UNIVERZITET U NIŠU

PRAVNI FAKULTET U NIŠU

POJAM, VRSTE, I IZVORI INVESTICIJA

Mentor: Studenti:
Prof. Dr Marko Dimitrijević Teodora Ristic 112/20
Dusan Mladenovic 148/20

Niš, 19.05.2022. godine

SADRŽAJ
2|POJAM I VRSTE INVESTICIJA

1. Investicije I investiciona politika………………………………………………….3

2. Pojam investicija………………………………………………………………………….4

3. Vrste investicija……………………………………………………………………………5

4. Izvori investicija………………………………………………………………………….9
4.1. Osnovni izvori…………………………………………………………………9
4.2. Dopunski izvori……………………………………………………………….10

5. Literatura………………………………………………………………………………….12

1. INVESTICIJE I INVESTICIONA POLITIKA

3|POJAM I VRSTE INVESTICIJA

Investicije čine, zajedno sa ličnom i javnom potrošnjom, osnovni oblik finalne

potrošnje koji svoje izvorište ima u društvenom proizvodu.

Po svojoj prirodi i karakteristikama to je specifičan oblik potrošnje koji je u

funkciji neprekidnog stvaranja i povećavanja nacionalnog bogatstva zemlje. Kao i
drugi oblici finalne potrošnje, i ovaj oblik podleže makroekonomskom regulisanju i
usmeravanju, što čini investicionom politikom.

Država i drugi subjekti ekonomske politike svojom aktivnošću u oblasti

investicija ostvaruju različite uticaje na proces ekonomske reprodukcije koji mogu
biti stabilizacionog i razvojnog karaktera.

2. POJAM INVESTICIJA
4|POJAM I VRSTE INVESTICIJA

Pojmovno određivanje investicija moguće je na različite načine, u zavisnosti

od toga da li se one posmatraju makroekonomski, mikroekonomski ili sa nekog
drugog aspekta. Sama reč "investicija" ima poreklo u latinskoj reči "investitio",
koja u osnovi ima dvojako značenje:

a) Novčana ulaganja u konkretna realna dobra, tj. u osnovna sredstva, i

b)investirano konkretno realno dobro – oruđe za rad u fizičkom smislu, koje se
nalazi u fazi stvaranja (formiranja).

Sa makroekonomskog aspekta pod investicijama se podrazumeva deo tekuće

društvene proizvodnje (društvenog proizvoda), koji ima dvostruki značaj:

Prvi se odnosi na zadržavanje postojećeg nivoa proizvodnje.

Tokom procesa proizvodnje sredstva za rad se troše bilo po osnovu fizičke

istrošenosti, bilo po osnovu moralne izrabaćenosti (zastarevanja) pa je
neophodno da bi se zadržala postojeća proizvodna moć vršiti zamenu utrošenih
sredstava, odnosno investiranje.

Drugi odnosi na uvećanje proizvodne moći privrednih subjekata, odnosno

osiguranje novih i delotvornijih sredstava za rad kojima se proširuje materijalna
osnova proizvodnje. Razvoj ljudskog društva podrazumeva konstantno širenje
materijalne osnove privređivanja i uvećanje materijalnih faktora proizvodnje.
5|POJAM I VRSTE INVESTICIJA

Pod investicijama podrazumevamo materijalna ulaganja jednog društva u

osnovna i obrtna sredstva u privredi, ulaganja u privrednu i neprivrednu
infrastrukturu, ulaganja u javna dobra i sl.

Investicijama se povećava obim kapitala preduzeća, države i društva u

celini. Sa njima rastu proizvodne snage društva i uvećava se društveno bogatstvo.
Investicionim ulaganjima se obezbeđuje izgradnja novih proizvodnih i drugih
privrednih kapaciteta; zatim se vrši proširenje, i rekonstrukcija i modernizacija
postojećih kapaciteta itd.

Investicije su u funkciji privrednog i svakog drugog razvoja društva. One

predstavljaju avansiranje u budućnost jer od sadašnjeg obima i strukture
investicija zavisi budući privredni razvoj – veličina društvenog proizvoda.

Investicije su vrlo kompleksna ekonomska kategorija koja ima širok spektar

dejstava na privredni i društveni život. Radi razumevanja njihove suštine treba
posebno ukazati na vrste investicija.
6|POJAM I VRSTE INVESTICIJA

3. VRSTE INVESTICIJA

Investicije možemo najpre podeliti na privredne i neprivredne.

Privredne investicije predstavljaju ulaganja u privredne delatnosti. One u

neposrednoj funkciji povećanja proizvodnje, odnosno rasta društvenog proizvoda.
One se materijalizuju u kapitalu kao neophodnom uslovu za održanje dostignutog
nivoa i rastu proizvodnje.

Neprivredne investicije čine ulaganja u vanprivredne delatnosti (javna

dobra), društvenu infrastrukturu i objekte koji su u neposrednoj funkciji državne
organizacije. One na posredan način doprinose privrednom razvoju: stvarajući
bolji kvalitet proizvodnih faktora i povoljnije okruženje od značaja za privredni
razvoj.

Privredne investicije, dalje, možemo podeliti na

1. Investicije u osnovna sredstva i

2. Investicije u obrtna sredstva (osnovni i obrtni kapital).

Prve obuhvataju ulaganja u mašine, zgrade, opremu, instalacije itd. Njihova je

uloga u tome da neposredno utiču na rast proizvodnje i postepeno prenose svoju
vrednost na vrednost nove proizvodnje. Investicije u obrtna sredstva predstavljaju
ulaganja u obrtni kapital koji neprekidno kruži u procesu reprodukcije i sastoji se iz
ulaganja u materijal, energiju, delove, radnu snagu i dr.
7|POJAM I VRSTE INVESTICIJA

Investicije možemo podeliti takodje na

1. Investicije u prostu i
2. Investicije u proširenu reprodukciju.

Investicije u prostu reprodukciju odnose se na zamenu istrošenih i moralno

izrabaćenih sredstava u prethodnim procesima proizvodnje. Ta ulaganja su u
funkciji očuvanja postojećeg nivoa proizvodnje (proste reprodukcije).

Investicije iznad tog nivoa su investicije u proširenu reprodukciju. One su u

funkciji uvećanja proizvodnje (rasta društvenog proizvoda), odnosno proširene
reprodukcije.

S obzirom na oblik svojine, investicije delimo na

1. Javne i
2. Privatne.

Javne investicije ulaže država iz svojih izvora u javni sektor privrede,

društvenu infrastrukturu i objekte od javnog društvenog značaja. Njima ona
ostvaruje ekonomske i političke ciljeve.

Privatne investicije ulažu privatna pravna i fizička lica. One su uglavnom

ekonomski motivisane tj. Imaju ekonomske ciljeve.

Polazeći od domicila investitora, razlikujemo

1. Nacionalne (unutrašnje) i
2. Međunarodne (strane) investicije.

Nacionalne podrazumevaju ulaganja domaćih investitora na teritoriji svoje

zemlje, a međunarodne obuhvataju ulaganja stranih investitora u privredu i
vanprivredu konkretne zemlje.
8|POJAM I VRSTE INVESTICIJA

S obzirom na različite ciljeve ulaganja investicija, razlikujemo

1. Demografske i
2. Ekonomske investicije.

Prvima se obezbeđuje održanje dostignutog nivoa društvenog proizvoda po

glavi stanovnika (per capita). To su ulaganja kojima se štiti dostignuti nivo
privrednog razvoja, životnog standarda stanovništva i stepen zaposlenosti radne
snage.

Ekonomske investicije čine sva ulaganja iznad tog nivoa i u funkciji su daljeg
rasta proizvodnje, povećanja društvenog proizvoda po glavi stanovnika,
zaposlenosti, potrošnje itd.

Investicije u građevinske objekte, opremu i ostalo, izražavaju tehničku

strukturu investicija. Investicije u građevinske objekte predstavljaju ulaganja u
proizvodne hale, magacine, građevinsku infrastrukturu i dr. Investicije u opremu
su, sa proizvodnog i privrednog stanovišta, najznačajniji deo investicija. One
obuhvataju ulaganja u mašine, instalacije, alate, uređaje, transportna sredstva i
slično, i u neposrednoj su funkciji proizvodnje – ona od njih neposredno zavisi.

Investicije u ostalo obuhvataju ulaganja u geološka istraživanja, ulaganja u

patente i licence, osnovno stado i dugogodišnje zasade (u poljoprivredi)i dr.

Pored navedenih aspekata i podela, strukturu investicija možemo

posmatrati i kao:
1. Strukturu investicija po privrednim delatnostima - kao udeo svake od njih u
strukturi privrednih investicija;
2. Strukturu investicija prema izvorima sredstava za investicije,
3. Regionalnu strukturu investicija; zatim,
4.investicije u rekonstrukciju modernizaciju i nove investicije, itd.

Svaka od ovih struktura investicija ima poseban ekonomski značaj.

9|POJAM I VRSTE INVESTICIJA

4. IZVORI INVESTICIJA
U privrednoj praksi postoji veći broj izvora za finansiranje

investicija, koji se mogu svesti na: 1) osnovne i 2) dopunske izvore.

4.1. Osnovne izvore investicija čine: amortizacija i akumulacija.

Amortizacija predstavlja deo prenete vrednosti osnovnih sredstava (fiksnog

kapitala), koji se izdvaja iz vrednosti tekuće proizvodnje i služi za investicije. Svrha
amortizacije jeste u tome da se njome obezbeđuje prosta reprodukcija osnovnih
sredstava. Veličina amortizacije, dinamika amortizovanja osnovnih sredstava,
način izdvajanja i način upotrebe sredstava amortizacije regulišu se posebnim
zakonskim propisima i predstavljaju izraz investicione i reprodukcione politike
koju vodi jedno društvo.

Drugi osnovni izvor investicija jeste akumulacija. Ona predstavlja deo

nacionalnog dohotka koji se namenski raspodelom izdvaja za potrebe proširene
reprodukcije. Formiranje akumulacije vrši se na mikroekonomskom, kroz sistem
utvrđivanja i raspodele ostvarenih rezultata poslovanja. Na makroekonomskom
nivou posmatranja veličine akumulacije uslovljena je veličinom nacionalnog
dohotka i stopom akumulacije koja se izražava kao procentualni deo nacionalnog
dohotka koji se izdvaja za akumulaciju.
10 | P O J A M I V R S T E I N V E S T I C I J A

4.2. Dopunski izvori investicija daleko su brojniji, a njihovo korišćenje je

uslovljeno potrebom obezbeđenja odgovarajućeg obima investicija potrebnog za
ostvarivanje ciljeva ekonomske politike.

a) Štednja stanovništva postaje sve značajniji izvor investicija sa podizanjem

stepena privrednog razvoja zemlje i standarda stanovništva

Značaj amortizacije kao izvora investicija jeste rastući zbog toga što, kao rezultat
privrednog razvoja raste veličina fiksnog kapitala u privredi i vanprivredi, samim
tim i veličina njihove zamene u vidu amortizacije. Redovnom privrednom
aktivnošću, koja podrazumeva proizvodno i drugo korišćenje osnovnih sredstava,
formiraju se sredstva amortizacije kao siguran izvor investicija.

Kao što je poznato, stanovništvo deo sredstava kojima raspolaže, a koja su

namenjena ličnoj potrošnji, štedi. Štednja se deponuje u banke, za nju se kupuju
hartije od vrednosti na finansijskom tržištu, ulaže se u akcije ili investira u
određenu privrednu aktivnost.

b) Budžet i fondovi javne potrošnje deo svojih prihoda namenjuju za

investicije. Naime, iz budžeta i fondova obezbeđuje se finansiranje javnih potreba
društva. Te potrebe delom se odnose i nainvesticionu potrošnju. Iz njih se
investira izgradnja i opremanjeodgovarajućih objekata koji imaju javni karakter,
finansira se izgradnja društvene infrastrukture, vrši se opremanje i izgradnja
objekata društvenih delatnosti u javnom sektoru, vrši se ulaganje u privredu.

c) Sredstva banaka i drugih finansijskih organizacija plasiraju se u obliku

kredita namenski najčešće za investicije. U uslovima tržišne privrede, zahvaljujući
razvijenom kreditnom i bankarskom sistemu, privreda i vanprivreda su u stanju da
povećaju obim tekućih investicija iznad nivoa njihovih realnih izvora. Naravno da
se to povećanje obima investicija vrši na račun budućih rezultata poslovanja u
privredi
11 | P O J A M I V R S T E I N V E S T I C I J A

d) Inostrana sredstva su danas veoma značajan dopunski izvor investicija

kod većine zemalja. U oskudici domaćih izvora investicija, naročito kod zemalja u
razvoju, mnoge zemlje prinuđene su da koriste inostrana sredstva za ubrzanje
svog privrednog razvoja ili rešavanje tekućih razvojnih problema u svojoj privredi.

e) Ostali dopunski izvori investicija mogu biti:

1) unutrašnji javni zajmovi kojim se obezbeđuju sredstva za razvoj privrede ili
izgradnju nekih većih infrastrukturnih objekata,
2) samodoprinos građana radi izgradnje komunalnih i drugih infrastrukturnih
objekata lokalnog značaja,
3) dobrovoljni radovi građana i radne akcije i
4) donatorstvo i dobrovoljni prilozi za izgradnju i opremanje objekata koji imaju
javni karakter.

Korišćenje ovih izvora investicija zavisi od ekonomske snage stanovništva,

kao i od opšteg stanja u društvu.

5. LITERATURA
12 | P O J A M I V R S T E I N V E S T I C I J A

Milorad Božić, Ekonomska politika, Pravni fakultet, Centar za

publikacije, Niš, 2009