лександар Вуксановић 

(Београд, 3. новембар 1968), познатији под умјетничким

именом Аца Лукас, српски је пјевач.

Биографија[уреди | уреди извор]
Отац му се звао Вуксан, а мајка Видосава.

Каријера[уреди | уреди извор]
Концерти у Београду[2]

Год. Место одржавања

1999
Хала Пионир
.

2000
Београдски сајам
.

2008
Београдска арена
.

2010
Београдска арена
.

2011
Београдска арена
.

2012
Београдска арена
.

2013
Маракана
.

2017
Београдска арена
.

Умјетнички надимак „Лукас” добио је по називу сплава на Новом Београду, гдје је

наступао почетком 1990-их година. Популаран је постао у београдском клубу „Хогар”
на Ади Циганлији, гдје је дошао као замјена за дотадашњег пјевача Мила Лојпура. У овом
клубу је упознао Милана Шћеповића и Сашу Лунгиновића, са којима је
изводио џез и ромске пјесме. Он их је аранжирао у сопствени стил, што му је донијело
велику популарност у уследјелим годинама. Након клубова, сарађивао је са
групом Викторија; потом се осамосталио. Његов први хит је била пјесма Куда иду људи
као ја. Сљедећих година настали су хитови: Ja живим сам, Песма од бола, Лична
карта, Соба за плакање, Кафана на Балкану, Рођендан, Нешто против болова, Беле
руже, Истина је да те лажем и др.
Направио је прекид у каријери од 2004. до 2006. године. Године 2008. освојио је прво
мјесто на фестивалу „II Axal Grand” пјесмом Упали светло. На свој рођендан, 3.
новембра, одржао је концерт у Београдској арени пред око 20.000 људи — 2010, 2011.
и 2012. године (три пута заредом). Десети, највећи концерт, одржао је на Маракани — 8.
јуна 2013. године,[3] пред око 75.000 посјетилаца.[2]
Током једног периода у 2013. години је био предсједник ФК Тимок.[4]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Године 2003, Александар Вуксановић је ухапшен и осуђен на четири мјесеца затвора — у
склопу полицијске операције назване Сабља; разлог је био што је неовлашћено
посједовао пиштољ.[5] Такође, имао је проблема са коцкањем[6] и дрогом[7] — што је
узроковало одлазак са музичке сцене сљедеће двије године.
Вуксановић је у Београду, у фебруару 2009. године, рањен; из ватреног оружја су
испуцана два хица.[8] На њега је пуцано и док је на паркингу у Гандијевој улици на Новом
Београду улазио у аутомобил; погођен у десну наткољеницу и ван животне опасности,
пребачен је у објекат за медицинску помоћ.[8]

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Година Награда Категорија Рад Исход Реф.

5.
2022. Песма за Евровизију ’22 Оскар [9]

место

Дискографија[уреди | уреди извор]
Концерт Аца Лукаса у Зеничкој арени (децембар 2022)

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

 Понос и лаж (1994)
 Песме од бола (1996)
 Једно вече у кафани (1998)
 Лична карта (1998)
 Друго вече у кафани (1999)
 Зора бели... (1999)
 Још сам ту (за другове) ... (1999)
 Рођендан (2000)
 Нешто против болова (2001)
 Истина је да те лажем (2003)
 Јагње моје (2006)
 Лешће (2008)
 Стил живота (2012)
 Успаванка за озбиљне бебе (2021)
Остали албуми[уреди | уреди извор]
Уживо
 Са гостима ... (1999)
 Уживо Аца Лукас Хала Пионир 10.10.99 (1999)
 Лукас уживо & О.К. Банд (2000)
 Београд, Сајам 2002 Журка (2002)
 Највећа журка на Балкану (2002)
Компилације

 The Best of Aca Lukas (1999)

 The Best of Aca Lukas (2000)
 Хитови Аца Лукас (2006)