СРЕДЊА ШКОЛА

КОЦЕЉЕВА

МАТУРСКИ РАД

Област: Реализација робе и услуга

Тема: Реализација робе

Ученик: Ментор:
Анета
АнаСмиљанић
Гигић Драгољуб Поповић

2
Коцељева, мај, 2020.г.
 2

САДРЖАЈ

УВОД
1. ТРГОВИНСКА РОБА........................................................................................... 1
1.1. Роба - појам ................................................................................................................. 1
1.2. Трговинска предузећа .............................................................................................. 1
1.3. Калкулација цена трговинске робе ....................................................................... 3
1.4. Евиденција робе ........................................................................................................ 6
1.5. Књиговодствено обухватање робе ........................................................................ 7
2. РЕАЛИЗАЦИЈА РОБЕ У УНУТРАШЊЕМ ПРОМЕТУ ...................................... 8
2.1. Интерно кретање робе у трговинском предузећу .............................................. 9
2.3. Евиденција реализације робе по набавној цени ............................................. 10
2.4. Евиденција реализације робе по продајној цени без ПДВ-а ........................ 11
2.5. Евиденција реализације робе по продајној цени са ПДВ-ом ....................... 13
3. ПРИМЕР ЗА КЊИЖЕЊЕ .................................................................................. 16
ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................. 22
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................... 23
 3

УВОД

 Када је у робном облику, капитал мора вршити робну функцију.

Артикли из којих се састоји, унапред произведени за тржиште, морају
се продати, претворити у новац, дакле проћи кретање Р – Н. Оно што
чини да Р буде Р није апсолутна величина његове вредности јер је она,
као и код свих осталих Р који изражавају вредност ма које друге суме
роба, одређена величином рада који је у њој опредмећен; него је то
релативна величина његове вредности, величина његове вредности
упоређена с вредношћу капитала утрошеног на његову производњу. У
њој је садржана та вредност плус вишак вредности што га је дао
производни капитал.
Функција коју врши Р функција је сваког робног производа:
претворити се у новац, продати се, проћи кроз прометну фазу Р-Н.
Докле год сад опођени капитал остане у облику робног капитала, док
лежи на тржишту, процес производње мирује. Робни капитал не
дејствује ни као стваралац производа, ни као стваралац вредности.
Прелажење капитала из робног облика у новчани и из новчаног у
робни у исти мах су пословања капиталисте, чинови куповања и
продавања.
Н само је резултат реализовања Р. Обоје, Р и Н, само су
различити облици, робни облик и новчани облик, оплођене капитал-
вредности; и једном и другом је заједничко то што су оплођена капитал-
вредност. Обоје су реализован капитал, јер ту капитал-вредност
постоји као таква заједно са вишком вредности, плодом различитим од
ње и добијеним њоме.1

1
Karl Marx: Капитал, Критика пплитишке екпнпмије I-III, Прпсвета, Бепград, 1979.г.
 1

1. ТРГОВИНСКА РОБА

1.1. Роба - појам

Роба је производ људског рада намењен размени, који својим корисним

својствима може да задовољи људске потребе, а у процесуразмене се за
њега добија одговарајућа противвредност у робном или новчаном облику.
Роба је производ, артикал или материјал који као материјално добро
поседује одређену употребљивост и која на најбољи начин може да обави
одређену функцију или да задовољи дређену потребу којој је намењена.2
Роба представља обртно средство које предузеће набавља ради даље
продаје, односно трговине. Роба укључује производе које је предузеће
произвело у сврхе продаје и производе купљене ради даље продаје, као што
је роба купљена од стране трговца на мало или земљиште и друге
некретнине које се држе ради даље продаје.3

1.2. Трговинска предузећа

Куповином и продајом робе се баве трговинска предузећа.

Трговинска предузећа у основи обављају купопродајне послове,
односно баве се куповином робе ради њене даље продаје, у мање-више
неизмијењеном облику – куповина и продаја робе у непромењеном стању.
Набавка и продаја робе представљају основне фазе у кружном кретању
средстава трговинског предузећа, и то прву фазу (Н-Р) – претварање новца у
робу и другу фазу (Р-Н1) – претварање робе у новац. Куповина и продаја
робе су међусобно условљене и повезане и у ствари чине континуирани ток

2
Мила К. Јаншетпвић: Кпмерцијалнпппзнаваое рпбе за II разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2010.
3
Међунарпдни рашунпвпдствени стандард 18 Прихпди
 2

трансформације обртних средстава из новчаног у робни облик и из робног у

новчани (Н-Р-Н1).
Циљ пословања ових предузећа је да купе робу по једној, нижој цени и
да је продају по другој, вишој цени. Пословни циклус трговинског предузећа
састоји се од следећих пословних промена:
1) набавке трговинске робе,
2) продаје трговинске робе и
3) наплате потраживања од купаца.
Новцем добијеним од купаца исплаћују се добављачи, односно
набавља се нова роба, чиме трговински циклус креће од почетка.
Све пословне трансакције које се одвијају у оквиру наведених фаза
морају се књиговодствено евидентирати на основу одговарајуће пратеће
књиговодствене документације организовати у синтетичком финансијском
књиговодству и одговарајућим аналитичким књиговодствима и другим
помоћним књигама (робно књиговодство, трговачка књига).
Трговинска предузећа могу се поделити према различитим
критеријумима, а према величини имовине и обиму промета трговинска
предузећа се деле на:
 Трговинска предузећа на велико – промет робе на велико је скуп
свих активности у вези са продајом робе/услуга лицима који купују
ради даље продаје или коришћења у пословне сврхе.
 Трговинска предузећа на мало – подразумевају продају
робе/услуга потрошачима ради задовољавања личних потреба
или потреба домаћинстава.
 3

1.3. Калкулација цена трговинске робе

Набавка робе представља прву фазу у пословању трговинских

предузећа, чиме започиње процес трансформације средстава из новчаног у
робни облик, што се може облежити формулом Н-Р.
Да би књиговодствено могао да се обухвати процес набавке робе,
потребно је знати које цене се јављају у робном промету. То су4:
 Фактурна цена - она која је назначена у фактури добављача; множењем
фактурне цене са испорученом количином робе, добија се фактурна
вредност робе која се увећава за проценат обрачунатог ПДВ-a.
 Набавна цена - је збир фактурне цене и зависних трошкова набавке. У
зависне трошкове набавке спадају трошкови: превоза, утовара,
истовара, складиштења, манипулације робом. То су све трошкови који
настају директно у поступку набавке робе.
 Продајна цена – цена по којој се роба продаје. Продајну цену одређује
трговинско предузеће водећи при томе рачуна да се њоме покрије
набавна вредност робе, трошкови пословања и оствари зарада. Чини је
увећана набавна вредност и то најпре за одређен проценат разлике у
цени, а затим и за обрачунат ПДВ.
Продајна цена може бити слободно формирана на тржишту, одређена
под контролом надлежних органа или прописана као јединствена
малопродајна цена. Трговинска предузећа настоје да продајна цена робе
буде већа од њене набавне цене, односно да разлика између набавне и
продајне цене буде позитивна.
Разлика у цени представља потенцијалне приходе трговинског
предузећа из којих би требало да се накнаде његови трошкови пословања, а

4
Вера Ппзнанић-Лекп: Рачунпвпдствп за 4. разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2012.г.
 4

евентуални остатак би представљао остварени финансијски резултат.

Разлика у цени може бити укалкулисана и остварена. Укалкулисана разлика
у цени представља разлику између ангажованих новчаних средстава при
набавци робе и очекиваних прихода од њене продаје. Укалкулисана тј.
неостварена разлика је само потенцијална. Наиме, њен се износ може
повећавати или смањити, уколико дође до измена њених продајних цена, а
може се десити да се никад и не оствари. Остварена разлика се односи на
продату робу и она је углавном дефинитивна, тј. непроменљива. 5
Разлика у цени јавља се у облику слободно формиране разлике у цени,
марже и рабата.
Слободно формирана разлика у цени постоји код оних роба код којих
трговинско предузеће тј. продавац самостално, водећи се својим економским
интересима, одређује продајну цену производа.
Маржа представља облик разлике у цени која се најчешће јавља код
робе широке потрошње чије цене утичу на трошкове живота. Маржа постоји
код оних роба чију крајњу продајну цену утврђује произвођач или држава.
Маржа се утврђује процентуално у односу на продајну вредност робе, a
уједно је и додатни елемент калкулације вредности робе, јер се додаје на
набавну вредност.
Рабат представља вид разлике у цени који се јавља у ситуацији када
добављач одлучује о продајној цени робе. Тада се одобрава рабат у облику
попуста и његова висина не утиче напродајну цену. За разлику од марже,
рабат представља одбитни елемент калкулације вредности робе, јер се
одбија од продајне цене.
Уколико трговац лоше формира цену, може се десити да оствареном
разликом у цени не покрије све трошкове пословања (закуп простора, плате

5
Вера Ппзнанић-Лекп: Рачунпвпдствп за 4. разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2012.г.
 5

радника, комуналије итд). Због тога је израда детаљног бизнис плана и

продајне калкулације врло важна за финансијски резултат пословања.
Поступак одређивања цене назива се калкулација. Трговац израђује
калкулацију за сваку робу коју продаје у трговинском објекту, јер продајна
цена робе треба да покрије све трошкове које трговац има и да му обезбеди
адекватну зараду. Због тога је важно правилно урадити калкулацију продајне
цене.6Калкулација се обавезно саставља приликом набавке робе, и то
понаособ за сваку набавку.Сврха калкулације је добијање основних
елемената продајне цене који представљају основ за књижење.
Општа шема набавне и продајне цене трговинске робе је следећа7:

1. Фактурна (куповна) вредност робе

2. Зависни трошкови набавке робе
I Набавна вредност робе (1+2)
3. Разлика у цени робе
II Продајна вредност робе (I + 3)
4. Порез на додату вредност
III Продајна вредност за ПДВ-ом (II+4)

На фактурну вредност робе из рачуна добављача додају се сви

зависни трошкови набавке (трошкови превоза, утовара и истовара,
осигурање робе у транспорту). Збир фактурне вредности и зависних
трошкова чини набавну вредност робе. Овај износ показује колико трговца
кошта роба која је предмет даље продаје.
На набавну вредност додаје се разлика у цени да би се добила
продајна вредност без ПДВ. На ову вредност, трговци који су у систему ПДВ,
додају ПДВ да би добили продајну цену са ПДВ-ом.
6
https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/zalihe-robe-i-robno-knjigovodstvo/
7
Вера Ппзнанић-Лекп: Рачунпвпдствп за 4. разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2012.г.
 6

1.4. Евиденција робе

Набавка, складиштење залиха и продаја робе, као и друге пословне

промене у вези са вредношћу робе бележе се у књиговодству у оквиру
финансијског и робног књиговодства.
Књиговодствена евиденција робе у финансијском књиговодству
подразумева бележење повећања и смањења укупне вредности робе на
конту робе. За сву робу води се један конто, па се ова евиденција назива
синтетичка. У њој не постоји информација о количинама робе.
Трговинска предузећа поред финансијског, воде и посебно робно
књиговодство, у којем се води аналитичка евиденција по вредности и
количини за сваки артикал. Сваки артикал води се посебно, тако да у сваком
тренутку, из робног књиговодства, може се добити информација колико је
количински и вредносно неког артикла набављено, продато, или колико га
тренутно има на стању.8
Свака промена у количини и вредности робе евидентира се и у
финансијском и у робном књиговодству и стање робе у ове две евиденције
увек мора бити исто. Разлика је у томе што робно књиговодство пружа много
више информација од финансијског.
Основа за бележење промена је вредност робе. Она представља
производ количине и цене робе. У зависности од тога која се цена узима у
обзир приликом обрачуна, јављају се набавна и продајна вредност робе.
Продајна цена може бити без ПДВ-а и са ПДВ -ом.
Роба се у велепродаји може водити по набавним ценама, продајним
ценама без ПДВ или продајним ценама са ПДВ. У малопродаји, роба се води
искључиво по продајним ценама са ПДВ-ом.

8
https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/zalihe-robe-i-robno-knjigovodstvo/
 7

Промене код трговачке робе могу бити вредносне и количинске, и то у

облику повећања и смањења. Повећања су: набавка робе, нивелација цена
навише, повраћај робе од стране купца, вишкови. Смањења су: продаја
робе, нивелација продајних цена наниже, мањкови, кало, растур, лом, квар. 9
Малопродајни објекти задужују се и раздужују вредносно, односно
финансијски, на основу докумената: пријемнице и калкулација продајне
цене, фактура добављача, отпремница и фактура за купца, нивелација
продајних цена робе, признанице и налози за уплату пазара.

1.5. Књиговодствено обухватање робе

За књиговодствено обухватање робе контним планом предвиђена је

група 13 – Роба и то:
130 – Обрачун набавке робе
131 – Роба у магацину
132 – Роба у промету на велико
133 – Роба у складишту, стоваришту и продавницама код других
правних лица
134 – Роба у промету на мало
135 – Роба у обради, доради и манипулацији
136 – Роба у транзиту
137 – Роба на путу
139 – Исправка вредности робе
На рачуну 130 – Обрачун набавке робе бележи се обрачун набавне
вредности робе приликом набавке, по обрачуну добављача као и зависни
трошкови набавке. Суштина овог рачуна је у томе да предузеће на лакши и
једноставнији начин изврши тачан обрачун набавне вредности робе.

9
Јелица Бпжанић и пстали: Оснпви рачунпвпдства, Виспка ппслпвна щкпла, Ваљевп, 2015.г.
 8

На рачуну 131 – Роба у магацину исказује се вредност залиха робе у

магацину пре стављања робе у промет. Роба која је изложена у магацину
није изложена продаји, већ се на њој врше припреме ради стављања у
промет. Роба у магацину се води по набавним ценама и не продаје се већ
служи за снабдевање објеката који непосредно продају робу на велико,
односно на мало.
На рачуну 132 – Роба у промету на велико, исказује се вредност залиха
робе у продајним објектима на велико. У оквиру рачуна 132 отвара се рачун
1329 и евидентира укалкулисана разлика у цени.
На рачуну 134 – Роба у промету на мало – исказује се вредност залиха
робе у продајним објектима на мало. На рачунима који се отварају у оквиру
рачуна 134 – Роба у промету на мало, евидентирају се износ укалкулисаног
ПДВ-а у промету производа на мало и укалкулисане разлике у цени.

2. РЕАЛИЗАЦИЈА РОБЕ У УНУТРАШЊЕМ ПРОМЕТУ

Реализација робе се може обављати на велико из складишта или на

мало преко продавница, па ће евиденција и због тога бити различита, као и у
зависности од тога да ли је роба продата за готово, на чекове, или купцу на
кредит који ће касније платити.
Трговинска предузећа набављају робу од добављача, да би је продала
купцима. Продајом или реализацијом робе трговинскопредузеће остварује
свој редован пословни приход – приход од продајеробе. Књиговодствено
обухватање реализације робе биће различито, зависно од цене по којој се
евидентирају залихе робе: да ли се евидентирајупо набавној цени, продајној
цени без пореза, или продајној цени са порезом. У свим овим случајевима
 9

интерниобрачуни реализације, тј. обрачун набавне вредности продате робе,

бићеразличити.10
Приликом продаје робе књиже се два става (обрачуна): екстерни став -
по продајној цени и интерни став по набавној цени. У зависности од тога да
ли се роба у складишту води по набавној, велепродајној или малопродајној
цени, разликоваће се и начин књижења продаје. Уколико се роба на
складишту води по набавној цени, екстерни став би обухватио књижење
прихода од продаје и повећање стања готовине или потраживања од купаца,
а у оквиру интерног става би се књижила набавна вредност продате робе и
смањење стања робе на залихама.

2.1. Интерно кретање робе у трговинском предузећу

Роба се од момента набавке па до момента продаје налази на

залихама у складишнимили продајним објектима. У том временском
интервалу, а углавном ради омогућавања што брже продаје робе, долази до
потреба да се иста премести из једног у други продајни објекат. Тај пренос
робе из једног у други објекат, с једног места на друго у оквиру истог
предузећа назива се интерно кретање робе.
Интерно кретање робе у предузећу представља, по природи
пословања, уобичајене токове циркулације робе унутар самог предузећа,
нарочито на линији кретања робе: трговина на велико – трговина на мало и
магацин – продавнице. Свако кретање робе унутар предузећа треба да буде
књиговодствено обухваћено. Књиговодствена решења интерног кретања
робе зависе од врсте трговинских предузећа, предмета пословања, начина
снабдевања продавница робом, организационе самосталности продајних

10
Вера Ппзнанић-Лекп: Рачунпвпдствп за 4. разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2012.г.
 10

објеката, лоцираности продајних објеката на подручју једне или више

општина, региона, република, начина обрачуна и књиговодственог
обухватања разлике у цени и других интерних фактора.11

2.3. Евиденција реализације робе по набавној цени

Трговинска предузећа која се баве продајом робе на велико залихе

робе на складишту, односно у магацину, воде по набавним ценама.
Приликом евиденције реализације робе врше се два обрачуна12:
1. Екстерни обрачун– основ за књижење је фактура
2. Интерни обрачун – основ за књижење је отпремница.
По екстерном обрачуну за књижење продајне фактуре дугују конта
групе 20 – Купци, а потражују конта групе 60 – Приходи од продаје робе.
По интерном обрачуну продаје робе дугују конта групе 50 – Набавна
вредност продате робе, а потражују конта групе 13 – Роба.
Приликом продаје робе трговинска предузећа остварују приходе од
продаје робе као свој основни пословни приход. Тако се овај приход од
продаје робе књижи на конту 602 – Приходи од продаје робе. Са друге
стране приликом продаје робе, роба мора да се искњижи са залиха по истој
оној цени по којој је књижена када је набављена, односно са конта 131 –
Роба у магацину. Сада при продаји робе трговац мора да утврди колика је
његова зарада (приход – расход), за ону роба која је продата. Због тога се
вредност продате робе књижи и на конту 501 – Набавна вредност продате
робе коју мора проценити по набавној цени.

11
http://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_5675/objava_9748/fajlovi/VII%20PREDAVANJE%20KNJIGA.pdf
12
Вера Ппзнанић-Лекп: Рачунпвпдствп за 4. разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2012.г.
 11

2.4. Евиденција реализације робе по продајној цени без ПДВ-а

Код трговинских предузећа која евидентирају робу по продајним

ценама, поред фактурне вредности (вредности на коју гласи фактура
добављача) и набавне вредности (збир фактурне вредности и зависних
трошкова набавке) појављује се и продајна цена, односно она цена по којој
се роба продаје корисницима.
Када се залихе робе евидентирају по продајној цени без ПДВ-а,
екстерни и интерни обрачун продаје обрачунава се по истој цени, односно по
продајној цени. Књижења се врше на исти начин као код евиденције
реализације када се залихе воде по набавној цени, али се овде јавља и
разлика у цени, за коју се исправља вредност рачуна Набавна вредност
продате робе.
Приликом набавке робе обрачунава се укалкулисана разлика у цени, те
се приликом продаје мора обрачунати остварена разлика у цени. Разлика у
цени представља корективни рачун јер се одузимањем салда овог рачуна од
продајне вредности залиха робе она своди на набавну вредност.13
Рачуни који се користе за евиденцију: 1320 – Роба у промету на
велико,1329 – Укалкулисана разлика у цени.
Остварена разлика у цени може се израчунати на три начина: помоћу
процентне стопе обрачуна разлике у цени, помоћу процентне стопе
реализације и на директан начин.14
o Процентна стопа обрачунате разлике у цени,

13
Вера Ппзнанић-Лекп: Рачунпвпдствп за 4. разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2012.г.
14
Вера Ппзнанић-Лекп: Рачунпвпдствп за 4. разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2012.г.
 12

o Процентна стопа реализације и

o Директан начин

Књиговодствено обухватање реализације робе врши се кроз интерни и

екстерни обрачун. Приликом продаје робе остварују се приходи од продаје, а
задужују конта купаца. У екстерном обрачуну књижи се смањење залиха
робе и оствареног издатка – набавне вредности продате робе, као и
корекција набавне вредности за износ остварене разлике у цени.
Остварена разлика у цени књижи се тако што се умањује обрачуната
разлика у цени, где конто 1329 – Укалкулисана разлика у цени дугује, а 501 -
Набавна вредност продате робе потражује.

Шематски приказ реализације робе када се залихе воде по продајној

цени изгледао би овако:

602 – Приходи од продаје

робе 202 – Купци у земљи
Екстерни
обрачун

470 – ПДВ у издатим

фактурама
 13

132 – Роба у промету на 501 – Набавна вредност 1329 – Укалкулисана

велико продате робе разлика у цени

Интерни
обрачун

2.5. Евиденција реализације робе по продајној цени са ПДВ-ом

Продајна цена робе на мало утврђује се у пословању трговинских

предузећа на мало иобавезно за евиденцију робе у продајним објектима. У
малопродајним објектима – продавницама, роба сеевидентира по продајној
вредности са укалкулисаним ПДВ-ом.
Трговина на мало врши куповину робе ради даље продаје крајњим
корисницима (физичким лицима). Главна карактеристика малопродаје је то
даје она намењена физичким лицима и да је плаћање углавном готовинско.
Рачуни који се користе за евиденцију:
1340 – Роба у промету на мало,
1344 – Укалкулисани ПДВ и
1349 – Укалкулисана разлика у цени.
Књиговодствено обухватање реализације, доносно продаје купцима,
робе која се води по продајној цени са ПДВ-ом такође се врши кроз интерни
и екстерни обрачун. Приликом продаје робе одобрава се рачун прихода од
продаје, а задужује рачун купаца. У екстерном обрачуну књижи се смањење
залиха робе и оствареног издатка – набавне вредности продате робе.
Набавну вредност продате робе потребно је кориговати за остварену
разлику у цени, али и за износ реализованог ПДВ-а.
Остварена разлика у цени књижи се тако што се умањује обрачуната
разлика у цени, где конто 1349 – Укалкулисана разлика у цени дугује, а 501 -
Набавна вредност продате робе потражује. Износ реализованог ПДВ-а
 14

такође се књижи као корекција од Набавне вредности продате робе

књижењем на дуговној страни рачуна 1329 – Укалкулисани ПДВ и на
потражној страни рачуна 501 - Набавна вредности продате робе.
Продајом робе у малопродајном објекту прикупља се пазар.
Продавнице пазар предају благајни или га уплаћују на текући рачун.
Књижење предаје пазара врши се тако што конто 241 -Текући рачун или
243 - Благајна дугује за износ цене са ПДВ-ом, док конто 602 -Приходи од
продаје робе потражује по продајној цени без ПДВ-а, а конто 476 -Обавезе за
ПДВ потражује износ ПДВ-а. Интерни обрачун као обрачун излаза робе
књижи се тако што конто 501 - Набавна вредност продате робе дугује по
продајној цени са ПДВ-ом, а конто 134 - Роба у промету на мало потражује за
износ продате робе по продајној цени са ПДВ-ом.15
Сада је потребно кориговати конто 501 - Набавна вредност продате
робе до износа набавне вредности. Подсетимо се да је на овом конту
књижена продајна цена са ПДВ-ом. Продајна цена са ПДВ-ом, већа је од
набавне вредности за износ укалкулисане разлике у цени и за износ
укалкулисаног ПДВ-а, па је потребно извршити обрачун остварене разлике у
цени и оствареног ПДВ-а.
Шематски приказ реализације робе када се залихе воде по продајној
цени са ПДВ-ом изгледао би овако:

602 – Приходи од продаје

робе 202 – Купци у земљи
Екстерни
обрачун

476 – Обавезе заПДВ

15
Вера Ппзнанић-Лекп: Рачунпвпдствп за 4. разред екпнпмске щкпле, Завпд за учбенике, Бепград, 2012.г.
 15

134 – Роба у промету 501 – Набавна вредност 1349 – Укалкулисана

на мало продате робе разлика у цени

Интерни
обрачун

1344 – Укалкулисани ПДВ

На дуговној страни рачуна 1340 – Роба у промету на мало књижи се:

почетно стање, сва повећања током године, смањења продајне вредности по
основу снижења продајне цене, а на потражној сва смањења у току године.
Салдо показује продајну вредност робе која се тренутно налази у
малопродајном објекту.
На дуговној страни рачуна 1344 – Укалкулисани ПДВ књиже се износ
ПДВ-а који се односи на продату робу, а на потражној: почетно стање, сва
повећања по основу набавке нове робе. Салдо показује износ пореза на
додату вредност који се односи на робу која се тренутно налази у
продавници.
На дуговној страни рачуна 1349 – Укалкулисана разлика у цени књижи
се износ разлике у цени који се односи на продату робу. На потражној страни
књиже се почетно стање, укалкулисана разлика у цени за робу која је
набављена и смештена у продавницу, смањење разлике у цени по основу
смањења продајне цене робе. Салдо показује разлику у цени која се односи
на робу која се тренутно налази у продавници.
 16

3. ПРИМЕР ЗА КЊИЖЕЊЕ

Почетно стање на рачунима трговинског предузећа „Лидл“ је следеће:

Грађевински објекти 800.000,00; 2410 - Текући рачун 130.000,00; Благајна
20.000,00; Купци у земљи – 50.000,00; Роба у промету на велико –
100.000,00; Укалкулисана разлика у цени у промету на велико – 50.000,00;
Роба у промету на мало – 300.000,00: Укалкулисана разлика у цени у
промету на мало 60.000,00; Укаллкулисан ПДВ – 60.000,00; Краткорочни
кредити у земљи 140.000,00; Добављачи у земљи за обртна средства
60.000,00; Акцијски капитал – израчунати.
Роба у промету на велико води се по продајној цени без ПДВ-а.
1 – Из складишта је продато 1/2 залиха робе по фактури бр.5.
2 – Обрачунати и књижити остварену разлику у цени помоћу процентне
стопе обрачунате разлике у цени.
3 – Купац је измирио свој дуг по фактури бр. 5 преко текућег рачуна.
Примљен је извод.
4 – Исплаћена је обавеза према добављачу за обртна средства у
износу од 50.000 динара.
5 – Према интерној доставници пренето је из складишта у продавницу
50% залиха робе. ПДВ обрачунати по општој стопи.
6 – Продато је робе из продавнице по фактури бр. 10 купцима на
одложено плаћање у укупној вредности од 120.000 динара. ПДВ садржан у
излазним фактурама је 20%.
7 – У продавници је према листи снижења продавнице цена снижена за
20.000 динара. ПДВ за ову робу обрачунат је по општој стопи.
8 – Продавница је дневни пазар од 120.000 динара уплатила у благајну.
Књижити остварену разлику у цени.
 17

9 – Благајна је примљен пазар од продавнице уплатила на текући

рачун.
10 – Купци су измирили своје обавезе по фактури бр. 10 преко текућег
рачуна.
Отворити пословне књиге и прокњижити промене.Саставити закључни
лист.

ПОЧЕТНИ БИЛАНС ПРЕДУЗЕЋА "Лидл"

АКТИВА ПАСИВА
Р.б. ОПИС Износ Р.б. ОПИС Износ
1. 0220 Грађевински објекти 800.000,00 1. 300 Акцијски капитал 1.030.000,00
2. 1320 Роба у промету на вел. 100.000,00 2. 422 Краткор. кред.у земљи 140.000,00
3. 1321 Укалкул.разлика у цени 50.000,00 3. 4350 Добав.у зем.за об.сред. 60.000,00
4. 1340 Роба у промету на мало 300.000,00
5. 1342 Укалкулисани ПДВ 60.000,00
6. 1341 Укалкул.разлика у цени 60.000,00
7. 2041 Купци у земљи 50.000,00
8. 241 Текући рачун 130.000,00
9. 243 Благајна 20.000,00
1.230.000,00 1.230.000,00
 18

ДНЕВНИК ПРЕДУЗЕЋА "Лидл"

конто Износ
р.б. дугује потражује ОПИС Дугује Потражује
0. 0220 Грађевински објекти 800.000,00
1320 Роба у промету на велико 100.000,00
1340 Роба у промету на мало 300.000,00
2041 Купци у земљи за обртна средства 50.000,00
241 Текући рачун 130.000,00
243 Благајна 20.000,00
700 Рачун отварања главне књиге 1.230.000,00
1321 Укалкул. разлика у цени на велико 50.000,00
1342 Укалкулисани ПДВ 60.000,00
1341 Укалкул. разлика у цени на мало 60.000,00
За отварање активних рачуна
0а. 700 Рачун отварања главне књиге 1.230.000,00
300 Акцијски капитал 1.030.000,00
422 Краткорочни кредити у земљи 140.000,00
4350 Добављачи у земљи за обртна ср. 60.000,00
За отварање пасивних рачуна
1. 2041 Купци у земљи 60.000,00
604 Приходи од продаје робе 50.000,00
470 ПДВ у издатим фактурама 10.000,00
За продате залихе
1а. 501 Набавна вредност продате робе 50.000,00
1320 Роба у промету на вел. 50.000,00
За набавну вредност
1б. 1321 Укалкулисана разлика у цени на вел. 25.000,00
501 Набавна вредност продате робе 25.000,00
За продате производе
2. 1320 Роба у промету на вел. 42.000,00
270 ПДВ у примљеним фактурама 7.000,00
4350 Добављач за обртна средства 36.000,00
43501 Добављач - превозник 6.000,00
1321 Укалкул. разлика у цени на вел. 7.000,00
За купљену робу
3. 241 Текући рачун 60.000,00
2041 Купци у земљи 60.000,00
За наплаћено потраживање
4. 4350 Добављач за обртна средства 36.000,00
43501 Добављач - превозник 6.000,00
241 Текући рачун 42.000,00
За исплаћене обавезе
Пренос
 19

конто Износ
р.б. дугује потражује ОПИС Дугује Потражује
Донос
5. 1340 Роба у промету на мало 55.200,00
1320 Роба у промету на велико 46.000,00
1342 Укалкулисани ПДВ 9.200,00
За интерну доставницу
5а. 1321 Укалкулисана разлика у цени на вел. 10.368,00
1341 Укалкул.разлика у цени на мало 10.368,00
За разлику у цени
6. 2041 Купци у земљи 120.000,00
604 Приходи од продаје робе 100.000,00
470 ПДВ у издатим фактурама 20.000,00
За продату робу из продавнице
6а. 501 Набавна вредност продате робе 100.000,00
1340 Роба у промету на мало 100.000,00
За продату робу из продавнице
6б. 1342 Укалкулисани ПДВ 19.480,00
1341 Укалкулисана разлика у цени на мало 19.738,00
501 Набавна вредност продате робе 39.218,00
За обрачунат разлику у цени и ПДВ
7. 1340 Роба у промету на мало 24.000,00
1342 Укалкулисани ПДВ 4.000,00
1341 Укалкул.разлика у цени на мало 20.000,00
За снижење цена
8. 243 Благајна 120.000,00
604 Приходи од продаје робе 100.000,00
476 Обавезе за ПДВ 20.000,00
За предат пазар
8а. 501 Набавна вредност продате робе 120.000,00
1340 Роба у промету на мало 120.000,00
За предат пазар
8б. 1342 Укалкулисани ПДВ 23.622,00
1341 Укалкулисана разлика у цени 18.248,00
501 Набавна вредност продате робе 41.870,00
За обрачунат разлику у цени и ПДВ
9. 241 Текући рачун 120.000,00
243 Благајна 120.000,00
За уплаћен пазар
10. 241 Текући рачун 120.000,00
2041 Купци у земљи 120.000,00
За извод банке
Промет дневника: 3.786.656,00 3.786.656,00
 20

ГЛАВНА КЊИГА

1320 – Роба у промету на 1340 – Роба у промету на

0220 – Грађев.објекти велико мало
0) 800.000,00 С 800.000,00 0) 100.000,00 1а) 50.000,00 0) 300.000,00 6а)100.000,00
2) 42.000,00 5) 46.000,00 5) 55.200,00 8а)120.000,00
С 46.000,00 7) 24.000,00 С 111.200,00

2041 – Купци за обртна сред. 243 - Благајна 2410 – Текући рачун

0) 50.000,00 3) 60.000,00 0) 20.000,00 9) 120.000,00 0) 130.000,00 4) 42.000,00
1) 60.000,00 10) 120.000,00 8) 120.000,00 С 20.000,00 3) 60.000,00 С 388.000,00
6) 120.000,00 С 50.000,00 9) 120.000,00
10) 120.000,00

1321 – Укалкулисана разлика 1341 – Укалкулисана разлика у

у цени цени на мало 1342 – Укакулисани ПДВ
1б)25.000,00 0) 50.000,00 6б) 19.738,00 0) 60.000,00 6б) 19.480,00 0) 60.000,00
5а) 10.368,00 2) 7.000,00 8б) 18.248,00 5а)10.368,00 8б) 23.622,00 5) 9.200,00
С 21.632,00 С 12.382,00 7) 20.000,00 С 22.098,00 7) 4.000,00

422 – Краткорочни кред. у

700 – Рачун отварања глав.књ. 4350 – Добављач за об.ср.. земљи
0а)1.230.000,00 0) 1.230.000,00 4) 36.000,00 0а) 60.000,00 С 140.000,00 0а) 140.000,00
С 60.000,00 2) 36.000,00

300 – Акцијски капитал 470 – ПДВ у издатим фак. 43501 – Добављ. - превозник
С 1.030.000,00 0а)1.030.000,00 С 30.000,00 0) 10.000,00 4) 6.000,00 2) 6.000,00
6) 20.000,00

501 – Набавна вред. продате 270 – ПДВ у примљеним

604 – Приходи од продаје робе фактурама
С 250.000,00 1) 50.000,00 1а) 50.000,00 1б) 25.000,00 2) 7.000,00 С 7.000,00
6) 100.000,00 6а)100.000,00 6б) 39.218,00
8) 100.000,00 8а)120.000,00 8б) 41.870,00
С 163.912,00
476 – Обавезе за ПДВ
С 20.000,00 8) 20.000,00
 1

ЗАКЉУЧНИ ЛИСТ ПРЕДУЗЕЋА "ЛИДЛ"

Бруто биланс Салдо биланс Биланс стања Биланс успеха
Р.б. Кпнтп НАЗИВ КОНТА Дугује Пптражује Дугује Пптражује Дугује Пптражује Дугује Пптражује
1. 0220 Грађевински пбјекти 800.000 800.000 800.000
2. 1320 Рпба у прпмету на великп 142.000 96.000 46.000 46.000
3. 1321 Укалкулисана разлика у цени на великп 35.368 57.000 21.632 21.632
4. 1340 Рпба у прпмету на малп 331.200 220.000 111.200 111.200
5. 1342 Укалкулисани ПДВ 43.102 65.200 22.098 22.098
6. 1341 Укалкулисана разлика у цени на малп 37.986 50.368 12.382 12.382
7. 2041 Купци у земљи 230.000 180.000 50.000 50.000
8. 241 Текући рашун 430.000 42.000 388.000 388.000
9. 243 Благајна 140.000 120.000 20.000 20.000
10. 270 ПДВ у примљеним фактурама 7.000 7.000 7.000
11. 300 Акцијски капитал 1.030.000 1.030.000 1.030.000
12. 422 Краткпрпшни кредити у земљи 140.000 140.000 140.000
13. 4350 Дпбављаши за пбртна средства 36.000 96.000 60.000 60.000
14. 43501 Дпбављаш - превпзник 6.000 6.000
15. 470 ПДВ у издатим фактурама 30.000 30.000 30.000
16. 476 Обавезе за ПДВ 20.000 20.000 20.000
17. 501 Набавна вреднпст прпдате рпбе 270.000 106.088 163.912 163.912
18. 604 Прихпди пд прпдаје рпбе 250.000 250.000 250.000
19. 700 Отвараое главне коиге 1.230.000 1.230.000
3.738.656 3.738.656 1.586.112 1.586.112 1.366.088 1.280.000 163.912 250.000
20. 720 Дпбитак или губитак 86.088 86.088 добитак
1.366.088 1.366.088 250.000 250.000
 22

ЗАКЉУЧАК

У оквиру робноновчане привреде робе се производе за тржиште, на

којем се роба купује и продаје посредством новца, а специфичан облик
размене, односно претварање новца у робу и поновно претварање робе у
новац, по формули Н – Р – Н, представља куповину ради даље продаје.
Основну делатност трговинских предузећа чини куповина и продаја робе.
Циљ трговинског предузећа је да робу продаје по цени која је виша од цене
набавке робе како би остварили зараду.
Књиговодствено обухватање реализације робе може се обављати по
набавној цени, продајној цени без ПДВ-а, или по продајној цени са ПДВ-ом,
зависно од тога да ли се трговина обавља као трговина на велико или
трговина на мало. Свака од ових цена формира се помоћу калкулације.
Продајом или реализацијом робе трговинско предузеће остварује свој
редован пословни приход – приход од продаје робе, а разлика у цени коју
трговци додају на продајну цену представља потенцијалну зараду и може се
остварити у облику слободно формиране разлике у цени, марже или рабата.
Трговац мора да формира такву цену из које ће остварити зараду и
покрити све трошкове настале у процесу набавке и промета робе.
Формирана цена не би требала да буде ни мање али ни превисоко
формирана јер би у оба случаја цена негативно утицала на пословање
трговинског предузећа.
 23

ЛИТЕРАТУРА

1. Karl Marx: Капитал, Критика политичке економије I-III, Просвета,

Београд, 1979.г.
2. Вера Познанић - Леко: Рачуноводство за 4. разред економске школе,
Завод за уџбенике, Београд, 2012.
3. Јелица Божанић и остали: Основи рачуноводства, Висока пословна
школа, Ваљево, 2015.г.
4. Мила К. Јанчетовић: Комерцијално познавање робе за II разред
економске школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
5. Међународни рачуноводствени стандард 18 Приходи
6. https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/zalihe-robe-i-robno-knjigovodstvo/
7. http://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_5675/objava_9748/fajlovi/VII%20PRED
AVANJE%20KNJIGA.pdf