С друге стране, постоји оно што би се могло назвати интрасубјективни (не)склад –

степен (не)конгруентности субјективних оријентација. Како формални атрибути

демократског политичког система често нису били подржани одговарајућим
оријентацијама грађана новоуспостављених демократија, тако често постоји несклад
између уопштеног односа према демократији и истовременог (не)прихватања
продемократских оријентација и то није само посебност бивших комунистичких
друштава. Ако би требало одабрати један став у вези с којим постоји већинско слагање у
практично било којој држави на свету, онда је то највероватније позитиван однос према
демократији. То важи за исламска (Al-Brazait, 2003) и бивша комунистичка (Gibson, 1996;
Klingemann et al., 2006; Mishler & Rose, 2002; Rose & Mishler, 1994), али и за практично
сва друга друштва за која постоје подаци (Pavlović, 2007). Међутим, неке речи изазивају
позитивне реакције само зато што су популарне или политички коректне. Људи нису
демократе само зато што вербализују подршку демократији, као што ни режими који себе
зове демократским то нису по аутоматизму; познат је Fragebogendemokraten феномен
(Dalton, 1994, str. 479) или, у слободном преводу, феномен јавномњењског демократе.
Али, како истиче Флерон, „демократија су и понашање и ставови, не само мишљење о
њој“ (Fleron, 1996, str. 270). Бројни налази управо упућују на то да грађани више
подржавају демократске норме и принципе када су они формулисани у општим,
апстрактним терминима, али не и када је у питању конкретна примена тих принципа
(Gibson et al., 1992; Gibson, 1996; McClosky, 1964; Pavlović, 2010; Peffley & Rohrschneider,
2003; Prothro & Grigg, 1960; Rosenbaum, 1975), што је приметно и на преадолесцентном и
адолесцентном узрасту (Wainryb et al., 1998).
Друга група налаза руши добро познати мит о демократском грађанину у
класичном смислу. Грађанин који је информисан, заинтересован и способан да разуме,
спреман да се ангажује, а када се ангажује вођен демократским принципима – постоји,
рекло би се, само у теорији. Ако је судити према налазима емпиријских истраживања,
демократска структура оријентација је у том смислу „крња“ и то из три главна разлога.