Hedonizam

Iva Popić IV3

Nužno i prirodno zadovoljstvo mi je da budem okružena ljudima
koje volim, ali bih na prvo mesto stavila porodicu kao nužno
zadovoljstvo(takođe prijatelje odmah posle). Nekako sam
uverena da je to nešto što me uvek čini srećnom i kad imam
njih ja sam najsrećnija osoba na svetu. Ne treba mi ništa sem
ljudi koje volim s obzirom na to da sam uvek ispunjena i ozari
mi se lice kad ih ugledam.
Takođe, navela bih dobar i kvalitetan san kao nešto bez čega
prosto ne mogu. Spavanje me toliko umiruje da sam posle
obično jako dobro raspoložena. Imam osećaj da bih mogla celog
života samo da spavam.
I poslednje, ali ne i najmanje bitno, nužno zadovoljstvo za mene
je da pratim Novaka Đokovića i gledam njegove mečeve (možda
zvuči uvrnuto 😊), ali gotovo da ne propuštam nijedan meč, ja
sam baš njegov die-hard fan.
Nepotrebno zadovoljstvo za mene jeste kupovina, konkretno
kupovanje odeće odnosno odlazak u šoping. Osetim sreću i
zadovoljstvo kada sebi kupim ono što mi se dopada, ali to nije
nužno niti večno zadovoljstvo već trenutno i samim tim
nepotrebno. Odeća nije nešto što je neophodno da bih ja bila
zadovoljna konstantno i da bi se to isto zadovoljstvo održalo na
duže staze.
Isto tako, s vremena na vreme volim da se našminkam i da se
doteram, ali to nije nešto čime sam opterećena i što smatram
potrebnim zadovoljstvom.
Baš naprotiv, šminkam se kada mi se šminka, ali šminkanje nije
nužno zadovoljstvo i nešto što uslovljava moju sreću i
ispunjenost.