ЕВРОПА И ТРГОВИНА ЉУДИМА

Трговина људима је злочин коме не би требало да буде место у данашњем друштву.

Уништава животе појединаца лишавајући људе њиховог достојанства, слободе и основних
права. Често је то насилни злочин који почине мреже организованог криминала.

Више од половине жртава трговине људима у ЕУ су држављани ЕУ, а значајан број њих се
тргује унутар сопствене земље. Међутим, број жртава које нису чланице ЕУ се повећао
последњих година иу неким земљама ЕУ они су бројнији од домаћих жртава и жртава са
држављанством ЕУ. Већина жртава у ЕУ су жене и девојке којима се углавном тргује ради
сексуалне експлоатације.Отприлике свака пета жртва трговине људима у ЕУ је
дете.Најчешћи облици трговине људима у ЕУ су сексуална експлоатација и радна
експлоатација. Већина трговаца људима у ЕУ су држављани ЕУ, а скоро три четвртине
починилаца су мушкарци . Овај злочин криминалцима доноси велике зараде и са собом
носи огромне људске, друштвене и економске трошкове. Трговина људима се често
повезује са другим облицима организованог криминала као што су кријумчарење
миграната, трговина дрогом, изнуда, прање новца, превара докумената, превара са платним
картицама, имовински злочини, сајбер криминал и друго.

Овај сложени криминални феномен наставља се систематски бавити у широком спектру

области политике и иницијатива ЕУ, од безбедности до миграције, правде, једнакости,
основних права, истраживања, развоја и сарадње, спољне акције и запошљавања.Трговина
људима у Европи је регионални феномен шире праксе трговине људима у сврху
различитих облика принудне експлоатације.

4.1. Развој борбе Европе против трговине људима

Конвенцију Савета Европе о борби против трговине људима усвојио је Комитет

министара Савета Европе 3. маја 2005. године, након низа других иницијатива Савета
Европе у области борбе против трговине људима. Фебруара 2008. године, ступила је на
снагу Конвенција а после периода од 10 година колико је трајала
ратификација.Свакако,сама Конвенција примењује више од стандарда који су минимални,
а користећи друге инструменте које има међународна заједница, са циљем да што
адекватније сагледа жртве трговине људима.
Широка примена Конвенције може се сагледати кроз чињеницу да сваку жртву трговине
људима сагледава на исти начин, без обзира да ли је то последица организованог или
неорганизованог криминала, а посебно је значајно да их сагледава без обзира да ли су те
жртве део националног или транснационалног деловања криминалаца. Сваки
обликтрговине људима, Конвенција сагледава на исти начин, где посебан акценат ставља
на ропство, сексуално експлоатисање, присилан рад и вађење органа.

Посебан значај као и вредност коју има Конвенција сагледава се кроз чињеницу да она
посебан акценат поставља у домену поштовања људских права, чиме се поставља као
заштитиник жртава, што наводи и у преамбули, где се њен оквир заштите дефинише као
нарушавање достојанства човека и његов интегритет.
ДиректназаштитакојасеостварујеКонвенцијомјестепризнавањеправадајепојединацжртва,
чимеостваруједодатнаправазаштитеалиипомоћи, којајеусмеренанаопоравак,
добијањеновчаненадокнадекаоиостварењеборавкаунекојдржави.

Поред ових вредности које остварује Конвенција, важан сегмент јесте и праћење осварења
и реализације свих обавеза која она прописује, где важнуулогу имају пре свега Комитет
страна уговорница као и Група експерата за акцију против трговине људима (ГРЕТА).

Ова Конвенција је широког аспекта примене у оквиру сваке државе без обзира да ли је она
члан Савета Европе, као и оних држава које нису чланови Европске уније.

Како је трговина људима један велики и глобални друштвени проблем, који угрожава
човека и његова права на слободан живот и избор, његове негативне последице се
одражавају на све области живота али и заједнице у целини.На овакакв начин схваћен овај
глобални проблем подстиче све државе да траже адекватан начин борбе против трговне
људима, па тако шира заједница и бројне организације траже ефикасне мере борбе и
спречавања трговине људима. Посебнуулогу имајуЕвропска унија, Уједињене нације и
Савет Европе, коједоносе бројна међународна докумената, фокусирајући се на правни
оквир деловања борбе, а свака држава појединачно као чланица неке организације својим
националним законима дефинише своје правце борбе примењујући ове документе.Тако на
пример,Законон из 2006. годинеРумунија је ратификала Конвенцију Савета Европе која је
усмерена на борбу против трговине људима, а предходно је потписана 2005. године, на
сонову Закона из 2001. године, што су главне полазне основе и инструменти на којима
почива њихова борба против оваквог облика криминала .

Овакав пут и начин мера којима се држава бори против трговине људима у домену
организованог криминала, адекватан је начин регулисања свих радњи и поступака који се
примењујуу случајевима бробе против трговине људима. Такође, то подразумева и
прихватање, као и сарадњу да бројне друге организације, биловладине или невладине, као
и јавне и цивилне органозације, треба да остваре срадњуу заједничкој борби против
трговине љуудима. Ова сарадња као и борба усмерена је пре свега на превентивно
деловање криминалних радњи потенцијалних трговаца људима, посебно са акцентом на
заштиту деце као и жена, где је неопходно усмерење на поштовање људских права као и
слободе. Свака ова превентивна мера као и систем заштите, део је примене правних оквира
које је држава усвојила, јер чињеница је да појаве оваквог начина организованог
криминала, могу бити безбедоносне претње за државу, чиме је угрожен њен интегритет
као и устав. Поред тога, свака жртва трговине људима, треба да у оквиру државе, као
заштиту оствари и извесну социјалну и здравствену заштиту, јер последице које настану
чињењем овог кривичног дела, могу бити веома велике, где жртви може бити нанет
физички као и психички бол.

4.2. Борба Европе против трговине људима

Проблем који се везује за трговину људима је веома растући криминални проблем Европе.
Жртве оваквог криминалног деловања се налазе у посебном робовском положају, где сваки
аспект деловања против воље жртве представља и начин кршења људских права, па се
често то назива и „модерним ропствовом“. Сам термин који се на овај начин приказује
може се разликовати у изворном исотијском смислу па често Уједињене нације примењују
дргачији термин а то је „савремени облици ропства “ .

Према подацима која сестатистичкинаводе из периода 2016. године, а које дајеАустралија,

овакав облик ропства доживело је широм света 16,3 милиона људи, где је у
оквирупринудног рада било жртава преко 25 милиона,кроз принудни брак је регистровано
15,4 милиона људи, док Европа бележи близу15 милиона жртава где је само у Русији
регистровано 8 милиона .

Као водежа држава која се активно бори против овог начина ропства је Уједињено
Краљевство, са посебно донешеним Законом о модерном ропству из 2015. године, где га
дефинише као „брутални облик организованог криминала у којем се људи третирају као
роба и искоришћавају за криминалну корист“ . Главни узрок настанка ропства влада
наводи да су то бројна питања везана за етички, материјални, друштвени и социјални
моменати жртава, који истовремено су слабије заштићени. Као такви склони су
манипулацијама у случајевима да траже азил, лица су која су издржавана или су то пак
деца која су без родитеља.

Статистика и пракса бележи и развој оваквог ропства у оквиру неких предузећа која често
врше експлоатацију радне снаге која је истовремено и остварена криминална радња
трговијне људима. Жртве се често налазе и посредством друштвених мрежа као и
интернета, па се опсежна борба води и у могућој заштити на овом плану. ПремаЕвропској
конвенцији и члану 4, забранапринудног рада као и ропства је изричита. Тако постоји
забележен случај из 2005. године, када је извесна госпођа Дприморавала на кућни рад
држављанку из Анголе, како би наводно вратила износ који је она дала за авионску карту.
Оно што је битно јесте да је она радила без икакве новчане надокнаде преко 1 сати дневно,
а био јој је одузет и пасош чиме јој је ускраћена могућности да напусти државу. То је све
било примећено од стране комшија који су и пријавиле ова проблем властима .

Још један случај кршења Конвенције, који је имао трагичан исход десио се 2010. године у
Русији 2010. године а тиче се сексуалне експлоатације . Наиме, када се Оксана Ранцева
доселила на Кипар из Русијењено радно ангажовање и дозвола биле су намењене послу
уметницау кабареу, што је прикривено повезано за сексуалну експлоатацију. Њен покушај
да оде био је откривен од стране послодавца, који је због поседовања радне дозволе, њу
вратио на уговрени посао. Покушај бекства се окончао трагично јер је при паду са терасе
задобила смртне последице. Према покренутом поступку од стране њеног оца код
Европског суда за људска права, донешена је пресуда да је она била жртва ропства као и
принуудног рада, што је већ дефинисано Конвенцијом. Истовремено је суд утврдио да су
обе државе требале да уоче постојећи проблем а да нису на време препознале сегмент
ропства. Директну борбу против ширења и појаве модерног ропства Савет Европе
примењује користећи бројне инструменате, где посебно место поред Европског суда има
ГРЕТА, која је задужена да надзире спровођење Конвенције, затим да идентификујеуочене
недостаткеаистовреемено да применидобру праксеиз држава које се успешно боре против
овог облика криминала. Поред овога ГРЕТА се залаже да законодавство које прописује
борбу против трговине људиме буде развијено са широком применом кроз политички али
и институционални оквир.Овакваширока сарадња и кординација свих важних институција
једнино може да одговори борни против ропства и трговине људима.

Као глобални проблем, трговина људима спада у посебан облик криминала који се брзо
шири а тиме свеобухватно задире и у домен љуских права. Начинделовања као и односа
трговаца према жртвама је често заснован на претњи, злостављању, примени силе, где није
искључена ни отмица као и превара. Жртве су биране циљано, па тако често потичу из
материјално сиромашних породица, немају довољно образовања, као и нинфорација о
овом кривичном делу. Зато се као један од начина борбе користи Еуројеста као посебна и
јединствена борба власти која је стрктурно организованау .

Еуројуст је осим тога начин да Европа кординира истрагама које се водпитању трговине
људима, чиме на неки начин има могућност да спречава регрутацију потенцијалних
жртава у земљама где је то приметно евидентирано као стање. Деловање трговаца људима
је веома сложена али и осетљив процес којим се баве бројне агенције, институције као и
власт, јер ћесто прелазе националне оквире, па је потребно ускладити деловање из више
држава. Поред сложености откривања и гољења ових криминалаца, њена комплексност се
испољава и кроз сам процес правосдсносанкционисања, јер како је често по својој
структури то организована криминална група, неопходна је опет сарадња бројних
државаали и самих жртава. То подразумева да се тежи таквој сардањи како би починиоци
могли бити идентификовани, откривени и као такви били део судског процеса како би
били санкционисани за своја кривична дела.

Број починиоца ови дела се стално повећава у оквиру чланица, па се стално тежи што већој
сарадњи како у откривању тако и у процесуирању ових криминалаца. Тако је упериоду
2018.
Годинеобновњенспоразумкојиподразумевавећупосећеностборбипротивтрговинељудима,
удруживању свих расположивих снага у оквиру Европе, што подразумева агенције, власт и
Евроџаста .

Еуроџаст, има посебна задужења у активној борби против трговине људима, а њен облик
деловања подршка је органима судства, а деловање се усмерава на области као што су :

 Размена информација и прикупљање доказа:координацијау оквиру конкретног

случаја, где се остварује откривање и пруирање починиоца, при чему се прикупљају
докази, води истрага и спроводи судским органима.

 Истражни тимови који су заједнички: чине саму суштину ефикасног деловања и

сарадње која се остварује код криминалног деловања трговине људима. Како би се сам
процес заједничког деловања што адекватније спровеле, гормиран је форум који нуди
дискусју са тимовима који истражују, дајући правни и информативни оквир, остварује
посебне споразуме о заједничком раду, али и остварује финансијску помоћ.

 Брзапримена и средствра правосудне сарадње : Еуроџаст својим ефикасним

деловањем омогућава да се сви приспели налози који наводе хапшење извршавају брзо,
као и остали налози које издаје Европа а тичу се статуса у процесу бробе против трговине
људима, како пре тако и у току самог поступка који се води пред кривичним судовима.

 Локализација идентификација, добробит и заштита жртава: Еуроџастје важан

чинилац када је неопходно заштити жртве трговине људима, тако што открива њихов
локалитет и идентификује их као жртве, а активно деловање се испољава и у домену
законске и правне помоћи која им се пружа, посебно када бивају саслушане.

 Координација са трећим државама : уусловима настанка неког облика трговине

људима често је случај да је у то умешано више држава, па је самим тим неопходна
сарадња са свима у том процесу борбе. Како су такве ситуације предвидљиве унапред се
стварају посебни споразуми који су извесна веза о сарадњи, а при чему се стварају сви
неоходни контакти са важним институцијама и органима треће државе како би се
процесуирање сваког откривеног случаја трговине људима третирало на адекватан начин.

 Дељење стручности о трговини људима : Ефикасна борба против трговине људима

подразумева високу стручност па се зато организују различити семинари, као и пројекти
који могу да унпред ову борбу али и да пруже бројне одговоре на нове изазове трговине
људима, са посебним освртом на могућност брзог и ефикасног идентификовања и
реаговања у датим оконостима и ситуацијама.

Саме жртве трговине људима, како је већ раније наведено, су веома осетљиве групе људи
који имају различите друштвене, социјалне и материјалне проблеме. На овај начин
сагледано свако може бити потенцијална жртва, али оно што посебно треба истаћи јесте да
се највише као жртве јављају деца и жене. На пример, податке које наводе Уједињене
нације показују да суу 20%случајева то девојчице а да је 51% као жртва идентификована
одрасла женска особа .

Само откривање и идентификовање неког облика трговине људима за жртву је некада

веома отежано, па се мора истаћи да неке нису ни свесне да су део таквих криминалних
радњи. Њихове потребе и жеља за бољим жиотом чини да не препознају овај пробелм, али
и да се неке налазе у страху за свој живот па тешко и проговарају и пријављују проблем са
којим се суочавају. Тиме је отежано и самим органима власти да открију трговину људима,
где се као проблем јавља и стално премештање починилаца, па се самим тим национална
повезаност држава и власти са посебним институцијама сматра неопходним сегментом
борбе против трговине људима.

Сардања свих институција мора бити подигнута на највиши ниво власти и организација, па
се тако и директна подршка остварује и Европским институтом за родну равноправност,
при чему је на пример 2018. године Еуроџаст придружио како би подржао Платформи ЕУ
за права жртава, где је у оквиру састанка развијена нова стратегија ове заједничке борбе

Податак који указује на јасно опредењење борбе коју води Еуроџаст, јесте да је он својом
подршком 8.800 кривичних пријава у току2020. године, омогућио и толико истрага а тиме
близу 95.000 жртава трговине људима је добило заштиту као и правну надокнаду где су
починиоци приведени судским органима . Активности развоја стратегије борбе против
трговине људима као и заштита жртава стално се одвијајуу смеру нових договора, па је на
пример договорено да се развије нова Платформа која се фокусир ана права жртве а
темељно је наставак предходне стратегије коју је усвојила ЕУ .