Prva tema Natalija Mićić FS19/7

Dekart je težio da uspostavi novu fiziku. 1 Materijalna supstancija jeste predmet fizike, zato je
zanimljiva činjenica da je i dalje aktuelna diskusija o načinu na koji Dekart shvata pojam
materijalne supstancije, i da li pod tim pojmom podrazumeva mnoštvo numerički različitih
supstancija ili celinu u vidu jedne materijalne supstancije.
U ovom ću radu braniti monistički pristup Dekartovoj materijalnoj supstanciji. Najpre ću izložiti
razlog i motivaciju iza mog monističkog pristupa. Zatim ću se okrenuti najbitnijim pojmovima,
Dekartovim formulacijama tih pojmova, kao i ka nekolicini interpretatora koji su doprineli
preciznijoj formulaciji moje teze.
Razlog zbog kojeg smatram da Dekart jeste mislio da postoji jedna materijalna supstancija kao
celina, iako to ne govori na direktan način, može da se nasluti iz Dekartovog pisma upućenog
Marsenu. Naime, Dekart u pismu navodi da njegove Meditacije o prvoj filozogiji (dalje samo
Meditacije) u sebi sadrže temelje za njegovu novu fiziku, ali da tako nešto ne mora da se kaže
direktno.2 Mogu da povučem paralelu između postupka u kojem nije direktno naglašen cilj
Meditacija, i činjenice da je i dalje aktuelna diskusija o Dekartovoj materijalnoj supstanciji zato što
sam Dekart nije precizirao da li je pluralista ili monista. Dalje, u istom pismu, Dekart saopštava
svoju nameru da čitaoce postepeno navikne na njegovu terminologiju i na njegove principe, te da
čitaoci prihvate te iste principe i terminologiju pre nego što uspeju da shvate da upravo tim činom
odbacuju principe koje su do tada zastupali.3
Razlozi koje je Dekart ovde naveo mogu da se primene i na našu trenutnu diskusiju. Pošto je
Dekartov cilj bio da obori aristotelijansku fiziku, morao je pronaći što efektivniji način na koji bi
njegova fizika bila predmet rasprave i razmišljanja, pre nego što bi se automatski odbacila zbog
određenih predrasuda koje bi aristotelijanci mogli da imaju.
Na osnovu Principa filozofije vidimo da Dekart supstanciju određuje kao ono što postoji na
takav način da za svoju egzistenciju ne zahteva participaciju ni jedne druge stvari. Bog je upravo
takva, primarna supstancija. (PP I: 51) Pored Boga, postoje još dve supstancije: telesna i duhovna,
koje, iako nisu supstancije u punom, već u sekundarnom smislu, za svoju egzistenciju zahtevaju
samo Božiju participaciju i saglasnost. (PP I:52) Svaka supstancija ima jedan primarni atribut koji
određuje samu prirodu supstancije – za telesnu supstanciju taj atribut jeste protežnost, a za duhovnu
supstanciju je taj atribut mišljenje. (PP I:3)

1Vuletić, Miloš. 2021. ,,Projekat Dekartovih Meditacija”. Str. 2

2Vuletić, Miloš. 2021. ,,Projekat Dekartovih Meditacija”. Str. 2
3Vuletić, Miloš. 2021. ,,Projekat Dekartovih Meditacija”. Str. 2

1
 U sinopsisu Meditacija Dekart govori kako su sve nastale supstancije kreirane od strane Boga i
po svojoj prirodi su nepropadljive (tačnije, mogu propasti jedino ako Bog odluči tako). U nastavku
sinopsisa Dekart se osvrće na to da telo, shvaćeno uopšteno, jeste supstancija, te da je prema tome
nepropadljivo. Na kraju Dekart napominje još jednu bitnu stvar, a to je da su duša i telo zaista
različite supstancije, ali da su neposredno povezani, te da na takav način čine istu stvar. (Dekart
2012, 15-18)
Dekart svet naziva ,,univerzumom stvorene materijalne supstance”, gde je upotrebljen oblik
jednine, a ne množine (ne ,,univerzum stvorenih materijalnih supstancija”). (PP II:21) Ta stvorena
materijalna supstancija je beskonačno protežna. (PP II:21) I sva raznolikost stvorenih supstancija se
može objasniti pomoću kretanja različitih delova. (PP II:23)
Za Dekarta, realna razlika jeste razlika između dve ili više supstancija, i tu razliku uočavamo
tako što dve ili više supstancije možemo jasno i razgovetno da zamislimo kao odvojene. (PP I:63)
Spinoza u svom delu Etika izlaže argument koji ide u prilog monističkom tumačenju Dekartove
materijalne supstancije. Naime, Spinozin argument crpi snagu iz Dekartovog odbacivanja pojma
vakuma – kako prazan prostor nije moguć, nije moguće ni stvarno odvojiti materijalne supstancije
jedne od druge (pošto bi to ostavilo prazan prostor za sobom). (Spinoza 1983, 18)
Ovde je bitno naglasiti razliku između dva nivoa stvarnosti koje Dekart razlikuje, a to su
formalna i objektivna stvarnost – formalna je ona koju imaju sve postojeće supstancije, dok je
objektivna stvarnost ona koju poseduju naše ideje ili predstave.4
Slovik se najpre poziva na problematičan ontološki status indiviuiranih materijalnih supstancija
koje se nalaze unutar nečega što bismo nazvali celinom protežnosti. (Slovik 2001, 5) Slovik izlaže
pluralističku tezu Dekartove materijalne supstancije tako što odgovara na Spinozin argument.
(Slovik 2001, 8-15) Slovik nas upućuje na to da nepostojanje vakuma za sobom povlači činjenicu
da supstancije ne mogu biti formalno razdvojene. Međutim ako na konceptualnom nivou možemo
stvar da shvatimo jasno kao odvojenu od neke druge stvari, to nam je dovoljno da zaključimo da
one zaista i jesu odvojene supstancije. (Slovik 2001, 14)
Kao odgovor na Slovikove tvrdnje rekla bih da supstancije koje je on opisao mi percepiramo
kao različite, međutim, ako uđemo u dublje razmatranje, uvidećemo problem. Naime, Dekart nam
nudi definiciju sveta kao supstancije koja je beskonačno protegnuta, zato što koliki god limit da
stavimo na protežnost, uvek ćemo moći da zamislimo beskonačnu protežnost preko tih limita. (PP
II:21) Ako uzmemo da je svet sastavljen od beskonačno mnogo numerički različitih, individuiranih
materijalnih supstancija, a da mi kao ljudska bića zavisimo od toga koliko jasno i razgovetno
shvatamo sliku sveta koji nas okružuje i njegove strukture, to nas stavlja u problematičnu poziciju.

4Vuletić, Miloš. 2021. ,,Dokaz postojanja Boga i realna distinkcija”. Str. 4

2
Pošto je jasnost i razgovetnost kriterijum na osnovu kojeg razlikujemo supstancije, postavlja se
pitanje da li je slika sveta koju pluralistička teza nudi jasna i ragovetna, a samim tim i svrsishodna.
Prema Šmalcovoj interpretaciji, Druga Meditacija krije prvi pokazatelj na to da se radi o
pluralističkom shvatanju materije. (Schmaltz 2018, 2-9) Naime, Šmalc se poziva na to da Dekart
uzima konkretan deo protežnosti u vidu voska, kao primer na kojem će demonstrirati razmatranje
prave prirode tela. Šmalc ukazuje da taj primer sa voskom nije primer koji obuhvata protežnost kao
celinu. (Schmaltz 2018, 2-9) Šmalc se poziva i na pismo koje Dekart upućuje Meslandu, u kojem
Dekart izlaže tezu da je supstancija određeni deo materije, što Šmalc opet dopunjava tezom da
takvo određenje supstancije ne može biti pomireno sa onim telom, shvaćenim uopšteno, iz sinopsisa
Meditacija. (Schmaltz 2018, 2-9)
Dekart, baš u primeru sa voskom, ukazuje na to da se prava priroda stvari spoznaje
intelektom/razumom, a ne čulima. (Dekart 2012, 26-29) Čulima percepiramo specifičan komad
voska kao individualnu materijalnu stvar, međutim, pažljivim razmatranjem i promišljanjem
dolazimo do zaključka da suština voska nije baš ništa što smo čulima iskusili kao pojedinačna
svojstva, već je priroda voska nešto sasvim drugačije - protežno, nepropadljivo telo, uopšteno
shvaćeno. (Dekart 2012, 26-29) Takvo uopšteno shvaćeno telo ne može biti poistovećeno sa
konkretnim primerom individualne supstancije koje opažamo čulima, zato što bi ono nastavilo da
postoji čak i ako bi se svi čulni utisci koje imamo o telu izgubili. (Dekart 2012, 15-18) Obzirom da
je svaka supstancija kreirana od strane Boga nepropadljiva, telesna supstancija je nepropadljiva. (PP
I:52)
Prateći delove Dekartovog teksta koje sam navela u svom radu, može se uočiti da monistička
teza nema problem da svoje uporište pronađe u izvornim tekstovima (kao što su neki interpretatori
predstavili da je slučaj). (Slovik 2001) Obzirom na probleme u koje bismo upali pokušavajući da
pluralističku tezu učinimo plauzibilnom, smatram da je bolji put jasnije i preciznije razumeti
Dekartovu misao, njegove namere i metode, i još jednom posvetiti pažnju tradicionalnoj
monističkoj interpretaciji Dekartove materijalne supstancije.

Spisak literature:

De Spinoza, Baruh. 1983. Etika. Treće izdanje. Prevela dr Ksenija Atanasijević. Beograd: BIGZ

Dekart, Rene. 2012. Metafizičke Meditacije. Preveo Ivan Vuković. Beograd: Zavod za udžbenike.

3
Descartes, Rene. 1982. Principles Of Philosophy. Preveli Valentine Rodger Miller i Reese P. Miller.
Dordrecht: D. Reidel Publishing Company.

Schmaltz, Tad. 2018. ”Descartes on the Metaphysics of the Material World”. Philosophical Review
127 (1): 1-40

Slowik, Edward. 2001. “Descartes and individual corporeal substance”. British Journal For The
History Of Philosophy 9 (1): 1-15

Vuletić, Miloš. 2021. ,,Dokaz postojanja Boga i realna distinkcija”. 1-9

Vuletić, Miloš. 2021. ,,Projekat Dekartovih Meditacija”. 1-9