1.

Organizacija i istorija poslovne organizacije

Organizacija je povezivanje delova u celini radi celishodnog funkcionisanja tj. (kompozicija

elemenata radi ostvarenja ciljeva.)
Oblici: šematski, individualni, centralistički, decentralistički 1šicd

Organizacija poslovnih sistema se bavi proizvodnjom dobara (proizvoda i usluga) za koju su

zaduženi menadžeri proizvodnje. Menadžeri se bave donošenjem odluka koje se odnose na funkcije
proizvodnje (i korišćenje transformacionih sistema.)

2. Teorija naučnog menadžmenta (Frederik Tejlor)

Posmatrao je organizaciju odozdo na gore.

Uveo je studiju pokreta tj. izbacivanje suvišnih pokreta.

Ekonomska motivacija tj. nagrađivanje zaposlenih.

Uvođenje normi i modelovati ih po najboljim radnicima je greška u Tejlorovom pristupu.

Sledbenici su:

Grant koji je uveo učinak prosečnog radnika

Harington Emerson koji je definisao linijsko-štabni model rukovođenja.

Linija-rukovodioci između direktora i radnika.

Štab je skup specijalista, savetodavci direktoru.
3. Klasična teorija organizacije (Fajol)

Fajol je sve poslove u preduzeću grupisao u 6 grupa: Tehnički, komercijalni, finansijski,

bezbednosni, računovodski, administrativni (dobija najveći značaj). [3tkfbra] (planiranje,
organizovanje, komandovanje, kordiniranje, kontrolisanje)
4. Teorija birokratije (Maks Veber)

Organizacija preduzeća = organizacija države

Birokratija je poštovanje usvojenih normi i odredaba

Elementi birokratije: [shfs]

specijalizacija (kvalifikovanost ne veza)

hijerarhija (odlučivanje s vrha ka dole)

formalizacija ponašanja (poštovanje pravila)

službeni odnosi (zvanično ponašanje i ophođenje u organizaciji)

1
 5. Teorija međuljudskih odnosa

Klasična teorija organizacije ne vidi radnika kao ličnost, gde je u nekim slučajevima radnicima gore
nego mašinama. Metode klasične škole su povećale produktivnost, ali i nezadovoljstvo radnika.
Pokret za ljudske odnose istakao je značaj motivacije i ljudskog elementa u oblikovanju rada.

Elton Mejo – insistira na zadovoljenju socijalnih potreba radnika, dobrim međuljudskim odnosima, i
da su radnici važan faktor organizacije.

Hotorn studije: ukazivanje pažnje i poverenje radnicima, dobra informisanost i otvorena

komunikacija sa menadžerima donosi bolje rezultate.

Daglas Mek Gregor – X Y teorija motivacije

X: čovek izbegava rad i rukovodioci moraju da nateraju radnike da rade (kazna, nagrađivanje)

Y: korišćenje psihologije i sociologije da bi ubedili radnika da ostvare lične ciljeve

6. Savremene teorije organizacije

I) Kvantitativna, II) Sistemska III) situaciona teorija [6kss]

7. Bihejvioristička teorija

Ponašanje je bitan faktor uspeha organizacije: Postoje 2 koncepta: Organizaciono ponašanje I

razvoj

Organizaciono ponašanje – uspeh se zasniva na kulturi klimi I vođstvu

Organizacioni razvoj – predstavlja sistem učenja o upravljanju I promenama

8. Nove teorijske opcije u organizaciji

Procesna teorija

Teorija kulturnog sklada

9. Funky business teorija I

Organizacija mora biti inovativna, drugačija, fleksibilna, nepredvidiva, kreativna tj. mora se
naoružati znanjem. idfnk

Savremenu funky organizaciju označavaju: znanje, permanentno obrazovanje zaposlenih,

beskonačne inovacije, emotivno preduzeće, fleksibilnost i kreativnost

TQM je dinamički koncept kontinualnih poboljšanja.

2
10. Pojam i definisanje organizacione structure

Organizacija predstavlja sinergiju prirodnih i tehničkih elemenata koja teži da ostvari lične,
društvene ili grupne ciljeve.

Faktori se mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

1. Unutrašnji faktori - faktori koji se nalaze pod kontrolom preduzeća

2. Spoljašnji faktori - faktori kojima se preduzeće mora prilagođavati, van kontrole preduzeća

11. Elementi organizacione structure

Prema H. Mintzbergu organizaciona struktura ima sledeće delove: osstš

1. Operativni deo

2. Strateški deo

3. Srednji deo

4. Tehno-strukturu

5. Štabni deo

12. Izgradnja organizacione strukture

“odozgo prema dole”

“odozdo prema gore”

bipolarna strategija (kombinacija prva dva)

“strategija klina”

“strategija većeg broja nukleusa”

13. Formalna i neformalna organizacija

Formalna organizaciona struktura predstavlja vezu između resursa u organizaciji, a nastaje kao
rezultat organizovanja od strane menadžmenta.

Neformalna organizaciona struktura predstavlja prijateljstva ili interese među članovima

organizacije.

Sve organizacione strukture se mogu klasifikovati u četiri grupe:

• Funkcionalna organizaciona struktura;

• Diviziona organizaciona struktura;

• Projektna organizaciona struktura;

• Matrična organizaciona struktura.

3
14. SBU jedinice

Oblik divizione organizacione strukture koje su orjentisane na strateško planiranje a autonomne su

i tržišno orjentisane. Veće organizacije koje imitiraju male formiraju SBU jedinice koje se najčešće
otvaraju zbog glavne linije proizvoda.

15. Modeli organizacione strukture (funkcionalni, divizioni, matrični, hibridni, mešoviti,

inovatini)

Kod funkcionalne strukture se podela i povezivanje poslova obavlja prema funkcijama u

preduzeću. Neke od prednosti su visok stepen specijalizacije i racionalna upotreba prostora i
opreme.

Diviziona struktura je odlika velikih preduzeća gde je problem izvršiti podelu organizacije bez
gubljenja fleksibilnosti malih firma. Eksterno su orjentisane i brzo se prilagođavaju promenama u
lokalnom okruženju.

Projektna struktura je privremena i uspostavlja se samo radi realizacije određenog projekta.

Odlika je fleksibilne organizacije koja je sposobna brzom prilagođavanju promenama. Pogodna je
za izvršavanje ciljeva za koje su potrebna jedinstvena rešenja.

U matričnoj organizacionoj strukturi se maksimizuju pozitivne a minimizuju slabosti funkcionalne i

proizvodne strukture. U ovoj strukturi se funkcionalna i diviziona prepliću.

16. Savremeni oblici poslovne organizacije

T-oblik, virtuelna, mrežna organizacija, izvrnuta, paukova mreža, timska, Front/back, ameba,
fraktalna, bez granica. tvmiptfafb

17. Razvoj novog proizvoda (proizvod, proces razvoja p.)

Faze u procesu razvoja proizvoda:

1) Generisanje ideje proizvoda (za nove proizvode)

2) Preliminarna analiza (i sortiranje ideja imajući na umu ciljeve i najvažnija područja
proizvoda)
3) Razvoj koncepta proizvoda (i njegovo testiranje)
4) Razvoj marketinga (strategije)
5) Analiza poslovne ideje - business idea analysis
6) Razvoj proizvoda
7) Tržišno testiranje
8) Komercijalizacija

Svaki proizvod u “ukupnom” životnom veku ima sadržan tehnički i ekonomski ž. vek.

1) Uvođenje
2) Rast
3) Zrelost
4) Zasićenost
5) Opadanje

4
18. Organizacione promene

Tehnološke promene podrazumevaju promenu tehnoloških postupaka i opreme, ali i promenu u

svim tehnološkim postupcima koji su neophodni za obavljanje poslovnih funkcija.

Strukturne promene podrazumevaju promenu organizacione strukture preduzeća u celini, ili

određenih delova (poslovnih jedinica, sektora, pogona, odeljenja, delatnosti itd).

Promene zaposlenih misli se na promene u stavovima, veštinama, vrednostima i znanju zaposlenih

pojedinaca u poslovnoj organizaciji.

19. Promena kao prelazni stadijum iz sadašnjeg u buduće stanje

Identifikovan problem koji treba rešiti da bi došlo do promene. Do željenog stanja organizacije
potrebno je proći kroz prelazni stadijum koji označava same promene koje se dešavaju da bi stigli
do željenog stanja u organizaciji.

20. Odnos stabilnosti i promena

Odnos stabilnosti i promena: stabilna i adaptivna organizacija

Promene mogu biti adaptivne, inovativne i radikalne.

21. Činioci koji utiču na uspeh promena u organizaciji

Uspeh promena koje se implementiraju u organizaciji, zavisi od sledećih činilaca:

1) Inicijator
2) Pojedinci koji su pogođeni promenama
3) Procena promene
4) Tip promene
5) Definisanje šta treba da se menja

22. Vrste promena i faze u procesu promena

5
Zaposleni u poslovnoj organizaciji u odnosu na proces prihvatanja promene se dele na:

a) one koji prihvataju promene,

b) one koji pružaju otpor na početku i
c) na one koji teško prihvataju promene.

U procesu promena zaposleni prolaze kroz sledeće faze:

a) odmrzavanje,
b) menjanje
c) Zamrzavanje

23. Vrste organizacionih promena

a) tehnološke promene,

b) strukturne promene

c) promene ljudi.

24. Upravljanje organizacionim promenama

Otpor prema promenama je normalna stvar i menadžeri moraju naći način kako da ga redukuju.
Menadžer (ili inicijator promena) mora da stvori najbolje uslove za upravljanje promenama.

Važno je motivisati zaposlene, informisati ih, stvoriti povoljnu organizacionu klimu, uslove za
sprovođenje promena, poslove učiniti zanimljivim, omogućiti trening i razvoj zaposlenima,
programe u vezi sa karijerom, organizovati konsultovanje sa zaposlenima... (može svojim rečima)

25. Računarska podrška menadžmentu proizvodnje, Industrija 4.O

Industrija je u mogućnosti da koristi sva moderna dostignuća računara u proizvodnji.

Računari su postali sredstvo koje u okviru upravljanja podržavaju povećanje produktivnosti u

projektovanju proizvoda i njegovoj proizvodnji.

Industrija 4.0 podrazumeva potpunu digitalizaciju svih procesa proizvodnje i primenu digitalnih
tehnologija.

26. Fleksibilni proizvodni sistemi, JIT, Lean koncept

6
Fleksibilna proizvodnja – tok proizvodnje

Povezuje neprekidne i prekidne tokove proizvodnje, sa ciljem da tok materijala bude neprekidan u
proizvodnji. To znači da sistem može u najkraćem periodu da odgovori zahtevima svakog
pojedinačnog kupca, a da ne dođe do zastoja.

JIT koncept – potrebni delovi

Traži da imamo samo potrebne delove a da nepotrebne odbacimo. Što se bolje kontroliše lanac
nabavke i proizvoda, manje je zaliha potrebno. Da bi se JIT ostvario potrebno je stvoriti jaku vezu i
dugoročnu saradnju između kooperanata i glavnog proizvođača.

LEAN – potrebne aktivnosti

Da bi se znalo koje su aktivnosti u preduzeću produktivne, a koje ne, potrebno je poći od kupca.
Aktivnosti koje je kupac spreman da plati, označavaju se kao aktivnosti koje dodaju vrednost
proizvodu. Sve ostale aktivnosti smatraju se nepotrebnim gubitkom vremena i resursa.

27. Poslovna etika

Poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve preduzeća. Uobličeni su sa
skladom moralnog sistema vrednosti pojedinca.

28. Poslovna politika

Osnovna svrha poslovne politike je da ukaže kako da se ostvare ciljevi na najefikasniji i

najefektivniji način. Ciljevi i politika kroz strategiju, programe i planove obezbeđuju jedinstvenost
akcije preduzeća.

29. Reinženjering poslovnih procesa

Radikalno drastično dramatično fundamentalno menjanje poslovnih procesa. Reinženjering je

radikalna promena.

30. Organizaciona kultura

Organizaciona kultura je vladajući model vrednosti, motiva, ubeđenja, pretpostavki i normi, koji su
prilagođeni u jeziku, simbolima, ciljevima, tehnologiji, upravljačkim aktivnostima i interakcijama.
Sadržaj organizacione kulture čine sledeći elementi: Filozofija preduzeća, norme i standardi.