač​ki strah.
Nije dugo proš​lo i sve je bilo go​to​vo. Gru​ba sna​ga, na koju je Le​va​sse​ur tako sa​mo​uvje​re​no ra​-
ču​nao, nije se uop​će mo​gla mje​ri​ti s Ir​če​vom vje​šti​nom. Le​žao je ni​či​ce na bi​je​lom pi​je​sku s pro​bo​-
de​nim plu​ći​ma, za​vr​ša​va​ju​ći u hrop​cu svoj lu​pe​ški ži​vot. Ka​pe​tan Blo​od po​gle​da mimo Ca​hu​sa​ca
pre​ko mr​tvog ti​je​la.
– Ovim se, mis​lim, po​ni​šta​va​ju svi ugo​vo​ri koje smo sklo​pi​li – reče on.
Bez​duš​nim i be​sram​nim po​gle​dom Ca​hu​sac je pro​ma​trao po​s​ljed​nje tr​za​je svog do​ju​če​raš​njeg
vođe. Da je Le​va​sse​ur bio dru​ga​či​ji čo​vjek, ci​je​la stvar bi se, mo​žda, sa​svim dru​ga​či​je i za​vr​ši​la.
Ali si​gur​no je da bi se u tom slu​ča​ju i ka​pe​tan Blo​od sa​svim dru​ga​či​je op​ho​dio pre​ma nje​mu. Ali
ona​kav ka​kav je bio, Le​va​sse​ur nije uli​vao ni lju​bav, ni oda​nost. Nje​go​vi lju​di su bili sve sami goli
ološ ovog iona​ko pr​lja​vog za​na​ta, a po​hle​pa je bila nji​hov je​di​ni po​kre​tač. Tu po​hle​pu je ka​pe​tan
Blo​od vje​što is​ko​ris​tio i do​veo ih do​tle da su i sami uvi​dje​li da se Le​va​sse​ur ogri​je​šio o onu je​di​nu
stvar koju su oni sma​tra​li neo​pros​ti​vom – a to je zlo​čin pri​sva​ja​nja ne​če​ga što bi mo​glo da se pre​tvo​-
ri u zla​to i da se svi​ma po​di​je​li.
I tako sada Ca​hu​sac s ne​ko​li​ko ri​je​či umi​ri ra​zja​re​nu ru​lju gu​sa​ra koja je žur​no doš​la kao u ka​za​-
li​šte da vidi ovu tra​gi​ko​me​di​ju koja se tako brzo odi​gra​la.
Dok su ovi još uvi​jek ok​li​je​va​li, Blo​od do​da​de ne​što što ubr​za nji​ho​vu od​lu​ku.
– Ako ho​će​te da po​đe​te sa mnom do mjes​ta gdje smo se uko​tvi​li, do​bit ćete od​mah svoj dio pli​-
je​na sa »San​ti​aga«, tako da mo​že​te s njim ras​po​la​ga​ti po mi​loj vo​lji.
Preš​li su pre​ko oto​ka, vo​de​ći so​bom dva za​rob​lje​ni​ka. Kas​ni​je is​tog dana, kad su iz​vr​ši​li di​obu,
oni bi ras​tu​ri​li dru​ži​nu da nije Ca​hu​sac na zah​tjev lju​di koji su ga iz​a​bra​li za Le​va​sse​uro​vog na​s​ljed​-
ni​ka, po​nu​dio po​nov​no ka​pe​ta​nu Blo​odu us​lu​ge ovog fran​cu​skog di​je​la gu​sa​ra.
– Mo​že​te, ako ho​će​te, opet plo​vi​ti sa mnom – od​go​vo​ri mu ka​pe​tan Blo​od – ali pod uvje​tom da
se iz​mi​ri​te s Ho​lan​đa​ni​ma i da im vra​ti​te brod za​jed​no s pli​je​nom.
Oni pris​ta​do​še na ovaj uvjet i ka​pe​tan Blo​od ode svo​jim gos​ti​ma, dje​ci gu​ver​ne​ra Tor​tu​ge.
Gos​po​đi​ca d’Oge​ron i njen brat – ovo​me su odve​za​li ruke – sje​dje​li su u ve​li​koj ka​bi​ni »Ara​-
bel​le« gdje su ih do​ve​li.
Na sto​lu je sta​ja​lo vino i jelo koje je do​nio cr​nac Be​nja​min, slu​ga i ku​har ka​pe​ta​na Blo​oda, po​-
zvav​ši ih da se slo​bod​no pri​hva​te. Me​đu​tim, oni ih nisu ni pip​nu​li. Brat i ses​tra su sje​dje​li u sa​mrt​-
nom stra​hu, raz​miš​lja​ju​ći o tome da im se po​lo​žaj samo uto​li​ko pro​mi​je​nio što nisu više u tavi, nego
su upa​li u va​tru. Naj​zad, is​crp​lje​na ne​iz​vjes​noš​ću, gos​po​đi​ca se baci na ko​lje​na pred svog bra​ta, mo​-
le​ći ga da joj opros​ti za svu ne​sre​ću koju mu je na​ni​je​la svo​jom lu​doš​ću i ne​va​ljal​s​tvom.
Gos​po​din d’Oge​ron nije ni​ma​lo bio ras​po​lo​žen da opra​šta.
– Milo mi je što bar shva​ćaš šta si po​či​ni​la. A sada te je ovaj dru​gi gu​sar ku​pio i pri​pa​daš nje​-
mu. Na​dam se da ti je i to jas​no.
Mo​žda bi i više re​kao, ali zas​ta​de jer pri​mi​je​ti da se vra​ta otva​ra​ju. Kad je sve ure​dio s Le​va​-
sse​uro​vim lju​di​ma, ka​pe​tan Blo​od zas​ta​de na pra​gu. Gos​po​đin d’Oge​ron se nije tru​dio da uti​ša svoj
po​vi​še​ni glas i ka​pe​tan Blo​od je čuo nje​go​ve dvi​je po​s​ljed​nje re​če​ni​ce. Tako je pot​pu​no shva​tio, za​-
što je gos​po​đi​ca sko​či​la kad ga je ugle​da​la i pre​pla​še​no se po​vuk​la.
On ski​de svoj še​šir s pe​rom i pri​đe sto​lu.
– Ma​de​mo​isel​le84 – poče on na svom lo​šem, ali teč​nom, fran​cu​skom je​zi​ku. – Mo​lim vas da od​-
ba​ci​te sva​ki strah. Na ovom bro​du uka​zat će vam se sva​ka po​čast. Čim bu​de​mo mo​gli poći, uzet ćemo
smjer pre​ma Tor​tu​gi i vra​tit ćemo vas kući, va​šem ocu. I, mo​lim vas, ne​moj​te sma​tra​ti da sam vas ku​-
pio, kako vaš brat ma​lo​pri​je reče. Sve što sam uči​nio bilo je zato što sam htio da stvo​rim po​tre​ban ot​-
kup ko​jim bih pot​ku​pio ban​du zli​ko​va​ca da odrek​nu pos​luš​nost naj​ve​ćem zli​kov​cu koji ih je pre​dvo​-
dio i da vas tako spa​sim. Sma​traj​te to, mo​lim vas, kao pri​ja​telj​ski za​jam koji ćete mi u cje​los​ti vra​ti​ti
kada vama to bude zgod​no.
Gos​po​đi​ca ga je za​pre​pa​šte​no gle​da​la, ne vje​ru​ju​ći svo​jim uši​ma. Gos​po​din d’Oge​ron us​ta​de.
– Mon​si​eur85, je li mo​gu​će da vi to oz​bilj​no go​vo​ri​te?
– Naj​oz​bilj​ni​je. Da​nas se to ne do​ga​đa čes​to. Mo​žda sam gu​sar, ali se ne po​na​šam kao Le​va​sse​-
ur za koga bi bo​lje bilo da je os​tao u Evro​pi gdje bi usa​vr​šio lo​pov​ski za​nat. Imam neku vr​stu čas​ti –
re​ci​mo, neke os​tat​ke čas​ti – koje sam sa​ču​vao iz bo​ljih dana. – Za​tim, malo oš​tri​jim gla​som do​da​de:
– Ve​če​ra je za je​dan sat i na​dam se da ćete mi uka​za​ti čast da bu​de​te gos​ti za mo​jim sto​lom. U me​đu​-
vre​me​nu Be​nja​min će se, gos​po​di​ne, po​bri​nu​ti da do​bi​je​te bo​lje odi​je​lo.
On se nak​lo​ni i okre​ne u na​mje​ri da iz​i​đe, ali ga gos​po​đi​ca za​dr​ža.
– Mon​si​eur! – vik​nu ona.
On zas​ta​de i okre​ne se, a ona mu pri​đe la​ga​nim ko​ra​kom, gle​da​ju​ći ga sa stra​hom i div​lje​njem u
isto vri​je​me.
– Oh, vi ste ple​me​ni​ti!
– Ne bih se pot​pu​no slo​žio s vama – do​da​de on,
– Ali vi jes​te ple​me​ni​ti, jes​te! I, ako ni​šta dru​go, pra​vo je bar da doz​na​te sve.
– Ma​de​lon! – po​vi​če njen brat, po​ku​ša​va​ju​ći da je spri​je​či.
Ali ona nije htje​la da je ma tko spri​je​či. Nje​no pre​pu​no srce mo​ra​lo je pred ne​kim da se iz​li​je i
po​vje​ri.
– Mon​si​eur, za ono što se do​go​di​lo ja sam ve​li​kim di​je​lom kri​va. Taj čo​vjek... taj Le​va​sse​ur.
Sad se Blo​od za​pre​pas​ti, gle​da​ju​ći je s ne​vje​ri​com.
– Bože moj, je li to mo​gu​će? Ta ži​vo​ti​nja!
Ona naj​ed​nom pade na ko​lje​na, uhva​ti mu ruku i po​lju​bi je pri​je no što je mo​gao da je is​trg​ne.
– Šta to ra​di​te? – po​vi​če on.
– To je po​ka​ja​nje. U sebi sam po​vri​je​di​la vašu čast, jer sam sma​tra​la da ste isti kao on i vaša
bor​ba s Le​va​sse​urom uči​ni​la mi se kao bor​ba dva ša​ka​la. Na ko​lje​ni​ma vas, gos​po​di​ne, mo​lim da mi
opros​ti​te!
Ka​pe​tan Blo​od spus​ti po​gled pre​ma njoj, a na us​na​ma mu se po​ja​vi osmi​jeh, koji oza​ri nje​go​ve
pla​ve oči, tako neo​bič​no svi​je​tle u po​re​đe​nju s nje​go​vim pre​pla​nu​lim li​cem.
– Pus​ti​te, di​je​te moje – od​go​vo​ri on. – Mo​žda bi mi bilo te​ško da vam opros​tim što ste bili to​li​-
ko glu​pi da dru​ga​či​je mis​li​te.
Pru​žio joj je ruku da us​ta​ne, uvje​ra​va​ju​ći sa​mog sebe da se pri​lič​no do​bro po​nio. Za​tim uz​dah​-
nu. Ta nje​go​va sum​nji​va sla​va koja se tako brzo pro​ni​je​la Ka​rip​skim mo​rem sva​ka​ko da je do​sa​da
do​pr​la do uši​ju Ara​bel​le Bi​shop. Nema sum​nje da će ga ona pre​zi​ra​ti i da će vje​ro​va​ti da nije ni​šta
bo​lji od os​ta​lih lu​pe​ža koji su se ba​vi​li od​vrat​nim gu​sar​skim pos​lom. Zato se na​dao da će, mo​žda,
koji odjek ovog do​brog dje​la sti​ći i do nje. Jer, pra​vi raz​log zbog kog je on sta​vio svoj ži​vot na koc​ku
da bi spa​sio gos​po​đi​cu d’Oge​ron – što njoj, na​rav​no, nije re​kao – bila je mi​sao da bi se to dje​lo mo​-
ra​lo svi​dje​ti gos​po​đi​ci Bi​shop, da ga je samo mo​gla vi​dje​ti.
 KLOPKA

Do​ga​đaj s gos​po​đi​com d’Oge​ron pri​do​nio je da se i do​ta​da sr​dač​ni od​no​si iz​me​đu ka​pe​ta​na

Blo​oda i gu​ver​ne​ra Tor​tu​ge po​ja​ča​ju. Ka​pe​tan je pos​tao vrlo mio gost u li​je​poj, od ka​me​na sa​gra​đe​-
noj kući, sa ze​le​nim kap​ci​ma na pro​zo​ri​ma, koju je gos​po​din d’Oge​ron po​di​gao u pros​tra​nom i buj​-
nom vrtu na is​toč​noj stra​ni Cayo​ne. Gos​po​din d’Oge​ron je du​go​vao ka​pe​ta​nu više od dva​de​set ti​su​ća
zlat​ni​ka, koje je ovaj is​pla​tio da bi ot​ku​pio gos​po​đi​cu; i, ma ko​li​ko da je ina​če bio pod​mu​kao i te​žak
na nov​cu, Fran​cuz je znao i za osje​ća​je ple​me​ni​tos​ti i za​hval​nos​ti. To je sada po​ka​zi​vao na sve mo​gu​-
će na​či​ne i, za​hva​lju​ju​ći nje​go​voj moć​noj za​šti​ti, ugled ka​pe​ta​na Blo​oda među gu​sa​ri​ma vrlo brzo
dos​ti​že vr​hu​nac.
I tako, kada sti​že čas da opre​mi flo​tu za po​hod na grad Ma​ra​caybo, što je pr​vo​bit​no bila Le​va​-
sse​uro​va za​mi​sao, nije mu bilo te​ško da nađe i lju​de i lađe. On pri​mi pod svo​je za​po​vjed​niš​tvo ukup​-
no pet sto​ti​na pus​to​lo​va, a mo​gao ih je naći i na ti​su​će samo da je htio uze​ti ih. Isto tako, mo​gao je
bez ikak​vih te​ško​ća udvos​tru​či​ti broj svo​jih bro​do​va, ali je više vo​lio da os​ta​ne s onim što je imao.
Tri bro​da, na koja se ogra​ni​čio, bili su »Ara​bel​la«, »Grom« – čiji je za​po​vjed​nik sada bio Ca​hu​sac, s
po​sa​dom od ne​kih sto dva​de​set Fran​cu​za – i »San​ti​ago«, koji je po​pra​vio i kome je dao ime »Eli​sa​-
beth«, pre​ma ime​nu one en​gle​ske kra​lji​ce čiji su mor​na​ri po​ni​zi​li Špa​njol​ce, kao što se ka​pe​tan Blo​-
od sada na​dao da će ih opet po​ni​zi​ti. S ob​zi​rom na nje​go​vo služ​bo​va​nje u mor​na​ri​ci, ka​pe​tan Blo​od
je za za​po​vjed​ni​ka tog bro​da pos​ta​vio Hag​t​hor​pea i po​sa​da je to na​ime​no​va​nje odo​bri​la.
Ne​ko​li​ko mje​se​ci pos​li​je iz​bav​lje​nja gos​po​đi​ce d’Oge​ron – u augus​tu lje​ta gos​pod​njeg 1687. –
ova mala flo​ta pos​li​je ne​ko​li​ko ma​njih pus​to​lo​vi​na, pre​ko ko​jih ću pri​je​ći šut​ke, uplo​vi u ve​li​ko je​ze​-
ro Ma​ra​cayba i iz​vr​ši svoj po​hod pro​tiv tog moć​nog gra​da na juž​no​ame​rič​kom kop​nu.
Stvar se nije odvi​ja​la baš ona​ko kako su se na​da​li i Blo​odo​ve se sna​ge na​đo​še u ne​za​vid​nom
po​lo​ža​ju. Ovo ću bo​lje objas​ni​ti, ako sa​op​ćim ri​je​či koje je upo​tri​je​bio Ca​hu​sac – te ri​je​či je bri​ž​lji​-
vo za​bi​lje​žio Pitt – u toku pre​pir​ke koja je iz​bi​la na ste​pe​ni​ca​ma cr​k​ve Nu​es​tra Se​no​ra del Car​men,
cr​k​ve koju je Blo​od bez​bož​nič​ki pri​svo​jio za po​tre​be svo​je tje​les​ne stra​že. Re​kao sam već, da je bio
pa​pis​ta samo onda kad je to od​go​va​ra​lo nje​go​vim po​tre​ba​ma.
Pre​pir​ka se vo​di​la iz​me​đu Hag​t​hor​pea, Wol​ver​sto​nea i Pit​ta s jed​ne i Ca​hu​sa​ca s dru​ge stra​ne,
zbog či​jeg se ne​za​do​volj​stva sve to i do​go​di​lo. Iza njih, na sun​cem opa​lje​nom, praš​nja​vom trgu, po
či​jim se ru​bo​vi​ma tu i tamo mo​gla vi​dje​ti po​ne​ka pal​ma s opu​šte​nim lis​to​vi​ma, po​vi​ja​lo se čas na​pri​-
jed, čas na​zad jed​no dvi​je sto​ti​ne po​div​lja​lih lju​di, koji su pri​pa​da​li obje​ma stra​na​ma, s tom raz​li​-
kom, što se nji​ho​va raz​dra​že​nost tre​nut​na sti​ša​la, jer su že​lje​li čudi, šta se do​ga​đa među nji​ho​vim vo​-
đa​ma.
Iz​gle​da da je Ca​hu​sac sve na svoj na​čin shva​tio i on po​di​že svoj gru​bi, svad​lji​vi glas, tako da bi
svi mo​gli čuti nje​go​ve žes​to​ke op​tuž​be. Go​vo​rio je, kaže nam Pitt, straš​nim en​gle​skim je​zi​kom, za
koji se ovaj, na​rav​no, sla​bo tru​dio da ga vjer​no za​bi​lje​ži. Odi​je​lo mu je bilo ne​ured​no kao i go​vor.
Po odi​je​lu se mo​glo vi​dje​ti kak​vim se pos​lom ba​vio i ono je dje​lo​va​lo smi​ješ​no u po​re​đe​nju sa
skrom​nim obla​če​njem Hag​t​hor​pe​ovim i sko​ro ki​co​škom ele​gant​noš​ću Je​re​mi​aha Pit​ta. Da bi ra​s​hla​-
dio svo​je ru​ta​ve gru​di, raz​dr​ljio je svo​ju pla​vu, pr​lja​vu i krv​lju po​pr​ska​nu pa​muč​nu ko​šu​lju, a o po​ja​-
su, ko​jim je pri​dr​ža​vao kož​ne hla​če, no​sio je nož i či​tav ar​se​nal pi​što​lja, dok mu je o kož​nom pri​pa​-
sa​ču, pre​ba​če​nom pre​ko ra​me​na i gru​di, vi​sio kla​te​ći se, ja​ta​gan; oko gla​ve, ši​ro​ke i pljos​na​te, kao
što​su gla​ve Mon​go​la​ca, oba​vio je cr​ve​ni šal, koji je sli​čio na tur​ban.
– Zar vas od pr​vog dana ni​sam opo​mi​njao da je sve i pre​vi​še lako? – pi​tao je čas ja​di​ku​ju​ći, čas
bi​jes​nim gla​som. – Ni​sam bu​da​la, pri​ja​te​lji moji. Ja imam oči. I ja vi​dim. Vi​dim na​pu​šte​no ut​vr​đe​nje
na ula​sku u je​ze​ro, a ni žive duše da opa​li top na nas, pri na​šem ula​sku. Onda sam po​sum​njao u klop​-
ku. Tko ne bi po​sum​njao, ako samo ima moz​ga? The! Za​tim smo kre​nu​li da​lje. Šta smo naš​li? Grad
na​pu​šten kao i ut​vr​đe​nje, grad iz koga su lju​di iz​ni​je​li sve stva​ri od vri​jed​nos​ti. Opet sam upo​zo​rio
ka​pe​ta​na Blo​oda. Na​mjes​ti​li su nam klop​ku, re​kao sam mu. A mi smo išli sve da​lje, ne na​ila​ze​ći na
ot​por, dok ni​smo pri​mi​je​ti​li da je pre​kas​no da se vra​ti​mo na more, da ne mo​že​mo uop​će da se vra​ti​-
mo na more. Ali nit​ko me nije htio slu​ša​ti. Svi ste zna​li. Bo​ga​mu! Ka​pe​tan Blo​od je že​lio da se nas​ta​-
vi i mi smo nas​ta​vi​li. Sti​gli smo do Gi​bral​ta​ra86. Is​ti​na je, da smo pos​li​je to​li​ko dana naj​zad uhva​ti​li
gu​ver​ne​ro​vog zas​tup​ni​ka, is​ti​na je da smo ga na​tje​ra​li da za Gi​bral​tar da ogro​man ot​kup, is​ti​na je da
smo se vra​ti​li ova​mo da pljač​ka​mo; pos​li​je smo do​bi​li ot​kup od oko dvi​je ti​su​će zlat​ni​ka. Ali, ho​će​te
li mi reći, šta je to sve, u stva​ri? Ili, ho​će​te li da vam ja ka​žem? To je ko​ma​dić sira – ko​ma​dić sira
stav​ljen u mi​šo​lov​ku a mi smo mali mi​še​vi. Sto mu muka! A mač​ke – o, mač​ke če​ka​ju na nas! Mač​ke
su one če​ti​ri špa​njol​ske rat​ne lađe što su sti​gle u me​đu​vre​me​nu. One su se pos​ta​vi​le na iz​la​sku iz gr​li​-
ća, dok se mi na​la​zi​mo u boci. Mort de Mieu!87 Eto, šta je pro​izaš​lo zbog prok​le​te tvr​do​gla​vos​ti va​-
šeg div​nog ka​pe​ta​na Blo​oda!
Wol​ver​sto​ne se na​smi​ja. Ca​hu​sac po​bjes​ni.
– Ah, san​g​di​eu! Tu ris, ani​mal!88 Smi​ješ se, je li? Bo​lje mi od​go​vo​ri, kako ćemo iz​i​ći odav​de,
osim ako ne pri​hva​ti​mo uvje​te gos​po​di​na špa​njol​skog ad​mi​ra​la?
Gu​sa​ri, koji su se na​la​zi​li na dnu stu​ba, za​bru​ja​še lju​ti​to u znak odo​bra​va​nja. Ovaj div od čo​vje​-
ka što se zvao Wol​ver​sto​ne za​ko​lu​ta straš​no svo​jim je​di​nim okom i ste​že ogrom​nu šaku u na​mje​ri da
uda​ri Fran​cu​za koji je svo​jim po​na​ša​njem da​vao pod​stre​ka lju​di​ma da se bune. Ali se Ca​hu​sac ne
upla​ši. Kri​je​pi​lo ga je ras​po​lo​že​nje lju​di oko nje​ga.
– Vi, mo​žda, mis​li​te da je taj vaš ka​pe​tan Blo​od do​bri bog. Da može pra​vi​ti čuda, je li? Smi​je​-
šan je, da zna​te, taj ka​pe​tan Blo​od sa svo​jim gos​pod​stve​nim iz​gle​dom i...
Zas​ta​de na​glo. U tom tre​nut​ku, la​ga​nog ko​ra​ka i gos​pod​skog iz​gle​da i svim os​ta​lim siđe iz cr​k​ve
Pe​ter Blo​od. Uz nje​ga je ko​ra​čao sna​žan i ni​ski fran​cu​ski mor​ski vuk po ime​nu Yber​vil​le, koji je,
iako još mlad, bio već ste​kao glas kao gu​sar​ski za​po​vjed​nik, i koji je sada stu​pio u Blo​odo​vu služ​bu
jer ga je na to nag​nao gu​bi​tak vlas​ti​tog bro​da. Opi​ru​ći se la​ga​no o dugi štap od slo​no​ve kos​ti, lica
zak​lo​nje​nog še​ši​rom na kome se vilo dugo pero, ka​pe​tan Blo​od pri​đe gru​pi koja je ras​prav​lja​la. U ci​-
je​loj nje​go​voj po​ja​vi nije bilo ni​čeg gu​sar​skog. Pri​je je sli​čio na ne​kog bes​pos​li​ča​ra iz Mal​la ili Al​-
me​de – pri​je iz ovog dru​gog kra​ja, jer je nje​go​vo ele​gant​no odi​je​lo od lju​bi​čas​tog taf​ta sa zla​tom iz​-
ve​ze​nim ru​pi​ca​ma bilo špa​njol​skog kro​ja. Ali bi se do​jam po​prav​ljao, kad bi se opa​zio dugi, jaki us​-
luž​ni ra​pir, koji mu je, za​ba​čen ne​što una​zad, vi​sio o be​dru i na či​joj se ja​bu​či​ci bla​go od​ma​ra​la nje​-
go​va li​je​va ruka. To, i one, kao ocal, sive oči, ka​zi​va​le su da je ri​ječ o pus​to​lo​vu.
– Na​la​zi​te, Ca​hu​sac, da sam smi​je​šan, je li? – upi​ta on, kad se za​us​ta​vi pred Bre​ton​cem koga je,
iz​gle​da, odjed​nom na​pus​tio sav nje​gov bi​jes. – A šta da onda ja ka​žem o vama? – Go​vo​rio je mir​nim,
sko​ro umor​nim gla​som. – Ka​za​li ste mi da smo od​la​ga​li i da smo zbog od​la​ga​nja upa​li u ovu opas​-
nost. Ali, tko je kriv za to od​la​ga​nje? Pro​ve​li smo mje​sec dana ra​de​ći ne​što što se mo​glo za​vr​ši​ti za
tje​dan dana d što bi se za​vr​ši​lo da nije bilo vaše po​gre​ške.
 – Ah, ca! Nom de Dieu89. Je li to bila moja po​gre​ška što...
– Je li to bila po​gre​ška ne​kog dru​gog što ste na​su​ka​li brod u pli​ćak usred je​ze​ra? Htje​li ste sami
da uprav​lja​te bro​dom. Nis​te do​pu​šta​li da se itko mi​je​ša u vaše stva​ri. Nis​te čak mje​ri​li ni du​bi​nu
vode. Is​hod sve​ga toga bio je taj da smo iz​gu​bi​li tri dra​go​cje​na dana u tra​že​nju ča​ma​ca da bi spas​li
vaše lju​de i vašu opre​mu. Ova tri dana su lju​di​ma iz Gi​bral​ta​ra po​mo​gla ne samo da čuju o na​šem do​-
la​sku, već i da po​bjeg​nu iz gra​da. Pos​li​je toga i zbog toga nije nam os​ta​ja​lo ni​šta dru​go nego da kre​-
ne​mo za gu​ver​ne​rom do tog vraž​jeg ut​vr​đe​nja usred oto​ka, a za​uzi​ma​nje tog ut​vr​đe​nja sta​ja​lo nas je
če​tr​na​est dana i sko​ro sto​ti​nu ljud​skih ži​vo​ta. Tako se i do​go​di​lo da smo iz​gu​bi​li u vre​me​nu i da je je​-
dan obal​ski stra​žar oti​šao okol​nim pu​tem iz La Gu​ayra90 i oba​vi​jes​tio špa​njol​sku flo​tu; i da nis​te iz​gu​-
bi​li svo​ju lađu i tako našu flo​tu sma​nji​li od tri na dvi​je lađe, mi bi​smo čak i sada bili u mo​guć​nos​ti da
po​ku​ša​mo pro​bi​ti se s pri​lič​no iz​gle​da na us​pjeh. Umjes​to sve​ga toga, vi nam ov​dje iz​i​gra​va​te ne​kak​-
vog ju​na​ka, op​tu​žu​ju​ći nas što se na​la​zi​mo u po​lo​ža​ju koji ste stvo​ri​li upra​vo vi svo​jom nes​po​sob​noš​-
ću.
On je za sve vri​je​me dok je go​vo​rio pot​pu​no gos​po​da​rio so​bom. Uvje​ren sam da ćete i sami
priz​na​ti da je nje​go​vo dr​ža​nje bilo iz​van​red​no, kad vam re​čem, da je špa​njol​skom flo​tom, koja je ču​-
va​la iz​laz iz gr​li​ća te ogrom​ne boce što se zva​la je​ze​ro Ma​ra​caybo, za​po​vi​je​dao osob​no nje​gov ne​po​-
mir​lji​vi ne​pri​ja​telj don Mi​gu​el od Es​pi​no​se i Val​de​sa, špa​njol​ski ad​mi​ral; on i nje​go​va flo​ta oče​ki​va​-
li su iz​la​zak ka​pe​ta​na Blo​oda iz tog gr​li​ća s hlad​nim sa​mo​po​uz​da​njem, zas​no​va​nim na ne​ko​li​ko puta
ja​čim sna​ga​ma. Uz duž​nos​ti pre​ma do​mo​vi​ni, ad​mi​ra​la je po​kre​ta​la i vlas​ti​ta po​bu​da, koja je bila,
kao što zna​de​te, po​s​lje​di​ca onog su​sre​ta pri​je go​di​nu dana na bro​du »Sve​to utje​lov​lje​nje«, a isto tako
i smr​ti nje​go​vog bra​ta. S ad​mi​ra​lom se na bro​du na​la​zio i nje​gov ne​ćak Es​te​ban, čiji je osvet​nič​ki žar
na​di​la​zio i samu nje​go​vu osve​to​lju​bi​vost.
Pa ipak, mada mu je sve to bilo poz​na​to, ka​pe​tan Blo​od je znao sa​ču​va​ti hlad​no​krv​nost i su​prot​-
sta​vi​ti se ku​ka​vič​koj ja​ros​ti čo​vje​ka čiji te​ški po​lo​žaj ni u pola nije bio ra​van, po te​ži​ni i opas​nos​ti u
ko​joj se na​la​zio, nje​go​vom po​lo​ža​ju. On se okre​ne od Ca​hu​sa​ca i obra​ti se go​mi​li gu​sa​ra, koji na​va​li​-
še sa svih stra​na u že​lji da čuju šta će reći, jer on se nije tru​dio da po​dig​ne glas.
– Na​dam se da sam ovim is​pra​vio neke od nes​po​ra​zu​ma koji su vas, iz​gle​da, mu​či​li – reče on.
– Šta nam sada vri​je​di da pri​ča​mo o ono​me šta je bilo – po​vi​ka Ca​hu​sac, više iz tvr​do​gla​vos​ti
nego iz stvar​ne lju​ti​ne. Wol​ver​sto​ne se na te ri​je​či na​smi​ja smi​je​hom koji je sli​čio konj​skom rza​nju.
– Sada nam, iz​vjes​no, ne vri​je​di uop​će da pos​tav​lja​mo pi​ta​nja – od​go​vo​ri ka​pe​tan Blo​od.
– Vi​di​te, a ja mis​lim da vri​je​di da ih pos​tav​lja​mo – nas​tav​ljao je upor​no Ca​hu​sac. – Don Mi​gu​-
el, špa​njol​ski ad​mi​ral, po​nu​dio nam je da nas pus​ti slo​bod​no iz​i​ći na more, ako od​mah kre​ne​mo, ako
ne ošte​ti​mo grad, ako pus​ti​mo za​rob​lje​ni​ke i ako vra​ti​mo sve što smo uze​li u Gi​bral​ta​ru.
Ka​pe​tan Blo​od se na​smi​ja bla​že​nim smi​je​hom, zna​ju​ći sa​svim do​bro, ko​li​ko vri​je​de don Mi​gu​-
elo​ve ri​je​či. Od​go​vo​rio je Yber​vil​le, pre​zi​ru​ći oči​gled​no svog zem​lja​ka:
– A to do​ka​zu​je da nas se, iako naš po​lo​žaj nije ni​ma​lo za​vi​dan, špa​njol​ski ad​mi​ral još pla​ši.
– A to do​la​zi sva​ka​ko samo otu​da što on ne poz​na našu sla​bost – od​vra​ti bi​jes​no Ca​hu​sac. – I,
bilo ova​ko ili ona​ko, mo​ra​mo pri​hva​ti​ti nje​go​ve uvje​te. Ne mo​že​mo bi​ra​ti. To je moje miš​lje​nje.
– Li​je​po, ali to nije moje miš​lje​nje – reče ka​pe​tan Blo​od. I zato sam od​bio nje​go​ve uvje​te.
– Od​bio! – Ca​hu​sa​co​vo se ši​ro​ko lice na​pu​ni krv​lju. Lju​di su gun​đa​li iza nje​ga, pov​la​đu​ju​ći mu.
– Od​bi​li ste? Već ste od​bi​li! A mene nis​te pi​ta​li za miš​lje​nje?
 – Vaše pro​tiv​lje​nje ne bi ni​šta iz​mi​je​ni​lo na stva​ri. Vi bis​te bili nad​gla​sa​ni jer je Hag​t​hor​pe bio
pot​pu​no na mo​joj stra​ni. Osim toga – nas​ta​vi Blo​od – ne​će​mo vam bra​ni​ti da se ko​ris​ti​te Špa​njol​če​-
vim uvje​ti​ma, ako vi i vaši fran​cu​ski dru​go​vi to že​li​te. Po​ša​lji​te jed​nog od svo​jih za​rob​lje​ni​ka ad​mi​-
ra​lu da mu to javi. Mo​že​te biti si​gur​ni, da će don Mi​gu​el do​če​ka​ti do​bro​doš​li​com vašu od​lu​ku.
Ca​hu​sac je šu​te​ći gle​dao upor​no či​tav tre​nu​tak. Za​tim ga, ov​la​dav​ši pot​pu​no so​bom, upi​tao sre​-
đe​nim gla​som :
– Šta ste dos​lov​no od​go​vo​ri​li ad​mi​ra​lu?
Osmi​jeh oba​sja lice i oči ka​pe​ta​na Blo​oda:
– Od​go​vo​rio sam mu da ćemo – ako nam u roku od dva​de​set i če​ti​ri sata ne da čas​nu ri​ječ da će
se otis​nu​ti na more, otva​ra​ju​ći na taj na​čin pro​laz za naš ne​sme​tan od​la​zak, i ako nam ne da ot​kup od
pe​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka za Ma​ra​caybo – pre​tvo​ri​ti u prah i pe​peo ovaj li​je​pi grad i da ćemo za​tim kre​-
nu​ti i uni​šti​ti nje​go​vu flo​tu.
Pred dr​skoš​ću ove po​ru​ke za​ni​je​mio je i Ca​hu​sac. Ali, među en​gle​skim gu​sa​ri​ma, ra​su​tim po
trgu, bilo je dos​ta njih koji su uži​va​li u smje​loj ša​lji​vos​ti s ko​jom je uhva​će​ni u klop​ku pos​tav​ljao
uvje​te svom lov​cu. Iz nji​ho​vih se grla raz​leg​nu ve​se​li smi​jeh. Taj se smi​jeh pre​tvo​ri u buč​no kli​ca​nje;
jer je blef oruž​je koje je dra​go sva​kom pus​to​lo​vu. Usko​ro se, kada shva​ti​še o čemu se radi, pri​dru​ži​še
li​ce​mjer​no ovo​me valu ve​se​log odu​šev​lje​nja i Ca​hu​sa​co​ve fran​cu​ske pris​ta​li​ce; je​di​no je u svom
pro​tiv​lje​nju os​tao div​lje upo​ran Ca​hu​sac. On se po​vu​če pun po​ni​že​nja. Nije se raz​mek​šao sve do sli​-
je​de​ćeg dana, koji je bio dan nje​go​ve osve​te. Ona se po​ja​vi​la u obli​ku pi​sma koje je do​nio don Mi​gu​-
elov glas​nik. U nje​mu se špa​njol​ski ad​mi​ral sve​ča​no za​ri​cao gos​po​du bogu da će sa​če​ka​ti gu​sa​re na
iz​la​sku iz pro​la​za i da će ih uni​šti​ti kada na​iđu zato što su od​bi​li nje​go​vu ve​li​ko​duš​nu po​nu​du da od​-
stu​pe kao što pri​li​či rat​ni​ci​ma. Do​dao je, da će, u slu​ča​ju da od​lo​že od​la​zak, a čim mu stig​ne kao po​-
ja​ča​nje peta lađa, »Sve​to no​vo​ro​đen​če«, koja je već ot​plo​vi​la iz La Gu​ayre, sam uplo​vi​ti u je​ze​ro i
da će ih po​tra​ži​ti u Ma​ra​caybu.
Ovog puta je i ka​pe​ta​na Blo​oda na​pus​ti​la nje​go​va hlad​no​krv​nost.
– Ne uz​ne​mi​ra​vaj​te me više – otre​sao se na Ca​hu​sa​ca, koji je do​šao da opet ne​što pri​go​va​ra. –
Oba​vi​jes​ti​te don Mi​gu​ela da ste se odi​je​li​li od mene. On će vas pro​pus​ti​ti zdra​ve i či​ta​ve. Uz​mi​te
samo jed​nu od ša​lu​pa, na​to​va​ri​te svo​je lju​de i otis​ni​te se na more i neka vas vrag nosi!
Ca​hu​sac bi, sva​ka​ko, pri​hva​tio ovo rje​še​nje, ali se s tim svi nje​go​vi lju​di nisu sla​ga​li. Oni su se
ko​le​ba​li iz​me​đu po​hle​pe i strep​nje. Ako odu, mo​rat će se odre​ći udje​la u pljač​ki, koja je bila znat​na,
a isto tako, mo​rat će se odre​ći ro​bo​va i os​ta​lih za​rob​lje​ni​ka koje su po​hva​ta​li. Ako to uči​ne i ako ka​-
pe​tan Blo​od us​pi​je ne​ka​ko da se iz​vu​če či​tav – a to, ma ko​li​ko iz​gle​da​lo ne​vje​ro​jat​no, ne mora biti
ipak ne​mo​gu​će, jer su svi zna​li ko​li​ko je bio do​vit​ljiv – on će se ko​ris​ti​ti svim što oni sada os​tav​lja​-
ju. Ovo je bila jed​na mo​guć​nost o ko​joj je bilo i pre​vi​še gor​ko raz​miš​lja​ti. I, tako se, na kra​ju, us​pr​-
kos sve​mu što je Ca​hu​sac mo​gao reći, pre​da​ja za​is​ta iz​vr​ši​la, ali ne u ko​rist don Mi​gu​ela, već u ko​rist
Pe​te​ra Blo​oda. Oni su sta​vi​li na koc​ku svo​je ži​vo​te kad su kre​nu​li za njim, tvr​di​li su oni, i oni će te
ži​vo​te spas​ti sku​pa s njim ili će ih pot​pu​no iz​gu​bi​ti. Tako je gla​si​la po​ru​ka koju su Blo​odu, kroz zlo​-
volj​na usta sa​mog Ca​hu​sa​ca, upu​ti​li još iste ve​če​ri.
Blo​od se obra​do​va toj po​ru​ci i po​zva Bre​ton​ca da kre​ne i su​dje​lu​je u sa​vje​to​va​nju o mje​ra​ma
koje tre​ba po​du​ze​ti da se iz​a​đe iz te​ško​ća u koje su upa​li. Sa​vje​to​va​nje se odr​ža​va​lo u pros​tra​nom
dvo​ri​štu gu​ver​ne​ro​ve kuće, koju je ka​pe​tan Blo​od pri​svo​jio za svo​ju vlas​ti​tu upo​tre​bu: bio je to ka​-
me​ni če​tvo​ro​kut, za​tvo​ren sa svih stra​na, u či​joj je sre​di​ni, pod sje​ni​com od vi​no​ve loze, žu​bo​rio
svjež vo​do​skok. S obje nje​go​ve stra​ne ras​lo je na​ran​či​no dr​ve​će i mir​ni ve​čer​nji zrak bio je is​pu​njen
nje​go​vim ja​kim mi​ri​som. Bilo je to jed​no od onih pri​jat​nih pre​bi​va​li​šta za koja se ne može reći da su
stvo​re​na za vanj​ski svi​jet, niti da su za​tvo​re​ne kuće; ta su pre​bi​va​li​šta ma​var​ski ar​hi​tek​ti uve​li u Špa​-
njol​sku, a Špa​njol​ci pre​ni​je​li u Novi svi​jet.
Tu je taj rat​ni sa​vjet, koji se sas​to​jao samo od šest čla​no​va, ras​prav​ljao do du​bo​ko u noć o pla​nu
koji je pod​nio ka​pe​tan Blo​od.
Ve​li​ko slat​ko​vod​no je​ze​ro Ma​ra​caybo, u koje se s okol​nih, sni​je​gom po​kri​ve​nih, vi​je​na​ca sli​va​-
lo dva​de​se​tak ri​je​ka, dugo je ne​kih sto i dva​de​set mi​lja, a sko​ro isto to​li​ko ima iz​me​đu nje​go​vih naj​-
ši​rih ta​ča​ka. Zato je – kao što sam na​po​me​nuo – i sli​či​lo ve​li​koj boci čiji se gr​lić pru​žao pre​ma moru;
grad Ma​ra​caybo se na​la​zi na ula​sku u gr​lić.
Za​tim se gr​lić opet ši​rio i dva duga, uska po​ja​sa kop​na, poz​na​ta kao oto​ci Vi​gi​li​as i Pa​lo​mas, za​-
tva​ra​la su svom svo​jom du​ži​nom iz​laz iz ka​na​la. Je​di​ni pro
laz k moru za bro​do​ve, ma koje du​bi​ne gaza, bio je uski mo​re​uz iz​me​đu dva oto​ka. Oto​ku Pa​lo​-
mas, koje je dugo ne​kih de​set mi​lja, ne mogu pri​ći ni pola mi​lje ni​kak​vi bro​do​vi, osim bro​do​vi naj​-
pli​ćeg gaza. Nje​mu se može pri​ći je​di​no s nje​go​ve is​toč​ne stra​ne, ali se tu uz​di​že, gos​po​da​re​ći pot​pu​-
no uskim pro​la​zi​ma k moru, ma​siv​na tvr​đa​va koju su gu​sa​ri naš​li na​pu​šte​nu kada su pris​pje​li. U dub​-
lju vodu na sre​di​ni iz​me​đu ovog pro​la​za i pješ​ča​nog spru​da na ušću u more, Špa​njol​ci su spus​ti​li si​-
dra svo​jih bro​do​va. Ad​mi​ra​lo​vo »Sve​to utje​lov​lje​nje«, koje već poz​na​mo, bila je moć​na ga​li​ja s če​-
tr​de​set osam ve​li​kih i osam ma​lih to​po​va. Po ve​li​či​ni od​mah pos​li​je nje​ga do​la​zio je »Spa​si​lac«, koji
je imao tri​de​set i šest to​po​va; os​ta​la dva bro​da »In​fan​t​ki​nja« i »Sve​ti Fi​lip« bili su ma​nji, ali ipak
do​volj​no snaž​ni, jer je sva​ki od njih no​sio po dva​de​set to​po​va i po sto​ti​nu i pe​de​set lju​di.
Tako je iz​gle​da​la flo​ta kroz čiju je šibu mo​rao pro​ći ka​pe​tan Blo​od sa svo​jom »Ara​bel​lom« od
če​tr​de​set to​po​va, »Eli​za​bet​hom« od dva​de​set i šest to​po​va i dvje​ma ša​lu​pa​ma, za​pli​je​nje​nim u Gi​-
bral​ta​ru, koje su snab​dje​li, kako su zna​li i umje​li, sa po če​ti​ri ruč​na topa. U po​gle​du ljud​stva spa​li su
na samo če​ti​ri sto​ti​ne pre​ži​vje​lih od njih pet sto​ti​na, ko​li​ko ih je kre​nu​lo iz Tor​tu​ge, i s nji​ma se tre​-
ba​lo su​prot​sta​vi​ti jed​noj ti​su​ći Špa​njo​la​ca, ko​li​ko je bro​ja​la po​sa​da na ga​li​ja​ma.
Rat​ni plan, koji je ka​pe​tan Blo​od pod​nio sa​vje​tu na odo​bre​nje bio je plan očaj​ni​ka, kao što je
Ca​hu​sac ne​dvo​smis​le​no iz​ja​vio.
– Nema dru​ge – ta​kav je – od​go​vo​rio je ka​pe​tan Blo​od. – Ali, ja sam u ži​vo​tu či​nio i očaj nije
stva​ri. – Pa se, za​do​vo​ljan so​bom, maši lule, koja je bila na​pu​nje​na onim mi​riš​lji​vim sa​cer​dot​skim
du​ha​nom po kome je Gi​bral​tar bio poz​nat i od koga su do​ni​je​li ne​ko​li​ko ba​ča​va. – I, što je još važ​ni​-
je, uvi​jek sam us​pi​je​vao. Auda​ces for​tu​na ju​vat91. Tako mi boga, sta​ri Rim​lja​ni su poz​na​va​li svo​je
lju​de.
Us​pio je svo​je pri​ja​te​lje, pa čak i Ca​hu​sa​ca, na​dah​nu​ti du​hom po​vje​re​nja, pa se tako i ra​zi​đo​še.
Tri dana su se od ra​nog ju​tra do mr​k​log mra​ka zno​ji​li i upi​nja​li da bi iz​vr​ši​li sve pri​pre​me za po​du​-
hvat, koji će im do​ni​je​ti os​lo​bo​đe​nje. Nisu ima​li mno​go vre​me​na na ras​po​la​ga​nju. Mo​ra​li su na​pas​ti
pri​je no što don Mi​gu​elu od Es​pi​no​se stig​ne peti brod kao po​ja​ča​nje – »Sve​to no​vo​ro​đen​če«, koji je
već bio kre​nuo iz La Gu​aya​re.
Glav​ni dio nji​ho​vih pos​lo​va vr​šio se na ve​ćoj ša​lu​pi, koju su za​pli​je​ni​li u Gi​bral​ta​ru, jer je njoj
ka​pe​ta​ni Blo​od na​mi​je​nio vo​de​ću ulo​gu u svom pla​nu. Po​če​li su time što su obo​ri​li sve pre​gra​de i
tako ša​lu​pi dali oblik naj​o​bič​ni​je lju​ske, a svu​da una​oko​lo na​pra​vi​li su to​li​ko otvo​ra da su svu ogra​-
du pre​tvo​ri​li u go​mi​lu že​lje​za. Za​tim su na pa​lu​bi pro​bi​li još de​se​tak rupa, a u ko​ri​to bro​da su smjes​-
ti​li sav ka​tran, svu smo​lu i sav sum​por koji su mo​gli pro​na​ći u gra​du. Sve​mu tome do​da​li su šest ba​-
ča​va ba​ru​ta, koje su pos​ta​vi​li na mjes​to to​po​va, na boč​nim otvo​ri​ma li​je​ve stra​ne bro​da.
Kad su za​vr​ši​li sve pri​pre​me, oni se uve​čer če​t​vr​tog dana is​pe​še svi na pa​lu​be, na​pu​šta​ju​ći taj
pus​ti i ugod​ni grad Ma​ra​caybo. Ali su si​dra di​gli tek u dva sata pos​li​je po​no​ći. I, tako su, čim je voda
po​če​la opa​da​ti pus​ti​li da ih stru​ja nosi ka spru​du. Ra​zvi​li su je​di​no je​dra na pram​cu bro​do​va, jer su
ona, po​kre​ta​na bla​gim po​vje​tar​cem, koji je pu​hao u pur​pur​noj po​mr​či​ni trop​ske noći, bila do​volj​na
da bi kor​mi​la​ri mo​gli upu​ti​ti bro​do​ve u odre​đe​nom smje​ru.
Plo​vi​li su ovim re​dom: na​pri​jed je išao brod sa za​pa​lji​vim ma​te​ri​ja​lom za spa​lji​va​nje ne​pri​ja​-
telj​skih lađa, nji​me je za​po​vi​je​dao Wol​ver​sto​ne, koji je pod so​bom imao šest do​bro​vo​lja​ca, od ko​jih
je sva​ki, po​vrh svog di​je​la u pljač​ki, imao, kao po​seb​nu na​gra​du, do​bi​ti i ti​su​ću zlat​ni​ka. Za njim je
plo​vi​la »Ara​bel​la«. Na iz​vjes​nom od​sto​ja​nju od nje kli​zi​la je »Eli​za​beth«, čiji je za​po​vjed​nik bio
Hag​t​hor​pe; na ovom bro​du na​la​zi​li su se i Ca​hu​sac, koji je sada bio bez lađe, i go​mi​la nje​go​vih fran​-
cu​skih pris​ta​li​ca. Zad​nji dio ove male eska​dre sas​to​jao se iz dru​ge ša​lu​pe i osam la​kih ča​ma​ca, u
koje su smjes​ti​li za​rob​lje​ni​ke, ro​bo​ve i veći dio za​pli​je​nje​ne robe. Za​rob​lje​ni​ci​ma su sve​za​li ruke, a
ču​va​la su ih če​ti​ri gu​sa​ra na​oru​ža​na mu​ske​ta​ma; ovi gu​sa​ri, s još dva mor​na​ra, koji su uprav​lja​li čam​-
ci​ma, sa​či​nja​va​li su nji​ho​vu po​sa​du. Oni su obra​zo​va​li po​za​di​nu i za njih nije bila pre​dvi​đe​na ni​kak​-
va ulo​ga u bici što je ima​la nas​tu​pi​ti.
Čim su prvi trep​ta​ji mli​ječ​no​plav​kas​te zore ras​pr​ši​li mrak, na​preg​nu​te gu​sar​ske oči mo​gle su
ras​poz​na​ti vi​so​ku užad na špa​njol​skim bro​do​vi​ma koji su bili usi​dre​ni na bli​zu če​ti​ri mi​lje od njih.
Ne sum​nja​ju​ći ni u šta i ima​ju​ći po​vje​re​nje u svo​ju broj​nu nad​moć, Špa​njol​ci su bili isto to​li​ko neo​-
prez​ni ko​li​ko su u obič​nom ži​vo​tu bili ne​mar​ni. Iz​vjes​no je da su u toj mut​noj svje​tlos​ti opa​zi​li Blo​-
odo​vu flo​tu tek kad je Blo​odo​va flo​ta njih opa​zi​la. U tre​nut​ku kad su se tr​gli iz sna, Wol​ver​sto​ne​ova
ša​lu​pa je već le​tje​la u nji​ho​vom smje​ru, ra​zvi​ja​ju​ći svu br​zi​nu svo​jih je​da​ra koje je ovaj po​di​gao,
čim je ugle​dao špa​njol​ske ga​li​je is​pred sebe.
Wol​ver​sto​ne je us​tre​mio svoj brod na ad​mi​ra​lo​vu ve​li​ku lađu »Sve​to utje​lov​lje​nje«, za​tim, pri​-
ve​zav​ši kor​mi​lo, on upa​li ogrom​nu ba​klju od de​be​le pre​ple​te​ne sla​me, na​top​lje​ne smo​lom. Ba​klja se
prvo za​ža​ri, a kad Wol​ver​sto​ne za​mah​nu njo​me ne​ko​li​ko puta iz​nad svo​je gla​ve, sta​de plam​tje​ti i to
upra​vo u tre​nut​ku kad nje​gov bro​dić uda​ri o bok ad​mi​ral​skog bro​da. Užad jed​nog bro​da se is​pre​ple​la
s uža​di dru​gog bro​da, jar​bo​li za​je​ca​še, a gre​de po​če​še pu​ca​ti. Nje​go​vih šest do​bro​vo​lja​ca na​la​zi​li su
se na svo​jim mjes​ti​ma na li​je​voj stra​ni lađe, pot​pu​no nagi, dr​že​ći sva​ki u ruci po jed​nu ča​ki​ju, i to,
če​tvo​ri​ca duž ogra​de ša​lu​pe, a dvo​ji​ca u ko​ša​ri na jar​bo​lu. U tre​nut​ku kad se lađe oče​ša​še jed​na o
dru​gu, oni hit​nu​še ča​ki​je da svoj brod po​ve​zu sa špa​njol​skim, a ona dvo​ji​ca u ko​ša​ri na jar​bo​lu ima​li
su da užad jed​ne lađe po vežu s uža​di dru​ge.
Sva po​sa​da špa​njol​ske ga​li​je, koju su ova​ko pros​tač​ki pro​bu​di​li, sta​de zbu​nje​no tr​ča​ti, vi​ka​ti i
pu​ha​ti u tru​be. Prvo su, žu​re​ći se očaj​nič​ki, po​ku​ša​li dići si​dro; ali su to na​pus​ti​li jer je bilo pre​kas​-
no, pa, poj​miv​ši da se gu​sa​ri mogu sva​kog časa is​kr​ca​ti na nji​ho​vu pa​lu​bu, Špa​njol​ci po​le​tje​še oruž​ju
da od​bi​ju na​pad. Ali se za​bri​nu​še kad opa​zi​še da vri​je​me pro​la​zi, a oni ne do​la​ze. To je bilo pot​pu​no
u su​prot​nos​ti s uobi​ča​je​nom gu​sar​skom tak​ti​kom. Za​tim su se zbu​ni​li, opa​ziv​ši Wol​ver​sto​nea kako trči
pa​lu​bom svog bro​da, dr​že​ći vi​so​ko u ruci za​pa​lje​nu ba​klju. Sve dok nije za​vr​šio svo​je dje​lo, oni nisu
ra​zu​mje​li o čemu se radi – da je pa​lio to​pov​ske fi​ti​lje – a za​tim se je​dan od nji​ho​vih ofi​ci​ra uko​či od
pa​nič​nog stra​ha kad ču na​red​bu da pre​đu u na​pad i za​uz​mu ša​lu​pu.
Za​po​vi​jest je sti​gla pre​kas​no. Wol​ver​sto​ne je vi​dio kako su nje​go​vih šest dru​go​va, kad su pri​č​-
vr​sti​li ča​ki​je, is​ko​či​li iz ša​lu​pe, pa se zato i sam po​žu​rio na des​nu ogra​du bro​da. Otu​da je kroz naj​bli​-
ži otvor ba​cio svo​ju upa​lje​nu ba​klju u pros​tor pod pa​lu​bom i is​ko​čio iz ša​lu​pe. Usko​ro ga je pri​hva​-
tio ve​li​ki ča​mac koji mu je po​šao u su​sret s »Ara​bel​le«. Ali pri​je no što se to do​go​di​lo, ša​lu​pa se
pre​tvo​ri​la u ogro​man oganj čije su eks​plo​zi​je za​hva​ti​le za​pa​lji​vi ma​te​ri​jal na »Sve​tom utje​lov​lje​nju«
i pre​tva​ra​le ga u duge pla​me​ne je​zi​ke. Ovi su li​za​li put neba, uni​šta​va​ju​ći ga​li​ju i go​ne​ći na od​stu​pa​-
nje smje​le Špa​njol​ce koji su, do​du​še pre​kas​no, očaj​nič​ki po​ku​ša​va​li ot​ka​či​ti svoj brod od ša​lu​pe.
I, dok je tako naj​ve​ći špa​njol​ski brod bio iz​ba​čen iz boj​nog reda na sa​mom po​čet​ku, Blo​od je
otvo​rio va​tru na »Spa​si​oca«. Prvo je iz svih to​po​va na jed​noj stra​ni lađe, pre​ko onog di​je​la bro​da na
kome su otvo​ri za pro​laz la​na​ca, is​pa​lio plo​tun koji je slis​tio nje​go​ve pa​lu​be, za​tim je, nas​ta​viv​ši put
i za​okre​nuv, sru​čio iz ne​po​sred​ne bli​zi​ne u trup bro​da nov plo​tun iz svih to​po​va na tu stra​nu lađe. Kad
ga je tako upo​la osa​ka​tio, bar za iz​vjes​no vri​je​me, Blo​od nas​ta​vi svoj put i s ne​ko​li​ko me​ta​ka iz svo​-
jih lo​vač​kih to​po​va, pos​tav​lje​nih na pram​cu, iz​a​zva pa​ni​ku kod po​sa​de »In​fan​t​ki​nje«, za​tim se uz tre​-
sku pri​pio uz nju u na​mje​ri da je zak​va​či i da svo​ju po​sa​du pre​ba​ci na nje​nu pa​lu​bu. Za svo to vri​je​-
me Hag​t​hor​pe je isto či​nio na »Sve​tom Fi​li​pu«.
Špa​njol​ce je Blo​odov udar tako iz​ne​na​dio i tako ih brzo i pot​pu​no uči​nio ne​moć​nim, da za sve to
vri​je​me nisu pro​naš​li na​čin da opa​le i je​dan je​di​ni me​tak.
A kada su ugle​da​li na svo​jim pa​lu​ba​ma gu​sa​re i nji​ho​ve sab​lje i no​že​ve, ni po​sa​da »Sve​tog Fi​li​-
pa«, ni po​sa​da »In​fan​t​ki​nje« nisu se dugo opi​ra​le. Vi​de​ći kako gori brod na kome se na​la​zi nji​hov ad​-
mi​ral, te, kako osa​ka​će​nog »Spa​si​oca« nosi stru​ja iz​van do​ma​ša​ja rat​nih ope​ra​ci​ja, one su se to​li​ko
obes​hra​bri​le i osje​ti​le po​bje​đe​ni​ma, da su od​mah po​lo​ži​le oruž​je.
Da je »Spa​si​lac« od​luč​nim dr​ža​njem pod​stak​nuo na ot​por ove dvi​je neo​šte​će​ne lađe, Špa​njol​ci
bi mo​gli na​dok​na​di​ti gu​bit​ke koje su tog dana pre​tr​pje​li. Ali se do​go​di​lo da je »Spa​si​lac« sam sebi
pod​met​nuo nogu na na​čin svoj​stven samo Špa​njol​ci​ma: »Spa​si​lac« je bio brod na kome se na​la​zi​lo
bla​go cje​lo​kup​ne flo​te, a ono se, ovog puta, sas​to​ja​lo od sre​br​nog po​su​đa, čija je vri​jed​nost iz​no​si​la
oko pe​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka. U že​lji da spa​si ovo bla​go i ne do​pus​ti da pad​ne u gu​sar​ske ruke, don Mi​-
gu​el, koji je u me​đu​vre​me​nu s os​ta​ci​ma svo​je po​sa​de, pre​šao na »Spa​si​oca«, upu​ti ovaj brod u prav​-
cu Pa​lo​ma​sa i tvr​đa​ve koja je bra​ni​la pro​laz. Tu tvr​đa​vu je ad​mi​ral, u ovim da​ni​ma oče​ki​va​nja, pre​-
dos​trož​no po​pu​nio ljud​stvom i oruž​jem. Radi os​tva​re​nja tog ci​lja, on je tvr​đa​vu Co​iero, koja se na​la​-
zi​la dub​lje u za​lje​vu, ogo​lio, po​ku​piv​ši cje​lo​kup​no na​oru​ža​nje, iz​me​đu os​ta​log i ne​ko​li​ko to​po​va iz​-
van​red​nog do​ma​ša​ja i moći.
Ne sum​nja​ju​ći u sve to, ka​pe​tan Blo​od se dade u po​tje​ru, a za njim kre​nu i »In​fan​t​ki​nja«, či​jom
je po​sa​dom, koju su sa​či​nja​va​li za​rob​lje​ni špa​njol​ski mor​na​ri, sada za​po​vi​je​dao Yber​vil​le. Straš​ni
ruč​ni to​po​vi sa »Spa​si​oca« po​ku​ša​še u ne​ko​li​ko ma​ho​va, ali bez neke do​s​ljed​nos​ti u iz​vr​še​nju, da go​-
ni​oci​ma vra​te milo za dra​go; ali je ovaj brod već pre​tr​pio tak​va ošte​će​nja, da je i sam usko​ro, kad je
upao u va​tru s tvr​đa​ve, po​čeo to​nu​ti i, naj​zad, i po​to​nuo usred pli​ća​ka, os​ta​viv​ši samo je​dan dio svog
tru​pa iz​nad vode. Po​sa​da se, za​jed​no s ad​mi​ra​lom, ne​što čam​ci​ma, a ne​što pli​va​njem, do​če​pa​la oba​le
oto​ka Pa​lo​ma​sa.
I tada, upra​vo u tre​nut​ku, kad je ka​pe​tan Blo​od sma​trao da je iz​vo​je​vao po​bje​du i da se pred
njim na​la​zi otvo​ren put iz ove klop​ke na slo​bod​no more, po​ka​za se iz​ne​na​da užas​na i sa​svim neo​če​ki​-
va​na sna​ga tvr​đa​ve. Straš​nom grm​lja​vi​nom to​po​vi obja​vi​še svo​je pri​sus​tvo i »Ara​bel​la« za​te​tu​ra od
udar​ca koji joj slis​ti zak​lo​ne sa sred​njeg di​je​la pa​lu​be, si​ju​ći smrt i kaos među mor​na​ri​ma koji su se
tu za​tek​li.
Da Pitt nije sam uzeo stvar u svo​je ruke i da nije zgra​bio kor​mi​lo i okre​nuo ga na​glo na des​nu
stra​nu, ona bi se još gore pro​ve​la od dru​gog plo​tu​na koji je do​šao ne​po​sred​no pos​li​je pr​vog.
 U isti mah je njež​na »In​fan​t​ki​nja« do​živ​lja​va​la još goru sud​bi​nu. Iako je do​bi​la samo je​dan po​-
go​dak, ovaj je po​lo​mio gre​de na nje​noj li​je​voj stra​ni i to baš na onom mjes​tu gdje se na​la​zi​la pru​ga
gaza, otvo​riv​ši na taj na​čin rupu kroz koju bi se – da nije hi​tro stu​pio u dje​lo​va​nje is​kus​ni Yber​vil​le,
koji je na​re​dio da se od​mah bace u more svi to​po​vi s li​je​ve stra​ne – brod usko​ro na​pu​nio vo​dom.
Olak​šav​ši se tako i na​gi​nju​ći se sada na des​nu stra​nu, on je okre​te i pođe, po​sr​ću​ći, za »Ara​bel​lom«
koja se pov​la​či​la, dok su za nje​go​vim le​đi​ma gr​mje​li to​po​vi s tvr​đa​ve, ne us​pi​jev​ši mu na​ni​je​ti neku
znat​ni​ju šte​tu.
Kad su iz​mak​li iz​van do​ma​ša​ja to​po​va, oni se s
»Eli​sa​beth« i »Sve​tim Fi​li​pom«, koji im se pri​dru​ži​še, ba​ci​še na raz​ma​tra​nje svog po​lo​ža​ja.
 NASAĐENI

Utu​če​ni ka​pe​tan Blo​od je pred​sje​da​vao sjed​ni​ci koju su na br​zi​nu sa​zva​li i odr​ža​li u ka​bi​ni
»Ara​bel​le«, na blis​ta​vom ju​tar​njem sun​cu. Kas​ni​je je iz​ja​vio da je to bio je​dan od naj​te​žih tre​nu​ta​ka
u nje​go​vu ži​vo​tu. Na​kon što je vo​dio bor​bu vje​šti​nom ko​jom se s pra​vom mo​gao po​no​si​ti, na​kon što
je uni​štio silu to​li​ko nad​moć​ni​ju u la​đa​ma, to​po​vi​ma i lju​di​ma, koju je don Mi​gu​el oprav​da​no sma​-
trao neo​do​lji​vom, mo​rao se po​mi​ri​ti s či​nje​ni​com da se zbog tri sret​na po​got​ka jed​ne ne​za​pa​že​ne ba​-
te​ri​je, koja ih je iz​ne​na​di​la, nje​go​va po​bje​da iz​ja​lo​vi​la. Nji​ho​va će po​bje​da mo​ra​ti os​ta​ti ja​lo​va sve
dok ne sav​la​da​ju tvr​đa​vu koja je bra​ni​la pro​laz.
U prvo vri​je​me ka​pe​tan Blo​od je bio za to da se lađe do​ve​du u red i da se oku​ša sre​ća gdje i kad
se bude mo​glo. Ali dru​gi su ga od​vra​ti​li od te pla​ho​vi​tos​ti, koju obič​no nije po​ka​zi​vao i koja je bila
re​zul​tat is​klju​či​vo jada i po​ni​že​nja. A to su bila osje​ća​nja koja odu​zi​ma​ju raz​bo​ri​tost i naj​ra​zum​ni​jem
čo​vje​ku. Kad se po​nov​no pri​brao, mimo je raz​mo​trio po​lo​žaj. »Ara​bel​la« nije više bila u sta​nju da
plo​vi mo​rem, »In​fan​t​ki​nja« se samo ču​dom odr​ža​va​la na vodi, a i »Sve​ti Fi​lip« je bio sko​ro isto to​li​-
ko te​ško ošte​ćen va​trom koju je pre​tr​pio od gu​sa​ra pri​je nego što se pre​dao.
Jas​no je da je na kra​ju mo​rao priz​na​ti da ni​šta dru​go nije os​ta​lo nego da se vra​te u Ma​ra​caybo i
da tamo po​pra​ve lađe pri​je no što po​ku​ša​ju da se pro​bi​ju kroz pro​laz.
I tako su se ovi po​ra​že​ni po​bjed​ni​ci krat​ke, ali straš​ne bit​ke vra​ti​li u Ma​ra​caybo. Ako je išta
bilo po​treb​no da još više raz​dra​ži nji​ho​vog vođu, to je bio Ca​hu​sa​cov pe​si​mi​zam, koji je ovaj ne​šte​-
di​mi​ce ra​si​pao. Kad ga je brza i laka po​bje​da nji​ho​vih sla​bi​jih sna​ga tog ju​tra prvo po​ni​je​la u vi​si​ne
vr​to​gla​vog za​do​volj​stva, Fran​cuz je sada opet po​to​nuo, i to dub​lje nego ikad, u pro​va​li​ju bez​na​đa. A
nje​go​vo ras​po​lo​že​nje je dje​lo​va​lo za​raz​no, bar na veći dio nje​go​vih lju​di.
– Sad je kraj – reče on ka​pe​ta​nu Blo​odu. – Ovog puta su nas pot​pu​no do​tuk​li.
– Bit ću tako slo​bo​dan da vas pod​sje​tim da ste to isto rek​li i pri​je – od​go​vo​ri ka​pe​tan Blo​od što
je strp​lji​vi​je mo​gao. – Me​đu​tim, vi​dje​li ste ono što ste vi​dje​li i ne mo​že​te po​re​ći da se vra​ća​mo jači
u la​đa​ma i to​po​vi​ma nego kad smo kre​nu​li. Po​gle​daj​te našu sa​daš​nju flo​tu, čo​vje​če.
– Upra​vo to i či​nim – od​go​vo​ri Ca​hu​sac.
– Fuj! Vi ste na kra​ju kra​je​va plaš​lji​vi bi​jed​nik!
– Na​zi​va​te me ku​ka​vi​com?
– Uzet ću sebi tu slo​bo​du.
Bre​to​uac ga bi​jes​no po​gle​da, di​šu​ći s na​po​rom. Ali nije mu ni na kraj pa​me​ti bilo da po​tra​ži za​-
do​vo​lje​nje za uvre​du. On je i pre​vi​še do​bro znao kak​vu bi mu vr​stu za​do​vo​lje​nja ka​pe​tan Blo​od mo​-
gao pru​ži​ti. Sje​ćao se Le​va​sse​uro​ve sud​bi​ne. Zato se za​dr​žao na ri​je​či​ma.
– To je pre​vi​še! Ide​te pre​da​le​ko! – ža​lio se on ogor​če​no.
– Slu​šaj​te, Ca​hu​sac, meni je već dos​ta va​šeg vje​či​tog ja​di​ko​va​nja i ža​lje​nja kad stva​ri ne idu
glat​ko kao po loju. Ako ste htje​li da vam sve ide lako i glat​ko, nije tre​ba​lo da se oda​te moru i nije ni​-
ka​ko tre​ba​lo da plo​vi​te sa mnom, jer sa mnom nije ni​kad ni glat​ko ni lako. I to je, čini mi se, sve što
bih za da​nas imao da vam ka​žem.
Ca​hu​sac od​ma​gli, psu​ju​ći, i ode da vidi šta nje​go​vi lju​di mis​le.
Ka​pe​tan Blo​od ode da svo​ju ki​rur​šku vje​šti​nu sta​vi na ras​po​la​ga​nje ra​nje​ni​ci​ma i s nji​ma os​ta​de
do kas​no pos​li​je pod​ne. Naj​zad, bu​du​ći je od​lu​ku već bio do​nio, ode na kop​no i vra​ti se u kuću gu​-
ver​ne​ra da na​ki​ti lju​ti​tu, ali vrlo uče​nu pos​la​ni​cu, na naj​čiš​ćem kas​ti​ljan​skom je​zi​ku, don Mi​gu​elu.
»Po​ka​zao sam ju​tros va​šoj ek​se​len​ci​ji šta umi​jem – pi​sao je on. Iako ste po bro​ju lju​di, lađa i
to​po​va bili jači za više nego dva pre​ma je​dan, ja sam po​to​pio ili za​ro​bio bro​do​ve te ve​li​ke flo​te s
ko​jom je tre​ba​lo da po​đe​te u Ma​ra​caybo da nas uni​šti​te. Sada se više ne mo​že​te hva​li​ti, čak i kad
vam iz La Gu​ayre stig​ne kao po​ja​ča​nje »Sve​to no​vo​ro​đen​če«. Pre​ma ono​me što se do​go​di​lo, mo​že​te
pro​ci​je​ni​ti šta će se tek do​go​di​ti. Ne bih uz​ne​mi​ra​vao vašu ek​se​len​ci​ju ovim pi​smom da ni​sam hu​man
čo​vjek koji se gro​zi kr​vo​pro​li​ća. Zbog toga, pri​je nego što kre​nem da se obra​ču​nam s va​šom tvr​đa​-
vom, koju, mo​žda, sma​tra​te ne​po​bje​di​vom, kao što sam se već obra​ču​nao s va​šom flo​tom, koju ste ta​-
ko​đer sma​tra​li ne​po​bje​di​vom, pos​led​nji puta vam nu​dim ove uvje​te iz čis​to čo​vje​čan​skih ob​zi​ra. Po​-
šte​djet ću grad Ma​ra​caybo, od​mah ga eva​ku​ira​ti i os​ta​vi​ti za so​bom če​tr​de​set lju​di koje sam za​ro​bio,
pod uvje​tom da mi is​pla​ti​te svo​tu od pe​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka i is​po​ru​či​te sto go​ve​da kao ot​kup, a pos​-
li​je toga da mi do​zvo​li​te mi​ran pro​laz kroz tjes​nac. Moje za​rob​lje​ni​ke, od ko​jih su ve​ći​na ugled​ne
oso​be, za​dr​žat ću kao ta​oce i pos​li​je svog od​la​ska, s tim što ću ih vra​ti​ti čam​ci​ma koje ćemo uze​ti so​-
bom samo u tu svr​hu. Ako vaša ek​se​len​ci​ja bude to​li​ko ne​pro​miš​lje​na da od​bi​je ove uvje​te i da me
time na​tje​ra da uni​štim vašu tvr​đa​vu po ci​je​nu ne​ko​li​ko ži​vo​ta, opo​mi​njem vas da ne oče​ku​je​te od nas
ni​kak​vu mi​lost i iz​jav​lju​jem da ću po​če​ti time što ću li​jep grad Ma​ra​caybo pre​tvo​ri​ti u go​mi​lu pe​pe​-
la.«
Kad je za​vr​šio pi​smo, na​re​di da mu do​ve​du vice-gu​ver​ne​ra Ma​ra​cayba koga su za​ro​bi​li u Gi​-
bral​ta​ru. On mu sa​op​ći sa​dr​ži​nu pi​sma i pos​la ga s njim don Mi​gu​elu.
Glas​ni​ka je iz​a​brao ve​oma lu​ka​vo. Ako je ijed​nom čo​vje​ku bilo sta​lo da se grad os​lo​bo​di, to je
sva​ka​ko bio vice-gu​ver​ner. On je bio je​di​ni čo​vjek koji bi se iz vlas​ti​tih raz​lo​ga na j va​tre​ni je za​la​-
gao da se grad po sva​ku ci​je​nu sa​ču​va od sud​bi​ne ko​jom mu je pri​je​tio ka​pe​tan Blo​od.
Kako je oče​ki​vao, tako se i do​go​di​lo. Vice-gu​ver​ner je pri​jed​lo​zi​ma iz pi​sma do​dao svo​ju vlas​-
ti​tu pla​me​nu mol​bu.
Ali don Mi​gu​el je bio tvr​đeg srca. Is​ti​na je da su mu flo​tu dje​lo​mič​no uni​šti​li, a dje​lo​mič​no za​-
pli​je​ni​li. Ali to je zbog toga, objaš​nja​vao je on, što su ga sa​svim iz​ne​na​da na​pa​li. A to se više neće
do​go​di​ti. S tvr​đa​vom neće biti iz​ne​na​đe​nja. Neka ka​pe​tan Blo​od uči​ni sve naj​go​re što može s Ma​ra​-
caybom, ali će zato te​ško pla​ti​ti u slu​ča​ju da se ri​je​ši – a pri​je ili kas​ni​je mo​rat će se od​lu​či​ti – da iz​-
i​đe.
Vice-gu​ver​ne​ra spo​pa​de pa​ni​čan strah. On se za​bo​ra​vi i reče ne​ko​li​ko uvri​jed​lji​vih ri​je​či ad​mi​-
ra​lu. Ali one još uvi​jek nisu bile ta​ko​ve kao ri​je​či ko​ji​ma mu je ad​mi​ral od​go​vo​rio.
– Da ste vi tako po​ka​za​li svo​ju oda​nost pre​ma kra​lju, spri​je​čiv​ši ove prok​le​te gu​sa​re da uđu kao
što ću je ja po​ka​za​ti kad ih bu​dem spri​je​čio da po​nov​no iz​a​đu, ne bi​smo sada bili u ovak​vom škrip​cu.
Zato ne​moj​te me više za​ma​ra​ti svo​jim ku​ka​vič​kim sa​vje​ti​ma. S ka​pe​ta​nom Blo​odom ne pre​go​va​ram
ni o kak​vim uvje​ti​ma. Znam svo​ju duž​nost pre​ma kra​lju i imam na​mje​ru da je iz​vr​šim. A znam, isto
tako, i za svo​ju duž​nost pre​ma sebi. Imam svo​jih vlas​ti​tih ra​ču​na s tim nit​ko​vom, ra​ču​na koje na​mje​-
ra​vam pre​čis​ti​ti. Mo​že​te mu od​ni​je​ti tu po​ru​ku.
I tako se vice-gu​ver​ner s ad​mi​ra​lo​vim od​go​vo​rom vra​tio u Ma​ra​caybo, u svo​ju vlas​ti​tu li​je​pu
kuću u ko​joj se ka​pe​tan Blo​od smjes​tio. I baš zato što se pos​ti​dio svo​je ma​lo​duš​nos​ti pred ad​mi​ra​lo​-
vom od​luč​nom hra​broš​ću, on pre​ne​se po​ru​ku tako gru​bo kako je ad​mi​ral samo po​že​lje​ti mo​gao.
– Tako, dak​le? – reče ka​pe​tan Blo​od, smi​je​še​ći se mir​no, mada mu je srce drh​ta​lo što mu nije
us​pje​la ova buč​na pri​jet​nja. – Eh, eh, šte​ta što je ad​mi​ral tako tvr​do​glav. Zbog tvr​do​gla​vos​ti je iz​gu​-
bio flo​tu, ali je ona bar bila nje​go​va, pa ju je mo​gao iz​gu​bi​ti. Ali ovaj li​je​pi grad Ma​ra​caybo nije
nje​gov. Pre​ma tome, nema sum​nje da će se ma​nje ka​ja​ti, ako ga iz​gu​bi. Žao mi je. Po​djed​na​ko mi je
od​vrat​no da ra​za​ram kao i da pro​li​vam krv. Ali, šta mogu! Uju​tro ću na​re​di​ti da do​ne​su drva u grad,
Pa kad su​tra uve​čer bude vi​dio pla​men, mo​žda će po​če​ti vje​ro​va​ti da je Pe​ter Blo​od čo​vjek od ri​je​či.
Vice-gu​ver​ner je iz​la​zio, vu​ku​ći noge, u prat​nji stra​ža​ra. Sav nje​gov tre​nut​ni bi​jes pot​pu​no je iš​-
če​zao.
Tek što on ode, kad sko​či Ca​hu​sac, koji je do​la​zio u ime ci​je​log sa​vje​ta da saz​na ad​mi​ra​lov od​-
go​vor. Lice mu je bilo bli​je​do, a ruke su mu se tres​le kad ih je is​pru​žio u znak ne​go​do​va​nja.
– Ži​vo​ta mi moga, šta ćete sada na ovo reći? – po​vi​ka on pro​muk​lim gla​som. I ne če​ka​ju​ći da
sas​lu​ša ono što bi bio od​go​vor, on nas​ta​vi: – Znao sam da ne​će​te tako lako upla​ši​ti ad​mi​ra​la. Drži nas
u klop​ci i on to zna, pa ipak ste sni​va​li da će po​pus​ti​ti pred va​šom bes​tid​nom po​ru​kom. Vaše ludo pi​-
smo nam je svi​ma za​pe​ča​ti​lo sud​bi​nu.
– Jes​te li za​vr​ši​li? – upi​ta ka​pe​tan Blo​od mir​no, kad je Fran​cuz zas​tao da pre​dah​ne.
– Ni​sam još.
– Onda me po​šte​di/te os​ta​log. Neka me đavo nosi, ako ne bude sve isto, a neće nam po​mo​ći da
ri​je​ši​mo za​go​net​ku koja je pred nama.
– Ali šta na​mje​ra​va​te uči​ni​ti? Ho​će​te li mi to reći? – Nije to bilo pi​ta​nje, to je bio zah​tjev.
– A, ot​ku​da, do vra​ga, da znam? Na​dao sam se da ćete vi sami ne​što pred​lo​ži​ti. Kad se vi, me​-
đu​tim, tako očaj​nič​ki bo​ri​te da samo svo​ju kožu spa​si​te, bilo bi vrlo po​želj​no da nas na​pus​ti​te, i vi i
svi koji mis​le kao vi. Ni​ma​lo ne sum​njam da će špa​njol​ski ad​mi​ral je​dva do​če​ka​ti da nam se broj lju​-
di sma​nji, čak i sada, pos​li​je sve​ga. Do​bit ćete od nas, kao dar na ras​tan​ku, malu je​dre​nja​ču i, što se
mene tiče, mo​že​te se slo​bod​no pri​dru​ži​ti don Mi​gu​elu u tvr​đa​vi, jer ne vje​ru​jem da bis​te nam bili od
neke ko​ris​ti u sa​daš​njem po​lo​ža​ju.
– To će moji lju​di od​lu​či​ti – od​vra​ti Ca​hu​sac, sav​la​đu​ju​ći bi​jes, pa iz​a​đe oho​lo da po​raz​go​va​ra
s nji​ma, os​tav​lja​ju​ći os​ta​le da se sa​vje​tu​ju na miru.
Su​tra​dan rano uju​tro on po​nov​no po​tra​ži ka​pe​ta​na Blo​oda. Za​te​če ga sa​mog u dvo​ri​štu, kako ko​-
ra​ča tamo-amo, ni​sko obo​re​ne gla​ve. Ca​hu​sac shva​ti po​greš​no nje​go​vo raz​miš​lja​nje kao po​ti​šte​nost.
Svat​ko od nas nosi u sebi iz​vjes​na mje​ri​la pre​ma ko​ji​ma pro​cje​nju​je svo​je bliž​nje.
– Dr​ži​mo vas za ri​ječ, ka​pe​ta​ne – sa​op​ći mu on po​luz​lo​volj​no, po​lu​iza​zi​vač​ki. Ka​pe​tan Blo​od
zas​ta​de, pog​nu​tih ra​me​na, s ru​ka​ma na le​đi​ma, po​gle​dav​ši bla​go, bez ri​je​či, gu​sa​ra. Ca​hu​sac objas​ni.
– Si​noć sam pos​lao jed​nog od svo​jih lju​di špa​njol​skom ad​mi​ra​lu s pi​smom. Po​nu​dio sam mu ka​pi​tu​-
la​ci​ju, ako nam do​zvo​li čas​tan pro​laz, ka​kav nam pre​ma rat​nim pro​pi​si​ma pri​pa​da. Ju​tros sam do​bio
od​go​vor. On nam do​zvo​lja​va pro​laz pod uvje​tom da ni​šta so​bom ne po​ne​se​mo. Moji lju​di se ukr​ca​va​-
ju na je​dre​nja​ču. Kre​će​mo od​mah.
– Bon voya​ge!92 – reče ka​pe​tan Blo​od i, kim​nuv​ši gla​vom, okre​ne se da nas​ta​vi svo​ja raz​miš​lja​-
nja u ko​ji​ma su ga pre​ki​nu​li.
– Je li to sve što ima​te da mi ka​že​te? – po​vi​ka Ca​hu​sac.
 – Ima i dru​gih stva​ri – od​go​vo​ri Blo​od pre​ko ra​me​na – samo znam da vam se ne bi svi​dje​le.
– Ha! Onda os​taj​te zbo​gom, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne! – Za​tim do​da​de zlob​no: – Du​bo​ko sam uvje​ren
da se više ne​će​mo sres​ti.
– Vaše uvje​re​nje je moja nada – od​go​vo​ri ka​pe​tan Blo​od.
Ca​hu​sac otr​ča, psu​ju​ći ne​pris​toj​no. Nije još bilo ni pod​ne, a on je već plo​vio sa svo​jim sljed​be​-
ni​ci​ma. Bilo je to šez​de​set ra​zo​ča​ra​nih lju​di koji su do​zvo​li​li da ih na​ve​de na ovaj ja​lov po​du​hvat –
čak us​pr​kos sve​mu što je Yber​vil​le uči​nio da ih u tome spri​je​či. Ad​mi​ral odr​ža ri​ječ ovog puta i do​-
zvo​li slo​bo​dan pro​laz na more. Za ka​pe​ta​na Blo​oda, koji Je poz​na​vao Špa​njol​ce, ovo je bilo više
nego što je oče​ki​vao.
Me​đu​tim, tek što bje​gun​ci di​go​še si​dro, ka​pe​ta​na Blo​oda iz​vjes​ti​še da vice-gu​ver​ner moli za do​-
zvo​lu da ga opet vidi. Kad ga uve​do​še, don Fran​cis​co ot​po​če od​mah iz​la​ga​ti, kako se pos​li​je ci​je​le
noći raz​miš​lja​nja po​ja​ča​la nje​go​va strep​nja za Ma​ra​caybo i kako sve više osu​đu​je ad​mi​ra​lo​vu ne​po​-
pust​lji​vost.
Ka​pe​tan Blo​od ga sas​lu​ša lju​baz​no.
– Že​lim vam do​bro ju​tro, don Fran​cis​co. Od​lo​žio sam va​tro​met do mra​ka. Ljep​še će noću iz​gle​-
da​ti.
Don Fran​cis​co, si​tan, ner​vo​zan, sta​ri​ji gos​po​din, koji je po po​ri​jek​lu sta​jao vi​so​ko, ali po ži​vot​-
noj sna​zi ni​sko, pri​je​đe od​mah na po​sao.
– Do​šao sam vam reći, don Pe​dro, da ću se, ako po​če​ka​te tri dana, pos​ta​ra​ti da se sa​ku​pi ot​kup
koji tra​ži​te, a koji vam je don Mi​gu​el od Es​pi​no​se od​bio.
Ka​pe​tan Blo​od ga po​gle​da u oči, na​tu​ra​ju​ći svo​je tam​ne obr​ve nad svi​je​tlim oči​ma.
– A gdje ćete ga sa​ku​pi​ti? – oda​ju​ći on po​ma​lo svo​je iz​ne​na​đe​nje.
Don Fran​cis​co za​vr​tje gla​vom.
– To mora os​ta​ti moja osob​na stvar – od​go​vo​ri on. – Znam gdje se može naći i moji zem​lja​ci
mo​ra​ju pri​lo​ži​ti. Pus​ti​te me na ri​ječ tri dana i ja ću se po​bri​nu​ti da vas pot​pu​no za​do​vo​ljim. Moj sin
os​ta​je u va​šim ru​ka​ma kao ta​lac za moj po​vra​tak. – I tada poče da moli, ali ka​pe​tan ga od​sječ​no pre​-
ki​de.
– Tako mi svih sve​tih! Vi ste dr​zak čo​vjek, don Fran​cis​co, kad mo​že​te doći k meni s tak​vom pri​-
čom – da mi pri​ča​te kako zna​te gdje mo​že​te sku​pi​ti ot​kup, a ipak da od​bi​je​te da ka​že​te gdje je to. Mo​-
žda bis​te bili go​vor​lji​vi​ji, ako bi vam sta​vi​li upa​lje​no drvo iz​me​đu pr​sti​ju?
Iako don Fran​cis​co malo pre​bli​je​de, on i po dru​gi put za​vr​tje gla​vom.
– Time su se slu​ži​li Mor​gan, Ol​lo​na​is i dru​gi gu​sa​ri. Ali to neće uči​ni​ti ka​pe​tan Blo​od. Da sam u
to sum​njao, ne bih ovo​li​ko re​kao.
Ka​pe​tan se na​smi​ja.
– Ti, sta​ri lu​pe​žu – reče on. Pot​hra​nju​ješ moju su​je​tu, je li?
– Vašu čast, ka​pe​ta​ne.
– Čast gu​sa​ra? Mora da si lud!
– Čast ka​pe​ta​na Blo​oda – upor​no nas​tav​lja​še don Fran​cis​co. – Kru​ži glas o vama da ra​tu​je​te kao
gos​po​din.
 Ka​pe​tan Blo​od se po​nov​no na​smi​ja, ali grko i po​drug​lji​vo, tako da don Fran​cis​co poče stre​pje​ti
od naj​go​reg. On se nije mo​gao sje​ti​ti da se to ka​pe​tan sam sebi ruga.
– To je samo sto​ga što se to na kra​ju više is​pla​ti. Zato ćete i vi do​bi​ti svo​ja tri dana. To​li​ko o
tome, don Fran​cis​co. Do​bit ćete maz​gi ko​li​ko je po​treb​no. Po​bri​nut ću se za to.
Don Fran​cis​co ode na put, os​tav​lja​ju​ći ka​pe​ta​na Blo​oda da raz​miš​lja – i s gor​či​nom i sa za​do​-
volj​stvom – kako nije ne​ko​ris​no biti poz​nat po vi​teš​tvu u onoj mje​ri u ko​joj to od​go​va​ra gu​sa​ru.
Tre​ćeg dana vice-gu​ver​ner se vra​ti u Ma​ra​caybo s maz​ga​ma na​to​va​re​nim sre​brom i nov​cem u
tra​že​nom iz​no​su i s kr​dom od sto​ti​nu go​ve​da, koje su go​ni​li crni ro​bo​vi.
Vo​lo​ve su pre​da​li oni​ma iz dru​ži​ne koji su se pri​je ba​vi​li lo​vom na bi​vo​le, te su sto​ga bili vič​ni
su​še​nju mesa. Tako su oni i veći dio na​red​nog tjed​na pro​ve​li na oba​li ko​ma​da​ju​ći i uso​lja​va​ju​ći
meso.
Dok se to ra​di​lo s jed​ne stra​ne, a lađe os​po​sob​lja​va​le za more s dru​ge, ka​pe​tan Blo​od je pro​-
uča​vao za​go​net​ku od či​jeg je rje​še​nja ovi​si​la nje​go​va vlas​ti​ta sud​bi​na. Uro​đe​nič​ke uho​de, koje je
upo​tri​je​bio, oba​vi​jes​ti​le su ga da su Špa​njol​ci, ko​ris​te​ći ose​ku, iz​vuk​li tri​de​set to​po​va sa »Spa​si​oca«
i tako do​da​li još jed​nu ba​te​ri​ju svo​joj već iona​ko nad​moć​noj sili. Naj​zad, u nadi da će mu na​dah​nu​će
doći na licu mjes​ta, ka​pe​tan Blo​od ode i sam u iz​vid​ni​cu. Po ci​je​nu ži​vo​ta, a u prat​nji dva po​uz​da​na
In​di​jan​ca, on pod okri​ljem noći pri​je​đe čam​cem na otok. Sa​kri​še se sku​pa s čam​cem u ni​sko žbu​nje,
ko​jim je ta stra​na oto​ka bila gus​to po​kri​ve​na, i pro​ve​do​še tu noć, le​že​ći do zore. Tada Blo​od kre​nu
na​pri​jed sam, kraj​nje oprez​no, da iz​vr​ši pre​gled. Kre​nu da pro​vje​ri sum​nju koja se ro​di​la u nje​mu, pa
zbog toga pri​đe tvr​đa​vi što je bli​že mo​gao, čak ne​što bli​že nego što je uop​će pa​met​no uči​ni​ti.
Na sve če​ti​ri us​pu​zao se na vrh jed​nog visa, uda​lje​nog ot​pri​li​ke oko jed​ne mi​lje, odak​le je mo​-
gao li​je​po vi​dje​ti unu​traš​nji ras​po​red tvr​đa​ve. Po​mo​ću da​le​ko​zo​ra koji je po​nio so​bom mo​gao je ut​-
vr​di​ti, kao što je već sum​njao i kao što se na​dao, da je sva tvr​đav​ska ar​ti​lje​ri​ja okre​nu​ta pre​ma moru.
On se vra​ti za​do​vo​ljan u Ma​ra​caybo i pred šes​to​ri​com, koji su sa​či​nja​va​li nje​gov sa​vjet – Pit​-
tom, Hag​t​hor​pe​om, Yber​vil​le​om, Wol​ver​sto​ne​om, Dyke​om i Ogle​om – iz​lo​ži svoj pri​jed​log koji se
sas​to​jao u tome da iz​vr​še ju​riš na tvr​đa​vu s kop​na. Kada bi, zak​lo​nje​ni, noć​nom ta​mom, preš​li na
otok, iz​ne​na​di​li bi Špa​njol​ce i po​ku​ša​li bi ih sav​la​da​ti pri​je nego što ovi pre​mjes​te to​po​ve i su​prot​-
sta​ve se na​pa​du.
Iz​u​zev Wol​ver​sto​nea, koji je po svo​joj na​ra​vi bio od one vr​ste lju​di što vole očaj​nič​ke po​te​ze,
svi os​ta​li ofi​ci​ri pri​mi​li su pri​jed​log hlad​no. Hag​t​hor​pe je otvo​re​no is​tu​pio pro​tiv nje​ga.
– Ta za​mi​sao je luda, Pe​te​re – reče on oz​bilj​no, vr​te​ći svo​jom li​je​pom gla​vom. Mo​raš shva​ti​ti
da ne mo​že​mo biti si​gur​ni da nas nit​ko neće pri​mi​je​ti​ti, ako se pri​bli​ži​mo na raz​da​lji​nu s koje mo​že​-
mo iz​vr​ši​ti ju​riš na tvr​đa​vu pri​je no što us​pi​ju okre​nu​ti to​po​ve. Pa čak i kad bi​smo bili u to si​gur​ni,
mi ne mo​že​mo po​ni​je​ti ni​je​dan top; mo​ra​mo se is​klju​či​vo os​lo​ni​ti na svo​je ruč​no oruž​je. A kako ćemo
mi, ko​jih ima samo tri sto​ti​ne – jer su na taj broj spa​li pos​li​je Ca​hu​sa​co​ve iz​da​je – po​taj​no pri​je​ći
pre​ko otvo​re​nog mora da bi​smo na​pa​li voj​sku koja je više nego dva​put jača od nas?
Os​ta​li – Dyke, Ogle, Yber​vil​le, čak i Pitt, koji je mo​žda iz oda​nos​ti pre​ma Blo​odu mo​gao da se
ne slo​ži – glas​no su mu pov​la​đi​va​li. Kad su za​vr​ši​li, ka​pe​tan Blo​od reče:
– O sve​mu sam raz​miš​ljao, ocje​nji​vao opas​nos​ti i is​pi​ti​vao kako da ih uma​njim. U ovom bez​iz​-
laz​nom tjes​na​cu...
On na​glo zas​ta​de. Na​čas se na​mr​šti i du​bo​ko za​mis​li; onda mu se lice odjed​nom oza​ri od neke
nove mis​li. Za​tim la​ga​no obo​ri gla​vu i os​ta​de tako sje​de​ći, nas​lo​niv​ši bra​du na gru​di, raz​miš​lja​ju​ći,
od​mje​ra​va​ju​ći. Kim​nu gla​vom i pro​mrm​lja: – Da – i opet – Da. – Po​di​že gla​vu i po​gle​da dru​go​ve. –
Slu​šaj​te – po​vi​ka on – mo​žda ima​te pra​vo. Mo​žda je ri​zik pre​ve​lik. Bio ve​lik ili ne bio, ja sam smis​-
lio ne​što bo​lje. Ono što je tre​ba​lo da bude pra​vi na​pad, bit će samo obič​na var​ka. Evo, dak​le, mog
pla​na.
Go​vo​rio je brzo i jas​no i dok je go​vo​rio, vi​dje​lo se na li​ci​ma nje​go​vih ofi​ci​ra kako se je​dan za
dru​gim odu​šev​lja​va​ju nje​go​vim pri​jed​lo​gom. Kad je za​vr​šio, svi kao je​dan po​vi​ka​še da ih je spa​sio.
– To još mora da se do​ka​že na dje​lu – od​go​vo​ri on.
Kako je već dva​de​set i če​ti​ri sata sve bilo sprem​no za po​la​zak, nije bilo ni​čeg što ih je za​dr​ža​-
va​lo i oni od​lu​či​še da kre​nu su​tra​dan uju​tro.
Ka​pe​tan Blo​od je bio to​li​ko si​gu​ran u svoj us​pjeh da je is​tog časa os​lo​bo​dio za​rob​lje​ni​ke koje
je dr​žao kao ta​oce, pa čak i crn​ce – ro​bo​ve, za koje su os​ta​li sma​tra​li da su dio za​ko​ni​tog pli​je​na. Je​-
di​na pre​dos​trož​nost u vezi s os​lo​bo​đe​nim za​rob​lje​ni​ci​ma bila je ta što je na​re​dio da ih za​klju​ča​ju u
cr​k​vu gdje će če​ka​ti da ih os​lo​bo​de oni koji tre​ba usko​ro da dođu u grad.
Za​tim, kad su se svi ukr​ca​li na tri lađe, kad su bla​go smjes​ti​li na si​gur​na mjes​ta is​pod pa​lu​ba i
kad su po​za​tva​ra​li ro​bo​ve – gu​sa​ri di​go​še si​dra i kre​nu​še u prav​cu tjes​na​ca, vu​ku​ći za so​bom, uz sva​-
ku lađu, još po tri pi​ra​gve.
Kad ad​mi​ral spa​zi kako dos​to​jans​tve​no plo​ve pod pu​nom pod​nev​nom svje​tloš​ću, s bi​je​lim je​dri​-
ma koja su blis​ta​la na sun​cu, on za​do​volj​no poče da tr​lja svo​je duge i mr​ša​ve ruke i da se smi​je kroz
zube.
– Naj​zad! – po​vi​ka on. – Bog ga pre​da​je meni u ruke. – On se okre​ne gru​pi ofi​ci​ra koji su sta​ja​li
iza nje​ga, go​to​vo ne vje​ru​ju​ći svo​jim oči​ma. – Pri​je ili kas​ni​je mo​ra​lo se to do​go​di​ti – do​da​de on. –
Sad mi ka​ži​te, gos​po​do, zar mi se nije strp​lje​nje is​pla​ti​lo? Da​nas će ov​dje biti kraj ne​vo​lja​ma koje je
ovaj be​sram​ni don Pe​dro San​gre, kako mi se jed​nom pred​sta​vio, za​da​vao po​da​ni​ci​ma ka​to​lič​kog kra​-
lja.
On se okre​ne da izda na​re​đe​nja i tvr​đa​va oži​vi kao koš​ni​ca. Ut​vr​đi​va​li su to​po​ve, top​ni​ci su već
pa​li​li fi​ti​lje; za​tim pri​mi​je​ti​še da gu​sar​ska flo​ta, koja je još uvi​jek išla u prav​cu Pa​lo​ma​sa, skre​će
pre​ma za​pa​du. Špa​njol​ci su je ra​doz​na​lo pro​ma​tra​li.
Na mi​lju i pol za​pad​no od tvr​đa​ve i na pol mi​lje od oba​le – što zna​či na sa​mom rubu pli​ća​ka,
gdje se Pa​lo​ma​su s obje stra​ne mogu pri​bli​ži​ti samo bro​do​vi s vrlo ma​lim ga​zom – če​ti​ri lađe ba​ci​še
si​dra tako da su ih Špa​njol​ci mo​gli do​bro vi​dje​ti, ali su bili tač​no iz​van do​ma​ša​ja nji​ho​vih naj​te​žih
to​po​va.
Ad​mi​ral se po​drug​lji​vo smi​jao.
– Aha, Ok​li​je​va​ju, psi en​gle​ski! Por Dios! 93 Neka ih, neka ok​li​je​va​ju.
– Če​kat će noć – reče nje​gov ne​ćak koji je sta​jao uz nje​ga dr​š​ću​ći od uz​bu​đe​nja.
Don Mi​gu​el ga po​gle​da i osmi​jeh​nu se.
– A šta im vri​je​di noć u ovom uskom pro​la​zu, pod sa​mim če​ljus​ti​ma mo​jih to​po​va? Budi si​gu​-
ran, Es​te​ba​ne, no​ćas ćemo osve​ti​ti tvo​ga oca!
Po​di​že da​le​ko​zor i nas​ta​vi pro​ma​tra​ti gu​sa​re. Vi​dje kako po​te​žu pi​ra​gve koje su vuk​li bro​do​vi i
po​ma​lo se ču​dio, šta bi taj ma​ne​var mo​gao zna​či​ti. Ne pro​đe ni tre​nu​tak, s pi​ra​gve iš​če​zo​še iza tru​pa
bro​do​va. Za​tim se jed​na po jed​na po​ja​vi​še, za​obi​đo​še bro​do​ve i ot​plo​vi​še da​lje. Pri​mi​je​ti da je sva​-
ki ča​mac bio pun na​oru​ža​nih lju​di. Kre​ta​li su se pre​ma oba​li do tač​ke gdje je bila gus​to po​šum​lje​na,
sve do sa​mog ruba. Za​ču​đe​ni ad​mi​ral pra​tio ih je po​gle​dom sve dok ih liš​će nije zak​lo​ni​lo.
Tada spus​ti da​le​ko​zor i po​gle​da svo​je ofi​ci​re.
– Šta li to, do vra​ga, zna​či? – upi​ta.
Nit​ko mu ne od​go​vo​ri jer su se svi isto to​li​ko zbu​ni​li kao i on.
Pos​li​je iz​vjes​nog vre​me​na Es​te​ban, koji ne ski​da​še oči​ju s vode, po​vu​če stri​ca za ru​kav.
– Eno ih! – po​vi​ka i po​ka​za pr​stom.
I, do​is​ta, ugle​da​še pi​ra​gve kako se vra​ća​ju pre​ma la​đa​ma. Ali sada pri​mi​je​ti​še da u nji​ma osim
ves​la​ča nema ni​ko​ga. Na​oru​ža​ne lju​de os​ta​vi​li su na oba​li.
Plo​vi​li su na​zad pre​ma la​đa​ma da bi se usko​ro vra​ti​li s no​vim te​re​tom na​oru​ža​nih lju​di, koje su
na isti na​čin pre​ba​ci​va​li na Pa​lo​mas. Naj​zad se je​dan od špa​njol​skih ofi​ci​ra usu​di objas​ni​ti:
– Na​past će nas s kop​na; po​ku​šat će da ju​ri​ša​ju na tvr​đa​vu.
– Na​rav​no – ad​mi​ral se osmi​jeh​nu – to sam i mis​lio. Kad bog hoće ne​kog da uni​šti, on mu prvo
oduz​me pa​met.
– Ho​će​mo li je​dan ju​riš – na​va​lji​vao je Es​te​ban, sav uz​bu​đen.
– Ju​riš? Kroz to žbu​nje? To bi zna​či​lo pas​ti im u ruke. Ne, ne, sa​če​kat ćemo da nas na​pad​nu.
Bilo kako bilo, mi ćemo ih po​tu​ći i to do nogu. U to ne sum​njaj!
Pred ve​čer ad​mi​ral, me​đu​tim, nije bio više to​li​ko spo​ko​jan. Pi​ra​gve su do​tad šest puta preš​le
svo​ju sta​zu s lju​di​ma i is​kr​ca​le su isto tako – kako je don Mi​gu​el jas​no vi​dio kroz da​le​ko​zor – bar
dva​na​est to​po​va. Lice mu se više nije smi​je​ši​lo; bilo je po​ma​lo lju​ti​to i za​bri​nu​to, kad se opet okre​ne
svo​jim ofi​ci​ri​ma.
– Tko je bila ta bu​da​la koja mi je rek​la da ih ima samo tri sto​ti​ne? Is​kr​ca​li su do​sad bar dva​put
to​li​ko lju​di.
Bio je vrlo iz​ne​na​đen, ali da je znao is​ti​nu, nje​go​vo bi za​pre​pa​šte​nje bilo još veće: na oba​li Pa​-
lo​ma​sa nije bilo ni jed​nog je​di​nog gu​sa​ra i ni jed​nog je​di​nog topa. Fre​va​ra je pot​pu​no us​pje​la. Don
Mi​gu​el se nije mo​gao do​sje​ti​ti da su lju​di koje je vi​dio u pi​ra​gva​ma bili uvi​jek isti; da su plo​ve​ći
pre​ma oba​li sje​dje​li ili sta​ja​li us​prav​no, tako da ih svat​ko može vi​dje​ti, a da su pri po​vrat​ku le​ža​li
ne​vid​lji​vi na dnu ča​ma​ca koji su, tako, iz​gle​da​li praz​ni.
Ad​mi​ra​lu po​če​še sti​za​ti vi​jes​ti da se špa​njol​ska voj​ska sve više pla​ši noć​nog na​pa​da s kop​na,
koji je bio u iz​gle​du. Po​go​to​vu što je cje​lo​kup​na gu​sar​ska sila, ko​jom je za​po​vi​je​dao opas​ni ka​pe​tan
Blo​od, bila dva​put jača nego što su oni pret​pos​tav​lja​li.
Pri po​s​ljed​njim zra​ka​ma dnev​ne svje​tlos​ti Špa​njol​ci su uči​ni​li baš ono na što je ka​pe​tan Blo​od
tako si​gur​no ra​ču​nao – baš ono što su mo​ra​li uči​ni​ti da bi do​če​ka​li na​pad, čije su im pri​pre​me tako
vje​što pred​stav​lje​ne. Ba​ci​še se kao očaj​ni na po​sao da pre​mjes​te glo​maz​ne to​po​ve, koji su bili us​-
mje​re​ni pre​ma uskom pro​la​zu na more.
Ste​nju​ći i zno​je​ći se, go​nje​ni psov​ka​ma, pa i bi​če​vi​ma ofi​ci​ra, ra​di​li su bi​jes​no u pa​nič​noj žur​bi
da pre​ba​ce što veći broj moć​ni​jih to​po​va u prav​cu kop​na, da ih tamo po​nov​no pos​ta​ve i da budu
sprem​ni za na​pad što se sva​kog časa mo​gao sru​či​ti na njih iz šume, koja nije bila ni pola mi​lje da​le​-
ko.
 Tako, kada pade noć, iako u sa​mrt​nom stra​hu od na​pa​da ovih div​ljih đa​vo​la, čija je bez​ob​zir​na
hra​brost pos​ta​la le​gen​dar​na na oce​anu, Špa​njol​ci su se bar pri​lič​no spre​mi​li da ga do​če​ka​ju. Oče​ku​-
ju​ći ga, sta​ja​li su kraj svo​jih to​po​va.
I dok isu oni tako če​ka​li i voda po​če​la da opa​da, flo​ta ka​pe​ta​na Blo​oda, za​šti​će​na mra​kom, diže
la​ga​no si​dra; i, kao što su već jed​nom bili uči​ni​li, ra​za​pev​ši samo ono​li​ko je​da​ra ko​li​ko im je bilo
po​treb​no da kor​mi​la​re bro​do​vi​ma – a ove su obo​ji​li u crno – če​ti​ri bro​da, ne pa​le​ći uop​će svje​tla,
pro​na​la​zi​la su svoj put po iz​mje​re​nim du​bi​na​ma do ka​na​la koji je vo​dio u uza​ni iz​laz na more.
Tek kad su »Eli​sa​beth« i »In​fan​t​ki​nja«, koje su plo​vi​le upo​re​do, bile sko​ro pred sa​mom tvr​đa​-
vom, Špa​njol​ci, koji su do​tad svu svo​ju paž​nju upra​vi​li na dru​gu stra​nu, pri​mi​je​ti​še nji​ho​ve tam​ne
tru​po​ve i tiho žu​bo​re​nje vode is​pred pra​ma​ca. Tada se noć​nim zra​kom pro​lo​mi​še tak​vi kri​ci bi​je​sa
pre​va​re​nih lju​di kak​vi su se, valj​da, samo mo​gli čuti u ba​bi​lon​skoj zbr​ci je​zi​ka. Da zbr​ka bude još
veća i špa​njol​ska voj​ska u još go​rem ne​re​du, »Eli​sa​beth« is​pa​li svo​je to​po​ve s li​je​ve stra​ne i sru​či
sve na tvr​đa​vu, dok ju je brza ose​ka od​no​si​la da​lje.
Shva​tiv​ši, naj​ed​nom, da su ga pre​va​ri​li, mada još nije znao kako, i da mu, na kra​ju, is​pred nosa
iz​mi​če pli​jen, ad​mi​ral sta​de mah​ni​to iz​da​va​ti na​re​đe​nja da se to​po​vi, koje su te​škom mu​kom pre​mjes​-
ti​li, do​vu​ku na​zad, na svo​ja pr​vo​bit​na mjes​ta i za​po​vje​di top​ni​ci​ma da u me​đu​vre​me​nu pri​je​đu na ma​-
nje ba​te​ri​je, koje su još je​di​ne, od sveg nje​go​vog moć​nog, ali sada ne​upo​treb​lji​vog na​oru​ža​nja, os​ta​le
okre​nu​te pre​ma ka​na​lu. Pos​li​je iz​gub​lje​nih ne​ko​li​ko dra​go​cje​nih tre​nu​ta​ka, tvr​đa​va, naj​zad, osu palj​-
bu.
Kao od​go​vor na to, »Ara​bel​la«, koja je sada bila pred tvr​đa​vom i po​di​za​la je​dra na svo​jim jar​-
bo​li​ma, is​pa​li uža​san plo​tun iz svih svo​jih to​po​va. Raz​bješ​nje​li Špa​njol​ci, koji više nisu zna​li ni šta
go​vo​re, ugle​da​še je samo na​čas, kad iz nje​nog cr​ve​nog boka izbi niz pla​me​no​va, a grm​lja​vi​na plo​tu​na
za​gu​ši škri​pu je​da​ra, koja su se di​za​la. Pos​li​je toga je više nisu vi​dje​li. Pro​gu​ta​ne pri​ja​telj​skim mra​-
kom, kroz koju su ma​nji špa​njol​ski to​po​vi na​sum​ce ga​đa​li, lađe uma​ko​še i ne is​pa​li​še ni je​dan plo​tun
više, da ih nji​ho​vi pre​va​re​ni i po​me​te​ni ne​pri​ja​te​lji ne bi ot​kri​li.
Blo​odo​va flo​ta je pre​tr​pje​la ne​što šte​te. Ali dok su se Špa​njol​ci sa​bra​li i pri​pre​mi​li za oz​bi​ljan
na​pad, nje​go​va je flo​ta već bila proš​la kroz tjes​nac i, za​hva​lju​ju​ći juž​nom po​vje​tar​cu, bila na pu​či​ni.
I, tako je don Mi​gu​el od Es​pi​no​se os​tao da se, kad je pro​pus​tio pri​li​ku, kuha u vlas​ti​tom sosu i
da smiš​lja, kako će oba​vi​jes​ti​ti Vr​hov​no vi​je​će ka​to​lič​kog kra​lja, da je Pe​ter Blo​od po​bje​gao iz Ma​-
ra​cayba, po​vu​kav​ši so​bom dvi​je fre​ga​te sa po dva​de​set i dva topa, a da ne go​vo​ri​mo o dvi​je sto​ti​ne
pe​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka i o dru​gom pli​je​nu. A to se sve do​go​di​lo iako je don Mi​gu​el imao če​ti​ri ga​li​je
i te​ško na​oru​ža​nu tvr​đa​vu, koja je iz​vjes​no vri​je​me dr​ža​la gu​sa​re tako si​gur​no u klop​ci.
Do​is​ta je ra​čun Pe​te​ra Blo​oda mno​go po​ras​tao, pa nije čudo što se don Mi​gu​el svim ža​rom svo​-
je duše zak​leo nebu da će ga u ci​je​los​ti na​pla​ti​ti, pa ma šta ga to sta​lo.
Ovim, na​rav​no, ni​sam po​bro​jao sve gu​bit​ke koje je špa​njol​ski kralj tom pri​li​kom pre​tr​pio, jer je
su​tra​dan uve​čer, ne​da​le​ko od oba​le Oru​be94, na ula​zu u za​ljev Ve​ne​zu​ele, flo​ta ka​pe​ta​na Blo​oda na​iš​-
la na za​kaš​nje​li brod »Sve​to no​vo​ro​đen​če«, koji je pu​nim je​dri​ma plo​vio kao po​ja​ča​nje don Mi​gu​el u
Ma​ra​caybo.
Špa​njol​ci su prvo mis​li​li da idu u su​sret po​bjed​nič​koj flo​ti don Mi​gu​ela, koji se vra​ća, uni​štiv​ši
gu​sa​re. Kad su se pri​bli​ži​li zas​ta​va sv. Ge​or​ga diže se na vrh »Ara​bel​li​ne« ka​tar​ke, da im raz​bi​je ob​-
ma​nu, a »Sve​to no​vo​ro​đen​če« za​klju​či da je pa​met​ni​je po​pus​ti​ti, pa zato spus​ti svo​ju zas​ta​vu.
Ka​pe​tan Blo​od na​re​di špa​njol​skoj po​sa​di da siđe u čam​ce i da se is​kr​ca na Oru​bu ili gdje joj
dra​go. Bio je čak to​li​ko pa​ž​ljiv da im je pru​žio po​moć i pok​lo​nio ne​ko​li​ko pi​ra​gvi koje je još imao
sa so​bom.
– Vi​djet ćete – reče ka​pe​ta​nu »Sve​tog no​vo​ro​đen​če​ta« – da je don Mi​gu​el vrlo loše ras​po​lo​žen.
Poz​dra​vi​te ga s moje stra​ne i re​ci​te mu da se usu​đu​jem da ga pod​sje​tim da je sam kriv za sve zlo koje
mu se do​go​di​lo. Osve​ti​lo mu se ono zlo koje je po​či​nio, kad je nes​luž​be​no pos​lao svog bra​ta da na​-
pad​ne otok Bar​ba​do​es. Po​ru​či​te mu da sad do​bro raz​mis​li pri​je nego što po​nov​no na​hu​ška svo​je vra​-
go​ve na neku en​gle​sku na​se​obi​nu.
Tim ri​je​či​ma ot​pus​ti ka​pe​ta​na, koji se is​kr​ca sa »Sve​tog no​vo​ro​đen​če​ta«, pa nas​ta​vi da ut​vr​đu​je
vri​jed​nost no​vog pli​je​na. Kad otvo​ri​še pa​lu​bu, pro​na​đo​še u za​tvo​ru lju​de.
– Ro​bo​vi – reče Wol​ver​sto​ne, pa, psu​ju​ći špa​njol​ske đa​vo​le, os​ta​de u čvr​stom uvje​re​nju u to,
sve dok iz mrač​ne utro​be bro​da ne iz​mi​lje Ca​hu​sac i sta​de da trep​će na sun​če​voj svje​tlos​ti.
Imao je bre​ton​ski gu​sar da trep​će na još ne​što dru​go osim na sun​če​vu svje​tlost. A lju​de koje su
iz​ni​je​li pos​li​je nje​ga – bili su to os​ta​ci nje​go​ve po​sa​de – prok​li​nja​li su ga užas​no zbog ku​ka​vi​člu​ka,
koji im je na​nio tu sra​mo​tu da ih os​lo​bo​de baš oni koje su na​pus​ti​li kao lju​de za koje više nema nade.
Nji​ho​va se ša​lu​pa su​sre​la sa »Sve​tim no​vo​ro​đen​če​tom« koji ju je po​to​pio, a Ca​hu​sac se je​dva
spa​sio da ga ne obje​se, valj​da je​di​no zato da bi Obal​skoj bra​ti​ji mo​gao da slu​ži neko vri​je​me kao
meta za pod​smi​jeh.
Mno​go mje​se​ci pos​li​je toga mo​rao je u Tor​tu​gi slu​ša​ti po​drug​lji​vo za​dir​ki​va​nje:
– Gdje li to tro​šiš zla​to koje si do​nio iz Ma​ra​cayba?
 »ČUDOTVORNA«

Bit​ku kod Ma​ra​cayba tre​ba sma​tra​ti kao gu​sar​sko re​mek-dje​lo ka​pe​ta​na Blo​oda. Ova je bit​ka
bila jed​na od mno​go​broj​nih koje je vo​dio – Pitt nas je o nji​ma po​drob​no oba​vi​jes​tio – ali ni​jed​na
nam od njih ne daje odre​đe​ne pri​mje​re o nje​go​vom daru kao po​mor​skom tak​ti​ča​ru. Neo​s​por​no je, me​-
đu​tim, da se taj dar nije nig​dje tako sjaj​no is​po​ljio kao u ova dva su​ko​ba kod Ma​ra​cayba, u ko​ji​ma je
us​pio iz​a​ći kao po​bjed​nik iz klop​ke koju mu je na​mjes​tio don Mi​gu​el od Es​pi​no​se.
Ma ko​li​ko da je sla​va koju je već ste​kao bila ve​li​ka, nju je za​sje​ni​la sla​va koja je tek sad sti​gla.
Bila te to sla​va kak​vom se ni pri​je ni pos​li​je nje​ga nije mo​gao po​hva​li​ti ni​je​dan gu​sar – čak ni Mor​-
gan.
U toku sli​je​de​ćih mje​se​ci koje je pro​veo u Tor​tu​gi, po​prav​lja​ju​ći tri lađe koje je za​pli​je​nio od
flo​te što je bila kre​nu​la da ga uni​šti, pos​tao je u oči​ma div​lje Obal​ske bra​ti je, čiji su svi čla​no​vi
sada sma​tra​li za čast da slu​že pod nje​go​vim za​po​vjed​niš​tvom, pra​vi pred​met obo​ža​va​nja. To ga je
sta​vi​lo ü iz​u​ze​tan po​lo​žaj da može po​la​ga​no tra​ži​ti i bi​ra​ti po​sa​du za svo​ju po​ve​ća​nu flo​tu – i on se
po​na​šao kao pra​vi pro​bi​rač. Kad se prvi put pos​li​je toga otis​nuo na more, imao je pod svo​jom ko​-
man​dom pet div​nih lađa, na ko​ji​ma je bilo ne​što više od ti​su​ću čla​no​va po​sa​de. Kao što vi​di​te, nije
više bio sla​van, već si​lan. Pre​kr​stio je tri za​pli​je​nje​ne špa​njol​ske lađe i dao im ime​na »Clot​ho«,
»Lac​he​sis« i »Atro​pos«95. Bio je to tuž​no-ša​lji​vi na​čin da sta​vi do zna​nja ci​je​lom svi​je​tu kako te lađe
odre​đu​je za, sud​bin​ske suce sva​kom Špa​njol​cu koga ubu​du​će sret​ne na moru.
U Evro​pi su vi​jes​ti o ovoj no​voj flo​ti, koje su sti​gle pos​li​je vi​jes​ti o po​ra​zu špa​njol​skog ad​mi​ra​-
la kod Ma​ra​cayba, iz​a​zva​le znat​no uz​bu​đe​nje. Špa​njol​ska i En​gle​ska su se iz raz​li​či​tih raz​lo​ga za​bri​-
nu​le i osje​ća​le ne​la​god​no, i ako vam je sta​lo da pre​lis​ta​te di​plo​mat​sku pre​pi​sku koju su ove dvi​je
zem​lje iz​mi​je​nja​le o tome, naći ćete da je pri​lič​no ve​li​ka i ne uvi​jek pri​ja​telj​ska.
Za to vri​je​me se za špa​njol​skog ad​mi​ra​la u Ka​rip​skom moru može reći da je – upo​tri​je​bi​mo iz​-
raz koji nije pos​to​jao u nje​go​vo doba – bio pros​to kr​vav od muka. Ne​mi​lost u koju je pao pos​li​je po​-
ra​za koji mu je na​nio ka​pe​tan Blo​od otje​ra​le su ad​mi​ra​la u lu​di​lo. Ne​mo​gu​će je, ako samo že​li​mo biti
ne​pris​tra​ni, us​kra​ti​ti iz​vjes​nu sim​pa​ti​ju don Mi​gu​elu. Mrž​nja je bila sva​kod​nev​ni kruh ovog ne​sret​nog
čo​vje​ka, a nada da će se osve​ti​ti – na​past za nje​gov ra​zum. Lu​tao je kao pra​vi lu​đak tamo-amo po Ka​-
rip​skom moru, tra​že​ći svog ne​pri​ja​te​lja, a u me​đu​vre​me​nu je – bila je to neka vrst pre​dje​la za nje​go​-
vu osve​to​lju​bi​vu glad – spu​štao šapu na sva​ku en​gle​sku ili fran​cu​sku lađu koja bi se po​ja​vi​la pred
njim na vi​di​ku.
Mis​lim da pos​li​je sve​ga ovo​ga nije na​ro​či​to po​treb​no reći, da je ovaj poz​na​ti po​mor​ski ka​pe​tan
i ve​li​ki kas​ti​ljan​ski gos​po​din sa​svim iz​gu​bio pa​met, pa je i sam pos​tao gu​sar. Kas​ti​ljan​sko Vr​hov​no
vi​je​će mo​glo ga je smjes​ta osu​di​ti zbog tak​vog nje​go​vog rada. Ali kak​vog bi to utje​ca​ja ima​lo na čo​-
vje​ka koji je već na dru​gi na​čin, i mno​go stras​ni​je, bio osu​đen? Na​pro​tiv, ako mu je ži​vot​ni cilj pos​-
tao da tog smje​log i ri​je​či​ma neo​pi​si​vog Blo​oda sta​vi u oko​ve, bilo bi mo​gu​će da Špa​njol​ska po​gle​da
malo bla​žim oči​ma na sa​daš​nje nje​go​ve ne​pra​vil​nos​ti i na pri​jaš​nje nje​go​ve gu​bit​ke.
I tako je, ne vo​de​ći ra​ču​na o či​nje​ni​ci da Su Blo​odo​ve sna​ge sada ku​di​ka​mo broj​ni​je, Špa​njo​lac
tra​žio ka​pe​ta​na Blo​oda po svim ovim mor​skim pu​te​vi​ma, koji ne os​tav​lja​ju tra​ga za so​bom. Ali, či​ta​-
vu go​di​nu dana tra​žio ga je uza​lud. Okol​nos​ti pod ko​ji​ma su se, naj​zad su​sre​li, vrlo su za​nim​lji​ve.
In​te​li​gent​no pro​ma​tra​nje či​nje​ni​ca iz ljud​skog ži​vo​ta okrit će šup​ljo​gla​vim lju​di​ma, koji se po​-
dru​gu​ju upo​tre​bi po​du​dar​nos​ti u ro​ma​nu ili dra​mi, da či​tav ži​vot i nije ni​šta dru​go do niz po​du​dar​nos​-
ti. Otvo​ri​te po​vi​jest proš​lih dana na ko​joj god ho​će​te stra​ni i vi​djet ćete kako je po​du​dar​nost do​ve​la u
vezu do​ga​đa​je koje je naj​o​bič​ni​ji slu​čaj mo​gao spri​je​či​ti. Odis​ta, za po​du​dar​nost bi se mo​glo reći, da
je pra​vo oru​đe ko​jim se Udes slu​ži da bi uobli​čio sud​bi​ne lju​di i na​ro​da.
Po​gle​daj​mo, kako se to odra​zi​lo na slu​ča​ju Pe​te​ra Blo​oda i na ne​ko​li​ko dru​gih slu​ča​je​va.
Na dan 15. sep​tem​bra 1688. go​di​ne – ne​za​bo​rav​ne u ži​vo​tu En​gle​ske – plo​vi​le su Ka​rip​skim
mo​rem tri lađe koje su, kada su se po​mi​je​ša​le me​đu​sob​no, dale po​seb​ne vi​do​ve sud​bi​na​ma ne​ko​li​ko
oso​ba.
Prva od ovih lađa bila je »Ara​bel​la«, ad​mi​ral​ski brod ka​pe​ta​na Blo​oda, koga je olu​ja odvo​ji​la
od os​ta​log di​je​la nje​go​ve gu​sar​ske flo​te, ne​što udes​no od Ma​lih An​ti​la. Dr​že​ći se uglav​nom 17° sje​-
ver​ne ši​ri​ne i 74° du​ži​ne, »Ara​bel​la« je plo​vi​la u smje​ru Win​dwar​d​skog pro​la​za, go​nje​na na ma​ho​ve
ju​go​is​toč​nim la​ho​ri​ma tog za​guš​lji​vog go​diš​njeg doba, plo​ve​ći ka Tor​tu​gi, zbor​no mjes​to ras​pr​še​nih
lađa.
Dru​ga lađa bila je ve​li​ka špa​njol​ska ga​li​ja, »Ču​do​tvor​na«, koja je za​jed​no s ma​njom fre​ga​tom
»Ple​me​ni​ta«, bila u za​sje​di kod Caymi​te​sa96 i vre​ba​la duž sje​ver​ne oba​le du​gog po​lu​oto​ka ko​jim se
za​vr​ša​vao ju​go​za​pad​ni ugao His​pa​ni​ole. Na »Ču​do​tvor​noj« se na​la​zio osve​to​lju​bi​vi don Mi​gu​el.
Tre​ća i po​s​ljed​nja od lađa koje nas u ovom tre​nut​ku in​te​re​si​ra​ju bio je je​dan en​gle​ski rat​ni brod
koji se tog dana usi​drio u fran​cu​skoj luci Sve​ti Ni​ko​la, na sje​ve​ro​za​pad​noj oba​li His​pa​ni​ole. On je
plo​vio iz Plymo​ut​ha97 ka Ja​ma​ici. Na nje​mu se na​la​zio vrlo ugle​dan put​nik po ime​nu lord Ju​li​an
Wade, kome je nje​gov ro​đak lord Sun​der​land po​vje​rio zna​ča​jan i de​li​ka​tan za​da​tak, koji je pro​is​te​kao
iz ni​ma​lo pri​jat​ne pre​pi​ske iz​me​đu En​gle​ske i Špa​njol​ske.
Fran​cu​skoj vla​di, a isto tako i en​gle​skoj, bila su doz​lo​gr​di​la ne​dje​la gu​sa​ra, s jed​ne stra​ne, a s
dru​ge, nje​ni su od​no​si sa Špa​njol​skom pos​ta​li zbog toga sve više za​teg​nu​ti. Zato je uza​lud​no po​ku​ša​-
va​la da im sta​ne na put time što je raz​nim svo​jim pre​ko​mor​skim gu​ver​ne​ri​ma na​re​đi​va​la da pre​ma
nji​ma po​du​zi​ma​ju naj​ve​ću stro​gost. Ali, ovi su se ili bo​ga​ti​li, stu​piv​ši u sko​ro jav​ne or​tak​lu​ke s gu​sa​-
ri​ma, kao što je to bio slu​čaj s gu​ver​ne​rom Tor​tu​ge, ili su bili uvje​re​ni da gu​sa​re tre​ba po​ma​ga​ti, jer
se samo tako mo​glo sta​ti na put špa​njol​skoj sili i po​hle​pi, čije bi, ina​če, štet​ne po​s​lje​di​ce ima​le da is​-
ku​se ko​lo​ni​je os​ta​lih na​ro​da, kao što je to bio slu​čaj s gu​ver​ne​rom fran​cu​ske His​pa​ni​ole. Oni su, do​-
is​ta, gle​da​li sa strep​njom na po​du​zi​ma​nje ener​gič​ni​jih pos​tu​pa​ka, koji bi se mo​ra​li za​vr​ši​ti time što bi
mno​gi gu​sa​ri bili pri​si​lje​ni po​tra​ži​ti nova lo​vi​šta po Juž​nom moru.
Da bi za​do​vo​ljio tež​nju kra​lja Ja​me​sa II, koji je že​lio da živi u miru sa Špa​njol​skom, i da bi od​-
go​vo​rio na ne​pre​kid​ne i muč​ne op​tuž​be špa​njol​skog am​ba​sa​do​ra, dr​žav​ni se​kre​tar lord Sun​der​land
pos​ta​vio je jed​nog ja​kog čo​vje​ka za vice-gu​ver​ne​ra Ja​ma​ice. Taj jaki čo​vjek bio je onaj isti pu​kov​nik
Bi​shop, koji je već ne​ko​li​ko go​di​na bio naj​u​tje​caj​ni​ji plan​ta​žer u Bar​ba​do​esu.
Pu​kov​nik Bi​shop je na​pus​tio plan​ta​že, na ko​ji​ma je na​go​mi​lao ogrom​no bo​gat​stvo, i pri​mio se
po​lo​ža​ja s rev​noš​ću koja je vuk​la svo​je ko​ri​je​ne iz že​lje da se jed​nog dana obra​ču​na s Pe​te​rom Blo​-
odom.
Već od pr​vog dana po do​la​sku pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa na Ja​ma​icu, gu​sa​ri su osje​ti​li nje​go​vo pri​sus​-
tvo. Ali i po​red sve​ga što je po​du​zi​mao, je​dan mu je gu​sar do koga mu je na​ro​či​to bilo sta​lo – ri​ječ
je, na​rav​no, o Pe​te​ru Blo​odu, nje​go​vom ne​ka​daš​njem robu – ne​pre​kid​no iz​mi​cao i nas​tav​ljao da bez
stra​ha i ve​li​kom si​lom uz​ne​mi​ra​va Špa​njol​ce na moru i kop​nu, odr​ža​va​ju​ći na taj na​čin od​no​se iz​me​-
đu En​gle​ske i Špa​njol​ske u sta​nju ne​pre​kid​ne na​pe​tos​ti, sta​nju na​ro​či​to opas​nom u tim da​ni​ma, kada
je mir u Evro​pi vi​sio, tako reći, o kon​cu.
Oča​jan, ne samo zbog svog na​go​mi​la​nog jada, već i zbog pri​je​ko​ra koji su mu zbog ne​us​pje​ha
sti​za​li iz Lon​do​na, pu​kov​nik Bi​shop je u da​ni​ma o ko​ji​ma je ov​dje ri​ječ išao tako da​le​ko da je po​miš​-
ljao da svo​ju div​ljač po​tra​ži u sa​moj Tor​tu​gi i da, na taj na​čin, očis​ti od gu​sa​ra otok koji im je slu​ži​lo
kao sklo​ni​šte. Sre​ćom po nje​ga, on je odus​tao od tog nez​dra​vog po​du​hva​ta. U tom ga je spri​je​či​la ne
samo pri​rod​na ut​vr​đe​nost sa​mog mjes​ta, već i po​mi​sao da bi se po​hod pro​tiv jed​ne bar pri​vid​no fran​-
cu​ske na​se​obi​ne, sma​trao oz​bilj​nom uvre​dom na​ne​se​nom Fran​cu​skoj. U ne​mo​guć​nos​ti, me​đu​tim, da
pri​bjeg​ne tak​voj mje​ri, pu​kov​ni​ku Bi​sho​pu se či​ni​lo da je nje​go​va za​da​ća uza​lud​na. Zato je sjeo i dr​-
žav​nom se​kre​ta​ri​ja​tu na​pi​sao pi​smo u kome mu se od srca iz ja​dao.
Ovo pi​smo, a isto tako i si​tu​aci​ja o ko​joj je u tom pi​smu bilo ri​je​či, uči​ni​li su da je lord Sun​der​-
land po​čeo oča​ja​va​ti što ne može ovo ne​ugod​no pi​ta​nje ri​je​ši​ti obič​nim pu​tem. Zato je po​čeo raz​miš​-
lja​ti o iz​van​red​nim na​či​ni​ma, pa se pri​sje​tio slu​ča​ja s Mor​gan om, koji je ušao u služ​bu nje​go​vog ve​-
li​čans​tva u vri​je​me Char​le​sa II. Pade mu na um da bi se na isti na​čin mo​glo pos​tu​pi​ti i s ka​pe​ta​nom
Blo​odom. Nje​go​vo lor​dov​sko gos​pod​stvo nije za​bo​ra​vi​lo na či​nje​ni​cu da Blo​od nije mo​žda sta​vio
sebe iz​van za​ko​na zato što je to sam tako že​lio, već zato što su ga okol​nos​ti na to nag​na​le; da je mo​rao
to uči​ni​ti zato što ga je na to na​tje​ra​la okol​nost što je bio pre​ba​čen kao rob u ko​lo​ni​je i da bi on poz​-
dra​vio do​bro​doš​li​com mo​guć​nost da iz​a​đe iz po​lo​ža​ja u kome je bio.
U su​glas​nos​ti s tim za​ključ​kom Sun​der​land je pos​lao svog ro​đa​ka lor​da Ju​li​ana Wa​dea i sta​vio
mu na ras​po​la​ga​nje ne​ko​li​ko ne​po​pu​nje​nih uka​za; za​tim mu je dao po​drob​na uput​stva kako, po nje​go​-
vom miš​lje​nju, tre​ba da pos​tu​pi; i, naj​zad, pod​sje​tio ga je da sve tre​ba uči​ni​ti s naj​ve​ćom oprez​noš​ću.
Pre​pre​de​ni Sun​der​land bio je maj​stor u za​pet​lja​va​nju in​tri​ga. Zato je svom ro​đa​ku i dao ovaj sa​vjet u
slu​ča​ju da Blo​od os​ta​ne upo​ran ili u slu​ča​ju da iz bilo ko​jih dru​gih raz​lo​ga za​klju​či da ga ne bi tre​ba​-
lo uze​ti u kra​lje​vu služ​bu, tre​ba​lo bi da svo​ju paž​nju po​sve​ti ofi​ci​ri​ma koji slu​že pod njim, pa da ih
odvo​ji od nje​ga i tako os​lab​lje​nog pre​pus​ti pu​kov​ni​ku Bi​sho​pu koji će već sa svo​jom flo​tom zna​ti
kako da mu dođe gla​ve.
»Uzvi​še​na Mary« – brod na kome se na​la​zio taj oš​tro​um​ni, pri​lič​no ugla​đen, umje​re​no ra​zuz​da​-
ni, pot​pu​no ele​gant​ni iz​as​la​nik lor​da Sun​der​lan​da – sret​no je uplo​vio u luku Sve​ti Ni​ko​la98, po​s​ljed​-
nju luku pri​je Ja​ma​ice, u ko​joj se za​dr​žao krat​ko vri​je​me. Bili su se spo​ra​zu​mje​li da će se lord Ju​li​an
pret​hod​no pri​ja​vi​ti vice-gu​ver​ne​ru u Port-Roya​lu99 odak​le će, ako bude po​treb​no, oti​ći osob​no u Tor​-
tu​gu. Do​go​di​lo se, me​đu​tim, da je vice-gu​ver​ne​ro​va ne​ća​ki​nja doš​la pri​je ne​ko​li​ko mje​se​ci u po​sje​tu
ne​kim svo​jim ro​đa​ci​ma, u že​lji da iz​bjeg​ne ne​pod​noš​lji​ve vru​ći​ne u Ja​ma​ici u to go​diš​nje doba. Bu​-
du​ći je sada doš​lo vri​je​me da se vra​ti kući, za​tra​ži​la je da joj do​pus​te da to uči​ni bro​dom »Uzvi​še​na
Mary«, što joj je, ob​zi​rom na po​lo​žaj nje​nog stri​ca, bilo do​zvo​lje​no.
Lord Ju​li​an je bio vrlo za​do​vo​ljan nje​nim do​la​skom. Taj do​la​zak je do​da​vao pu​to​va​nju, koje je
za nje​ga bilo vrlo za​nim​lji​vo, upra​vo onaj za​čin koji je bio po​tre​ban is​kus​tvu da pos​ta​ne sa​vr​še​no.
Gos​po​din lord je bio od onih giz​da​va​ca za koga je ži​vot obič​no mr​tvi​lo, ako ga ne ukra​si žen​ska oso​-
ba.
Gos​po​đi​ca Ara​bel​la Bi​shop – ta otvo​re​na dje​voj​ka s dje​čač​kim gla​som i la​ko​ćom kre​ta​nja –
nije mo​žda bila dama koja bi u En​gle​skoj pri​vuk​la po​seb​nu paž​nju zna​lač​kih oči​ju gos​po​di​na lor​da.
Nje​gov vrlo iz​o​pa​čen, bri​ž​lji​vo od​nje​go​van ukus u tim stva​ri​ma bi​rao je pu​nač​ke, sen​ti​men​tal​ne i
pot​pu​no bes​po​moć​ne čla​ni​ce žen​skog roda. Čari gos​po​đi​ce Bi​shop se nisu mo​gle po​ri​ca​ti. Ali, one su
bile tak​ve na​ra​vi da je bio po​tre​ban čo​vjek de​li​kat​nog uku​sa koji bi ih umio oci​je​ni​ti; a gos​po​din lord
Ju​li​an nije imao u sebi po​treb​ni stu​panj de​li​kat​nos​ti, mada je nje​gov ukus bio da​le​ko od toga da bude
prost. Mo​lim vas, da ovim što sam sada re​kao ne shva​ti​te da že​lim ma šta na​tuk​nu​ti pro​tiv nje​ga.
Os​ta​ja​la je, me​đu​tim, či​nje​ni​ca da je gos​po​đi​ca Bi​shop bila mla​da žena i dama i da je na ge​-
ograf​skim ši​ri​na​ma na koje je za​lu​tao lord Ju​li​an ovo bila dos​ta ri​jet​ka po​ja​va, pa je zbog toga priv​-
la​či​la opću paž​nju. S nje​go​ve stra​ne, s nje​go​vom ti​tu​lom i po​lo​ža​jem, nje​go​vim osob​nim ča​rom i šar​-
mom uvjež​ba​nog dvor​skog čo​vje​ka, bilo je u nje​go​voj oso​bi ne​što od ve​li​ko​s​vjet​ske at​mo​sfe​re u ko​-
joj je obič​no pro​vo​dio svoj ži​vot – od at​mo​sfe​re koja je za nju bila samo obič​no ime, jer je naj​ve​ći
dio svo​ga ži​vo​ta pro​ve​la na An​ti​li​ma. Nije, pre​ma tome, čud​no​va​to što su pri​vuk​li paž​nju jed​no dru​-
gog još pri​je no što se »Uzvi​še​na Mary« otis​nu​la od Sve​tog Ni​ko​le. Obo​je su mo​gli reći mno​go jed​no
dru​gom o stva​ri​ma koje su ih in​te​re​si​ra​le. On je mo​gao za​bav​lja​ti nje​nu ma​štu pri​ča​ma s dvo​ra en​gle​-
skog kra​lja – do​di​je​liv​ši sebi u ve​ći​ni od njih ulo​gu ju​nač​ku ili u naj​ma​nju ruku zna​čaj​nu – a ona ga je
mo​gla obo​ga​ti​ti oba​vje​šte​nji​ma o no​vom svi​je​tu u koji je do​šao.
Još pri​je no što je s vi​di​ka iš​če​zao Sve​ti Ni​ko​la, oni su bili do​bri pri​ja​te​lji i gos​po​din lord je
po​čeo is​prav​lja​ti svo​je prve doj​mo​ve o njoj i ot​kri​va​ti čar tog otvo​re​nog, po​šte​nog, dru​gar​skog dr​ža​-
nja, zbog čega se pre​ma sva​kom mu​škar​cu po​na​ša​la kao pre​ma bra​tu. Kad uz​me​mo u ob​zir, u ko​joj je
mje​ri nje​gov um bio za​uzet mis​li​ma o pos​lo​vi​ma koje mu je na​met​nu​lo nje​go​vo pos​lans​tvo, nije neo​-
bič​no da je po​čeo raz​go​va​ra​ti s njom i o ka​pe​ta​nu Blo​odu. Do​is​ta, uka​za​la se okol​nost koja je uvje​to​-
va​la raz​go​vor o tome.
– Pi​tam se – reče on, dok su še​ta​li po straž​njem di​je​lu bro​da – da li ste ika​da vi​dje​li tog Blo​oda,
koji je neko vri​je​me bio rob na plan​ta​ža​ma va​šeg stri​ca.
Gos​po​đi​ca Bi​shop zas​ta​de. Nas​lo​ni se na ogra​du, gle​da​ju​ći u kop​no koje se sve više gu​bi​lo s vi​-
di​ka i pus​tiv​ši da pro​đe či​tav tre​nu​tak; od​go​vo​ri čvr​stim gla​som :
– Ces​to sam ga vi​đa​la. Vrlo do​bro sam ga poz​na​va​la.
– Ta, ne​moj​te reći! – Gos​po​din lord pres​ta​de za tre​nu​tak gos​po​da​ri​ti svo​jom rav​no​duš​noš​ću koju
je ina​če bri​ž​lji​vo nje​go​vao. Bio je to mlad čo​vjek od oko dva​de​set i osam go​di​na, po sta​su je bio
znat​no iz​nad osred​njeg, a iz​gle​dao je još viši, jer je bio ne​vje​ro​jat​no mr​šav. Lice, koje su uok​vi​ra​va​li
uvoj​ci nje​go​ve pla​ve pe​ri​ke, bilo je njež​no, bli​je​do, pri​jat​no, glat​ko kao oš​tri​ca noža; čul​na usta i bli​-
je​do​pla​ve oči da​va​li su nje​go​vom licu iz​raz sa​nji​vos​ti, sko​ro sjet​ne za​miš​lje​nos​ti. Ali, bile su to, i
po​red sve​ga toga, žive, pa​ž​lji​ve oči ma da su ovom pri​li​kom pro​pus​ti​le za​pa​zi​ti, kako se pos​li​je nje​-
go​vog pi​ta​nja boja obra​za gos​po​đi​ce Bi​shop malo pro​mi​je​ni​la i kako je njen od​go​vor pos​tao sum​nji​-
vo uz​dr​žan.
– Ta, ne​moj​te reći! – ope​to​vao je on i nas​lo​nio se na ogra​du do nje. – Ka​kav je to čo​vjek bio po
va​šem miš​lje​nju?
– U te dane sam ga ci​je​ni​la kao ne​sret​nog čo​vje​ka.
– Jes​te li zna​li po​vi​jest nje​go​vog ži​vo​ta?
– Is​pri​čao mi je. I zato sam ga i ci​je​ni​la – zbog mir​ne pos​to​ja​nos​ti ko​jom je pod​no​sio svoj ne​-
sret​ni udes. Pos​li​je sam, ima​ju​ći na umu šta je u me​đu​vre​me​nu uči​nio, po​če​la sko​ro sum​nja​ti da li je
ono što mi je pri​čao bila is​ti​na.
– Ako mis​li​te na muke koje je pre​pa​tio dok je bio u ru​ka​ma kra​ljev​ske ko​mi​si​je koja je su​di​la
Mon​mo​ut​ho​vim po​bu​nje​ni​ci​ma, ima malo sum​nje da vam je re​kao punu is​ti​nu. Iz​vjes​no je da se ni​kad
nije bo​rio na Mon​mo​ut​ho​voj stra​ni. A pro​gla​šen je kri​vim po odred​bi za​ko​na koju je mo​gao sa​vr​še​no
ne zna​ti kada je uči​nio ono zbog čega su ga okri​vi​li kao iz​daj​ni​ka. Ali, vje​re mi, on je, u iz​vjes​nom
smis​lu, do​ži​vio da se osve​ti.
– To je ono – reče ona pri​ta​je​nim gla​som – što mu se ne može opros​ti​ti. To ga je upro​pas​ti​lo – i
s pra​vom.
– Upro​pas​ti​lo? – Gos​po​din lord se na​smi​ja. – Ni​sam baš tako si​gu​ran. Ču​jem da se obo​ga​tio.
Pre​tvo​rio je, pri​ča se, ono što je od Špa​njo​la​ca op​ljač​kao u fran​cu​ske zlat​ni​ke koje pa​ž​lji​vo ču​va​ju
za nje​ga u Fran​cu​skoj. Nje​gov bu​du​ći tast, gos​po​din d’Oge​ron po​bri​nuo se za to.
– Nje​gov bu​du​ći tast? – upi​ta ona i za​gle​da se u nje​ga raz​ro​ga​če​nih oči​ju i ras​tav​lje​nih usa​na.
Za​tim do​da​de: – Gos​po​din d’Oge​ron? Gu​ver​ner Tor​tu​ge?
– On osob​no. Kao što vi​di​te, do​bro je za​šti​ćen. Ove sam vi​jes​ti po​ku​pio u Sve​tom Ni​ko​li. Ni​-
sam si​gu​ran da mi se svi​đa​ju jer ni​sam si​gu​ran da olak​ša​va​ju za​da​tak zbog koga me je moj ro​đak lord
Sun​der​land pos​lao čak ova​mo. Ali tako sto​je stva​ri. Nis​te zna​li?
Ona kim​nu gla​vom, ne od​go​vo​riv​ši. Okre​nu​la je lice na dru​gu stra​nu i gle​da​la uko​če​nim po​gle​-
dom u vodu što se bla​go di​za​la i spu​šta​la. Kad je, malo na​kon toga, pro​go​vo​ri​la, glas joj je bio čvrst
i si​gu​ran.
– Ali, ako je to tač​no, zna​či da će biti i kraj nje​go​vom gu​sa​re​nju. Ako... ako voli tu ženu i ako se
za​ru​čio, i ako je to​li​ko bo​gat ko​li​ko ka​že​te, on će si​gur​no htje​ti da na​pus​ti ovaj očaj​nič​ki ži​vot, i...
– Tako sam i ja mis​lio – pre​ki​de je gos​po​din lord – pri​je no što su mi objas​ni​li. D’Oge​ron je
tvr​di​ca i pre​ma sebi i pre​ma svom dje​te​tu. A što se dje​voj​ke tiče, čuo sam da je pra​va div​lja​ki​nja,
upra​vo ono što je po​treb​no čo​vje​ku kao što je Blo​od. Čak se ču​dim da se nije vjen​čao s njom i po​veo
je so​bom na lu​ta​nja po moru. To ne bi za nju bilo ni​šta novo. I di​vim se, ta​ko​đer, Blo​odo​vom strp​lje​-
nju. Ubio je jed​nog čo​vje​ka da bi je do​bio za sebe.
– Ubio je, ka​že​te, čo​vje​ka da bi je do​bio za sebe? – Glas joj je bio pun uža​sa.
– Da, fran​cu​skog gu​sa​ra po ime​nu Le​va​sse​ur. Bio je dje​voj​čin lju​bav​nik i Blo​odov or​tak pri​li​-
kom jed​nog kr​sta​re​nja. Blo​od je pri​želj​ki​vao dje​voj​ku i ubio je Le​va​sse​ura da bi je do​bio. The! Pri​-
ča, priz​na​jem, nije mno​go ukus​na. Ali lju​di se u ovim kra​je​vi​ma pri​dr​ža​va​ju u ži​vo​tu raz​li​či​tih za​ko​-
na.
Pre​nu​la se i po​gle​da​la ga u lice. Bila je bli​je​da, čak su joj i usne bile bli​je​de, a nje​ne oči, boje
leš​nja​ka, sja​ji​le su se kad je po​če​la is​pri​ča​va​ti Blo​oda.
– Pri​mo​ra​ni su, do​is​ta, da ih se pri​dr​ža​va​ju, ako im nji​ho​vi os​ta​li or​ta​ci do​pu​šta​ju da žive pos​li​-
je toga.
– O, stvar se odi​gra​la po svim pra​vi​li​ma bor​be, kako su mi is​pri​ča​li.
– Tko vam je is​pri​čao?
– Neki čo​vjek koji je plo​vio sku​pa s nji​ma, neki Fran​cuz po ime​nu Ca​hu​sac koga sam upoz​nao u
jed​noj kr​č​mi na oba​li u Sve​tom Ni​ko​li. Bio je po​ruč​nik kod Le​va​sse​ura i bio je pri​su​tan na oto​ku kad
se ci​je​la stvar odi​gra​la i kad je Blo​od ubio Le​va​sse​ura.
– A dje​voj​ka? Je li re​kao da je i dje​voj​ka bila pri​sut​na?
– Jes​te. Ona je pri​sus​tvo​va​la su​sre​tu. Blo​od ju je od​nio kad je za​vr​šio sa svo​jim dru​gom-gu​sa​-
rom.
– I po​koj​ni​ko​vi lju​di su to do​zvo​li​li? – Za​pa​zio je u nje​nom gla​su pri​zvuk ne​vje​ro​va​nja, ali nije
za​pa​zio pri​zvuk olak​ša​nja s ko​jim se po​mi​je​šao. – Oh, ne vje​ru​jem u tu pri​ču. Ne že​lim vje​ro​va​ti u
nju!
– Sma​tram da vam to čini čast, gos​po​đi​ce Bi​shop. To je po​vri​je​di​lo i moju vje​ru u lju​de, ni​sam
mo​gao vje​ro​va​ti da lju​di mogu biti to​li​ko neo​sjet​lji​vi, ali Ca​hu​sac mi je pru​žio objaš​nje​nje.
– Kako? – Ona za​uz​da svo​je ne​vje​ro​va​nje, ne​vje​ro​va​nje koje ju je tr​glo iz ne​iz​re​ci​vog uža​sa.
Uhva​ti​la se čvr​sto za ogra​du i okre​nu​la se da po​gle​da u lice gos​po​di​na lor​da kada mu je pos​ta​vi​la
ovo pi​ta​nje. Pos​li​je se sje​tio i shva​tio da je nje​no ta​daš​nje dr​ža​nje bilo ne​što neo​bič​no, ali on to ovog
puta nije za​pa​zio.
– Blo​od je do​bio nji​hov pris​ta​nak i oni su mu do​pus​ti​li da je odve​de. On im je pla​tio u bi​se​ri​ma
koji su vri​je​di​li više od dva​de​set ti​su​ća zlat​ni​ka. – Gos​po​din lord se po​nov​no na​smi​ja, a u nje​go​vom
smi​je​hu je bilo ne​čeg što je sli​či​lo na pre​zir. – Li​je​pa šu​mi​ca. Vje​re mi, sve su to nit​ko​vi, pra​vi raz​-
boj​ni​ci, pod​mit​lji​ve hu​lje. I, vje​re mi, li​je​pa vam je ovo pri​ča za njež​ne žen​ske uši.
Ona pres​ta​de da ga gle​da, a on pri​mi​je​ti da joj se po​gled za​ma​glio. Ne pro​đe ni tre​nu​tak, a ona
ga ma​nje čvr​stim gla​som no ma​lo​pri​je upi​ta:
– Za​što vam je taj Fran​cuz is​pri​čao tak​vu pri​ču? Je li mr​zio ka​pe​ta​na Blo​oda?
– Ni​sam do​šao do tog za​ključ​ka – od​go​vo​ri ti​him gla​som gos​po​din lord. – On mi je to is​pri​čao...
oh, kao ne​što što je obič​na, sva​kod​nev​na po​ja​va u ži​vo​tu gu​sa​ra. ,
– Sva​kod​nev​na po​ja​va! – reče ona. Bože bla​gi! Sva​kod​nev​na po​ja​va!
– Usu​đu​jem se reći da smo svi mi div​lja​ci i po​red pla​šta koji ci​vi​li​za​ci​ja pre​ba​cu​je pre​ko na​ših
ra​me​na – pri​mje​ti gos​po​din lord. – Ali ovaj Blo​od je čo​vjek znat​nih spo​sob​nos​ti, pre​ma sve​mu što
mi je Ca​hu​sac o nje​mu is​pri​čao. On je za​vr​šio me​di​ci​nu.
– To je is​ti​na, ko​li​ko i sama o tome znam.
– I bio je u mno​gim stra​nim služ​ba​ma na moru i kop​nu. Ca​hu​sac mi je re​kao – mada u to sla​bo
vje​ru​jem – da se bo​rio pod za​po​vjed​niš​tvom de Ruyte​ra.
– I to je is​ti​na – reče ona i du​bo​ko uz​dah​nu. – Po​da​ci koje vam je dao vaš Ca​hu​sac iz​gle​da da su
dos​ta tač​ni. Na ža​lost!
– Iz​gle​da da vas to ža​los​ti?
Ona ga po​gle​da. Bila je, za​pa​zio je, vrlo bli​je​da.
– Kao što smo oža​loš​će​ni kad ču​je​mo o smr​ti ne​kog koga smo vrlo ci​je​ni​li. Ne​ka​da sam sma​tra​-
la da je ne​sre​tan, ali da je gos​po​din dos​to​jan paž​nje. A sada... – Ona zas​ta​de i na​smi​ja se gr​kim smi​-
je​hom. – Bo​lje je za​bo​ra​vi​ti tak​vog čo​vje​ka. – Pos​li​je tih ri​je​či po​ve​de raz​go​vor o dru​gim stva​ri​ma.
Pri​ja​telj​stvo, koje je ova dje​voj​ka um jela skla​pa​ti sa svim lju​di​ma s ko​ji​ma bi se upoz​na​la,
pos​ta​lo je za krat​ko vri​je​me ve​oma pris​no iz​me​đu ova dva mla​da bića i pos​ta​lo bi, sva​ka​ko, još sr​-
dač​ni​je da se nisu do​go​di​le iz​vjes​ne stva​ri koje su pok​va​ri​le ono što je obe​ća​va​lo da bude naj​pri​jat​-
ni​ji do​živ​ljaj u pu​to​va​nju gos​po​di​na lor​da.
Čo​vjek koji se umi​je​šao i pok​va​rio nji​ho​vo pri​ja​telj​stvo bio je ono po​bje​s​nje​lo pse​to, špa​njol​-
ski ad​mi​ral, koga su sre​li dru​gog dana svo​ga pu​to​va​nja, kada su bili na sre​di​ni Go​nav​skog za​lje​va100.
Ka​pe​tan »Uzvi​še​ne Mary« nije se dao zas​tra​ši​ti čak ni kad je don Mi​gu​el otvo​rio va​tru na nje​gov
brod. Špa​njol​če​va se ogrom​na lađa iz​di​za​la vi​so​ko iz​nad vode i bila je od​lič​na meta; zato je i en​gle​-
ski ka​pe​tan bio pun pre​zi​ra. Ako taj gos​po​din, na či​jem se jar​bo​lu le​pr​ša zas​ta​va Cas​til​le, želi bit​ku,
»Uzvi​še​na Mary« će mu rado iz​a​ći u su​sret. Mo​žda bi se is​pos​ta​vi​lo da je imao pra​vo što se tako hra​-
bro po​uz​dao u sebe i mo​žda bi taj dan bio stvar​no po​s​ljed​nji u div​ljač​koj ka​ri​je​ri tog don Mi​gu​ela od
Es​pi​no​se, da nije je​dan sre​tan po​go​dak sa »Ču​do​tvor​ne« pao u ba​rut što se na​la​zio na go​mi​li na pred​-
njem di​je​lu bro​da i ras​tr​gao do​bru po​lo​vi​cu bro​da pri​je no što je bit​ka i po​če​la. Ot​kud se ba​rut tu
stvo​rio, ni​ka​da se neće doz​na​ti, a hra​bri ka​pe​tan nije pre​ži​vio ovaj do​ga​đaj da bi se po​za​ba​vio ovim
pi​ta​njem.
Pri​je nego što su se lju​di sa »Uzvi​še​ne Mary« pri​bra​li od za​pre​pa​šte​nja – ka​pe​tan im je po​gi​nuo,
a uz nje​ga je iz​gi​nu​la i tre​ći​na nje​go​ve po​sa​de, osa​ka​će​na lađa im se bes​po​moć​no va​lja​la i po​sr​ta​la –
Špa​njol​ci su se is​kr​ca​va​li na nje​nu pa​lu​bu.
U ka​pe​ta​no​voj ka​bi​ni, na krmi bro​da, u koju su je si​gur​nos​ti radi odve​li, lord Ju​li​an se tru​dio da
utje​ši i ohra​bri gos​po​đi​cu Bi​shop, uvje​ra​va​ju​ći je da će sve biti u redu onog tre​nut​ka kad don Mi​gu​el
stu​pi no​gom na pa​lu​bu nji​ho​vog bro​da. Sam lord Ju​li​an nije bio to​li​ko si​gu​ran, a lice mu je ne​sum​nji​-
vo bilo bli​je​do. No, ne zbog toga što je bio ku​ka​vi​ca, već zbog toga što je ova bor​ba u ogra​ni​če​nom
ok​vi​ru lađe, na ne​poz​na​tom ele​men​tu kao što je more, u dr​ve​noj ku​ti​ji koja može sva​kog časa po​to​nu​ti
is​pod nje​go​vih nogu u du​bi​ne oce​ana – uz​ne​mi​ra​va​la čo​vje​ka koji bi na kop​nu, ina​če, bio dos​ta hra​-
bar. Sre​ćom gos​po​đi​ca Bi​shop nije iz​gle​da​la tako da joj je bila neo​p​hod​no po​treb​na bi​jed​na utje​ha
koju je on mo​gao u ovom slu​ča​ju da joj pru​ži. Sva​ka​ko, i ona je bila bli​je​da i nje​ne su oči boje leš​-
nja​ka bile ne​što šire nego obič​no. Ali ona je do​bro gos​po​da​ri​la so​bom. Upo​la sje​de​ći i upo​la se os​-
la​nja​ju​ći na ka​pe​ta​nov stol, us​pje​la je sa​ču​va​ti do​volj​no hra​bros​ti da po​ku​ša umi​ri​ti svo​ju so​ba​ri​cu, u
či​joj je krvi jed​na osmi​na bila cr​nač​kog po​ri​jek​la, i koja se sva pres​tra​še​na sru​ši​la kraj nje​nih nogu.
Za​tim se vra​ta od ka​bi​na ši​rom otvo​ri​še i u nju krup​nim ko​ra​ci​ma uđe vi​so​ki, sun​cem opa​lje​ni i
or​lov​skog lika don Mi​gu​el. Lord Ju​li​an se sta​de vr​tje​ti oko nje​ga, za​gle​da​ju​ći ga i spus​tiv​ši ruku na
mač.
Špa​njo​lac hi​tro i tač​no shva​ti o čemu se radi.
– Ne bu​da​li​te – reče mu na svom je​zi​ku – ili ćete za​vr​ši​ti kao bu​da​la. Vaša lađa tone.
Kraj nje​ga su sta​ja​la još tri ili če​ti​ri čo​vje​ka sa šlje​mo​vi​ma na gla​va​ma i lor​du Ju​li​anu bi ja​san
nje​gov po​lo​žaj. On spus​ti bal​čak i ne​ko​li​ko sto​pa če​li​ka skliz​nu​še na​trag u ko​ri​ce. Don Mi​gu​el se na​-
smi​ja tako da mu iza pro​sje​de bra​de si​nu​še bi​je​li zubi i is​pru​ži svo​ju ruku.
– Ako je po vo​lji – reče on.
Lord Ju​li​an je ok​li​je​vao. Oči mu od​lu​ta​še do gos​po​đi​ce Bi​shop.
– Mis​lim da bi bilo bo​lje – iz​ja​vi pri​bra​no mla​da dama, na​kon čega se, sleg​nuv​ši ra​me​ni​ma, i
gos​po​din lord po​vi​no​va.
– Pri​je​đi​te, pri​je​đi​te svi na moju lađu – po​zva ih don Mi​gu​el i iz​i​đe.
Oni, na​rav​no, pri​je​đo​še. S jed​ne stra​ne, Špa​njo​lac je mo​gao da ih pri​mo​ra na to, s dru​ge stra​ne,
lađa, za koju im je re​kao da tone, sla​bo ih je priv​la​či​la da os​ta​nu. Os​ta​li su samo ono​li​ko vre​me​na
ko​li​ko je bilo po​treb​no da po​mog​nu gos​po​đi​ci Bi​shop da po​ku​pi ne​ko​li​ko ra​su​tih di​je​lo​va odje​će i
gos​po​di​nu lor​du da uzme svo​ju put​nič​ku tor​bu.
Što se tiče en​gle​ske po​sa​de koja je pre​ži​vje​la ovu straš​nu kla​oni​cu na »Uzvi​še​noj Mary«, Špa​-
njol​ci su je os​ta​vi​li da se sna​la​zi kako zna. Neka se spa​ša​va čam​ci​ma, a ako ovih nema, neka pli​va ili
neka se topi. Ako je lor​da Ju​li​ana i gos​po​đi​cu Bi​shop za​dr​žao, to je bilo sto​ga što je don Mi​gu​el
shva​tio nji​ho​vu oči​gled​nu vri​jed​nost. Pri​mio ih je u svo​ju ka​bi​nu s mno​go ugla​đe​nos​ti. I, kao sva​ki
ugla​đen čo​vjek, za​tra​žio je da mu se uči​ni čast da ga upoz​na​ju sa svo​jim ime​ni​ma.
Lord Ju​li​an, koji se raz​bo​lio od uža​sa zbog pri​zo​ra čiji je svje​dok bio, s mu​kom se sav​la​dao i
od​go​vo​rio na pos​tav​lje​no pi​ta​nje. Za​tim je nad​me​no za​tra​žio da se i nje​mu sa​op​ći ime čo​vje​ka koji ih
je na​pao. Bio je kraj​nje loše ras​po​lo​žen. Shva​tio je da, ako nije uči​nio ni​šta oči​gled​no ne​čas​no u neo​-
bič​nom i te​škom po​lo​ža​ju u koji ga je sud​bi​na sta​vi​la, nije, isto tako, uči​nio ni​šta čas​no. Sve bi ovo
bilo ma​nje zna​čaj​no, da oče​vi​dac nje​go​vog rav​no​duš​nog po​na​ša​nja nije bila jed​na dama. Sto​ga je od​-
lu​čio da se sada bo​lje vla​da.
– Ja sam don Mi​gu​el od Es​pi​no​se – gla​sio je od​go​vor. – Ad​mi​ral Mor​na​ri​ce ka​to​lič​kog kra​lja.
Lord Ju​li​an je te​ško di​sao od uz​bu​đe​nja. Ako Špa​njol​ska pra​vi tak​vu buku zbog pljač​ki jed​nog
od​met​ni​ka i pus​to​lo​va kao što je ka​pe​tan Blo​od, za​što En​gle​ska ne bi sada sta​la da i sama pos​tav​lja
pi​ta​nje.
– Ho​će​te li, onda, da mi ka​že​te, za​što se po​na​ša​te kao obi​čan gu​sar? – upi​ta ga on. I do​da​de: –
Na​dam se da shva​ća​te kak​ve će biti po​s​lje​di​ce i kako će iz​gle​da​ti iz​vje​štaj koji ćete mo​ra​ti pod​ni​je​ti
za ono što ste da​nas uči​ni​li, za krv koju ste, kao obič​ni ubi​ca, pro​li​li, i za na​si​lje koje ste iz​vr​ši​li nad
ovom da​mom i nada mnom.
– Ne nu​dim vam na​si​lje – od​go​vo​ri ad​mi​ral smi​ju​ći se, kao što se smi​je samo čo​vjek koji drži
adu​te u svo​joj ruci. – Na​pro​tiv, spa​sao sam vam ži​vo​te...
– Spa​sio naše ži​vo​te! – Lord Ju​li​an za tre​nu​tak za​ni​je​mi pred ovak​vom neo​sjet​lji​vom bes​tid​noš​-
ću. – A ko​li​ko ste ži​vo​ta uni​šti​li u bez​ob​zir​nom kla​nju? Tako mi boga, čo​vje​če, ovo će vas sku​po sta​-
ti.
Don Mi​gu​el se i da​lje smi​je​šio.
– To je mo​gu​će. Sve je mo​gu​će. Ali dok se to ne do​go​di, vaši ži​vo​ti će vas sku​po sta​ti. Pu​kov​nik
Bi​shop je bo​gat čo​vjek, a i vi ste, mi​lor​de, ne​sum​nji​vo bo​ga​ti. Raz​mis​lit ću i odre​dit ću svo​tu za vaš
ot​kup.
– Vi ste, zna​či, stvar​no od​vrat​ni ubi​ca i gu​sar kao što sam pret​pos​tav​ljao – gr​m​nu gos​po​din lord.
– I vi se ne sra​mi​te na​zi​va​ti sebe ad​mi​ra​lom mor​na​ri​ce ka​to​lič​kog ve​li​čans​tva? Vi​djet ćemo šta će
vaš ka​to​lič​ki kralj reći na ovo.
Ad​mi​ral pres​ta​de da se smi​je. On pro​go​vo​ri i onim što je re​kao iz​ra​zio je dio bi​je​sa koji ga je
po​taj​no mu​čio.
– Vi ne shva​ća​te – od​go​vo​ri on. – Po​na​šam se pre​ma vama, he​re​tič​kim en​gle​skim psi​ma, isto
ona​ko kako ste se vi, he​re​tič​ki en​gle​ski psi, po​na​ša​li na mo​ri​ma pre​ma Špa​njol​ci​ma – kao raz​boj​ni​ci
i lu​pe​ži, kao pra​vi si​no​vi pak​la. To​li​ko sam čas​tan da to ra​dim u svo​je vlas​ti​to ime, ali vi, pri​je​tvor​ne
ži​vo​ti​nje, vi ša​lje​te svo​je ka​pe​ta​ne Blo​ode, svo​je Hag​t​hor​pe i svo​je Mor​ga​ne pro​tiv nas i od​bi​ja​te da
pri​mi​te od​go​vor​nost za ono što oni čine. Pe​re​te ruke, kao Pi​lat. – Zas​ta​de i na​smi​ja se div​ljač​ki: –
Neka Špa​njol​ska uzme ulo​gu Pi​la​ta, Neka ona od​bi​je da pri​mi od​go​vor​nost za mene, kada vaš am​ba​-
sa​dor u Es​co​ri​alu ode do Vr​hov​nog vi​je​ća i sta​de da cvi​li zbog ovog gu​sar​skog čina don Mi​gu​ela od
Es​pi​no​se.
– Ka​pe​tan Blo​od, a ni os​ta​li, nisu en​gle​ski ad​mi​ra​li! – po​vi​ka lord Ju​li​an.
– Zar nisu? A kako ću to zna​ti? Kako će Špa​njol​ska zna​ti? Zar vi, en​gle​ski he​re​ti​ci, nis​te svi
odre​da laš​ci?
– Gos​po​di​ne! – glas lor​da Ju​li​ana bio je oštar kao sje​či​vo, oči su mu si​ja​le. Ruka mu na​gon​ski
po​le​tje mjes​tu gdje je obič​no vi​sio mač. Za​tim, sleg​nu ra​me​ni​ma i reče po​drug​lji​vim gla​som:
– Na​rav​no, to se pot​pu​no sla​že sa svim što sam čuo o špa​njol​skoj čas​ti i sa svim što sam vi​dio
od vaše čas​ti: da vri​je​đa​te ne​na​oru​ža​nog čo​vje​ka i svog za​rob​lje​ni​ka.
Ad​mi​ra​lu uda​ri va​tra u obra​ze. Za​mah​nu ru​kom da ga uda​ri. Ali se za​us​ta​vi mo​žda zbog toga što
je lord Ju​li​an spo​me​nuo da je go​lo​ruk i za​rob​lje​nik, te se na​glo okre​ne i iz​a​đe, ne od​go​vo​riv​ši.
 SUSRET

Kad ad​mi​ral ode, za​lu​piv​ši vra​ta za so​bom, lord Ju​li​an se okre​ne Ara​bel​li i iz srca joj se osmi​-
jeh​nu. Osje​ćao je da je bio jači i zbog toga je bio za​do​vo​ljan kao di​je​te – kao di​je​te kad čo​vjek po​-
mis​li na okol​nos​ti u ko​ji​ma su se na​la​zi​li.
– Mis​lim da nema sum​nje da je moja ri​ječ bila po​s​ljed​nja – reče on, za​ba​cu​ju​ći zlat​ne uvoj​ke
svo​je pe​ri​ke.
Gos​po​đi​ca Bi​shop, koja je sje​di​la za sto​lom u ka​bi​ni, gle​da​la ga je ne​tre​mi​ce, ali mu na osmi​jeh
ne od​go​vo​ri osmi​je​hom.
– Zar je to​li​ko važ​no da čo​vjek ima po​s​ljed​nju ri​ječ. Mis​lim na one jad​ni​ke s »Uzvi​še​ne Mary«.
Mno​gi su od njih do​is​ta rek​li svo​ju po​s​ljed​nju ri​ječ. A zbog čega sve to? Jed​na div​na lađa po​top​lje​-
na, dva​de​se​tak lju​di iz​gu​bi​lo ži​vo​te, a tri​put ih je to​li​ko sada u opas​nos​ti da ih iz​gu​be, i sve to zbog
čega?
– Vi ste pre​mo​re​ni, gos​po​đi​ce. Ja...
– Pre​mo​re​na! – Ona se opo​ro na​smi​ja. – Vje​ruj​te mi, da sam mir​na. Pos​tav​ljam vam jed​no pi​ta​-
nje, lor​de Ju​li​an. Za​što je ovaj Špa​njo​lac sve to po​či​nio? S kak​vim ci​ljem?
– Ćuli ste ga. – Lord Ju​li​an sle​že lju​ti​to ra​me​ni​ma. – Kr​vo​žed​nost – objas​ni on ukrat​ko.
– Kr​vo​žed​nost? – upi​ta ona. Bila je za​pa​nje​na. – Zar pos​to​ji tako ne​što? To je bez​um​no, ču​do​-
viš​no.
– Pak​le​no – slo​ži se gos​po​din lord. – Đa​vo​lja pos​la...
– Ne ra​zu​mi​jem. Pri​je tri go​di​ne Špa​njol​ci su iz​vr​ši​li na​pad na Brid​ge​town i tom pri​li​kom su se
do​go​di​le stva​ri za koje je ne​mo​gu​će po​vje​ro​va​ti da su ih po​či​ni​li lju​di, užas​ne stva​ri ko​jih se čo​vjek
gnu​ša, koje ubi​ja​ju vje​ru u čo​vje​ka, koje sli​če, kad ih se sada sje​tim, na ru​žan san. Zar lju​di nisu ni​šta
dru​go do ži​vo​ti​nje?
– Lju​di? – upi​ta lord Ju​li​an, raz​ro​ga​čiv​ši oči. – Re​ci​te, Špa​njol​ci, pa ću se slo​ži​ti. – Iz nje​ga je
go​vo​rio En​glez o svom vje​kov​nom ne​pri​ja​te​lju, mada je bilo i ne​što is​ti​ne u ono​me što je re​kao. –
Tako se Špa​njol​ci po​na​ša​ju u No​vom svi​je​tu. Vje​re mi, čo​vjek bi re​kao da je sko​ro is​prav​no ono što
rade lju​di kao Blo​od.
Ona uz​drh​ta kao da joj je hlad​no, na​lak​ti se na stol, sta​vi bra​du u šake i os​ta​de tako sje​de​ći i bu​-
lje​ći is​pred sebe.
Pro​ma​tra​ju​ći je, gos​po​din lord za​pa​zi kako joj je lice pos​ta​lo bli​je​do i umor​no. Bilo je do​volj​no
raz​lo​ga što tako iz​gle​da. Čak je čudo što nije iz​gle​da​la gore. Ni​jed​na od nje​go​vih zna​ni​ca ne bi sa​ču​-
va​la pri​seb​nost duha pri ovak​vom okr​ša​ju; a što se stra​ha tiče, gos​po​đi​ca Bi​shop nije ni jed​nog ča​ska
po​ka​za​la ni trun stra​ha. Bilo je ne​mo​gu​će da joj se ne divi.
Utom uđe neki Špa​njo​lac, brod​ski ko​no​bar, no​se​ći čo​ko​la​du na sre​br​nom pos​lu​žav​ni​ku i ku​ti​ju
pe​ru​an​skih slas​ti​ca, koje sta​vi na stol pred damu.
– Ad​mi​ral vam ša​lje iz​ra​ze svog po​što​va​nja – reče, pok​lo​ni se i po​vu​če.
 Gos​po​đi​ca Bi​shop ne obra​ti paž​nju ni na nje​ga, ni na ono što je do​nio, već nas​ta​vi bu​lji​ti is​pred
sebe, za​ni​je​ta svo​jim mis​li​ma. Lord Ju​li​an se pro​še​će po du​goj, ni​skoj ka​bi​ni, koja se ozgo os​vjet​lja​-
va​la pro​zo​ri​ma na ta​va​ni​ci, a sa straž​nje stra​ne ve​li​kim, če​t​vr​tas​tim pro​zo​ri​ma. Bila je luk​suz​no ure​-
đe​na: po podu su bili bo​ga​ti is​toč​njač​ki te​pi​si, kraj zida su se na​la​zi​le pre​gra​de pune knji​ga, a bio je
tu i je​dan or​mar od ora​ho​vi​ne u dr​vo​re​zu, pun sre​br​nog po​su​đa. Na du​gač​kom, ni​skom kov​če​gu is​pod
sred​njeg pro​zo​ra le​ža​la je gi​ta​ra oki​će​na vrp​ca​ma ve​se​lih boja. Lord Ju​li​an je uze, pri​je​đe pr​sti​ma po
ži​ca​ma, više iz ner​vo​ze i raz​dra​že​nos​ti, i opet je spus​ti.
Za​tim se po​nov​no okre​ne gos​po​đi​ci Bi​shop:
– Do​šao sam ova​mo – reče on – da uči​nim kraj gu​sa​re​nju. Ali, neka me đavo od​ne​se – po​či​njem
da mis​lim da su Fran​cu​zi u pra​vu što žele da i da​lje odr​že gu​sa​re​nje, jer se samo tako mogu za​uz​da​ti
ovi špa​njol​ski lu​pe​ži.
Nije proš​lo mno​go sati, a nje​go​vo miš​lje​nje je bilo pot​pu​no po​t​vr​đe​no. Ali dok se to nije do​go​-
di​lo, pre​ma nji​ma su se kod don Mi​gu​ela po​na​ša​li pa​ž​lji​vo i uljud​no. To je oprav​da​lo miš​lje​nje koje
je gos​po​đi​ca Bi​shop prez​ri​vo rek​la gos​po​di​nu lor​du, da ne tre​ba da se pla​še ni​kak​vog na​si​lja ili po​-
vre​de, jer će ih dr​ža​ti samo zato da bi do​bi​li ot​kup za njih. Dami i nje​noj pres​tra​še​noj pra​ti​lji sta​vi​li
su ka​bi​nu na ras​po​la​ga​nje, a lor​du Ju​li​anu dru​gu. Do​zvo​li​li su im da se slo​bod​no kre​ću po bro​du i po​-
zva​li ih da ve​če​ra​ju za ad​mi​ra​lo​vim sto​lom; niti je tko po​mi​njao ad​mi​ra​lo​ve dalj​nje na​mje​re u vezi s
nji​ma, niti kamo na​mje​ra​va​ju ići.
»Ču​do​tvor​na«, sa svo​jom pra​ti​ljom »Ple​me​ni​ta«, koja je plo​vi​la za njom, kre​ta​la se pre​ma jugu
za​pad​nim prav​cem, za​tim skre​nu pre​ma ju​go​is​to​ku oko rta Ti​bu​ro​na101, a pos​li​je toga, kad je bila na
pu​či​ni, tako da se s li​je​ve stra​ne bro​da zem​lja samo na​zi​ra​la kao mali oblak, ona se upu​ti rav​no na is​-
tok i na​le​tje rav​no na ka​pe​ta​na Blo​oda, koji je, kao što zna​de​mo, plo​vio pre​ma Win​dwar​d​skom pro​la​-
zu. To se do​go​di​lo rano uju​tro sli​je​de​ćeg dana. Na​kon što je uza​lud či​ta​vu go​di​nu dana sis​te​mat​ski
tra​gao za svo​jim ne​pri​ja​te​ljem, don Mi​gu​el na​iđe sa​svim slu​čaj​no i neo​če​ki​va​no na nje​ga. Ali, eto,
tak​va je iro​ni​ja sud​bi​ne. Sud​bi​na je htje​la i to da don Mi​gu​el sret​ne »Ara​bel​lu« baš u tre​nut​ku kad je
bila pot​pu​no sama, odvo​je​na od os​ta​log di​je​la flo​te, pa, pre​ma tome, u ne​po​volj​nom po​lo​ža​ju. Don
Mi​gu​elu je iz​gle​da​lo da se sre​ća, naj​zad, os​mjeh​nu​la i nje​mu, po​što je to​li​ko dugo bila na Blo​odo​voj
stra​ni.
Gos​po​đi​ca Bi​shop, koja je tek bila us​ta​la, iz​aš​la je na zrak na straž​nju gor​nju pa​lu​bu u prat​nji
gos​po​di​na lor​da, kao što bi se već mo​glo oče​ki​va​ti od tako ot​mje​nog gos​po​di​na, kad pri​mi​je​ti cr​ve​nu
lađu koja se ne​ka​da zva​la »Cin​co Lla​gas«. No​šen vje​trom, brod je plo​vio pre​ma nji​ma; nje​go​va kao
pla​ni​ne snjež​na je​dra na​di​ma​la su se, duga zas​ta​va s kri​žem sv. Ge​or​ga le​pr​ša​la se na glav​nom kop​lju
pri ju​tar​njem po​vje​tar​cu, a poz​la​će​ni otvo​ri na cr​ve​nom tru​pu i poz​la​će​ni pra​mac blje​šta​li su na sun​-
cu...
Gos​po​đi​ca Bi​shop nije mo​gla pre​poz​na​ti »Cin​co Lla​gas« kog je već vi​dje​la – onog tra​gič​nog
dana u Bar​ba​do​esu pri​je tri go​di​ne. Za nju je to samo bila ve​li​ka lađa koja se kre​ta​la od​luč​no i dos​to​-
jans​tve​no pre​ma nji​ma, a su​de​ći po zas​ta​vi koja se vila, bila je to en​gle​ska lađa. Ovaj pri​zor za​go​li​ca
nje​nu ra​doz​na​lost i, ne oba​zi​ru​ći se na opas​nost što joj je pri​je​ti​la od su​sre​ta koji je sada bio ne​iz​bje​-
žan, pro​bu​di u njoj neko po​let​no osje​ća​nje po​no​sa.
Kraj nje je, na krmi, kamo su se po​pe​li da bi bo​lje vi​dje​li, isto tako zas​tao i ne​tre​mi​ce pro​ma​-
trao lord Ju​li​an. Ali se on nije za​no​sio kao ona. On je ju​čer do​ži​vio svo​ju prvu bor​bu na moru i vje​-
ro​vao je da će mu to is​kus​tvo biti do​volj​no za pri​lič​no dugo vri​je​me. Pod​v​la​čim, da ova mi​sao ni u
kom slu​ča​ju ne po​ka​zu​je nje​go​vu hra​brost.
 – Po​gle​daj​te – reče gos​po​đi​ca Bi​shop, po​ka​zu​ju​ći pr​stom; i lord na svo​je bes​kraj​no iz​ne​na​đe​nje
pri​mi​je​ti kako joj se oči si​ja​ju. Da li je ona shva​ti​la, pi​tao se on, šta ih čeka? Nje​na sli​je​de​ća re​če​ni​-
ca raz​bi mu sva​ku dvoj​bu. – To je en​gle​ska lađa i plo​vi od​luč​no na​pri​jed. Ima na​mje​ru da se bori.
– Onda, neka joj je bog u po​mo​ći – reče tmur​no gos​po​đin lord. – Njen ka​pe​tan mora da je lud.
Kak​vih iz​gle​da na us​pjeh može ima​ti u bor​bi pro​tiv dvi​je ovak​ve gr​do​si​je? Kad su mo​gli ona​ko lako
uni​šti​ti »Uzvi​še​nu Mary«, šta li će tek uči​ni​ti s ovim bro​dom? Po​gle​daj​te samo onog vra​ga don Mi​gu​-
ela! Kako se samo od​vrat​no ve​se​li!
S gor​nje pa​lu​be, gdje se kre​tao, usred lu​đač​kih pri​pre​ma, ad​mi​ral se okre​ne i baci mu​nje​vit po​-
gled na za​rob​lje​ni​ke. Oči su mu si​je​va​le, lice mu se pre​obra​zi​lo. On pru​ži ruku i po​ka​za na lađu koja
se pri​bli​ža​va​la, pro​de​ra se ne​što na špa​njol​skom, ali ga oni nisu mo​gli čuti od buke koju je po​sa​da
stva​ra​la svo​jim ra​dom.
Oni se po​mje​ra​še ka ogra​di od krme i sta​do​še pro​ma​tra​ti žur​bu. S da​le​ko​zo​rom u ruci, na straž​-
njoj gor​njoj pa​lu​bi, don Mi​gu​el je iz​da​vao na​re​đe​nja. Top​ni​ci su već pa​li​li fi​ti​lje; mor​na​ri su se peli i
ski​da​li je​dra, dru​gi su pros​ti​ra​li mre​žu od čvr​stog uže​ta iz​nad sred​nje pa​lu​be bro​da da bi se za​šti​ti​le
od gre​da koje bi mo​gle pas​ti. U me​đu​vre​me​nu, don Mi​gu​el je da​vao sig​na​le svom pra​ti​ocu. Od​go​va​-
ra​ju​ći na sig​na​le, »Ple​me​ni​ta« je ne​pres​ta​no išla na​pri​jed dok nije sus​ti​gla »Ču​do​tvor​nu«, tako da je
od nje​ne des​ne stra​ne bila uda​lje​na oko sto​ti​nu me​ta​ra. S vi​so​ke krme mi​lord i gos​po​đi​ca Bi​shop mo​-
gli su vi​dje​ti i na njoj žur​bu i pri​pre​me. A mo​gli su isto to nas​lu​ti​ti i na en​gle​skoj lađi koja se pri​bli​-
ža​va​la. Sa​vi​ja​la je ko​še​ve na jar​bo​lu i glav​no je​dro, os​tav​lja​ju​ći za pred​sto​je​ću ak​ci​ju samo je​dro na
krmi i sohi. I, tako, sko​ro u ti​ši​ni, bez iz​a​zi​va​nja i iz​mje​ne sig​na​la, uza​jam​no od​lu​či​še da stu​pe u bor​-
bu.
Zbog sma​nje​nog bro​ja je​da​ra, »Ara​bel​la« je plo​vi​la la​ga​ni​je, ali je pri svem tom upor​no plo​vi​la
da​lje. Bila je već na do​ma​ku to​pov​skog met​ka i mo​gli su ra​zaz​na​ti lju​de kako se kre​ću po pred​njoj
pa​lu​bi i ba​kar​ne to​pov​ske ci​je​vi kako se pre​si​ja​va​ju na nje​nom pram​cu. Top​ni​ci na »Ču​do​tvor​noj«
di​za​li su upa​lja​če i pu​ha​li u fi​ti​lje koji su se pu​ši​li, gle​da​ju​ći nes​trp​lji​vo u ad​mi​ra​la.
Ali ad​mi​ral je vr​tio gla​vom.
– Bu​di​te strp​lji​vi – uko​ri ih on. – Šte​di​te va​tru dok ne bude sa​svim u na​šim ru​ka​ma. Ide pra​vo u
na​ru​čje svo​joj kaz​ni – pra​vo na jar​bol i uže, koji već odav​no če​ka​ju na nje​ga.
– Ži​vo​ta mi moga! – uzvik​nu gos​po​din lord. – Ovaj En​glez je mo​žda do​volj​no hra​bar da pri​mi
bit​ku s tako ne​rav​no​mjer​nim sna​ga​ma, ali ima slu​ča​je​va kad je raz​bo​ri​tost za​po​vjed​ni​ka bo​lja oso​bi​-
na nego ju​naš​tvo.
– Ju​naš​tvo čes​to po​bje​đu​je na kra​ju, čak i u bor​bi s nad​moć​nim sna​ga​ma – od​vra​ti gos​po​đi​ca
Bi​shop. On je po​gle​da i vi​dje da je uz​bu​đe​na. Od stra​ha nije bilo ni tra​ga. Gos​po​din lord se više
nego za​pre​pas​tio. Ona, ni u kom slu​ča​ju, nije sli​či​la na žene kak​ve je on u ži​vo​tu sre​tao.
– Sada ćete mi do​zvo​li​ti – reče on – da vas smjes​tim u sklo​ni​šte.
– Bo​lje vi​dim odav​de – od​go​vo​ri mu ona. Za​tim mir​no do​da​de: – Mo​li​mo se bogu za ovog En​-
gle​za. Mora da je ve​oma hra​bar.
Lord Ju​li​an je prok​li​njao u sebi hra​brost ovog čo​vje​ka.
»Ara​bel​la« je sada plo​vi​la smje​rom koji će je, ako nas​ta​vi nji​me, do​ves​ti upra​vo iz​me​đu dvi​je
špa​njol​ske lađe. Mi​lord uka​za na to.
– Mora da je lud! – po​vi​če on. – Ide pra​vo u za​gr​ljaj smr​ti. Bit će smrv​ljen iz​me​đu ova dva bro​-
da. Nije ni čudo što ovaj gos​po​din cr​nog lica ne po​či​nje palj​bu. Ja bih to isto uči​nio da sam na nje​go​-
vom mjes​tu.
Ali baš u tom tre​nut​ku ad​mi​ral diže ruku; na sred​njem di​je​lu pa​lu​be, is​pod nje​ga, raz​li​je​že se
zvuk tru​be, a od​mah za​tim top​nik na pram​cu opa​li iz svo​jih to​po​va. Dok se grm​lja​vi​na raz​li​je​ga​la,
gos​po​din lord vi​dje kako se dva te​ška met​ka ras​pr​ska​va​ju malo uli​je​vo iza en​gle​ske lađe. Sko​ro is​to​-
vre​me​no dva uzas​top​na pla​me​na liz​nu​še iz ba​kar​nih to​po​va na »Ara​bel​li​nom« pram​cu i pro​ma​tra​či na
krmi opa​zi​še kako se kraj njih po​di​že uvis ogro​man vo​do​skok. Ne pro​đe ni je​dan tre​nu​tak, a već dru​gi
me​tak uda​ri uz užas​no ra​zo​ran pra​sak na pred​nju pa​lu​bu i pro​dr​ma »Ču​do​tvor​nu« od pram​ca do krme.
Da se osve​ti za ovaj po​go​dak, »Ple​me​ni​ta« otvo​ri va​tru na en​gle​ski brod iz oba svo​ja pred​nja topa.
Ali čak i na tako krat​koj raz​da​lji​ni – nije bilo više od dvi​je do tri sto​ti​ne yar​di iz​me​đu njih – ni​je​dan
me​tak ne po​go​di cilj.
Kada su bili na raz​da​lji​ni od sto yar​di, »Ara​bel​li​ni« pred​nji to​po​vi, koje su u me​đu​vre​me​nu po​-
nov​no na​pu​ni​li, otvo​ri​še novu palj​bu na »Ču​do​tvor​nu« i ovog puta smr​ska​še u pa​ram​par​čad jar​bol na
pram​cu, tako da se brod za tre​nu​tak straš​no za​nji​ha i nag​nu na li​je​vu stra​nu. Don Mi​gu​el op​so​va kao
pra​vi bez​bož​nik, a za​tim, kad pos​ta​vi​še kimu i kad je vra​ti​še u pri​jaš​nji po​lo​žaj, od​go​vo​ri​še to​po​vi s
pram​ca nje​go​ve lađe. Ali su ni​ša​ni​li pre​ni​sko, te tako je​dan me​tak za​ka​či »Ara​bel​li​nu« užad i ošte​ti
njen glav​ni jar​bol, a dru​go ode u vodu, ne na​ni​jev​ši ni​kak​ve šte​te. A kada se ras​pr​ši dim, vi​dje​še da
se en​gle​ska lađa na​la​zi sko​ro iz​me​đu Špa​njo​la​ca – nje​ni pred​nji di​je​lo​vi bili su u is​toj li​ni​ji na ko​joj
i pred​nji di​je​lo​vi špa​njol​skih bro​do​va, na​pre​du​ju​ći upor​no ka ono​me što je gos​po​din lord sma​trao
klop​kom smr​ti.
Lord Ju​li​an nije di​sao, a gos​po​đi​ca Bi​shop je gu​bi​la dah, dr​že​ći se gr​če​vi​to za ogra​du bro​da.
Ona u jed​nom tre​nut​ku spa​zi kako se don Mi​gu​el zlob​no ceri i kako se top​ni​ci na sred​njem di​je​lu bro​-
da isto tako zlu​ra​do smi​ju.
Naj​zad se »Ara​bel​la« nađe tač​no iz​me​đu špa​njol​skih lađa, pram​cem uz krmu i kr​mom uz pra​-
mac. Don Mi​gu​el se obra​ti tru​ba​ču, koji se po​peo na gor​nju straž​nju pa​lu​bu i sta​jao sada uz sa​mog
ad​mi​ra​la. Čo​vjek po​di​že sre​br​ni rog, ko​jim je tre​ba​lo dati sig​nal da oba bro​da otvo​re palj​bu iz svih
to​po​va sa stra​na okre​nu​tih pre​ma »Ara​bel​li«. Ali samo što je sta​vio rog na usne, ad​mi​ral ga zgra​bi za
ruku u že​lji da ga za​us​ta​vi. Tek tada je shva​tio ono što je bilo oče​vid​no – ili što je bar tre​ba​lo biti
oče​vid​no jed​nom is​kus​nom bor​cu na moru: pre​du​go je od​la​gao i ka​pe​tan Blo​od ga je nad​mu​drio. Ako
bi pu​ca​le na en​gle​ski brod, »Ču​do​tvor​na« i nje​na pra​ti​lja bi is​to​vre​me​no pu​ca​le jed​na na dru​gu. On
pre​kas​no na​re​di kor​mi​la​ru da okre​ne što više kor​mi​lo i nag​ne brod na li​je​vu stra​nu kako bi iz​ve​li ma​-
ne​var koji je tre​ba​lo da im omo​gu​ći malo bo​lji po​lo​žaj za na​pad. Baš toga tre​nut​ka »Ara​bel​la« je
pro​la​zi​la kraj njih i iz​gle​da​lo je kao da ju je za​hva​ti​la eks​plo​zi​ja jer je iz ove, ne​po​sred​ne, bli​zi​ne
sru​či​la iz osam​na​est to​po​va na sva​kom svom boku sve met​ke u bo​ko​ve oba špa​njol​ska bro​da.
Na​po​la za​glu​še​na grm​lja​vi​nom koja se raz​li​je​ga​la i iz​gu​biv​ši rav​no​te​žu, jer lađa poče na​glo da
joj se ugi​ba pod no​ga​ma, gos​po​đi​ca Bi​shop pade svom te​ži​nom na lor​da Jul​ta​na koji se dr​žao na no​-
ga​ma samo za​hva​lju​ju​ći ogra​di na koju se bio nas​lo​nio i za koju se sad gr​če​vi​to uhva​tio. Na des​noj
stra​ni bro​da sve je bilo oba​vi​je​no obla​ci​ma dima koji su se va​lja​li kao ogrom​ni va​lo​vi. Oštar mi​ris
dima po​čeo je da im se uv​la​či u grla, da ih davi i goni na ka​šalj.
Na sred​njem di​je​lu bro​da nas​ta​de straš​na gu​žva i me​tež. Otu​da se po​di​že buka u ko​joj su se mi​-
je​ša​le bi​jes​ne psov​ke Špa​njo​la​ca i kri​ci osa​ka​će​nih lju​di. »Ču​do​tvor​na« je plo​vi​la te​tu​ra​ju​ći la​ga​no
na​pri​jed, a na boku joj je zja​pi​la ogrom​na pu​ko​ti​na; pred​nji jar​bol joj je bio po​lom​ljen, os​ta​ci kri​že​-
va sa jar​bo​la vi​si​li su na mre​ži koja je is​pod njih bila ras​pros​tr​ta. Pra​mac joj je bio raz​mr​skan u pa​-
ram​par​čad, a je​dan me​tak je pro​bio u ve​li​ku ka​bi​nu, smla​vi​lo je i pre​tvo​ri​lo u go​mi​lu ru​še​vi​na.
Don Mi​gu​el je iz​da​vao na​re​đe​nja de​ru​ći se div​ljač​ki i po​ku​ša​va​ju​ći za​bri​nu​to s vre​me​na na vri​-
je​me da kroz zas​tor od dima, koji se la​ga​no pov​la​čio pre​ma zad​njem di​je​lu bro​da, sa​gle​da kako je
proš​la »Ple​me​ni​ta«.
Kroz ma​glu što se di​za​la po​če​še se iz​ne​na​da po​ka​zi​va​li obri​si bro​da koji je u po​čet​ku sli​čio na
utva​ru; pos​te​pe​no su obri​si nje​go​vog cr​ve​nog tru​pa pos​ta​ja​li sve jas​ni​ji uko​li​ko se »Ple​me​ni​ta« više
pri​bli​ža​va​la; na njoj su svi jar​bo​li bili pot​pu​no bez je​da​ra, iz​u​zev sohe, na ko​joj je je​di​no bilo ra​za​-
pe​to je​dro.
Umjes​to da se drži svog prav​ca, kao što je don Mi​gu​el ra​ču​nao da će uči​ni​ti, »Ara​bel​la« ga je
pod okri​ljem dima za​obiš​la i plo​vi​la sada u is​tom smje​ru u kome i »Ču​do​tvor​na«. No​še​na vje​trom
ona se tako jako na​gi​nja​la pre​ma »Ču​do​tvor​noj« da je ova po​če​la da se lju​lja pod ra​zor​nim udar​cem
koji joj je za​da​la »Ara​bel​la« kad je uda​ri​la o nju tako reći pri​je no što je ra​zja​re​ni don Mi​gu​el uop​će
shva​tio u kak​vom se po​lo​ža​ju na​la​zi nje​gov brod. Za​tim se začu zve​ka i škri​pa me​ta​la i de​se​tak ča​klji
zari se u re​bra »Ču​do​tvor​ne« obu​hva​tiv​ši je svo​jim kra​ci​ma. I tako je sad en​gle​ski brod čvr​sto dr​žao
Špa​njol​ca u svo​jim kan​dža​ma.
Naj​zad se ras​tu​ri veo dima koji se sada na​la​zio sa​svim iza en​gle​ske lađe i »Ple​me​ni​ta« se po​ja​-
vi u očaj​nom sta​nju. Ona se brzo pu​ni​la vo​dom, a li​je​va stra​na joj se opas​no na​gi​nja​la, tako da je bilo
samo pi​ta​nje tre​nu​ta​ka kada će sa​svim po​to​nu​ti. Sva paž​nja nje​ne po​sa​de usre​do​to​či​la se na očaj​nič​ki
na​por da se na vri​je​me spus​te čam​ci.
S bo​lom u oči​ma don Mi​gu​el brzo po​gle​da na sve ovo i sve mu odjed​nom pos​ta​de jas​no. U is​-
tom se tre​nut​ku na nje​go​vu vlas​ti​tu pa​lu​bu poče, uz dre​ku, is​kr​ca​va​ti div​lja ru​lja s bro​da koji ih je
šče​pao. Ni​ka​da se po​uz​da​nje nije tako brzo pre​tvo​ri​lo u očaj, ni​ka​da go​ni​lac nije tako brzo pos​tao
bes​po​moć​ni pli​jen. A Špa​njol​ci su do​is​ta bili bes​po​moć​ni. Ovaj ma​ne​var is​kr​ca​va​nja, koji su En​gle​zi
tako brzo iz​ve​li, bio je sa​svim neo​če​ki​van. On je sti​gao u tre​nut​ku dok je još vla​da​la zbr​ka koja je
nas​ta​la kad im je »Ara​bel​la« s tako krat​kog raz​ma​ka sru​či​la za kaz​nu sve svo​je met​ke. U pr​vom tre​-
nut​ku ne​ko​li​ko don Mi​gu​elo​vih ofi​ci​ra hra​bro po​ku​ša​še da sa​ku​pe lju​de i da se odu​pru ovim osva​ja​-
či​ma. Ali su Špa​njol​ci, koji se ni​ka​da nisu od​li​ko​va​li u bor​bi prsa o prsa, bili klo​nu​li du​hom, jer su
zna​li s kak​vim ne​pri​ja​te​ljem ima​ju pos​la. Nji​ho​vi na br​zi​nu stvo​re​ni re​do​vi bili su uni​šte​ni pri​je no
što su sti​gli da se uč​vr​ste. Bor​ba se vo​di​la iz​me​đu sred​njeg di​je​la bro​da i otvo​ra za krmu s jed​ne i iz​-
me​đu sred​njeg di​je​la bro​da i po​čet​ka pred​nje pa​lu​be s dru​ge stra​ne, pre​tva​ra​ju​ći se sve više u niz
čar​ki iz​me​đu gru​pi​ca. Dok se to gore do​ga​đa​lo, dru​ga hor​da gu​sa​ra pro​va​li kroz otvor na bro​du na
do​nju glav​nu pa​lu​bu u na​mje​ri da sav​la​da po​sa​du oko to​po​va koja se na​la​zi​la na svo​jim mjes​ti​ma.
Na zad​njoj gor​njoj pa​lu​bi, pre​ma ko​joj je na​di​rao nad​moć​ni val gu​sa​ra, pre​dvo​đen jed​no​okim
di​vom, koji je bio nag do pasa, sta​jao je don Mi​gu​el ni​jem od bi​je​sa i oča​ja. Iza nje​ga, gore na krmi,
sta​ja​li su lord Ju​li​an i gos​po​đi​ca Bi​shop i pro​ma​tra​li: nje​go​va mi​lost se iz​be​zu​mi​la gle​da​ju​ći bi​jes
ko​jim se vo​di​la ova bor​ba na tom ma​lom dje​li​ću pros​to​ra, a gos​po​đi​ca, čiju je hra​bru mir​no​ću po​bi​-
je​dio naj​zad užas bit​ke, one​svi​jes​ti​la se od muke i sla​bos​ti.
Usko​ro se, me​đu​tim, uti​ša žes​ti​na ove krat​ke bit​ke. Vi​dje​še kako zas​ta​va Gas​til​le le​pr​ša​ju​ći si​la​-
zi s vrha jar​bo​la. Neki gu​sar je sab​ljom pre​sje​kao uže za po​di​za​nje zas​ta​ve. Osva​ja​či su bili pot​pu​ni
gos​po​da​ri, a na gor​njoj pa​lu​bi gru​pi​ce ra​zo​ru​ža​nih Špa​njo​la​ca sta​ja​le su šću​ću​re​ne kao sta​do ova​ca
Iz​ne​na​da sla​bost gos​po​đi​ce Bi​shop pres​ta​de i ona se naže na​pri​jed, pro​ma​tra​ju​ći une​zvi​je​re​nih
oči​ju, kad joj obra​zi odjed​nom pos​ta​do​še sko​ro sa​mrt​nič​ki bli​je​di.
 Pro​bi​ja​ju​ći se dos​to​jans​tve​nim ko​ra​kom kroz raz​bo​ji​šte na sred​njem di​je​lu bro​da, pri​bli​ži im se
vi​sok čo​vjek, tam​nog, pre​pla​nu​log lica, na koje je pa​da​la sjen​ka špa​njol​skog šlje​ma koji je no​sio na
gla​vi. Bio je u ok​lo​pu cr​nog če​li​ka, koji su div​no ukra​ša​va​le zlat​ne ara​be​ske ure​za​ne na da​ma​ški na​-
čin. Pre​ko toga, kao kak​vu sto​lu, no​sio je ko​mad ma​te​ri​je od skr​let​ne svi​le s či​jih je kra​je​va vi​sio po
je​dan re​vol​ver ukra​šen sre​brom. Peo se ši​ro​kim stu​ba​ma pre​ma gor​njoj pa​lu​bi, kre​ću​ći se la​ga​no i si​-
gur​no i, naj​zad, sta​de pred špa​njol​skog ad​mi​ra​la. Nak​lo​ni se kru​to i služ​be​no. Svje​ži me​tal​ni glas,
koji je go​vo​rio sa​vr​še​no špa​njol​ski, do​pre do dva pro​ma​tra​ča na krmi i po​ve​ća div​lje​nje i ču​đe​nje
lor​da Ju​li​ana koji je sve vri​je​me gle​dao do​la​zak ovo​ga čo​vje​ka.
– Naj​zad smo se po​no​vo sre​li, don Mi​gu​el – reče on. – Na​dam se da ste za​do​volj​ni. Mada ovaj
su​sret nije, mo​žda, baš ona​kav kako ste vi to za​miš​lja​li, vi ste ga žar​ko že​lje​li i tra​ži​li.
Ni​je​mi, po​mo​dreo don Mi​gu​el od Es​pi​no​se, is​kriv​lje​nih usta i te​ško di​šu​ći, slu​šao je po​drug​lji​-
ve ri​je​či ovog čo​vje​ka koga je okriv​lja​vao za svo​ju pro​past i za mno​go što​šta uz to. Na usta mu po​ku​-
lja ne​raz​go​vjet​ni uzvik bi​je​sa, a ruka mu se maši mača. Ali tek što mu pr​sti zgra​bi​še bal​čak, Blo​odo​vi
pr​sti se na​đo​še na nje​go​vom zglav​ku i za​us​ta​vi​še ga u nje​go​voj na​mje​ri.
– Smi​ri​te se, don Mi​gu​el! – gla​si​la je mir​na i od​luč​na za​po​vi​jest. – Ne tra​ži​te tako ne​raz​bo​ri​to
ruž​ne kraj​nos​ti koje bis​te vi sami sva​ka​ko upo​tri​je​bi​li da smo u obr​nu​tom po​lo​ža​ju.
Sta​ja​li su tako je​dan tre​nu​tak, gle​da​ju​ći se oči u oči.
– Šta na​mje​ra​va​te sa mnom? – upi​ta, naj​zad, Špa​njo​lac pro​muk​lim gla​som.
Ka​pe​tan Blo​od sle​že ra​me​ni​ma. Stis​nu​te us​ni​ce mu se malo na​smi​je​ši​še.
– Sve što sam na​mje​ra​vao, pos​ti​gao sam. A da se ne bis​te pre​vi​še lju​ti​li, mo​lim vas da se sje​ti​te
da ste svu ne​sre​ću sami sebi na​ni​je​li. Vi ste tako htje​li. – On se okre​ne i po​ka​za na čam​ce koje su nje​-
go​vi lju​di di​za​li s gre​de na ko​joj su se na​la​zi​li, na sre​di​ni bro​da. – Vaše čam​ce spu​šta​ju u vodu. Slo​-
bod​ni ste da se ukr​ca​te na njih sa svo​jim lju​di​ma pri​je no što po​to​pi​mo ovu lađu. Tamo je oba​la His​-
pa​ni​ole. Sva​ka​ko ćete doći zdra​vi i či​ta​vi. A, ako ho​će​te moj sa​vjet, gos​po​di​ne, bo​lje će biti da me
ne go​ni​te po​nov​no. Čini mi se da vam ne do​no​sim sre​ću. Idi​te kući, u Špa​njol​sku, don Mi​gu​el, i ba​vi​-
te se ne​čim u što se bo​lje ra​zu​mi​je​te nego u ovaj po​mor​ski po​sao.
Oči​ma pu​nim mrž​nje po​tu​če​ni ad​mi​ral je pro​ma​trao šut​ke ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka svog ne​pri​ja​te​lja, a
za​tim, bez ri​je​či, siđe niz stu​be, po​sr​ću​ći kao pi​jan čo​vjek, dok je ne​ko​ris​ni mač zvec​kao za njim.
Nje​gov po​bjed​nik, koji se čak nije po​tru​dio ni da ga ra​zo​ru​ža, pro​ma​trao ga je kako od​la​zi, za​tim se
okre​ne i po​gle​da ono dvo​je što sta​ja​hu od​mah iz​nad nje​ga, na krmi. Da je bio ma​nje obu​zet dru​gim,
lord Ju​li​an bi pri​mi​je​tio kako se ovaj čo​vjek iz​ne​na​da uko​čio i po​bli​je​dio is​pod svo​je tam​ne boje. Za
tre​nu​tak on zas​ta​de uko​če​no; onda se na​glo i brzo pope uz ste​pe​ni​ce. Lord Ju​li​an mu pođe u su​sret.
– Ne mis​li​te, valj​da, gos​po​di​ne, da pus​ti​te na slo​bo​du ovog špa​njol​skog lu​pe​ža? – po​vi​ka on.
Iz​gle​da da je gos​po​din u or​nom ok​lo​pu tek sada pri​mi​je​tio da pos​to​ji nje​go​va mi​lost.
– A tko bis​te, do đa​vo​la, vi mo​gli biti? – upi​ta on osjet​nim ir​skim na​gla​skom. – I, šta li se to vas
uop​će tiče?
Gos​po​din lord je za​miš​ljao da mu je duž​nost is​pra​vi​ti gru​bost i pot​pu​no od​sus​tvo duž​nog po​što​-
va​nja ovo​ga čo​vje​ka pre​ma nje​mu. Sto​ga reče:
– Ja sam lord Ju​li​an Wade.
Ova iz​ja​va kao da ne os​ta​vi ni​ka​kav do​jam.
 – Do​is​ta! Onda ćete mi, mo​žda, objas​ni​ti, koga vra​ga tra​ži​te na ovoj lađi?
Lord Ju​li​an se sav​la​da i pru​ži objaš​nje​nje koje mu je Blo​od za​tra​žio. On to uči​ni krat​ko i nes​trp​-
lji​vo.
– On vas je za​ro​bio, zar ne, sku​pa s gos​po​đi​com Bi​shop?
– Poz​na​te gos​po​đi​cu Bi​shop? – uzvik​nu gos​po​din lord ču​de​ći se sve više.
Ali ovaj neo​d​go​jen čo​vjek pro​đe mimo nje​ga i pok​lo​ni se dami, koja sa svo​je stra​ne ne dade ni​-
kak​vog od​go​vo​ra, dr​že​ći se hlad​no go​to​vo pre​zir​no. Kad to vi​dje, on se okre​ne i od​go​vo​ri na pi​ta​nje
lor​da Ju​li​ana:
– Imao sam jed​nom čast – reče on. – Ali, iz​gle​da da gos​po​đi​ca Bi​shop ima sla​bi​je pam​će​nje.
On se jet​ko na​smi​je​ši, a u pla​vim oči​ma koje su se tako živo si​ja​le pod nje​go​vim or​nim obr​va​ma
po​ja​vi se bol koji se mi​je​šao s po​drug​lji​voš​ću nje​go​va gla​sa. Od sve​ga toga gos​po​đi​ca Bi​shop osje​ti
samo po​drug​lji​vost; ona se uvri​je​di.
– Ne ubra​jam lo​po​ve i gu​sa​re među svo​je znan​ce, ka​pe​ta​ne Blo​od – iz​ja​vi ona. Uz​bu​đe​nje gos​-
po​di​na lor​da pope se tada do vr​hun​ca.
– Ka​pe​tan Blo​od! – po​vi​če on. – Vi ste ka​pe​tan Blo​od!
– A šta ste dru​go mis​li​li?
Blo​od je pos​ta​vio to pi​ta​nje umor​nim gla​som, mis​le​ći na sa​svim ne​što dru​go. »Ne ubra​jam lo​po​-
ve i gu​sa​re među svo​je znan​ce.« Ta svi​re​pa re​če​ni​ca nije mu iz​la​zi​la iz pa​me​ti, nego se po​nav​lja​la i
od​zva​nja​la u nje​go​vim uši​ma.
Ali lord Ju​li​an uhva​ti ga jed​nom ru​kom za ru​kav, a dru​gom po​ka​za na obes​hra​bre​nog don Mi​gu​-
ela, koji se pov​la​čio.
– Tre​ba li da ra​zu​mi​jem da ne​će​te obje​si​ti ovog špa​njol​skog nit​ko​va?
– A za​što da ga obje​sim?
– Zato što on nije ni​šta dru​go do je​dan prok​le​ti gu​sar, što mogu do​ka​za​ti i što sam već do​ka​zao.
– O! – iz​us​ti Blo​od, a lord Ju​li​an se za​ču​di kad vi​dje kako mu lice iz​ne​na​da dobi iz​raz is​crp​lje​-
nos​ti, dok je do pri​je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka bilo tako bez​briž​no. – Pa i ja sam samo prok​le​ti gu​sar, zbog
toga imam mi​los​ti pre​ma svo​joj su​bra​ći. Don Mi​gu​el je slo​bo​dan.
Lor​du Ju​li​anu zas​ta​de dah.
– I na​kon sve​ga što sam vam re​kao da je uči​nio? Na​kon toga što je po​to​pio »Uzvi​še​nu Mary«?
Na​kon toga kako se po​na​šao pre​ma meni, pre​ma nama? – Lord Ju​li​an je ogor​če​no pro​tes​ti​rao.
– Ni​sam u služ​bi En​gle​ske, niti ma koje dru​ge zem​lje, gos​po​di​ne. Ne tiču me se ne​prav​de koje
se na​no​se nje​noj zas​ta​vi.
Gos​po​din lord us​tuk​nu pred bi​jes​nim po​gle​dom ko​jim ga pros​tri​je​li po​div​lja​li ka​pe​tan Blo​od.
Ali ta ja​rost iš​če​ze isto ona​ko brzo kao što se i po​ja​vi​la. Ka​pe​tan Blo​od do​da​de smi​re​nim gla​som :
– Bit ću vam vrlo za​hva​lan, ako ot​pra​ti​te gos​po​đi​cu Bi​shop na moju lađu. Mo​lim vas, da po​žu​ri​-
te. Ima​mo na​mje​ru da po​to​pi​mo ovu olu​pi​nu.
On se okre​ne la​ga​no u na​mje​ri da ode. Ali lord Ju​li​an se opet is​pri​je​či. Sav​la​đu​ju​ći svo​ju oz​lo​-
je​đe​nost i za​pre​pa​šte​nje, gos​po​din lord iz​ja​vi hlad​no:
– Ka​pe​ta​ne Blo​od, ra​zo​ča​ra​li ste me. Po​la​gao sam ve​li​ke nade u vas.
– Idi​te do vra​ga! – od​vra​ti ka​pe​tan Blo​od, okre​ne se i ode.
 RAZBOJNIK I GUSAR

Ka​pe​tan Blo​od je ko​ra​čao gore-do​lje po krmi svo​je lađe. Spu​štao se mla​ki su​mrak i mi​je​šao se
sa sve ja​čim zlat​nim sja​jem ve​li​ke kr​me​ne svje​tilj​ke koju je je​dan mor​nar upra​vo pa​lio. Svu​da oko
nje​ga vla​dao je mir. Iš​čez​li su zna​ci da​naš​nje bit​ke, pa​lu​be su bile opra​ne, a red je vla​dao svu​da una​-
oko​lo. Jed​na gru​pi​ca se šću​ću​ri​la kraj glav​nog otvo​ra na pa​lu​bi i pje​vu​ši​la pos​pa​nim gla​so​vi​ma; mo​-
žda su mir i lje​po​ta ubla​ži​li nji​ho​ve ogru​bje​le na​ra​vi. Bili su to čla​no​vi po​sa​de na li​je​voj stra​ni bro​-
da; oče​ki​va​li su sva​kog tre​nut​ka da iz​bi​je osam sati.
Ka​pe​tan Blo​od ih nije čuo; on nije čuo ni​šta dru​go osim odje​ka onih svi​re​pih ri​je​či koje su ga
una​pri​je​di​le u čin raz​boj​ni​ka i gu​sa​ra.
Raz​boj​ni​ka i gu​sa​ra!
Čud​na je čo​vje​ko​va na​rav. Čo​vjek može go​di​na​ma zna​ti da iz​vjes​na stvar mora biti iz​vjes​nog
obli​ka, a da se, me​đu​tim, taj isti čo​vjek iz​ne​na​di kada vlas​ti​tim uši​ma ot​kri​je da se ta stvar i nje​go​vo
shva​ća​nje te stva​ri pot​pu​no pok​la​pa​ju. Kada su pri​je tri go​di​ne na​va​li​li na nje​ga da se pri​hva​ti pus​to​-
lov​nog ži​vo​ta, što je kas​ni​je i uči​nio, on je do​bro znao šta će o nje​mu mis​li​ti Ara​bel​la Bi​shop ako
pod​leg​ne tom na​va​lji​va​nju. Je​di​no uvje​re​nje da ju je za vje​či​ta vre​me​na iz​gu​bio, uvje​re​nje koje je
uni​je​lo u nje​go​vu dušu iz​vjes​nu očaj​nič​ku bez​briž​nost, dalo mu je po​s​ljed​nji pod​strek da se otis​ne u
ovaj skit​nič​ki ži​vot.
Ni​ka​da mu nije palo na um, ni​ka​da nije ni u snu po​mis​lio da će se ika​da po​nov​no s njom su​sres​-
ti. Oni su se, za​miš​ljao je, neo​po​zi​vo i za vje​či​ta vre​me​na ras​ta​li. Me​đu​tim, us​pr​kos tome, us​pr​kos
uvje​re​nju, da ova mi​sao, koja je nje​ga mu​či​la, nju neće ža​los​ti​ti, pred nje​go​vim je oči​ma, za ove tri
go​di​ne div​ljač​kog gu​sar​skog ži​vo​ta, nje​na sli​ka ne​pre​kid​no leb​dje​la. Nje​mu je ta sli​ka po​mo​gla ne
samo da bi za​uz​dao sebe, nego da bi za​uz​dao i one koji su poš​li s njim. Ni​ka​da nit​ko nije gu​sa​re tako
stro​go dr​žao u ruci, ni​ka​da ih nit​ko nije tako čvr​sto obuz​da​vao, ni​ka​da im nit​ko nije za​bra​nji​vao da
pre​tje​ru​ju u pljač​ki i po​hle​pi – a to je bila obič​na po​ja​va među nji​ma – kao što je to Či​nio ka​pe​tan
Blo​od s gu​sa​ri​ma koji su plo​vi​li pod nje​go​vim za​po​vjed​niš​tvom. Bilo je to, kao što ćete se sje​ti​ti,
pre​dvi​đe​no nji​ho​vim ugo​vo​ri​ma da se u ovim i dru​gim stva​ri​ma mo​ra​ju pot​či​nja​va​ti za​po​vjes​ti​ma
svo​ga vođe. A za​hva​lju​ju​ći tome, što je nje​go​vo za​po​vjed​niš​tvo bilo tako sret​ne ruke, on je bio u mo​-
guć​nos​ti da na​met​ne tu stro​gu dis​ci​pli​nu, koja je do​tad bila ne​poz​na​ta među gu​sa​ri​ma. Kako li bi se
ovi lju​di smi​ja​li kad bi im is​pri​čao da je sve ovo či​nio samo iz po​što​va​nja pre​ma jed​noj dje​voj​či​ci u
koju se za​lju​bio kao ka​kav dje​čak. Kako li bi tek taj smi​jeh na​ras​tao, kada bi do​dao da ga je baš na
da​naš​nji dan ta dje​voj​či​ca oba​vi​jes​ti​la da ona ne ubra​ja u svo​je znan​ce raz​boj​ni​ke i gu​sa​re!
Raz​boj​ni​ke i gu​sa​re!
Kako su se ri​je​či li​je​pi​le, kako su uje​da​le i pek​le!
Nije bio psi​ho​log, a nije se ni ra​zu​mi​je​vao u kri​vu​da​ve pu​te​ve žen​ske na​ra​vi, pa mu nije ni pa​-
da​lo na um da je već sama po sebi za​nim​lji​va či​nje​ni​ca da mu je sru​či​la na gla​vu te po​gr​de upra​vo u
tre​nut​ku kada su se pod ovim na​ro​či​tim okol​nos​ti​ma sre​li. Ci​je​lo to pi​ta​nje on nije vi​dio u ovoj svje​-
tlos​ti; pre​ma tome, nije ga pod ovim ku​tom mo​gao ni is​pi​ti​va​ti. Ina​če, mo​rao bi za​klju​či​ti da je gor​či​-
na ko​jom ga je sre​la u tre​nut​ku kad ju je os​lo​bo​dio iz za​rob​lje​niš​tva mo​ra​la biti sta​ri​jeg da​tu​ma i du​-
bo​ko usa​đe​na u njoj, jer je pri​rod​no da bi mu u ovak​vom tre​nut​ku os​lo​bo​đe​na mo​ra​la biti samo za​-
hval​na. Mora da se ta gor​či​na usa​di​la u nje​nu dušu, kada je čula ko​jim je pu​tem kre​nuo nje​gov ži​vot.
Ali za​što? On to pi​ta​nje nije pos​tav​ljao sebi, jer bi se po​ja​vio neki tra​čak svje​tlos​ti koji bi oba​sjao
nje​go​vu mrač​nu, nje​go​vu kraj​nje zlu obes​hra​bre​nost. Si​gur​no da se ni​ka​da ne bi tako uz​bu​di​la da joj
nije sta​lo, da u ono​me što je uči​nio nije osje​ća​la vlas​ti​tu uvre​du koju joj je on na​nio. Si​gur​no, mo​gao
je tako raz​miš​lja​ti, ni​šta od sve​ga ovo​ga ne bi u njoj po​bu​di​lo tak​vu gor​či​nu i pre​zir, da nisu bila u
pi​ta​nju nje​na in​tim​na osje​ća​nja.
Tako bi svat​ko od nas ra​su​đi​vao. Ali tako, me​đu​tim, nije ra​su​đi​vao ka​pe​tan Blo​od. U stva​ri, te
noći on uop​će nije ra​su​đi​vao. Nje​go​va se duša lo​mi​la iz​me​đu sve​te lju​ba​vi koju je u toku svih ovih
go​di​na ga​jio pre​ma Ara​bel​li i zlo​sret​nog bi​je​sa koji je ona po​bu​di​la sada u nje​mu. Kraj​nos​ti se do​di​-
ru​ju i do​di​ru​ju​ći se mogu se za​čas po​mi​je​ša​ti, is​pre​ples​ti. A kraj​nos​ti lju​ba​vi i mrž​nje su se no​ćas
tako iz​mi​je​ša​le u duši ka​pe​ta​na Blo​oda, da su svo​jim spa​ja​njem ro​di​le u nje​mu čud​no​va​ti bi​jes.
Raz​boj​nik i gu​sar!
Na to ga je osu​di​la, ne ubla​živ​ši ni​ma​lo te ri​je​či, za​bo​ra​viv​ši sve ne​prav​de koje je pre​pa​tio,
očaj​nič​ki po​lo​žaj u kome se na​šao pos​li​je svog bjek​s​tva iz Bar​ba​do​esa, i sve os​ta​lo što je do​pri​ni​je​-
lo da pos​ta​ne ono što je. Nije joj ni pala na um mi​lo​srd​na mi​sao da je sav taj gu​sar​ski po​sao vo​dio
ona​ko čis​tih ruku ko​li​ko je to bilo mo​gu​će čo​vje​ku koji se po​du​hva​tio tog pos​la, a ta mi​sao mo​gla je,
me​đu​tim, ubla​ži​ti njen sud o čo​vje​ku koga je ne​kad ci​je​ni​la. Ona nije ima​la mi​lo​sr​đa za nje​ga, nije
ima​la sa​ža​lje​nja. Ona je nje​ga ci​je​log sa​že​la u tu je​di​nu re​če​ni​cu, do​ka​za​la nje​go​vu kri​vi​cu tom je​di​-
nom re​če​ni​com i osu​di​la ga na os​no​vu nje. U nje​nim oči​ma on je bio raz​boj​nik i gu​sar; ni​šta više, ni​-
šta ma​nje. A šta je, onda, ona bila? Šta su svi oni – obra​ćao se ovim pi​ta​njem zvi​jez​da​ma ra​su​tim po
ne​be​skom svo​du – koji ne​ma​ju mi​lo​sr​đa?
Pa li​je​po, kad je tako od​lu​či​la, neka tako i bude. Utis​nu​la je vre​lim že​lje​zom u nje​ga pe​čat raz​-
boj​ni​ka i gu​sa​ra. I on će se po​tru​di​ti da do​ka​že da je ona bila u pra​vu. Po​ka​zi​vat će od​sa​da da je do​-
is​ta raz​boj​nik i gu​sar; ni više ni ma​nje; bit će svi​rep, bit će ne​mi​lo​sr​dan kao što su bili svi oni koji su
se s pra​vom na​zi​va​li ovim ime​nom. Od​ba​cit će lude ide​ale po​mo​ću ko​jih je že​lio da sve​mu da iz​vjes​-
tan pris​to​jan tok, pres​tat će da se bori i is​prav​lja ne​prav​de. Ona mu je jas​no po​ka​za​la kome druš​tvu
pri​pa​da. A sada će za​su​ka​ti ru​ka​ve i po​ka​za​ti da je ona ima​la pra​vo. Ona se na​la​zi​la na nje​go​voj lađi,
bila je u nje​go​voj vlas​ti, a on ju je stras​no že​lio.
Na​smi​jao se pri​ta​je​nim, po​drug​lji​vim smi​je​hom i nas​lo​nio na rub ogra​de zad​njeg di​je​la lađe,
gle​da​ju​ći u fo​sfor​no svje​tlu​ca​nje vo​de​ne braz​de bro​da, pa se i sam iz​ne​na​dio zlo​bi koja je bila u nje​-
go​vom gla​su. Za​us​ta​vio se na​glo i stre​sao od gla​ve do pete. Za​je​cao je iz dna duše, pre​sje​kav​ši na taj
na​čin u sebi tu be​sram​nu na​va​lu ve​se​lja. Uhva​tio se obje​ma ru​ka​ma za gla​vu i osje​tio kako su mu po
čelu iz​bi​le le​de​ne kapi zno​ja.
Za to vri​je​me je lord Ju​li​an, koji se mno​go bo​lje ra​zu​mi​je​vao u žen​sku na​rav od ka​pe​ta​na Blo​-
oda, za​sjeo i po​ku​ša​vao ri​je​ši​ti za​nim​lji​vi pro​blem od koga gu​sar ni​šta nije shva​tio. Na to ga je go​ni​-
la, re​kao bih, i neka po​taj​na lju​bo​mo​ra. Po​na​ša​nje gos​po​đi​ce Bi​shop u opas​nos​ti​ma koje su proš​li
po​mo​glo mu je, naj​zad, da shva​ti da žena može biti bez glu​pih ma​ni​ra koje druš​tvo zah​ti​je​va od obra​-
zo​va​ne žene, a da upra​vo zbog tog ne​dos​tat​ka bude priv​lač​ni​ja. Pos​tav​ljao je sebi pi​ta​nje, kak​vi su,
za​pra​vo, mo​gli biti pri​jaš​nji nje​ni od​no​si s ka​pe​ta​nom Blo​odom i bio je pot​pu​no svjes​tan iz​vjes​ne ne​-
la​god​nos​ti koju je osje​ćao što se tako pom​no in​te​re​si​ra za to.
Bli​je​de, sa​nji​ve oči gos​po​di​na lor​da bile su, kao što sam već re​kao, na​uči​le da pro​ma​tra​ju stva​ri
oko sebe, a i duh mu je bio pri​lič​no oštar.
 Pre​ko​ra​vao je sebe što iz​vjes​ne stva​ri nije pri​je opa​zio, ili bar što ih nije pro​uča​vao po​drob​ni​je,
pa je sto​ga sav uto​nuo u po​sao i do​vo​dio ih u vezu sa svje​žim za​pa​ža​nji​ma do ko​jih je do​šao tog
dana.
Za​pa​zio je, na pri​mjer, da se Blo​odo​va lađa zove »Ara​bel​la« i znao je da se i gos​po​đi​ca Bi​shop
tako zove. Za​pa​zio je ta​ko​đer sve neo​bič​ne po​je​di​nos​ti pri​li​kom su​sre​ta iz​me​đu ka​pe​ta​na Blo​oda i
gos​po​đi​ce Bi​shop. Za​pa​zio je, naj​zad, za​nim​lji​vu pro​mje​nu koju je taj su​sret iz​a​zvao u sva​ko​me od
njih.
Dama je bila užas​no ne​pris​toj​na pre​ma ka​pe​ta​nu. I, bilo je kraj​nje ludo za jed​nu damu, u po​lo​ža​-
ju u kome se na​la​zi​la, da se tako po​na​ša pre​ma čo​vje​ku kao što je ka​pe​tan Blo​od; gos​po​di​nu lor​du,
me​đu​tim, nije bilo ni na kraj pa​me​ti da sma​tra da je gos​po​đi​ca Bi​shop u obič​nom ži​vo​tu po​ma​lo luda.
S dru​ge stra​ne, us​pr​kos nje​noj gru​bos​ti, us​pr​kos či​nje​ni​ci da je ona ne​ća​ki​nja čo​vje​ka koga Blo​od
mora sma​tra​ti svo​jim ne​pri​ja​te​ljem, pre​ma gos​po​đi​ci Bi​shop i pre​ma gos​po​di​nu lor​du na lađi ka​pe​ta​-
na Blo​oda op​ho​di​li su se s naj​ve​ćim uva​že​njem. Sva​ki od njih je do​bio na ras​po​la​ga​nje jed​nu ka​bi​nu
u koje su pre​ni​je​li svo​je bi​jed​ne os​tat​ke, a isto tako pre​ni​je​li su i pra​ti​lju gos​po​đi​ce Bi​shop. Do​pus​ti​-
li su im da do​la​ze u ve​li​ku ka​bi​nu, sje​dje​li su za sto​lom sku​pa s Pit​tom, koji je bio glav​na lič​nost pos​-
li​je ka​pe​ta​na Blo​oda, i Wol​ver​sto​ne​om, koji je bio Blo​odov po​ruč​nik, i obo​ji​ca su se op​ho​di​li pre​ma
nji​ma kraj​nje pris​toj​no. Pos​to​ja​la je, uz to, još jed​na či​nje​ni​ca: Blo​od je sve či​nio da ne iz​gle​da da
im se na​me​će.
Um gos​po​di​na lor​da se hi​tro, ali obaz​ri​vo še​tao ovim pro​la​zi​ma svo​jih mis​li, pro​ma​tra​ju​ći ih i
do​vo​de​ći ih u vezu. Kad ih je raz​gle​dao sa svih stra​na, od​lu​čio je da po​tra​ži nak​nad​na oba​vje​šte​nja
od gos​po​đi​ce Bi​shop. Ali je za to mo​rao pri​če​ka​ti dok se Pitt i Wol​ver​sto​ne uda​lje. Na to je, iako mu
to nije bilo dra​go, mo​rao pri​lič​no dugo da čeka, jer je gos​po​đi​ca Bi​shop za​dr​ža​la Pit​ta, kad se ovaj
di​gao od sto​la i kre​nuo za Wol​ver​sto​ne​om, koji je već iz​a​šao, ovim pi​ta​njem:
– Gos​po​di​ne Pit​te, da nis​te i vi bili je​dan od onih koji su po​bje​gli sa Bar​ba​do​esa s ka​pe​ta​nom
Blo​odom?
– Bio sam. Ja sam ta​ko​đer bio je​dan od ro​bo​va va​šeg stri​ca.
– A jes​te li pos​li​je toga bili ne​pre​kid​no s ka​pe​ta​nom Blo​odom?
– Da gos​po​đo, kao na​vi​ga​ci​oni ofi​cir.
Ona kim​nu gla​vom. Bila je vrlo mir​na i vla​da​la je od​lič​no so​bom, ali gos​po​din lord za​pa​zi da je
bila neo​bič​no bli​je​da, mada se tome nije tre​ba​lo ču​di​ti kad se uzme u ob​zir šta je sve do​ži​vje​la toga
dana.
– Jes​te li ne​kad plo​vi​li sku​pa s ne​kim Fran​cu​zom koji se zvao Ca​hu​sac?
– Ca​hu​sac? – Pitt se na​smi​ja. Ovo je ime pro​bu​di​lo u nje​mu smi​ješ​ne us​po​me​ne. – Jes​te, bio je s
nama u Ma​ra​caybu.
– As jed​nim dru​gim Fran​cu​zom koji se zvao Le​va​sse​ur?
Gos​po​din lord se di​vio kako je za​pam​ti​la ova ime​na
– Je​sam, Ca​hu​sac je bio Le​va​sse​urov po​ruč​nik pri​je no što je umro.
– Pri​je no što je umro?
– Le​va​sse​ur. Ubi​jen je na jed​nom od Dje​vo​jač​kih oto​ka pri​je dvi​je go​di​ne.
Nas​ta​de ta​jac. Za​tim, čak mir​ni​jim gla​som nego pri​je, ona upi​ta:
 – Tko ga je ubio?
Pitt joj Smjes​ta od​go​vo​ri. Nije bilo raz​lo​ga da joj ne od​go​vo​ri, mada poče na​la​zi​ti da je ovo is​-
pi​ti​va​nje samo im) sebi čud​no​va​to.
– Ka​pe​tan Blo​od ga je ubio.
– Za​što?
Pit je ne​što za​te​zao. Ova pri​ča nije bila za dje​vo​jač​ke uši.
– Po​sva​di​li su se – od​go​vo​ri krat​ko.
– Jesu li se sva​đa​li zbog jed​ne... jed​ne dame? – gos​po​đi​ca Bi​shop ga je upor​no pro​go​ni​la.
– Može se i tako reći.
– Kako se zva​la dama?
Pit​to​ve se obr​ve di​go​še, za​tim od​go​vo​ri i na to.
– Gos​po​đi​ca d’Oge​ron. Bila je to kći gu​ver​ne​ra Tor​tu​ge. Po​bje​gla je bila za tim Le​va​sse​urom,
a... a Pe​ter ju je iš​ču​pao iz nje​go​vih pr​lja​vih kan​dži. Bio je pro​pa​li​ca i bi​tan​ga koji je pot​pu​no zas​lu​-
žio ono što mu je Pe​ter pri​re​dio.
– Ra​zu​mi​jem. A... a ka​pe​tan Blo​od se ipak nije ože​nio njo​me?
– Nije se ipak ože​nio – na​smi​ja se Pitt koji je znao ko​li​ko je bilo neo​s​no​va​no opće brb​lja​nje u
Tor​tu​gi da je gos​po​đi​ca d’Oge​ron bila bu​du​ća žena ka​pe​ta​na Blo​oda.
Gos​po​đi​ca Bi​shop kim​nu šut​ke gla​vom, a Je​re​mi​ah Pitt se okre​ne i kre​nu, a na duši mu lak​nu jer
se is​pi​ti​va​nje za​vr​ši​lo. Zas​ta​de na vra​ti​ma i sa​op​ći još jed​nu po​je​di​nost:
– Mo​žda će vam biti ugod​no čuti da je ka​pe​tan pro​mi​je​nio pra​vac naše plo​vid​be u vašu ko​rist.
Nje​go​va je na​mje​ra da vas obo​je is​kr​ca na oba​lu Ja​ma​ice, ono​li​ko bli​zu Port Royal a ko​li​ko mi smi​-
je​mo da mu se pri​bli​ži​mo. Već plo​vi​mo u tom smjer​ni i ako pro​du​ži ovaj vje​tar, vi ćete biti sko​ro kod
svo​je kuće, gos​po​đi​ce.
– Vrlo pa​ž​lji​vo od nje​ga – ras​teg​nu gos​po​din lord, vi​djev​ši da se gos​po​đi​ca Bi​shop nije ni po​-
mak​la da bi od​go​vo​ri​la. Sje​dje​la je mut​nog po​gle​da, gle​da​ju​ći une​zvi​je​re​no.
– I ja mis​lim da tako mo​že​te reći – pri​hva​ti Pitt. – Uzeo je na sebe ri​zik koji bi ri​jet​ko tko uzeo
na nje​go​vom mjes​tu. Ali, ta​kav je on.
Iz​i​đe, a gos​po​din lord zas​ta​de za​miš​ljen. Ma ko​li​ko da su nje​go​ve pla​ve oči bile pos​pa​ne, ipak
su pa​ž​lji​vo mo​tri​le lice gos​po​đi​ce Bi​shop. Po gla​vi su mu se vr​z​ma​le sve ne​la​god​ni​je mis​li. Naj​zad,
gos​po​đi​ca Bi​shop po​gle​da u nje​ga i pro​go​vo​ri:
– Iz​gle​da da vam je vaš Ca​hu​sac is​pri​čao su​štu is​ti​nu.
– Shva​tio sam da ste pro​vje​ra​va​li nje​go​ve is​ka​ze – reče gos​po​din lord. – Ali, pi​tam se, za​što ste
to uči​ni​li?
Bu​du​ći nije do​bio od​go​vor, nas​ta​vio je da je šut​ke pro​ma​tra, igra​ju​ći se du​gim, ši​lja​tim pr​sti​ma
jed​nim uvoj​kom zlat​ne vla​su​lje, koja mu je po​kri​va​la dugo lice.
Gos​po​đi​ca Bi​shop je sje​di​la pre​da​ju​ći se sa​nja​ri​ja​ma, obr​ve su joj bile sas​tav​lje​ne, a za​miš​ljen
po​gled iz​gle​dao je kao da pro​uča​va fini špa​njol​ski po​rub ko​jim se za​vr​ša​vao stol​njak. Naj​zad, gos​-
po​din lord pre​ki​de šut​nju.
 – Za​pa​nju​je me ovaj čo​vjek – reče on svo​jim ti​him, čež​nji​vim gla​som, koji se nije ni​ka​da ni di​-
zao ni spu​štao. – Dos​ta je već ;i to da se čo​vjek za​ču​di što radi nas mi​je​nja smjer svo​je plo​vid​be; ali
da zbog nas nav​la​či na sebe ri​zik – da se usu​đu​je da uplo​vi u vode oko oto​ka Ja​ma​ice... Za​pa​nju​je
me, kao što sam već re​kao.
Gos​po​đi​ca Bi​shop po​di​že oči i po​gle​da u nje​ga. Iz​gle​da​la je vrlo za​miš​lje​na. Za​tim joj usna za​-
drh​ta, sko​ro s puno pre​zi​ra, kako se lor​du uči​ni​lo. Svo​jim tan​kim pr​sti​ma kuc​ka​la je po sto​lu.
– A ono što još više iz​ne​na​đu​je, to je da nas ne za​dr​ža​va radi ot​ku​pa – reče ona.
– Neće da vam uči​ni tu čast.
– Oh, a za​što, mo​lim?
– Zato što ste se loše po​ni​je​li pre​ma nje​mu.
– Obič​no na​zi​vam stva​ri nji​ho​vim ime​nom.
– Do​is​ta? Gla​ve mi, ne bih se hva​lio. To su zna​ci kraj​nje mla​dos​ti ili kraj​nje lu​dos​ti. – Gos​po​-
din lord je, kao što vi​di​te, pri​pa​dao fi​lo​zof​skoj ško​li lor​da Sun​der​lan​da. Pos​li​je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka
on do​da​de: – Tako vam je i s ne​za​hval​noš​ću.
Obra​zi joj malo po​ru​me​nje​še.
– Gos​po​din lord se sva​ka​ko lju​ti na mene. Očaj​na sam zbog toga. Na​dam se da gos​po​din lord
svo​jom ljut​njom ima više pra​va nego svo​jim po​gle​di​ma na ži​vot. Prvi put ču​jem da je ne​za​hval​nost
svoj​stvo samo mla​dih i lu​dih.
– Ni​sam tako re​kao, gos​po​đi​ce. – Glas mu je bio malo lju​tit, a to je bila po​s​lje​di​ca lju​ti​ne nje​-
nog gla​sa. – Ako bis​te mi uči​ni​li čast da me sas​lu​ša​te, vi me ne bis​te kri​vo ra​zu​mje​li. Jer, ako ja ne
ka​žem uvi​jek tač​no ono što mis​lim – a što nije vaš slu​čaj – bar ka​žem tač​no ono što hoću da re​čem. U
čo​vje​ko​voj na​ra​vi je da bude ne​za​hva​lan, ali da po​ka​že ne​za​hval​nost, oso​bi​na je dje​te​ta.
– Ja... ja ne mis​lim da ra​zu​mi​jem. – Obr​ve su joj se bile sa​svim sas​ta​vi​le. – Kako sam to bila
ne​za​hval​na i pre​ma kome?
– Pre​ma kome? Pre​ma ka​pe​ta​nu Blo​odu! Zar nas on nije spa​sio?
Zar nas je on spa​sio? – Glas joj je bio le​den. Nije mi poz​na​to da je on znao da se na​la​zi​mo ha
»Ču​do​tvor​noj «.
Gos​po​din lord do​pus​ti sebi da po​ka​že mali znak nes​trp​lje​nja.
– Vama je, sva​ka​ko, jas​no da nas je on os​lo​bo​dio. A kako ste ži​vje​li u ovim div​ljim pre​dje​li​ma,
vama ne može biti ne​poz​na​to ono što se čak i u En​gle​skoj zrna: da ovaj Blo​od ra​tu​je samo pro​tiv
Špa​njo​la​ca. Pre​ma tome, na​zva​ti ga raz​boj​ni​kom i gu​sa​rom, kao što ste to vi uči​ni​li, zna​či po​gor​ša​ti
po​lo​žaj u tre​nut​ku kada je bilo pa​met​ni​je po​pra​vi​ti ga.
– Pa​met​ni​je? – upi​ta ona prez​ri​vim gla​som. – A šta se mene tiče šta je pa​met​ni​je?
– Baš ni​šta – kao što vi​dim. Ali po​ku​šaj​te bar da pro​uča​va​te ple​me​ni​tost. Ka​žem vam otvo​re​no,
gos​po​đi​ce, da, kad bih ja bio na Blo​odo​vom mjes​tu, ne bih bio tako lju​ba​zan. Sto mu muka! Kad uz​-
me​te u ob​zir šta je sve pre​pa​tio dok je bio u vlas​ti svo​jih zem​lja​ka, za​ču​dit ćete se – kao što se i ja
ču​dim – što uop​će pra​vi raz​li​ku iz​me​đu Špa​njo​la​ca i En​gle​za. Biti pro​dan kao rob! Uh! – Gos​po​din
lord se stre​se. – I to još jed​nom prok​le​tom ko​lo​ni​jal​nom plan​ta​že​ru ! – Za​tim se na​glo za​us​ta​vi. – Mo​-
lim vas da mi opros​ti​te gos​po​đi​ce Bi​shop. Za tre​nu​tak sam se...
 – Po​nio vas je žar ko​jim ste bra​ni​li ovog mor​skog raz​boj​ni​ka. – U pre​zi​ru gos​po​đi​ce Bi​shop
bilo je žes​ti​ne.
Gos​po​din lord se za​gle​da po​nov​no u nju. Za​tim sklo​pi upo​la svo​je ši​ro​ke, bli​je​de oči i povi
malo gla​vu u stra​nu.
– Pi​tam se, za​što ga tako mr​zi​te – reče on bla​gim gla​som.
– Za​što ga mr​zim? Gos​po​de bože, kak​va po​mi​sao! Uop​će ne vo​dim bri​gu o nje​mu!
– Onda bi tre​ba​lo, gos​po​đi​ce, da po​ve​de​te bri​gu.
– Gos​po​din lord je go​vo​rio sa​svim otvo​re​no. – On zas​lu​žu​je da se o nje​mu po​ve​de bri​ga. Kak​va
bi do​bit bila za Kra​ljev​sku mor​na​ri​cu, kad bi u nju stu​pio čo​vjek koji može iz​ves​ti stva​ri kak​ve je ju​-
tros on iz​veo! Nje​go​vo služ​bo​va​nje pod de Ruyte​rom nije bilo uza​lud​no. Taj, de Ruyter je bio ve​li​ki
po​mo​rac, a uče​nik je – vje​re mi – dos​to​jan uči​te​lja, ako se iole u to ra​zu​mi​jem. Sum​njam da bi mu
Kra​ljev​ska mor​na​ri​ca mo​gla naći rav​nog. Ba​ci​ti se ona​ko slo​bod​no iz​me​đu nji​ho​ve dvi​je lađe, biti na
nji​ho​vom ne​po​sred​nom do​me​tu i tući ih vlas​ti​tim oruž​jem! Za to se tra​že hra​brost, do​vit​lji​vost, ma​šta!
A mi, glu​pa​ni s kop​na ni​smo bili je​di​ni koje je pre​va​rio svo​jim ma​ne​vri​ra​njem. Onaj špa​njol​ski ad​-
mi​ral proz​reo je nje​go​ve na​mje​re tek kad je bilo pre​kas​no i kad mu je Blo​od dao »šah«. Ve​li​ki čo​-
vjek, gos​po​đi​ce Bi​shop! Čo​vjek koji zas​lu​žu​je da se o nje​mu po​ve​de bri​ga.
Gos​po​đi​ca Bi​shop je bila puna sar​kaz​ma.
– Tre​ba​lo bi da se pos​lu​ži​te utje​ca​jem koji ima​te kod lor​da Sun​der​lan​da, pa da mu kralj po​nu​di
da stu​pi u nje​go​vu služ​bu.
Gos​po​din lord se na​smi​ja bla​go.
– To je već, vje​re mi, uči​nje​no. Nje​go​vo na​ime​no​va​nje se na​la​zi u mom dže​pu.
Ona se za​pre​pas​ti i to za​pre​pa​šte​nje se samo po​ve​ća, kad joj lord iz​lo​ži okol​nos​ti zbog ko​jih je i
sam kre​nuo na put u Za​pad​nu In​di​ju. Kad ju je do​volj​no za​pre​pas​tio, on je os​ta​vi da se čudi, a sam
kre​ne da po​tra​ži ka​pe​ta​na Blo​oda. Ali još mu neki vrag nije da​vao mira. Da je bila malo ma​nje ne​po​-
mir​lji​va u svom dr​ža​nju pre​ma ka​pe​ta​nu Blo​odu, gos​po​din lord bi bio sret​ni​ji.
Za​te​če ka​pe​ta​na kako se šeće gore-do​lje po straž​njoj gor​njoj pa​lu​bi. Bio se živ​ča​no već sa​svim
is​cr​pio bo​re​ći se s ne​čas​ti​vim, iako gos​po​din lord nije mo​gao ni po čemu za​klju​či​ti kak​vim se po​seb​-
nim mis​li​ma bavi ka​pe​tan. S uro​đe​nom in​tim​noš​ću, lord po​dvu​če svo​ju ruku is​pod ka​pe​ta​no​ve i po​-
rav​na svoj ko​rak s nje​go​vim.
– Šta to tre​ba da zna​či? – is​tre​se Blo​od koji je bio bi​je​san i grub. Gos​po​din lord se ne uz​ne​mi​ri.
– Že​lio bih, gos​po​di​ne, biti pri​ja​telj s vama – reče mu umi​lja​tim gla​som.
– Vi ste pre​do​bri pre​ma meni.
Lord Ju​li​an pri​je​đe pre​ko ove iro​ni​je.
– Ču​dan je sti​caj okol​nos​ti da se sret​ne​mo na ovaj na​čin, kada se uzme u ob​zir da sam ja do​šao u
Za​pad​nu In​di​ju po​seb​no radi toga da bih vas po​tra​žio.
– U sva​kom slu​ča​ju, nis​te vi prvi koji je to uči​nio – pod​smi​jeh​nu mu se onaj dru​gi. – Ali ti su
po​gla​vi​to bili Špa​njol​ci, i nisu bili vaše sre​će.
– Vi me pot​pu​no po​greš​no ra​zu​mi​je​te – od​go​vo​ri lord Ju​li​an. I pos​li​je toga sta​de da go​vo​ri o
sebi i o za​dat​ku koji mu je po​vje​ren.
 Kad je za​vr​šio, ka​pe​tan Blo​od, koji je do tog tre​nut​ka sta​jao iz​ne​na​đen i kao omam​ljen, os​lo​bo​di
svo​ju ruku od lor​do​ve ruke i sta​de pred nje​ga.
– Vi ste moj gost na ovoj lađi – reče mu on – i meni su, ma ko​li​ko bio raz​boj​nik i gu​sar, iz sta​rih
dana os​ta​li neki poj​mo​vi o pris​toj​nom po​na​ša​nju. Zato vam neću reći šta mis​lim o vama zbog vaše
smje​los​ti da mi do​ne​se​te ovak​vu po​nu​du, ili o lor​du Sun​der​lan​du – jer je vaš ro​đak – zbog dr​skos​ti
da je po​ša​lje. Ali me ni naj​ma​nje ne iz​ne​na​đu​je što čo​vjek koji je mi​nis​tar Ja​me​sa Stu​ar​ta za​miš​lja da
se sva​ki čo​vjek može pot​ku​pi​ti do te mje​re da izda lju​de koji ima​ju po​vje​re​nja u nje​ga – On pru​ži
ruku u smje​ru pred​njeg di​je​la pa​lu​be, odak​le je do​pi​ra​le me​lan​ko​lič​no pje​va​nje gu​sa​ra, koji su se od​-
ma​ra​li.
– Opet ste me po​greš​no ra​zu​mje​li – po​vi​ka lord Ju​li​an, ras​tu​žen i ra​sr​đen. – To se ne želi. Vaši
lju​di se uklju​ču​ju u vaše na​ime​no​va​nje.
– I vi za​miš​lja​te da će oni poći u lov na svo​ju bra​ću na Obal​sku bra​ti​ju? Tako mi duše, lor​de Ju​-
li​an, vi ste taj koji sve kri​vo ra​zu​mi​je. Zar u En​gle​skoj nisu os​ta​li ni naj​ma​nji poj​mo​vi o čas​ti? O, o
tome, uos​ta​lom, ima da se kaže još mno​go što​šta. Da li mis​li​te da mogu pri​mi​ti na​ime​no​va​nje iz ruku
kra​lja Ja​me​sa? Ka​žem vam da neću pr​lja​ti svo​je ruke pri​ma​njem tog na​ime​no​va​nja – ma ko​li​ko one
bile ruke raz​boj​ni​ka i gu​sa​ra. Ćuli ste kako me je da​nas gos​po​đi​ca Bi​shop na​zva​la raz​boj​ni​kom i gu​-
sa​rom – čo​vje​kom koga tre​ba pre​zi​ra​ti, čo​vje​kom koga je druš​tvo od​ba​ci​lo od sebe. A tko me je na​-
pra​vio tak​vim? Tko me je na​pra​vio raz​boj​ni​kom i gu​sa​rom?
– Ako ste bili po​bu​nje​nik... – poče gos​po​din lord.
– Vi mo​ra​te zna​ti da ni​sam to bio – da ni​sam uop​će bio po​bu​nje​nik. Čak ni​sam ni na​mje​ra​vao
biti. Da sam to bio, mo​gao bih da im opros​tim. Ali čak ni tu krin​ku oni ne mogu sta​vi​ti pre​ko svog ne​-
po​šte​nja. O, ne; nije bilo gre​ške. Meni su su​di​li zbog ono​ga što sam ra​dio, ni ma​nje ni više. Onaj kr​-
va​vi vu​kod​lak Jef​freys – neka ga đavo nosi – osu​dio me je na smrt, a nje​gov zas​luž​ni gos​po​dar Ja​mes
Stu​art pos​lao me je pos​li​je toga u rop​s​tvo zato što sam uči​nio dje​lo mi​lo​sr​đa, zato što sam pun sa​-
učeš​ća, ne mis​le​ći ni na vje​ru, ni na po​li​ti​ku, htio ubla​ži​ti pat​nje jed​nog ljud​skog bića, zato što sam
pre​vio rane čo​vje​ku koji je bio okriv​ljen kao ve​le​iz​daj​nik. U tome je bila sva moja kriv​nja. O sve​mu
tome naći ćete op​šir​ni​je u iz​vje​šta​ji​ma sa su​đe​nja I zbog toga su me pro​da​li kao roba. Zato što je po
za​ko​nu En​gle​ske – ona​ko kako ga tu​ma​či Ja​mes Stu​art – čo​vjek koji pru​ži po​moć po​bu​nje​ni​ku kriv
kao da je i sam po​bu​nje​nik. Da li vam je i u snu, čo​vje​če, palo na um šta zna​či biti rob?
Za​tim se na​glo za​us​ta​vi, jer je bi​jes nji​me pot​pu​no ov​la​dao. Os​tao je šu​te​ći ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka,
za​tim je zba​cio sve to sa sebe kao da ski​da krin​ku s lica. Glas mu po​to​nu. Na​smi​ja se smi​je​hom pu​-
nim umo​ra i pre​zi​ra.
– Ali čemu sve ovo? Na​lju​tio sam se ni zbog čega. Objaš​nja​vao sam, mis​lim, sa​mom sebi, a bog
mi je svje​dok da mi je ta​kav obi​čaj. Za​hva​lan sam vam, lor​de Ju​li​an, na va​šim ple​me​ni​tim na​mje​ra​-
ma. Do​is​ta sam vam za​hva​lan. Ali vi ćete me, mo​žda, ipak ra​zu​mje​ti. Iz​gle​da da me ra​zu​mi​je​te.
Lord Ju​li​an je sta​jao šu​te​ći. Du​bo​ko su ga uz​bu​di​le Blo​odo​ve ri​je​či, du​bo​ko ga je uz​bu​dio stras​-
ni, rje​či​ti iz​liv koji je s ne​ko​li​ko oš​trih, jas​nih po​te​za tako uvjer​lji​vo iz​nio svu gor​či​nu koju je no​sio u
sebi pro​tiv ljud​skog roda, ko​jim je oprav​dao i ra​zjas​nio sve što bi se mo​glo na​ves​ti pro​tiv nje​ga.
Gos​po​din lord po​gle​da u to oš​tro​um​no, ne​us​tra​ši​vo lice, o koje se od​bi​ja​la bli​je​da svje​tlost ve​li​ke
kr​me​ne svje​tilj​ke; u oči​ma lor​da Ju​li​ana mo​glo se pro​či​ta​ti uz​bu​đe​nje. Sti​dio se sa​mog sebe. Du​bo​ko
uz​dah​nu.
– Ne​sre​ća – reče on ra​z​vla​če​ći ri​je​či. – O, sto mu muka! Prok​le​ta ne​sre​ća! – Obu​ze ga iz​ne​nad​na
ple​me​ni​tost i on pru​ži svo​ju ruku.
– Ne za​mje​ri​te, ka​pe​ta​ne Blo​od.
– Oh, bez ikak​ve za​mjer​ke. Ali... ja sam gu​sar i raz​boj​nik. – Na​smi​ja se ki​se​lo i, ne vo​de​ći ra​ču​-
na o pru​že​noj ruci, okre​ne se i ode.
Lord Ju​li​an je sta​jao ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, gle​da​ju​ći kako se vi​so​ka ka​pe​ta​no​va pri​li​ka uda​lju​je
pre​ma kra​ju krme. Za​tim bes​po​moć​no i s tu​gom u srcu spus​ti ruku i kre​nu.
Na​šao je gos​po​đi​cu Bi​shop upra​vo na vra​ti​ma pro​la​za koji je vo​dio ka ka​bi​ni. Ona nije poš​la
van, jer je bila nje​mu okre​nu​ta le​đi​ma, već je išla u is​tom smje​ru kao i on. Po​šao je za njom, pre​za​-
uzet svo​jim mis​li​ma o ka​pe​ta​nu Blo​odu da bi se u tom tre​nut​ku oba​zi​rao na smi​sao nje​nih kret​nji.
Kad je sti​gao u ka​bi​nu, ba​cio se na sto​li​cu i stao vi​ka​ti tako si​lo​vi​to da to ni​ma​lo nije sli​či​lo
nje​mu.
– Da sam prok​let, ako sam ika​da su​sreo čo​vje​ka koji mi se više svi​dio ili bar čo​vje​ka koji mi se
to​li​ko svi​dio! Me​đu​tim, ni​šta se ne može pos​ti​ći s njim.
– Čula sam vaš raz​go​vor – reče ona ti​him gla​som. Bila je pot​pu​no bli​je​da u licu, a oči je upe​ri​la
u svo​je sklop​lje​ne ruke.
Iz​ne​na​đen, on po​di​že po​gled i sta​de pro​uča​va​ti nje​no za​miš​lje​no lice.
– Pi​tam se – reče on usko​ro – da li sve ovo zlo nije vaše dje​lo. Vaše su ga ri​je​či raz​dra​ži​le. Ne​-
pre​kid​no mi ih je ba​cao u lice. Neće da pri​mi kra​lje​vo na​ime​no​va​nje, neće čak mi ruku da mi pru​ži.
Šta da ra​di​mo s tak​vim čo​vje​kom? Ma ko​li​ko ga sre​ća pra​ti​la, za​vr​šit će jed​nog dana na kri​žu jar​bo​-
la. I ova don​ki​hot​ska bu​da​la i sada se iz​la​že opas​nos​ti​ma – nas radi.
– Kako? – upi​ta ona odjed​nom kao da ju je odjed​nom sve to za​in​te​re​si​ra​lo.
– Kako? Zar ste za​bo​ra​vi​li da plo​vi​mo u prav​cu Ja​ma​ice, a na Ja​ma​ici je glav​ni štab en​gle​ske
flo​te? Do​du​še, vaš stric je njen za​po​vjed​nik...
Ona se naže pre​ko sto​la i pre​ki​de ga, a on pri​mi​je​ti da sve teže diše i da su joj se oči ra​ši​ri​le od
uža​sa.
– Ali od toga se ne tre​ba na​da​ti ni​kak​vom do​bru! – po​vi​če ona. – Oh, ne mis​li​te na to! On nema
go​reg ne​pri​ja​te​lja u svi​je​tu od moga stri​ca! Moj stric je okru​tan, ne​mi​lo​sr​dan čo​vjek. Mis​lim da je
pris​tao da na​pus​ti svo​je plan​ta​že na Bar​ba​do​esu i da se pri​mio po​lo​ža​ja vice-gu​ver​ne​ra Ja​ma​ice
samo zbog toga što se nada da će uhva​ti​ti i obje​si​ti ka​pe​ta​na Blo​oda. Ka​pe​tan Blo​od to, na​rav​no, ne
zna... – Zas​ta​la je i uči​ni​la je​dan mali bes​po​moć​ni po​kret.
– Ne mis​lim da bi bilo ma kak​ve raz​li​ke kad bi i doz​nao – od​go​vo​ri oz​bilj​nim gla​som gos​po​din
lord.
– Čo​vjek koji je u sta​nju da opros​ti tak​vom ne​pri​ja​te​lju kao što je don Mi​gu​el i da se ova​ko ne​-
po​mir​lji​vo po​na​ša pre​ma meni, ne može se pro​cje​nji​va​ti na os​no​vu sva​kod​nev​nih pra​vi​la. Nje​go​vo
vi​teš​tvo se gra​ni​či s lu​doš​ću.
– Pa ipak, on je za ove tri go​di​ne bio ono što je bio i uči​nio ono što je uči​nio – reče ona, ali je
ovog puta to rek​la s puno tuge, bez svog pri​jaš​njeg pre​zi​ra.
Lord Ju​li​an je vo​lio da se iz​ra​ža​va jez​gro​vi​to, kao što su mi rek​li da je to čes​to či​nio.
– Ži​vot je đa​vol​ski slo​žen – uz​dah​nu on.
 U SLUŽBI KRALJA JAMESA

Vrlo rano sli​je​de​ćeg ju​tra gos​po​đi​cu Ara​bel​lu Bi​shop pro​bu​di me​tal​ni zvuk roga i upor​no zvo​-
nje​nje zvo​na. Le​že​ći bud​na i pro​ma​tra​ju​ći li​je​no žu​bor ze​le​ne vode, koja kao da pro​ti​ca​še kraj te​ško
zas​ta​klje​nih otvo​ra, ona pos​te​pe​no poče ra​zaz​na​va​ti zvu​ke užur​ba​nog rada i me​te​ža – to​pot mno​gih
nogu, viku pro​muk​lih gla​so​va i ne​pres​ta​no ko​tr​lja​nje te​ških pred​me​ta u ofi​cir​skoj sobi, koja se na​la​zi​-
la baš is​pod ka​bi​ne. Pret​pos​tav​lja​ju​ći da ovi zvu​ci zna​če ne​što više nego obič​nu za​pos​le​nost, ona se
us​pra​vi, pro​že​ta ne​kim ne​jas​nim uz​bu​đe​njem i pro​bu​di svo​ju sa​nji​vu pra​ti​lju.
U svo​joj ka​bi​ni s des​ne stra​ne bro​da lord Ju​li​an, uz​ne​mi​ren is​tim zvu​ci​ma, već je bio na no​ga​ma
i brzo se obla​čio. Kad se usko​ro po​ka​zao is​pod otvo​ra na krmi, on ugle​da či​ta​vo brdo je​da​ra nad so​-
bom. »Ara​bel​la« je ra​zvi​la sva je​dra na svo​jim jar​bo​li​ma da bi is​ko​ris​ti​la ju​tar​nji po​vje​ta​rac. Is​pred
i s obje stra​ne lađe pru​ža​la se bes​kraj​na ši​ri​na oce​ana, koji se pre​li​je​vao kao zla​to na sun​cu, čiji se
pla​me​ni po​lu​krug tek po​jav​lji​vao na vi​di​ku is​pred njih.
Oko nje​ga, na sred​njem di​je​lu bro​da, gdje je či​ta​ve proš​le noći bilo tako mimo, ra​di​lo je žur​no
oko šez​de​set lju​di. Gore, kraj ogra​de, od​mah iz​nad lor​da Ju​li​ana, sta​jao je ka​pe​tan Blo​od, pre​pi​ru​ći
se s jed​no​okim di​vom, čija je gla​va bila po​ve​za​na cr​ve​nim pa​muč​nim rup​cem, a pla​va ra​skop​ča​na
ko​šu​lja vi​si​la mu niz ti​je​lo. Kad gos​po​din lord za​ko​ra​či, oni ga pri​mi​je​ti​še, gla​so​vi se za​us​ta​vi​še i
Blo​od se okre​ne da ga poz​dra​vi.
– Do​bro vam ju​tro – reče on i do​da​de: – Na​pra​vio sam gru​bu gre​šku. Mo​gao sam biti malo pa​-
met​ni​ji i ne pri​bli​ži​ti se to​li​ko Ja​ma​ici u toku noći. Ali, žu​rio sam da vas is​kr​cam. Do​đi​te gore. Ne​što
ću vam po​ka​za​ti.
Ču​de​ći se, lord Ju​li​an se pope uza stu​be, kao što mu je Blo​od re​kao. Sto​je​ći uz ka​pe​ta​na Blo​oda,
on po​gle​da una​zad, u smje​ru ka​pe​ta​no​ve ruke i uz vik​nu od iz​ne​na​đe​nja. Tamo, ni tri mi​lje da​le​ko,
bilo je kop​no – ne​ra​van zid ži​vog ze​le​ni​la, koji je is​pu​nja​vao za​pad​ni vi​dik. A na par mi​lja u tom
prav​cu, plo​ve​ći za nji​ma, pri​bli​ža​va​le su se žur​no tri ve​li​ke bi​je​le lađe.
– Ne is​ti​ču ni​kak​vu zas​ta​vu, ali pri​pa​da​ju flo​ti Ja​ma​ice – pro​go​vo​ri Blo​od bez uz​bu​đe​nja, sko​ro
ne​mar​no. – Kad je sva​nu​lo, vi​dje​li smo da im plo​vi​mo u su​sret. Za​okre​nu​ti smo i ota​da utr​ka ne pres​-
ta​je. »Ara​bel​la« je sva ova če​ti​ri mje​se​ca na moru i dno joj je pre​vi​še pro​pa​lo da bi mo​gla ra​zvi​ti
br​zi​nu koja nam je po​treb​na.
Wol​ver​sto​ne za​ka​či pal​ce za svoj ši​ro​ki kož​ni po​jas i po​gle​da po​drug​lji​vo lor​da Ju​li​ana sa svo​-
je vi​si​ne, mada ni lord nije bio mno​go niži.
– I, tako, iz​gle​da da ćete do​ži​vje​ti još jed​nu bor​bu na moru pri​je no što se ri​je​ši​te bro​do​va, mi​-
lor​de.
– To je baš ono o čemu smo ras​prav​lja​li – reče Blo​od. – Jer sma​tram da ni u kom slu​ča​ju ne bi​-
smo smje​li da se bo​ri​mo s tako ne​jed​na​kim sna​ga​ma.
– Do đa​vo​la s ne​jed​na​kim sna​ga​ma! – vik​nu Wol​ver​sto​ne i is​tu​ri svo​ju glo​maz​nu če​ljust. – Neće
nam biti prvi put. U Ma​ra​caybu je bila još veća raz​li​ka u sna​zi, pa smo ipak po​bje​di​li i uze​li tri bro​-
da. I ju​čer je bila veća, kad smo se su​ko​bi​li s don Mi​gu​elom.
 – Da, ali to su bili Špa​njol​ci.
– A šta su ovi bo​lji? Zar da se pla​šiš jed​nog glu​pog vlas​ni​ka plan​ta​že s Bar​ba​do​esa? Šta te
muči, Pe​ter? Ni​ka​da do​sad ni​sam vi​dio da se pla​šiš.
Top za​gr​mje iza njih.
– Daju znak da se za​us​ta​vi​mo – reče Blo​od is​tim ne​mar​nim gla​som; za​tim uz​dah​nu.
Wol​ver​sto​ne se is​pr​si iz​a​zi​vač​ki pred svo​jim ka​pe​ta​nom.
– Pri​je ću vi​dje​ti pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa u pak​lu nego što ću se za​us​ta​vi​ti pred njim! – reče i pi​ju​nu,
vje​ro​jat​no radi ja​čeg uti​ska.
Gos​po​din lord se umi​je​ša.
– O, ali do​zvo​li​te mi, sva​ka​ko da nema raz​lo​ga da se pla​ši​te pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa, kad se uzme u
ob​zir ko​li​ku ste us​lu​gu uči​ni​li meni i nje​go​voj ne​ća​ki​nji.
Wol​ver​sto​ne se gro​ho​tom na​smi​ja, pre​ki​nuv​ši ga.
– Slu​šaj​te samo ovog gos​po​di​na! – ru​gao se on.
– Ne poz​na​te vi pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa, to je jas​no. Ni zbog svo​je ne​ća​ki​nje, ni zbog svo​je kće​ri, ni
zbog svo​je ro​đe​ne maj​ke, ne bi taj pre​šao pre​ko krvi za koju mis​li da mu se du​gu​je. To je kr​vo​pi​ja i
ni​šta dru​go. Gad​na ži​vo​ti​nja. Pi​taj​te vi, samo, ka​pe​ta​na i mene. Mi smo bili nje​go​vi ro​bo​vi.
– Ali tu sam ja – reče lord Ju​li​an ve​oma dos​to​jans​tve​no.
Wol​ver​sto​ne se opet na​smi​ja, a gos​po​din lord na to po​cr​ve​nje. To ga po​bu​di da na​pus​ti svoj mir​-
ni ton i da po​dig​ne glas.
– Uvje​ra​vam vas da moja ri​ječ ne​što vri​je​di u En​gle​skoj.
– O, da, u En​gle​skoj. Ali ovo nije En​gle​ska, sto mu muka!
Puče i dru​gi top i jed​no tane pljus​nu u vodu iza bro​da na sto me​ta​ra raz​da​lji​ne. Blo​od se naže
pre​ko ogra​de da go​vo​ri s pla​vo​ko​sim mla​di​ćem koji je sta​jao od​mah is​pod nje​ga kraj kor​mi​la​ra,
– Re​ci​te im da spus​te je​dra, Je​re​mi​ah – reče on mimo. Za​us​tav​lja​mo.
Ali Wol​ver​sto​ne se po​nov​no umi​je​ša.
– Sta​ni malo, Je​re​mi​ah – gr​m​nu on. – Če​kaj!
– Za​tim se na​glo okre​ne i sta​de pred ka​pe​ta​na koji sta​vi ruku na nje​go​vo rame, smi​je​še​ći se po​-
ma​lo su​mor​no.
– Smi​ri se, sta​ri vuče! Smi​ri se! – po​ku​ša​vao je ka​pe​tan Blo​od da ga umi​ri.
– Smi​ri se ti, Pe​ter! Ti si po​lu​dio! Zar ho​ćeš da nas sve po​ša​lješ u pa​kao zato što ti se svi​đa ta
hlad na dje​voj​či​ca?
– Pres​ta​ni! – drek​nu Blo​od koji se odjed​nom, raz​bjes​ni.
Ali Wol​ver​sto​ne nije htio pres​ta​ti.
– To je is​ti​na, bu​da​lo jed​na! Zbog te prok​le​te suk​nje pos​tao si ku​ka​vi​ca. Za nju ti stra​hu​ješ. A
ona je ne​ća​ki​nja pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa! Tako mi boga, čo​vje​če, do​ži​vjet ćeš da ti se po​sa​da po​bu​ni i ja
ću se sta​vi​ti na nje​no čelo ra​di​je nego što ću se pre​da​ti da bih pos​li​je vi​sio u Port Roya​lu.
Po​gle​di im se su​ko​bi​še. Na​mr​go​đe​ni iz​a​zi​vač​ki po​gled pr​ko​sio je po​gle​du pu​nom mrač​ne ljut​-
nje, iz​ne​na​đe​nja i boli.
– Ne pos​tav​lja se pi​ta​nje pre​da​je – reče Blo​od – ni za jed​nog čo​vje​ka na bro​du, osim mene. Ako
Bi​shop bude mo​gao ja​vi​ti u En​gle​sku da me je uhva​tio i obje​sio, on će se pros​la​vi​ti, a u isto vri​je​me
za​do​vo​lji​ti svo​ju mrž​nju pre​ma meni. To će mu biti do​volj​no. Pos​lat ću mu po​ru​ku ko​jom ću mu po​nu​-
di​ti da mu do​ve​dem gos​po​đi​cu Bi​shop i lor​da Ju​li​ana, ali samo pod uvje​tom da se »Ara​bel​li« do​zvo​-
li ne​sme​tan pro​laz. Na te će uvje​te on pris​ta​ti, ko​li​ko ga ja poz​nam.
– Te uvje​te mi ni​ka​da ne​će​mo po​nu​di​ti! – od​vra​ti Wol​ver​sto​ne, koji tek sada pade u ja​rost. – Ti
mora da si iz​gu​bio pa​met, kad mo​žeš na tako ne​što uop​će po​miš​lja​ti, Pe​ter!
– Ni​sam ja to​li​ko iz​gu​bio kao ti, kad mo​žeš go​vo​ri​ti o bor​bi pro​tiv ovo​ga – reče on i po​ka​za ru​-
kom lađe koje su išle za nji​ma i koje su se po​la​ko ali si​gur​no pri​mi​ca​le sve bli​že. – Još pola mi​lje i
bit ćemo na do​hva​tu nji​ho​vih to​po​va.
Wol​ver​sto​ne op​so​va vrlo rje​či​to i na​glo se za​us​ta​vi. Kra​jem svog je​di​nog oka on opa​zi li​je​po
obu​če​nu oso​bu, u si​voj svi​li, koja se pela uz stu​be. Bili su se to​li​ko za​ni​je​li da nisu vi​dje​li gos​po​đi​cu
Bi​shop kako iz​la​zi iz hod​ni​ka koji vodi u ka​bi​nu. I bilo je još ne​što što ova tri čo​vje​ka na krmi, ni
Pitt, is​pod njih nisu pri​mi​je​ti​li. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka pri​je, Ogle se u prat​nji ve​ći​ne svo​jih top​ni​ka po​ja​-
vio iz otvo​ra do​nje pa​lu​be i za​po​čeo kroz zube da vodi lju​ti​tu i žes​to​ku pre​pir​ku s oni​ma koji su na​-
pus​ti​li to​po​ve i doš​li da bi uve​ća​li go​mi​lu oko Blo​oda.
Čak ni sad Blo​od nije ni​šta za​pa​žao. On skre​nu po​gled pre​ma gos​po​đi​ci Bi​shop, ču​de​ći se malo
kako se od​lu​či​la da dođe na gor​nju pa​lu​bu, kad ga je ju​čer to​li​ko iz​bje​ga​va​la. Kad se po​mis​li zbog
čega se pre​pi​rao s Wol​ver​sto​ne​om, nje​no pri​sus​tvo baš u tom tre​nut​ku bilo je vrlo nez​god​no.
Vrlo ljup​ka i njež​na, ona sta​de pred nje​ga u svo​joj si​voj ha​lji​ni koja se blis​ta​la. Ne​pri​mjet​no uz​-
bu​đe​nje bo​ji​lo je nje​ne li​je​pe obra​ze i da​va​lo sjaj nje​nim svi​je​tlim oči​ma boje leš​nja​ka, koje su gle​-
da​le otvo​re​no i po​šte​no. Bila je bez še​ši​ra, a uvoj​ci zlat​no​sme​đe kose le​pr​ša​li su joj slo​bod​no na ju​-
tar​njem po​vje​tar​cu.
Ka​pe​tan Blo​od ski​de še​šir i nak​lo​ni se bez ri​je​či, na šta ona od​go​vo​ri mir​no i služ​be​no.
– Šta se to do​ga​đa, lor​de Ju​li​an? – upi​ta ona.
Kao da htje​de da joj od​go​vo​ri, tre​ći top gru​nu iz lađa, koje je ona za​ču​đe​no i pa​ž​lji​vo pro​ma​tra​-
la. Ćelo joj se na​bra. Gle​da​la je čas u jed​nog, čas u dru​gog čo​vje​ka, koji su sta​ja​li na​mr​šte​ni i oče​-
vid​no u ne​pri​li​ci.
– Ove lađe pri​pa​da​ju flo​ti Ja​ma​ice – od​go​vo​rio je gos​po​din lord.
Ovo objaš​nje​nje bje​še u sva​kom slu​ča​ju do​volj​no.
Ali pri​je nego što je lord mo​gao još ne​što do​da​ti, nji​ho​vu paž​nju pri​vu​če Ogle, koji se u sko​ko​-
vi​ma peo uz ši​ro​ke stu​be. Lju​di su os​ta​li iza nje​ga kao stra​ža i u svi​ma nji​ma se na​gon​ski osje​ća​la
neka ne​jas​na pri​jet​nja. Na vrhu stu​ba Blo​od se is​pri​je​či i za​us​ta​vi Oglea, a na licu i u sva​koj nje​go​-
voj crti po​ja​vi se odjed​nom stro​gost.
– Šta je to? – upi​ta ka​pe​tan oš​tro. – Vaše mjes​to je na pa​lu​bi kraj to​po​va. Za​što ste ga na​pus​ti​li?
Pos​li​je ovak​vog uko​ra, oči​gled​na gru​bost Ogle​ovog po​na​ša​nja iš​če​ze i umi​ri se po sta​roj na​vi​ci
pos​luš​nos​ti, a isto tako i zbog uro​đe​ne nad​mo​ći koja je bila taj​na ka​pe​ta​no​vog uprav​lja​nja nad ovim
div​ljim su​rad​ni​ci​ma. Ali to ne iz​mi​je​ni top​ni​ko​vu na​mje​ru, već samo po​ve​ća nje​go​vo uz​bu​đe​nje.
– Ka​pe​ta​ne – reče on, i dok je go​vo​rio upi​rao je pr​stom u lađe koje su ih go​ni​le. – Pu​kov​nik Bi​-
shop nas ima u ruci. Mi ni u kom slu​ča​ju ne mo​že​mo ni po​bje​ći, ni bo​ri​ti se.
Iz​gle​da​lo je kao da Blo​od pos​ta​je još viši, još stro​ži​ji.
– Ogle – reče on gla​sam hlad​nim i tvr​dim kao če​lik – vaše mjes​to je na pa​lu​bi, kraj to​po​va. Ili
ćete se od​mah tamo vra​ti​ti, i po​ves​ti svo​ju po​sa​du, ili, ina​če...
Ali Ogle ga pre​ki​de bi​jes​nim po​kre​tom i iz​ra​zom lica:
– Pri​jet​nje ti neće po​mo​ći, ka​pe​ta​ne!
– A, tako?
Bilo je to prvi put u nje​go​voj gu​sar​skoj ka​ri​je​ri da se neka nje​go​va na​red​ba ne pos​lu​ša ili da
net​ko od lju​di pre​kr​ši po​kor​nost na koju su se svi oba​ve​za​li, kad su mu se pri​dru​ži​li. Već sama či​nje​-
ni​ca da je ta ne​po​kor​nost po​ti​ca​la od jed​nog od lju​di ko​ji​ma je naj​vi​še vje​ro​vao, od jed​nog od nje​go​-
vih sta​rih su​pat​ni​ka s Bar​ba​do​esa, bila je gor​ka za nje​ga i sp​rje​ča​va​la ga je da uči​ni ono što mu je na​-
gon go​vo​rio da mora uči​ni​ti. On spus​ti ruku na dr​šku jed​nog od pi​što​lja koji su mu vi​si​li o pasu.
– Ni to ti neće po​mo​ći! – opo​me​nu ga Ogle još bješ​nje – lju​di di​je​le moje miš​lje​nje i bit će ona​-
ko kako oni hoće.
– A kako oni hoće?
– Oni hoće da se spa​si​mo. Ne​će​mo ni da nas uni​šte, ni da nas obje​se sve dok se mo​že​mo bo​ri​ti.
Oko šez​de​set ili osam​de​set lju​di, sa​kup​lje​nih do​lje, na sred​njem di​je​lu bro​da, za​gra​ja​še u znak
odo​bra​va​nja. Ka​pe​tan Blo​od osi​nu po​gle​dom re​do​ve ovih od​luč​nih lju​di, čije su oči si​je​va​le od bi​je​-
sa, za​tim se opet za​us​ta​vi na Ogleu. U zra​ku su se sa​svim jas​no osje​ća​li pri​jet​nja i bun​tov​nič​ki duh,
koji on nije mo​gao shva​ti​ti.
– Zna​či, vi do​la​zi​te da da​de​te sa​vjet, zar ne? – pro​go​vo​ri on, ne uma​nju​ju​ći ni​ma​lo svo​ju stro​-
gost.
– Tako je, ka​pe​ta​ne; sa​vjet. Ona dje​voj​ka tamo – on is​pru​ži golu ruku u nje​nom smje​ru – Bi​sho​-
po​va dje​voj​ka, ne​ća​ki​nja gu​ver​ne​ra Ja​ma​ice... Zah​ti​je​va​mo da ona bude ta​lac naše si​gur​nos​ti.
– Tako je! – za​gr​mje​še u je​dan glas gu​sa​ri do​lje, a je​dan ili dvo​ji​ca do​da​do​še još po​ne​što tom
odo​bra​va​nju.
Ka​pe​ta​nu Blo​odu sinu odjed​nom kroz gla​vu šta oni smje​ra​ju.
I mada je na​iz​gled os​tao pot​pu​no sta​lo​žen i strog, srce mu se ste​že od stra​ha.
– A kako vi to za​miš​lja​te? – upi​ta on. Kako to za​miš​lja​te da gos​po​đi​ca Bi​shop pos​ta​ne ta​lac?
– Samo pro​vi​đe​nje pos​la​lo ju je na naš brod; samo pro​vi​đe​nje. Za​us​ta​vi ih, ka​pe​ta​ne, daj im
znak da po​ša​lju ča​mac i da se uvje​re da je gos​po​đi​ca ov​dje. A tada im sta​vi do zna​nja da, ako pos​li​je
toga po​ku​ša​ju spri​je​či​ti našu plo​vid​bu, prvo ćemo obje​si​ti lje​po​ti​cu, a pos​li​je ćemo pre​ći na bor​bu.
Mo​žda će to ra​s​hla​di​ti oho​log pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa.
– A mo​žda i neće – začu se spor i po​drug​ljiv glas Wol​ver​sto​nea, kao od​go​vor na sa​mo​uvje​re​nost
i uz​bu​đe​nje nje​go​vog pred​go​vo​mi​ka. Dok je go​vo​rio, pri​bli​ža​vao se Blo​odu, koji tako dobi neo​če​ki​-
va​nog sa​vez​ni​ka. – Ima tak​vih glu​pa​na koji će i po​vje​ro​va​ti u tak​vu pri​ču. – On prez​ri​vo po​ka​za pal​-
cem pre​ma lju​di​ma na sred​njem di​je​lu bro​da, čiji su se re​do​vi ne​pres​ta​no po​ve​ća​va​li do​la​skom dru​-
gih s pred​nje pa​lu​be. – Mada čak i među nji​ma ima tak​vih koji bi mo​gli malo bo​lje zna​ti stva​ri, jer
još uvi​jek ima među nama ne​ko​li​ko koji su bili s nama na Bar​ba​do​esu i koji poz​na​ju pu​kov​ni​ka Bi​-
sho​pa isto tako do​bro kao ti i ja. Ako ra​ču​naš na to da ćeš dir​nu​ti Bi​sho​po​vo srce, onda si veća bu​da​-
la, Ogle, nego što sam mis​lio, jer sam vje​ro​vao da si spo​so​ban samo da sto​jiš kraj to​po​va. U ovak​-
vom pos​lu nema za​us​tav​lja​nja, osim ako že​liš da nas si​gur​no po​to​pe. Iako vu​če​mo nje​go​vu ne​ća​ki​nju
so​bom, to neće za​dr​ža​ti Bi​sho​pa. Baš kao što sam ma​lo​pri​je re​kao ovom lor​du ov​dje, koji je kao i ti
mis​lio da smo si​gur​ni zato što ima​mo gos​po​đi​cu Bi​shop na bro​du, ne bi taj pr​lja​vi tr​go​vac rob​ljem
pre​šao pre​ko ono​ga što mu du​gu​je​mo ni kad bi se ra​di​lo o nje​go​voj ro​đe​noj maj​ci. A da nisi bu​da​la,
Ogle, ne bi bilo po​treb​no da ti sve ovo go​vo​rim. Nego, mo​ra​mo se tuči, dje​co moja...
– Ali kako se mo​že​mo bo​ri​ti, čo​vje​če? – za​gr​mi Ogle na nje​ga, us​ta​ju​ći bi​jes​no pro​tiv doj​ma
koji su Wol​ver​sto​ne​ovi raz​lo​zi na​me​ta​li nje​go​vim slu​ša​oci​ma. Mo​žda imaš pra​vo, a mo​žda ne. Mo​ra​-
mo sta​vi​ti sve na koc​ku. To nam je je​di​na mo​guć​nost...
Os​ta​tak nje​go​vih ri​je​či iš​če​ze u po​vi​ci​ma po​sa​de, koja je htje​la po sva​ku ci​je​nu da se dje​voj​ka
os​ta​vi i za​dr​ži kao ta​lac. A tada još glas​ni​je nego pri​je gru​nu top u prav​cu vje​tra i oni vi​dje​še kako
kraj des​ne stra​ne bro​da pr​s​nu voda uvis od met​ka koji nije po​go​dio cilj.
– Sad smo im na do​ma​ku – po​vi​če Ogle. Nas​lo​niv​ši se na ogra​du, on za​po​vje​di: – Pit​te, pus​ti
kor​mi​lo.
Pitt, koji je sta​jao na svom mjes​tu okre​ne se ne​us​tra​ši​vo pre​ma raz​dra​že​nom top​ni​ku.
– Ot​kad ti iz​da​ješ za​po​vi​jes​ti na glav​noj pa​lu​bi, Ogle? Ja pri​mam na​re​đe​nja od ka​pe​ta​na.
– Ovo na​re​đe​nje ćeš pri​mi​ti od mene, ili ćeš, tako mi boga...
– Če​kaj! – pre​ki​de ga Blo​od i sta​vi šaku na top​ni​ko​vu ruku u na​mje​ri da ga za​us​ta​vi. – Pos​to​ji,
čini mi se, bo​lji na​čin.
On po​gle​da na​zad pre​ko ra​me​na na lađe koje su na​pre​do​va​le i od ko​jih je prva bila uda​lje​na je​-
dva če​t​vrt mi​lje. Uz​gred baci po​gled na gos​po​đi​cu Bi​shop i lor​da Ju​li​ana koji su sta​ja​li jed​no kraj
dru​gog, na ne​ko​li​ko ko​ra​ka iza nje​ga. On pri​mi​je​ti nje​no blje​di​lo i na​preg​nu​tost lica; usne su joj bile
ras​tav​lje​ne, a oči za​pla​še​ne i pri​ko​va​ne za nje​ga, koji je za​bri​nu​to pri​sus​tvo​vao rje​ša​va​nju nje​ne sud​-
bi​ne. Raz​miš​ljao je brzo, pro​cje​nju​ju​ći kak​ve bi imao iz​gle​de, ako bi pu​ca​njem u Oglea iz​a​zvao po​-
bu​nu. Bio je si​gu​ran da će neki lju​di pris​ta​ti uz nje​ga. Ali nije bio ni​šta ma​nje si​gu​ran da će glav​ni
dio lju​di biti pro​tiv nje​ga i da će nad​ja​ča​ti, pa ma šta on uči​nio, ko​ris​te​ći pri​li​ku koja im se uka​zi​va​la
da za​dr​že gos​po​đi​cu Bi​shop kao ta​oca. Ako bi to uči​ni​li, na ma koji na​čin to bilo, gos​po​đi​ca Bi​shop
bi bila iz​gub​lje​na. Jer, čak kad bi Bi​shop i iz​a​šao u su​sret nji​ho​vom tra​že​nju, oni bi je za​dr​ža​li kao ta​-
oca.
U me​đu​vre​me​nu Ogle pos​ta​de nes​trp​ljiv. Dok mu Blo​od čvr​sto dr​ža​še ruku, on mu se une​se u
lice.
– Koji je to bo​lji na​čin? – upi​ta on. – Nema bo​ljeg. Neće mene Wol​ver​sto​ne za​va​ra​ti onim što je
re​kao. Mo​žda je u pra​vu, a mo​žda nije. Vi​djet ćemo. To nam je je​di​na mo​guć​nost, re​koh, i mo​ra​mo je
is​ko​ris​ti​ti.
Bo​lji na​čin koji je ka​pe​tan Blo​od imao na umu bio je onaj koji je već pred​lo​žio Wol​ver​sto​ne.
Da li će lju​di među koje je Ogle unio pa​ni​ku biti raz​li​či​tog miš​lje​nja od Wol​ver​sto​nea, to nije znao.
Ali mu je sada bilo sa​svim jas​no da, čak ako i pris​ta​nu, oni ni u tom slu​ča​ju neće odus​ta​ti od svo​je
na​mje​re u po​gle​du gos​po​đi​ce Bi​shop; oni će Blo​odo​vu pre​da​ju is​ko​ris​ti​ti samo kao adut u svo​joj igri
pro​tiv gu​ver​ne​ra Ja​ma​ice.
– Zbog nje smo upa​li u ovu klop​ku – gr​mio je Ogle. – Zbog nje i zbog tebe. Ba​cio si na koc​ku
sve naše ži​vo​te da bi nju do​veo u Ja​ma​icu, a mi ne​će​mo da gu​bi​mo naše ži​vo​te sve dok pos​to​ji mo​-
guć​nost da se po​mo​ću nje spa​si​mo.
Opet se okre​ne do​lje, a Blo​od mu još čvr​š​će ste​že ruku. Ogle je izvi i os​lo​bo​di se, psu​ju​ći. Ali
Blo​od se ovog puta od​lu​čio. Pro​na​šao je je​di​ni iz​laz i, mada mu je bio od​vra​tan, mo​rao se nji​me pos​-
lu​ži​ti.
– Vaš je pri​jed​log očaj​nič​ki po​ku​šaj! – po​vi​če on. – Pred​la​žem si​gu​ran i lak put. Če​kaj​te! – On
se naže pre​ko ogra​de: – Spus​ti kor​mi​lo – za​po​vje​di on Pit​tu – za​us​ta​vi brod i daj im znak da po​ša​lju
ča​mac.
Svi su bili za​pa​nje​ni. Na bro​du zav​la​da ti​ši​na – od iz​ne​na​đe​nja i sum​nje zbog tog iz​ne​nad​nog
po​pu​šta​nja. Pitt, iako je di​je​lio osje​ća​nje os​ta​lih, brzo pos​lu​ša na​red​bu. Za​ori se nje​gov glas, ko​jim
je iz​da​vao po​treb​na na​re​đe​nja, i, pos​li​je jed​nog tre​nut​nog zas​to​ja, dva​de​se​tak lju​di sko​či da ih iz​vr​ši.
Začu se škri​pa če​kr​ka i lupa je​da​ra koja su se na​di​ma​la na vje​tru. Ka​pe​tan Blo​od se okre​ne i po​zva
lor​da Ju​li​ana da mu pri​đe. Gos​po​din lord, na​kon krat​kog ok​li​je​va​nja, pođe na​pri​jed, iz​ne​na​đen i s ne​-
vje​ri​com – ne​vje​ri​com koju osje​ća​še i gos​po​đi​ca Bi​shop, koja je, kao i gos​po​din lord i svi os​ta​li na
bro​du, mada malo dru​ga​či​je, bila za​pa​nje​na Blo​odo​vim iz​ne​nad​nim po​pu​šta​njem pred zah​tje​vom da
se za​us​ta​vi.
Sto​je​ći sada kraj ogra​de s lor​dom Ju​li​anom uz sebe, ka​pe​tan Blo​od se iz​jas​ni.
Krat​ko i jas​no on svi​ma obja​vi za​što je lord Ju​li​an do​pu​to​vao i Ka​rip​sko more i oba​vi​jes​ti ih o
po​nu​di koju je ju​čer do​bio od lor​da Ju​li​ana.
– Od​bio sam tu po​nu​du, kao što će vam nje​go​va mi​lost po​t​vr​di​ti, jer sam sma​trao da je to uvre​da
za mene. Oni koji su pro​pa​ti​li pod vla​da​vi​nom kra​lja Ja​me​sa ra​zu​mi​jet će me. Ali sada, u bez​nad​nom
po​lo​ža​ju u kome se na​ila​zi​mo – s ne​pri​ja​te​ljem iza leđa i vje​ro​jat​no pred po​ra​zom, kao što reče Ogle
– spre​man sam uči​ni​ti isto što i Mor​gan: pri​mi​ti kra​lje​vo pos​tav​lje​nje, pa da se svi iza nje​ga zak​lo​ni​-
mo.
Bio je to grom iz ve​dra neba. Za tre​nu​tak os​ta​do​še svi zbu​nje​ni. Onda Ba​bi​lon po​nov​no oži​vje.
Ve​ći​na poz​dra​vi ovu vi​jest kako samo lju​di, koji su se spre​ma​li da umru, mogu poz​dra​vi​ti novu mo​-
guć​nost ži​vo​ta. Ali se mno​gi nisu mo​gli od​lu​či​ti ni za jed​no od dva rje​še​nja, sve dok nisu do​bi​li od​-
go​vo​re na ne​ko​li​ko pi​ta​nja, a na​ro​či​to na ono koje pos​ta​vi Ogle.
– Hoće li Bi​shop po​što​va​ti pos​tav​lje​nje koje je u va​šim ru​ka​ma?
Sad lord Ju​li​an pro​go​vo​ri:
– Te​ško nje​mu, ako po​ku​ša da se igra s kra​lje​vim auto​ri​te​tom! A čak, i ako se usu​di to po​ku​ša​ti,
bu​di​te si​gur​ni da nje​go​vi ofi​ci​ri neće smje​ti uči​ni​ti ni​šta dru​go nego da mu se odu​pru.
– Da – reče Ogle – to je is​ti​na.
Ali bilo je ne​ko​li​ko njih koji su se još uvi​jek otvo​re​no i is​kre​no bu​ni​li pro​tiv ovak​vog rje​še​nja
Među nji​ma je bio i Wol​ver​sto​ne, koji se od​mah iz​jas​nio pro​tiv.
– Pri​je ću sa​go​rje​ti u pak​lu nego što ću slu​ži​ti kra​lja – raz​de​ra se on, užas​no bi​je​san.
No, Blo​od umi​ri i nje​ga i sve os​ta​le koji su mis​li​li kao on.
– Ni​je​dan čo​vjek kome se ovo ne svi​đa ne mora stu​pi​ti sa mnom u kra​lje​vu služ​bu. To ne ula​zi u
po​god​bu. Ono što je u po​god​bi to je da ja pri​mam ovu služ​bu za​jed​no s lju​di​ma koji se ri​je​še da pođu
za mnom. Ne​moj​te mis​li​ti da ml je milo što to pri​mam. Što se mene osob​no tiče, ja sam pot​pu​no Wol​-
ver​sto​ne​ovog miš​lje​nja. Pri​mam ovo kao je​di​ni na​čin da spa​sim sve nas od si​gur​ne pro​pas​ti, do koje
smo, mo​žda, doš​li mo​jom kriv​njom. A čak i oni koji se ne ri​je​še da pođu za mnom, uži​vat će ista pra​-
va si​gur​nos​ti kao i mi svi i bit će pos​li​je toga slo​bod​ni da idu. To su uvje​ti pod ko​ji​ma se pre​da​jem
kra​lju. Neka lord Ju​li​an, pred​stav​nik en​gle​ske vla​de, kaže da li se s tim sla​že.
Gos​po​din lord se su​gla​si brzo, živo i jas​no s ri​je​či​ma ka​pe​ta​na Blo​oda. I to je bio kraj ci​je​le
stva​ri. Lord Ju​li​an, koji je sada bio meta ve​se​lih, mas​nih šala i po​lu​po​drug​lji​vog kli​ca​nja, otr​ča do
svo​je ka​bi​ne po pos​tav​lje​nje, ra​du​ju​ći se po​taj​no pre​okre​tu do​ga​đa​ja koji mu je omo​gu​ćio da tako us​-
pješ​no za​vr​ši po​sao, radi koga su ga pos​la​li.
U me​đu​vre​me​nu da​do​še znak la​đa​ma Ja​ma​ice da po​ša​lju ča​mac, a lju​di na sred​njem di​je​lu bro​-
da odo​še lar​ma​ju​ći da se na​čič​ka​ju oko ogra​de i da vide ve​li​ke dos​to​jans​tve​ne lađe koje su plo​vi​le
pre​ma nji​ma.
Kad Ogle ode sa straž​nje pa​lu​be, Blo​od se okre​ne i nađe oči u oči s gos​po​đi​com Bi​shop. Oči su
joj se si​ja​le pro​ma​tra​ju​ći ga, ali kad opa​zi nje​go​vo po​ti​šte​no lice i du​bo​ku boru koja mu se ure​za​la na
čelu, pro​mi​je​ni i ona iz​raz lica. Pri​đe mu ok​li​je​va​ju​ći, što ni​ka​ko nije sli​či​lo njoj. Neo​sjet​no mu tače
ruku.
– Mu​dro ste se opre​di​je​li​li, gos​po​di​ne – po​hva​li ga ona – ma ko​li​ko to bilo pro​tiv va​šeg ras​po​-
lo​že​nja.
Gle​dao je su​mor​nim oči​ma dje​voj​ku zbog koje je uči​nio ovu žr​tvu.
– Du​go​vao sam vam to ili sam bar mis​lio da vam du​gu​jem – reče on.
Nije ra​zu​mje​la.
– Vaša od​lu​ka os​lo​bo​di​la me je užas​ne opas​nos​ti – priz​na​de ona i za​drh​ta pri sa​moj po​mis​li na
to.
– Ali ne ra​zu​mi​jem, za​što ste ok​li​je​va​li kad vam je bilo prvi put pred​lo​že​no? Ta služ​ba je čas​na.
– Slu​ži​ti kra​lja Ja​me​sa? – pod​smjeh​nu se on.
– En​gle​sku – po​pra​vi ga ona pri​je​kor​no. – Do​mo​vi​na je sve, gos​po​di​ne; kralj nije ni​šta. Kralj
Ja​mes će pro​ći, i dru​gi će doći i oti​ći, ali En​gle​ska će os​ta​ti da je nje​ni si​no​vi čas​no slu​že, ma kako
bili ogor​če​ni na čo​vje​ka koji njo​me tre​nut​no uprav​lja.
Blo​od je bio malo iz​ne​na​đen. Za​tim se bla​go na​smi​je​ši:
– Mu​dra obra​na – po​t​vr​di on. – Tre​ba​lo je da vi go​vo​ri​te po​sa​di. A, za​tim, po​ja​ča​va​ju​ći iro​ni​ju
u svom gla​su: – Da li sad pret​pos​tav​lja​te da će ova čas​na služ​ba moći, mo​žda, po​pra​vi​ti čo​vje​ka koji
je bio gu​sar i raz​boj​nik?
Ona spus​ti po​gled. Od​go​vo​ri​la mu je ne​si​gur​nim gla​som :
– Ako mu je... uop​će po​treb​no da se po​pra​vi. Mo​žda... mo​žda su ga pres​tro​go osu​di​li.
Pla​ve oči si​jev​nu​še, a čvr​sto stis​nu​ta usta po​pus​ti​še u svo​joj oš​tri​ni.
– Pa... ako vi mis​li​te – reče on, pro​ma​tra​ju​ći je ne​kom čud​nom gla​đu u oči​ma – da bi ži​vot ipak
mo​gao još ne​što vri​je​di​ti, onda bi čak i služ​ba kra​lju Ja​me​su mo​gla pos​ta​ti pod​noš​lji​va.
Gle​da​ju​ći iza nje, pre​ko vode, pri​mi​je​ti kako se je​dan ča​mac otis​nu od jed​ne od ve​li​kih lađa
koje su se za​us​ta​vi​le i bla​go nji​ha​le na ras​to​ja​nju od oko tri sto​ti​ne yar​di. Naj​ed​nom se sav iz​mi​je​ni.
Bio je kao čo​vjek koji se vra​ća u ži​vot, koji po​nov​no vla​da so​bom.
 – Mo​lim vas, si​đi​te, po​ne​si​te svo​je stva​ri i po​ve​di​te svo​ju pra​ti​lju da bi​smo vas od​mah pos​la​li
na jed​nu od lađa ove flo​te. – Dok je go​vo​rio, po​ka​zi​vao joj je ča​mac.
Ona ga za​us​ta​vi i on se za​tim nas​lo​ni na ogra​du i sta​de s Wol​ver​sto​ne​om pro​ma​tra​ti kako se ča​-
mac pri​bli​ža​va. U nje​mu je bilo oko dva​na​est mor​na​ra pod za​po​vjed​niš​tvom neke cr​ve​ne oso​be koja
je sje​di​la uko​če​no iz​me​đu kor​mi​la​ra i ves​la​ča. On us​mje​ri da​le​ko​zor pre​ma toj oso​bi.
– To neće biti Bi​shop – reče Wol​ver​sto​ne više tvr​de​ći nego pi​ta​ju​ći.
– Ne – Blo​od spus​ti da​le​ko​zor. – Ne znam tko je to.
– Ha! – vik​nu Wol​ver​sto​ne i dade sebi odu​ška ru​ga​ju​ći se ve​se​lo. – Ko​li​ko god da čez​ne za
nama, Bi​shop ipak nije baš vo​ljan da dođe sam. Bio je on već na ovom bro​du pa je mo​rao pli​va​ti.
Mora da to do​bro pam​ti. Zato sad ša​lje iz​as​la​ni​ka.
Ovaj iz​as​la​nik je bio ofi​cir po ime​nu Cal​ver​ley, čo​vjek sna​žan, sa​mo​za​do​vo​ljan, koji je ne​dav​no
sti​gao iz En​gle​ske. Po nje​go​vom po​na​ša​nju bilo je jas​no da ga je pu​kov​nik Bi​shop pot​pu​no upu​tio
kako da se op​ho​di s gu​sa​ri​ma.
Kad je stu​pio na sred​nji dio »Ara​bel​li​ne« pa​lu​be, dr​žao se oho​lo, gru​bo i prez​ri​vo.
Blo​od, sada s kra​lje​vim na​ime​no​va​njem u dže​pu, i lord Ju​li​an, koji je sta​jao do nje​ga, če​ka​li su
nje​gov do​la​zak, a ka​pe​tan Cal​ver​ley se malo za​ču​di kad se nađe pred dvo​ji​com lju​di koji su po vanj​-
šti​ni dje​lo​va​li sa​svim dru​ga​či​je nego što je on za​miš​ljao. No, on ni​ma​lo nije pro​mi​je​nio svo​je dr​ža​-
nje i je​dva udos​to​ji po​gle​dom ru​lju div​ljih, po​lu​na​gih lju​di, koji su bes​pos​le​no sta​ja​li u po​lu​kru​gu
kao neka vr​sta po​za​di​ne.
– Do​bar vam dan že​lim, gos​po​di​ne – poz​dra​vi ga Blo​od lju​baz​no. – Čini mi čast što vam mogu
po​že​lje​ti do​bro​doš​li​cu na »Ara​bel​li«. Moje je ime Blo​od – ka​pe​tan Blo​od, vama na služ​bi. Mo​žda
ste čuli za mene.
Ka​pe​tan Cal​ver​ley je gle​dao stro​go. Ne​ma​mo op​ho​đe​nje ovog groz​nog gu​sa​ra bilo je naj​ma​nje
čemu se na​dao od jed​nog očaj​nog čo​vje​ka koji je pri​ma​ran na sram​nu pre​da​ju. Umiš​lje​ni ofi​cir ki​se​lo
ra​zvu​če usne u ne​pri​mi​je​tan smi​je​šak.
– Ukra​sit ćete vje​ša​la svo​jim ime​nom, sva​ka​ko – reče on prez​ri​vo. – Pret​pos​tav​ljam da se tako
radi u va​šem druš​tvu. Tra​žim vašu pre​da​ju, čo​vje​če, a ne vašu dr​skost.
Ka​pe​tan je iz​gle​dao iz​ne​na​đen, poz​li​je​đen. On se okre​ne lor​du Ju​li​anu za po​moć.
– Ču​je​te li vi sad ovo? Jes​te li ikad ne​što slič​no čuli? Što sam vam ja go​vo​rio? Vi​di​te, ovog
mla​dog gos​po​di​na je pot​pu​no za​veo nes​po​ra​zum. Da ne bi bilo mr​tvih i ra​nje​nih, mo​žda bi bo​lje bilo
da mu vaša mi​lost objas​ni tko sam i što sam.
Lord Ju​li​an stu​pi je​dan ko​rak na​pri​jed i nak​lo​ni se kao od bi​je​de, sko​ro prez​ri​vo, ovom vrlo
prez​ri​vom ali sada za​ni​je​mje​lom ofi​ci​ru. Pitt, koji je pro​ma​trao ci​je​li pri​zor s ogra​de straž​nje pa​lu​be,
kaže nam da je gos​po​din lord bio oz​bi​ljan i sve​čan kao što su obič​no sve​će​ni​ci pri​go​dom vje​ša​nja.
Ali sve mi se čini da se pod tom krin​kom oz​bilj​nos​ti lord Ju​li​an po​taj​no za​bav​ljao.
– Čast mi je iz​vi​jes​ti​ti vas, gos​po​di​ne – reče on kru​to – da je ka​pe​tan Blo​od služ​be​nik kra​lja En​-
gle​ske i da se u to mo​že​te uvje​ri​ti, ako za​gle​da​te nje​gov ukaz, na kome se jas​no vidi pe​čat lor​da Sun​-
der​lan​da, mi​nis​tra nje​go​vog ve​li​čans​tva.
Lice ka​pe​ta​na Cal​ver​ley a po​cr​ve​nje; on is​ko​la​či oči. Gu​sa​ri u po​za​di​ni pri​ta​je​no su se smi​ja​li,
vri​šta​li i pso​va​li među so​bom, uži​va​ju​ći u ovoj šali. Vrlo dugo Cal​ver​ley je bu​ljio bez ri​je​či u gos​po​-
di​na lor​da, pro​ma​tra​ju​ći nje​go​vu sku​po​cje​nu i ele​gant​nu odje​ću, nje​go​vo mimo sa​mo​po​uz​da​nje i slu​-
ša​ju​ći nje​gov hlad​ni, prez​ri​vi go​vor. Sve je to oda​va​lo vi​so​ki krug kome je pri​pa​dao.
– A tko ste vi, do đa​vo​la? – pras​nu on, naj​zad.
Još hlad​ni​jim gla​som i s još veće vi​si​ne lord Ju​li​an od​go​vo​ri:
– Vi nis​te jako pris​toj​ni, gos​po​đi​ne, kao što sam već za​pa​zio. Moje ime je Wade – lord Ju​li​an
Wade. Do​la​zim u ove bar​bar​ske kra​je​ve od stra​ne nje​go​vog ve​li​čans​tva, a u bli​skom sam srod​stvu s
mi​lor​dom Sun​der​lan​dom. Pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa su oba​vi​jes​ti​li o mom do​la​sku.
Na​gla pro​mje​na u Cal​ver​leye​vom po​na​ša​nju kad lord Ju​li​an spo​me​nu svo​je ime po​ka​za da su ih
do​is​ta oba​vi​jes​ti​li i da je i nje​mu to bilo poz​na​to.
– Ja... ja mis​lim da jest – reče Cal​ver​ley sum​nja​ju​ći i ne vje​ru​ju​ći. – To jest. Oba​vi​je​šten je o
do​la​sku lor​da Ju​li​ana Wa​dea. Ali... ali na ovoj lađi? – Ofi​cir diže bes​po​moć​no ruke i, pot​pu​no zbu​-
njen, ušu​ti.
– Kre​nuo sam na »Uzvi​še​noj Mary«...
– Tako su i nas oba​vi​jes​ti​li.
– Ali »Uzvi​še​na Mary« je bila žr​tva špa​njol​skog gu​sar​skog bro​da i mo​žda uop​će ne bih ni​ka​ko
sti​gao da nije bilo hra​brog ka​pe​ta​na Blo​oda, koji me je spa​sio.
Naj​zad se ras​tu​ri tama i Cal​ver​leyu sinu.
– Shva​ćam. Ra​zu​mi​jem.
– Do​zvo​li​te mi, da u to ne po​vje​ru​jem. – Gos​po​din lord ne uma​nji ni​ma​lo oš​tri​nu svo​ga tona. –
Ali to sad nije važ​no. Ako bi ka​pe​tan Blo​od bio lju​ba​zan da vam po​ka​že svo​je na​ime​no​va​nje, to bi,
mo​žda, ot​klo​ni​lo sve sum​nje, pa bi​smo mo​gli pre​ći na samu stvar. Vo​lio bih sti​ći u Port Royal.
Ka​pe​tan Blo​od mu sta​vi pod nos ko​mad per​ga​men​ta, koje je Cal​ver​ley gle​dao is​ko​la​če​nih oči​ju.
Ofi​cir ga pre​gle​da, na​ro​či​to pot​pi​se i pe​čat. On us​tuk​nu, po​ra​žen i ne​mo​ćan. Za​tim se pok​lo​ni bes​po​-
moć​no.
– Mo​ram se vra​ti​ti pu​kov​ni​ku Bi​sho​pu po na​re​đe​nja – reče im on.
U tom tre​nut​ku lju​di na​či​ni​še pro​laz da bi pro​pus​ti​li gos​po​đi​cu Bi​shop, za ko​jom je išla nje​na
mu​lat​ki​nja.
– Bu​du​ći da je pu​kov​nik Bi​shop s vama, mo​žda bis​te mo​gli pre​ves​ti i nje​go​vu ne​ća​ki​nju. Gos​po​-
đi​ca Bi​shop je ta​ko​đer bila na »Uzvi​še​noj Mary« i nju sam spa​sio za​jed​no s gos​po​di​nom lor​dom.
Ona će moći upoz​na​ti svog stri​ca s po​je​di​nos​ti​ma i sa​daš​njim sta​njem stva​ri.
Ska​ču​ći s iz​ne​na​đe​nja na iz​ne​na​đe​nje, ka​pe​ta​nu Cal​ver​ley u nije pre​os​ta​lo ni​šta dru​go do da se
još jed​nom pok​lo​ni.
– Što se mene tiče – reče lord Ju​li​an, u na​mje​ri da za​šti​ti od​la​zak gos​po​đi​ce Bi​shop od ma kak​-
vog mi​je​ša​nja od stra​ne gu​sa​ra – ja ću os​ta​ti na »Ara​bel​li« dok ne stig​ne​mo u Port Royal. Is​po​ru​či​te
moje poz​dra​ve pu​kov​ni​ku Bi​sho​pu i re​ci​te mu da oče​ku​jem da se s njim tamo upoz​nam.
 NA RATNOJ NOZI

U ve​li​koj luci Port Royal, koja je bila do​volj​no pros​tra​na da se u njoj usi​dre sve lađe svih mor​-
na​ri​ca svi​je​ta, »Ara​bel​la« baci si​dro. Sli​či​la je tako na za​rob​lje​ni​ka, jer se na če​t​vrt mi​lje pred njom,
s des​ne stra​ne, uz​di​za​la uzvi​še​na, ma​siv​na iz​dvo​je​na okru​gla kula tvr​đa​ve, dok se na du​ži​ni od ne​ko​-
li​ko sto​ti​na me​ta​ra iza nje, s nje​ne li​je​ve stra​ne, na​la​zi​lo šest rat​nih bro​do​va, koji su sa​či​nja​va​li eska​-
dru Ja​ma​ice.
Pre​ma »Ara​bel​li«, pre​ko puta pris​ta​ni​šta, di​za​le su se bi​je​le, jed​no​obraz​ne zgra​de ovog ve​li​-
čans​tve​nog gra​da koji se spu​štao do sa​mog ruba mora. Iza ovih zgra​da peli su se te​ra​sas​to cr​ve​ni kro​-
vo​vi, koji su svo​jim po​lo​ža​jem obi​lje​ža​va​li bla​gi na​gib na kome je grad bio po​dig​nut. Tu i tamo neka
mala kula ili to​ranj je na​dvi​si​vao zgra​de, a iza sve​ga toga pru​žao se la​nac ze​le​nih brda; kraj​nju po​za​-
di​nu pred​stav​lja​lo je nebo, koje je sli​či​lo na ku​po​lu od sjaj​nog če​li​ka.
Na kre​ve​tu od tr​ske, koji su mu pos​ta​vi​li na kr​me​noj gor​njoj pa​lu​bi, zak​lo​njen od žar​kog i blje​-
šta​vog sun​ca jed​nim na brzu ruku na​či​nje​nim zas​to​rom od ko​ma​da je​dra tam​ne boje, le​ška​rio je Pe​ter
Blo​od. U ru​ka​ma je dr​žao – ali ih nije či​tao – Ho​ra​ci​je​ve »Ode«, po​ve​za​ne u te​le​ću kožu, s vid​nim
tra​go​vi​ma čes​tog či​ta​nja.
Od​mah is​pod nje​ga čulo se kako peru pa​lu​be i kako voda oti​če kroz otvo​re jer je bilo još rano
ju​tro, i pod nad​zo​rom Hayto​na, po​do​fi​ci​ra koji je vo​dio bri​gu o tome, čis​ta​či su ra​di​li na pred​njem i
sred​njem di​je​lu bro​da. Us​pr​kos žezi i za​par​nom zra​ku, je​dan od mor​na​ra na​šao je sna​ge da ot​kre​ke​će
pros​tač​ku gu​sar​sku pje​smu:
»Pa​lu​bu nje​nu osvo​ji​smo mi,
Bit​ku lju​tu do​bi​smo na mač,
I po​to​pi​smo je u more du​bo​ko.
O-ruk i haj-ho!
Tko će sa mnom na kop​no ši​ro​ko.«
Blo​od uz​dah​nu i na nje​go​vom oš​tro​um​nom, mr​ša​vom i pre​pla​nu​lom licu za​igra sko​ro ne​pri​mje​-
tan osmi​jeh. Za​tim se crne obr​ve sas​ta​vi​še iz​nad ži​vih pla​vih oči​ju i on se naj​ed​nom za​mis​li, ne za​pa​-
ža​ju​ći više stva​ri oko sebe.
Za po​s​ljed​nje dvi​je sed​mi​ce, ot​kad je pri​mio kra​ljev ukaz, stva​ri se nisu ni​ma​lo po​volj​no ra​zvi​-
ja​le po nje​ga. Od tre​nut​ka kad su se is​kr​ca​li, Bi​shop je po​čeo pra​vi​ti ne​pri​li​ke.
Kad su Blo​od i lord Ju​li​an stu​pi​li za​jed​no na oba​lu, do​če​kao ih je čo​vjek koji se ni​ma​lo nije tru​-
dio da pri​kri je svoj jad zbog pre​okre​ta što se do​go​dio, niti svo​ju od​lu​ku da iz​mi​je​ni sta​nje stva​ri.
Če​kao ih je na pris​ta​ni​štu op​ko​ljen gru​pom ofi​ci​ra.
– Ako sam do​bro ra​zu​mio, vi ste lord Ju​li​an Wade? – poz​dra​vi on lor​da gru​bo. Blo​oda samo
zlob​no po​gle​da.
Lord Ju​li​an se nak​lo​ni:
– Čini mi se da imam čast da go​vo​rim s pu​kov​ni​kom Bi​sho​pom, vice-gu​ver​ne​rom Ja​ma​ice. –
Malo je tre​ba​lo pa da iz​gle​da kao da gos​po​din lord drži pu​kov​ni​ku po​uku iz po​na​ša​nja. Pu​kov​nik je
pri​hva​ti i s ma​lim za​kaš​nje​njem se nak​lo​ni, ski​da​ju​ći svoj ši​ro​ki še​šir. Za​tim nas​ta​vi gdje je stao.
– Čuo sam da ste po​vje​ri​li kra​ljev ukaz ovom čo​vje​ku ov​dje – Do​volj​no je bilo samo čuti kako
je iz​go​vo​rio ove ri​je​či, pa osje​ti​ti ko​li​ko je bio ogor​čen i bi​je​san. – Nema sum​nje da su vaše po​bu​de
bile čas​ne ... vaša za​hval​nost što vas je iz​ba​vio od Špa​njo​la​ca. Ali, stvar je sama po sebi go​to​vo ne​-
pojm​lji​va, mi​lor​de. Ukaz se mora po​ni​šti​ti.
– Mis​lim da ne ra​zu​mi​jem o čemu go​vo​ri​te – reče lord Ju​li​an s vi​si​ne.
– Si​gu​ran sam da ne ra​zu​mi​je​te, ina​če ni​ka​da ovo ne bis​te uči​ni​li. Ovaj čo​vjek vas je pre​va​rio.
Što da vam ka​žem. On je, pri​je sve​ga, po​bu​nje​nik, za​tim od​bje​gli rob i, naj​zad, kr​va​vi gu​sar. Či​ta​vu
proš​lu go​di​nu pro​veo sam u po​tje​ri za njim.
– Uvje​ra​vam vas, gos​po​di​ne, da sam bio pot​pu​no oba​vi​je​šten o sve​mu. Ne do​dje​lju​jem kra​lje​vo
na​ime​no​va​nje tako lako!
– Ne do​dje​lju​je​te, ako boga zna​te! Kako vi ovo na​zi​va​te? Ali kao vice-gu​ver​ner nje​go​vog ve​li​-
čans​tva uzet ću tu slo​bo​du da is​pra​vim vašu gre​šku, kako bu​dem na​šao za shod​no.
– O! A kako će to biti?
– U Port Roya​lu vje​ša​la če​ka​ju na ovog lu​pe​ža ov​dje.
Blo​od htje​de na to da se umi​je​ša, ali ga lord Ju​li​an pre​du​hi​tri.
– Vi​dim, gos​po​di​ne, da vam nisu sa​svim jas​ne okol​nos​ti u ko​ji​ma se na​la​zi​te. Uko​li​ko je gre​ška
po​vje​ri​ti ka​pe​ta​nu Blo​odu na​ime​no​va​nje, gre​ška nije moja Ra​dim pre​ma uput​stvi​ma lor​da Sun​der​lan​-
da i bu​du​ći je bio pot​pu​no upoz​nat sa svim či​nje​ni​ca​ma, mi​lord je na​ro​či​to odre​dio ka​pe​ta​na Blo​oda
za ovo pos​tav​lje​nje, pod uvje​tom, na​rav​no, da pri vo​li​mo ka​pe​ta​na Blo​oda da ga pri​mi.
Pu​kov​nik Bi​shop zinu od čuda i uža​sa.
– Lord Sun​der​land je odre​dio nje​ga? – pi​tao je on za​pa​njen.
– Iz​ri​či​to nje​ga.
Gos​po​din lord po​če​ka ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka na od​go​vor. Kad ga ne dobi od za​ni​je​mje​log vice-gu​-
ver​ne​ra, pos​ta​vi on pi​ta​nje:
– Da li bis​te se sada usu​di​li, gos​po​di​ne, da ka​že​te da je sve ovo gre​ška? I smi​je​te li ri​ski​ra​ti da
po​prav​lja​te tu gre​šku?
– Ja... j a ni u snu...
– Ra​zu​mi​jem vas, gos​po​di​ne. Do​zvo​li​te mi da vam pred​sta​vim ka​pe​ta​na Blo​oda.
Bi​shop mo​ra​de na silu biti što lju​baz​ni​ji. Ali svi​ma bje​še jas​no da je to samo ma​ska is​pod koje
su se kri​le nje​gov bi​jes i zlo​ba.
Od tog zlo​sret​nog po​čet​ka stva​ri se nisu po​bolj​ša​le, čak su se pri​lič​no po​gor​ša​le.
O tome i još o ne​čem dru​gom raz​miš​ljao je Blo​od, le​ška​re​ći na kre​ve​tu od tr​ske.
Već dvi​je sed​mi​ce bo​ra​vio je u Port Roya​lu, a nje​go​va lađa sada je bila samo jed​na je​di​ni​ca
eska​dre Ja​ma​ice. Kad ova vi​jest bude sti​gla u Tor​tu​gu, do uši​ju gu​sa​ra koji su oče​ki​va​li nje​gov po​-
vra​tak, ime ka​pe​ta​na Blo​oda, koje je Obal​ska bra​ti​ja tako vi​so​ko ci​je​ni​la, pos​tat će pred​met pod​smi​-
je​ha, prok​le​ta stvar, a pri​je no što se ci​je​la pri​ča za​vr​ši, on može i ži​vo​tom pla​ti​ti ne​što što će se
sma​tra​ti iz​da​jom i ne​vjer​stvom. Zbog čega je upao u taj po​lo​žaj? Zbog lju​ba​vi pre​ma jed​noj dje​voj​ci
koja ga je na​mjer​no i tako upor​no iz​bje​ga​va​la da je mo​rao doći do za​ključ​ka da joj je još uvi​jek od​-
vra​tan. U toku ove dvi​je sed​mi​ce je​dva je imao pri​li​ke da je samo na br​zi​nu vidi, mada je to bio
glav​ni raz​log zbog koga je obi​la​zio sva​kod​nev​no stan nje​nog stri​ca i sva​kod​nev​no iz​a​zi​vao otvo​re​no
ne​pri​ja​telj​stvo i pod​ba​dao ne​is​tro​še​ni bi​jes koji je pu​kov​nik Bi​shop ga​jio pre​ma nje​mu. Ali to još
nije bilo naj​go​re. On je jas​no mo​gao za​pa​zi​ti da je ona sve vri​je​me pro​vo​di​la sa zgod​nim, ele​gant​-
nim, mla​dim lon​don​skim giz​dav​cem, lor​dom Ju​li​anom Wa​de​om. Pa, kak​ve je iz​gle​de onda imao on,
očaj​nič​ki pus​to​lov, koga su u proš​los​ti stav​lja​li iz​van za​ko​na, pro​tiv ovak​vog jed​nog su​par​ni​ka koji
je, šta​vi​še, bio spo​so​ban čo​vjek, što je Blo​od mo​rao sa​mom sebi priz​na​ti?
Sad mo​že​te za​mis​li​ti gor​či​nu koju je osje​ćao u duši. Sli​čio je sebi na onog psa iz bas​ne koji je
is​pus​tio pra​vi za​lo​gaj da bi po​seg​nuo za va​ra​vom sjen​kom.
On po​tra​ži utje​hu u jed​nom sti​hu na stra​ni koja je le​ža​la otvo​re​na pred njim:
»Le​vi​us fit pa​ti​en​tia qu​icqu​id cor​ri​ge​re est ne​fas«102
Po​tra​ži je, ali da ga to sla​bo utje​ši.
Je​dan ča​mac, koji se ne​pri​mjet​no pri​bli​žio s oba​le, sti​že do »Ara​bel​le«, ta​ru​ći se i uda​ra​ju​ći o
njen ve​li​ki cr​ve​ni trup, a je​dan pro​muk​li glas pro​de​ra se u znak poz​dra​va. Zvo​no s lađe javi se s dva
oš​tra i jas​na sre​br​nas​ta zvu​ka, a malo kas​ni​je začu se pi​ska​vo i du​gač​ko za​vi​ja​nje zvi​ždalj​ke.
Ovi zvu​ci tr​go​še ka​pe​ta​na Blo​oda iz su​mor​nih mis​li. On us​ta​de, ona​ko vi​sok, ne​mi​ran i neo​bič​no
ele​gan​tan u skr​let​no cr​ve​nom ka​pu​tu prot​ka​nim zla​tom, koji je no​sio ot​kad je do​bio nov po​lo​žaj. Spu​-
šta​ju​ći tan​ku knji​ži​cu u džep, on kre​nu pre​ma rez​ba​ri jama ukra​še​noj ogra​di gor​nje kr​me​ne pa​lu​be baš
u tre​nut​ku kad Je​re​mi​ah Pitt stu​pi na stu​be.
– Pi​smo od vice-gu​ver​ne​ra za tebe – reče on krat​ko, pru​ža​ju​ći mu sa​vi​jen list.
Blo​od raz​de​ra pe​čat i poče či​ta​ti. Pitt, ne​ma​mo obu​čen, u ko​šu​lji i hla​ča​ma, nas​lo​ni se za tre​nu​-
tak na ogra​du i sta​de ga pro​ma​tra​ti, dok mu se na svi​je​tlom, otvo​re​nom licu jas​no ocr​ta​va​la za​bri​nu​-
tost.
Blo​od se malo na​smi​ja i na​pu​ći usta.
– Ovo je vrlo od​lu​čan po​ziv – pri​mi​je​ti on i pru​ži pi​smo svom pri​ja​te​lju.
Mla​di ofi​cir ga pre​le​tje svo​jim si​vim oči​ma. Gla​dio je za​miš​lje​no svo​ju zlat​no-pla​vu bra​du.
– Ti ne​ćeš ići – više po​t​vr​de radi nego pi​ta​nja reče on.
– A za​što da ne? Zar ne od​la​zim u tvr​đa​vu sva​kog dana?
– Ali ovog puta on hoće da te vidi radi Sta​rog vuka. Naj​zad ima ne​što u ru​ka​ma pro​tiv tebe. Ti
znaš, Pe​ter, da je​di​no lord Ju​li​an sto​ji iz​me​đu Bi​sho​pa i nje​go​ve mrž​nje pre​ma tebi. Ako on sad može
do​ka​za​ti...
– Pa šta, ako može? – pre​ki​de ga Blo​od ne​ma​mo.
– Zar mi pri​je​ti veća opas​nost na oba​li, nego na bro​du, sada, kad ima​mo samo još pe​de​set lju​di i
to pe​de​set lu​pe​ža i mla​ko​nja koji su go​to​vi da slu​že kra​lju isto ko​li​ko i meni? Je​re​mi​ah, dra​gi moj
mla​di​ću, » Ara​bel​la« je ov​dje za​rob​lje​nik, tako mi boga, iz​me​đu ove tvr​đa​ve i onih bro​do​va tamo.
Ne za​bo​ra​vi to.
Je​re​mi​ah stis​nu šake.
– Za​što si pus​tio Wol​ver​sto​nea i os​ta​le da odu? – uzvik​nu on po​ma​lo ogor​če​no. – Tre​ba​lo je
pre​dvi​dje​ti opas​nost.
– Zar bi bilo po​šte​no da sam ih za​dr​žao? Tako smo se bili po​go​di​li. A, osim toga, šta bi mi oni
po​mo​gli, čak i da su os​ta​li? – Kako mu Pitt ne od​go​vo​ri ni​šta, on nas​ta​vi. – Vidi? – reče on i s/leže
ra​me​ni​ma.
– Idem po še​šir, štap i mač, pa ću na oba​lu čam​cem. Po​bri​ni se za lju​de koji će me pra​ti​ti.
– Pre​da​ješ se rav​no Bi​sho​pu u ruke – opo​me​nu ga Pitt.
– Haj​de, haj​de, mo​žda mu neće biti baš tako lako da me uhva​ti kao što on to mis​li. Os​tao je još
po koji trn na meni. – I Blo​od smi​ju​ći se ode u svo​ju ka​bi​nu.
Je​re​mi​ah Pitt od​go​vo​ri na ovaj smi​jeh psov​kom. Sta​jao je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka neo​d​lu​čan na mjes​-
tu na kome ga je Blo​od os​ta​vio. Za​tim po​la​ko, vu​ku​ći bez​volj​no noge, siđe niza ste​pe​ni​ce da izda na​-
re​đe​nje za ča​mac.
– Ako ti se ma šta do​go​di, Pe​te​re – obra​ti mu se on, dok je Blo​od si​la​zio u ča​mac – neka se pu​-
kov​nik Bi​shop pri​pa​zi. Ovih pe​de​set mla​di​ća mogu sada biti i mla​ko​nje, kako si re​kao, ali – da​bog​da
po​to​nuo! – ako oni ne pos​ta​nu sve dru​go osim mla​ko​nja samo ako Bi​shop po​ga​zi vje​ru!
– A šta se može meni do​go​di​ti, Je​re​mi​ah? Si​gur​no ću se vra​ti​ti za ru​čak, ne bri​ni.
Blo​od siđe u ča​mac koji ga je če​kao. Ma ko​li​ko se smi​jao, on je znao, isto tako do​bro kao Pitt,
da je od​la​ze​ći tog ju​tra na oba​lu od​no​sio vlas​ti​tim ru​ka​ma i svoj ži​vot. Zbog toga je, mo​žda, kad je
stu​pio na uza​ni gat, koji se na​la​zio u sje​ni tan​kog vanj​skog zida tvr​đa​ve kroz čije su pu​škar​ni​ce vi​ri​le
crne nju​ške te​ških to​po​va, iz​dao na​re​đe​nje da ga ča​mac sa​če​ka na tom is​tom mjes​tu. Shva​tio je da će,
mo​žda, mo​ra​ti da se pov​la​či na br​zi​nu.
Idu​ći la​ga​no, on kre​nu duž zida na​čič​ka​nog pu​škar​ni​ca​ma i pro​đe kroz ve​li​ka ulaz​na vra​ta u dvo​-
ri​šte. Tu se od​ma​ra​lo šest voj​ni​ka, a u sjen​ci zida po​la​ko je ko​ra​čao za​po​vjed​nik tvr​đa​ve ma​jor Mal​-
lard. On se na​glo za​us​ta​vi, kad spa​zi ka​pe​ta​na Blo​oda i poz​dra​vi ga po duž​nos​ti, ali osmi​jeh koji mu
po​di​že kru​te ofi​cir​ske br​ko​ve bio je užas​no po​drug​ljiv. Pe​te​ra Blo​oda je, me​đu​tim, za​oku​pi​lo ne​što
dru​go.
S nje​go​ve des​ne stra​ne pru​žao se pros​tra​ni vrt iza koga se di​za​la bi​je​la kuća u ko​joj je sta​no​vao
vice-gu​ver​ner. U vrtu, na glav​noj ale​ji, oivi​če​noj pal​ma​ma i san​da​lo​vim dr​ve​tom, opa​zio je gos​po​đi​-
cu Bi​shop samu. On odjed​nom poče krup​ni​jim ko​ra​ci​ma pre​la​zi​ti dvo​ri​šte.
– Že​lim vam do​bro ju​tro, gos​po​đi​ce – poz​dra​vi je on kad joj je pri​šao; za​tim, sa še​ši​rom u ruci,
do​da​de malo kao pro​tes​ti​ra​ju​ći: – Mo​ra​te priz​na​ti da je baš ne​mi​lo​srd​no tje​ra​ti me da tr​čim po ovoj
žezi.
– A šta onda tr​či​te? – upi​ta ona hlad​no. Sta​ja​la je pred njim vit​ka i pra​va, obu​če​na sva u bi​je​lo i
dje​vo​jač​ki čed​na. Je​di​no njen ne​pri​rod​ni stav nije bio u skla​du s ci​je​lom po​ja​vom. – 2i​urim – objas​ni
mu ona.
– Opros​tit ćete mi što ne mogu os​ta​ti.
– Nis​te to​li​ko žu​ri​li, dok ni​sam do​šao – po​bu​ni se on i, mada su mu se tan​ke usne smi​je​ši​le, nje​-
go​ve pla​ve oči bile su čud​no tvr​de.
– Kad ste to već pri​mi​je​ti​li, gos​po​di​ne, ču​dim se da još uvi​jek po​ku​ša​va​te biti upor​ni.
Ovim od​go​vo​rom oni ukr​sti​še ma​če​ve, ali Blo​od iz​bje​ga​va​še da se upus​ti u bor​bu, iako mu to
nije bilo u pri​ro​di.
 – Vje​re mi, vi umi​je​te reći šta mis​li​te – reče on.
– Ali, bu​du​ći da sam više-ma​nje zbog vas na​vu​kao kra​lje​vu uni​for​mu, si​gur​no ćete tr​pje​ti gle​da​-
ju​ći je na raz​boj​ni​ku i gu​sa​ru.
Ona sle​že ra​me​ni​ma i okre​ne se u stra​nu malo lju​ti​to, a po​ma​lo i s tu​gom. Pla​še​ći da on ne pri​-
mi​je​ti da joj je žao, ona za​uze lju​tit stav.
– Tru​dim se da to či​nim ko​li​ko god mogu – reče ona.
– Pa u vama ima, ipak, ne​kog mi​lo​sr​đa! – On se na​smi​ja bla​go. – Sla​va bogu! Tre​ba da bu​dem
za​hva​lan i na tome. Mo​žda sam pre​vi​še umiš​ljen. No ne mogu ni​ka​ko za​bo​ra​vi​ti da ste bili pri​lič​no
lju​baz​ni pre​ma meni u vri​je​me kad sam bio samo obi​čan rob na ima​nju va​šeg stri​ca u Bar​ba​do​esu.
– A za​što ne bih bila? U to vri​je​me ima​li ste pra​vo na moju do​bro​tu. Tada ste bili samo ne​sret​nik
i ni​šta više...
– A kako bis​te me sad na​zva​li ?
– Sva​ka​ko ne ne​sret​ni​kom. Ćuli smo kako vam je sve po​la​zi​lo za ru​kom na moru – kako je vaša
sre​ća pre​la​zi​la u pos​lo​vi​cu. A čuli smo i dru​ge neke stva​ri – kako vas je sre​ća pos​lu​ži​la i na dru​gim
po​lji​ma.
Go​vo​ri​la je brzo, mis​le​ći na gos​po​đi​cu d’Oge​ron. Samo što ih je iz​go​vo​ri​la, za​že​lje​la je po​vu​ći
te ri​je​či. Ali Pe​ter Blo​od nije obra​ćao na​ro​či​tu paž​nju na njih, niti je uop​će shva​tio na šta je ona ci​-
lja​la, kao što se ona pla​ši​la da će se do​go​di​ti.
– Da, to su sve same laži, sto mu muka! A mogu vam i do​ka​za​ti da je tako.
– Ne mogu ra​zu​mje​ti za​što se mu​či​te da se obra​ni​te – od​go​vo​ri mu ona, po​ku​ša​va​ju​ći ga obes​-
hra​bri​ti.
– Zato da malo po​pra​vi​te svo​je miš​lje​nje o meni.
– Nije vam puno sta​lo, gos​po​di​ne, do onog šta ja mis​lim o vama.
Ovaj ga uda​rac pot​por​no ra​zo​ru​ža. On na​pus​ti bit​ku i poče je ra​zu​vje​ra​va​ti.
– I vi to meni sada ka​že​te? Zar mo​že​te tako ne​što da mi ka​že​te kad me vi​di​te u ovoj uni​for​mi, u
služ​bi koju pre​zi​rem? Zar mi nis​te rek​li da mogu oka​ja​ti proš​lost? Uos​ta​lom, što se mene tiče, vrlo mi
je malo sta​lo do toga da po​prav​ljam proš​lost. Že​lio bih je po​pra​vi​ti je​di​no u va​šim oči​ma. Mis​lim da
ni​sam uči​nio ni​šta čega bi tre​ba​lo da se sti​dim, kad se uzme u ob​zir, kako su me iz​a​zva​li.
Ona za​trep​ta i obo​ri po​gled pred nje​go​vim oči​ma koje su je tako upor​no gle​da​le.
– Ja... ja ne mogu ra​zu​mje​ti za​što mo​ra​te sa mnom tako raz​go​va​ra​ti – za​po​če ona s ma​nje si​gur​-
nos​ti nego do tada.
– Eto sad! Zar do​is​ta ne mo​že​te ra​zu​mje​ti? – uzvik​nu on. – E, ja ću vam onda sva​ka​ko reći.
– Oh, mo​lim vas! – ona to reče s is​kre​nim stra​hom u gla​su. – Pot​pu​no ra​zu​mi​jem šta ste vi sve
uči​ni​li i ra​zu​mi​jem da ste na to, mo​žda, bili pod​stak​nu​ti, bar dje​lo​mič​no, i iz ob​zi​ra pre​ma meni. Vje​-
ruj​te mi, ja sam vam vrlo za​hval​na. Uvi​jek ću vam biti za​hval​na.
– Ali, ako na​mje​ra​va​te da me, isto tako, uvi​jek sma​tra​te raz​boj​ni​kom i gu​sa​rom, onda za​dr​ži​te
svo​ju za​hval​nost za sebe, pa ma ko​li​ko mi ona do​bro do​ni​je​la!
Obra​zi joj se malo za​ru​me​nje​še. Pod tan​kom blu​zom od bi​je​le svi​le mo​glo se vi​dje​ti kako joj se
male gru​di na​di​ma​ju. Iako se lju​ti​la na glas ko​jim je go​vo​rio i na ri​je​či koje je upo​tri​je​bio, ona je gu​-
ši​la tu ljut​nju u sebi. Osje​ća​la je da je ona sama, mo​žda, iz​a​zva​la nje​gov gnjev. Is​kre​no je že​lje​la da
po​pra​vi gre​šku.
– Vi gri​je​ši​te – poče ona. – Nije o tome ri​ječ.
Ali bilo im je su​đe​no da ne ra​zu​mi​ju jed​no dru​go.
Lju​bo​mo​ra, koja po​mu​ti sva​ki ra​zum, pre​vi​še je obu​zi​ma​la i nje​gov i nje​zin duh.
– A u čemu je onda? – upi​ta on, pa do​da​de: – Lord Ju​li​an?
Ona se trže, a za​tim ga po​gle​da raz​ro​ga​če​nih oči​ju, zbu​nje​no i bi​jes​no.
– Oh, bu​di​te is​kre​ni pre​ma meni – na​va​lji​va​še on, ne po​pu​šta​ju​ći. – Uči​nit ćete mi us​lu​gu, vje​re
mi!
Za tre​nu​tak je sta​ja​la pred njim, di​šu​ći brzo, čas bli​je​de​ći, čas cr​ve​ne​ći. Za​tim po​gle​da kraj nje​-
ga i diže uvri​je​đe​no gla​vu:
– Vi... vi ste ne​pod​noš​lji​vi! – reče ona. – Do​zvo​li​te mi, mo​lim vas da pro​đem!
On se po​ma​če u stra​nu i svo​jim ši​ro​kim še​ši​rom s pe​rom, koji je još uvi​jek dr​žao u ruci, poz​dra​-
vi je, mah​nuv​ši u prav​cu kuće.
– Neću vas više za​dr​ža​va​ti, gos​po​đi​ce. Na kra​ju kra​je​va, ova prok​le​ta stvar koju sam uči​nio ni
zbog čega može još uvi​jek da se pok​va​ri. Sje​ćat ćete se kas​ni​je da ste me vi svo​jim tvr​dim sr​cem na
to na​tje​ra​li.
Ona htje​de poći, pa sta​de i po​gle​da ga opet u oči. Ovog puta se ona bra​ni​la, a glas joj je drh​tao
od bi​je​sa.
– I vi go​vo​ri​te tim gla​som! Vi se usu​đu​je​te da go​vo​ri​te tim gla​som! – po​vi​če ona iz​ne​na​đu​ju​ći ga
svo​jom žes​ti​nom. – Ima​te dr​skos​ti da me ko​ri​te što neću da pri​mim vašu ruku, kad znam ko​li​ko je
uma​za​na, kad znam da ste ubi​ca i još gore od toga?
On je gle​dao za​pre​pa​šte​no, otvo​re​nih usta.
– Ubi​ca? Ja? – Iz​us​ti on, naj​zad.
– Zar mo​ram ime​no​va​ti vaše žr​tve? Zar nis​te ubi​li Le​va​sse​ura?
– Le​va​sse​ura? – On se malo na​smi​ja. – Dak​le, is​pri​ča​li su vam i to?
– Po​ri​če​te li?
– Ubio sam ga, is​ti​na je. Sje​ćam se da sam ubio još jed​nog čo​vje​ka pod vrlo slič​nim okol​nos​ti​-
ma. To se do​go​di​lo one noći kad su Špa​njol​ci na​pa​li Brid​ge​town. Mary Tra​ill bi vam mo​gla o tome
ne​što reći. Bila je pri​sut​na.
On na​vu​če še​šir na gla​vu, raz​bjes​niv​ši se odjed​nom i krup​nim ko​ra​ci​ma ode lju​ti to pri​je no što
je mo​gla da mu od​go​vo​ri ili čak da shva​ti pra​vo zna​če​nje ono​ga što je re​kao.
 TAOCI

Pe​ter Blo​od je sta​jao pod stu​po​vi​ma tri​je​ma gu​ver​ne​ro​ve pa​la​če i tu​pim po​gle​dom pu​nim bola i
srdž​be zu​rio pre​ko ve​li​kog pris​ta​ni​šta Port Roya​la u ze​le​ne bre​go​ve koji su se uz​di​za​li na dru​goj oba​-
li i u uda​lje​ne vr​ho​ve Pla​vih pla​ni​na koje su se u tre​pe​ra​voj jari je​dva na​zi​ra​le.
Trže ga po​vra​tak crn​ca koji je bio oti​šao da ga naj​a​vi. Idu​ći sada za ovim ro​bom, upu​ti se kroz
kuću ka pros​tra​noj ga​le​ri​ji iza nje u či​joj su sje​ni pu​kov​nik Bi​shop i lord Ju​li​an Wade udi​sa​li ono
malo zra​ka što je os​ta​lo.
– Doš​li ste, dak​le – do​če​ka ga vice-gu​ver​ner, pro​pra​tiv​ši poz​drav gun​đa​njem, čije je zna​če​nje
bilo ne​jas​no, ali je oče​vid​no iz​ra​ža​va​lo rđa​vo ras​po​lo​že​nje.
On se nije po​tru​dio da us​ta​ne, čak ni onda kad mu je lord Ju​li​an, po​ko​ra​va​ju​ći se na​go​nu do​brog
od​go​ja, dao pri​mjer. Bo​ga​ti po​sjed​nik s Bar​ba​do​esa pro​ma​trao je na​mr​šte​na čela svog ne​ka​daš​njeg
roba, koji se, sa še​ši​rom u ruci, os​la​njao na svoj dugi, ukra​še​ni štap, ne po​ka​zu​ju​ći svo​jim dr​ža​njem
ni tra​ga lju​ti​ne, koja je zbog ovak​vo nad​me​nog do​če​ka ras​la u nje​mu.
Naj​zad, na​mr​šte​na čela i oho​la gla​sa, pu​kov​nik Bi​shop pro​go​vo​ri:
– Pos​lao sam po vas, ka​pe​ta​ne Blo​od, zbog iz​vjes​nih vi​jes​ti koje sam ma​lo​pri​je čuo. Oba​vi​jes​ti​-
li su me da je si​noć na​pus​ti​la pris​ta​ni​šte jed​na fre​ga​ta na ko​joj su se na​la​zi​li vaš su​rad​nik Wol​ver​sto​-
ne i sto lju​di od ukup​no sto i pe​de​set koji su slu​ži​li pod va​šim za​po​vjed​niš​tvom. Gos​po​din lord i ja
že​lje​li bi​smo da nam objas​ni​te kako je doš​lo do toga da do​zvo​li​te taj od​la​zak.
– Do​zvo​lim? – po​no​vi Blo​od. – Ja sam im na​re​dio da odu.
Pos​li​je tog od​go​vo​ra Bi​shop je za tre​nu​tak za​ni​je​mio. Za​tim, s ne​vje​ri​com u gla​su, reče, dok je
lord Ju​li​an na​bi​rao obr​ve.
– Vi ste im na​re​di​li da odu? Do đa​vo​la! Mo​žda ćete nam objas​ni​ti kuda je oti​šao Wol​ver​sto​ne?
– U Tor​tu​gu. Od​nio je po​ru​ku ofi​ci​ri​ma pod či​jim su za​po​vjed​niš​tvom os​ta​la če​ti​ri bro​da flo​te
koja me tamo oče​ku​je i u ko​joj im jav​ljam šta se do​go​di​lo i za​što više ne tre​ba da me oče​ku​ju.
Bi​sho​po​vo ve​li​ko lice kao da pos​ta​de još veće, a ru​me​ni​lo jače. On se okre​ne lor​du Ju​li​anu:
– Ču​je​te li ovo, mi​lor​de? Na​mjer​no je pus​tio Wol​ver​sto​nea koji je pos​li​je nje​ga naj​go​ri u ci​je​loj
toj gu​sar​skoj ban​di. Na​dam se da vaša mi​lost po​či​nje, naj​zad, uvi​đa​ti lu​dost koju je, i po​red svih mo​-
jih sa​vje​ta, uči​ni​la, uru​ču​ju​ći kra​ljev ukaz ovak​vom čo​vje​ku. Ta, to je... po​bu​na... iz​da​ja. Bo​ga​mi, ta
stvar zas​lu​žu​je pri​je​ki sud!
– Ho​će​te li pres​ta​ti s va​šim glu​pos​ti​ma o po​bu​ni, iz​da​ji i pri​je​kom sudu? – Blo​od sta​vi še​šir na
gla​vu, pa iako ga nisu po​zva​li da to uči​ni, sje​de. – Pos​lao sam Wol​ver​sto​nea da oba​vi​jes​ti Hag​t​hor​-
pea, Chris​ti​ana Yber​vil​lea i os​ta​le moje mom​ke da ima​ju do​brih mje​sec dana na ras​po​la​ga​nju da se
ri​je​še, hoće li kre​nu​ti mo​jim pri​mje​rom, na​pus​ti​ti gu​sa​re​nje i vra​ti​ti se svo​jim šu​ma​ma i og​nji​šti​ma ili
će is​plo​vi​ti iz Ka​rip​skog mora. Eto, to sam uči​nio.
– A mor​na​ri? – umi​je​ša se gos​po​din lord svo​jim rav​no​mjer​nim gla​som na​obra​že​nog čo​vje​ka. –
Onih sto mor​na​ra koje je Wol​ver​sto​ne po​veo so​bom?
 – To su oni iz moje po​sa​de ko​ji​ma se ne svi​đa da slu​že kra​lja Ja​me​sa i više vole da po​tra​že pos​-
la na dru​goj stra​ni. Tako smo se, kao što se sje​ća​te, mi​lor​de, do​go​vo​ri​li da se neće vr​ši​ti ni​kak​va pri​-
nu​da nad mo​jim lju​di​ma.
– Ne sje​ćam se toga – od​go​vo​ri gos​po​din lord is​kre​no.
Blo​od ga po​gle​da za​ču​đe​no. Za​tim sle​že ra​me​ni​ma.
– Vje​re mi, ni​sam kriv što vaša mi​lost ima sla​bo pam​će​nje. Ka​žem da je tako bilo, a ja ne la​žem.
Ni​kad ni​sam sma​trao da je po​treb​no la​ga​ti. U sva​kom slu​ča​ju nis​te mo​gli pret​pos​ta​vi​ti da bih ja pris​-
tao na ne​što dru​go.
Ali tada vice-gu​ver​ner pras​nu :
– Vi ste te prok​le​te lu​pe​že u Tor​tu​gi opo​me​nu​ti da bi mo​gli po​bje​ći! Eto šta ste uči​ni​li! Tako vi
zlo​upo​treb​lja​va​te na​ime​no​va​nje koje vam je spa​si​lo gla​vu!
Pe​ter Blo​od ga je pro​ma​trao ne​tre​mi​ce, ali mu se na licu ni​šta nije mo​glo pro​či​ta​ti.
– Pod​sje​tit ću vas – reče, naj​zad, vrlo mir​nim gla​som – da je cilj bio da se – ne vo​de​ći ra​ču​na o
va​šim lič​nim proh​tje​vi​ma, koji su, kao što svat​ko zna, samo proh​tje​vi jed​nog dže​la​ta – Ka​rip​sko more
os​lo​bo​di gu​sa​ra. I, eto, iz​a​brao sam naj​bo​lji na​čin da pos​tig​nem taj cilj. Sama vi​jest da sam ušao u
kra​lje​vu služ​bu, mno​go će do​pri​ni​je​ti ras​tu​ra​nju flo​te čiji sam ad​mi​ral do​sko​ra bio.
– Ra​zu​mi​jem – pod​smi​jeh​nu se zlo​volj​no vice-gu​ver​ner. – A, ako ne bude tako?
– Onda ćemo ima​ti dos​ta vre​me​na da raz​mis​li​mo šta bi dru​go tre​ba​lo uči​ni​ti.
Lord Ju​li​an spri​je​či nov iz​ljev Bi​sho​po​vog bi​je​sa.
– Mo​gu​će je da će lord Sun​der​land biti za​do​vo​ljan pod uvje​tom da se ci​je​la stvar ri​je​ši ona​ko
kako obe​ća​va​te.
Bile su to pris​toj​ne, po​mir​lji​ve ri​je​či. Pod​stak​nut pri​ja​telj​stvom pre​ma Blo​odu i uvi​đa​ju​ći te​ški
po​lo​žaj u kome se ovaj gu​sar na​la​zio, gos​po​din lord je bio va​ljan da se dos​lov​no drži uput​sta​va koje
je do​bio. Sto​ga mu pri​ja​telj​ski pru​ži ruku kako bi mu po​mo​gao da pri​je​đe ovu po​s​ljed​nju i naj​te​žu
pre​pre​ku koju je Bi​shop, za​hva​lju​ju​ći sa​mom Blo​odu, sta​vio na put nje​go​vog spa​se​nja. Na ža​lost, po​-
s​ljed​nja oso​ba od koje je Pe​ter Blo​od že​lio po​moć bio je mla​di ple​mić ko​jeg je pro​ma​trao ne​pri​ja​-
telj​skim oči​ma lju​bo​mo​re.
– U sva​kom slu​ča​ju – od​go​vo​ri on s pri​zvu​kom iz​a​zi​va​nja i više nego s pri​zvu​kom pod​smi​je​ha –
to je naj​vi​še što mo​že​te od mene oče​ki​va​ti, a to je si​gur​no i naj​vi​še što ćete od mene do​bi​ti.
Gos​po​din lord se na​mr​šti i obri​sa usne rup​či​ćem.
– Mis​lim da mi se baš ne svi​đa vaše objaš​nje​nje. U stva​ri, ka​pe​ta​ne, raz​mis​liv​ši malo, si​gu​ran
sam da mi se ne svi​đa.
– To mi je vrlo žao – od​go​vo​ri Blo​od bez​o​braz​no. – Ali, tako je. Zbog toga ga neću mi​je​nja​ti.
Bli​je​de oči gos​po​di​na lor​da se otvo​ri​še malo jace; on tro​mo po​di​že obr​ve.
– Ah – reče on – vi ste iz​van​red​no ne​pris​to​jan čo​vjek. Ra​zo​ča​ra​li ste me, gos​po​di​ne. Ste​kao sam
bio miš​lje​nje da mo​že​te do​is​ta biti gos​po​din.
– A to nije je​di​na gre​ška vaše mi​los​ti – pre​ki​de ga Bi​shop. – Či​ni​li ste veću gre​šku kad ste mu
uru​či​li kra​lje​vo na​ime​no​va​nje i tako ovog lu​pe​ža spas​li vje​ša​la koja sam za nje​ga spre​mio u Port
Roya​lu.
 – Da, ali naj​te​ža gre​ška od svih, kad je već ri​ječ o na​ime​no​va​nji​ma – reče Blo​od gos​po​di​nu lor​-
du – uči​nje​na je onog dana kad je ovaj mali vlas​nik ro​bo​va pos​tav​ljen za vice-gu​ver​ne​ra Ja​ma​ice
umjes​to za nji​ho​vog dže​la​ta, po​sao koji mu je pri​ro​da odre​di​la.
– Ka​pe​ta​ne Blo​od – pre​ki​de ga oš​tro gos​po​din lord – tako mi duše i čas​ti, vi ste, gos​po​di​ne,
mno​go pre​tje​ra​li. Vi ste...
Ali ga pre​ki​de Bi​shop. Di​gao se na noge i svoj bi​jes po​čeo iz​ra​ža​va​ti psov​ka​ma koje se ne
mogu na​pi​sa​ti. Ka​pe​tan Blo​od, koji je ta​ko​đer us​tao, če​kao je, ne po​ka​zu​ju​ći uz​bu​đe​nje, da se bura
sti​ša. Kad se, naj​zad, i to do​go​di​lo, on se mimo obra​ti lor​du Ju​li​anu, kao da pu​kov​nik Bi​shop nije ni
go​vo​rio.
– Vaša mi​lost je htje​la reći? – za​pi​ta ga s iz​a​zi​vač​kom pris​toj​noš​ću.
Ali lord je već bio vra​tio svo​ju uobi​ča​je​nu mir​no​ću i još jed​nom bio spre​man da bude po​mir​-
ljiv. On se na​smi​ja i sle​že ra​me​ni​ma.
– Vje​re mi, ov​dje ima mno​go ne​po​treb​nog žara – reče on. – A bog zna da nam ova kuž​na kli​ma
ne ide u tome na ruku. Mo​žda ste vi, pu​kov​ni​če Bi​sho​pe, po​ma​lo ne​po​pust​lji​vi, a vi, gos​po​di​ne, pre​-
vi​še žes​to​ki. Re​koh da sam, go​vo​re​ći u ime lor​da Sun​der​lan​da, spre​man če​ka​ti is​hod va​šeg po​ku​ša​ja.
Ali je Bi​sho​pov bi​jes do​se​gao ta​kav stu​panj da ga nit​ko nije mo​gao sti​ša​ti.
– Jes​te li do​is​ta sprem​ni? – ur​lao je on. – Do​bro, onda ja ni​sam. Vaša mi​lost mora priz​na​ti da u
ovoj stva​ri bo​lje pro​su​đu​jem. A u sva​kom slu​ča​ju uzi​mam na sebe ri​zik da ra​dim na vlas​ti​tu od​go​vor​-
nost.
Lord Ju​li​an na​pus​ti bor​bu. I u znak mi​re​nja sa sud​bi​nom umor​no se osmi​jeh​nu, sle​že ra​me​ni​ma i
od​mah​nu ru​kom. Vice-gu​ver​ner je i da​lje bjes​nio.
– Bu​du​ći da vam je gos​po​din lord, koji je ov​dje pri​su​tan, uru​čio na​ime​no​va​nje, ne mogu vas od​-
mah go​ni​ti zbog gu​sa​re​nja kao što bi tre​ba​lo da či​nim. Ali od​go​va​rat ćete pred pri​je​kim su​dom zbog
svog udje​la u do​ga​đa​ju s Wol​ver​sto​ne​om i sno​si​ti po​s​lje​di​ce.
– Sad mi je jas​no – reče Blo​od. – Tu smo. A vi ćete, kao vice-gu​ver​ner, pred​sje​da​va​ti tom is​tom
pri​je​kom sudu. Da bis​te na​pla​ti​li sta​re ra​ču​ne, htje​li bis​te me obje​si​ti, a kako ćete to pos​ti​ći, malo
vas se tiče. – Onda se na​smi​ja i do​da​de: – Pra​emo​ni​tus, pra​emu​ni​tus.
– Šta tre​ba to da zna​či – upi​ta oš​tro lord Ju​li​an.
– Mis​lio sam da vaša mi​lost ima iz​vjes​no obra​zo​va​nje.
Kao što vi​di​te, tru​dio se da iz​a​zi​va.
– Ne pi​tam za buk​val​no zna​če​nje, gos​po​di​ne – reče lord Ju​li​an s le​de​nim dos​to​jans​tvom. – Že​-
lim zna​ti, šta ho​će​te da pod tim ra​zu​mi​jem.
– Os​tav​ljam va​šoj mi​los​ti da po​go​di – od​go​vo​ri Blo​od. – I obo​ji​ci vam že​lim zbo​gom. – Ski​de
svoj še​šir, ukra​šen pe​rom, pa im se ve​oma ele​gant​no pok​lo​ni.
– Pri​je nego što ode​te – reče Bi​shop – a da bih vam ušte​dio uza​lud​nu ne​pro​miš​lje​nost, reći ću
vam da sam luč​kom ka​pe​ta​nu i za​po​vjed​ni​ku iz​dao na​re​đe​nja. Ne​će​te is​plo​vi​ti iz Port Roya​la, pti​či​ce
moja neo​bje​še​na! Sto mu muka! Na​mje​ra​vam da vas za​uvi​jek usi​drim ov​dje, u Doku kri​va​ca.
Pe​ter Blo​od se uko​či, dok su nje​go​ve žive pla​ve oči stri​je​lja​le nad​me​no lice svog ne​pri​ja​te​lja.
On pre​mjes​ti svoj dugi štap u li​je​vu ruku i, za​vu​kav​ši des​nu ne​mar​no u gru​di svog pr​s​lu​ka, okre​te se
lor​du Ju​li​anu koji se mr​štio.
 – Mis​lim da mi je vaša mi​lost obe​ća​la da ću biti za​šti​ćen od ovak​vih stva​ri.
– Ono što sam vam, mo​žda, obe​ćao – od​go​vo​ri gos​po​din lord – vaše dr​ža​nje ote​ža​va da iz​vr​šim.
– On se diže. – Vi ste mi, ka​pe​ta​ne Blo​od, uči​ni​li us​lu​gu i na​dao sam se da ćemo moći biti pri​ja​te​lji.
No, bu​du​ći da više vo​li​te dru​ga​či​je... – pa, sleg​nuv​ši ra​me​ni​ma, mah​nu ru​kom pre​ma vice-gu​ver​ne​ru.
Blo​od za​vr​ši re​če​ni​cu na svoj na​čin:
– Ho​će​te reći da ne​ma​te sna​ge da se odu​pre​te na​va​lji​va​nji​ma jed​nog gru​bi​ja​na. – Iz​gle​dao je
mi​ran i čak se osmi​je​hi​vao. – Da, da, kao što sam pri​je re​kao – pra​emo​ni​tus, pra​emu​ni​tus. Čini mi se
da nis​te do​volj​no obra​zo​va​ni, Bi​sho​pe, jer bis​te ina​če zna​li da to zna​či: opo​me​nut – na​oru​žan.
– Opo​me​nut? Ha! – Bi​shop sko​ro za​ni​je​mi. – Opo​me​na sti​že malo kas​no. Ne​će​te iz​a​ći iz ove
kuće.
– On ko​rak​nu u smje​ru vra​ta i po​di​že glas. – Hej, tamo... – poče zva​ti.
Za​tim za​šu​tje, a dah mu iz​ne​na​da zas​ta​de u grlu. Ka​pe​tan Blo​od iz​vu​če des​nu ruku iz pr​s​lu​ka i
iz​va​di du​ga​čak pi​štolj, bo​ga​to ukra​šen sre​brom, pa na​ni​ša​ni u vice-gu​ver​ne​ro​vu gla​vu na od​sto​ja​nju
od jed​ne sto​pe.
– I na​oru​žan – reče on. – Ne mi​či​te se s mjes​ta, mi​lor​de, jer se može do​go​di​ti ne​sre​tan slu​čaj.
Mi​lord, iko​ji je bio po​šao u po​moć Bi​sho​pu, od​mah sta​de. Zbu​nje​na lica, s koga je naj​ed​nom
nes​ta​la za​ja​pu​re​nost, vice-gu​ver​ner je po​sr​tao na ne​si​gur​nim no​ga​ma. Pe​ter Blo​od ga je pro​ma​trao
tako mrač​no, da mu je strah ne​iz​mjer​no ras​tao.
– Pi​tam se, za​što da vas, de​be​li raz​boj​ni​ce, ne ubi​jem bez dalj​njih raz​go​vo​ra. Ako to ne uči​nim,
to će biti iz is​tih raz​lo​ga s ko​jih sam vam već jed​nom pri​je da​ro​vao ži​vot, kad je bio u mo​jim ru​ka​ma.
Vi, si​gur​no, nis​te svjes​ni raz​lo​ga, ali ćete se utje​ši​ti kad zna​te da on pos​ta​ji. U isto vri​je​me, opo​mi​-
njem vas da ne tra​ži​te mno​go od moje ple​me​ni​tos​ti koja se u ovom tre​nut​ku na​la​zi u mome pr​stu na
oba​ra​ču. Vi na​mje​ra​va​te da me obje​si​te i bu​du​ći je to iona​ko naj​go​re što mi se može do​go​di​ti, shva​tit
ćete da neću ok​li​je​va​ti da po​ve​ćam ra​čun time što ću pro​li​ti vašu od​vrat​nu krv.
– On od​ba​ci štap i os​lo​bo​di tako svo​ju li​je​vu ruku.
– Bu​di​te do​bri da mi date ruku, pu​kov​ni​če Bi​shop. Haj​de, haj​de, čo​vje​če, vašu ruku.
Na​tje​ran tim od​luč​nim gla​som, tim oš​trim po​gle​dom i blje​šta​vim pi​što​ljem, Bi​shop pos​lu​ša, ne
trep​nuv​ši. Nje​go​va sko​raš​nja bu​ji​ca po​grd​nih ri​je​či pres​ta​de. Nije se usu​đi​vao go​vo​ri​ti. Ka​pe​tan
Blo​od li​je​vom ru​kom uhva​ti vice-gu​ver​ne​ra pod ruku. Za​tim des​nu s pi​što​ljem za​vu​če na​trag u pr​s​luk.
– Mada se ne vidi, ipak je upe​ren u vas i da​jem vam čas​nu ri​ječ da ću vas ubi​ti, ako me i naj​ma​-
nje iz​a​zo​ve​te, bilo vi ili tko dru​gi. Imaj​te to na umu, lor​de Ju​li​an. A sada, mas​ni dže​la​te, kre​ni​te što
brže i živ​lje mo​že​te i bu​di​te što pri​rod​ni​ji, ina​če ćete ugle​da​ti crni po​tok Cocytus103.
Pro​đo​še ruku pod ruku kroz kuću i niz vrt, gdje se Ara​bel​la za​dr​ža​la oče​ku​ju​ći po​vra​tak Pe​te​ra
Blo​oda.
Raz​mis​liv​ši o nje​go​vim ri​je​či​ma na ras​tan​ku, ona se naj​pri​je zbu​ni​la, a za​tim shva​ti​la šta je do​-
is​ta is​ti​na o smr​ti Le​va​sse​ura. Shva​ti​la je da se ona može tu​ma​či​ti slič​no kao i Blo​odo​vo spa​ša​va​nje
Mary Tra​ill. Kad čo​vjek tako iz​la​že opas​nos​ti svoj ži​vot radi jed​ne žene, os​ta​lo se lako može pret​-
pos​ta​vi​ti. Jer malo je lju​di koji će to uči​ni​ti bez nade da i sami uz put ne pos​tig​nu neki mali do​bi​tak i
za sebe. Blo​od je pri​pa​dao tom ma​lom bro​ju kao što je do​ka​zao u slu​ča​ju Mary Tra​ill.
Nije bilo po​treb​no da je da​lje ra​zu​vje​ra​va, uvi​dje​la je da mu je na​ni​je​la straš​nu ne​prav​du. Sje​ti​-
la se ri​je​či koje je iz​go​vo​rio – ri​je​či koje je slu​čaj​no čula na nje​go​vu bro​du (a brod je no​sio nje​zi​no
ime) one noći kad ju je os​lo​bo​dio od špa​njol​skog ad​mi​ra​la; ri​je​či koje je iz​go​vo​rio, kad mu je ona
odo​bri​la što je pri​hva​tio kra​lje​vo na​ime​no​va​nje, ri​je​či koje je tog is​tog ju​tra re​kao i koje su samo iz​-
a​zva​le nje​no ne​go​do​va​nje. Sve te ri​je​či ima​le su za nju novo zna​če​nje, sada bez neo​prav​da​nih pre​du​-
vje​re​nja.
Sto​ga se, oče​ku​ju​ći nje​gov po​vra​tak, za​dr​ža​la u vrtu da bi to po​pra​vi​la; da bi pre​ki​nu​la sve nes​-
po​ra​zu​me.
S nes​trp​lje​njem ga je oče​ki​va​la. Iz​gle​da​lo je, me​đu​tim, da nje​no strp​lje​nje če​ka​ju nova is​ku​še​-
nja. Jer, kad se, naj​zad, po​ja​vio, bio je u druš​tvu – neo​bič​no bli​skom i pris​nom druš​tvu – s nje​nim
stri​cem. Sa ža​lje​njem je shva​ti​la da se objaš​nje​nje mora od​lo​ži​ti. Da je mo​gla nas​lu​ti​ti ko​li​ko će to
od​la​ga​nje tra​ja​ti, ža​lje​nje bi preš​lo u oča​ja​nje.
On je sa svo​jim pra​ti​ocem iz mi​ris​nog vrta pre​šao u dvo​ri​šte tvr​đa​ve. Tu je za​po​vjed​ni​ka, koga
je vice-gu​ver​ner oba​vi​jes​tio da bude u pri​prav​nos​ti s po​treb​nim lju​di​ma u slu​ča​ju da bude po​treb​no
hap​še​nje ka​pe​ta​na Blo​oda, iz​ne​na​dio čud​no​vat pri​zor: vice-gu​ver​ner Ja​ma​ice še​tao je ruku pod ruku i
na​iz​gled bio u naj​ve​ćem pri​ja​telj​stvu s čo​vje​kom koga je tre​ba​lo uhap​si​ti. Jer se Blo​od, idu​ći s Bi​-
sho​pom, živo smi​jao i pri​čao.
Ne​sme​ta​no su iz​aš​li i sti​gli na gat gdje je če​kao ča​mac s »Ara​bel​le«. Sje​li su na krmu je​dan do
dru​gog i u pri​ja​telj​skom raz​go​vo​ru odvez​li se do ve​li​kog cr​ve​nog bro​da na kome je Je​re​mi​ah Pitt
briž​no oče​ki​vao vi​jes​ti.
Mo​že​te za​mis​li​ti Je​re​mi​aho​vo za​pre​pa​šte​nje kad je ugle​dao vice-gu​ver​ne​ra kako se te​ško pe​nje
uz ulaz​ne ljes​tvi​ce i Blo​oda kako ga u sto​pu pra​ti.
– Da​bo​me, upao sam u klop​ku kao što si se i pla​šio, Je​re​mi​ah – do​vik​nu mu Blo​od. – Ali sam se
ipak iz​vu​kao i do​veo onog koji mi je klop​ku na​mjes​tio. Mio je ži​vot tom de​be​lom nit​ko​vu.
Pu​kov​nik Bi​shop sta​jao je na sred​njem di​je​lu pa​lu​be, lica bli​je​dog kao zid, opu​šte​nih usa​na,
pla​še​ći se sko​ro i da po​gle​da u snaž​ne mom​ke koji su se vr​z​ma​li oko glav​nog otvo​ra pa​lu​be.
Blo​od iz​da​de na​red​be nad​mor​na​ru koji se bio nas​lo​nio na pre​gra​du pred​njeg di​je​la bro​da.
– Pre​ba​ci ko​nop s po​kret​nom om​čom pre​ko jed​nog kri​ža na jar​bo​lu da mi se nađe za sva​ki slu​-
čaj. No, no, ne uz​bu​đuj​te se, dra​gi pu​kov​ni​če, to se ja samo osi​gu​ra​vam u slu​ča​ju da bu​de​te upor​ni, a
to, vje​ru​jem, ipak ne​će​te biti. Raz​go​va​rat ćemo o tome uz objed, jer se na​dam da ne​će​te od​bi​ti da
svo​jim pri​sus​tvom uči​ni​te čast mom sto​lu.
On uve​de bez​volj​nog, ukro​će​nog gru​bi​ja​na u ve​li​ku ka​bi​nu. Cr​nac Be​nja​min, nad​zor​nik bla​go​va​-
oni​ce, po​žu​ri da izda na​re​đe​nja za ru​čak.
Pu​kov​nik Bi​shop sru​ši se na san​duk pod pro​zor​skim otvo​ri​ma i pro​go​vo​ri:
– Mogu li pi​ta​ti š... šta na​mje​ra​va​te? – pro​mu​ca on.
– Za​što ne, ni​šta straš​no, pu​kov​ni​če. Iako ne zas​lu​žu​je​te ni​šta dru​go nego taj ko​nop, uvje​ra​vam
vas da ću ga se la​ti​ti samo kao kraj​njim sred​stvom. Re​kos​te da je gos​po​din lord po​gri​je​šio što mi je
pre​dao na​ime​no​va​nje koje mi je mi​nis​tar, uči​niv​ši mi čast, upu​tio. Spre​man sam da se slo​žim s vama,
sto​ga ću opet za​plo​vi​ti. Cras in​gens ite​ra​bi​mus aequ​or104. Znat ćete do​bro la​tin​ski kad za​vr​ši​mo s
vama. Vra​tit ću se u Tor​tu​gu svo​jim gu​sa​ri​ma koji su bar po​šte​ni i pris​toj​ni lju​di. Sto​ga sam vas, kao
ta​oca, do​veo na brod.
– Bože – poče ja​uka​ti vice-gu​ver​ner. – Vi... vi ne mis​li​te valj​da da me odve​de​te u Tor​tu​gu?
 Blo​od se na​smi​ja.
– O, to​li​ko vam neću ni​kad po​dva​li​ti. Ne, ne. Že​lim samo da mi vi omo​gu​ći​te od​la​zak iz Port
Roya​la. I, ako bu​de​te pa​met​ni, ovog puta neću tra​ži​ti od vas da pli​va​te. Iz​da​la ste neka na​re​đe​nja
svom luč​kom ka​pe​ta​nu, a dru​ga za​po​vjed​ni​ku svo​je prok​le​te tvr​đa​ve. Bit ćete do​bri da po​ša​lje​te po
njih i da ih u mom pri​sus​tvu oba​vi​jes​ti​te da će »Ara​bel​la« da​nas pos​li​je pod​ne is​plo​vi​ti u kra​lje​voj
služ​bi i da joj ne tre​ba ome​ta​ti iz​laz. A da bi​smo osi​gu​ra​li nji​ho​vu pos​luš​nost, po​vest ćemo i njih s
nama na malo pu​to​va​nje. Ov​dje je sve što vam tre​ba. A sada pi​ši​te... osim, ako ne vo​di​te više jar​bol.
Pu​kov​nik Bi​shop se sr​di​to diže.
– Vi me pri​si​lja​va​te... – ot​po​če on.
Blo​od ga mimo pre​ki​de.
– Do​is​ta vas ni​ma​lo ne pri​si​lja​vam. Os​tav​ljam vam da sa​svim slo​bod​no bi​ra​te iz​me​đu pera i ko​-
no​pa. To je pot​pu​no vaša stvar.
Bi​shop ga lju​ti​to po​gle​da, za​tim du​bo​ko uz​dah​nu, pa uze pero i sje​de za stol. Ne​si​gur​nom ru​kom
na​pi​sa po​zi​ve svo​jim ofi​ci​ri​ma. Blo​od ih ot​pre​mi na oba​lu, a za​tim po​nu​di svo​jeg gos​ta da sjed​nu za
stol.
– Na​dam se, pu​kov​ni​če, da ste pri do​brom teku, kao i obič​no.
Ne​sret​ni Bi​shop sjed​ne na mjes​to koje su mu po​ka​za​li. Što se jela tiče, nije mu, u po​lo​ža​ju u
kome se na​la​zio, bilo baš lako da ga se pri​hva​ti. A ni Blo​od nije na​va​lji​vao. Sam ka​pe​tan ba​cio se na
jelo s do​brim te​kom. Ali pri​je nego što je do​šao do po​lo​vi​ne obje​da, dođe Hayton s vi​ješ​ću da se tog
tre​nut​ka lord Ju​li​an Wade po​peo na brod i da ga želi vi​dje​ti.
– Oče​ki​vao sam ga – reče Blo​od. – Uve​di ga ova​mo.
Lord Ju​li​an sti​že. Bio je vrlo strog i dos​to​jans​tven. Dok je ka​pe​tan Blo​od usta jao da ga poz​dra​-
vi, on je jed​nim po​gle​dom ra​zu​mio si​tu​aci​ju.
– Vrlo je pri​ja​telj​ski od vas što ste nam se pri​dru​ži​li, mi​lord e.
– Ka​pe​ta​ne Blo​od – reče oš​tro gos​po​din lord – na​la​zim da je vaša šala malo pre​tje​ra​na. Ne
znam kak​ve su vaše na​mje​re, ali se pi​tam, da li shva​ća​te kak​vim se opas​nos​ti​ma iz​la​že​te.
– A ja se pi​tam, da li vaša mi​lost shva​ća kak​voj se opas​nos​ti iz​la​že kad je za nama doš​la na
brod – mada sam ra​ču​nao da ćete to uči​ni​ti.
– Šta to zna​či, gos​po​di​ne?
Blo​od dade znak Be​nja​mi​nu koji je sta​jao iza Bi​sho​pa.
– Do​ne​si​te sto​li​cu za nje​go​vu mi​lost, Hayto​ne, i po​ša​lji​te lor​dov ča​mac na oba​lu. Red im da se
još neće vra​ti​ti.
– Šta je to? – uzvik​nu gos​po​din lord. – Grom i pa​kao! Da ne mis​li​te za​dr​ža​ti me? Jes​te li ludi?
– Bo​lje pri​če​kaj, Hayto​ne, u slu​ča​ju da se lord ra​zja​ri – reče Blo​od. – A ti, Be​nja​mi​ne, čuo si
po​ru​ku. Sa​op​ći je.
– Gos​po​di​ne, ho​će​te li mi reći šta na​mje​ra​va​te? – upi​ta lord dr​š​ću​ći od lju​ti​ne.
– Na​mje​ra​vam sebe i svo​je mom​ke spa​si​ti vje​ša​la koja nam je pri​pre​mio gos​po​din Bi​shop. Vje​-
ru​ju​ći u vaše vi​teš​tvo, mis​lio sam da ga ne​će​te os​ta​vi​ti u škrip​cu, već da ćete doći ova​mo za njim. Na
oba​lu je otiš​lo nje​go​vom ru​kom na​pi​sa​no pi​smo ko​jim po​zi​va luč​kog ka​pe​ta​na i za​po​vjed​ni​ka tvr​đa​-
ve. Kad oni stig​nu na brod, imat ću sve ta​oce koji su mi po​treb​ni da bi​smo bili si​gur​ni.
– Nit​ko​ve! – pro​cje​di kroz zube gos​po​din lord.
– No, no, to pot​pu​no ovi​si od tač​ke gle​di​šta koju čo​vjek za​uz​me. Obič​no ne pod​no​sim da me itko
na​zi​va tim ime​nom. Ali, uzev​ši u ob​zir da ste mi jed​nom volj​no uči​ni​li us​lu​gu i da ćete mi sada ne​-
volj​no uči​ni​ti dru​gu, pre​ći ću pre​ko vaše ne​pris​toj​nos​ti.
Gos​po​din lord se na​smi​ja.
– Ludi ste – reče on. – Zar mis​li​te da sam do​šao na vaš gu​sar​ski brod ne po​du​zev​ši ni​kak​ve mje​-
re? Tač​no sam oba​vi​jes​tio za​po​vjed​ni​ka o tome, kako ste na​tje​ra​li pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa da pođe s
vama. Pro​su​di​te sada, da li će se on ili luč​ki ka​pe​tan oda​zva​ti po​zi​vu, ili će vam do​zvo​li​ti da ot​plo​vi​-
te kao što po​miš​lja​te.
Blo​odo​vo se lice uoz​bi​lji.
– Žao mi je zbog toga.
– Mis​lio sam da će vam biti žao – od​go​vo​ri gos​po​din lord.
– O, ali ne zbog mene. Žao mi je vice-gu​ver​ne​ra. Zna​de​te li šta ste uči​ni​li? Eto, vi ste ga vje​ro​-
jat​no obje​si​li.
– Gos​po​de bože! – uzvik​nu Bi​shop, upla​šiv​ši se još više.
– Ako po​ku​ša​ju da me ome​tu, nji​hov vice-gu​ver​ner će oti​ći na vje​ša​la. Vaša je je​di​na nada, pu​-
kov​ni​če, u tome što ću im ja​vi​ti za tu na​mje​ru. I da bis​te po​pra​vi​li, ko​li​ko mo​že​te, šte​tu koju ste na​či​-
ni​li, vi ćete im, mi​lor​de, sami od​ni​je​ti tu po​ru​ku.
– Bio prok​let, ako je iz​vr​šim! – bjes​nio je gos​po​din lord.
– Za​što, to je ludo i ne​pro​miš​lje​no. Ali, ako os​ta​je​te pri tome, do​bro, je​dan dru​gi glas​nik može
to uči​ni​ti, a još je​dan ta​lac na mom bro​du – kao što sam u po​čet​ku na​mje​ra​vao – uči​nit će moj po​lo​žaj
ja​čim.
Lord Ju​li​an je bu​ljio u nje​ga, shva​ća​ju​ći tač​no šta je od​bio.
– Pre​do​mis​lit ćete se kad shva​ti​te – reče Blo​od.
– Ja, za ime bož​je, mi​lor​de, idi​te! – pro​mu​ca Bi​shop. – Na​tje​raj​te ih da vas pos​lu​ša​ju. Ovaj
prok​le​ti gu​sar me je šče​pao za gušu.
Gos​po​din lord ga je pro​ma​trao po​gle​dom u kome nije bilo ni​ma​lo div​lje​nja.
– Do​bro, ako je to vaša že​lja... – ot​po​če on. Za​tim sle​že ra​me​ni​ma i opet se okre​ne Blo​odu.
– Pret​pos​tav​ljam da vam mogu vje​ro​va​ti da se neće ni​šta do​go​di​ti pu​kov​ni​ku Bi​sho​pu, ako vam
do​zvo​le da is​plo​vi​te?
– Ima​te moju ri​ječ – od​go​vo​ri Blo​od. – Isto tako, ja ću ga bez od​la​ga​nja is​kr​ca​ti na oba​lu.
Lord Ju​li​an se usi​lje​no nak​lo​ni pre​pla​še​nom vice-gu​ver​ne​ru.
– Na​dam se, gos​po​di​ne, da shva​ća​te da pos​tu​pam samo ona​ko kako vi že​li​te – reče on hlad​no.
– Da, čo​vje​če, da – Bi​shop po​žu​ri da pris​ta​ne.
– Vrlo do​bro – Lord Ju​li​an se po​nov​no nak​lo​ni i pođe. Blo​od ga is​pra​ti do ulaz​nih ljes​tvi​ca is​-
pod kog se još uvi​jek lju​ljao ča​mac »Ara​bel​le«.
– Ovo je ras​ta​nak, mi​lor​de – reče Blo​od. – A ima još ne​što. – On pru​ži per​ga​ment koji je iz​vu​-
kao iz dže​pa. – To je na​ime​no​va​nje. Bi​shop je bio u pra​vu kad je re​kao da je to bila gre​ška.
Lord Ju​li​an ga je pro​ma​trao i pro​ma​tra​ju​ći ga nje​gov se iz​raz ubla​ži.
– Žao mi je – reče on is​kre​no.
– U dru​gim pri​li​ka​ma – reče Blo​od. – O, ali ... ra​zu​mi​jet ćete... Ča​mac vas čeka.
Ali je lord Ju​li​an, s no​gom na pr​voj preč​ki ljes​tvi​ca, još ok​li​je​vao.
– Ipak ne vi​dim – Ubio me bog ako vi​dim! – za​što nis​te naš​li ne​kog dru​gog da od​ne​se vašu po​ru​-
ku za​po​vjed​ni​ku, a mene za​dr​ža​li na bro​du kao jed​nog ta​oca više da će se on po​ko​ri​ti va​šim že​lja​ma.
Blo​odo​ve žive oči po​gle​da​še u bis​tre i po​šte​ne oči lor​da Ju​li​an a, pa se os​mjeh​nu​še malo tuž​no.
Za tre​nu​tak je iz​gle​da​lo da ok​li​je​va. Za​tim sve ra​zjas​ni.
– Za​što vam ne bih re​kao? Iz is​tog raz​lo​ga koji me je nag​nao da za​poč​nem sva​đu s vama, kako
bih imao za​do​volj​stvo da vam za​ri​jem u tr​buh dvi​je-tri sto​pe če​li​ka. Kad sam pri​hva​tio vaše na​ime​-
no​va​nje, po​miš​ljao sam da me to može is​ku​pi​ti u oči​ma gos​po​đi​ce Bi​shop – radi koje sam ga, kao što
ste mo​gli nas​lu​ti​ti, i pri​hva​tio. Ali sam uvi​dio da je to neo​s​tvar​lji​vo. Tre​ba​lo je da znam da je to san
bo​les​nog čo​vje​ka. Uvi​dio sam, ta​ko​đer, da će ona, ako iz​a​be​re vas, kao što vje​ru​jem da će uči​ni​ti,
pa​met​no iz​a​bra​ti iz​me​đu nas dvo​ji​ce i sto​ga neću da iz​la​žem opas​nos​ti vaš ži​vot, za​dr​ža​va​ju​ći vas na
bro​du, a da po​ru​ku pre​pus​tim ne​kom dru​gom koji bi mo​gao sve pok​va​ri​ti. Sada ćete, mo​žda, ra​zu​mi​-
je​ti.
Lord Ju​li​an ga je za​pre​pa​šte​no gle​dao. Nje​go​vo dugo, aris​to​krat​sko lice bilo je ve​oma bli​je​do.
– Gos​po​de bože! – reče on. – I vi to ka​že​te meni?
– Ka​žem zato... do đa​vo​la... da bis​te joj vi mo​gli reći, da bi mo​gla shva​ti​ti da je is​pod raz​boj​ni​-
ka i gu​sa​ra, za kak​vog me ona sma​tra, os​ta​lo još ne​što od ne​sret​nog džen​tl​me​na i da je nje​na sre​ća
ono do čeg mi je naj​vi​še sta​lo. Ako to bude zna​la, mo​žda će me se ra​di​je sje​ća​ti – ma​kar samo u mo​-
li​tva​ma. To je sve, mi​lor​de.
Ju​li​an je šu​te​ći i da​lje gle​dao u gu​sa​ra. Naj​zad, bez ri​je​či, pru​ži ruku. Blo​od je, bez ri​je​či, pri​-
hva​ti.
– Pi​tam se, da li ste u pra​vu – reče gos​po​din lord – i da li od nas dvo​ji​ce vi nis​te bo​lji čo​vjek.
– Kad je ona u pi​ta​nju, gle​daj​te da ja bu​dem u pra​vu. Zbo​gom.
Lord Ju​li​an mu šut​ke ste​že ruku, siđe niz ljes​tvi​ce i odve​ze se na oba​lu. Iz​da​le​ka je ma​hao Blo​-
odu koji je, nas​lo​njen na ogra​du, pro​ma​trao ča​mac koji se uda​lja​vao.
Ne pro​đe ni je​dan sat, a »Ara​bel​la« is​plo​vi, kli​ze​ći niz la​ga​ni vje​trić koji je na​di​mao nje​na je​-
dra. Tvr​đa​va se nije čula, a flo​ta se nije po​mak​la da joj osu​je​ti od​la​zak. Lord Ju​li​an je us​pješ​no pre​-
nio po​ru​ku i do​dao joj svo​ja na​re​đe​nja.
 RAT

Na pet mi​lja od Port Roya​la, kada su obri​si oba​le Ja​ma​ice po​če​li da gube od svo​je oš​tri​ne,
»Ara​bel​la« se za​us​ta​vi i pri​vu​če uz svoj bok ša​lu​pu koju je, pri​ve​za​nu ko​no​pom, vuk​la za so​bom.
Ka​pe​tan Blo​od is​pra​ti svog pri​sil​nog gos​ta do vrha ljes​tvi​ca. Pu​kov​nik Bi​shop, koji je pre​ko
dva sata pre​mi​rao od stra​ha, di​sao je, naj​zad, slo​bod​no; uko​li​ko se ose​ka nje​go​vog stra​ha pov​la​či​la,
uto​li​ko se nje​go​va du​bo​ko uko​ri​je​nje​na mrž​nja pre​ma ovom hra​brom gu​sa​ru sve više vra​ća​la u svo​je
nor​mal​no ko​ri​to. Ali mo​rao je biti obaz​riv. Ako se u duši za​ri​cao da, čim stig​ne u Port Royal, neće
ža​li​ti ni​ka​kav na​por, da će sve sile na​preg​nu​ti samo da Pe​te​ra Blo​oda za vje​či​ta vre​me​na usi​dri u
Doku kri​va​ca, on je za​sad tu zak​le​tvu du​bo​ko skri​vao u sebi.
Pe​ter Blo​od nije ob​ma​nji​vao sa​mo​ga sebe. On nije bio, niti će ika​da biti pot​pu​ni gu​sar. U ci​je​-
lom Ka​rip​skom moru nije bilo ni​jed​nog dru​gog gu​sa​ra koji bi us​kra​tio sebi to za​do​volj​stvo da vidi
kako pu​kov​nik Bi​shop visi o jed​nom od kri​že​va na jar​bo​lu. Tako bi se, naj​zad, uga​si​la osve​to​lju​bi​va
plan​ta​že​ro​va mrž​nja i pos​ti​gla vlas​ti​ta si​gur​nost. Ali Blo​od nije bio od tih lju​di. Da​pa​če, u slu​ča​ju
pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa bio je je​dan na​ro​či​ti raz​log koji ga je spre​ča​vao. Zato što je bio stric Ara​bel​le
Bi​shop, nje​gov je ži​vot mo​rao os​ta​ti svet ka​pe​ta​nu Blo​odu.
Zato se ka​pe​tan Blo​od na​smi​je​šio žuć​kas​tom, na​du​ve​nom licu i sit​nim oči​ma koje su ga gle​da​le s
ne​pri​kri​ve​nim ne​pri​ja​telj​stvom.
– Že​lim vam da se zdra​vi i či​ta​vi vra​ti​te u svoj dom, mili pu​kov​ni​če – reče mu on u znak opro​-
šta​ja, a su​de​ći po nje​go​voj lju​baz​nos​ti i na​smi​ja​nos​ti ni​ka​da čo​vje​ku ne bi pao na um bol koji je ti​-
štao nje​go​ve gru​di. – Već ste mi po dru​gi put pos​lu​ži​li kao ta​lac. Sa​vje​to​vao bih vam da iz​bjeg​ne​te
tre​ći su​sret. Ne do​no​sim sre​ću, pu​kov​ni​če, kao što pri​mje​ću​je​te.
Je​re​mi​ah Pitt, koji je sta​jao kraj Blo​oda, gle​dao je mrač​no na od​la​zak vice-gu​ver​ne​ra. Iza njih
na​la​zi​la se mala gru​pa mr​kih, snaž​nih, sun​cem opa​lje​nih gu​sa​ra. Ove je samo nji​ho​va pot​či​nje​nost
gos​po​da​re​ćoj vo​lji nji​ho​vog ka​pe​ta​na spre​ča​va​la da ne smr​ve Bi​sho​pa kao buhu. Oni su još u Port
Roya​lu doz​na​li od Pit​ta u kak​voj se opas​nos​ti na​la​zi nji​hov ka​pe​tan, pa, iako su bili volj​ni da se sku​-
pa s njim odrek​nu služ​be en​gle​skom kra​lju koje su se pri​mi​li, bili su bi​jes​ni zbog raz​lo​ga koji ih je
sada go​nio da to uči​ne i zato su se ču​di​li šta je Blo​odu da se ova​ko op​ho​di pre​ma Bi​sho​pu. Vice-gu​-
ver​ner po​gle​da una​oko​lo i su​sre​te se s mrač​nim, ne​pri​ja​telj​skim po​gle​di​ma ovih div​ljih oči​ju. Na​go​-
nom je osje​tio da mu ži​vot visi o kon​cu i da bi jed​na ne​pro​miš​lje​na ri​ječ mo​gla iz​a​zva​ti eks​plo​zi​ju
mrž​nje od koje ga ne bi spa​si​la ni​kak​va ljud​ska sila. Zato ne reče ni​šta. Kim​nu šut​ke gla​vom ka​pe​ta​-
nu, pa, po​sr​ću​ći i spo​ti​ču​ći se, po​žu​ri niz ljes​tvi​ce da što pri​je stig​ne do ša​lu​pe i nje​ne cr​nač​ke po​sa​-
de.
Pri​hva​tiv​ši se du​gih i te​ških ve​sa​la, otis​nu​še ša​lu​pu od cr​ve​nog tru​pa »Ara​bel​le«, a za​tim ra​za​-
pe​še je​dro i kre​nu​še u Port Royal, s na​mje​rom da tamo stig​nu pri​je no što se spus​ti mrak. Bi​shop,
sklup​čav​ši svo​ju ogrom​nu tje​le​si​nu, sje​de bez ri​je​či na san​du​ke na krmi ša​lu​pe, na​bra crne obr​ve, is​-
tu​ri svo​je gru​be usne, to​li​ko obu​zet ne​pri​ja​telj​stvom i osve​to​lju​bi​voš​ću, da pot​pu​no za​bo​ra​vi svoj
sko​raš​nji strah, jar​bol i po​kret​nu omču.
Na gatu u Port Roya​lu, is​pod ni​skog zida tvr​đa​ve na​čič​ka​ne pu​škar​ni​ca​ma, ma​jor Mal​lard i lord
Ju​li​an oče​ki​va​li su s ve​li​kom za​bri​nu​toš​ću po​vra​tak pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa, pa zato s uz​da​hom olak​ša​nja
po​hi​ta​še da mu po​mog​nu iz​a​ći iz ša​lu​pe.
Ma​jor Mal​lard se sta​de iz​vi​nja​va​ti.
– Milo mi je da vas vi​dim či​ta​vog i zdra​vog, gos​po​di​ne – reče mu on. – Što se mene tiče, imao
sam na​mje​ru po​to​pi​ti Blo​odov brod i po​red toga što ste se vi na​la​zi​li na nje​mu, da mi lord Ju​li​an nije
pre​nio vaše na​red​be i da me gos​po​din lord nije uvje​ra​vao da vam je Blo​od dao ri​ječ da vam se ni​-
kak​vo zlo neće do​go​di​ti, ako se nje​mu ne do​go​di ni​kak​vo zlo. Priz​na​jem da sam mis​lio da je gos​po​-
din lord bio malo ne​smo​tren, kada je po​vje​ro​vao ri​je​či jed​nog prok​le​tog gu​sa​ra ...
– Sma​trao sam da nje​go​va ri​ječ vri​je​di ko​li​ko i ri​ječ sva​kog dru​gog čo​vje​ka – od​go​vo​ri gos​po​-
din lord, pot​kre​sav​ši na taj na​čin pre​tje​ra​nu ma​jo​ro​vu rje​či​tost. Go​vo​rio je s neo​bič​no le​de​nom dos​-
to​jans​tve​noš​ću ko​jom se slu​žio s vre​me​na na vri​je​me. Či​nje​ni​ca je da je gos​po​din lord bio kraj​nje
loše ras​po​lo​žen. Po​što je po​bje​do​nos​no oba​vi​jes​tio svog ro​đa​ka lor​da Sun​der​lan​da da je us​pješ​no
za​vr​šio po​vje​re​ni mu za​da​tak, sada se na​šao pri​mo​ran da po​nov​no piše i priz​na da je nje​gov us​pjeh
bio krat​kog vi​je​ka. Kad ufi​ti​lje​ni br​ko​vi ma​jo​ra Mal​lar​da po​le​tje​še uvis, jer ovaj sta​de da se ceri na
pri​mjed​bu da ri​ječ gu​sa​ra vri​je​di ko​li​ko i ri​ječ sva​kog dru​gog čo​vje​ka, on do​da​de još oš​tri​je: – Da
sam imao pra​vo što sam tako mis​lio, do​kaz je što se pu​kov​nik Bi​shop vra​tio zdrav i či​tav. U po​re​đe​-
nju s tim do​ka​zom, gos​po​di​ne, sna​ga va​šeg miš​lje​nja je vrlo sla​ba. Tre​ba​lo bi da to shva​ti​te.
– Oh, da, kao što je vaša mi​lost iz​vo​lje​la reći. – Po​na​ša​nje ma​jo​ra Mal​lar​da bilo je kraj​nje iro​-
nič​no. – Sva​ka​ko, pu​kov​nik se vra​tio či​tav i zdrav. A tamo na moru na​la​zi se ka​pe​tan Blo​od ta​ko​đer
či​tav i zdrav, spre​man da poč​ne is​po​čet​ka sa svo​jim gu​sar​skim pus​to​še​njem.
– Ne bi htio da ras​prav​ljam s vama o tim stva​ri​ma, ma​jo​re Mal​lar​de.
– U sva​kom slu​ča​ju ta pus​to​še​nja neće hiti du​gog vi​je​ka – pro​mu​mla pu​kov​nik kome se naj​zad
vra​ti moć go​vo​ra. – Ne, tako mi... – On po​dvu​če svo​je uvje​re​nje s ne​ko​li​ko psov​ki. – Ma​kar mo​rao
po​tro​ši​ti svoj zad​nji groš i ma​kar mo​rao iz​gu​bi​ti zad​nju lađu svo​je flo​te, na​ta​ći ću tom lu​pe​žu pri​je no
što umrem ku​delj​nu ogr​li​cu oko šije. A to će biti usko​ro. – Sav se bio za​ja​pu​rio od bi​je​sa, a po čelu
mu is​ko​či​še žile de​be​le kao ko​no​pi. Za​tim se na​glo za​us​ta​vi. – Do​bro ste uči​ni​li što ste se dr​ža​li uput​-
sta​va lor​da Ju​li​ana – obra​ti se sta​rje​šin​ski ma​jo​ru. – Okre​ne se od nje​ga i uze pod ruku gos​po​di​na
lor​da. – Haj​de​mo, mi​lor​de. Tre​ba za​jed​nič​ki raz​mo​tri​ti šta ćemo da​lje po​du​ze​ti.
Po​đo​še sku​pa uz tvr​đa​vu i za​kre​nu​še kroz dvo​ri​šte i vrt do kuće u ko​joj ih je briž​no oče​ki​va​la
Ara​bel​la. Kad ugle​da svog stri​ca, njoj lak​nu na srcu, ali ne samo nje​ga radi već i radi ka​pe​ta​na Blo​-
oda.
– Vi ste mno​go sta​vi​li na koc​ku, gos​po​di​ne – reče ona oz​bilj​no lor​du Ju​li​anu, kad iz​mi​je​nja​še
uobi​ča​je​ne poz​dra​ve.
Ali joj lord Ju​li​an od​go​vo​ri kao što je od​go​vo​rio ma​jo​ru Mal​lar​du.
– Ni​sam ni​šta sta​vio na koc​ku, gos​po​đi​ce.
Ona ga po​gle​da s ču​đe​njem. Nje​go​vo dugo aris​to​krat​sko lice bilo je po​ti​šte​ni​je i za​miš​lje​ni​je
nego obič​no. On od​go​vo​ri na pi​ta​nje koje pro​či​ta u nje​nim oči​ma.
– Kad su pus​ti​li Blo​odo​vu lađu da pro​đe, ni​kak​vo zlo se nije mo​glo do​go​di​ti pu​kov​ni​ku Bi​sho​-
pu. Blo​od mi je dao svo​ju čas​nu ri​ječ.
Usne, koje su do​tad bile su​mor​ne, ra​zvu​ko​še se u ne​pri​mje​tan osmi​jeh, a obra​zi joj se malo za​ru​-
me​nje​še. Htje​la je nas​ta​vi​ti raz​go​vor, ali vice-gu​ver​ner nije bio ras​po​lo​žen da to do​pus​ti. Pod​smje​hi​-
vao se i ce​rio, go​vo​re​ći da Blo​odo​va ri​ječ ne vri​je​di ni lule du​ha​na, za​bo​rav​lja​ju​ći da toj is​toj ri​je​či
du​gu​je što je još u ži​vo​tu.
Za ve​če​rom, a i dugo na​kon nje, nije go​vo​rio ni o čemu osim o Blo​odu – o tome kako će ga sta​-
vi​ti u oko​ve i kak​ve će sve ga​dos​ti iz​vo​di​ti nad nje​go​vim ti​je​lom. I što je više pio, ri​je​či su mu pos​ta​-
ja​le pros​tač​ki​je, a pri​jet​nje užas​ni​je, tako da se Ara​bel​la bli​je​da lica i oči​ju pu​nih suza po​ku​pi​la i iz​-
aš​la iz oda​je. Nije se čes​to do​ga​đa​lo da se pu​kov​nik Bi​shop pri​ka​zu​je u pra​voj svje​tlos​ti pred svo​-
jom ne​ća​ki​njom. Iako iz​gle​da dos​ta neo​bič​no, ovaj gru​bi, sa​mov​las​ni plan​ta​žer op​ho​dio se s iz​vjes​-
nim po​što​va​njem pre​ma ovoj njež​noj dje​voj​ci. Iz​gle​da da je po​što​va​nje koje je ga​jio pre​ma nje​nom
ocu bilo preš​lo i na nju.
Lord Ju​li​an, kome se Bi​shop to​li​ko smu​čio da ga nije mo​gao više slu​ša​ti, usko​ro se i sam opros​ti
i kre​nu da po​tra​ži Ara​bel​lu. I ina​če joj je imao sa​op​ći​ti po​ru​ku ka​pe​ta​na Blo​oda, pa je vje​ro​vao da je
sad po​go​dan tre​nu​tak. Ali, gos​po​đi​ca Bi​shop se po​vuk​la u svo​je oda​je da ot​po​či​ne, te je tako lord Ju​-
li​an mo​rao ukro​ti​ti svo​je nes​trp​lje​nje – bila je to pra​va ri​ječ za nje​go​vo ras​po​lo​že​nje – i po​če​ka​ti do
su​traš​njeg dana.
Vrlo rano sli​je​de​ćeg dana, pri​je no što je dnev​na žega pos​ta​la ne​pod​noš​lji​va za gos​po​di​na lor​da,
ovaj je spa​zio Ara​bel​lu sa svo​jih pro​zo​ra kako se šeće među aza​le​ja​ma105 u vrtu. Bio je to od​go​va​ra​-
ju​ći ok​vir za jed​nu oso​bu koja je, u us​po​red​bi s os​ta​lim že​na​ma, bila za nje​ga no​vi​na, kao što su i
aza​le​je bile za nje​ga no​vi​na u od​no​su na os​ta​lo cvi​je​će. Po​hi​ta da joj se pri​dru​ži. Ona se trže iz svo​je
za​miš​lje​nos​ti i po​že​li mu, na​smi​ja​no i otvo​re​no, do​bro ju​tro. On joj objas​ni svo​je pri​la​že​nje time, što
joj do​no​si po​ru​ku ka​pe​ta​na Blo​oda.
Za​pa​zi kako su joj ti​je​lo i us​ni​ce ne​pri​mjet​no uz​drh​ta​le, a po​tom je za​pa​zio ne samo da je bli​je​-
da i da su joj se po​dvuk​li po​doč​nja​ci, nego da je i neo​bič​no za​miš​lje​na, što si​noć nije bio pri​mi​je​tio.
Sklo​ni​še se od sun​ca na jed​nu od te​ra​sa koja je sva bila pre​kri​ve​na gra​na​ma na​ran​či i tako stva​-
ra​la svjež i mi​riš​ljiv hlad​njak u či​joj su sje​ni mo​gli ugod​no še​ta​ti gore-do​lje. Dok su tako išli, on ju
je pro​ma​trao s div​lje​njem i sam se sebi ču​dio, za​što mu je tako dugo bilo po​treb​no da shva​ti nje​nu
njež​nu, neo​bič​nu draž i ot​kri​je, kao što mu se to sada do​go​di​lo, svu nje​nu priv​lač​nost, da shva​ti da je
to žena čiji čar mora oba​sja​ti sav ži​vot jed​nog mu​škar​ca i da obič​ni, sva​kod​nev​ni ži​vot pre​tvo​ri u za​-
ča​ra​no car​stvo.
Za​pa​zio je sjaj nje​ne za​ga​si​to​cr​ve​ne kose, opa​zio je kako se s puno dra​ži spu​šta​ju niz njen njež​ni
mlječ​no​bi​je​li vrat gus​ti uvoj​ci kose. Ima​la je na sebi ha​lji​nu od blis​ta​ve sive svi​le, a jed​na pur​pur​na
ruža, svje​že ubra​na, koju je pri​ka​či​la sebi na gru​di, sli​či​la je na kr​va​vu mr​lju. Kad god je pos​li​je
mis​lio o njoj, da​naš​nja nje​na sli​ka iz​la​zi​la mu je pred oči, jer ni​ka​da do toga dana nije tak​vu vi​dio.
Šut​ke su ko​ra​ča​li jed​no uz dru​go po ze​le​noj hla​do​vi​ni. Za​tim ona zas​ta​de i po​gle​da ga u lice.
– Go​vo​ri​li ste o ne​koj po​ru​ci, gos​po​di​ne – pod​sje​ti ga ona, oda​ju​ći na taj na​čin svo​je nes​trp​lje​-
nje.
On se poče igra​ti uvoj​ci​ma svo​je vla​su​lje, ne na​la​ze​ći ri​je​či ko​ji​ma bi se iz​ra​zio, pi​ta​ju​ći se
kako da poč​ne.
– Tra​žio je od mene – pro​go​vo​ri naj​zad – da vam pre​ne​sem po​ru​ku koja će vam po​ka​za​ti da je u
nje​mu još os​ta​lo od ne​sret​nog džen​tle​me​na koji je... koji je ... kak​vog iste ga ne​ka​da zna​li.
– To sada nije po​treb​no – od​go​vo​ri ona vrlo oz​bilj​no.
Nije je, na​rav​no, ra​zu​mio jer nije ni​šta znao o ono​me što se ju​čer u njoj zbi​lo i što joj je ski​nu​lo
zas​tor s oči​ju.
– Mis​lim ... Zna​te ... znam da ste bili ne​pra​ved​ni pre​ma nje​mu.
Ona nas​ta​vi da ga gle​da svo​jim oči​ma boje leš​nja​ka.
– Ako bis​te htje​li da mi sa​op​ći​te po​ru​ku, to bi mi mo​glo po​mo​ći da sama pro​su​dim.
Sve ga je ovo zbu​ni​lo. Nije joj od​mah od​go​vo​rio. Bilo mu je jas​no da nije do​volj​no raz​mis​lio o
iz​ra​zi​ma koje će upo​tri​je​bi​ti, a ci​je​la stvar je, sve u sve​mu, bila ve​oma de​li​kat​na i zah​ti​je​va​la da joj
se i de​li​kat​no pris​tu​pi. Nije se ra​di​lo samo o tome da pre​ne​se jed​nu po​ru​ku, već je tre​ba​lo i zas​tu​pa​ti
svo​ju stvar. Lord Ju​li​an, koji se do​bro ra​zu​mi​je​vao u žene i koji se nije zbu​nji​vao pred ljep​šim spo​-
lom, pri​mi​je​ti kako se osje​ća ne​la​god​no pred ovom otvo​re​nom i čis​tom ne​ća​ki​njom ko​lo​ni​jal​nog
plan​ta​že​ra.
Otiš​li su šut​ke, kao da su se spo​ra​zu​mje​li, do sun​cem oba​sja​ne pu​ta​nje koja je pre​si​je​ca​la hlad​-
njak i vo​di​la ka kući. Na​sred ove sun​ča​ne sta​ze le​pr​šao je ve​li​čans​tve​ni lep​tir, sli​čan cr​noj i pur​pur​-
noj ka​di​fi, a ve​lik kao čo​vje​čji dlan. Za​miš​lje​ne oči gos​po​di​na lor​da išle su za njim sve dok nije iš​-
če​zao s vi​di​ka, a za​tim od​go​vo​ri.
– Nije lako to iz​ves​ti. Vje​ruj​te mi, nije lako. Bio je to va​ljan čo​vjek. I, među nama budi re​če​no,
mi smo ti koji smo pok​va​ri​li nje​go​ve iz​gle​de da se po​pra​vi – vaš stric, zato što nije mo​gao pri​je​ći
pre​ko svo​je srdž​be, vi – zato što... zato što ste mu rek​li da će, ako se pri​hva​ti kra​lje​ve služ​be, ot​ku​pi​ti
svo​je pri​jaš​nje gri​je​he, a za​tim, kad se te služ​be pri​hva​tio, nis​te htje​li da se su​gla​si​te s tim da je te
po​gre​ške i ot​ku​pio. A tako ste se op​ho​di​li, iako ste zna​li da se te služ​be pri​hva​tio samo da bi vas spa​-
sio.
Okre​nu​la mu je leđa tako da nije mo​gao vi​dje​ti nje​no lice.
– Znam, sada znam – reče ona bla​gim gla​som.
Na​kon krat​ke stan​ke ona pos​ta​vi pi​ta​nje:
– A vi? Ka​kav je bio udio vaše mi​los​ti u sve​mu ovo​me – te op​tu​žu​je​te i sebe sku​pa s nama?
– Moj udio? – Opet se stao ko​le​ba​ti, za​tim se str​mo​gla​vio, kao što to čine lju​di koji se od​lu​če da
iz​ve​du stva​ri ko​jih se pla​še. – Ako sam ga pra​vil​no ra​zu​mio, ako je on pra​vil​no ra​zu​mio sebe, moj
udio, iako pot​pu​no pa​si​van, nije zbog toga bio ma​nje dje​lo​tvo​ran. Prek​li​njem vas da ima​te na umu da
ja pre​no​sim samo nje​go​ve ri​je​či. Ne go​vo​rim ni​šta svo​je. – Neo​bič​na uz​ru​ja​nost gos​po​di​na lor​da ne​-
pre​kid​no je ras​la. – On je po​mis​lio – tako mi je re​kao – da je moje pri​sus​tvo do​pri​ni​je​lo što nije mo​-
gao da se ot​ku​pi u va​šim oči​ma; a ako se tako ne bi ot​ku​pio, ot​kup​lje​nje ne bi ni​šta zna​či​lo za nje​ga.
Po​gle​da​la ga je u lice, a obr​ve joj se iz​nad uz​bu​đe​nih oči​ju na​bra​še od iz​ne​na​đe​nja.
– Mis​lio je da ste vi do​pri​ni​je​li? – ope​to​va ona kao odjek. Bilo je jas​no da tra​ži da joj on objas​-
ni. On se po​nov​no str​mo​gla​vi u že​lji da joj pru​ži to objaš​nje​nje; oči su mu bile malo pre​pla​še​ne,
obra​zi ne​što ru​me​ni.
– Eto, i on je go​vo​rio o ne​čem do čega mi je neo​bič​no sta​lo, a u šta ne smi​jem vje​ro​va​ti, jer bog
će sve​ti zna​ti, ja ni​sam umiš​ljen, Ara​bel​la. Re​kao mi je... Ali do​pus​ti​te pri​je da vam opi​šem okol​nos​-
ti pod ko​ji​ma je to re​kao. Oti​šao sam na nje​gov brod u na​mje​ri da tra​žim da od​mah pus​ti na slo​bo​du
va​šeg stri​ca koga je za​ro​bio. On mi se na​smi​jao. Pu​kov​nik Bi​shop će biti ta​lac kako bi on mo​gao biti
si​gu​ran da mu se neće ni​šta do​go​di​ti. Time što sam ne​smo​tre​no oti​šao na nje​gov brod, pru​žio sam mu
pri​li​ku da do​bi​je još jed​nog ta​oca, vri​jed​nog bar ko​li​ko i pu​kov​nik Bi​shop. On je, me​đu​tim, za​tra​žio
da na​pus​tim brod, ne zbog toga što se pla​šio po​s​lje​di​ca – jer se on ni​če​ga ne pla​ši – niti zbog toga što
bi me osob​no ci​je​nio, jer mi je otvo​re​no re​kao, da me je, na kra​ju kra​je​va, po​čeo pre​zi​ra​ti, i to upra​-
vo iz is​tog raz​lo​ga zbog koga mu je bilo sta​lo da os​ta​nem zdrav i či​tav.
– Ne ra​zu​mi​jem – reče ona pos​li​je krat​ke stan​ke. – Zar to ne pro​ti​vu​ri​je​či jed​no dru​gom?
– Samo tako iz​gle​da. Či​nje​ni​ca je, Ara​bel​la, da je ovaj ne​sret​ni čo​vjek imao... imao dr​skos​ti da
vas voli.
Ona krik​nu na te ri​je​či i uhva​ti se za gru​di, čiji se mir odjed​nom po​re​me​ti. Oči joj se ra​ši​ri​še,
gle​da​ju​ći s ne​vjer​ni​com u nje​ga.
– Ja sam vas... ja sam vas pre​pla​šio – reče on briž​no. – Stra​ho​vao sam da ću vas pre​pla​ši​ti. Ali
to je bilo neo​p​hod​no da bis​te mo​gli shva​ti​ti.
– Nas​ta​vi​te – reče mu ona.
– Pa, eto, sma​trao je da sam mu ja pre​pre​ka što ne može da vas do​bi​je za sebe – tako mi je re​-
kao. Zato bi me sa za​do​volj​stvom ubio. Ali, bu​du​ći bi moja smrt mo​gla vama na​ni​je​ti bol i jer više no
išta na svi​je​tu želi vašu sre​ću, od​bio je da se pos​lu​ži sa mnom da bi mo​gao is​plo​vi​ti slo​bod​no iz luke.
Jer, ako bi doš​lo do toga da mu spri​je​če iz​la​zak, a ako bih ja u ono​me što bi pos​li​je toga nas​ta​lo iz​gu​-
bio ži​vot, pos​to​ja​la je opas​nost da bis​te... da bis​te vi ža​li​li za mnom. A on nije htio da do toga dođe.
Vi ste ga na​zva​li raz​boj​ni​kom i gu​sa​rom, re​kao mi je, i do​dao je – stal​no vam na​vo​dim nje​go​ve ri​je​či
– da će, ako bi​ra​ju​ći iz​me​đu nas dvo​ji​ce, vaš iz​bor, kao što je vje​ro​vao, pad​ne na mene, da će u tom
slu​ča​ju vaš iz​bor, po nje​go​vom miš​lje​nju biti pra​vi​lan. Zato je i tra​žio od mene da na​pus​tim lađu i
zato me je pos​lao na kop​no.
Po​gle​da​la ga je oči​ma pu​nim suza. Za​ko​ra​čio je u prav​cu nje, dah mu je bio stao u grlu, ruke je
pru​žio na​pri​jed.
– Da li je imao pra​vo što je to uči​nio, Ara​bel​la? Sre​ća mog ži​vo​ta ovi​si od tog od​go​vo​ra.
Ali je ona nas​ta​vi​la da ga šut​ke gle​da, oči​ma pu​nim suza i pri​je no što je pro​go​vo​ri​la on nije
smio da joj pri​đe bli​že.
Sum​nja, straš​na sum​nja, poče da ga obu​zi​ma. Kad je usko​ro pro​go​vo​ri​la, bilo mu je jas​no da ga
nije pre​va​rio na​gon iz koga se ro​di​la ona sum​nja, jer se iz nje​nih ri​je​či vi​dje​lo da je od sve​ga što je
re​kao do nje​ne svi​jes​ti do​pr​lo i tak​lo je je​di​no Blo​odo​vo dr​ža​nje u od​no​su na nju.
– To je re​kao! – po​vi​če ona. – To je uči​nio! Oh! – Okre​nu​la se u stra​nu i kroz njež​na, zbi​je​na na​-
ran​či​na sta​bla po​gle​da​la pre​ko vode koja se blje​ska​la u luci, i u da​le​ke bre​go​ve. To nije dugo po​tra​-
ja​lo, a mi​lord je za to vri​je​me sta​jao ne​po​mi​čan, pun strep​nje, oče​ku​ju​ći da ona pot​pu​no iz​ra​zi svo​je
miš​lje​nje. Naj​zad je to i uči​ni​la, la​ga​no, slo​bod​no, gla​som koji se s vre​me​na na vri​je​me sko​ro gu​šio.
– Proš​le noći, kad je moj stric po​ka​zao svo​ju srdž​bu i svoj bi​jes, u meni se po​če​la ra​đa​ti mi​sao da je
tak​va osve​to​lju​bi​vost svoj​stve​na samo oni​ma koji su u ži​vo​tu samo zlo či​ni​li. Lju​di sebe ši​bom na​tje​-
ru​ju u tak​vu ja​rost samo da bi oprav​da​li kak​vu svo​ju zlu strast. Zbog toga sam mo​ra​la zna​ti, kad ih
već ni​sam na​uči​la, da sam pre​vi​še vje​ro​va​la svim ne​vje​ro​jat​nim pri​ča​ma koje su pri​pi​si​va​li Pe​te​ru
Blo​odu. Ju​čer mi je on sam objas​nio pri​ču o ubis​tvu Le​va​sse​ura, koju ste vi čuli u Sve​tom Ni​ko​li, A
da​nas me ovo... ovo samo ut​vr​đu​je u uvje​re​nju da je is​ti​no​lju​biv i po​šten. Je​dan lu​pež, za kak​vog sam
bila sprem​na da ga sma​tram, ni​ka​da ne bi uči​nio to što ste mi vi upra​vo is​pri​ča​li da je uči​nio.
– Tako i ja mis​lim – reče gos​po​din lord lju​baz​no.
– Tako i tre​ba mis​li​ti. Ali, čak, i ako ne bi tako bilo, to da​nas ne bi bilo važ​no. Ono što je važ​no
– i zbog čega se te​ško i gor​ko ka​jem – jes​te mi​sao da sam ga mo​gla spa​si​ti umjes​to da ga od gur​nem.
Da sam samo mo​gla raz​go​va​ra​ti po​nov​no s njim pri​je no što je oti​šao! Če​ka​la sam ga, ali moj stric je
bio s njim a meni nije bilo ni na kraj pa​me​ti da će se opet otis​nu​ti u svi​jet. A sad je iz​gub​ljen – opet
je sta​vio sebe iz​van za​ko​na, opet se vra​tio gu​sar​skom ži​vo​tu i za​vr​šit će tako što će ga na kra​ju kra​je​-
va uhva​ti​ti i ubi​ti. A kriv​nja će biti moja, moja!
– Šta vi to go​vo​ri​te! Je​di​ni raz​lo​zi zbog ko​jih je oti​šao su ne​pri​ja​telj​sko dr​ža​nje va​šeg stri​ca i
nje​go​va vlas​ti​ta tvr​do​gla​vost, koja ni​ka​ko nije htje​la po​tra​ži​ti neko sred​nje rje​še​nje. Vi ne tre​ba da
sebe zbog toga pre​ko​ra​va​te.
Ona se okre​ne pre​ma nje​mu uz pri​lič​no nes​trp​lje​nje i s oči​ma pu​nim suza.
– Kako mo​že​te to reći, kad ste mi sami do​ni​je​li nje​go​vu po​ru​ku iz koje se jas​no vidi ko​li​ko sam
kri​va!
Od​gur​nu​la sam ga svo​jim po​na​ša​njem pre​ma nje​mu, po​gr​da​ma ko​ji​ma sam ga za​si​pa​la! On vam
je sve to re​kao. I znam da je sve to tač​no.
– Vi ne​ma​te raz​lo​ga da ma šta sebi pred​ba​cu​je​te – reče on. – A što se tiče vaše tuge – eto, ako to
može da vas utje​ši, mo​že​te ra​ču​na​ti da ću uči​ni​ti sve što je u ljud​skoj moći da ga spa​sim iz po​lo​ža​ja u
kome je.
Njoj sta​de dah u grlu.
– Vi ćete to uči​ni​ti? – po​vi​če ona uz puno stras​ti i nade. – Obe​ća​va​te? – Ona mu spon​ta​no pru​ži
obje svo​je ruke. On ih uze u svo​je.
– Obe​ća​vam vam – od​go​vo​rio joj je. A za​tim je upi​ta vrlo njež​nim gla​som, dr​že​ći stal​no nje​ne
ruke u svo​ji​ma: – Ara​bel​la, os​ta​lo je još ono dru​go pi​ta​nje na koje mi nis​te od​go​vo​ri​li.
– Ono dru​go pi​ta​nje? – Je li on lud – pi​ta​la se u sebi. Zar je mo​glo uop​će pos​to​ja​ti kak​vo dru​go
pi​ta​nje u ovom tre​nut​ku?
– Ono pi​ta​nje koje se od​no​si na mene, na svu moju bu​duć​nost, oh, koje je tako pris​no po​ve​za​no
sa mnom, mis​lim na ono što je Blo​od vje​ro​vao, što ga je pod​stak​lo da vje​ru​je... da... da nis​te rav​no​-
duš​ni pre​ma meni. – On vi​dje kako nje​no li​je​po lice pro​mi​je​ni boju i kako se još jed​nom uz​bu​di.
– Rav​no​duš​na pre​ma vama? – upi​ta ona. – Ne, ni​sam rav​no​duš​na. Bili smo do​bri pri​ja​te​lji i nas​-
ta​vit ćemo biti do​bri pri​ja​te​lji, mi​lor​de.
– Pri​ja​te​lji, do​bri pri​ja​te​lji! – Obu​ze ga užas i očaj. – Ne tra​žim samo vaše pri​ja​telj​stvo, Ara​-
bel​la! Ćuli ste šta sam re​kao, šta sam pre​nio. Ne​će​te reći da je Pe​ter Blo​od bio na po​greš​nom putu?
Po​ku​ša​la je njež​no os​lo​bo​di​ti svo​je ruke, a ne​mir joj se sve više či​tao na licu. Po​ku​šao joj se
odu​pri​je​ti, a za​tim ih, shva​tiv​ši šta čini, pus​ti.
– Ara​bel​la! – krik​nu on s puno iz​ne​nad​nog bola.
– Ja imam mno​go pri​ja​telj​stva za vas, mi​lor​de. Ali samo pri​ja​telj​stva.
Svi se nje​go​vi dvor​ci nada, koje je u ma​šti po​di​gao, odjed​nom sru​ši​še kraj nje​ga i on ih je zbu​-
nje​no pro​ma​trao. Kao što je re​kao, nije bio bu​da​la. Me​đu​tim, bilo je ne​što što nije ra​zu​mio. Ona se
opre​di​je​li​la za pri​ja​telj​stvo, a u nje​go​voj je moći bilo da joj pru​ži vi​sok po​lo​žaj, na koji ona, kao ne​-
ća​ki​nja ko​lo​ni​jal​nog plan​ta​že​ra, ma ko​li​ko ina​če bila bo​ga​ta, nije mo​gla ni u snu po​mis​li​ti. Me​đu​tim,
sve je to od​ba​ci​la, od​lu​čiv​ši se za pri​ja​telj​stvo. Zna​či da se Pe​ter Blo​od pre​va​rio. Pi​ta​nje je samo
bilo, ko​li​ko se pre​va​rio. Da li se pre​va​rio u nje​nim osje​ća​ji​ma pre​ma sebi, kao što se oči​gled​no pre​-
va​rio u nje​nim osje​ća​ji​ma pre​ma lor​du? U tom slu​ča​ju... Pre​va​rio se u svo​jim raz​miš​lja​nji​ma. A na​-
ga​đa​ti, zna​či​lo bi za​da​va​ti sebi ranu uza​lud. Mora, me​đu​tim, saz​na​ti. Zato je upi​ta otvo​re​no i tuž​no:
– Je li Pe​ter Blo​od?
– Pe​ter Blo​od? – ope​to​va ona. Nije od​mah shva​ti​la smi​sao nje​go​vog pi​ta​nja. A kada je shva​ti​la,
lice joj se pre​li​lo ru​me​ni​lom.
– Ne znam – od​go​vo​ri​la je ok​li​je​va​ju​ći malo.
Te​ško se mo​glo vje​ro​va​ti tom od​go​vo​ru. Jer kao da su tog ju​tra ski​nu​li za​mra​ču​ju​ći veo is​pred
nje​nih oči​ju, ona je naj​zad ugle​da​la Pe​te​ra Blo​oda onak​vog ka​kav je stvar​no bio, a zato što ga je
ugle​da​la s dva​de​set če​ti​ri sata za​kaš​nje​nja, nje​no je srce bilo puno sa​ža​lje​nja, tuge i čež​nje.
Lord Ju​li​an je do​volj​no poz​na​vao žene da bi mu bilo po​treb​no još sum​nja​ti. On pog​nu gla​vu da
ona ne bi pri​mi​je​ti​la gnjev u nje​go​vim oči​ma, jer kao čo​vjek koji po​štu​je sebe, on se sti​dio tog gnje​va
koji, kao ljud​sko biće, nije mo​gao ugu​ši​ti.
Pa, bu​du​ći da je pri​ro​da i u nje​mu – kao što je slu​čaj s ve​ći​nom od nas – bila jača od od​go​ja,
lord Ju​li​an je od tog tre​nut​ka po​čeo, tako reći pro​tiv svo​je vo​lje, ra​di​ti ne​što što je sli​či​lo na pod​lost.
Meni je žao što mo​ram za​bi​lje​ži​ti ove stva​ri o čo​vje​ku o kome ste vi – ako sam samo us​pio da ga do​-
bro ocr​tam – po​če​li sti​ca​ti iz​vjes​no li​je​po miš​lje​nje. Ali is​ti​na je da je u nje​mu že​lja da is​tis​ne i uni​-
šti su​par​ni​ka po​če​la sve više po​ti​ski​va​ti os​tat​ke uva​že​nja koje je ga​jio pre​ma Pe​te​ru Blo​odu. Bio je
dao ri​ječ Ara​bel​li da će svoj moć​ni utje​caj upo​tri​je​bi​ti u Blo​odo​vu ko​rist. Vrlo ža​lim što mo​ram sa​-
op​ći​ti to, ali on ne samo da je za​bo​ra​vio ri​ječ koju je dao nego je po​taj​no po​čeo po​ma​ga​ti i pot​sti​ca​ti
Ara​bel​li​nog stri​ca u nje​go​vim po​du​hva​ti​ma da Blo​odu na​mjes​ti klop​ku i da ga uni​šti. Da ga je net​ko
op​tu​žio zbog toga, on bi, na​rav​no, od​go​vo​rio da se po​na​ša upra​vo ona​ko kako mu duž​nost na​la​že. Ali,
na to se mo​glo do​da​ti da duž​nost kod nje​ga nije ni​šta dru​go do ro​bi​nja lju​bo​mo​re.
Kada se flo​ta, koja je pri​pa​da​la oto​ku Ja​ma​ici, otis​nu​la pos​li​je ne​ko​li​ko dana na more, lord Ju​li​-
an se na​la​zio uz pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa u ad​mi​ral​skom bro​du vice-ad​mi​ra​la Cra​ufur​da. Ne samo da nije
bilo po​treb​no da oni kre​nu, nego su tre​nut​ne duž​nos​ti vice-gu​ver​ne​ra zah​ti​je​va​le da on os​ta​ne na kop​-
nu, a lord Ju​li​an je, kao što zna​mo, bio sa​vr​še​no ne​ko​ris​tan čo​vjek na bro​du. Me​đu​tim, obo​ji​ca su
kre​nu​li u lov na ka​pe​ta​na Blo​oda, slu​že​ći se svo​jim duž​nos​ti​ma kao iz​go​vo​rom za za​do​vo​lje​nje vlas​-
ti​tih ci​lje​va. I ta za​jed​nič​ka svr​ha pos​ta​de ka​ri​ka iz​me​đu njih koja ih je po​ve​zi​va​la u neku vrst pri​ja​-
telj​stva, ina​če ne​mo​gu​ćeg iz​me​đu lju​di tako raz​li​či​tih po od​go​ju i tež​nja​ma.
Haj​ka se za​vr​ši​la. Do​tak​li su se u jed​nom tre​nut​ku oba​la His​pa​ni​ole, nad​gle​da​ju​ći Win​dwar​d​ski
pro​laz i pod​no​se​ći ne​ugod​nos​ti ki​šo​vi​tog vre​me​na koje je nas​tu​pi​lo. Ali uza​lud. Pos​li​je mje​sec dana
vra​ti​še se praz​nih ruku u Port Royal gdje su ih oče​ki​va​le vrlo za​bri​nju​ju​će vi​jes​ti iz Sta​rog svi​je​ta.
Lo​uis XIV, koga je uhva​ti​lo lu​di​lo ve​li​či​ne, upa​lio je u Evro​pi po​žar rata. Fran​cu​ski le​gi​ona​ri
pus​to​ši​li su Raj​n​sku oblast, a Špa​njol​ska se pri​dru​ži​la na​ro​di​ma koji su se uje​di​ni​li radi za​jed​nič​ke
obra​ne od div​ljač​kih am​bi​ci​ja fran​cu​skog kra​lja. A osim toga, bilo je i go​rih stva​ri: šu​ška​lo se o gra​-
đan​skom ratu u En​gle​skoj jer je na​ro​du doz​lo​gr​di​la ti​ra​ni​ja vjer​skog fa​na​tiz​ma kra​lja Ja​me​sa. Pri​ča​lo
se da je Wil​li​amu Oran​skom pos​la​ta po​ru​ka da se is​kr​ca na en​gle​sko tlo.
Sed​mi​ce su pro​la​zi​le i sa sva​kom la​đom iz do​mo​vi​ne sti​za​le su i nove vi​jes​ti. Wil​li​am je pre​šao
na en​gle​sko tlo i u mar​tu 1689. go​di​ne doz​na​li su u Ja​ma​ici da je pri​hva​tio kru​nu, a da se Ja​mes ba​cio
u na​ru​čje Fran​cu​zi​ma, u nadi da će mu oni vra​ti​ti pri​jes​to.
Za jed​nog Sun​der​lan​do​vog ro​đa​ka ovo su, za​is​ta, bile za​bri​nju​ju​će vi​jes​ti. Za​tim su sti​gla pi​sma
Wil​li​amo​vog dr​žav​nog se​kre​ta​ra. U nji​ma je pu​kov​nik Bi​shop do​bio po​t​vr​du o ratu s Fran​cu​skom, a
is​to​vre​me​no bio oba​vi​je​šten da će, radi po​ja​ča​nja utje​ca​ja u ko​lo​ni​ja​ma, sti​ći ge​ne​ral​ni gu​ver​ner Za​-
pad​ne In​di​je u lič​nos​ti lor​da Wil​lo​ug​h​byja i da će s njim sti​ći i jed​na eska​dra pod za​po​vjed​niš​tvom
ad​mi​ra​la van der Kuyle​na sa za​dat​kom da po​ja​ča flo​tu oto​ka Ja​ma​ice.
Bi​shop shva​ti da će ovo sva​ka​ko zna​či​ti kraj nje​go​ve vr​hov​ne vlas​ti čak i ako bude os​tao u Port
Roya​lu kao vice-gu​ver​ner. Lord Ju​li​an, koji nije do​bio ni​kak​vih po​seb​nih oba​vje​šte​nja, nije znao šta
će pro​mje​na na pri​jes​to​lju zna​či​ti za nje​ga. Ali se vrlo zbli​žio s pu​kov​ni​kom Bi​sho​pom i po​vje​rio mu
svo​je nade u od​no​su na Ara​bel​lu, a pu​kov​nik Bi​shop je sada, kada su po​li​tič​ki do​ga​đa​ji do​vo​di​li u
pi​ta​nje nje​gov po​lo​žaj, bio sklon, više no ika​da, da se ko​ris​ti pre​imuć​stvom što će ste​ći za ro​đa​ka čo​-
vje​ka tak​vog zna​če​nja kao što je lord Ju​li​an.
Pot​pu​no su se slo​ži​li o tome, a lord Ju​li​an je sma​trao da je po​treb​no da kaže sve što zna.
– Pos​to​ji jed​na smet​nja – reče on. – To je ka​pe​tan Blo​od. Dje​voj​ka je za​ljub​lje​na u nje​ga.
– Vi ste ludi! – po​vi​če Bi​shop kad mu se od iz​ne​na​đe​nja vra​ti moć go​vo​ra.
– Ra​zu​mi​jem vas i sto​ga vam neću za​mje​ri​ti što ste ne​pris​toj​ni – od​go​vo​ri mu tuž​nim gla​som
gos​po​din lord. – Ali ne​sre​ća je u tome što sam či​tav i što go​vo​rim kao čo​vjek koji je upu​ćen u stvar.
– Upu​ćen u stvar?
– Sama Ara​bel​la mi je to po​vje​ri​la.
– Dr​ske dro​lje! Tako mi boga, ja ću je vra​ti​ti pa​me​ti! – Pro​go​vo​rio je iz nje​ga vlas​nik ro​bo​va,
čo​vjek koji je uprav​ljao bi​čem.
– Ne bu​di​te ludi, Bi​sho​pe. – Pre​zir gos​po​di​na lor​da uči​nio je više za pu​kov​ni​ko​vo smi​ri​va​nje
nego ma šta dru​go. – Tako se ne može ni​šta pos​ti​ći s dje​voj​kom kao što je Ara​bel​la. Osim ako ne že​-
li​te pok​va​ri​ti moje iz​gle​de za vje​či​ta vre​me​na, vi ćete za​ve​za​ti je​zik i ne​će​te se ni u šta mi​je​ša​ti.
– Neću se mi​je​ša​ti? Bože bla​gi, a šta onda da či​nim?
– Slu​šaj​te, čo​vje​če. To je pos​to​ja​na dje​voj​ka. Ne bih re​kao da poz​na​te svo​ju ne​ća​ki​nju. Sve dok
Blo​od bude u ži​vo​tu, ona će ga če​ka​ti.
– Zna​či da će se kad Blo​od bude mr​tav vra​ti​ti svo​joj zdra​voj pa​me​ti!
– Vi​di​te da po​či​nje​te po​ka​zi​va​ti zna​ke in​te​li​gen​ci​je – oda​de mu hva​lu lord Ju​li​an. – To je prvi
bit​ni ko​rak.
– A to je i pri​li​ka koju mo​ra​mo zgra​bi​ti. – Bi​shop se za​pa​li od odu​šev​lje​nja. – Ovaj rat s Fran​-
cu​skom os​lo​ba​đa nas svih ob​zi​ra pre​ma Tor​tu​gi. Smi​je​mo je op​sjes​ti radi za​šti​ta in​te​re​sa en​gle​ske
kru​ne. A kada bu​de​mo po​bi​je​di​li, za​sjest ću u Tor​tu​gi kao njen novi gu​ver​ner.
– Ah – reče lord Ju​li​an i pri​je​đe za​miš​lje​no je​zi​kom pre​ko usa​na.
– Vi​dim da shva​ća​te. – Bi​shop se na​smi​ja pros​tač​ki. – Dvi​je muhe jed​nim udar​cem, je li? Ulo​vit
ćemo tu hu​lju u nje​go​vom skro​vi​štu, pred sa​mim no​som fran​cu​skog kra​lja, a ovog nam puta neće iz​-
ma​ći, samo ako Tor​tu​gu pre​tvo​ri​mo u go​mi​lu pe​pe​la.
Na taj po​hod kre​nu​li su dva dana kas​ni​je – što će reći tri mje​se​ca pos​li​je Blo​odo​vog od​la​ska,
po​ku​piv​ši sve bro​do​ve, uzev​ši u po​moć i više ma​njih lađa. Ara​bel​li i svim os​ta​lim su rek​li da idu
pro​tiv fran​cu​ske His​pa​ni​ole, a to je do​is​ta bio po​hod koji je je​di​ni mo​gao oprav​da​ti Bi​sho​pa što uop​-
će na​pu​šta Ja​ma​icu u ovak​vo vri​je​me. Da je u nje​mu stvar​no bilo osje​ća​nja duž​nos​ti, ne bi se mi​cao
iz Port Roya​la, ali je nje​go​vo osje​ća​nje duž​nos​ti pri​gu​ši​la mrž​nja – to naj​ne​plod​ni​je i naj​i​zo​pa​če​ni​je
od svih osje​ća​nja. U ve​li​koj ka​bi​ni ad​mi​ral​skog bro​da »Im​pe​ra​tor« vice-gu​ver​ner se na​pio te noći u
sla​vu sko​raš​njeg uni​šte​nja ka​pe​ta​na Blo​oda.
 U SLUŽBI KRALJA LOUISA

Za to vri​je​me, ot​pri​li​ke tri mje​se​ca pri​je nego što je pu​kov​nik Bi​shop kre​nuo da uni​šti Tor​tu​gu,
ka​pe​tan Blo​od je, te​ško oja​đe​ne duše, uplo​vio u nje​nu sti​je​na​ma okru​že​nu luku. Bilo je ne​ko​li​ko dana
pri​je po​čet​ka zim​skih bura i dva dana pri​je do​la​ska fre​ga​te ko​jom je Wol​ver​sto​ne ot​plo​vio iz Port
Roya​la.
U toj skro​vi​toj luci če​ka​la ga je nje​go​va flo​ta – če​ti​ri bro​da koja su se odvo​ji​la u onoj buri na
oba​la​ma Ma​lih An​ti​la i oko se​dam sto​ti​na lju​di koji su sa​či​nja​va​li nji​ho​vu po​sa​du. Bili su već po​če​li
da se bri​nu za nje​ga, pa su mu zato pri​re​di​li bu​ran do​ček. To​po​vi su gru​va​li u nje​go​vu čast, a na bro​-
do​vi​ma su se vi​jo​ri​le zas​ta​vi​ce. Buka iz luke za​hva​ti​la je i grad i on se sru​čio na oba​lu; ogrom​na
masa lju​di i žena svih vje​ra i na​rod​nos​ti sa​ku​pi​la se da pri​sus​tvu​je is​kr​ca​va​nju ve​li​kog gu​sa​ra.
Is​kr​cao se, vje​ro​jat​no, samo zbog toga da bi udo​vo​ljio op​ćem oče​ki​va​nju. Bio je šut​ljiv, na​mr​-
šte​na i po​drug​lji​va lica. Neka samo Wol​ver​sto​ne stig​ne, kao što će se usko​ro i do​go​di​ti – pa će se
ovo slav​lje ju​na​ka pre​tvo​ri​ti u gnu​ša​nje.
Pred nje​ga su iz​aš​li nje​go​vi ka​pe​ta​ni, Hag​t​hor​pe, Chris​ti​an i Yber​vil​le, a s nji​ma i ne​ko​li​ko sto​-
ti​na gu​sa​ra. On pre​si​je​če nji​ho​ve poz​dra​ve, a kad su ga za​su​li pi​ta​nji​ma, gdje se tako dugo za​dr​žao,
za​mo​li ih da sa​če​ka​ju do​la​zak Wol​ver​sto​nea koji će pot​pu​no uto​li​ti nji​ho​vu ra​doz​na​lost – Po​tom se
otr​že od njih i sta​de se pro​bi​ja​ti kroz ša​re​nu go​mi​lu užur​ba​nih tr​go​va​ca raz​nih na​ro​da – En​gle​za,
Fran​cu​za i Ho​lan​đa​na – plan​ta​že​ra i mor​na​ra raz​nih vr​sta, gu​sa​ra koji su va​ži​li kao lov​ci bi vola na
oto​ku His​pa​ni​ola i gu​sa​ra koji su otvo​re​no bili gu​sa​ri pljač​ka​ši, dr​vo​sje​ča i In​di​ja​na​ca, me​le​za, pro​-
da​va​ča voća, ne​ko​li​ko sum​nji​vih žena i dro​lja iz Sta​rog svi​je​ta i svih dru​gih vr​sta ljud​skog roda koje
su oba​le Cayo​ne pre​tva​ra​le u sra​mot​nu sli​ku Ba​bi​lo​na.
Kad je pos​li​je mno​gih te​ško​ća iz​bio na čis​ti​nu, ka​pe​tan Blo​od se sam upu​ti ot​mje​noj kući gos​po​-
di​na d’Oge​ro​na u na​mje​ri da iz​ra​zi po​što​va​nje svo​jim pri​ja​te​lji​ma, gu​ver​ne​ru i gu​ver​ne​ro​voj obi​te​lji.
Gu​sa​ri su u prvi mah shva​ti​li da Wol​ver​sto​ne do​la​zi za njim s ne​kim ri​jet​kim rat​nim pli​je​nom,
ali se malo-po​ma​lo iz usta sma​nje​ne po​sa​de »Ara​bel​le« is​pre​la sa​svim dru​ga​či​ja pri​ča koja j£ pre​-
sjek​la nji​ho​vo za​do​volj​stvo i za​mi​je​ni​la ga za​bu​nom. Ne​što iz oda​nos​ti pre​ma svom ka​pe​ta​nu, ne​što
zato što su osje​ća​li da su za ne​vjer​stvo, ako je on kriv, kri​vi i oni s njim, ne​što zato što nji​ma, jed​nos​-
tav​nim lju​di​ma, ni sa​mi​ma nije bilo jas​no šta se sve do​go​di​lo – tek, čla​no​vi po​sa​de »Ara​bel​le« bili
su u toku ta dva dana pri​je do​la​ska Wol​ver​sto​nea uz​dr​ž​lji​vi pre​ma svo​joj su​bra​ći u Tor​tu​gi. Ali nisu
bili do​volj​no uz​dr​ž​lji​vi da bi spri​je​či​li ši​re​nje ne​kih ne​ugod​nih gla​so​va i fan​tas​tič​nih pri​ča o kom​-
pro​mi​ti​raj učim po​dvi​zi​ma – kom​pro​mi​ti​ra​ju​ćim s gu​sar​ske stra​ne gle​di​šta – pri​pi​si​va​nim ka​pe​ta​nu
Blo​odu.
Da je Wol​ver​sto​ne sti​gao ne​što kas​ni​je, mo​žda bi doš​lo i do eks​plo​zi​je. Ali je već pos​li​je dva
dana sta​ri mor​ski vuk ba​cio si​dro u za​ljev, pa su se nje​mu obra​ti​li da im objas​ni ono što su htje​li čuti
od Blo​oda.
Wol​ver​sto​ne je imao samo jed​no oko, ali je tim jed​nim vi​dio mno​go više nego ve​ći​na lju​di sa
dva; a uz svo​ju pro​si jedu gla​vu – koju je tako ži​vo​pis​no oba​vi​jao tur​ba​nom ze​le​ne i skr​let​ne boje –
imao je zdra​vo srce dje​ča​ka i u tom srcu mno​go lju​ba​vi za Pe​te​ra Blo​oda.
 Plo​ve​ći oko stje​no​vi​tog rta na kome je bila tvr​đa​va, iz​ne​na​dio se kad je ugle​dao »Ara​bel​lu«,
usi​dre​nu u za​lje​vu. Pro​tr​ljao je svo​je je​di​no oko kao da bi s nje​ga htio ski​nu​ti ko​pre​nu i opet po​gle​-
dao. Ni​ka​ko nije mo​gao vje​ro​va​ti onom što je vi​dio. A za​tim ga je​dan glas kraj nje​ga – Glas Dykea,
koji je bio od​lu​čio da pođe s njim – uvje​ri da se nije samo on za​pre​pas​tio.
– Za ime bož​je, je li ono »Ara​bel​la« ili njen duh?
Sta​ri vuk za​ko​lu​ta svo​jim je​di​nim okom pre​ma Dykeu i otvo​ri usta da ne​što kaže. Za​tim ih, ne
pro​go​vo​riv​ši, za​tvo​ri; čvr​sto ih ste​že. Imao je dar obaz​ri​vos​ti na​ro​či​to kad ne​što nije ra​zu​mi​je​vao.
Nije više mo​gao sum​nja​ti da je ono »Ara​bel​la«. A kad je tako, mora raz​mis​li​ti pri​je no što bilo šta
kaže. Kog bi vra​ga »Ara​bel​la« tra​ži​la ov​dje kad ju je os​ta​vio na Ja​ma​ici? I da li je ka​pe​tan Blo​od
bio na bro​du, kao nje​gov za​po​vjed​nik, ili je pre​os​ta​li dio mor​na​ra ot​plo​vio bro​dom, os​ta​viv​ši ka​pe​-
ta​na u Port Roya​lu?
Dyke po​no​vi pi​ta​nje. Ovog mu puta Wol​ver​sto​ne od​go​vo​ri. +
– Ti imaš dva oka da gle​daš, a pi​taš mene koji imam samo jed​no; vi​diš šta je.
– Ali ja vi​dim »Ara​bel​lu«.
– Na​rav​no kad se tu usi​dri​la. Šta si dru​go oče​ki​vao?
– Šta sam oče​ki​vao? – Dyke ga za​be​zek​nu​to po​gle​da. – Ti si oče​ki​vao da ćeš ov​dje naći »Ara​-
bel​lu«?
Wol​ver​sto​ne ga po​gle​da prez​ri​vo, a za​tim se na​smi​ja i od​go​vo​ri do​volj​no glas​no da bi ga čuli
svi oko nje​ga:
– Na​rav​no! Nego šta? – I opet se na​smi​ja tako da se Dykeu či​ni​lo da mu se ruga. Za​tim se Wol​-
ver​sto​ne okre​nuo i svo​ju paž​nju po​sve​tio usi​dra​va​nju.
Kad je sti​gao na kop​no, op​ko​li​li su ga ra​doz​na​li gu​sa​ri i po sa​mim nji​ho​vim pi​ta​nji​ma shva​tio je
kako stva​ri sto​je; za​klju​čio je da je sam Blo​od, iz stra​ha ili kog dru​gog raz​lo​ga, od​bio da objas​ni šta
je ra​dio kad se »Ara​bel​la» odvo​ji​la od gru​pe bro​do​va. Wol​ver​sto​ne je bio za​do​vo​ljan uz​dr​ž​lji​voš​ću
koju je po​ka​zao pre​ma Dykeu.
– Ka​pe​tan je uvi​jek bio skro​man čo​vjek – objas​ni on Hig​t​hor​peu i dru​gi​ma koji se oku​pi​še oko
nje​ga. – Nije to čo​vjek koji će sam sebe hva​li​ti. Pa, eto, bilo je to ova​ko. Su​ko​bi​li smo se sa sta​rim
don Mi​gu​elom i kad smo ga po​to​pi​li, pri​mi​li smo na brod jed​nog lon​don​skog po​sred​ni​ka koga je dr​-
žav​ni se​kre​tar pos​lao ka​pe​ta​nu s po​nu​dom da stu​pi u služ​bu en​gle​skog kra​lja pod uvje​tom da se os​ta​-
vi gu​sa​re​nja i da se do​bro vla​da. Umjes​to od​go​vo​ra, ka​pe​tan ga je pos​lao do đa​vo​la. A onda smo se
uhva​ti​li u ko​štac s flo​tom s Ja​ma​ice ko​jom je za​po​vi​je​da​la ona si​je​da hu​lja Bi​shop i bilo ti je to tako
da bi tu si​gur​no za​vr​šio i ka​pe​tan Blo​od i sva​ki maj​čin sin. Zato odah nje​mu i re​koh: pri​hva​ti tu po​nu​-
du, pre​đi na kra​lje​vu stra​nu, pa spa​si svo​ju i naše gla​ve. On me pos​lu​ša, a lon​don​ski po​sred​nik mu na
licu mjes​ta uru​či na​ime​no​va​nje, a Bi​shop, kad za to ču, uma​lo što ne crče od muke. Ali tako se zbi​lo i
mo​rao je pro​gu​ta​ti. Svi smo tako bili u kra​lje​voj služ​bi, te tako uplo​vi​smo u Port Royal, sku​pa s Bi​-
sho​pom. Ali Bi​shop nije imao po​vje​re​nja u nas. I pre​vi​še nas je do​bro poz​na​vao. Da nije bilo lor​da,
onog iz Lon​do​na, obje​sio bi ka​pe​ta​na i po​red kra​lje​vog uka​za. Blo​od bi se iste one noći iz​vu​kao iz
Port Roya​la. Ali je onaj pas Bi​shop iz​dao na​re​đe​nje da se s tvr​đa​ve bud​no mo​tri. Na kra​ju, mada mu
je tre​ba​lo za to pet​na​est dana, Blo​od ga je nad​mu​drio. Pos​lao je mene i ve​ći​nu mor​na​ra na put na fre​-
ga​ti koju sam ku​pio. Za​mi​sao mu je bila – kako mi je u po​vje​re​nju re​kao – da kre​ne za mnom da me
to​bo​že goni. Da li je to tako iz​veo ili ne, ne bih vam znao reći, ali, evo ga tu, pred nama, kao što sam i
oče​ki​vao.
 Šte​ta što Wol​ver​sto​ne nije bio po​vjes​ni​čar. Imao je ma​štu koja je tač​no zna​la dok​le smi​je da se
uda​lji od is​ti​ne i ko​li​ko da je obo​ji da bi joj pro​mi​je​nio oblik pre​ma svo​jim ci​lje​vi​ma.
Kad je is​pri​čao svo​ju smje​su či​nje​ni​ca i iz​miš​ljo​ti​na i time uve​ćao broj po​dvi​ga ka​pe​ta​na Blo​-
oda, ras​pi​tao se gdje može naći Pe​te​ra Blo​oda. Wol​ver​sto​ne sje​de u ča​mac i pođe da se, kao što je
re​kao, javi na ra​port.
U ve​li​koj ka​bi​ni »Ara​bel​le« za​te​kao je Pe​te​ra Blo​oda sa​mog i već pri​lič​no pri piću; u tom sta​nju
ga nit​ko nije vi​dio. Kad Wol​ver​sto​ne uđe, ka​pe​tan Blo​od po​di​že za​kr​vav​lje​ne oči i po​gle​da ga. Po​-
gled nje​go​vih oči​ju pos​ta​de za ča​sak oš​tri​ji, jer se tru​dio da ras​poz​na svog po​sje​ti​oca. Po​tom se na​-
smi​ja ne​umje​re​nim, lu​đač​kim smi​je​hom koji je uz to bio i ne​ka​ko po​drug​ljiv.
– A, sta​ri vuče – reče on – naj​zad si sti​gao, je Li? Šta ćeš uči​ni​ti sa mnom? – Za​tim glas​no štuc​-
nu i opet se li​je​no za​va​li u sto​li​cu.
Sta​ri Wol​ver​sto​ne ga je ne​tre​mi​ce gle​dao na​mr​šten i šu​te​ći. U svom ži​vo​tu je gle​dao mno​ge uža​-
se mir​nog oka, ali je sad odjed​nom osje​tio bol ugle​dav​ši ka​pe​ta​na Blo​oda u ovak​vom sta​nju. Da bi
dao odu​ška svom osje​ća​nju, on op​so​va. To je bio je​di​ni na​čin ko​jim je iz​ra​ža​vao sve vr​ste uz​bu​đe​nja.
Za​tim od​ge​ga do sto​la i sje​de pre​ma ka​pe​ta​nu.
– Pe​te​re, sto mu muka, šta je to?
– Rum – od​go​vo​ri Pe​ter. – Rum s Ja​ma​ice. – I do​da​de Wol​ver​sto​neu bocu i čašu.
Wol​ver​sto​ne ih i ne po​gle​da.
– Pi​tam te šta te muči – za​ur​la on.
– Rum – reče opet ka​pe​tan Blo​od i osmi​jeh​nu se. – Baš rum. Od​go​va​ram na sva tvo​ja pi​ta​nja.
Za​što ti ne od​go​va​raš na moja? Šta ćeš uči​ni​ti sa mnom?
– Već sam uči​nio – od​go​vo​ri Wol​ver​sto​ne. – Bogu hva​la, bio si pa​me​tan pa si šu​tio do mog do​-
la​ska. Jesi li to​li​ko tri​je​zan da me ra​zu​mi​ješ?
– Pi​jan ili tri​je​zan, uvi​jek te ra​zu​mi​jem.
– Onda slu​šaj! – I Wol​ver​sto​ne is​pri​ča svo​ju pri​ču. Ka​pe​tan se na​preg​nuo da bi ga ra​zu​mio.
– Može za​mi​je​ni​ti is​ti​nu – reče on kad Wol​ver​sto​ne za​vr​ši. – I... o, ne sme​ta! Mno​go sam ti za​-
hva​lan, sta​ri vuče, vjer​ni sta​ri vuče! Da li je to vri​je​di​lo? Ja ni​sam više gu​sar; ni​kad više neću biti
gu​sar. Go​to​vo je! – Uda​ri ru​kom o stol, a po​gled mu odjed​nom pos​ta​de div​lji.
– Doći ću opet na raz​go​vor, kad bu​deš imao ma​nje ruma u gla​vi – reče Wol​ver​sto​ne i diže se. –
A do​tle ćeš biti lju​ba​zan da za​pam​tiš pri​ču koju sam ti is​pri​čao i ne ka​žeš ni​šta što bi me na​či​ni​lo la​ž​-
ljiv​cem. Svi mi vje​ru​ju, čak i lju​di koji su do​plo​vi​li sa mnom iz Port Roya​la. Uvje​rio sam ih. Kad bi
bili uvje​re​ni da si kra​lje​vo na​ime​no​va​nje pri​mio oz​bilj​no s na​mje​rom da či​niš ono što je či​nio Mor​-
gan, mo​žeš za​mis​li​ti šta bi nas​tu​pi​lo.
– Nas​tu​pio bi pa​kao – reče ka​pe​tan – a je​di​no je to za mene.
– Dos​ta si se na​kre​sao – pri​mi​je​ti Wol​ver​sto​ne lju​ti​to. – Su​tra ćemo opet raz​go​va​ra​ti.
Raz​go​va​ra​li su, ali bez mno​go us​pje​ha i toga i os​ta​lih dana dok su lile kiše koje su po​če​le te
noći. Usko​ro je pro​nic​lji​vi Wol​ver​sto​ne ot​krio da Blo​oda ne muči rum. Rum je bio po​s​lje​di​ca, ali ne
i uz​rok ka​pe​ta​no​ve rav​no​duš​nos​ti. Neka rana mu je na​gri​za​la srce. Sta​ri vuk je imao do​volj​no is​kus​-
tva da tač​no po​go​di kak​ve je vr​ste ta rana. Prok​li​njao je sve suk​nje na svi​je​tu, a bu​du​ći je znao dos​ta
o ži​vo​tu, če​kao je da bolj​ka pro​đe.
 Ali ona nije pro​la​zi​la. Kad se nije koc​kao, ni pio po kr​č​ma​ma Tor​tu​ge u druš​tvu koje je u svo​jim
bo​ljim da​ni​ma pre​zi​rao, Blo​od se za​tva​rao u svo​ju ka​bi​nu na »Ara​bel​li«, sam i po​vu​čen u sebe. Nje​-
go​vi pri​ja​te​lji iz gu​ver​ne​ro​vog doma, za​pre​pa​šte​ni ovom pro​mje​nom, po​ku​ša​va​li su da ga iz nje iz​vu​-
ku. Gos​po​đi​ca d’Oge​ron je na​ro​či​to bila oža​loš​će​na, pa mu je sla​la sko​ro sva​kog dana po​zi​ve na koje
je on ri​jet​ko od​go​va​rao.
Kas​ni​je, kad su kiše po​če​le da se bli​že kra​ju, do​la​zi​li su mu nje​go​vi ofi​ci​ri s pri​jed​lo​zi​ma da
na​pad​nu špa​njol​ske na​se​obi​ne, jer bi im to do​ni​je​lo ko​ris​ti. Ali je on pre​ma sve​mu po​ka​zi​vao rav​no​-
duš​nost, koja je, uko​li​ko su dani pro​la​zi​li i vri​je​me se pro​ljep​ša​va​lo, iz​a​zi​va​lo prvo nes​trp​lje​nje, a
za​tim i ogor​če​nje. Chris​ti​an, koji je za​po​vi​je​dao bro​dom »Clot​ho«, dođe jed​nog dana bi​je​san, pred​-
ba​cu​ju​ći mu ne​rad i tra​že​ći da mu izda na​re​đe​nja.
– Idi do vra​ga! – od​go​vo​ri mu Blo​od, kad ga je sas​lu​šao.
Chris​ti​an ode lju​tit, a su​tra​dan »Clot​ho« diže si​dro i ot​plo​vi, da​ju​ći tako pri​mjer i dru​gi​ma da ga
na​pus​te; os​ta​li ka​pe​ta​ni, iako oda​ni Blo​odu, usko​ro nisu više mo​gli za​dr​ža​ti svo​je lju​de.
Blo​od se po​ne​kad pi​tao, za​što se uop​će i vra​ćao u Tor​tu​gu. On je ne​pre​kid​no mis​lio na Ara​bel​lu
i na nje​no prez​ren je pre​ma nje​mu kao raz​boj​ni​ku i gu​sa​ru. Bio se zbog toga zak​leo da se ni​kad više
neće ba​vi​ti gu​sa​re​njem. Pa šta će sada ov​dje? Na to pi​ta​nje od​go​va​rao je dru​gim pi​ta​njem: kuda hi,
ina​če, oti​šao? Či​ni​lo se da nema kud, ni na​pri​jed, ni na​trag.
Oči​gled​no je pro​pa​dao. Sa​svim je nes​ta​lo nje​go​ve sko​ro ki​co​ške bri​ge o vanj​skom iz​gle​du; bio
je ne​ma​ran i alj​kav u odi​je​va​nju. Po obra​zi​ma, koje je uvi​jek bri​ž​lji​vo bri​jao, iz​bi​la je crna bra​da;
duga, gus​ta, crna kosa, koju je ne​ka​da tako mar​lji​vo uvi​jao, vi​si​la je sada pra​va i ču​pa​va niz lice koje
je od zdra​vog i pre​pla​nu​log pos​ta​lo suho i bli​je​do, a nje​go​ve ne​kad žive i neo​do​lji​ve oči sada su se
uga​si​le, bile su bez sja​ja.
Wol​ver​sto​ne, koji je je​di​ni znao za​što je do sve​ga toga doš​lo, usu​di se još jed​nom – samo jed​-
nom – da mu otvo​re​no o tome go​vo​ri.
– Sto mu gro​mo​va, Pe​te​re! Zar tome ni​kad neće biti kra​ja? – ur​lao je div. – Zar ćeš pro​ves​ti ži​-
vot u tuzi i pi​jans​tvu zato što te neće jed​na gu​ska iz Port Roya​la? Tris​ta mu muka! Ako tu dje​voj​ku že​-
liš, za​što ne po​đeš po nju?
Is​pod kao ugalj cr​nih obr​va pla​ve oči ga sr​di​to po​gle​da​še i u nji​ma za​plam​sa malo one sta​re va​-
tre. Ali je Wol​ver​sto​ne nas​tav​ljao ne obra​ća​ju​ći na to paž​nju:
– Rio bih lju​ba​zan s dje​voj​kom dok time mogu da je pri​do​bi​jem. Ali me slo​bod​no ubi, ako bih
ikad upro​pa​šta​vao ru​mom zbog ičeg što nosi suk​nju. To ne pri​li​či sta​rom vuku. Ako te već neki dru​gi
po​hod ne priv​la​či, za​što ne bi​smo kre​nu​li na Port Royal? Kog je vra​ga važ​no što je to en​gle​sko na​se​-
lje? Za​po​vjed​nik mu je pu​kov​nik Bi​shop, a među tvo​jim lju​di​ma nema čo​vje​ka koji ne bi po​šao za to​-
bom u pa​kao, samo ako bi mo​gao šče​pa​ti Bi​sho​pa za vrat. Tre​ba samo vre​ba​ti pri​li​ku kad flo​ta ne
bude u luci. Za mom​ke će u gra​du biti dos​ta pljač​ke, a tebi će pri​pas​ti dje​voj​ka. Da is​pi​tam šta mis​le
o tome?
Blo​od je us​tao na noge, oči su mu si​je​va​le, a is​pi​je​no lice mu se is​kri​vi​lo.
– Gubi se iz moje ka​bi​ne, smjes​ta se gubi ili će, vje​re mi, iz​ni​je​ti iz nje tvo​ju lje​ši​nu. Kako si,
pse​to šu​ga​vo, smio da mi do​đeš s tak​vim pri​jed​lo​zi​ma?
Pso​vao je svog vjer​nog ofi​ci​ra s žes​ti​nom kak​vu nit​ko nije pam​tio. Wol​ver​sto​ne se upla​ši i iz​i​đe
bez ijed​ne ri​je​či. To pi​ta​nje više nit​ko nije po​kre​nuo, a Blo​oda su os​ta​vi​li nje​go​vim sa​nja​ri​ja​ma.
 Naj​zad, dok su nje​go​vi gu​sa​ri pos​ta​ja​li sve očaj​ni​ji, do​go​di​lo se ne​što što je bila za​mi​sao ka​pe​-
ta​no​vog pri​ja​te​lja d’Oge​ro​na. Jed​nog sun​ča​nog ju​tra gu​ver​ner Tor​tu​ge dođe na brod s jed​nim ma​lim,
zde​pas​tim gos​po​di​nom pri​jat​nog iz​gle​da, lju​baz​nog i oho​log po​na​ša​nja.
– Gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne – reče gos​po​din d’Oge​ron – do​veo sam vam gos​po​di​na de Cu​ssya, gu​ver​-
ne​ra Fran​cu​ske His​pa​ni​ole, koji želi raz​go​va​ra​ti s vama
Iz ob​zi​ra pre​ma svom pri​ja​te​lju, ka​pe​tan Blo​od iz​va​di lulu iz usta, otri​jez​ni se malo od ruma, us​-
ta​de i pok​lo​ni se gos​po​di​nu de Cu​ssyu.
– Ser​vi​te​ur106 – reče on.
Gos​po​din de Cu​ssy uz​vra​ti poz​drav i sje​de na pod​boj is​pod pro​zo​ra nad kr​mom.
– Gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne, vi ov​dje pod va​šom ko​man​dom ima​te pri​li​čan broj lju​di – reče on.
– Oko osam sto​ti​na.
– Ču​jem da već pos​ta​ju ćud​lji​vi od ne​ra​da.
– Mogu ići do vra​ga kada god to za​že​le.
De Cu​ssy ot​mje​no šmrk​nu bur​mut.
– Že​lim vam pred​lo​ži​ti ne​što bo​lje od toga – iz​ja​vi on.
– Pa pred​lo​ži​te – od​go​vo​ri Blo​od, ne po​ka​zu​ju​ći neko na​ro​či​to in​te​re​si​ra​nje.
De Cu​ssy po​gle​da gos​po​di​na d’Oge​ro​na i po​di​že malo obr​ve. Od​go​vor ka​pe​ta​na Blo​oda nije ga
ohra​brio. Ali d’Oge​ron na​pu​ći usta i od​sječ​no kim​nu gla​vom i gu​ver​ner iz​lo​ži svoj pri​jed​log.
– Iz Fran​cu​ske nam je sti​gla vi​jest da smo u ratu sa Špa​njol​skom.
– A, vi​jest, je li? – pro​mrm​lja Blo​od.
– Go​vo​rim služ​be​no, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne. Ne go​vo​rim o nes​luž​be​nim čar​ka​ma i o nes​luž​be​nim
pljač​ka​škim mje​ra​ma koje smo ov​dje opra​šta​li. Vodi se rat – rat po svim pro​pi​si​ma – iz​me​đu Fran​cu​-
ske i Špa​njol​ske u Evro​pi. Na​mje​ra je Fran​cu​ske da se taj rat pre​ne​se u Novi svi​jet. U tom ci​lju do​la​-
zi iz Bres​ta flo​ta pod za​po​vjed​niš​tvom ba​ru​na Ri​va​ro​la. U pi​smi​ma koje sam od nje​ga do​bio, on iz​ra​-
ža​va že​lju da opre​mim još jed​nu eska​dru i sa​ku​pim bar ti​su​ću lju​di ko​ji​ma bi po​ja​čao svo​je sna​ge
kad stig​ne. Cilj mog do​la​ska, ka​pe​ta​ne, po pri​jed​lo​gu na​šeg do​brog pri​ja​te​lja gos​po​di​na d’Oge​ro​na,
to je ukrat​ko po​nu​da da se s va​šim bro​do​vi​ma i lju​di​ma sta​vi​te pod zas​ta​vu gos​po​di​na de Ri​va​ro​la
Blo​od ga po​gle​da s ne​što pro​bu​đe​nim in​te​re​som.
– Nu​di​te da nas pri​mi​te u fran​cu​sku služ​bu? – upi​ta. – Pod ko​jim uvje​ti​ma, gos​po​di​ne?
– Vi ćete do​bi​ti čin ka​pe​ta​na boj​nog bro​da, a ofi​ci​ri pod va​šim za​po​vjed​niš​tvom od​go​va​ra​ju​će
či​no​ve. Imat ćete pla​će pre​ma či​no​vi​ma, a sku​pa s va​šim lju​di​ma imat ćete pra​vo na de​se​ti​nu od sva​-
kog pli​je​na.
– Moji lju​di to neće sma​tra​ti vrlo iz​daš​nim. Reći će vam da su​tra mogu is​plo​vi​ti te sta​vi​ti nož
pod neko špa​njol​sko na​se​lje i za​dr​ža​ti sve što op​ljač​ka​ju.
– Da, ali uz opas​nos​ti koje idu uz gu​sa​re​nje. S nama, vaš će po​lo​žaj biti ure​dan i služ​ben, a
uzev​ši u ob​zir moć​nu flo​tu gos​po​di​na de Ri​va​ro​la, po​du​hva​ti koji će se po​du​zi​ma​ti bit će mno​go ve​-
ćeg obi​ma nego ma šta što bis​te vi mo​gli po​ku​ša​ti na svo​ju ruku. Tako da de​se​ti​na u ovom slu​ča​ju
može biti više nego sve u onom dru​gom.
 Ka​pe​tan Blo​od je raz​miš​ljao. Ovo što mu se pred​la​že nije više gu​sar​stvo. To je čas​no za​pos​le​-
nje u služ​bi fran​cu​skog kra​lja.
– Vi​djet ću šta mis​le moji ofi​ci​ri – od​go​vo​ri on i pos​la po njih.
Oni do​đo​še i gos​po​din de Cu​ssy im iz​lo​ži stvar. Hag​t​hor​pe od​mah iz​ja​vi da pri​jed​log do​la​zi u
do​bar čas. Lju​di gun​đa​ju zbog du​gog ne​ra​da i bili bi sva​ka​ko volj​ni da pri​hva​te služ​bu koju im u ime
Fran​cu​ske nudi de Cu​ssy. Dok je go​vo​rio, Hag​t​hor​pe je gle​dao u Blo​oda. Blo​od na​mr​šte​no kim​nu gla​-
vom u znak odo​bra​va​nja. Ohra​bre​ni ovim, oni nas​ta​vi​še da pre​go​va​ra​ju o uvje​ti​ma. Mla​di fran​cu​ski
gu​sar Yber​vil​le imao je čast iz​lo​ži​ti de Cu​ssyu kako je po​nu​đe​ni dio pre​ma​len. Ako do​bi​ju pe​ti​nu pli​-
je​na, ofi​ci​ri jam​če da će nji​ho​vi lju​di pris​ta​ti, za ma​nje neće.
Gos​po​din de Cu​ssy se oža​los​ti. On je do​bio uput​stva. Uzet će na sebe ve​li​ku od​go​vor​nost, ako ih
pre​ko​ra​či. Gu​sa​ri su bili ne​po​pust​lji​vi. Ako gos​po​din de Cu​ssy ne može pris​ta​ti na jed​nu pe​ti​nu, onda
nema više šta da se kaže. Gos​po​din de Cu​ssy je naj​zad pris​tao da pre​ko​ra​či do​bi​je​na uput​stva, pa na​-
pi​sa​še i pot​pi​sa​še ugo​vor još is​tog dana. Gu​sa​ri su mo​ra​li biti u Ma​lom Go​avu107 pred kraj ja​nu​ara,
ikad je gos​po​din de Ri​va​rol ja​vio da ga mogu oče​ki​va​ti.
Pos​li​je toga nas​ta​li su u Tor​tu​gi dani rada, po​prav​lja​nja bro​do​va, su​še​nja mesa, spre​ma​nja za​li​-
ha hra​ne. U sve​mu tome, što bi ne​kad sa​svim obu​ze​lo nje​go​vu paž​nju, ka​pe​tan Blo​od nije učes​tvo​vao.
On je i da​lje bio rav​no​du​šan i usam​ljen. Pris​tao je na ovaj po​du​hvat, ili bo​lje, pus​tio da ga že​lje nje​-
go​vih ofi​ci​ra uvu​ku u nje​ga – samo zato što je po​nu​đe​na služ​ba bila re​dov​na i čas​na i što nije bila ni
u kak​voj vezi s gu​sa​re​njem, s ko​jim je, kako se zak​leo, pre​ki​nuo. Ali je nje​gov pris​ta​nak os​tao bez
odu​šev​lje​nja. Služ​ba u koju je sad ušao nije u nje​mu pro​bu​di​la ni​kak​vu rev​nost. Bilo mu je pot​pu​no
sve​jed​no – kao što je re​kao Hag​t​hor​peu, koji se jed​nom usu​dio da ga pre​ko​ri – da li će ići u Mali
Goav ili u pa​kao i da li je u služ​bi Lo​uisa XIV ili so​to​ne.
 GOSPODIN DE RIVAROL

Ka​pe​tan Blo​od je još uvi​jek bio zle vo​lje kad su kre​nu​li iz Tor​tu​ge, i to ga je ras​po​lo​že​nje dr​ža​-
lo i kad su se usi​dri​li u za​lje​vu Mali Goav. Nije se pro​mi​je​nio ni kad je tre​ba​lo da poz​dra​vi gos​po​di​-
na ba​ru​na de Ri​va​ro​la, kad je ovaj ple​mić naj​zad sti​gao sa svo​jom flo​tom od pet rat​nih bro​do​va i
spus​tio si​dro kraj gu​sar​skih lađa sre​di​nom fe​bru​ara. Fran​cuz je, kako je sam iz​ja​vio, pu​to​vao šest
sed​mi​ca jer ga je spri​je​či​lo rđa​vo vri​je​me.
Kad su mu ja​vi​li da ga oče​ku​ju, ka​pe​tan Blo​od pođe u tvr​đa​vu Ma​log Go​ava, gdje je tre​ba​lo da
odr​že sas​ta​nak. Ba​run, vi​sok čo​vjek od če​tr​de​set go​di​na, lica kao u pti​ce grab​lji​vi​ce, vrlo hla​dan i na
od​sto​ja​nju, od​mje​ri ka​pe​ta​na Blo​oda oči​ma u ko​ji​ma se jas​no vi​dje​lo kak​vo loše miš​lje​nje ima o nje​-
mu. Na Hag​t​hor​pea, Yber​vil​lea i Wol​ver​sto​nea, koji su se po​re​da​li iza svo​ga ka​pe​ta​na, nije uop​će
obra​ćao paž​nju. Gos​po​din de Cu​ssy po​nu​di ka​pe​ta​nu Blo​odu sto​li​cu.
– Do​če​kaj​te malo, gos​po​di​ne de Cu​ssy. Čini mi se da gos​po​din ba​run nije pri​mi​je​tio da ni​sam
sam. Do​zvo​li​te mi, gos​po​di​ne, da vam pred​sta​vim svo​je su​rad​ni​ke: Hag​t​hor​pea, ka​pe​ta​na »Eli​sa​bet​-
he«, Wol​ver​sto​nea, ka​pe​ta​na »Atro​po​sa« i Yber​vil​lea, ka​pe​ta​na »Lac​he​si​sa«.
Ba​run je pro​ma​trao ne​tre​mi​ce i s vi​si​ne ka​pe​ta​na Blo​oda, a za​tim sa​svim iz​da​le​ka i sko​ro ne​pri​-
mjet​no kim​nu gla​vom sva​ko​me od tro​ji​ce. Nje​go​vo op​ho​đe​nje je jas​no ka​zi​va​lo da ih pre​zi​re i da je
že​lio da to oni od​mah shva​te. To je vrlo čud​no​va​to uti​ca​lo na ka​pe​ta​na Blo​oda. Pro​bu​di se đavo u
nje​mu, a u isto vri​je​me oži​vi i sa​mo​po​što​va​nje koje je u zad​nje vri​je​me bilo pri​dri​je​ma​lo u nje​mu.
Obu​ze ga iz​ne​na​da stid što je iz​gle​dao ne​ured​no i ne​do​tje​ra​no, pa mo​žda zbog toga poče još više pr​-
ko​si​ti. On kao da htje​de sta​vi​ti ne​što važ​no do zna​nja kad po​ma​če svoj opa​sač pre​ko stru​ka tako da se
mo​gao bo​lje vi​dje​ti li​je​po iz​ra​đen bal​čak nje​go​vog spret​nog tan​kog mača. Za​tim dade znak svo​jim
ka​pe​ta​ni​ma da po​sje​da​ju na sto​li​ce.
– Pri​đi​te sto​lu, mom​ci. Za​dr​ža​va​mo ba​ru​na.
Oni ga pos​lu​ša​še. Wol​ver​sto​ne se ce​rio kao da je htio po​ka​za​ti kako pot​pu​no ra​zu​mi​je u čemu je
stvar. Gos​po​din de Ri​va​no! poče ih pro​ma​tra​ti još prez​ri​vi​je. Sje​di​ti za sto​lom s ovim pljač​ka​ši​ma
zna​či​lo je, pre​ma nje​go​vom miš​lje​nju, iz​jed​na​či​ti se s nji​ma i oka​lja​ti svo​ju čast. On je za​miš​ljao da
oni tre​ba da sto​je dok pri​ma​ju nje​go​va na​re​đe​nja – iz​u​zi​ma​ju​ći, mo​žda, ka​pe​ta​na Blo​oda – kao što
pri​li​či tak​voj vr​sti lju​di kad su u pri​sus​tvu oso​ba kao što je on. Tada uči​ni ne​što što mu je još je​di​no
os​ta​lo da bi na​pra​vio neku raz​li​ku iz​me​đu sebe i njih. On sta​vi še​šir na gla​vu.
– To vam je vrlo pa​met​no – pri​mi​je​ti Blo​od lju​baz​no. – I ja osje​ćam pro​puh. – Za​tim i sam sta​vi
na gla​vu še​šir od da​bro​ve dla​ke, ukra​šen pe​ri​ma.
Gos​po​din de Ri​va​rol pro​mi​je​ni boju. Vi​dje​lo se kako drh​ti od bi​je​sa; zato je mo​rao za tre​nu​tak
da se uz​dr​ži pri​je nego što se usu​dio pro​go​vo​ri​ti. Gos​po​di​nu de Cu​ssyu bilo je oči​gled​no vrlo ne​-
ugod​no.
– Gos​po​di​ne – poče ba​run le​de​nim gla​som – pri​mo​ra​va​te me da vas pod​sje​tim da ste vi po činu
ka​pe​tan boj​nog bro​da i da se na​la​zi​te pred ge​ne​ra​lom po​mor​skih i kop​ne​nih fran​cu​skih sna​ga u Ame​-
ri​ci. Pri​mo​ra​va​te me da vas isto tako pod​sje​tim da čo​vjek va​šeg čina du​gu​je iz​vjes​no po​što​va​nje
mome činu.
– Milo mi je što mogu da vas uvje​rim – od​go​vo​ri ka​pe​tan Blo​od – da nije po​treb​no da me pod​-
sje​ća​te. Sebe sma​tram džen​tl​me​nom, mada sada vrlo malo sli​čim na to. Ne bih imao tak​vo miš​lje​nje o
sebi, pa da sam ma kako spo​so​ban za sve dru​go, kad ne bih umio po​što​va​ti lju​de koje je pri​ro​da ili,
mo​žda, sre​ća pos​ta​vi​la iz​nad mene. Isto tako, ne bih imao tak​vo miš​lje​nje o sebi, kad ne bih umio po​-
što​va​ti lju​de koji su is​pod mene po činu i koji ne bi ima​li mo​guć​nos​ti da ne​go​du​ju, ako se ne bih op​-
ho​dio s nji​ma kao džen​tl​men. – Bio je to pri​je​kor uči​njen tako prik​lad​no da mu se ni​šta nije mo​glo
pri​go​vo​ri​ti. Gos​po​din de Ri​va​rol se ugri​ze za usnu. Ka​pe​tan Blo​od nas​ta​vi brzo, ne da​ju​ći mu vre​me​-
na da od​go​vo​ri. – Bu​du​ći je sve ovo jas​no, ho​će​mo li pre​ći na po​sao?
Gos​po​din de Ri​va​rol ga po​gle​da oš​tro.
– Mo​žda bi to bilo naj​bo​lje – od​go​vo​ri on. Za​tim uze list pa​pi​ra. – Imam ov​dje pri​mje​rak ugo​-
vo​ra koji ste za​klju​či​li s gos​po​di​nom de Cu​ssyem. Pri​je nego što kre​ne​mo da​lje, mo​ram pri​mi​je​ti​ti da
je gos​po​din de Cu​ssy pre​ko​ra​čio uput​stva koja je do​bio kad vam je odo​brio jed​nu pe​ti​nu za​do​bi​je​nog
pli​je​na. Nije bilo u nje​go​voj vlas​ti da vam odo​bri više od jed​ne de​se​ti​ne.
– To je stvar koja se tiče vas i gos​po​di​na de Cu​ssya, gos​po​di​ne ge​ne​ra​le.
– O ne, to je stvar koja se tiče mene i vasi.
– Opros​ti​te, gos​po​di​ne ge​ne​ra​le. Ugo​vor je pot​pi​san. Što se nas tiče, stvar je okon​ča​na. A iz ob​-
zi​ra pre​ma gos​po​di​nu de Cu​ssyu ne bi​smo že​lje​li pri​sus​tvo​va​ti kada ga bu​de​te pre​ko​ra​va​li za ono što
vi, mo​žda, sma​tra​te da on zas​lu​žu​je.
– To se vas uop​će ne tiče šta bih ja imao da ka​žem gos​po​di​nu de Cu​ssyu.
– Pa, to vam i ka​žem, gos​po​di​ne ge​ne​ra​le.
– Ali, mon de Dieu! Pret​pos​tav​ljam da će vas se ti​ca​ti to što vam ne mo​že​mo odo​bri​ti veći udio
od jed​ne de​se​ti​ne. – Gos​po​din de Ri​va​rol se bio to​li​ko raz​dra​žio da je uda​rio ru​kom o stol. Ovaj gu​-
sar je znao đa​vol​ski vje​što ukr​sti​ti ma​če​ve.
– Jes​te li sa​svim si​gur​ni, gos​po​di​ne ba​ru​ne, da ne mo​že​te?
– Sa​svim sam si​gu​ran da neću.
Ka​pe​tan Blo​od sle​že ra​me​ni​ma i obo​ri gla​vu.
– U tom slu​ča​ju – reče on – ne os​ta​je mi ni​šta dru​go nego da vam pod​ne​sem svoj mali ra​čun za
naše tro​ško​ve i da ut​vr​dim svo​tu koju tre​ba da nam na​dok​na​di​te zato što smo iz​gu​bi​li vri​je​me i uz​ne​-
mi​ra​va​li se da do​đe​mo ova​mo. Kad to ure​di​mo, mo​že​mo se ras​ta​ti kao pri​ja​te​lji, gos​po​di​ne ba​ru​ne. I
sve će biti u naj​bo​ljem redu.
– Šta ho​će​te, do vra​ga, time da ka​že​te? – Ba​run je us​tao i nas​lo​nio se svom te​ži​nom pre​ko sto​la.
– Je li mo​gu​će da go​vo​rim ne​jas​no? Moj fran​cu​ski je​zik nije, mo​žda, baš naj​čiš​ći, ali...
– O, vi go​vo​ri​te fran​cu​ski dos​ta teč​no, po​ne​ki put i pre​vi​še teč​no, ako smi​jem sta​vi​ti tu pri​mjed​-
bu. A sada me slu​šaj​te, gos​po​di​ne gu​sa​ru. Ni​sam čo​vjek pred ko​jim mo​že​te bez opas​nos​ti iz​i​gra​va​ti
bu​da​lu u što ćete se, mo​žda, vrlo brzo uvje​ri​ti. Vi ste se pri​mi​li da slu​ži​te fran​cu​skom kra​lju – vi i
vaši lju​di; do​bi​li ste po​lo​žaj ka​pe​ta​na boj​nog bro​da, a ovi vaši ofi​ci​ri po​lo​žaj po​ruč​ni​ka. Ovi po​lo​ža​-
ji do​no​se so​bom oba​ve​ze koje ne bi bilo loše da malo pro​uči​te, a do​no​se i kaz​ne za one koji ne us​pi​ju
iz​vr​ši​ti oba​ve​ze, što bis​te ta​ko​đer mo​gli pro​uči​ti. One su pri​lič​no stro​ge. Prva oba​ve​za jed​nog ofi​ci​ra
je po​kor​nost. Pre​po​ru​ču​jem vam da obra​ti​te na to paž​nju. Ne​moj​te ni​ka​ko za​miš​lja​ti, kao što iz​gle​da
da stal​no či​ni​te, da ste vi moji sa​vez​ni​ci u po​du​hva​ti​ma koji mi pred​sto​je. Vi ste samo moji pot​či​nje​-
ni. Gle​daj​te u meni za​po​vjed​ni​ka koji vas vodi, a ne dru​ga ili čo​vje​ka rav​nog sebi. Na​dam se da me
ra​zu​mi​je​te.
– O, bu​di​te si​gur​ni da vas ra​zu​mi​jem – na​smi​ja se ka​pe​tan Blo​od. Bilo je go​to​vo ne​vje​ro​jat​no
kako mu se pod utje​ca​jem su​ko​ba vra​ća​la sta​ra na​rav. Je​di​no što mu je kva​ri​lo uži​va​nje bila je po​mi​-
sao da se nije obri​jao. – Ni​šta ni​sam za​bo​ra​vio, uvje​ra​vam vas, gos​po​di​ne ge​ne​ra​le. Ni​sam, na pri​-
mjer, za​bo​ra​vio, kao što iz​gle​da da je kod vas slu​čaj, da je ugo​vor koji smo pot​pi​sa​li uvjet pod ko​jim
smo ušli u služ​bu, a odred​be ugo​vo​ra pre​dvi​đa​ju da do​bi​je​mo jed​nu pe​ti​nu. Ako od​bi​je​te to, sa​mim
tim po​ni​šta​va​te ugo​vor i tako po​ni​šta​va​te našu služ​bu pre​ma tom ugo​vo​ru. Od tog časa ne​će​mo više
ima​ti čast da dr​ži​mo po​lo​ža​je u mor​na​ri​ci fran​cu​skog kra​lja.
Nje​go​va tri ka​pe​ta​na iz​ra​zi​še svo​je odo​bra​va​nje više nego po​lu​glas​no.
Ri​va​rol je bu​ljio u njih pot​pu​no po​ra​žen.
– Za​is​ta... – za​po​če gos​po​din de Cu​ssy stid​lji​vo.
– Za​is​ta, to je vaše mas​lo, gos​po​di​ne – okre​ne se žes​to​ko ba​run k nje​mu, sre​tan što pos​to​ji bar
net​ko na kome može is​ka​li​ti svoj bi​jes. – Tre​ba​lo bi da vas de​gra​di​ram zbog ovo​ga. Vi ste osra​mo​ti​li
kra​lje​vu služ​bu, vi do​vo​di​te mene, pred​stav​ni​ka nje​go​vog ve​li​čans​tva, u ne​mo​guć po​lo​žaj.
– Zar je ne​mo​gu​će da nam odo​bri​te udio od jed​ne pe​ti​ne? – upi​ta ka​pe​tan Blo​od vrlo ugla​đe​no.
– U tom slu​ča​ju nema po​tre​be da se žes​ti​te i da vri​je​đa​te gos​po​di​na de Cu​ssya. Gos​po​din de Cu​ssy
zna da ne bi​smo doš​li da ste nam odre​di​li ma​nji udio. A oti​ći ćemo, ako do​bi​je​mo vaše uvje​re​nje da
nam ne mo​že​te odo​bri​ti više. Tako će stva​ri sta​ja​ti isto ona​ko kao što bi sta​ja​le čak i da se gos​po​din
de Cu​ssy stro​go pri​dr​ža​vao na​re​đe​nja. Na​dam se, gos​po​di​ne ba​ru​ne, da vas je za​do​vo​lji​lo moje
objaš​nje​nje, pre​ma kome, ako od​ba​ci​te ugo​vor, ne​će​te ima​ti pra​vo zah​ti​je​va​ti naše us​lu​ge, niti ćete
moći one​mo​gu​ći​ti nam da ode​mo – bar ne čas​no.
– Ne čas​no, gos​po​di​ne? Do vra​ga s va​šom dr​skoš​ću! Zar vi že​li​te reći da ja mogu uči​ni​ti ma šta
što nije čas​no?
– To neću reći jer to ne bi bilo mo​gu​će – od​go​vo​ri ka​pe​tan Blo​od. Mi bi​smo se već za to po​bri​-
nu​li. Na vama os​ta​je, gos​po​di​ne ge​ne​ra​le, da ka​že​te, da li ugo​vor od​ba​cu​je​te ili ne.
Ba​run sje​de.
– Raz​mis​lit ću o ci​je​loj stva​ri – reče on zlo​volj​no. – Oba​vi​jes​tit ću vas o svo​joj od​lu​ci.
Ka​pe​tan Blo​od us​ta​de, a za njim i nje​go​vi ofi​ci​ri. Ka​pe​tan Blo​od se pok​lo​ni i samo reče:
– Gos​po​di​ne ba​ru​ne!
Za​tim se sa svo​jim gu​sa​ri​ma po​vu​če iz oda​je uzvi​še​nog i ra​sr​đe​nog ge​ne​ra​la kra​ljev​skih po​mor​-
skih i kop​ne​nih sna​ga u Ame​ri​ci.
Mo​že​te za​mis​li​ti šta je sve imao da pre​ži​vi gos​po​din de Cu​ssy sli​je​de​ćih če​t​vrt sata. On u stva​ri
zas​lu​žu​je da ga sa​ža​lje​va​te. Obi​jes​ni gos​po​din de Ri​va​rol ot​pu​hao je nje​go​vu umiš​lje​nost kao što
vje​tro​vi ot​pu​šu pa​pe​rje sa čka​lja u je​sen. Ge​ne​ral kra​ljev​skih sna​ga ko​rio je nje​ga – čo​vje​ka koji je
bio gu​ver​ner His​pa​ni​ole – kao da je obi​čan slu​ga. Gos​po​din de Cu​ssy se bra​nio, uzi​ma​ju​ći u po​moć
objaš​nje​nje koje je već ka​pe​tan Blo​od tako sjaj​no upo​tri​je​bio u nje​go​vu ko​rist – da ni​kak​ve šte​te
neće biti od toga ako se ne po​t​vr​de odred​be koje je on za​klju​čio s gu​sa​ri​ma. Gos​po​din de Ri​va​rol ga
ušut​ka zas​tra​ši​va​nji​ma i pri​jet​nja​ma.
 Kad više nije imao zbog čega da ga kori, po​čeo ga je po​ni​ža​va​ti. Sma​tra​ju​ći da se gos​po​din de
Cu​ssy po​ka​zao ne​dos​toj​nim po​lo​ža​ja na kome je bio, gos​po​din de Ri​va​rol pre​uze od​go​vor​nost tog
po​lo​ža​ja za sve vri​je​me dok bude os​tao u His​pa​ni​oli, a da bi to pro​veo u dje​lo, poče time što do​ve​de
voj​ni​ke sa svo​jih lađa i pos​ta​vi svo​ju stra​žu u tvr​đa​vi gos​po​di​na de Cu​ssya.
Iz toga se ubr​zo iz​ro​di ne​sre​ća. Kad je su​tra​dan Wol​ver​sto​ne iz​a​šao na oba​lu u svom ži​vo​pis​nom
odi​je​lu koje je vo​lio, sa ša​re​nim rup​cem na gla​vi, neki ofi​cir fran​cu​skih tru​pa, koje su se baš pri​je
toga is​kr​ca​le, poče mu se pod​smje​hi​va​ti. Wol​ver​sto​ne, koji nije bio na​učio da mu se ru​ga​ju, od​go​vo​ri
is​tom mje​rom, do​dav​ši malo i sa svo​je stra​ne. Ofi​cir ga sta​de vri​je​đa​ti, a Wol​ver​sto​ne ga jed​nim
udar​cem obo​ri na zem​lju i os​ta​vi ga tako sko​ro bez svi​jes​ti. Na​kon jed​nog sata oba​vi​jes​ti​li su gos​po​-
di​na de Ri​va​ro​la o tome i, pri​je nego što je iz​bi​lo pod​ne, za​tvo​ri​li su Wol​ver​sto​nea u tvr​đa​vu pre​ma
na​re​đe​nju gos​po​di​na de Ri​va​ro​la.
Baš kad su ba​run i gos​po​din de Cu​ssy sje​li da ve​če​ra​ju, cr​nac, koji ih je slu​žio, naj​a​vi ka​pe​ta​na
Blo​oda. Gos​po​din de Ri​va​rol na​re​di osor​no da ga uve​du i tada se po​ja​vi pred njim na​ki​ćen i bri​ž​lji​-
vo do​tje​ran čo​vjek, bo​ga​to odje​ven, sav u cr​nom i u sre​bru. Nje​go​vo mrko lice oš​trih crta bilo je pa​ž​-
lji​vo iz​bri​ja​no, uvoj​ci nje​go​ve duge, crne kose pa​da​li su na oko​vrat​nik od fine čip​ke. U des​noj ruci
no​sio je ši​ro​ki crni še​šir sa skr​let​nim no​je​vim pe​rom, a u li​je​voj štap od eba​no​vi​ne. Imao je svi​le​ne
ča​ra​pe, vrp​ce je ve​zao u ši​ro​ki uzao, pa su mu tako skri​va​le po​dve​zi​ce, a crni ukra​si na ci​pe​la​ma bali
su ne​upad​lji​vo op​to​če​ni zla​tom.
U prvi mah gos​po​din de Ri​va​rol ga nije pre​poz​nao, jer je Blo​od iz​gle​dao de​set go​di​na mla​đi
nego pret​hod​nog dana Ali tu su bile žive pla​ve oči pod rav​nim cr​nim obr​va​ma koje se nisu mo​gle za​-
bo​ra​vi​ti i koje su ga oda​le pri​je no što je pro​go​vo​rio. Nje​gov po​nos, koji je us​kr​sao, zah​ti​je​vao je od
nje​ga da se iz​jed​na​či s ba​ru​nom i da to iz​jed​na​če​nje obja​vi svo​jim vanj​skim iz​gle​dom.
– Do​šao sam u nez​god​no vri​je​me – is​pri​ča se on pris​toj​no. – Opros​ti​te. Moj po​sao je hi​tan. Tiče
se, gos​po​di​ne de Cu​ssy, Wol​ver​sto​nea, ka​pe​ta​na bro​da »Lac​he​sis«, koga ste uhap​si​li.
– Ja sam na​re​dio da ga uhap​se – reče gos​po​din de Ri​va​rol.
– Za​is​ta! Ali ja sam mis​lio da je gos​po​din de Cu​ssy gu​ver​ner His​pa​ni​ole.
– Dok sam ja ov​dje, gos​po​di​ne, ja sam vr​hov​na vlast. Isto to tre​ba i vi da zna​de​te.
– Od​lič​no. Ali vi, vje​ro​jat​no, nis​te svjes​ni kak​vu ste gre​šku po​či​ni​li.
– Vi to na​zi​va​te gre​škom?
– Da, gre​škom. Na kra​ju kra​je​va još je i pris​toj​no s moje stra​ne što upo​treb​lja​vam tu ri​ječ. Ali
to je zato što žu​rim i što hoću da skra​tim pre​pir​ku. Vaši lju​di nisu za​tvo​ri​li pra​vog kriv​ca, gos​po​di​ne
de Ri​va​rol. Uhap​si​li su Wol​ver​sto​nea umjes​to fran​cu​skog ofi​ci​ra koji ga je pros​tač​ki iz​a​zi​vao. Mo​lim
vas da ovu stvar is​pra​vi​te bez od​la​ga​nja.
Lice gos​po​di​na de Ri​va​ro​la, koje bje​še kao u pti​ce grab​lji​vi​ce, pla​nu po​put va​tre. On is​ko​la​či
svo​je tam​ne oči.
– Gos​po​di​ne, vi... vi ste dr​ski! I to ne​pod​noš​lji​vo dr​ski! – Bio je to čo​vjek koji je obič​no pot​pu​-
no vla​dao so​bom, ali ovo ga je tako straš​no uz​bu​di​lo, da je sko​ro po​čeo mu​ca​ti.
– Gos​po​di​ne ba​ru​ne, vi uza​lud tro​ši​te ri​je​či. Ovo je Novi svi​jet i ne samo da je nov, nego je i
neo​bi​čan za čo​vje​ka koga su od​ga​ja​li usred su​je​vjer​ja Sta​rog svi​je​ta. Mo​žda još nis​te ima​li vre​me​na
da shva​ti​te ko​li​ko je sve to neo​bič​no; zbog toga ću i pre​ći pre​ko uvre​de koju ste mi na​ni​je​li. Ali prav​-
da je prav​da u No​vo​me kao i u Sta​rom svi​je​tu, a ne​prav​du ne​će​mo tr​pje​ti ni ov​dje, ni tamo. Prav​da
zah​ti​je​va da os​lo​bo​di​te mog ofi​ci​ra, a da uhap​si​te i kaz​ni​te svog. Po​zi​vam vas po​kor​no da iz​vr​ši​te tu
prav​du.
– Po​kor​no? – obrec​nu se ba​run pun bi​je​sa i pre​zi​ra.
– S naj​dub​ljom po​kor​noš​ću, gos​po​di​ne. Ali u isto vri​je​me že​lim pod​sje​ti​ti gos​po​di​na ba​ru​na da
mo​jih gu​sa​ra ima osam sto​ti​na; va​ših tru​pa ima pet sto​ti​na; a gos​po​din de Cu​ssy će vam objas​ni​ti za​-
nim​lji​vu či​nje​ni​cu da sva​ki gu​sar vri​je​di u bor​bi bar ko​li​ko tro​ji​ca obič​nih voj​ni​ka. Bit ću sa​vr​še​no
is​kren s vama, gos​po​di​ne, da ne bi​smo iz​gu​bi​li vri​je​me i da ne bi doš​lo do oš​trih ri​je​či. Ili ćete
smjes​ta os​lo​bo​di​ti ka​pe​ta​na Wol​ver​sto​nea, ili ćemo mi mo​ra​ti po​du​ze​ti mje​re da ga sami os​lo​bo​di​mo.
Po​s​lje​di​ce mogu biti užas​ne. Ali bit će ona​ko kako se vama svi​đa, gos​po​di​ne ba​ru​ne. Vi ste vr​hov​na
vlast. Na vama je da od​lu​či​te.
Gos​po​din de Ri​va​rol je bio bli​jed kao smrt. Ni​kad mu se u ži​vo​tu još nit​ko nije tako otvo​re​no
su​prot​sta​vio, niti ga je itko do​sad tako iz​a​zi​vao. Ali on se sav​la​da.
– Ho​će​te li biti tako lju​baz​ni da po​če​ka​te u pred​sob​lju, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne? Že​lio bih pro​go​vo​-
ri​ti ri​ječ-dvi​je s gos​po​di​nom de Cu​ssy em. Usko​ro ćete saz​na​ti moju od​lu​ku.
Kad su se vra​ta za​tvo​ri​la, ba​run sru​či sav svoj bi​jes na gla​vu gos​po​di​na de Cu​ssy a.
– Dak​le tako, ovo su lju​di koje ste pri​mi​li u kra​lje​vu služ​bu, lju​di koji tre​ba da slu​že pod mo​jim
za​po​vjed​niš​tvom – lju​di koji ne slu​že nego na​re​đu​ju, i to pri​je nego što smo kre​nu​li na po​sao radi ko​-
jeg sam do​šao iz Fran​cu​ske! Kako vi to objaš​nja​va​te, gos​po​di​ne de Cu​ssy? Na​po​mi​njem vam da sam
ne​za​do​vo​ljan s vama. U stva​ri, kao što mo​že​te pri​mi​je​ti​ti, užas​no sam ljut.
Gu​ver​ner kao da htje​de da se otre​se svo​je okru​gli​ne, is​pra​vi se i ukru​ti.
– Vaš po​lo​žaj, gos​po​di​ne, ne daje vam pra​vo da me ko​ri​te; niti vam to pra​vo daju či​nje​ni​ce.
Uzeo sam vam lju​de koje ste že​lje​li da uz​mem. Ni​sam kriv što vi ne zna​te kako tre​ba s nji​ma pos​tu​pa​-
ti. Kao što vam je re​kao ka​pe​tan Blo​od, ovo je Novi svi​jet.
– Vidi, vidi! – smi​je​šio se zlob​no gos​po​din de Ri​va​rol. – Ne samo da mi nis​te ni​šta objas​ni​li,
nego se još usu​đu​je​te da mi ka​že​te da ni​sam u pra​vu. Sko​ro se di​vim va​šoj smje​los​ti. Ali pus​ti​mo
sada to! – On os​ta​vi to po stra​ni. Bio je kraj​nje po​drug​ljiv. – Ka​že​te mi da je ovo Novi svi​jet, a novi
svje​to​vi, pret​pos​tav​ljam, stva​ra​ju nova po​na​ša​nja. Mo​žda ću vre​me​nom pri​la​go​di​ti svo​je po​gle​de
ovom no​vom svi​je​tu ili ću, mo​žda, pri​la​go​di​ti ovaj novi svi​jet svo​jim po​gle​di​ma. – Htio je time da
pri​mi​je​ti. – Za​sad mo​ram pri​hva​ti​ti ono što sam za​te​kao. Os​ta​je još je​di​no da me vi, gos​po​di​ne, po​sa​-
vje​tu​je​te šta da či​nim, jer ima​te is​kus​tva s ovim div​ljim i ne​uobi​ča​je​nim na​či​nom op​ho​đe​nja.
– Gos​po​di​ne ba​ru​ne, bilo je ludo hap​si​ti gu​sar​skog ka​pe​ta​na. Bilo bi bez​um​no os​ta​ti upo​ran pri
tome. Mi ne​ma​mo tak​ve sile koja bi im mo​gla odo​lje​ti.
– U tom slu​ča​ju, gos​po​di​ne, mo​žda ćete mi reći šta tre​ba ubu​du​će uči​ni​ti. Tre​ba li kod sva​ke te​-
ško​će da se po​ko​rim za​po​vi​je​di​ma ovog Blo​oda? Ukrat​ko, hoću li ja, kra​ljev pred​stav​nik u Ame​ri​ci,
biti os​tav​ljen na mi​lost i ne​mi​lost ovim lu​pe​ži​ma? Hoće li se ovaj po​du​hvat, zbog koga smo svi kre​-
nu​li, iz​vo​di​ti po nje​go​vim na​re​đe​nji​ma?
– Oh, ni u kom slu​ča​ju! Upi​su​jem do​bro​volj​ce ov​dje u His​pa​ni​oli i os​ni​vam cr​nač​ki kor​pus. Kad
to bude go​to​vo, ra​ču​nam da ćemo ima​ti oko ti​su​ću lju​di, ne ra​ču​na​ju​ći u njih gu​sa​re.
– Ako je tako, za​što se onda ne odi​je​li​mo od njih?
– Zato što će oni uvi​jek os​ta​ti oš​tri​ca sva​kog oruž​ja koje mi is​ku​je​mo. Oni su tako vje​šti ovoj
vr​sti ra​to​va​nja koja nam pred​sto​ji da nije ni​ma​lo pre​tje​ra​no ono što je čas pri​je re​kao ka​pe​tan Blo​od.
Je​dan gu​sar vri​je​di ko​li​ko tri obič​na voj​ni​ka. U isto vri​je​me imat ćemo do​volj​no ve​li​ku voj​sku da
mo​že​mo mo​tri​ti na njih. Uos​ta​lom, gos​po​di​ne, oni ima​ju i neki po​jam o čas​ti. Oni će se dr​ža​ti svog
ugo​vo​ra i ako bu​de​mo pos​tu​pa​li s nji​ma pra​vič​no, i oni će pos​tu​pa​ti pra​vič​no s nama, tako da neće
do​la​zi​ti do ne​su​gla​si​ca. Imam is​kus​tva s nji​ma i da​jem vam svo​ju ri​ječ za to.
Gos​po​din de Ri​va​rol je iz​vo​lio umi​los​ti​vi​ti se. Sad je samo bilo po​treb​no da se spa​si for​ma, a
gu​ver​ner mu je do​nek​le po​mo​gao i u tome, kao što mu je pru​žio osi​gu​ra​nost za bu​duć​nost time što je
po​ve​ćao nji​ho​vu voj​nu sna​gu.
– Vrlo do​bro – reče on. – Bu​di​te tako do​bri, pa po​zo​vi​te opet toga ka​pe​ta​na Blo​oda.
Ka​pe​tan uđe, si​gu​ran u sebe i vrlo dos​to​jans​tven. Gos​po​di​nu de Ri​va​ro​lu je bio od​vra​tan; ali on
je to pri​kri​vao.
– Gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne, po​sa​vje​to​vao sam se s gos​po​di​nom gu​ver​ne​rom. Iz ono​ga što mi on kaže
vi​dim da je mo​gu​će da su po​gri​je​ši​li. Mo​že​te biti uvje​re​ni da će prav​da biti za​do​vo​lje​na. Da bi​smo
bili si​gur​ni, osob​no ću pred​sje​da​va​ti vi​je​ću koje će se sas​to​ja​ti od dva moja viša ofi​ci​ra, vas i jed​-
nog va​šeg ofi​ci​ra. Ovo vi​je​će će od​mah ne​pris​tra​no is​pi​ta​ti ci​je​lu stvar i kaz​nit će kriv​ca, od​nos​no
čo​vje​ka koji je po​čeo iz​a​zi​va​ti.
Ka​pe​tan Blo​od se pok​lo​ni; nije htio tje​ra​ti mak na ko​nac.
– Od​lič​no, gos​po​di​ne ba​ru​ne. A sada da pre​đe​mo na pi​ta​nje ugo​vo​ra jer ste ima​li vre​me​na raz​-
miš​lja​ti či​ta​vu noć. Tre​ba li da shva​tim da po​t​vr​đu​je​te ugo​vor ili ga od​bi​je​te?
Gos​po​din de Ri​va​rol za​žmi​ri. Stal​no mu se vr​tje​lo po gla​vi ono što mu je de Cu​ssy re​kao – da
ovi gu​sa​ri mo​ra​ju biti oš​tri​ca sva​kog oruž​ja koje bi on mo​gao is​ko​va​ti. Nije mo​gao da ih se os​lo​bo​di.
Uvi​dio je da je na​pra​vio tak​tič​ku gre​šku, kad je po​ku​šao da sma​nji udio do​bi​ti koji im je pre​ma ugo​-
vo​ru pri​pa​dao. Po​vu​ći se s tak​vog po​lo​ža​ja zna​či sva​ka​ko žr​tvo​va​ti svo​je dos​to​jans​tvo. Ali tu su bili
do​bro​volj​ci koje je gos​po​din de Cu​ssy upi​si​vao da po​du​pru kra​lje​vog ge​ne​ra​la. Kad ih budu sa​ku​pi​-
li, moći će to pi​ta​nje po​nov​no pos​ta​vi​ti. U me​đu​vre​me​nu mo​rao se pov​la​či​ti u što je mo​gu​će ve​ćem
redu.
– Raz​miš​ljao sam i o tome – reče on. – I, mada ni​sam pro​mi​je​nio svo​je miš​lje​nje, mo​ram priz​-
na​ti da nam ne pre​os​ta​je ni​šta dru​go nego da is​pu​ni​mo datu ri​ječ na koju nas je gos​po​din de Cu​ssy
oba​ve​zao. Ugo​vor je po​t​vr​đen, gos​po​di​ne.
Ka​pe​tan Blo​od se opet pok​lo​ni. Uza​lud je gos​po​din de Ri​va​rol po​ku​ša​vao pro​na​ći i naj​ma​nji
znak po​bje​do​nos​nog osmi​je​ha na ovim stis​nu​tim us​na​ma. Gu​sa​re​vo je lice os​ta​lo kraj​nje oz​bilj​no.
Wol​ver​sto​nea su os​lo​bo​di​li isto to pos​li​je pod​ne, a nje​go​vog na​pa​da​ča su osu​di​li na dva mje​se​-
ca za​tvo​ra. Tako su po​vra​ti​li mir. Ali ova​kav po​če​tak nije mno​go obe​ća​vao. Usko​ro su se slič​ni su​ko​-
bi po​no​vi​li.
Sed​mi​cu dana kas​ni​je po​zva​li su Blo​oda i nje​go​ve ofi​ci​re na sa​vje​to​va​nje za​ka​za​no zato da bi
se od​lu​či​lo o na​pa​du na Špa​njol​ce.
Gos​po​din de Ri​va​rol iz​lo​ži pred nji​ma svoj plan kako da se na​pad​ne bo​ga​ti špa​njol​ski grad Car​-
ta​ge​na108. Ka​pe​tan Blo​od od​go​vo​ri da ga to vrlo iz​ne​na​đu​je. Gos​po​din de Ri​va​rol ga dos​ta ki​se​lo po​-
zva da iz​ne​se raz​lo​ge za to svo​je iz​ne​na​đe​nje, što on i uči​ni pot​pu​no otvo​re​no.
– Da sam ge​ne​ral kra​ljev​ske voj​ske u Ame​ri​ci – poče on – ne bih se ni tre​nut​ka dvo​umio ili pi​-
tao, koji je naj​bo​lji na​čin da pos​lu​žim kra​lju i fran​cu​skom na​ro​du. Mis​lim da će gos​po​di​nu Cu​ssyu
biti isto to​li​ko jas​no kao što je i meni da prvo što tre​ba uči​ni​ti to je od​mah uda​ri​ti na Špa​njol​sku His​-
pa​ni​olu i pre​tvo​ri​ti či​tav taj plod​ni i div​ni otok u po​sjed fran​cu​skog kra​lja.
– Bit će i to – reče gos​po​din de Ri​va​rol – Ali že​lim po​če​ti s Car​ta​ge​nom.
– Ho​će​te reći, gos​po​di​ne, da tre​ba kre​nu​ti u jed​nu pus​to​lo​vi​nu pre​ko Ka​rip​skog mora, a za​ne​ma​-
ri​ti ono što nam je ov​dje, pred no​som? Vrlo je mo​gu​će da Špa​njol​ci, kad bu​de​mo otiš​li, osvo​je Fran​-
cu​sku His​pa​ni​olu. Ako poč​ne​mo time što ćemo po​ko​ri​ti Špa​njol​ce ov​dje, ta će mo​guć​nost ot​pas​ti.
Osim toga, dat ćemo fran​cu​skoj kru​ni po​sjed za ko​jim se naj​vi​še žudi u Za​pad​noj In​di​ji. Taj po​du​hvat
ne pred​stav​lja ni​kak​vu na​ro​či​tu te​ško​ću; može se brzo iz​ves​ti, a kad to za​vr​ši​mo, imat ćemo do​volj​no
vre​me​na da vi​di​mo šta ćemo da​lje. To bi bio lo​gi​čan red stva​ri pre​ma kome bi ova bor​ba ima​la da se
odvi​ja.
On zas​ta​de. Svi su šu​tje​li. Gos​po​din de Ri​va​rol je sje​dio za​va​ljen u svo​joj sto​li​ci i gric​kao kra​-
je​ve guš​či​jeg pera. Malo kas​ni​je on se na​kaš​lja i pos​ta​vi pi​ta​nja
– Da li net​ko di​je​li miš​lje​nje ka​pe​ta​na Blo​oda?
Nit​ko mu ne od​go​vo​ri. Nje​go​vi ofi​ci​ri su ga se pre​vi​še pla​ši​li. Blo​odo​vi lju​di su, pri​rod​no, više
vo​lje​li Car​ta​ge​nu jer je pru​ža​la veće mo​guć​nos​ti za pljač​ku. Nisu htje​li ni​šta pri​mi​je​ti​ti iz oda​nos​ti
pre​ma svom vodi.
– Iz​gle​da da ste usam​lje​ni – reče ba​run i, po svom obi​ča​ju, ki​se​lo se na​smi​ja.
Na to se i ka​pe​tan Blo​od na​smi​ja sa​svim otvo​re​no. Odjed​nom mu je bilo jas​no ka​kav je čo​vjek
bio ba​run. Nje​go​vo dos​to​jans​tve​no i oho​lo dr​ža​nje to​li​ko je za​va​ra​lo Blo​oda da je tek sad us​pio sa​-
gle​da​ti kak​va se sit​na duša kri​je iza sve​ga toga. Zato se i smi​jao; to je do​is​ta bilo je​di​no što je mo​gao
uči​ni​ti. Ali u nje​go​vom smi​je​hu bilo je čak više lju​ti​ne nego pre​zi​ra. On se za​va​ra​vao da je s gu​sa​re​-
njem raš​čis​tio. I je​di​ni raz​log koji ga je na​veo da pri​mi ovu fran​cu​sku služ​bu bilo je uvje​re​nje da u
njoj nema ni​čeg slič​nog. Me​đu​tim, tu je bio ovaj umiš​lje​ni, na​du​ve​ni gos​po​din, koji na​zi​va sebe ge​ne​-
ra​lom fran​cu​ske voj​ske, a pred​la​že pljač​ka​ški i lo​pov​ski po​hod koji ne pred​stav​lja ni​šta dru​go, kad
se s nje​ga smak​ne bi​jed​ni i pro​vid​ni veo za​ko​ni​tog ra​to​va​nja, nego gu​sa​re​nje naj​sram​ni​je vr​ste.
Gos​po​din de Ri​va​rol, po​nu​kan nje​go​vom ve​se​loš​ću, na​mr​šti se na nje​ga kao da mu ne​što nije
pra​vo.
– Za​što se smi​je​te, gos​po​di​ne?
– Zato što sam ot​krio ov​dje iro​ni​ju koja je ne​vje​ro​jat​no smi​ješ​na. Vi, gos​po​din ba​run, ge​ne​ral
kra​ljev​skih kop​ne​nih i po​mor​skih sna​ga u Ame​ri​ci, pred​la​že​te na​pad čis​to gu​sar​ske na​ra​vi, dok se ja,
gu​sar, za​la​žem za bor​bu koja je više us​mje​re​na na to da obra​ni čast Fran​cu​ske. Zar ne vi​di​te, ko​li​ko
je to smi​ješ​no?
Gos​po​din de Ri​va​rol nije vi​dio ni​šta smi​ješ​no u tome. Gos​po​din de Ri​va​rol je bio, u stva​ri, vrlo
ljut. Sko​či na noge, a isto to uči​ni​še i nje​go​vi ofi​ci​ri – osim gos​po​di​na de Cu​ssya, koji je i da​lje sje​-
dio i ce​rio se za svoj ra​čun. I on je pro​či​tao ba​ru​na kao otvo​re​nu knji​gu i pos​li​je toga po​čeo ga pre​zi​-
ra​ti.
– Gos​po​di​ne gu​sa​ru – po​vi​če de Ri​va​rol gru​bim gla​som – iz​gle​da da vas mo​ram opet pod​sje​ti​ti
da sam vaš sta​rje​ši​na.
– Moj sta​rje​ši​na! Vi! O, sve​mo​gu​ći bože! Pa vi ste samo obi​čan gu​sar. Ali ovog puta čut ćete is​-
ti​nu pred svom ovom gos​po​dom, koja ima​ju čast da slu​že fran​cu​skog kra​lja. Tre​ba​lo je da ja, gu​sar,
mor​ski raz​boj​nik, do​đem ova​mo i ka​žem šta će ko​ris​ti​ti fran​cu​skoj čas​ti i fran​cu​skoj kru​ni. Dok vi,
ge​ne​ral koga je pos​ta​vio fran​cu​ski kralj, za​ne​ma​ru​je​te sve to i ho​će​te da po​tro​ši​te kra​ljev no​vac da
bis​te na​pa​li jed​no uda​lje​no na​se​lje koje nema ni​kak​vog zna​če​nja, ho​će​te da pro​li​je​te fran​cu​sku krv da
bis​te za​uze​li mjes​to koje ne mo​že​te sa​ču​va​ti, samo zato što ste čuli da u Car​ta​ge​ni ima mno​go zla​ta i
da ćete se obo​ga​ti​ti kad to zla​to op​ljač​ka​te. To sa​svim sli​či na lu​pe​ža koji je po​ku​šao da se po​ga​đa s
nama oko na​šeg udje​la i da nam sma​nji do​bit, iako je već bio pot​pi​san ugo​vor koji vas je oba​ve​zi​vao.
Ako ne go​vo​rim is​ti​nu – evo gos​po​di​na de Cu​ssya, pa neka kaže on. Ako ne go​vo​rim is​ti​nu, neka se
do​ka​že da ni​sam u pra​vu i mo​lit ću vas za opro​šte​nje. U me​đu​vre​me​nu, gos​po​di​ne, pov​la​čim se s
ovog sa​vje​to​va​nja. Neću više su​dje​lo​va​ti u va​šim pla​no​vi​ma. Pris​tao sam da slu​žim fran​cu​skom kra​-
lju s na​mje​rom da to či​nim čas​no. Ne mogu vr​ši​ti tu služ​bu čas​no, ako po​ma​žem ne​ko​me tko ne šte​di
ži​vo​te i tra​ći no​vac da bi na​pa​dao gra​do​ve koji nisu od bit​nog zna​če​nja, jer mu je pljač​ka je​di​ni cilj.
Vi, i je​di​no vi, mo​ra​te sno​si​ti od​go​vor​nost za ovak​ve od​lu​ke. Že​lio bih da gos​po​din de Cu​ssy oba​vi​-
jes​ti o ovo​me fran​cu​ske mi​nis​tre. Što se os​ta​log tiče, gos​po​di​ne, os​ta​je je​di​no da mi iz​da​te svo​ja na​-
re​đe​nja. Oče​ki​vat ću ih na svom bro​du – kao i sve dru​go osob​ne na​ra​vi što, mo​žda, sma​tra​te da sam
zas​lu​žio za ri​je​či za koje sam osje​ćao da ih mo​ram upo​tri​je​bi​ti na ovom sa​vje​to​va​nju. Gos​po​di​ne ba​-
ru​ne, čast mi je poz​dra​vi​ti vas!
On iz​i​đe dos​to​jans​tve​no, a za njim nje​go​va tri ka​pe​ta​na, ne pro​go​vo​riv​ši ni ri​je​či, jer su mu htje​-
li biti vjer​ni, mada su u sebi mis​li​li da je pot​pu​no po​lu​dio.
Gos​po​din de Ri​va​rol je drh​tao kao riba iz​ba​če​na iz vode. Za​ni​je​mio je pred go​lom is​ti​nom. Kad
je do​šao k sebi, tre​ba​lo je da od sveg srca za​hva​li nebu što ka​pe​tan Blo​od po svo​joj vo​lji nije više
učes​tvo​vao u pla​no​vi​ma koji su se smiš​lja​li na ovom sa​vje​to​va​nju. Gos​po​din de Ri​va​rol je go​rio u
sebi od sti​da i bi​je​sa. Zde​ra​li su krin​ku s nje​ga i iz​lo​ži​li ga po​ru​zi – nje​ga, ge​ne​ra​la kra​ljev​skih kop​-
ne​nih i po​mor​skih sna​ga u Ame​ri​ci.
Us​pr​kos sve​mu tome, oni su sre​di​nom mar​ta kre​nu​li pre​ma Car​ta​ge​ni. Do​bro​volj​ci i crn​ci sa​či​-
nja​va​li su sada sna​gu od ti​su​ću i dvi​je sto​ti​ne lju​di koji su bili pod ne​po​sred​nim za​po​vjed​niš​tvom
gos​po​di​na de Ri​va​ro​la. On je vje​ro​vao da će ovom si​lom moći odr​ža​ti red i po​kor​nost i u gu​sar​skim
re​do​vi​ma.
Pred​stav​lja​li su ugled​nu flo​tu na čelu s ad​mi​ral​skim bro​dom gos​po​di​na de Ri​va​ro​la »Po​bjed​ni​-
com«, sil​nom la​đom od osam​de​set to​po​va. Od os​ta​la če​ti​ri fran​cu​ska bro​da sva​ki je bio bar to​li​ko
jak ko​li​ko i Blo​odo​va »Ara​bel​la«, koja je ima​la če​tr​de​set to​po​va. Za​tim su do​la​zi​li ma​nji gu​sar​ski
bro​do​vi, »Eli​sa​beth«, »Lac​he​sis« i »Atro​pos«, kao i dva​na​est fre​ga​ta na​to​va​re​nih na​mir​ni​ca​ma, a
osim toga vuk​li su čam​ce i malo bro​dov​lje.
Malo je tre​ba​lo da se su​sret​nu s flo​tom Ja​ma​ice i nje​nim pu​kov​ni​kom Bi​sho​pom koji je plo​vio
na sje​ver pre​ma Tor​tu​gi, dva dana kas​ni​je no što je ba​run de Ri​va​rol ot​plo​vio pre​ma jugu.
 CARTAGENA

Kad je us​pr​kos su​prot​nim vje​tro​vi​ma proš​la Ka​rip​sko more, fran​cu​ska flo​ta je sti​gla na​do​mak
Car​ta​ge​ne tek pr​vih dana apri​la i gos​po​din de Ri​va​rol sa​zva sa​vjet na svom ad​mi​ral​skom bro​du da bi
odre​dio na​čin na​pa​da.
– Gos​po​do – reče im on – važ​no je da grad za​uz​me​mo iz​ne​na​da, ne samo pri​je no što bi mo​gao
da se pri​pre​mi za obra​nu, već i pri​je no što bi mo​gao sa​kri​ti svo​je bla​go u unu​traš​njost zem​lje. Pred​-
la​žem, da u tom ci​lju ve​če​ras kad pad​ne mrak is​kr​ca​mo do​vo​ljan broj voj​ni​ka sje​ver​no od gra​da. – I
on im po​tan​ko objas​ni plan koji je bio plod nje​go​ve oš​tro​um​nos​ti.
Nje​go​vi ofi​ci​ri ga sas​lu​ša​še s po​što​va​njem i odo​bra​va​njem, ka​pe​tan Blo​od s prez​re​njem, a os​ta​-
li pri​sut​ni gu​sar​ski ka​pe​ta​ni s rav​no​duš​noš​ću. Jer, ne tre​ba za​bo​ra​vi​ti da se Blo​odo​vo od​bi​ja​nje da
pri​sus​tvu​je sas​tan​ci​ma od​no​si​lo samo na sas​tan​ke na ko​ji​ma se odre​đi​va​lo ka​kav će se po​du​hvat po​-
du​ze​ti.
Je​di​ni među nji​ma koji je znao šta ih oče​ku​je bio je ka​pe​tan Blo​od. Dvi​je go​di​ne pri​je i sam je
raz​miš​ljao o na​pa​du na to mjes​to, čak je vr​šio i iz​vi​đa​nja pod okol​nos​ti​ma koje će usko​ro iz​lo​ži​ti.
Pri​jed​log ona​kav ka​kav je uči​nio ba​run mo​gao se i oče​ki​va​ti od za​po​vjed​ni​ka koji je Car​ta​ge​nu
znao samo na os​no​vu ge​ograf​skih ka​ra​ta.
Ge​ograf​ski i stra​te​ški gle​da​no, to je bilo čud​no mjes​to. Obli​ka je sko​ro če​t​vr​tas​tog, s is​toč​ne i
sje​ver​ne stra​ne zak​lo​nje​no br​di​ma, a okre​nu​to je, može se reći, pre​ma jugu dvje​ma lu​ka​ma kroz koje
se nor​mal​no pri​la​zi gra​du: jed​nom vanj​skom i jed​nom unu​tar​njom.
U vanj​sku luku, koja je u stva​ri la​gu​na ši​ro​ka oko tri mi​lje, ula​zi se kroz tjes​nac poz​nat pod ime​-
nom Boca Chi​ca – ili »Mala Usta« – a koji bra​ni jed​na tvr​đa​va. Po​jas gus​to po​šum​lje​nog zem​lji​šta
duž za​pad​ne stra​ne slu​ži kao pri​ro​dan na​sip, i, uko​li​ko se pri​bli​žu​je unu​tar​njoj luci, na​ila​zi se na dru​-
gi po​jas zem​lje koji čini sas​tav​ni dio s pr​vim po​ja​som, ali koji je is​tu​ren pod pra​vim uglom pre​ma
kop​nu na is​toč​noj stra​ni. On se pru​ža sko​ro do kop​na, os​tav​lja​ju​ći du​bok ali vrlo uza​ni ka​nal, pra​va
vra​ta, u si​gur​nu, za​šti​će​nu, unu​tar​nju luku. Dru​ga tvr​đa​va bra​ni ovaj dru​gi pro​laz. Is​toč​no i sje​ver​no
od Car​ta​ge​ne na​la​zi se kop​no koje u ovom slu​ča​ju nema ni​kak​va zna​če​nja. Ali je sa za​pad​ne i sje​ve​-
ro​za​pad​ne stra​ne ovaj grad, koji je ina​če tako za​šti​ćen oda​svud, otvo​ren ne​po​sred​no pre​ma moru. On
se pru​ža duž oba​le, ši​ro​ke oko pola mi​lje, i iz​me​đu nje i ja​kih zi​do​va ut​vr​đe​nja iz​gle​da kao da nema
dru​gih obra​na. Ali je taj iz​gled var​ljiv i on je sa​svim ob​ma​nuo gos​po​di​na de Ri​va​ro​la kad je smiš​ljao
svoj plan.
Os​ta​lo je još da ka​pe​tan Blo​od objas​ni te te​ško​će, kad ga je gos​po​din de Ri​va​rol oba​vi​jes​tio da
će gu​sa​ri​ma biti do​di​je​lje​na čast da ot​poč​nu na​pad ona​ko kako je on to odre​dio.
Svo​jim po​drug​lji​vim osmi​je​hom ka​pe​tan Blo​od je po​ka​zao kako ci​je​ni tu čast uka​za​nu nje​go​vim
lju​di​ma. To je bilo baš ono što je i mo​gao oče​ki​va​ti: za gu​sa​re opas​nost, za gos​po​di​na de Ri​va​ro​la
čast, sla​va i do​bi​tak po​du​hva​ta.
– To je čast koju mo​ram od​bi​ti – reče on sa​svim hlad​no.
Wol​ver​sto​ne mu je gun​đa​ju​ći odo​bra​vao, a Hag​t​hor​pe je kim​nuo gla​vom. Yber​vil​le, koga je kao
i sve njih vri​je​đa​la nad​me​nost nje​go​vog ot​mje​nog su​na​rod​ni​ka, nije se ni​kad ko​le​bao u svo​joj oda​-
nos​ti ka​pe​ta​nu Blo​odu. Fran​cu​ski ofi​ci​ri su – bilo ih je ukup​no šest – s vi​si​ne i s ču​đe​njem po​gle​da​li
vođu gu​sa​ra, a ba​run ga je iz​a​zi​vač​ki oš​tro za​pi​tao:
– Kako? Vi od​bi​ja​te, gos​po​di​ne? Od​bi​ja​te da iz​vr​ši​te na​re​đe​nje? Je li to smi​sao va​ših ri​je​či?
– Shva​tio sam, gos​po​di​ne ba​ru​ne, da ste nas po​zva​li da se po​sa​vje​tu​je​mo o tome kako ćemo iz​-
ves​ti na​pad. »
– Onda ste po​greš​no shva​ti​li, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne. Vi ste ov​dje da pri​mi​te moja na​re​đe​nja. Već
sam raz​mis​lio i od​lu​čio. Na​dam se da sad ra​zu​mi​je​te.
– O, ra​zu​mi​jem – na​smi​ja se Blo​od. – Ali se pi​tam, da li vi ra​zu​mi​je​te. – I, ne da​ju​ći ba​ru​nu vre​-
me​na da pos​ta​vi lju​ti​to pi​ta​nje koje mu je bilo na us​na​ma, on brzo pro​du​ži: Ka​že​te da ste raz​mis​li​li i
od​lu​či​li. Ali, pret​pos​tav​lja​ju​ći da vaša od​lu​ka ne po​či​va na že​lji da uni​šti​te moje gu​sa​re, mis​lim da
ćete je pro​mi​je​ni​ti, kada vam ka​žem ono što znam. Ovaj grad Car​ta​ge​na iz​gle​da ne​za​šti​ćen sa sje​ver​-
ne stra​ne, otvo​ren pre​ma moru. Za​pi​taj​te se, gos​po​di​ne ba​ru​ne, za​što su se Špa​njol​ci, koji su ga sa​-
gra​di​li, to​li​ko tru​di​li da ga ut​vr​de s juž​ne stra​ne, ako se on tako lako može na​pas​ti sa sje​ve​ra.
Gos​po​din de Ri​va​rol je šu​tio.
– Špa​njol​ci nisu – nas​ta​vi Blo​od – tak​ve bu​da​le kao što vi za​miš​lja​te. Do​zvo​li​te, gos​po​do, da
vam ka​žem da sam pri​je dvi​je go​di​ne vr​šio iz​vi​đa​nja Car​ta​ge​ne, pri​pre​ma​ju​ći na​pad na nju. Do​šao
sam u nju s tr​gov​ci​ma In​di​jan​ci​ma, svo​jim pri​ja​te​lji​ma, pre​ru​šiv​ši se i sam u In​di​jan​ca, i tako sam
pro​veo sed​mi​cu dana u gra​du i bri​ž​lji​vo pro​učio sve nje​go​ve pri​la​ze. Sa sje​ver​ne stra​ne, koja iz​gle​da
tako priv​lač​na za na​pad, na​la​zi se pli​ćak dug ne​što pre​ko mi​lje – do​volj​no dug, uvje​ra​vam vas, da ni​-
je​dan brod ne pri​đe tako bli​zu da bi mo​gao bom​bar​di​ra​ti grad. Kop​nu se sa si​gur​noš​ću ne može pri​ći
više od tri če​t​vrt mi​lje.
– Ali mi ćemo se is​kr​ca​ti u čam​ci​ma i pi​ra​gva​ma i la​kim ču​no​vi​ma – uzvik​nu nes​trp​lji​vo je​dan
ofi​cir.
– U naj​mir​ni​je doba go​di​ne va​lo​vi su tak​vi da će omes​ti ta​kav po​du​hvat. Imaj​te, isto tako, na
umu da, i kad hi bilo mo​gu​će is​kr​ca​va​nje kak​vo vi pred​la​že​te, ono se ne bi mo​glo iz​ves​ti pod za​šti​-
tom brod​skih to​po​va. Voj​ni​ci koji se is​kr​ca​va​ju naš​li bi se u po​lo​ža​ju da ih tuče vlas​ti​ta ar​ti​lje​ri​ja.
– Ako se na​pad vrši noću, kao što pred​la​žem, za​šti​ta je ne​po​treb​na. Vi ćete se is​kr​ca​ti u do​volj​-
nom bro​ju pri​je no što se Špa​njol​ci osvi​jes​te.
– Pret​pos​tav​lja​te da je Car​ta​ge​na grad sli​je​pih, da ovog tre​nut​ka oni ne pra​te naše kre​ta​nje i da
se ne pi​ta​ju tko smo i šta na​mje​ra​va​mo?
– Ali ako se osje​ća​ju si​gur​nim sa sje​ve​ra, kao što vi ka​že​te – uz vik​nu ba​run nes​trp​lji​vo – sam
taj osje​ćaj će ih us​pa​va​ti.
– Mo​žda, ali onda su si​gur​ni. Sva​ki po​ku​šaj is​kr​ca​va​nja s te stra​ne osu​di​la je na pro​past sama
pri​ro​da.
– Ipak ćemo po​ku​ša​ti – reče upor​ni ba​run, kome nje​go​va oho​lost nije do​zvo​lja​va​la da po​pus​ti u
pri​sus​tvu svo​jih ofi​ci​ra.
– Ako pos​li​je ovog što sam re​kao još uvi​jek ho​će​te da to uči​ni​te, vi ste, na​rav​no, taj koji od​lu​ču​-
je. Ali ja svo​je lju​de ne vo​dim u uza​lud​nu po​gi​bi​ju.
– Ako vam na​re​dim – poče ba​run. Ali ga Blo​od pre​ki​de, ne iz​vi​niv​ši se.
 – Gos​po​di​ne ba​ru​ne, kad nas je gos​po​din de Cu​ssy u vaše ime uzeo u služ​bu, on je to uči​nio
zbog naše sna​ge, a isto tako, i zbog na​šeg zna​nja i is​kus​tva u ovoj vr​sti ra​to​va​nja. Ja sam vam u ovoj
stva​ri sta​vio na ras​po​la​ga​nje svo​je zna​nje i is​kus​tvo. Do​dat ću da sam na​pus​tio svoj plan da na​pad​-
nem Car​ta​ge​nu, jer u to doba ni​sam bio do​volj​no jak da pro​drem u luku koja je je​di​ni put u grad. Sna​-
ga koja se sad na​la​zi pod va​šim za​po​vjed​niš​tvom do​volj​na je za os​tva​re​nje tog ci​lja.
– Ali dok mi to bu​de​mo iz​vo​di​li, Špa​njol​ci će ima​ti do​volj​no vre​me​na da sklo​ne ve​li​ki dio bo​-
gat​stva koje ima ovaj grad. Ma​ra​mo ih iz​ne​na​di​ti.
Ka​pe​tan Blo​od sle​že ra​me​ni​ma.
– Ako je ovo samo gu​sar​ski na​pad, to je, na​rav​no, od pr​vens​tve​nog zna​če​nja. Za mene je bilo.
Ali, ako vam je sta​lo da slo​mi​te gor​dost Špa​njol​ske i za​bo​de​te kri​no​ve Fran​cu​ske na tvr​đa​vi ovog na​-
se​lja, gu​bi​tak jed​nog di​je​la bla​ga ne tre​ba da igra zna​čaj​nu ulo​gu.
Gos​po​di​nu de Ri​va​ro​lu je bilo ovo tako kri​vo da se ugri​zao za usnu. Nje​go​ve na​mr​šte​ne oči si​-
je​va​le su dok je po​sma​trao gu​sa​ra koji je bio tako si​gu​ran u sebe.
– A ako vam na​re​dim da po​đe​te i po​ku​ša​te? – za​pi​ta on. – Od​go​vo​ri​te mi, mon​si​eur, da jed​nom
zna​mo na čemu smo i re​ci​te mi, mo​lim vas, tko ko​man​di​ra ovim po​ho​dom.
– Mis​lim zbi​lja da ste za​mor​ni – od​vra​ti ka​pe​tan Blo​od i okre​te se gos​po​di​nu de Cu​ssyu koji je
sje​dio tu i gri​zao usnu, osje​ća​ju​ći se ve​oma ne​la​god​no. – Obra​ćam se vama, mon​si​eur, da me oprav​-
da​te kod ge​ne​ra​la.
Gos​po​din de Cu​ssy se trže iz svo​jih mrač​nih raz​miš​lja​nja. Is​kaš​lja se. Bio je vrlo ner​vo​zan.
– S ob​zi​rom na ono što je iz​lo​žio ka​pe​tan Blo​od...
– Do đa​vo​la s tim! – od​vra​ti de Ri​va​rol lju​ti​to. – Iz​gle​da da sam so​bom po​veo ku​ka​vi​ce. Slu​šaj​-
te, gos​po​di​ne ka​pe​ta​ne. Bu​du​ći se pla​ši​te po​du​ze​ti ovu stvar, sam ću je po​du​ze​ti. Vri​je​me je mimo i
ra​ču​nam da ću us​pje​ti da se is​kr​cam. Ako to uči​nim, do​ka​zat ću da nis​te bili u pra​vu, a su​tra ću ima​ti
da vam ka​žem ne​što što mo​žda ne​će​te vo​lje​ti čuti. Gos​po​di​ne, vrlo sam ve​li​ko​du​šan pre​ma vama. –
On kra​ljev​ski mah​nu ru​kom. – Mo​že​te ići.
Na to su ga na​tje​ra​li čis​ta upor​nost i praz​na oho​lost I zato je do​bio lek​ci​ju kak​vu je i zas​lu​žio. U
toku po​pod​ne​va flo​ta je sti​gla na mi​lju od oba​le i pod za​šti​tom mra​ka tri sto​ti​ne lju​di, od ko​jih su dvi​-
je sto​ti​ne bili crn​ci – uba​cio je u ovaj po​hod sve crn​ce ko​ji​ma je ras​po​la​gao – poš​li su pre​ma oba​li u
la​kim ču​no​vi​ma, pi​ra​gva​ma i brod​skim čam​ci​ma. Ma ko​li​ko da mu se po​du​hvat nije svi​đao, Ri​va​ro​la
je nje​go​va gor​dost na​tje​ra​la da ih osob​no pre​dvo​di.
Pr​vih šest ča​ma​ca upa​lo je među va​lo​ve, koji su se s tri je​škom raz​bi​ja​li o oba​lu, i smr​ska​li se u
pa​ram​par​čad pri​je nego što su lju​di, koji su se u nji​ma na​la​zi​li, mo​gli da se iz​vu​ku. Tut​nja​va va​lo​va i
kri​ci bro​do​lom​ni​ka bili su opo​me​na za one iza njih i tako ih spa​si​li iste sud​bi​ne. Ba​run je iz​dao hit​na
na​re​đe​nja da se iz​vu​ku iz opas​nos​ti i os​ta​nu u bli​zi​ni kako hi spa​si​li one pre​ži​vje​le mor​na​re koji se
us​pi​ju pro​bi​ti do njih. U ovom po​du​hva​tu iz​gu​bi​li su oko pe​de​set lju​di i oko de​set ča​ma​ca, ops​krb​lje​-
nih mu​ni​ci​jom i la​kim to​po​vi​ma.
Ba​run se vra​ti bi​je​san na svoj ko​man​d​ni brod, ali ne iz​vu​če iz ovog is​kus​tva ni​kak​vu po​uku. Mu​-
drost, čak ni ona tuž​na mu​drost koja je po​s​lje​di​ca is​kus​tva, nije za lju​de kao što je bio gos​po​din de
Ri​va​rol. On je bio ljut na sve, ali naj​vi​še na ka​pe​ta​na Blo​oda. Ne​kim iz​o​pa​če​nim to​kom raz​miš​lja​nja,
za​klju​čio je da je gu​sar na, pr​vom mjes​tu kriv za ovaj ne​us​pjeh, pa je le​gao u pos​te​lju i bi​jes​no smiš​-
ljao šta će su​tra​dan reći ka​pe​ta​nu Blo​odu.
 U zoru ga je pro​bu​di​la tut​nja​va to​po​va. U noć​noj kapi d pa​pu​ča​ma iz​i​šao je na krmu i ugle​dao
pri​zor koji je uve​ćao nje​gov ne​ra​zum​ni i sli​je​pi bi​jes. Če​ti​ri gu​sar​ska bro​da ra​zvi​la su svo​ja je​dra i
iz​vo​di​la čud​no​va​te ma​ne​vre na pola mi​lje is​pred Boce Chi​ce, i na ne​što više od pola mi​lje od os​ta​le
flo​te. S bo​ko​va nji​ho​vih lađa po​ku​lja​li su pla​me​no​vi i di​mo​vi sva​ki put kad bi se bo​ko​vi​ma okre​nu​li
pre​ma ve​li​koj okru​gloj tvr​đa​vi koja je bra​ni​la ovaj ulaz. Tvr​đa​va je snaž​no i bi​jes​no od​go​va​ra​la na
va​tru. Ali su gu​sa​ri iz​van​red​no pro​ci​je​ni​li i po​de​si​li svo​ju palj​bu. Oni su tuk​li pro​tiv​nič​ku ar​ti​lje​ri​ju
onda kad je ova pu​ni​la to​po​ve. A kad bi Špa​njol​ci htje​li da svo​ju va​tru sru​če na njih, oni bi se okre​-
nu​li, nas​to​je​ći ne Samo da budu stal​no u po​kre​tu, već i da u času u ko​jem oče​ku​ju naj​žeš​ću palj​bu
budu pre​ma tvr​đa​vi okre​nu​ti samo pram​cem ili kr​mom i to tako da sve lađe dođu jed​na iza dru​ge.
Gos​po​din de Ri​va​rol je sta​jao mum​lja​ju​ći i psu​ju​ći i pro​ma​trao ovaj po​du​hvat koji je Blo​od
tako dr​sko ot​po​čeo :na svo​ju vlas​ti​tu od​go​vor​nost. Ofi​ci​ri s bro​da »Po​bjed​ni​ca« oku​pi​li su se oko
nje​ga, ali je on dao odu​ška svo​me bi​je​su tek kad im se pri​dru​žio i gos​po​din de Cu​ssy. A de Cu​ssy je
sam iz​a​zvao bu​ji​cu koja, se sad sru​či​la na nje​ga. Pri​šao je tr​lja​ju​ći ruke i s iz​ra​zom is​kre​nog za​do​-
volj​stva što su lju​di koje je pri​ku​pio tako ener​gič​ni.
– Aha, gos​po​di​ne de Ri​va​ro​le – na​smi​ja se on. – Ra​zu​mi​je se u svoj za​nat ovaj ka​pe​tan Blo​od.
Još pri​je do​ruč​ka za​bost će kri​no​ve Fran​cu​ske na ovu tvr​đa​vu.
Ba​run mu se okre​ne sik​ću​ći.
– Ra​zu​mi​je se u svoj za​nat? Nje​gov je za​nat, do​zvo​li​te mi da vam ka​žem, gos​po​di​ne de Cu​ssy,
da slu​ša moje na​red​be, a ja, ovo ni​sam na​re​dio. Par le Mor​di​eu!109 Kad se za​vr​ši sve ovo, do​bit će on
već za svo​ju prok​le​tu sa​mo​vo​lju!
– Gos​po​di​ne ba​ru​ne, ako us​pi​je, nje​go​va će sa​mo​vo​lja samu sebe oprav​da​ti.
– Oprav​da​ti! Oh, par​bleu!110 Zar se može voj​nik oprav​da​ti, ako pos​tu​pa bez na​re​đe​nja? – I on
pro​du​ži da bi​jes​ni, a u tome ga po​dr​ža​še ofi​ci​ri koji su mr​zi​li Blo​oda.
Za to vri​je​me bit​ka se živo nas​tav​lja​la. Tvr​đa​va je pod​no​si​la te​ške udar​ce. Ali ni gu​sa​ri, uz sve
ma​ne​vri​ra​nje, nisu iz​bje​gli kaz​nu. Ogra​da na des​noj stra​ni »Atro​po​sa« bila je smr​ska​na, a je​dan me​-
tak uda​rio je u kr​me​ni dio bro​da, u ka​bi​nu za sa​vje​to​va​nja. Pred​nji dio »Eli​sa​beth e« bio je te​ško
ošte​ćen, a ve​li​ki križ na jar​bo​lu »Ara​bel​le« od​le​tio je u zrak. »Lac​he​sis« je pred kraj bit​ke mo​rao na​-
pus​ti​ti bor​bu jer mu je kor​mi​lo bilo po​lom​lje​no, pa ga je mo​rao za​mi​je​ni​ti dru​gim, te​škim ves​li​ma.
Div​lje oči glu​pog ba​ru​na za​si​ja​le su od za​do​volj​stva.
– Mo​lit ću se bogu da mu po​to​pi sve nje​go​ve prok​le​te bro​do​ve! – uzvik​nu on u svom bi​je​su.
Ali ga bog nije čuo. Tek što je za​vr​šio, pro​lo​mi se straš​na eks​plo​zi​ja; pola tvr​đa​ve ode u zrak.
Je​dan sre​tan po​go​dak gu​sa​ra ule​tio je u sla​ga​li​šte ba​ru​ta.
Dva-tri sata kas​ni​je ka​pe​tan Blo​od, mi​ran i do​tje​ran, kao da do​la​zi s kak​vog ju​tar​njeg pri​je​ma,
sti​že na pa​lu​bu ad​mi​ral​skog bro​da »Po​bjed​ni​ca« i sta​de pred gos​po​di​na de Ri​va​ro​la koji je još imao
na sebi kuć​nu ha​lji​nu i noć​nu kapu.
– Čast mi je iz​vi​jes​ti​ti vas, gos​po​di​ne ba​ru​ne, da smo za​uze​li tvr​đa​vu na Boca Chi​ci. Fran​cu​ska
zas​ta​va vije se s os​tat​ka nje​ne kule, a pro​laz u vanj​sku luku otvo​ren je va​šoj flo​ti.
Gos​po​din de Ri​va​rol je bio pri​mo​ran sav​la​da​ti bi​jes koji ga je gu​šio. Među nje​go​vim ofi​ci​ri​ma
vla​da​la je tak​va ra​dost da ni on nije mo​gao nas​ta​vi​ti kao što je po​čeo. Oči su mu ipak bili pa​kos​ne, a
lice bli​je​do od lju​ti​ne.
 – Sret​ni ste, gos​po​di​ne Blo​od, što ste us​pje​li – reče on. – Loše bis​te proš​li da nis​te. Dru​gi put
bu​di​te do​bri pa po​če​kaj​te moja na​re​đe​nja, da ne bis​te kas​ni​je os​ta​li bez iz​vi​nje​nja iko​je vam je ju​tros
sre​ća pru​ži​la.
Blo​od se osmi​jeh​nu tako da mu se vi​dje​še bi​je​li zubi i pok​lo​ni se.
– Ra​do​vat ću se, gos​po​di​ne ge​ne​ra​le, što ću sada čuti vaše za​po​vi​jes​ti koje ćete iz​da​ti u ci​lju is​-
ko​ri​šta​va​nja naše pre​mo​ći. Vi shva​ća​te da je br​zi​na na​pa​da od naj​hit​ni​jeg zna​ča​ja
Ri​va​rol se za​čas za​be​zek​nu. Obu​zet svo​jim smi​ješ​nim gnje​vom, on ni o čemu nije raz​miš​ljao.
Ali se brzo pri​bra.
– Iz​vo​li​te u moju ka​bi​nu – na​re​di za​po​vjed​nič​ki, a za​tim htje​de da okre​ne i pođe prvi, ali ga
Blo​od za​dr​ža.
S va​šim do​pu​šte​njem, gos​po​di​ne ge​ne​ra​le, ov​dje će nam biti bo​lje. Odav​de se vidi po​pri​šte na​-
šeg sli​je​de​ćeg po​du​hva​ta: pru​ža se pred vama kao na ge​ograf​skoj kar​ti – pa po​ka​za ru​kom na la​gu​nu,
na zem​lji​šte li​je​vo i des​no od nje i na ve​li​ki grad koji je le​žao uz oba​lu. – Ako s moje stra​ne nije pre​-
vi​še smje​lo da pred​lo​žim... – On zas​ta​de. Gos​po​din de Ri​va​rol ga oš​tro po​gle​da, po​doz​ri​je​va​ju​ći da
mu se po​dru​gu​je. Ali je mrko lice bilo bla​go, a oš​tre oči mir​ne.
– Čuj​mo vaš pri​jed​log – reče Ri​va​rol.
Blo​od po​ka​za tvr​đa​vu na ula​zu u unu​tar​nju luku, koja se je​dva na​zi​ra​la iz​nad pal​mi na onom je​-
zič​ku iz​me​đu tvr​đa​ve i njih. Reče da je ova sla​bi​je na​oru​ža​na nego vanj​ska tvr​đa​va, koju su osvo​ji​li,
ali, s dru​ge stra​ne, pro​laz je mno​go uži nego što je Boca Chi​ca i pri​je no što po​ku​ša​ju pro​ći, tre​ba je
svla​da​ti. Pred​lo​ži da fran​cu​ski bro​do​vi uplo​ve u vanj​sku luku i ot​poč​nu od​mah s palj​bom. Za to vri​je​-
me on će is​kr​ca​ti tri sto​ti​ne gu​sa​ra i ne​što ar​ti​lje​ri​je na is​toč​noj stra​ni la​gu​ne, iza mi​ris​nih, rod​nih
voć​nja​ka i od​mah pris​tu​pi​ti ju​ri​šu na tvr​đa​vu s leđa. Ako ih na​pad​nu tako is​to​vre​me​no s obje stra​ne,
Špa​njol​ci, koje je obes​hra​bri​la sud​bi​na vanj​ske, mno​go jače tvr​đa​ve, neće, pre​ma nje​go​vom miš​lje​-
nju pru​ži​ti dug ot​por. Tada bi gos​po​din de Ri​va​rol imao da za​po​sjed​ne tvr​đa​vu, dok bi ka​pe​tan Blo​od
po​žu​rio da​lje sa svo​jim lju​di​ma i za​uzeo cr​k​vu, koja se jas​no mo​gla vi​dje​ti na bri​je​gu, od​mah is​toč​no
od gra​da. Taj vis im je pru​žao ne samo dra​go​cje​no stra​te​ško pre​imuć​stvo, već je i gos​po​da​rio je​di​nim
pu​tem koji je iz Car​ta​ge​ne vo​dio u unu​traš​njost; kad ga jed​nom za​uz​mu, Špa​njol​ci više uop​će neće
moći sklo​ni​ti bla​go koje ima​ju u gra​du.
To je za gos​po​di​na de Ri​va​ro​la bio – kao što je ka​pe​tan Blo​od pret​pos​tav​ljao da će biti – vr​-
hov​ni raz​log. Dok je do​tle bio obi​je​san i spre​man da gu​sa​re​ve pri​jed​lo​ge do​če​ka s nad​me​nim pri​-
mjed​ba​ma, on odjed​nom iz​mi​je​ni dr​ža​nje. Pos​ta ži​va​han i ras​po​lo​žen, ode čak to​li​ko da​le​ko da po​-
hva​li plan ka​pe​ta​na Blo​oda i iz​da​de na​re​đe​nje da pre​ma tom pla​nu od​mah ot​poč​ne bor​ba.
Nije po​treb​no da tu bor​bu pra​ti​mo u sto​pu. Gre​ške koje su Fran​cu​zi na​pra​vi​li pok​va​ri​le su lako
iz​vo​đe​nje pla​na; bro​do​vi​ma su uprav​lja​li ne​bri​ž​lji​vo, te je tako to​pov​ska palj​ba s tvr​đa​ve u toku po​-
pod​ne​va us​pje​la po​to​pi​ti dva bro​da. Ali, za​hva​lju​ju​ći do​brim di​je​lom neo​do​lji​voj žes​ti​ni ko​jom su
gu​sa​ri ju​ri​ša​li s kop​na, tvr​đa​va se do ve​če​ra pre​da​la, tako da su Blo​od i nje​go​vi lju​di, uz po​moć ne​-
što ar​ti​lje​ri​je, koju su iz​vuk​li na maz​ga​ma, za​gos​po​da​ri​li gra​dom pri​je no što je pao mrak s vi​si​na
Nu​es​tra Se​no​ra de la Pupa.
Bu​du​ći da je os​ta​la bez za​šti​te i bu​du​ći se pla​ši​la bom​bar​di​ra​nja, Car​ta​ge​na je su​tra​dan u pod​ne
po​nu​di​la da se pre​da gos​po​di​nu de Ri​va​ro​lu.
Ohol i gord zbog po​bje​de koju je sam sebi pri​pi​si​vao i zas​lu​gu, ba​run je dik​ti​rao uvje​te. Zah​ti​je​-
vao je da mu se pre​da sva dr​žav​na imo​vi​na za​jed​no s ra​ču​ni​ma, da tr​gov​ci pre​da​ju sav no​vac i sva
do​bra svo​jih mu​šte​ri​ja; sta​nov​ni​ci mogu bi​ra​ti, hoće li os​ta​ti u gra​du ili iz​i​ći, ali oni koji od​la​ze mo​-
ra​ju pre​da​ti svu imo​vi​nu, a oni koji od​lu​če da os​ta​nu mo​ra​ju dati po​lo​vi​cu i pos​ta​ti fran​cu​ski po​da​ni​-
ci; vjer​ski do​mo​vi i cr​k​ve bit će po​šte​đe​ni, ali mo​ra​ju po​lo​ži​ti ra​ču​ne o cje​lo​kup​nom nov​cu i vri​jed​-
nos​ti​ma u svom po​sje​du.
Bu​du​ći je mo​gla bi​ra​ti, Car​ta​ge​na pris​ta​de i sli​je​de​ćeg dana – bio je to 5. april – gos​po​din de
Ri​va​rol uđe u grad, pro​gla​si ga fran​cu​skom ko​lo​ni​jom i pos​ta​vi gos​po​di​na de Cu​ssya za gu​ver​ne​ra.
Po​tom ode u ka​te​dra​lu, gdje odr​ža​še misu za​hval​ni​cu zbog za​uze​ća gra​da. Bila je to neka vr​sta pri​-
mir​ja pos​li​je čega je gos​po​din de Ri​va​rol kre​nuo da​lje da pljač​ka grad. Je​di​na po​je​di​nost ko​jom se
fran​cu​sko osva​ja​nje Car​ta​ge​ne raz​li​ko​va​lo od obič​nog gu​sar​skog na​pa​da sas​to​ja​la se u tome što je
voj​ni​ci​ma pod pri​jet​njom stro​gih kaz​ni bilo za​bra​nje​no ula​zi​ti u kuće sta​nov​ni​ka. Ali se ovo pri​vid​no
po​što​va​nje lič​nos​ti i svo​ji​ne po​ko​re​nih gra​đa​na zas​ni​va​lo u sva​ri na bri​zi gos​po​di​na de Ri​va​ro​la da
se ne iz​gu​bi neki zlat​nik od bla​ga koje je po​če​lo da se sli​va u kasu otvo​re​nu u ime kra​lja Fran​cu​ske.
Kad je zlat​na ri​je​ka naj​zad pre​su​ši​la, on je uki​nuo sva ogra​ni​če​nja i pre​pus​tio grad oti​ma​či​ni svo​jih
voj​ni​ka koji su sad po​če​li pljač​ka​ti onaj dio imo​vi​ne za koje je sta​nov​ni​ci​ma koji su pos​ta​li fran​cu​ski
po​da​ni​ci bilo obe​ća​no da će os​ta​ti ne​tak​nut. Pli​jen je bio ogro​man. Pre​ko sto maz​gi, na​to​va​re​nih zla​-
tom, iz​la​zi​lo je če​ti​ri dana iz gra​da, pre​no​se​ći bla​go do ča​ma​ca, koji su s oba​le pre​vo​zi​li pli​jen na
bro​do​ve.
 ČAST GOSPODINA DE RIVAROLA

Za vri​je​me ka​pi​tu​la​ci​je i još neko vri​je​me iza toga ka​pe​tan Blo​od i veći dio nje​go​vih gu​sa​ra os​-
ta​li su na svo​me po​lo​ža​ju na vi​so​vi​ma Nu​es​tra Se​no​ra de la Pupa, ne​ma​ju​ći poj​ma šta se oko njih
odi​gra​va. Iako je zas​lu​ga za brzo osva​ja​nje gra​da, koji se po​ka​zao kao pra​va riz​ni​ca, pri​pa​da​la sko​ro
pot​pu​no Blo​odu, ako ne i je​di​no nje​mu, Fran​cu​zi nisu ima​li ni to​li​ko ob​zi​ra da ga po​zo​vu na sa​vje​to​-
va​nje ofi​ci​ra na kome su sa gos​po​di​nom de Ri​va​rol om od​lu​či​va​li o uvje​ti​ma ka​pi​tu​la​ci​je.
To je bila uvre​da kak​vu pri​je ka​pe​tan Blo​od ne hi tr​pio ni časa. Ali sada, kad je bio čud​no ras​-
po​lo​žen i kako je htio raš​čis​ti​ti s gu​sa​re​njem, do​volj​no mu je bilo da se samo kraj​nje prez​ri​vo na​smi​-
je pri po​me​nu fran​cu​skog ge​ne​ra​la. To sva​ka​ko nije bilo do​volj​no ka​pe​ta​ni​ma, a još ma​nje nje​go​vim
lju​di​ma Ne​za​do​volj​stvo je prvo ti​nja​lo među nji​ma, dok naj​zad nije žes​to​ko buk​nu​lo kra​jem te sed​mi​-
ce u Car​ta​ge​ni. Tek kad je od​lu​čio da pre​ne​se nji​ho​vu žal​bu ba​ru​nu, us​pio je nji​hov ka​pe​tan da ih za
krat​ko vri​je​me umi​ri. Pos​li​je toga, on od​mah po​tra​ži de Ri​va​ro​la.
Pro​na​šao ga je u kan​ce​la​ri​ja​ma, koje je gos​po​din ba​run smjes​tio u gra​du, s či​ta​vim šta​bom služ​-
be​ni​ka koji su po​pi​si​va​li do​ne​se​no bla​go i pri​kup​lja​li ra​čun​ske knji​ge što su im pre​da​li da bi tač​no
us​ta​no​vi​li ko​li​ke još svo​te no​va​ca tre​ba da pri​me. Ba​run je sje​dio i pre​gle​da​vao knji​ge kao neki tr​go​-
vac, obi​lje​ža​va​ju​ći broj​ke da bi bio si​gu​ran da je sve is​prav​no do po​s​ljed​nje pare. Ovo je do​is​ta bilo
ugled​no za​ni​ma​nje za ge​ne​ra​la kra​ljev​skih po​mor​skih i kop​ne​nih sna​ga On diže lju​ti​to po​gled kad ga
do​la​zak ka​pe​ta​na Blo​oda pre​ki​de u pos​lu.
– Gos​po​di​ne ba​ru​ne – poz​dra​vi ga Blo​od. – Mo​ram go​vo​ri​ti otvo​re​no i mo​ra​te to otr​pje​ti. Među
mo​jim lju​di​ma može sva​kog časa buk​nu​ti po​bu​na.
Gos​po​din de Ri​va​rol ga je pro​ma​trao, uz​dig​nuv​ši malo obr​ve.
– Ka​pe​ta​ne Blo​od, i ja ću go​vo​ri​ti otvo​re​no, i vi, isto tako, mo​ra​te to otr​pje​ti. Ako dođe do po​-
bu​ne, vi i vaši ka​pe​ta​ni bit ćete osob​no od​go​vor​ni za to. Vaša gre​ška je što se pre​ma meni po​na​ša​te
kao pre​ma sa​vez​ni​ku, a ja sam vam od po​čet​ka sa​svim jas​no sta​vio do zna​nja da ste vi samo stu​pi​li u
moju služ​bu. Ako tu či​nje​ni​cu do​bro shva​ti​te, ne​će​mo mo​ra​ti mno​go da se objaš​nja​va​mo oko toga.
Blo​od se je​dva uz​dr​ža. Osje​ćao je da će mo​ra​ti jed​nog li​je​pog dana, ako ni zbog čega dru​gog, a
ono čo​vječ​nos​ti radi, da po​dre​že kri​la ovom na​du​ve​nom i dr​skom pje​tli​ću.
– Mo​že​te vi odre​đi​va​ti naš po​lo​žaj kako vam god dra​go – reče on – ali vas mo​ram pod​sje​ti​ti da
ne mo​že​te pro​mi​je​ni​ti pri​ro​du stva​ri time što ćete joj dati dru​go ime. Dr​žim se či​nje​ni​ca, a naj​vi​še či​-
nje​ni​ce da smo stu​pi​li u su​rad​nju s vama pod odre​đe​nim uvje​ti​ma Moji lju​di to zah​ti​je​va​ju. Oni nisu
za​do​volj​ni.
– Čime nisu za​do​volj​ni? – za​pi​ta ba​run.
– Va​šim po​šte​njem, gos​po​di​ne de Ri​va​rol.
Te​ško da bi uda​rac u lice više za​pre​pas​tio Fran​cu​za.
On se uko​či, us​pra​vi, oči su mu si​je​va​le, a lice bilo sa​mrt​nič​ki bli​je​do. Pi​sa​ri za sto​lo​vi​ma is​-
pus​ti​še pera, oče​ku​ju​ći u stra​hu na​gle iz​lje​ve nje​go​vog gnje​va.
 Ta​jac po​traj a duže. Naj​zad, ovaj ve​li​ki gos​po​din pro​go​vo​ri gla​sam koji je kip​tio od bi​je​sa.
– Zar ste zbi​lja to​li​ko dr​ski, vi i te po​ga​ne lo​pu​že koje idu za vama? Sto zrnu muka! Od​go​va​rat
ćete mi za tu ri​ječ, pa ma​kar se zbog toga mo​rao po​ni​zi​ti i oti​ći na dvo​boj s vama! Fuj!
– Pod​sje​tit ću vas – reče Blo​od – da ne go​vo​rim u svo​je ime, već u ime svo​jih lju​di. Oni su ti
koji nisu za​do​volj​ni, oni pri​je​te da će za​do​vo​lje​nje sami sebi pri​ba​vi​ti, ako im se ono ne da, i to
brzo.
– Da ga pri​ba​ve? – reče Ri​va​rol dr​š​ću​ći od lju​ti​ne. – Neka samo po​ku​ša​ju, pa...
– Ne​moj​te pre​na​gli​ti! Moji mom​ci tra​že ono na što ima​ju pra​vo, i vi to do​bro zna​te. Oni žele
zna​ti, kada će se iz​vr​ši​ti po​dje​la pli​je​na i kada će pri​mi​ti pe​ti​nu koja im pre​ma spo​ra​zu​mu pri​pa​da.
– Bože moj, daj mi strp​lje​nja! Kako da po​di​je​li​mo pli​jen koji još ni​smo pot​pu​no sa​ku​pi​li?
– Moji lju​di s raz​lo​gom vje​ru​ju da ste ga sa​ku​pi​li, a u sva​kom slu​ča​ju, oni ne​ra​do gle​da​ju na to
što se sve to bla​go smje​šta na vaše lađe i što os​ta​je u va​šem po​sje​du. Oni kažu da se pos​li​je toga
neće moći ut​vr​di​ti ko​li​ki je pli​jen.
– Ali – grom i pa​kao! – pa vo​dio sam knji​ge o tome. Svat​ko ih može vi​dje​ti.
– Oni ne žele gle​da​ti knji​ge. Malo ih je koji zna​ju či​ta​ti. Oni žele vi​dje​ti samo bla​go. Oni zna​ju –
kad me već pri​mo​ra​va​te da go​vo​rim otvo​re​no – da su te knji​ge ne​is​ti​ni​te. Pre​ma va​šim knji​ga​ma, kar​-
ta​gen​ski pli​jen iz​no​si ne​kih de​set mi​li​ju​na fun​ti. A oni zna​ju – do​bro su se iz​vjež​ba​li u tim pro​ra​ču​ni​-
ma – da taj pli​jen pre​ma​ša svo​tu od če​tr​de​set mi​li​ju​na. Oni samo zah​ti​je​va​ju da se bla​go po​ka​že i
pred nji​ma iz​mje​ri, kao što je obi​čaj među Obal​skom bra​ti​jom.
– Ne poz​nam gu​sar​ske obi​ča​je. – Gos​po​din je bio pun prez​ren ja.
– Ali ih brzo uči​te.
– Šta ho​će​te time da ka​že​te? Pre​dvo​dim voj​sku, a ne raz​boj​ni​ke.
– O, ra​zu​mi​je se. – Blo​od mu se u oči iro​nič​no smi​jao. – Ali, ma šta vi bili, opo​mi​njem vas da
mo​že​te ima​ti ne​ugod​nos​ti, ako ne po​pus​ti​te pred zah​tje​vom, koji sma​tram pra​ved​nim, pa ga zato i po​-
dr​ža​vam. Ne bih se za​ču​dio da vam se do​go​di da se ni​kad ne iz​vu​če​te iz Car​ta​ge​ne i da ni je​dan zlat​-
nik ne po​ša​lje​te u Fran​cu​sku.
– Ah, pan​di​eu! Vi mi pri​je​ti​te?
– No, no, gos​po​di​ne ba​ru​ne! Opo​mi​njem vas da ne do​đe​te u nez​go​du koju s malo oprez​nos​ti mo​-
že​te iz​bje​ći. Vi ne zna​te na kak​vom vul​ka​nu sje​di​te. Ne zna​te šta su gu​sa​ri. Ako os​ta​ne​te upor​ni, Car​-
ta​ge​na će se na​to​pi​ti krv​lju, a kralj Fran​cu​ske neće time ni​šta do​bi​ti, ma ka​kav bio is​hod bor​be.
Ovim se ras​pra pre​ni​je​la na mir​ni​je zem​lji​šte. Ona je tra​ja​la još neko vri​je​me i naj​zad se za​vr​ši​-
la time što se gos​po​din de Ri​va​rol pre​ko vo​lje oba​ve​zao da za​do​vo​lji gu​sar​ske zah​tje​ve. On je na to
pris​tao vrlo te​ška srca i sar​mo zato što ga je Blo​od naj​zad uvje​rio da bi bilo opas​no ako ne po​pus​ti.
Ako hi doš​lo do bor​be, mo​žda bi i mo​gao po​bi​je​di​ti Blo​odo​ve lju​de. A mo​žda i ne bi. Pa čak, ako bi
i us​pio, to bi ga to​li​ko sku​po sta​ja​lo da pos​li​je toga ne bi bio do​volj​no sna​žan da odr​ži i oču​va ono
što je za​uzeo.
Za​vr​ši​lo se time što je obe​ćao da će od​mah po​du​ze​ti po​treb​ne pri​pre​me tako da su​tra uju​tro ka​-
pe​tan Blo​od i nje​go​vi ofi​ci​ri mogu da mu se jave na pa​lu​bi »Po​bjed​ni​ce«, gdje će im po​ka​za​ti bla​go,
iz​mje​ri​ti ga u nji​ho​vom pri​sus​tvu i od​mah im pre​da​ti pe​ti​nu.
Gu​sa​ri su se te noći od srca smi​ja​li kad su čuli kako je na​glo splas​nu​la oho​lost gos​po​di​na de Ri​-
va​ro​la. No kad je nad Car​ta​ge​nom osva​nuo sli​je​de​ći dan, oni su shva​ti​li za​što je to bilo. U luci su se
na​la​zi​li samo »Ara​bel​la« i »Eli​sa​beth«, a na oba​li su bili na​su​ka​ni »Atro​pos« i »Lac​he​sis« jer ih je
tre​ba​lo po​pra​vi​ti od šte​te koju im je bom​bar​di​ra​nje pri​či​ni​lo. Fran​cu​ski su bro​do​vi ot​plo​vi​li. Oni su
se ne​čuj​no, taj​no, pod okri​ljem noći, iz​vuk​li iz luke i sad su se od njih mo​gla vi​dje​ti za​pad​no, na vi​di​-
ku, je​di​no tri je​dva pri​mjet​na je​dra. Gos​po​din de Ri​va​rol je iš​če​zao s bla​gom, po​ku​piv​ši voj​sku i
mor​na​re koje je do​veo iz Fran​cu​ske. Za so​bom, u Car​ta​ge​ni, os​ta​vio je ne samo gu​sa​re praz​nih ruku,
nego i gos​po​di​na de Cu​ssy a, i do​bro​volj​ce, i crn​ce s His​pa​ni​ole, koje je ta​ko​đer pre​va​rio.
Ove dvi​je gru​pe uje​di​nio je za​jed​nič​ki bi​jes od koga su se sta​nov​ni​ci ovog zlo​sret​nog gra​da sad
pres​tra​ši​li više nego ikad ot​kad je sti​gla ova voj​ska u nji​hov grad.
Ka​pe​tan Blo​od je je​di​ni odr​žao svo​ju hlad​no​krv​nost, pri​gu​šu​ju​ći svo​je du​bo​ko ogor​če​nje. Spre​-
mio se bio da se pri​je ras​tan​ka na​pla​ti na gos​po​di​nu de Ri​va​ro​lu za sve one sit​ne uvre​de i po​ni​že​nja
što mu ih je na​nio ovaj ne​mo​gu​ći čo​vjek koji je sad jas​no po​ka​zao da je nit​kov.
– Mo​ra​mo za nji​ma – reče on – za nji​ma da ih kaz​ni​mo.
U prvi čas bio je to opći pok​lič. Po​tom su raz​mis​li​li da su samo dva gu​sar​ska bro​da spo​sob​na za
plo​vid​bu, a ova dva ne bi mo​gla pri​mi​ti cje​lo​kup​nu mom​čad, na​ro​či​to kad se ima u vidu da u tom
času misu do​volj​no snab​dje​ve​ni za dužu plo​vid​bu. Po​sa​de »Lac​he​si​sa« i »Atro​po​sa« i nji​ho​vi ka​pe​-
ta​ni Wol​ver​sto​ne i Yber​vil​le odus​ta​li su od te na​mje​re. I na kra​ju kra​je​va, u Car​ta​ge​ni će se još si​gur​-
no naći sa​kri​ve​nog bo​gat​stva. Oni će os​ta​ti tu i, pri​pre​ma​ju​ći svo​je bro​do​ve, iš​ču​pat će to bla​go.
Neka Blo​od i Hag​t​hor​pe i oni koji su s nji​ma rade kako god hoće.
Tek tada je Blo​od shva​tio, ko​li​ko je nje​gov pri​jed​log bio pro​miš​ljen, i, dok je on po​ku​ša​vao da
ga po​vu​če, uma​lo da nije doš​lo do bit​ke iz​me​đu dvi​je stra​ne na koje je gu​sa​re po​di​je​lio nje​gov pri​-
jed​log. Za to vri​je​me su se fran​cu​ska je​dra na vi​di​ku sve više sma​nji​va​la. Blo​od je oča​ja​vao. Ako
sad ode, bog​z​na šta će biti s gra​dom, s ob​zi​rom na ras​po​lo​že​nje onih koje os​tav​lja. Ako os​ta​ne, to bi
samo zna​či​lo da će se nje​go​vi i Hag​t​hor​pe ovi mom​ci pri​dru​ži​ti op​ćem raz​vra​tu i uve​ća​ti gro​zo​tu do​-
ga​đa​ja koji su pos​ta​li ne​iz​bjež​ni. I dok on tako nije mo​gao da se od​lu​či, nje​go​vi i Hag​t​hor​pe​ovi lju​di
uze​še stvar u svo​je ruke, nes​trp​lji​vi da kre​nu u lov na Ri​va​ro​la. Ne samo da ga tre​ba kaz​ni​ti za ovu
pod​lu pre​va​ru, nego je tu i ogrom​no bla​go koje tre​ba pri​gra​bi​ti na taj na​čin što će sma​tra​ti ne​pri​ja​te​-
ljem ovog fran​cu​skog za​po​vjed​ni​ka koji je sam tako nit​kov​ski ra​ski​nuo sa​vez.
I dok je Blo​od, ras​tr​zan pro​ti​v​rječ​nim raz​lo​zi​ma, ok​li​je​vao, oni ga sko​ro si​lom odvu​ko​še na
»Ara​bel​lu«.
Za je​dan sat, po​što su samo na​pu​ni​li ću​po​ve vo​dom i smjes​ti​li ih na brod, »Ara​bel​la« i »Eli​sa​-
beth« kre​nu​še u po​tje​ru.
»Kad smo već sa​svim bili iz​iš​li na otvo​re​no more i kad je odre​đen pra​vac „Ara​bel​li” – za​pi​sao
je Pitt u svoj dnev​nik – odem da po​tra​žim ka​pe​ta​na, zna​ju​ći da je u ve​li​kom du​šev​nom nes​po​koj​stvu
zbog ovih do​ga​đa​ja. Na​đem ga gdje sje​di u svo​joj ka​bi​ni, sam, s gla​vom među ru​ka​ma i s oči​ma, koje
su, pune uža​sa, bu​lji​le na​pri​jed, ne vi​de​ći ni​šta.«
– Šta je sad, Pe​te​re? – po​vi​če mla​di mor​nar iz So​mer​se​ta. – Za​bo​ga, čo​vje​če, šta te sad muči?
Nije valj​da Ri​va​rol?
– Ne – pre​va​li Blo​od te​ško pre​ko je​zi​ka. I ovog, je​di​nog puta on otvo​ri svo​je srce. Mo​žda je
mo​rao dati odu​ška ono​me što ga je mu​či​lo da ne bi pao u bez​um​lje. A Pitt je, uos​ta​lom, bio nje​gov
pri​ja​telj koji ga je vo​lio, te je bio pra​vi čo​vjek pred ko​jim se mo​gao po​vje​ri​ti. – Kad bi ona zna​la!
Kad bi ona zna​la! O, bože! Mis​lio sam da sam pre​ki​nuo s gu​sa​re​njem; mis​lio sam da sam s tim za​uvi​-
jek za​vr​šio. A eto, taj nit​kov me je pri​nu​dio na haj​du​či​ju goru od svih za koje sam ika​da do​sad bio
kriv. Po​mis​li na Car​ta​ge​nu! Po​mis​li na onaj pa​kao koji sad tamo pra​ve oni đa​vo​li! I sve će to pas​ti na
moju dušu!
– Ne, Pe​te​re, to neće pas​ti na tvo​ju, već na Ri​va​ro​lo​vu dušu. Sve je to uči​nio taj od​vrat​ni lu​pež.
Zar si mo​gao ne​što uči​ni​ti da to spri​je​čiš?
– Da sam mo​gao po​mo​ći, os​tao bih.
– A po​mo​ći nisi mo​gao, kao što znaš. Pre​ma tome, šta ja​di​ku​ješ?
– Nije samo to u pi​ta​nju – je​čao je Blo​od. – Šta sad? Šta mi pre​os​ta​je? One​mo​gu​ći​li su mi da
vjer​no slu​žim En​gle​skoj. Vjer​na služ​ba Fran​cu​skoj do​ve​la je do ovo​ga; pos​li​je ovo​ga ni ona nije više
mo​gu​ća. Šta onda pre​os​ta​je? Gu​sa​re​nje? S tim sam za​vr​šio. Neka me đavo od​ne​se, ali da bih po​šte​no
ži​vio, os​ta​lo bi mi je​di​no da svoj mač po​nu​dim špa​njol​skom kra​lju.
No, os​ta​lo je još ne​što, ne​što što je naj​ma​nje mo​gao oče​ki​va​ti, ne​što ka čemu su oni brzo je​dri​li
po sun​ča​nom, trop​skom moru. Sve to što je on sada gor​ko prok​li​njao bio je samo neo​p​ho​dan put ko​-
jim je mo​ra​lo da pro​đe stva​ra​nje nje​go​ve neo​bič​ne sud​bi​ne.
Upu​tiv​ši se pre​ma His​pa​ni​oli, jer su bili si​gur​ni da Ri​va​rol mora prvo tamo oti​ći da hi se opre​-
mio pri​je no što bi po​ku​šao pre​ći u Fran​cu​sku, »Ara​bel​la« i »Eli​sa​beth« su, uz umje​re​no po​vo​ljan
vje​tar, dva dana i dvi​je noći živo is​jek​le va​lo​ve u prav​cu sje​ve​ra, ne smo​triv​ši ni​jed​nom svoj že​lje​ni
pli​jen. Tre​ći dan je osva​nuo s ma​glom koja im je sma​nji​la vi​dik na dvi​je do tri mi​lje i po​ja​ča​la nji​ho​-
vo nes​trp​lje​nje i bo​ja​zan da bi gos​po​din de Ri​va​rol mo​gao sa​svim iz​ma​ći.
Pre​ma Pit​to​vom brod​skom dnev​ni​ku, oni su se tada na​la​zi​li pri​bliž​no na 75° 30’ za​pad​ne du​ži​ne
i 17° 45’ sje​ver​ne ši​ri​ne tako da im je Ja​ma​ica os​ta​la s li​je​ve stra​ne, na ne​kih tri​de​set mi​lja u smje​ru
za​pa​da, a da​le​ko na sje​ve​ro​za​pa​du na​zi​rao se, je​dva vid​ljiv, kao ka​kav sprud od obla​ka, ve​li​ki vi​je​-
nac Pla​vih pla​ni​na čiji su vr​ho​vi pa​ra​li gor​nji jas​ni zrač​na sloj iz​nad ni​ske iz​ma​gli​ce. Je​dri​li su po
za​pad​nom vje​tru, a ovaj je do​no​sio do nji​ho​vih uši​ju ne​ka​kav šum od tut​nja​ve koji hi ma​nje is​kus​ne
uši mo​gle pri​pi​sa​ti lom​lje​nju va​lo​va uz oba​lu.
– To​po​vi! – reče Pitt koji je s Blo​odom sta​jao na kr​me​noj pa​lu​bi. Blo​od kim​nu gla​vom, os​lu​šku​-
ju​ći.
– De​set, mo​žda pet​na​est mi​lja da​le​ko, neg​dje pre​ma Port Roya​lu, kako mi se čini – do​da​de Pitt.
Po​tom po​gle​da ka​pe​ta​na. – Je li to važ​no za nas? – za​pi​ta.
– To​pov​ska palj​ba is​pred Port Roya​la... to na​vo​di na po​mi​sao da se pu​kov​nik Bi​shop ba​cio na
po​sao. Ali pro​tiv koga hi on vo​dio bor​bu, ako ne pro​tiv na​ših pri​ja​te​lja? Mis​lim da to može biti zna​-
čaj​no za nas. U sva​kom slu​ča​ju pri​bli​žit ćemo se da bi​smo to is​pi​ta​li. Na​re​di da okre​nu kor​mi​lo.
Do​tle no​še​ni vje​trom, oni okre​ta​še brod u smje​ru odak​le je vje​tar pu​hao, uprav​lja​ju​ći se po pot​-
mu​loj jeki bit​ke koja je pos​ta​ja​la sve glas​ni​ja i odre​đe​ni​ja, uko​li​ko su se više pri​bli​ža​va​li. Plo​vi​li su
tako mo​žda či​tav sat. Po​tom, dok je Blo​od pre​tra​ži​vao ma​glo​vi​ti vi​dik, oče​ku​ju​ći da sva​kog tre​nut​ka
ugle​da bro​do​ve u bor​bi, to​pov​ska palj​ba odjed​nom umu​če.
Oni ipak nas​ta​vi​še tim smje​rom, mo​tre​ći, nes​trp​lji​vo i briž​no, sa svom po​sa​dom na pa​lu​bi, more
pred so​bom. Naj​ed​nom se pred nji​ho​vim oči​ma uka​za ne​što što se ubr​zo jas​no po​ka​za​lo šta je: ve​li​ki
brod u po​ža​ru. I dok se »Ara​bel​la« i »Eli​sa​beth«, koja je plo​vi​la na ma​lom od​sto​ja​nju, sve više pri​-
bli​ža​va​la, dr​že​ći se sje​ve​ro​za​pad​nog smje​ra, obri​si bro​da koji je go​rio sve jas​ni​je su se ocr​ta​va​li.
Jed​nog tre​nut​ka iz​nad dima i va​tre oš​tro iz​bi​še crne ka​tar​ke bro​da i Blo​od kroz svoj da​le​ko​zor ra​zaz​-
na jas​no zas​ta​vu sve​tog Ge​or​ga, koja se le​pr​ša​la s glav​ne ka​tar​ke.
– En​gle​ski brod! – uzvik​nu on.
Pro​ma​trao je po moru ne bi li ugle​dao po​bjed​ni​ka u ovoj bici, o ko​joj je po​red tut​nja​ve kaju su
čuli go​vo​rio i ovaj ža​los​ni do​kaz; a kada su naj​zad, po​što su se više pri​bli​ži​li za​pa​lje​nom bro​du, na
da​lji​ni od tri do če​ti​ri mi​lje ras​poz​na​li bli​je​de obri​se tri vi​so​ke lađe koje su plo​vi​le ka Port Roya​lu,
prva i pri​rod​na pret​pos​tav​ka bila je da te lađe pri​pa​da​ju flo​ti s Ja​ma​ice, a da je za​pa​lje​ni brod gu​sar​-
ski, te sto​ga po​žu​ri​še da pri​hva​te tri čam​ca iko​ja su se uda​lja​va​la od za​pa​lje​nog bro​da. Ali je Pitt da​-
le​ko​zo​rom is​pi​ti​vao eska​dru koja se gu​bi​la i za​pa​zio stva​ri koje je samo oko is​kus​nog mor​na​ra mo​glo
pri​mi​je​ti​ti: on obja​vi ne​vje​ro​jat​nu vi​jest, da je naj​ve​ći od ta tri bro​da Ri​va​ro​lo​va »Po​bjed​ni​ca«.
Sku​pi​še je​dra, os​ta​viv​ši samo ve​li​ko, i sta​do​še iz​vla​či​ti čam​ce koji su do kraj​nje mje​re bili na​-
to​va​re​ni pre​ži​vje​lim lju​di​ma. A tre​ba​lo je spa​ša​va​ti i dru​ge koji su se dr​ža​li za gre​de i sav os​ta​li krš
što se ra​suo po pu​či​ni.
 U SLUŽBI KRALJA WILLIAMA

Je​dan od ča​ma​ca uda​ri o bok »Ara​bel​le« i uz ljes​tvi​ce pope se prvo neki ni​zak, sla​ba​šan i do​tje​-
ran gos​po​din u zla​tom op​to​če​nom mun​di​ru od sa​ti​na; nje​go​vo uve​lo, žuto, sit​no, mr​zo​volj​no lice uok​-
vi​ri​va​la je gus​ta, crna vla​su​lja. Nje​go​vo po​mod​no, sku​po​cje​no odi​je​lo nije ni​ma​lo stra​da​lo u opas​-
nos​ti koju je pre​ži​vio, a on se kre​tao sa​mo​uvje​re​noš​ću čo​vje​ka na po​lo​ža​ju. Oči​gled​no nije bio gu​sar.
Za njim je sti​gao čo​vjek koji je pre​ma sve​mu, osim po go​di​na​ma, bio fi​zič​ki su​šta su​prot​nost nje​mu,
kru​pan, sna​žan i ener​gi​čan, pu​nog, Okru​glog, opa​lje​nog lica, pod​smješ​lji​vih usta i pla​vih, žmir​ka​vih
oči​ju. Li​je​po se no​sio, ali bez ki​ća​nja, a os​tav​ljao je sna​žan do​jam čo​vje​ka koji zna šta hoće.
Spus​tiv​ši se s ljes​tvi​ca na sred​nji dio pa​lu​be, gdje ga je ka​pe​tan Blo​od već če​kao, čo​vje​ču​ljak
pre​le​tje pro​nic​lji​vim, tam​nim oči​ma kao u la​si​ce pre​ko gru​bih li​ko​va sa​kup​lje​ne po​sa​de »Ara​bel​le«.
– Kuda li sam to sad za​pao? – za​pi​ta lju​ti​to. – Jes​te li En​gle​zi ili koji ste vrag?
– Imam čast da bu​dem Irac, gos​po​di​ne. Moje je ime Blo​od – ka​pe​tan Pe​ter Blo​od, a ovo je moj
brod »Ara​bel​la«, i mi vam obo​je sto​ji​mo na ras​po​la​ga​nju.
– Blo​od! – pis​nu čo​vje​ču​ljak. – Sad još i on! Gu​sar! – Okre​ne se ko​lo​su koji ga je pra​tio. – Onaj
prok​le​ti gu​sar van der Kuylen. Sva mi se utro​ba pre​vr​će; bili smo na Sci​li, a sada smo na Ha​rib​di.
– Tako? – reče dru​gi iz grla. Za​tim opet: – Tako? – A, onda ga, po​što je sve shva​tio sa ša​lji​ve
stra​ne, spo​pa​de smi​jeh kome se pot​pu​no pre​pus​ti.
– Grom i pa​kao! Šta ti je smi​ješ​no, mor​ska svi​njo? – mu​mlao je čo​vje​ču​ljak u mun​di​ru. – Bit će
to kras​na pri​ča kod nas u En​gle​skoj. Ad​mi​ral van der Kuylen prvo u toku noći gubi flo​tu, za​tim mu
fran​cu​ska eska​dra po​ta​pa nje​gov ad​mi​ral​ski brod, a na kra​ju pos​ta​je za​rob​lje​nik jed​nog gu​sa​ra. Milo
mi je što na​la​zi​te da je to smi​ješ​no. Po​što me je gos​po​din bog kaz​nio zbog mo​jih gri​je​ho​va da bu​dem
s vama ov​dje, da sam prok​let, ako mi je to smi​ješ​no!
– Po​sri​je​di je nes​po​ra​zum, ako smi​jem da vam skre​nem paž​nju – umi​je​ša se Blo​od mir​nim gla​-
som.
– Vi, gos​po​do, nis​te za​rob​lje​ni, vi ste spa​se​ni. Kad to uvi​di​te, mo​žda ćete biti do​bri da pri​hva​ti​-
te gos​to​prim​s​tvo koje vam pru​žam. Ono je, mo​žda, si​ro​maš​no, ali to je sve čime ras​po​la​žem.
Lju​ti​ti mali gos​po​din gle​dao ga je uko​če​nim po​gle​dom. ,
– Sto mu muka! Vi sebi do​zvo​lja​va​te da bu​de​te iro​nič​ni? – pri​mi​je​ti on s ne​go​do​va​njem i vje​ro​-
jat​no da bi pre​du​hi​trio tak​vu dalj​nju na​mje​ru, on se pred​sta​vi: – Ja sam lord Wil​lo​ug​h​by, ge​ne​ral​ni
gu​ver​ner Za​pad​ne In​di​je, služ​be​nik kra​lja Wil​li​ama, a ovo je ad​mi​ral van der Kuylen, za​po​vjed​nik
za​pad​no-in​dij​ske flo​te nje​go​vog ve​li​čans​tva, koja u ovom tre​nut​ku luta neg​dje u ovom glu​pom Ka​rip​-
skom moru.
– Kra​lja Wil​li​ama? – upi​ta Blo​od ,i osje​ti kako su Pitt i Dyke koji su sta​ja​li iza nje​ga, priš​li bli​-
že, jer su se za​ču​di​li kao i on. – A tko je taj kralj Wil​li​am i čega je on kralj?
– Šta to zna​či? – Lord Wil​lo​ug​h​by ga je pro​ma​trao ču​de​ći se više nego i on sam. Naj​zad pro​go​-
vo​ri:
 – Mis​lim na nje​go​vo ve​li​čans​tvo kra​lja Wil​li​ama III
– Wil​li​ama Oran​skog – koji s kra​lji​com Mary vla​da En​gle​skom već više od dva mje​se​ca.
Nas​ta​de tre​nu​tak šut​nje, dok Blo​od ne shva​ti ono što mu re​ko​še.
– Zna​či li to, gos​po​di​ne, da su se kod nas u En​gle​skoj po​bu​ni​li i zba​ci​li onu hu​lju Ja​me​sa i nje​-
go​vu lu​pe​šku ban​du?
Ad​mi​ral van der Kuylen gur​nu lak​tom gos​po​di​na lor​da, a pla​ve oči mu ve​se​lo za​trep​ta​še.
– Ima vrlo zdra​ve po​li​tič​ke po​gle​de – pro​mrm​lja on.
Na mr​kom licu gos​po​di​na lor​da osmi​jeh je pra​vio bore koje su sli​či​le na ožilj​ke.
– Zar to još nis​te čuli? Pa gdje ste, do vra​ga, bili?
– Ni​smo bili u vezi sa svi​je​tom po​s​ljed​nja tri mje​se​ca – od​go​vo​ri Blo​od.
– Grom i pa​kao! Mora da je tako bilo! A za ta tri mje​se​ca u svi​je​tu su se do​go​di​le iz​vjes​ne pro​-
mje​ne.
On mu ih ukrat​ko is​pri​ča. Kralj Ja​mes je po​bje​gao u Fran​cu​sku i tamo živi pod za​šti​tom kra​lja
Lo​uis a, zbog čega je, kao i zbog dru​gih raz​lo​ga, En​gle​ska stu​pi​la u sa​vez koji je obra​zo​van pro​tiv nje
i sada je u ratu s Fran​cu​skom. Zato se do​go​di​lo da je tog ju​tra flo​ta gos​po​di​na de Ri​va​ro​la na​pa​la za​-
po​vjed​nič​ki brod ho​lan​d​skog ad​mi​ra​la, iz čega je jas​no pro​izi​la​zi​lo da je na svom putu iz Car​ta​ge​ne
Fran​cuz saz​nao tu vi​jest od ne​kog bro​da koga je uz put su​sreo.
Za​tim ih Blo​od po​nov​no uvje​ri da će se na nje​go​vom bro​du s nji​ma pos​tu​pa​ti s po​što​va​njem, pa
odve​de ge​ne​ral​nog gu​ver​ne​ra i ad​mi​ra​la u svo​ju ka​bi​nu, a rad na spa​ša​va​nju se nas​ta​vi. Blo​od se nije
mo​gao osvi​jes​ti​ti od vi​jes​ti koju je čuo. Ako su kra​lja Ja​me​sa svrg​nu​li i prog​na​li, onda je kraj nje​go​-
vom, Blo​odo​vom, pro​gons​tvu zbog nje​go​vog to​bož​njeg učeš​ća u ra​ni​jem po​ku​ša​ju zba​ci​va​nja ovog ti​-
ra​ni​na. Mo​gao je sada da se vra​ti iku​ći i nas​ta​vi svoj ži​vot tamo gdje ga je pri​je če​ti​ri go​di​ne tako ne​-
sret​no pre​ki​nuo. Bio je za​sje​njen mo​guć​nos​ti​ma koje su se tako iz​ne​na​da otva​ra​le pred njim. Ove su
ga to​li​ko obu​ze​le da ih je mo​rao sa​op​ći​ti na​glas. Pri tome, re​kao je ma​lom, lu​ka​vom gos​po​di​nu, koji
ga je svo vri​je​me pa​ž​lji​vo pro​ma​trao, više o sebi no što je i sam znao ili na​mje​ra​vao reći.
– Vra​ti​te se kući – reče lord, kad je Blo​od zas​tao. – Mo​že​te biti si​gur​ni da vas nit​ko neće uz​ne​-
mi​ra​va​ti zbog va​šeg gu​sa​re​nja, jer će uze​ti u ob​zir ono što vas je na​tje​ra​lo da se nji​me ba​vi​te. Ali za​-
što se žu​ri​ti? Mi smo, na​rav​no, čuli za vas i zna​mo šta sve mo​že​te uči​ni​ti na moru. Uka​zu​je vam se
od​lič​na pri​li​ka, jer ka​že​te da ste siti gu​sa​re​nja. Ako bi se od​lu​či​li da slu​ži​te kra​lja Wil​li​ama ov​dje, za
vri​je​me ovog rata, vaše poz​na​va​nje Za​pad​ne In​di​je uči​ni​lo bi vas vrlo ci​je​nje​nim služ​be​ni​kom nje​go​-
vog ve​li​čans​tva, a ono vam neće os​ta​ti ne​za​hval​no. Tre​ba da raz​mis​li​te o tome. Sto mu muka, gos​po​-
di​ne, ope​tu​jem, pru​ža vam se od​lič​na pri​li​ka.
– Vaša mi​lost mi je pru​ža! – po​pra​vi ga Blo​od.
– Ve​oma sam za​hva​lan. Ali u ovom tre​nut​ku ne mogu mis​li​ti ni o čemu osim o toj ve​li​koj no​vos​-
ti. Ona mi​je​nja iz​gled svi​je​ta. Mo​ram se na​uči​ti da ga gle​dam onak​vog kaj​kav je sada pri​je no što
odre​dim svo​je mjes​to u nje​mu.
Pitt uđe i javi da su za​vr​ši​li spa​ša​va​nje i da se spa​se​ni lju​di – njih če​tr​de​set i pet – na​la​ze na
dva gu​sar​ska bro​da. On za​tra​ži dalj​nja na​re​đe​nja. Blo​od se diže.
– Obu​zet vlas​ti​tim bri​ga​ma, za​ne​ma​rio sam bri​gu o va​šoj mi​los​ti. Vi že​li​te da vas is​kr​cam u Port
Roya​lu?
 – Port Roya​lu? – Čo​vje​ču​ljak se sr​di​to pro​me​ško​lji na svo​joj sto​li​ci. On lju​ti​to i po​tan​ko is​pri​ča
ka​pe​ta​nu Blo​odu kako su pret​hod​ne ve​če​ri pris​ta​li u Port Roya​lu i kako nisu naš​li gu​ver​ne​ra. – Oti​šao
je ka Tor​tu​gi u neku be​smis​le​nu po​tje​ru za gu​sa​ri​ma i po​veo ci​je​lu flo​tu so​bom.
Blo​od je ča​sak gle​dao u čudu, a onda je mo​rao da se na​smi​je.
– Oti​šao je, pret​pos​tav​ljam, pri​je nego što je čuo za vi​jest o pro​mje​ni kra​lja u En​gle​skoj i o ratu
s Fran​cu​skom.
– Nije – od​vra​ti od​luč​no Wil​lo​ug​h​by. – Pri​je nego što je kre​nuo, bio je oba​vi​je​šten i o jed​nom i
o dru​gom, a isto tako i o mom do​la​sku.
– Ne​mo​gu​će!
– Tako sam i ja mis​lio. Ali to oba​vje​šte​nje do​bio sam od ne​kog ma​jo​ra Mal​lar​da koga sam na​-
šao u Port Roya​lu i koji, iz​gle​da, uprav​lja, u od​sus​tvu te bu​da​le.
– Zar je on to​li​ko lud da na​pus​ti svo​ju duž​nost u ovak​vo vri​je​me? – ču​dio se Blo​od.
– I to, imaj​te na umu, po​veo ci​je​lu flo​tu, iz​la​žu​ći tako grad fran​cu​skom na​pa​du. Tak​vog gu​ver​ne​-
ra je proš​la vla​da naš​la da pos​ta​vi; time je ukrat​ko re​če​no i kak​va je to vla​da bila! Os​tav​lja Port
Royal bez za​šti​te, osim jed​ne troš​ne tvr​đa​ve koja se za je​dan sat može pre​tvo​ri​ti u ru​še​vi​nu. Grom ga
spa​lio! To je ne​vje​ro​jat​no!
S Blo​odo​vog lica nes​ta​de osmi​je​ha.
– Zna li za to Ri​va​rol? – uzvik​nu on oš​tro.
Od​go​vo​rio mu je ho​lan​d​ski ad​mi​ral:
– Zar bi išao tamo da ne zna? Gos​po​din de Ri​va​rol je za​ro​bio neke naše lju​de. Mo​žda su mu oni
rek​li. Mo​žda ih je na​tje​rao da mu kažu. To je do​bra pri​li​ka.
Gos​po​din lord je re​žao kao div​lja mač​ka.
– Ona bi​tan​ga Bi​shop od​go​va​rat će svo​jom gla​vom, ako se ikak​vo zlo do​go​di zbog nje​go​vog na​-
pu​šta​nja duž​nos​ti. A šta ćemo, ako je on to na​mjer​no uči​nio? Šta ćemo, ako je on više hu​lja nego bu​-
da​la? Šta ćemo, ako je ovo nje​gov na​čin da pos​lu​ži kra​lju Ja​me​su od koga je do​bio po​lo​žaj ?
Ka​pe​tan Blo​od je bio ve​li​ko​du​šan.
– Te​ško će biti da je to. Nag​na​la ga je osve​to​lju​bi​vost. On tra​si mene u Tor​tu​gi, mi​lor​de. Ali,
dok se on time bavi, ja mis​lim da se po​bri​nem za Ja​ma​icu kra​lja Wil​li​ama. – On se na​smi​je s više ve​-
se​los​ti nego što je po​ka​zao za sva ova pro​tek​la dva mje​se​ca. – Okre​ni u smje​ru Ja​ma​ice, Je​re​mi​ah, i
što brže. Sti​ći ćemo još de Ri​va​ro​la i is​to​vre​me​no pre​čis​ti​ti dru​ge ra​ču​ne.
I lord Wil​lo​ug​h​by i ad​mi​ral bili su kao na igla​ma.
– Ali, vi nis​te to​li​ko jaki! – uzvik​nu gos​po​din lord. – Sva​ki od fran​cu​ska tri bro​da vri​je​di ko​li​ko
vaša dva, pri​ja​te​lju.
– Po bro​ju to​po​va, da – od​go​vo​ri Blo​od i osmi​jeh​nu se. – Ali u ovim stva​ri​ma igra ulo​gu još ne​-
što osim to​po​va. Ako vaša mi​lost želi da vidi jed​nu bit​ku na moru vo​đe​nu ona​ko kako tre​ba da se
vodi, imat će pri​li​ku.
Obo​ji​ca su ga gle​da​la s ču​đe​njem.
– Ali kak​vi su vaši iz​gle​di! – na​va​lji​vao je gos​po​din lord.
– To je ne​mo​gu​će – reče van der Kuylen, ma​šu​ći svo​jom ve​li​kom gla​vom. Mor​nar​ska vje​šti​na je
važ​na. Ali to​po​vi su to​po​vi.
– Ako ga ne mogu po​bi​je​di​ti, mogu po​to​pi​ti svo​je bro​do​ve u ka​na​lu da ga za​dr​žim dok se Bi​shop
sa svo​jom eska​drom ne vra​ti sa svog uza​lud​nog go​nje​nja, ili dok se ne po​ja​vi vaša flo​ta.
– A kak​va će ko​rist biti od toga? – za​pi​ta Wil​lo​ug​h​by.
– Sad ću vam reći. Ri​va​rol je bu​da​la ako se ko​ris​tio ovom pri​li​kom s ob​zi​rom na ono što ima na
bro​du. On nosi bla​go koje vri​je​di če​tr​de​set mi​li​ju​na fun​ti i koje je op​ljač​kao u Car​ta​ge​ni. – Oni po​-
sko​či​še pri po​me​nu te ogrom​ne svo​te. – S tim bla​gom je oti​šao u Port Royal. Bilo da me po​bi​je​di ili
ne, neće iz​i​ći iz Port Roya​la s njim, a pri​je ili kas​ni​je bla​go će dos​pje​ti u kasu kra​lja Wil​li​ama po​što
se mo​jim gu​sa​ri​ma is​pla​ti, re​ci​mo, jed​na pe​ti​na. Je​smo li se spo​ra​zu​mje​li, lor​de Wil​lo​ug​h​by?
Gos​po​din lord us​ta​de i, za​ba​civ​ši una​zad bo​ga​te čip​ke na ru​ka​vu, pru​ži mu svo​ju njež​nu, bi​je​lu
ruku.
– Ka​pe​ta​ne Blo​od, ot​krio sam u vama ve​li​kog čo​vje​ka – iz​ja​vi on.
– Vaša mi​lost ima, si​gur​no, vrlo pro​nic​lji​vo oko kad je to opa​zi​la – na​smi​ja se ka​pe​tan.
– Da, da! Ali kako ćete to iz​ves​ti ? – mu​mlao je van der Kuylen.
– Haj​de​mo, na pa​lu​bu, pa ćete pri​je no što sun​ce zađe i sami ima​ti pri​li​ke da vi​di​te kako to iz​-
gle​da.
 POSLJEDNJA BITKA »ARABELLE«

– Za​što ok​li​je​va​te, dra​gi pri​ja​te​lju? – pro​mrm​lja van der Kuylen.

– Da, za ime bož​je, za​što? – pri​hva​ti Wil​lo​ug​h​by.
Bilo je to is​tog dana pos​li​je pod​ne; dva gu​sar​ska bro​da bla​go su se lju​lju​ška​la i nji​ho​va je​dra li​-
je​no le​pr​ša​la u za​vje​tri​ni du​gog kop​ne​nog je​zič​ka koji je sa​či​nja​vao ve​li​ku pri​rod​nu luku Port Roya​-
la, uda​lje​nu naj​vi​še jed​nu mi​lju od tjes​na​ca ko​jim se u luku ula​zi​lo i nad ko​jim je bdje​la tvr​đa​va.
Proš​la su već do​bra dva sata ot​ka​ko su se tu za​us​ta​vi​li, pri​vu​kav​ši se tako da ih nisu pri​mi​je​ti​li ni iz
gra​da, ni s lađa gos​po​di​na de Ri​va​ro​la, a za svo to vri​je​me zrak je po​drh​ta​vao od rike to​po​va koji su
gru​va​li s kop​na i s mora, da​ju​ći na zna​nje da se vodi lju​ta bit​ka iz​me​đu Fran​cu​za i bra​ni​la​ca Port
Roya​la. To dugo, praz​no če​ka​nje ki​da​lo je živ​ce i lor​du Wil​lo​ug​h​byu i ad​mi​ra​lu van der Kuyle​nu.
– Re​kos​te da ćete nam ne​što li​je​po po​ka​za​ti. Gdje je to li​je​po?
Blo​od ih po​gle​da smi​je​še​ći se s puno sa​mo​po​uz​da​nja. Bio je oprem​ljen za bor​bu, u ok​lo​pu od
cr​nog če​li​ka.
– Neću dugo zlo​upo​treb​lja​va​ti vaše strp​lje​nje. Evo, već pri​mje​ću​jem da va​tra po​pu​šta. Ali stvar
sto​ji ova​ko: ako pre​na​gli​mo, ni​šta ne​će​mo do​bi​ti, a ako po​če​ka​mo, mo​že​mo do​bi​ti pri​lič​no, kao što
ću vam, na​dam se, po​ka​za​ti.
Lord Wil​lo​ug​h​by ga po​gle​da ne​po​vjer​lji​vo.
– Mis​li​te, valj​da, da se za to vri​je​me može vra​ti​ti Bi​shop, ili da će se po​ja​vi​ti flo​ta ad​mi​ra​la
van der Kuyle​na?
– Ne, na tako ne​što, za​is​ta, ne mis​lim. Mis​lim da će u ovoj bor​bi s tvr​đa​vom flo​ta gos​po​di​na de
Ri​va​ro​la – koji je pre​ma ono​me što sam imao pri​li​ke vi​dje​ti pri​li​čan nes​pret​nja​ko​vić – biti ošte​će​na
tako da bi se time naše sna​ge pri​bliž​no iz​rav​na​le. A imat ćemo sva​ka​ko do​volj​no vre​me​na da kre​ne​-
mo na​pri​jed, kad se tvr​đa​va ne bude mo​gla više bra​ni​ti.
– Da, da! – od​sječ​no, kao da se na​kaš​ljao, odo​bri mali ge​ne​ral​ni gu​ver​ner. – Ra​zu​mi​jem šta ho​-
će​te i mis​lim da ste pot​pu​no u pra​vu. Ka​pe​ta​ne Blo​od, ima​te oso​bi​ne ve​li​kog za​po​vjed​ni​ka. Iz​vi​nja​-
vam se što sam vas po​greš​no shva​tio.
– Vaša mi​lost je vrlo lju​baz​na. Vi​di​te, imam iz​vjes​nog is​kus​tva u ovak​vim bor​ba​ma; spre​man
sam ući u sva​ki ri​zik u koji mo​ram, ali neću pri​hva​ti​ti onaj koji ne mo​ram. Ali... – On zas​ta​de da bi
os​luš​nuo. – Da, bio sam u pra​vu. Va​tra po​pu​šta. To bi zna​či​lo da je do​šao kraj Ma​ilar​do​vom ot​po​ru u
tvr​đa​vi. Hej, Je​re​mi​ah!
Naže se pre​ko ogra​de i oš​trim gla​som iz​da​de za​po​vi​jes​ti. Nad​mor​na​re​va pi​štalj​ka pis​nu i brod,
koji je iz​gle​dao kao da dri​je​ma, pre​nu se i oži​vje. Cu se bat ko​ra​ka po pa​lu​bi, škri​pa če​kr​ka, di​za​nje
je​da​ra. Okre​nu​še kor​mi​lo na dru​gu stra​nu i za tili čas bili su u po​kre​tu. Za nji​ma je išla »Eli​sa​beth«
koja se uprav​lja​la pre​ma sig​na​li​ma s »Ara​bel​le«. Top​nik Ogle, koga je po​zvao, pri​mi po​s​ljed​nje Blo​-
odo​ve upu​te pri​je no što siđe na svo​je bor​be​no mjes​to na glav​noj pa​lu​bi.
Za če​t​vrt sata obiš​li su rt i priš​li ula​zu u luku, na to​pov​skom do​me​tu tri Ri​va​ro​lo​ve lađe, pre​ma
ko​ji​ma su se sad odjed​nom po​ja​vi​li.
Na mjes​tu gdje je bila tvr​đa​va ugle​da​li su go​mi​lu ru​še​vi​na iz ko​jih se di​zao dim, a po​bje​do​nos​ni
fran​cu​ski brod, na či​joj se ka​tar​ci vila zas​ta​va s kri​no​vi​ma, hi​tao je na​pri​jed da za​uz​me bo​ga​ti pli​jen
čije je bra​ni​oce uni​štio.
Blo​od pro​mo​tri fran​cu​ske bro​do​ve i na​smi​ja se za​do​volj​no. Iz​gle​da​lo je da su »Po​bjed​ni​ca« i
»Mo​du​sa« za​do​bi​le samo ma​nje oz​lje​de, ali se tre​ći brod »Kit« nag​nuo na li​je​vu stra​nu da bi odr​žao
iz​nad vode ve​li​ki otvor na des​nom boku, jer nije više bio spo​so​ban za bor​bu.
– Eto, vi​di​te! – vik​nu on van der Kuyle​nu; ne sa​če​kav​ši da Ho​lan​đa​nin pro​gun​đa svo​je odo​bra​-
va​nje, iz​ba​ci za​po​vi​jest: – Kor​mi​lo na li​je​vo!
Po​ja​va ve​li​kog cr​ve​nog bro​da sa zlat​nim pram​cem i ra​zjap​lje​nim to​pov​skim otvo​ri​ma mo​ra​la je
za​us​ta​vi​ti Ri​va​ro​lo​vo buč​no li​ko​va​nje. Ali pri​je no što se mo​gao po​kre​nu​ti da izda neko na​re​đe​nje,
pri​je no što se mo​gao od​lu​či​ti kak​vo na​re​đe​nje da izda, pra​vi vul​kan va​tre i že​lje​za sru​čio se na nje​ga
s gu​sar​skih bro​do​va, čiji ubi​lač​ki to​po​vi na​či​ni​še pus​toš na nje​go​vim pa​lu​ba​ma »Ara​bel​la« pro​du​ži
svo​jim smje​rom, us​tu​piv​ši mjes​to »Eli​sa​beth!«, koja, plo​ve​ći za njom, po​no​vi isti ma​ne​var. A za​tim,
dok su Fran​cu​zi još bili u za​bu​ni, za​pla​še​ni na​pa​dom koji ih je tako pot​pu​no iz​ne​na​dio, »Ara​bel​la« se
okre​nu i vra​ti is​tim pu​tem, omo​gu​ćiv​ši, dje​lo​va​nje to​po​va s li​je​vog boka i is​pa​liv​ši svoj dru​gi plo​tun
od​mah pos​li​je pr​vog. Po​tom je do​šao još je​dan plo​tun s »Eli​sa​bet​he«, a tru​bač s »Ara​bel​le« za​tru​bi
pre​ko vode po​ziv koji je Hag​t​hor​pe od​lič​no ra​zu​mio.
– Na​pri​jed sad, Je​re​mi​ah! – uzvik​nu Blo​od. – Rav​no u njih pri​je no što se osvi​jes​te! Stoj tu!
Spre​mi se za uska​ka​nje! Hayto​ne, ča​ki​je! Top​ni​ku na pram​cu javi da puca što brže može!
On baci svoj še​šir s per​ja​ni​com i sta​vi na gla​vu če​lič​ni šljem koji mu pri​ne​se je​dan mla​di cr​nac.
Htio je osob​no pre​dvo​di​ti lju​de koji će usko​či​ti na brod. Svo​jim gos​ti​ma žur​no objas​ni na​mje​ru.
– Upad na brod je je​di​na mo​guć​nost koju ima​mo. Oni su pre​vi​še nad​moć​ni u to​po​vi​ma
Ovo se ubr​zo jas​no i po​ka​za​lo. Fran​cu​zi su, kad su se naj​zad pri​bra​li, okre​nu​li oba bro​da bo​ko​-
vi​ma pre​ma »Ara​bel​li« i, oko​miv​ši se na nju kao na bli​žeg i ja​čeg i sto​ga ne​po​sred​no opas​ni​jeg pro​-
tiv​ni​ka, is​pa​li​li sko​ro u is​tom tre​nu svo​je plo​tu​ne na nju.
Za raz​li​ku od gu​sa​ra koji su ga​đa​li vi​so​ko da bi ošte​ti​li svo​je ne​pri​ja​te​lje nad pa​lu​bom, Fran​cu​zi
su ga​đa​li ni​sko da bi raz​bi​li trup bro​da svo​ga na​pa​da​ča »Ara​bel​la« se lju​lja​la i po​sr​ta​la pod stra​ho​-
vi​tom palj​bom, ali je Pitt odr​ža​vao smjer i plo​vio rav​no na Fran​cu​ze. U jed​nom tre​nut​ku iz​gle​da​lo je
da se »Ara​bel​la« po​ko​le​ba​la, po​tom opet kre​nu na​pri​jed i po​red toga što joj je pra​mac bio već raz​ne​-
sen, što joj je pred​nji most bio zdrob​ljen i što joj je na​pri​jed, upra​vo iz​nad po​vr​ši​ne vode, zja​pio
otvor. I do​is​ta, da ne bi voda po​ku​lja​la u brod, Blo​od na​re​di da se smjes​ta bace u more pred​nji to​po​-
vi, si​dra, bu​rad s vo​dom i sve dru​go što se mo​glo po​kre​nu​ti.
Za to vri​je​me fran​cu​ski bro​do​vi su, okre​nuv​ši se, poz​dra​vi​li i »Eli​sa​bet​hu« na isti na​čin. »Ara​-
bel​la« koju je vje​tar sla​bo slu​žio, žu​ri​la je na​pri​jed da bi se do​če​pa​la fran​cu​skog bro​da, ali pri​je no
što je to mo​gla pos​ti​ći, »Po​bjed​ni​ca« je opet na​pu​ni​la to​po​ve na des​nom boku i ne​pri​ja​te​lja koji joj
se pri​bli​ža​vao za​su​la dru​gim plo​tu​nom iz ne​po​sred​ne bli​zi​ne. U rici to​po​va, lom​lja​vi da​sa​ka i kri​ci​-
ma ra​nje​ni​ka, upo​la uni​šte​na »Ara​bel​la« za​ro​ni i za​nji​ha se u obla​ku dima koji joj je zak​la​njao pli​jen,
a onda se začu Hayto​nov uzvik da pra​mac bro​da tone.
Blo​odu se sle​di srce. I baš u tom tre​nu nje​go​vog oča​ja uka​za se pred njim, kroz dim, pla​voz​lat​ni
bok »Po​bjed​ni​ce«. No, u is​tom času, kad je ova sli​ka pro​bu​di​la u nje​mu nadu, on shva​ti da je nje​go​vo
na​pre​do​va​nje sada pres​po​ro i da sva​kog tre​nut​ka pos​ta​je spo​ri​je. Po​to​nut će pri​je nego što stig​ne do
nje.
Tak​vo je miš​lje​nje jed​nom psov​kom iz​ra​zio i ho​lan​d​ski ad​mi​ral, a lord Wil​lo​ug​h​by po​ku​di Blo​-
oda što je ri​ski​rao sve u ovom koc​kar​skom po​du​hva​tu pre​ba​ci​va​nja na brod.
– Nije bilo dru​ge mo​guć​nos​ti! – uzvik​nu Blo​od u bi​je​su u koji ga je ba​ci​lo oča​ja​nje. – Ka​že​te da
je to bilo očaj​nič​ki i bez​um​no, pa jes​te, bilo je; ali okol​nos​ti i sred​stva su samo ta​ko​vo rje​še​nje na​-
me​ta​li. Po​bje​da mi je iz​mak​la za dla​ku.
Me​đu​tim, nije još bilo sve pot​pu​no pro​pa​lo. Hayton i dva​de​se​tak smje​lih gu​sa​ra, koji su se oda​-
zva​li po​zi​vu nje​go​ve pi​štalj​ke, bili su se zgu​ri​li među kr​šem na pred​njem di​je​lu bro​da s pri​prav​nim
ča​ki​ja​ma. Na se​dam ili osam yar​di od »Po​bjed​ni​ce«, kad je iz​gle​da​lo da su već sa​svim iz​gu​bi​li br​zi​-
nu i kad je pred​nja pa​lu​ba već po​če​la to​nu​ti pred oči​ma Fran​cu​za, koji su ushi​će​no kli​ca​li, ovi lju​di
us​ta​do​še, po​le​tje​še na​pri​jed i za​vi​tla​še svo​je ča​ki​je pre​ko vode. Od če​ti​ri ba​če​ne ča​ki​je dvi​je su do​-
hva​ti​le pa​lu​bu fran​cu​skog bro​da i za​ka​či​le se. Hra​bri, opro​ba​ni gu​sa​ri ra​di​li su mu​nje​vi​tom br​zi​nom,
Svi su se, bez dvo​um​lje​nja, ba​ci​li na la​nac jed​ne ča​ki​je, za​ne​ma​riv​ši dru​gu, i po​vuk​li ga svom sna​-
gom kako bi bro​do​ve pri​lju​bi​li. Pro​ma​tra​ju​ći to sa svog straž​njeg mos​ta, Blo​od za​tru​bi svo​jim zvon​-
kim gla​som:
– Mu​ške​ti​ri, na pra​mac!
Mu​ške​ti​ri, koji su bili na sred​njem di​je​lu bro​da, pos​lu​ša​še ga hi​tro kao što čine lju​di koji su
svjes​ni da im je je​di​ni spas u pos​luš​nos​ti. Pe​de​se​tak njih jur​nu​še smjes​ta na​pri​jed i s ru​še​vi​na pram​-
ca otvo​ri​še va​tru pre​ko gla​va Hayto​no​vih mo​ma​ka, ko​se​ći fran​cu​ske voj​ni​ke koji su se – bu​du​ći nisu
us​pje​li iš​ču​pa​ti kuke jer su se du​bo​ko ža​ri​le u bal​va​ne »Po​bjed​ni​ce« – i sami spre​ma​li da pu​ca​ju na
po​sa​du s ča​ki​ja​ma.
Des​nim bo​kom o des​ni bok, uz tri​je​sak i tut​nja​vu, bro​do​vi se su​da​ri​še. Blo​od je već bio na sred​-
njem di​je​lu bro​da, od​lu​ču​ju​ći i ra​de​ći vr​to​gla​vom br​zi​nom koju su okol​nos​ti zah​ti​je​va​le. Je​dra su
spus​ti​li, od​sje​kav​ši ko​no​pe. Prvu četu na​pa​da​ča, oko sto​ti​nu lju​di, upu​tio je na krmu, a mom​ci s ča​ki​-
ja​ma na​la​zi​li su se na svo​jim mjes​ti​ma, sprem​ni da bace nove ča​ki​je čim se bro​do​vi pri​pi​ju je​dan uz
dru​gi. Tako se »Ara​bel​la«, koja je već to​nu​la, odr​ža​la na po​vr​ši​ni po​mo​ću de​se​tak ča​ki​ji koje su se u
jed​nom tre​nu čvr​sto pri​kop​ča​le za »Po​bjed​ni​cu«.
Za​div​lje​ni, ne di​šu​ći, Wil​lo​ug​h​by i van der Kuylen pro​ma​tra​li su s krme s kak​vom su hi​tri​nom i
tač​noš​ću ra​di​li Blo​od i nje​go​va očaj​nič​ka po​sa​da. Tru​be​ći za na​pad kroz svoj rog, Blo​od jur​nu, a za
njim kre​nu glav​ni​na gu​sa​ra, dok je iz​vid​ni​ca pod vod​stvom Oglea, koga je voda otje​ra​la od nje​go​vih
to​po​va, uz viku i buku već bila sko​či​la na pra​mac »Po​bjed​ni​ce«, bu​du​ći se vi​so​ki, straž​nji dio »Ara​-
bel​le«, pre​pun vode, spus​tio do nje. Sada se oni pod vod​stvom sa​mog Blo​oda ba​ci​še na Fran​cu​ze kao
psi na sus​tig​nu​tog je​le​na. Za nji​ma su poš​li dru​gi, dok naj​zad nisu svi preš​li. Na lađi su os​ta​li samo
Wil​lo​ug​h​by i Ho​lan​đa​nin da sa na​pu​šte​ne kr​me​ne pa​lu​be »Ara​bel​le« pro​ma​tra​ju boj.
Ci​je​lih pola sata bjes​ni​la je bor​ba na fran​cu​skom bro​du. Po​čev​ši na pram​cu, ona je pre​ko pred​-
njeg di​je​la pro​va​li​la u sred​nji dio bro​da, gdje je dos​ti​gla vr​hu​nac žes​ti​ne. Fran​cu​zi su se odu​pi​ra​li
upor​no, hra​bre​ći se time što su broj​no bili ne​upo​re​di​vo jači. Ali uz svu nji​ho​vu hra​brost bili su pri​nu​-
đe​ni da se pov​la​če sve više po pa​lu​bi koja se opas​no bila nag​nu​la na des​nu stra​nu kuda ju je vuk​la
vo​dom na​top​lje​na »Ara​bel​la«. Gu​sa​ri su se bo​ri​li s bez​um​nom od​luč​noš​ću lju​di koji zna​ju da nema
od​stup​ni​ce, jer nije bilo bro​da na koji bi se mo​gli po​vu​ći, te su tako mo​ra​li ili po​bi​je​di​ti i osvo​ji​ti
»Po​bjed​ni​cu« ili pro​pas​ti.
Na kra​ju oni su je i osvo​ji​li, pla​tiv​ši za to sko​ro po​lo​vi​nom svo​jih sna​ga. Pri​ti​ješ​nje​ni na straž​-
njoj pa​lu​bi, pre​ži​vje​li bra​ni​oci pru​ža​li su još neko vri​je​me svoj očaj​nič​ki ot​por uz pod​sti​ca​je ra​zja​re​-
nog Ri​va​ro​la. Ali, Ri​va​ro​lu naj​zad je​dan me​tak pro​ši​ša gla​vu, a pre​os​ta​li Fran​cu​zi, ko​jih je bilo ne​-
po​vri​je​đe​nih tek oko dva​de​set, za​mo​li​še za mi​lost.
Pa i tada još nije bilo kra​ja na​po​ri​ma Blo​odo​ve mom​ča​di. »Eli​sa​beth« se na​la​zi​la u te​škoj bor​bi
s »Me​du​som«. Hag​t​hor​pe​ovi mom​ci bili su i po dru​gi put od​ba​če​ni na svoj brod. Tre​ba​lo je po​du​ze​ti
hit​ne mje​re. Dok su se Pitt i nje​go​vi mor​na​ri ba​ci​li na je​dra, a Ogle si​šao do​lje s po​sa​dom za to​po​ve,
Blo​od je na​re​dio da se od​mah ot​ka​če ča​ki​je. Lord Wil​lo​ug​h​by i ad​mi​ral na​la​zi​li su se već na »Po​-
bjed​ni​ci«. I dok su se tako okre​ta​li u po​moć Hag​t​hor​peu, Blo​od je sa kr​me​ne pa​lu​be osvo​je​nog bro​da
ba​cio po​s​ljed​nji po​gled na brod koji mu je tako do​bro slu​žio, brod koji je za nje​ga pos​tao sko​ro dio
nje​ga sa​mo​ga. Kad su je ot​ka​či​li, »Ara​bel​la« se za​čas za​lju​lja, a onda la​ga​no i rav​no​mjer​no sta​de da
tone; oko nje​nih jar​bo​la klo​ko​ta​la je i ko​vi​tla​la se voda, kao je​di​ni vid​lji​vi bi​ljeg s mjes​ta na kome ju
je snaš​la smrt.
Dok je tako sta​jao nad groz​nom kla​oni​com u sred​njem di​je​lu »Po​bjed​ni​ce«, net​ko iza nje​ga pro​-
go​vo​ri:
– Mis​lim, ka​pe​ta​ne Blo​od, da i po dru​gi put tre​ba da vam se is​pri​čam. Još ni​kad do da​nas ni​sam
imao pri​li​ke da vi​dim kako je ne​mo​gu​će pos​ta​lo mo​gu​ćim za​hva​lju​ju​ći sna​la​ž​lji​vos​ti i hra​bros​ti, niti
kako se po​raz tako smje​lim po​du​hva​tom pre​tvo​rio u po​bje​du.
On se okre​ne i pred lor​dom Wil​lo​ug​h​byjem uka​za se nje​gov straš​ni lik. Šlje​ma više nije imao,
grud​ni štit mu je bio ulub​ljen, des​ni ru​kav je u dronj​ci​ma vi​sio s ra​me​na oko gole ruke. Od gla​ve do
pete bio je po​pr​skan krv​lju, a krv s jed​ne rane na gla​vi sli​je​pi​la mu je kosu i na licu se iz​mi​je​ša​la s
ba​rut​nim pra​hom, tako da je bilo ne​mo​gu​će poz​na​ti ga.
Ali iz te groz​ne ma​ske gle​da​la su dva živa, neo​bič​no sjaj​na oka, i iz tih oči​ju ko​tr​lja​le su se niz
nje​go​ve ba​ru​tom opa​lje​ne obra​ze dvi​je suze...
 NJEGOVA EKSELENCIJA GUVERNER

Kad je do​šao tre​nu​tak da se sra​ču​na ci​je​na te po​bje​de, po​ka​za​lo se da su od tris​to dva​de​set gu​-
sa​ra, koji su s ka​pe​ta​nom Blo​odom na​pus​ti​li Car​ta​ge​nu, je​dva sto​ti​nu njih os​ta​li živi i zdra​vi. »Eli​sa​-
beth« je bila te​ško ošte​će​na, tako da se pos​tav​lja​lo pi​ta​nje hoće li ikad opet moći za​plo​vi​ti, a Hag​t​-
hor​pe, njen ju​nač​ki za​po​vjed​nik u toj po​s​ljed​njoj bici je po​gi​nuo. Na​su​prot tome, na dru​goj stra​ni
obra​ču​na sta​ja​le su či​nje​ni​ce da su Blo​odo​vi gu​sa​ri, iako broj​no mno​go sla​bi​ji, samo vje​šti​nom i
očaj​nič​kom hra​broš​ću spa​si​li Ja​ma​icu od bom​bar​di​ra​nja i pljač​ke, za​ro​bi​li flo​tu de Ri​va​ro​la i za ra​-
čun kra​lja Wil​li​ama za​pli​je​ni​li sjaj​no bla​go koje je ta flo​ta no​si​la.
De​vet bro​do​va lu​ta​lač​ke flo​te van der Kuyle​na sti​glo je u luku Port Royal tek su​tra​dan uve​čer i
nje​ni ho​lan​d​ski i en​gle​ski ofi​ci​ri ima​li su pri​li​ke čuti šta nji​hov ad​mi​ral mis​li o nji​ho​voj vri​jed​nos​ti.
Od te flo​te šest bro​do​va su smjes​ta po​nov​no opre​mi​li za plo​vid​bu. Bilo je još na​se​lja u Za​pad​-
noj In​di​ji koje je novi ge​ne​ral​ni gu​ver​ner htio po​sje​ti​ti i zato se lord Wil​lo​ug​h​by žu​rio da kre​ne ka
An​ti​li​ma.
– Ali – ža​lio se on ad​mi​ra​lu – mo​ram os​ta​ti ov​dje dok ne dođe taj ludi vice-gu​ver​ner.
– Mis​li​te? – reče van der Kuylen. – Ali za​što bi vas to za​dr​ža​va​lo?
– Da bih tu hu​lju li​šio čina kao što zas​lu​žu​je i da bih za nje​go​vog na​s​ljed​ni​ka pos​ta​vio ne​kog tko
zna šta je duž​nost i tko je spo​so​ban da je obav​lja.
– A tako! Ali nije po​treb​no da zbog toga os​ta​ne​te. Fran​cu​zi će za to vri​je​me vre​ba​ti po​god​nu pri​-
li​ku da ugra​be Bar​ba​do​es koji nije do​bro za​šti​ćen. Ov​dje ima​te čo​vje​ka onak​vog ka​kav nam tre​ba.
Nje​mu neće biti po​treb​na ni​kak​va uput​stva. Znat će osi​gu​ra​ti Port Royal bo​lje i od mene i od vas.
– Mis​li​te na Blo​oda?
– Ra​zu​mi​je se. Može li itko biti bo​lji? Vi​dje​li ste šta je sve u sta​nju uči​ni​ti.
– I vi tako mis​li​te? Do​bro. Po​miš​ljao sam na to i, sito mu muka, za​što da ne? Bo​lji je od Mor​ga​-
na, a Mor​gan je bio pos​tav​ljen za gu​ver​ne​ra.
Pos​la​še po Blo​oda. On dođe do​tje​ran i giz​dav, is​ko​ris​tiv​ši za to sred​stva koja je pru​žao Port
Royal. Kad mu je lord Wil​lo​ug​h​by sa​op​ćio o čemu je ri​ječ, malo ga za​sje​ni po​čast koju su mu po​nu​-
di​li. To je pre​la​zi​lo sve o čemu je sa​njao; a za​tim ga na​pad​ne sum​nja, je li spo​so​ban pre​uze​ti tako vi​-
so​ku duž​nost.
– Do vra​ga! – pre​si​je​če ga Wil​lo​ug​h​by – zar bih vam to po​nu​dio da ni​sam za​do​vo​ljan va​šim
spo​sob​nos​ti​ma? Ako vam je to je​di​na pri​mjed​ba...
– Nije je​di​na, mi​lor​de. Ra​ču​nao sam da ću poći kući, za​is​ta sam na to ra​ču​nao. Čez​nem za ze​le​-
nim li​va​da​ma En​gle​ske. – On uz​dah​nu. – Ja​bu​ke će biti u cva​tu u voć​nja​ci​ma So​mer​se​ta...
– Ja​bu​ke u cva​tu! – Lor​dov glas po​le​tje kao kak​va ra​ke​ta i pr​s​nu na tu ri​ječ. – Koga vra​ga!... Ja​-
bu​ke u cva​tu! – On po​gle​da van der Kuyle​na.
Ad​mi​ral na​bra obr​ve i stis​nu de​be​le usne. Oči su se na nje​go​vom ši​ro​kom licu sja​ji​le pod​smješ​-
lji​va
 – Tako – reče on. – Vrlo po​etič​no.
Lord se okre​ne ka​pe​ta​nu Blo​odu sav uz​ru​jan.
– Pa zar vi, čo​vje​če, ne​ma​te na​pla​ti​ti neki sta​ri ra​čun? – sta​de ga ko​ri​ti. – Priz​na​jem da ste tu ne​-
što uči​ni​li i pri tome ste po​ka​za​li svo​je spo​sob​nos​ti. I zato vam u ime nje​go​vog ve​li​čans​tva nu​dim da
pos​ta​ne​te gu​ver​ner Ja​ma​ice jer sma​tram da ste za taj po​lo​žaj po​god​ni​ji od svih koje poz​nam.
Blo​od se du​bo​ko pok​lo​ni.
– Lor​de, vi ste vrlo do​bri, ali...
– Ko​je​šta! Nema tu »ali«... Ako ho​će​te da se vaša proš​lost za​bo​ra​vi, a bu​duć​nost osi​gu​ra, ovo
vam je pri​li​ka. I ne tre​ba da je ola​ko pro​pu​šta​te zbog ja​bu​ka u cva​tu ili ma ko​jih sen​ti​men​tal​nih bu​da​-
la​šti​na. Vaše mjes​to je ov​dje, bar dok tra​je rat. Kad se rat za​vr​ši, mo​že​te se vra​ti​ti u So​mer​set na ja​-
bu​ko​va​ču ili u vašu rod​nu Ir​sku na njen po​tin, ali se do​tle za​do​vo​lji​te Ja​ma​icom i ru​mom.
Van der Kuylen pr​s​nu u smi​jeh. Ali Blo​od se nije čak ni na​smi​je​šio na ovu šalu. Os​tao je oz​bi​-
ljan, sko​ro mra​čan. Mis​lio je na gos​po​đi​cu Bi​shop koja je bila tu neg​dje u ovoj zgra​di u ko​joj su se
oni na​la​zi​li, a on je još ni​jed​nom nije vi​dio ot​ka​ko je sti​gao. Da je po​ka​za​la bar malo sa​mi​los​ti pre​-
ma nje​mu...
Za​tim se opet začu hra​pa​vi glas Wil​lo​ug​h​bya koji mu je pre​ba​ci​vao što se us​te​že, objaš​nja​va​ju​ći
mu, kako je bes​kraj​no glu​po ne is​ko​ris​ti​ti ova​ko dra​go​cje​nu pri​li​ku. On sta​de mimo i pok​lo​ni se.
– Mi​lor​de, u pra​vu ste. Lud sam. Ali ne​moj​te me sma​tra​ti i ne​za​hval​ni​kom. Ako sam se us​te​zao,
to je bilo zato što ima raz​lo​ga ko​ji​ma neću da za​ma​ram vašu mi​lost.
– Valj​da ja​bu​ke u cva​tu? – pro​gun​đa lord.
Ovog puta Blo​od se na​smi​ja, ali mu je u oči​ma još os​ta​la neka sje​ta.
– Bit će kao što že​li​te i uvje​ra​vam vašu mi​lost da sam vrlo za​hva​lan. Znat ću zas​lu​ži​ti priz​na​nje
nje​go​vog ve​li​čans​tva. Mo​že​te ra​ču​na​ti na moju vjer​nost u služ​bi.
– Da na to ne ra​ču​nam, ne bih vam ni po​nu​dio da bu​de​te gu​ver​ner.
I tako to bi od​lu​če​no. Na​pi​sa​še rje​še​nje o Blo​odo​vom pos​tav​lje​nju i uda​ri​še pe​čat u pri​sus​tvu
za​po​vjed​ni​ka Mal​lar​da i dru​gih ofi​ci​ra gar​ni​zo​na, koji su raz​ro​ga​či​li oči od iz​ne​na​đe​nja, ali su svo​je
mis​li za​dr​ža​li za sebe.
– A sad mo​že​mo pre​ći na naš po​sao – reče van der Kuylen.
– Su​tra zo​rom di​že​mo je​dra – obja​vi gos​po​din lord.
Blo​od se iz​ne​na​di.
– A pu​kov​nik Bi​shop? – za​pi​ta on.
– Nje​ga pre​pu​šta​mo vama. Vi ste gu​ver​ner. Kad se bude vra​tio, pos​tu​pit ćete s njim kako bu​de​te
naš​li za po​treb​no. Obje​si​te ga o nje​gov vlas​ti​ti jar​bol. Zas​lu​žio je.
– Da nije ta duž​nost malo ne​ugod​na? – upi​ta Blo​od.
– Do​bro. Os​ta​vit ću za nje​ga pi​smo. Na​dam se da će mu se svi​dje​ti.
Ka​pe​tan Blo​od pre​uze od​mah duž​nost. Dos​ta je tre​ba​lo uči​ni​ti da bi se va​lja​no osi​gu​ra​la obra​na
Port Roya​la na​kon sve​ga što se do​go​di​lo. On pre​gle​da upro​pa​šte​nu tvr​đa​vu i iz​da​de na​re​đe​nja za ra​-
do​ve na njoj koji su tre​ba​li od​mah ot​po​če​ti. Po​tom na​re​di da se po​duz​me po​pra​vak one tri fran​cu​ske
lađe kako bi opet mo​gle plo​vi​ti. Naj​zad, s odo​bre​njem lor​da Wil​lo​ug​h​bya, sa​ku​pi svo​je gu​sa​re i pre​-
da​de im pe​ti​nu za​pli​je​nje​nog bla​ga, os​tav​lja​ju​ći im na vo​lju da odu ili stu​pe u služ​bu kra​lja Wil​li​ama.
Oko dva​de​set njih od​lu​či​še da os​ta​nu, među ovi​ma i Je​re​mi​ah Pitt, Ogle i Dyke, čija su se pro​-
gons​tva, isto kao i Blo​odo​vo za​vr​ši​la pa​dom kra​lja Ja​me​sa. Iz​u​zev sta​rog Wol​ver​sto​nea, koji je os​tao
u Car​ta​ge​ni, ovi su bili je​di​ni pre​ži​vje​li čla​no​vi te dru​ži​ne osu​đe​ni​ka-bun​tov​ni​ka koji su pri​je tri go​-
di​ne na​pus​ti​li Bar​ba​do​es bro​dom »Cin​co Lla​gas«.
Sli​je​de​ćeg ju​tra, dok je van der Kuyle​no​va flo​ta do​vr​ša​va​la pri​pre​me za po​la​zak, Blo​od je sje​-
dio u pros​tra​noj, bi​je​lo okre​če​noj sobi koja je slu​ži​la kao gu​ver​ne​rov ured, kad se po​ja​vi Mal​lard s
vi​ješ​ću da je na vi​di​ku Bi​sho​po​va eska​dra.
– Vrlo do​bro – reče Blo​od. – Ve​se​li me što sti​že pri​je od​la​ska lor​da Wil​lo​ug​h​bya. Na​re​đe​nje je,
ma​jo​re, da ga uhap​si​te čim stu​pi na oba​lu. Po​tom ga do​ve​di​te meni. Po​če​kaj​te. – On žur​no ne​što na​pi​-
sa. – Ovo pre​daj​te lor​du Wil​lo​ug​h​byu na za​po​vjed​nič​kom bro​du ad​mi​ra​la van der Kuyle​na.
Ma​jor Mil​lard poz​dra​vi i ode. Pe​ter Blo​od se na​mr​šti i za​va​li u sto​li​cu, gle​da​ju​ći u strop. Vri​je​-
me je pro​la​zi​lo. Začu se ku​ca​nje na vra​ti​ma, a za​tim se po​ja​vi je​dan sta​ri​ji cr​nac rob. Da li bi nje​go​-
va ek​se​len​ci​ja pri​mi​la gos​po​đi​cu Bi​shop?
Nje​go​va ek​se​len​ci​ja pro​bli​je​dje. Za tre​nu​tak je bio pot​pu​no ne​po​mi​čan i bu​ljio u crn​ca, svjes​tan
da mu srce bije na sa​svim ne​uobi​ča​je​ni na​čin. A po​tom mir​no dade pris​ta​nak.
Us​tao je kad je ušla. Iz​gle​dao je ma​nje bli​jed od nje samo zato što je to skri​va​la pre​pla​nu​lost
nje​go​va lica. Šu​tje​li su ča​sak, sto​je​ći i gle​da​ju​ći se. Po​tom ona pođe na​pri​jed i poče go​vo​ri​ti, zas​taj​-
ku​ju​ći i ne​si​gur​nim gla​som, čud​nim za ne​kog tko je obič​no bio tako spo​ko​jan i smiš​ljen.
– Ja... ja... meni je ma​lo​čas re​kao ma​jor Mal​lard...
– Ma​jor Mal​lard je pre​ko​ra​čio svo​ju duž​nost – reče Blo​od; us​li​jed na​pre​za​nja da mu glas iz​gle​-
da si​gu​ran, zvuk gla​sa bio je pre​jak i opor.
On pri​mi​je​ti da se ona tr​gla i zas​ta​la, pa se od​mah is​pri​ča.
– Nema raz​lo​ga de se bri​ne​te, gos​po​đi​ce Bi​shop. Ma šta sta​ja​lo iz​me​đu mene i va​šeg stri​ca, mo​-
že​te biti si​gur​ni da neću poći za pri​mje​rom koji mi je on pru​žio. Neću zlo​upo​tri​je​bi​ti svoj po​lo​žaj
radi osve​te. Na​pro​tiv, zlo​upo​tri​je​bit ću ga da bih ga za​šti​tio. Lord Wil​lo​ug​h​by mi je pre​po​ru​čio da s
njim pos​tu​pim bez mi​los​ti. A ja na​mje​ra​vam da ga po​ša​ljem na​trag na nje​go​vu plan​ta​žu u Bar​ba​do​es.
Ona mu se sada la​ga​no još više pri​bli​ži.
– Meni... meni je milo što ćete to uči​ni​ti. Milo mi je, iz​nad sve​ga, baš vas radi. – Ona mu pru​ži
svo​ju ruku.
On je pro​ma​trao tu ruku po​doz​ri​vo. Po​tom se nak​lo​ni.
– Neću biti tako dr​zak da je pri​hva​tim ru​kom raz​boj​ni​ka i gu​sa​ra – reče s gor​či​nom.
– Vi to više nis​te – od​go​vo​ri ona i po​ku​ša da se na​smi​je​ši.
– Da ali ne za​hva​lju​ju​ći vama – od​go​vo​ri on. – Mis​lim da bi to bilo sve što bih imao da vam ka​-
žem, osim što mogu još da vas uvje​rim i u to da ni lord Ju​li​an Wade nema čega da se pla​ši od mene.
Mis​lim da će vam i ovo ne​sum​nji​vo biti po​treb​no radi va​šeg spo​koj​stva.
– Zbog vas – da. Ali samo zbog vas. Ne bih htje​la da uči​ni​te ma šta ni​sko ili ne​čas​no.
– Iako sam raz​boj​nik i gu​sar?
Ona stis​nu svo​ju ruku i od​mah​nu nes​trp​lji​vo i očaj​no.
 – Zar mi ni​ka​da ne​će​te opros​ti​ti te ri​je​či?
– Priz​na​jem da mi iz​gle​da dos​ta te​ško. Ali, na kra​ju kra​je​va, zar je to od ikak​vog zna​če​nja?
Nje​ne oči boje lješ​nja​ka pro​ma​tra​le su ga ča​sak s tu​gom. Za​tim mu po​nov​no pru​ži ruku.
– Ka​pe​ta​ne Blo​od, od​la​zim. Bu​du​ći da ste tako ve​li​ko​duš​ni pre​ma mom stri​cu, vra​tit ću se s
njim na Bar​ba​do​es. Nije vje​ro​jat​no da ćemo se ikad opet su​sres​ti. Zar je ne​mo​gu​će da se ras​ta​ne​mo
kao pri​ja​te​lji? Jed​nom sam vas uvri​je​di​la, znam. I is​pri​ča​la se. Zar mi ne​će​te... ne​će​te reći zbo​gom?
Iz​gle​da​lo je da se on ne​ka​ko po​di​že i stre​sa sa sebe ogr​tač na​mjer​ne gru​bos​ti. Uze pru​že​nu ruku.
Za​dr​ža​va​ju​ći je u svo​joj, go​vo​rio je i pro​ma​trao ju je sjet​no, su​mor​nim oči​ma
– Vra​ća​te se na Bar​ba​do​es? – reče on la​ga​nim gla​som. – Hoće li i lord Ju​li​an poći s vama?
– Za​što me to pi​ta​te? – od​vra​ti mu ona smje​lo.
– Da, zbi​lja, je li vam on pre​nio moju po​ru​ku, ili je mo​žda ne​što za​ta​jio?
– Ne, nije za​ta​jio. Pre​nio mi je vašu po​ru​ku. Ona me je du​bo​ko dir​nu​la. Tada sam uvi​dje​la svo​ju
gre​šku i ne​pra​vič​nost. Duž​na sam vam to reći kao neku vrst nak​na​de. Pres​tro​go sam su​di​la o stva​ri​ma
o ko​ji​ma je su​di​ti već samo po sebi bila dr​skost.
On je još dr​žao nje​nu ruku.
– A lord Ju​li​an? – upi​ta on, gle​da​ju​ći je oči​ma koje su sja​le kao sa​fi​ri na nje​go​vom ba​kar​nom
licu.
– Lord Ju​li​an će se sva​ka​ko vra​ti​ti svo​joj kući, u En​gle​sku. On nema više šta da radi ov​dje.
– Zar vas on nije po​zvao da po​đe​te s njim?
– Po​zvao me. Opra​štam vam tu dr​skost.
Nje​ga obu​ze luda nada.
– A vi? Pre​bla​gi bože, zna​či li to da ste od​bi​li da pos​ta​ne​te mi​le​di?
– O, vi ste ne​mo​gu​ći! – Ona iš​ču​pa svo​ju ruku i od​ma​če se od nje​ga. – Nije tre​ba​lo da do​đem...
Zbo​gom! – Ona po​hi​ta ka vra​ti​ma.
On sko​či za njom i uhva​ti je. Nje​no lice pla​nu, a oči ga pro​bo​do​še kao bo​de​ži.
– Dini mi se da su to gu​sar​ski pos​tup​ci! Pus​ti​te me!
– Ara​bel​la! – uzvik​nu on prek​li​nju​ćim gla​som. – Da li to zbi​lja mis​li​te? Tre​ba li da vas pus​tim?
Zar da vas pus​tim da ode​te i da vas ni​kad više ne vi​dim? Ili ćete os​ta​ti i ovo iz​g​nans​tvo uči​ni​ti pod​-
noš​lji​vim, sve dok ne bu​de​mo mo​gli za​jed​no kući? O, vi sad pla​če​te! Šta sam to re​kao da sam vas
ras​pla​kao, mila moja?
– Ja... ja sam mis​li​la da to ni​kad ne​će​te reći – osmi​jeh​nu mu se ona kroz suze.
– Pa, bio je tu lord Ju​li​an, ot​mjen...
– Ni​kad, ni​kad nije bio nit​ko dru​gi osim vas, Pe​te​re...
Ra​zu​mi​je se da su pos​li​je toga ima​li jed​no dru​gom mno​go da kažu, to​li​ko mno​go da su sje​li da
bi to rek​li, a vri​je​me je pro​la​zi​lo i gu​ver​ner Blo​od je za​bo​ra​vio na duž​nos​ti svo​je služ​be. On je, naj​-
zad, sti​gao svo​me domu. Nje​go​va se odi​se​ja za​vr​ši​la.
Za to vri​je​me flo​ta pu​kov​ni​ka Bi​sho​pa pris​pje​la je u luku i pu​kov​nik se is​kr​cao na oba​lu; bio je
to ra​zo​ča​ran čo​vjek, koga su če​ka​la i dalj​nja ra​zo​ča​re​nja. Pra​tio ga je lord Ju​li​an Wade.
 Jed​na de​se​ti​na voj​ni​ka je bila pos​tro​je​na radi do​če​ka i pred njom je sta​jao ma​jor Mal​lard i dvo​-
ji​ca koje gu​ver​ner nije poz​na​vao; je​dan vi​tak i ele​gan​tan, a dru​gi kru​pan i sna​žan.
Ma​jor Mal​lard pri​đe:
– Pu​kov​ni​če Bi​shop, imam na​re​đe​nje da vas uhap​sim. Daj​te mač!
Bi​shop je bu​ljio sav cr​ven.
– Šta vam pada na pa​met! Mene da uhap​si​te, re​kos​te? Mene da uhap​si​te?
– PO na​red​bi gu​ver​ne​ra Ja​ma​ice – do​da​de mali i ele​gan​tan čo​vjek iza ma​jo​ra Mal​lar​da. Bi​shop
se okre​ne nje​mu.
– Gu​ver​ne​ra? Vi ste ludi! – On po​gle​da jed​nog, pa dru​gog. – Ja sam gu​ver​ner.
– Vi ste bili gu​ver​ner – od​go​vo​ri mali čo​vjek suho. – Ali smo to u va​šem od​sus​tvu iz​mi​je​ni​li.
Smi​je​nje​ni ste zbog na​pu​šta​nja duž​nos​ti bez do​volj​nog raz​lo​ga, jer ste, na taj na​čin, ugro​zi​li si​gur​nost
na​se​obi​ne koja vam je bila po​vje​re​na. To je, pu​kov​ni​če Bi​shop, oz​bilj​na stvar, kao što ćete i sami
uvi​dje​ti. S ob​zi​rom na to da vam je zva​nje dala vla​da kra​lja Ja​me​sa, pro​tiv vas se može po​dig​nu​ti i
op​tuž​ba zbog ve​le​iz​da​je. Pot​pu​no ovi​si od va​šeg na​s​ljed​ni​ka, da li ćete biti obje​še​ni ili ne.
Bi​shop op​so​va, a po​tom, obu​zet naj​ed​nom stra​hom, upi​ta:
– A koji ste vi đavo ov​dje?
– Ja sam lord Wil​lo​ug​h​by, ge​ne​ral​ni gu​ver​ner ko​lo​ni​ja nje​go​vog ve​li​čans​tva u Za​pad​noj In​di​ji.
Mis​lim da ste bili oba​vi​je​šte​ni o mom do​la​sku.
Pre​os​ta​li bi​jes spa​de s Bi​sho​pa kao ogr​tač. Obli ga znoj stra​ha. Iza nje​ga je lord Ju​li​an sve ovo
pro​ma​trao svo​jim li​je​pim li​cem koje je pos​ta​lo bli​je​do i neo​d​luč​no.
– Ali, mi​lor​de... – poče pu​kov​nik.
– Gos​po​di​ne, ne za​ni​ma me da ču​jem vaše raz​lo​ge – pre​ki​de ga gos​po​din lord oš​tro. – Sad mo​-
ram ot​plo​vi​ti odav​de i ne​mam vre​me​na. Gu​ver​ner će vas sas​lu​ša​ti i sva​ka​ko će pra​vič​no pos​tu​pi​ti
pre​ma vama. – On mah​nu ru​kom ma​jo​ru Mal​lar​du, a Bi​shop, na​mr​šten i slom​ljen, do​pus​ti da ga po​ve​-
du.
Kad je une​ko​li​ko do​šao k sebi, Bi​shop sa​op​ći svo​je miš​lje​nje lor​du Ju​li​anu, koji je s njim po​-
šao, jer ga nit​ko u tome nije spri​je​čio.
– Ovo je još je​dan za​rez na ra​boš onog nit​ko​va Blo​oda – reče on kro​za zube. – Bože, kad se bu​-
de​mo naš​li, al’ ćemo se obra​ču​na​ti!
Ma​jor Mal​lard okre​nu lice da bi sa​krio osmi​jeh i bez ri​je​či ga odve​de kao za​tvo​re​ni​ka u gu​ver​-
ne​rov dom, u kome je sam Bi​shop to​li​ko vre​me​na bo​ra​vio. Os​ta​vi​li su ga da čeka u pred​sob​lju pod
stra​žom, a ma​jor Mal​lard ode na​pri​jed da ga pri​ja​vi.
Gos​po​đi​ca Bi​shop je još bala sa Pe​te​rom Blo​odom, kad je ma​jor Mal​lard ušao. Nje​go​va vi​jest
ih vra​ti u stvar​nost.
– Bu​di​te mi​los​ti​vi pre​ma nje​mu. Mene radi, Pe​te​re, po​šte​di te ga ko​li​ko god mo​že​te – mo​li​la je
ona.
– Ra​zu​mi​je se da hoću – od​go​vo​ri Blo​od. – Ali bo​jim se da ga same okol​nos​ti neće po​šte​dje​ti.
Ona po​bje​že u vrt da ne bi bila pri​sut​na, a ma​jor Mal​lard uve​de pu​kov​ni​ka.
– Nje​go​va ek​se​len​ci​ja gu​ver​ner pri​mit će vas od​mah – reče on i otvo​ri ši​rom vra​ta.
 Pu​kov​nik Bi​shop uđe te​tu​ra​ju​ći i sta​de.
Za sto​lom je sje​dio čo​vjek od koga se vi​dje​lo samo tje​me crne, ko​vr​dža​ve kose. Po​tom se gla​va
po​di​že i dva pla​va oka oz​bilj​no po​gle​da​še uhi​će​ni​ka Pu​kov​nik
Bi​shop za​kr​klja, uko​či se od čuda i iz​bu​lji oči gle​da​ju​ći lice nje​go​ve ek​se​len​ci​je gu​ver​ne​ra Ja​-
ma​ice, lice čo​vje​ka koga je go​nio u Tor​tu​gi sve do svo​je sa​daš​nje pro​pas​ti.
Ovu okol​nost naj​bo​lje je iz​ra​zio lor​du Wil​lo​ug​h​byu van der Kuylen kad su stu​pi​li na pa​lu​bu ad​-
mi​ral​skog bro​da.
– Vrlo po​etič​no! – reče on žmir​ka​ju​ći svo​jim pla​vim oči​ma. – Ka​pe​tan Blo​od voli po​ezi​ju sje​-
ća​te se ja​bu​ka u cva​tu. Je li? Ha, ha!

KRAJ

--------------- ov​dje otrg​ni i upi​ši sebe kao auto​ra ---------------

rado po​ma​ž e​mo ne​uke, budi he​roj uli​ce

Chi​ta(m) team
 Napomene

[←1] Blo​od, na en​gle​skom zna​či »krv«, pa je otud i na​ziv »Cap​ta​in Blo​od« dvo​smis​len, jer može
zna​či​ti i »Kr​va​vi ka​pe​tan«.
[←2] Voj​vo​da Ja​mes Scott, duke of Mon​mo​uth (1649-1685), van​brač​ni sin en​gle​skog kra​lja Char​le​sa
II, koji je pre​ten​di​rao na pri​jes​to svo​ga oca, na pri​jes​to koji je do​bio Ja​mes II, brat po​koj​nog kra​lja.
[←3] Pa​pis​ta – pris​ta​li​ca rim​ske cr​k​ve i pap​ske vlas​ti.
[←4] Quo, quo, sce​les​ti, ru​itis? = Kuda, kuda, na​sr​nus​te lo​po​vi?
[←5] Alu​zi​ja sva​ka​ko na Wil​li​ama Hen​rya Per​ki​na (1838-1907), en​gle​skog ke​mi​ča​ra, pro​na​la​za​ča
ani​lin​skog, vje​štač​kog bo​je​nja.
[←6] Vi​gov​ci – en​gle​ski li​be​ra​li, pris​ta​li​ce li​be​ral​nih re​for​mi.
[←7] Non​kon​for​mis​ti – En​gle​zi koji se nisu htje​li pot​či​ni​ti an​gli​kan​skoj cr​k​vi.
[←8] Ro​ja​lis​tič​ka voj​ska – voj​ska kra​lja Ja​me​sa II.
[←9] Mu​ske​ta – krat​ka ruč​na pu​ška pje​ša​ka.
[←10] Mek​lin​ska čip​ka – pre​ma bel​gij​skom gra​du Mec​hli​nu u kome su se iz​ra​đi​va​le.
[←11] Whi​te​hall – jed​na od glav​nih lon​don​skih uli​ca u ko​joj se na​la​ze dr​žav​na nad​leš​tva; otu​da i ova
alu​zi​ja.
[←12] Fro​bi​sher – sir Mar​tin Fro​bi​sher (1525-1594) ču​ve​ni en​gle​ski mo​re​plo​vac i is​tra​ži​vač.
[←13] Mic​hi​el Adri​an​szo​on Ruyter (1607-1676) ču​ve​ni ho​lan​d​ski po​mor​ski ju​nak.
[←14] Mi​lja – en​gle​ska mje​ra za du​ži​nu ili raz​da​lji​nu. Obič​na en​gle​ska mi​lja iz​no​si 1.609,31 me​ta​ra.
Ge​ograf​ska en​gle​ska mi​lja jed​na​ka je šez​de​se​tom di​je​lu jed​nog ste​pe​na = 1852 me​tra.
[←15] Dra​gon – voj​nik, ne​ka​da ko​nja​nik ili pje​šak, da​nas samo ko​nja​nik
[←16] Me​di​ci​nae bac​ca​la​ure​us – la​tin​ski iz​raz, u da​naš​njem zna​če​nju prvi stu​panj koji se do​bi​ja na
uni​ver​zi​te​tu.
[←17] Lyme Re​gis – mjes​to na juž​noj oba​li En​gle​ske.
[←18] Čla​no​vi Gor​njeg doma – Gor​nji dom obra​zu​ju lor​do​vi.
[←19] Tor​ryjev​ci – u po​čet​ku pris​ta​li​ce kra​ljev​ske vla​da​vi​ne; kas​ni​je kon​zer​va​tiv​ci.
[←20] Per (pair) – lord, član Gor​njeg doma.
[←21] Pro​ljet​no za​sje​da​nje – u En​gle​skoj se suci vi​ših su​do​va sas​ta​ju po​vre​me​no u svim gro​fo​vi​ja​-
ma radi pro​su​đi​va​nja gra​đan​skih i kri​mi​nal​nih slu​ča​je​va; otu​da ov​dje Pro​ljet​no za​sje​da​nje.
[←22] Prez​bi​te​ri​jan​ci – cr​k​ve​na sek​ta koja svu du​hov​nu vlast pre​da​je sta​ri​ma, ne priz​na​ju​ći iz​nad
sebe vlast ni​kak​vih vi​ših cr​k​ve​nih zva​nja (pre​la​ta, bi​sku​pa, nad​bi​sku​pa itd.).
[←23] Ja​ma​ica – otok iz gru​pe Ve​li​kih An​ti​la u Ka​rip​skom moru; Ka​rip​sko more se na​la​zi iz​me​đu
Cen​tral​ne Ame​ri​ke, Juž​ne Ame​ri​ke, Ve​li​kih An​ti​la i Ma​lih An​ti​la.
[←24] Bar​ba​do​es – otok u Ma​lim An​ti​li​ma.
[←25] Le​ewar​d​ski oto​ci – oto​čje u Ma​lim An​ti​li​ma; glav​ni oto​ci: Sv. Chris​tof, Bar​ba​do​es, Do​mi​ni​-
ca, Dje​vo​jač​ki oto​ci itd.
[←26] Car​lis​le za​ljev – za​ljev na oto​ku Bar​ba​do​es.
[←27] Ric​hard Lo​ve​la​ce (1618-1658), pred​stav​nik dvor​sko-aris​to​krat​ske po​ezi​je, poz​na​te pod na​zi​-
vom »pjes​ni​ci-ka​va​li​ri«. Bio je va​tre​ni ro​ja​lis​ta i sav svoj imu​tak utro​šio je na po​ma​ga​nje kra​lja za
vri​je​me nje​go​ve bor​be s par​la​men​tom, čiji su ga pred​stav​ni​ci dva puta ba​ci​li u tam​ni​cu. Bio je vrlo
li​jep čo​vjek i či​tav niz avan​tu​ra ve​zan je za nje​go​vo ime. Kao pjes​nik bio je ne​jed​nak. Ali je na​pi​sao
dvi​je do tri vrlo us​pje​le pje​sme u ko​ji​ma su doš​la do pu​nog iz​ra​ža​ja dva osje​ća​nja ko​ji​ma je bio is​-
pu​njen nje​gov krat​ki ži​vot: osje​ća​nje ple​mić​ke čas​ti i lju​bav​no osje​ća​nje. Tak​va je nje​go​va »Pos​la​ni​-
ca Al​te​ji iz Za​ta​ra«, iz koje su ova dva sti​ha; tak​va je i nje​go​va »Pos​la​ni​ca Lu​kas​ti pred po​la​zak u
rat«.
[←28] Mar​ti​nique – otok iz gru​pe Ma​lih An​ti​la.
[←29] Sa​int Ja​mes – dvo​rac en​gle​skih kra​lje​va.
[←30] Es​co​ri​al – pros​tra​ni dvo​rac špan​skih kra​lje​va na 40 ki​lo​me​ta​ra od Ma​dri​da.
[←31] Ba​ham​ski oto​ci – oto​čje u Atlant​skom oce​anu, sje​ver​no od An​til​skih oto​ka, od ko​jih ih odva​ja
Ba​ham​ski ka​nal. Na jed​no od ovih oto​ka is​kr​cao se Co​lum​bo (1492) kada je ot​krio Novi svi​jet.
[←32] Cu​ra​cao – je​dan od An​til​skih oto​ka.
[←33] cen​ta – mje​ra za te​ži​nu, 112 fun​ti, od​nos​no 50 ki​lo​gra​ma i 802 gra​ma.
[←34] Ca​nary​sko vino – vino s Ca​nary​skih oto​ka – oto​čje u Atlant​skom oce​anu, sje​ve​ro-za​pad​no od
Sa​ha​re.
[←35] pješ​ča​ni po​lu​sat – uz pješ​ča​ni sat pos​to​ji i pješ​ča​ni polu-sat; on se upo​treb​lja​va na bro​do​vi​-
ma.
[←36] Sa​va​na – pros​tra​na rav​ni​ca ili pre​ri​ja bez dr​ve​ća, pre​kri​ve​na tra​vom.
[←37] Jard (yard) – en​gle​ska mje​ra za du​ži​nu = 0,914 me​ta​ra.
[←38] sto​pa – mje​ra za du​ži​nu koja iz​no​si dva​na​est pa​la​ca, od​nos​no 0,30479 me​tra.
[←39] Fre​ga​ta – rat​na lađa, obič​no s dvi​je pa​lu​be na​oru​ža​na sa 28 do 30 to​po​va.
[←40] Cas​til​la – pre​dio u špa​njol​skoj čiji su glav​ni gra​do​vi Bur​gos i To​le​do. Od IX. do XV. sto​lje​ća
jed​na od vi​še​broj​nih špan​skih kra​lje​vi​na. Ov​dje u zna​če​nju špa​njol​ska.
[←41] Obal​ska bra​ti​ja – opći na​ziv za gu​sa​re.
[←42] Ca​diz — grad na jugu špa​ni​je, u An​da​lu​zi​ji, rat​na i tr​go​vač​ka luka na Atlant​skom oce​anu za
pre​ko​mor​sku plo​vid​bu.
[←43] Mor​gan — sir Hen​ry Mor​gan (1635—1688) ve​li​ki gu​sar i gu​ver​ner Ja​ma​ice, poz​nat po mno​-
go​broj​nim gu​sar​skim po​dvi​zi​ma, pre​tež​no u Ka​rip​skom moru. Vrlo je vje​ro​vat​no da se Sa​ba​ti​ni u
mno​go​me pos​lu​žio Mor​ga​no​vim ži​vo​tom da bi stvo​rio svo​ju fik​tiv​nu lič​nost ka​pe​ta​na Blo​oda .
[←44] Por​to Rico – otok iz gru​pe Ve​li​kih An​ti​la. Glav​no mjes​to i pris​ta​ni​šte San Juan.
[←45] L’Ol​lo​na​is – fran​cu​ski gu​sar.
[←46] špa​njol​ski zlat​nik – ili špa​njol​ski do​lar (peso duro) na kome je bio broj 8 i vri​je​dio osam re​-
ala (vje​ro​jat​no da je znak j za ame​rič​ki do​lar odav​de do​šao).
[←47] Per​ro in​gles – špa​njol​ski: pse​to en​gle​sko.
[←48] Y es​tos son los usos de Cas​til​la y de Leon – I, eto, tak​vi su obi​ča​ji u Cas​til​li i u Le​onu (Leon
– oblast na sje​ve​ro-za​pa​du Špa​njol​ske).
[←49] Mo​unt Hil​l​bay – pla​ni​na na oto​ku Bar​ba​do​esu.
[←50] Val​ga me Dios – špa​njol​ski, po​grd​na iz​re​ka.
[←51] To​ba​go i Gre​na​da – oto​ci u Ma​lim An​ti​li​ma.
[←52] Jer​ry – di​mi​nu​tiv za osob​nu ime​ni​cu Je​re​mi​ah.
[←53] Cuba – naj​ve​ći otok u An​ti​li​ma.
[←54] His​pa​ni​ola – sta​rin​ski na​ziv za otok Ha​iti; je​dan od oto​ka iz Ve​li​kih An​ti​la. Na​ziv His​pa​ni​ola
je oto​ku dao Co​lum​bo koji ga je ot​krio 1492. go​di​ne.
[←55] Leon – po​kra​ji​na u Špa​ni​ji.
[←56] Be​ne​di​ca​mus Do​mi​no – la​tin​ski: Hva​li​mo gos​po​da!
[←57] Ex hoc nunc et usque in se​cu​lum – la​tin​ski: I od sada u sve vje​ke vje​ko​va!
[←58] Ma​la​ga – poz​na​to špan​sko vino, po Ma​la​gi, glav​nom gra​du An​da​lu​zi​je, na Sre​do​zem​nom
moru.
[←59] Vir​gen san​ti​ssi​ma – na špan​skom: Sve​ta dje​vi​ce.
[←60] San Do​min​go – glav​no mjes​to na oto​ku Ha​iti.
[←61] Tor​tu​ga – otok koji leži sje​ver​no od Ha​iti​ja; ne tre​ba ga mi​je​ša​ti s is​to​ime​nim oto​ci​ma na sje​-
ver​noj oba​li Ve​ne​zu​ele i u Ca​li​for​nij​skom za​lje​vu. Na špa​njol​skom »tor​tu​ga« zna​či kor​nja​ča. To ime
je oto​ku dao Co​lum​bo (koji ga je ot​krio) zbog mnoš​tva kor​nja​ča ko​jih oko nje​ga ima u moru.
[←62] Co​mer​ton – gra​dić u En​ge​skoj.
[←63] A. O. E. Exqu​eme​lin, a ne Exqu​eme​ling – kako kaže Sa​ba​ti​ni – je​dan je od Mor​ga​no​vih gu​sa​ra
čija je knji​ga »Ame​rič​ki gu​sa​ri« objav​lje​na 1684 (pre​štam​pa​na 1891).
[←64] Tan​nat​to​va zbir​ka dr​žav​nih pro​ce​sa – poz​na​ta zbir​ka ovak​vih do​ku​me​na​ta.
[←65] Za​pad​no-in​dij​ski, a isto tako, i po​jam Za​pad​na In​di​ja, koji će se ja​vi​ti u kas​ni​jem tek​s​tu – iz​-
ra​zi koji se upo​treb​lja​va​ju umjes​to »an​til​ski«, tj. Ve​li​ki i Mali An​ti​li. Ne tre​ba ih ni​ka​ko mi​je​ša​ti s
poj​mom In​di​je, azij​skog po​lu​oto​ka.
[←66] Dov​de je knji​gu pre​veo Du​šan Pu​ha​lo; os​ta​li dio tek​s​ta pre​veo je Slo​bo​dan A. Jo​va​no​vić.
[←67] Fata viam inve​ne​runt – la​tin​ski, po​greš​no umjes​to Fata viam inve​ni​ent – Sud​bi​na je naš​la put.
[←68] Win​dwar​d​ski pro​laz – pro​laz iz​me​đu oto​ka Cube i Ha​iti​ja.
[←69] Pi​ra​gva – uro​đe​nič​ki ča​mac od iz​dub​lje​nog dr​ve​ta.
[←70] Rio de la Hac​ha – mjes​to na Ta​hir​skom po​lu​oto​ku, u Co​lum​bi​ji.
[←71] San​c​ta Ma​ria – mjes​to na Ta​hir​skom po​lu​oto​ku.
[←72] Win​dwar​d​ski oto​ci – oto​čje u Ka​rip​skom moru, sje​ve​ro​is​toč​no od Ve​ne​zu​ele.
[←73] Nova Nada – jed​no od Ba​ham​skih oto​ka.
[←74] Tri​ni​dad – otok na sje​ve​ro​is​toč​noj oba​li Juž​ne Ame​ri​ke.
[←75] C’est vous qu’on ap​pel​le Le Sang – fran​cu​ski: Da li se vi zo​ve​te Krv?
[←76] Ma​ra​caybo – mjes​to i luka u Ve​ne​zu​eli.
[←77] Dje​vi​ca Ma​gre – je​dan od oto​ka u gru​pi Dje​vo​jač​kih oto​ka.
[←78] Par​di! – fran​cu​ska ri​ječ: za​bo​ga.
[←79] Vo​ila – fran​cu​ska ri​ječ: eto.
[←80] Cre​di​eu – fran​cu​ska ri​ječ: psov​ka.
[←81] Sa​cre Dieu – fran​cu​ska ri​ječ, psov​ka.
[←82] Nom de Dieu – fran​cu​ski: Za ime boga.
[←83] Ah ça – fran​cu​ski: E, pa to, Ah, tako.
[←84] Ma​de​mo​isel​le – fran​cu​ski: gos​po​đi​ca.
[←85] Mon​si​eur – fran​cu​ski: gos​po​din.
[←86] Gi​bral​tar – Do 1688. go​di​ne Gi​bral​tar je bio sto​va​ri​šte za kop​ne​nu tr​go​vi​nu na dnu je​ze​ra
Ma​ra​caybo; te su ga go​di​ne gu​sa​ri uni​šti​li.
[←87] Mort de Dieu! – Fran​cu​ski: Boga mu mi​log!
[←88] Ah, san​g​di​eu! Tu ris, ani​mal? – fran​cu​ski: Ah, sto mu muka! Ti se smi​ješ, ži​vo​ti​njo!
[←89] Ah, ca! Nom de Dieu! – Fran​cu​ski: Ah tako! Bož​jeg mu ime​na!
[←90] La Gu​ayra – Mjes​to na oba​li Ka​rip​skog mora, bli​zu Ca​pa​ca​ca.
[←91] Auda​ces for​tu​na ju​vat – la​tin​ski: Sre​ća po​ma​že smje​li​ma.
[←92] Bon voya​ge – fran​cu​ski: Sre​tan put.
[←93] Por Dios! – špa​njol​ski: Tako mi boga!
[←94] Oru​ba – jed​no od Le​ewar​d​ski oto​ka, na ula​zu u za​ljev da​nas poz​na​to po ime​nu Za​ljev Ma​ra​-
caybo.
[←95] gos​po​da​ri​ce ljud​skih ži​vo​ta. Clot​ho, naj​mla​đa, na​la​zi​la se kraj gla​ve no​vo​ro​đen​ča​di, dr​ža​la
pres​li​cu u ruci i ple​la mu sud​bi​nu; Lac​he​sis je okre​ta​la vre​te​no, a Atro​pos je sjek​la ko​nac ži​vo​ta.
[←96] Caymi​tes – mjes​to na is​tu​re​nom po​lu​oto​ku Ha​iti​ja,
[←97] Plymo​uth – luka na ju​go​za​pad​noj oba​li En​gle​ske.
[←98] Sve​ti Ni​ko​la – luka na oba​li His​pa​ni​ole.
[←99] Port-Royal – luka i grad na Ja​ma​ici.
[←100] Go​nav​ski za​ljev – Ve​li​ki za​ljev na za​pad​noj oba​li His​pa​ni​ole.
[←101] Rt Ti​bu​ron – rt na do​njem di​je​lu Pa​na​me u Dar​men​skom za​lje​vu.
[←102] Le​vi​us fit pa​ti​en​tia qu​icqu​id cor​ri​ge​re est ne​fas – la​tin​ski: Po​mi​re​nje sa sud​bi​nom ubla​ža​va
sve one bo​lo​ve ko​ji​ma nema li​je​ka.
[←103] Cocytus – mi​to​lo​ški: tuž​na i blat​nja​va ri​je​ka koja pro​ti​če kroz pa​kao i op​ko​lja​va Tar​tar.
[←104] Cras in​gens ite​ra​bi​mus aequ​or – la​tin​ski: Su​tra ćemo se po​no​vo otis​nu​ti na bes​kraj​no more.
[←105] Aza​le​ja – jed​na vrst cvjet​nog vri​je​sa.
[←106] Ser​vi​te​ur – fran​cu​ski: služ​be​nik.
[←107] Mali Goav – luka na oto​ku His​pa​ni​ola.
[←108] Car​ta​ge​na – grad, luka i glav​no mjes​to oblas​ti Bo​li​var u dr​ža​vi Co​lum​bia na sje​ve​ro​za​pad​-
noj oba​li Juž​ne Ame​ri​ke.
[←109] Par le Mor​di​eu – fran​cu​ski: Sto mu muka.
[←110] Ah, par​bleu – fran​cu​ski: Za​bo​ga.
Sadržaj
GLAS​NIK
KIR​KE​OVI DRA​GU​NI
LORD VR​HOV​NI SU​DAC
BI​JE​LO ROB​LJE
ARA​BEL​LA BI​SHOP
PLA​NO​VI ZA BJEK​S​TVO
GU​SA​RI
ŠPA​NJOL​CI
OSU​ĐE​NI​CI – OD​MET​NI​CI
DON DI​EGO
SI​NOV​LJE​VA LJU​BAV
DON PE​DRO SAN​GRE
TOR​TU​GA
LE​VA​SSE​URO​VI PO​DVI​ZI
OT​KUP
KLOP​KA
NA​SA​ĐE​NI
»ČU​DO​TVOR​NA«
SU​SRET
RAZ​BOJ​NIK I GU​SAR
U SLUŽ​BI KRA​LJA JA​ME​SA
NA RAT​NOJ NOZI
TA​OCI
RAT
U SLUŽ​BI KRA​LJA LO​UISA
GOS​PO​DIN DE RI​VA​ROL
CAR​TA​GE​NA
ČAST GOS​PO​DI​NA DE RI​VA​RO​LA
U SLUŽ​BI KRA​LJA WIL​LI​AMA
PO​S​LJED​NJA BIT​KA »ARA​BEL​LE«
NJE​GO​VA EK​SE​LEN​CI​JA GU​VER​NER
Na​po​me​ne