Nakon ovog kratkog, rezimirajuceg pregleda sadrzaja

Hegelove ≫Velike logike≪ potrebno je isto tako ukratko ukazati

na znacaj Hegelove logicke koncepcije, kako u okviru
same logike kao nauke, tako i u odnosu na marksizam, ciji
je ona jedan od najvaznijih idejnih izvora.
Napred je vec istaknut znacaj i uloga Nauke logike u
samom Hegelovom sistemu filozofije. Nije neophodno posebno
naglasavati da ovo delo ii uopste Hegelova koncepcija
logike daleko prelaze okvire samog sistema u kome su sadrzani,
ne samo po svojim misaonim konsekvencijama nego i
po svom stvamom delovanju u kasnijem razvoju filozofske
misli.D obro je poznato da je Hegel u ovom svom delu daio
ostru i radikalnu kritiku tradicionalne formalne logike, ciji
je autoritet ostao netaknut preko dva milenijuma, sve do
Selinga, koji je samo posumnjao u nju, i Hegela, koji je
dobar deo svoga rada posvetio obracunavanju s njom. Vec
1 sama ta cinjenica, a posebno nacin i intenaije kritike imali
su znacaj podstreka da se uklone sagledane slabosti i usavrsi
sama formalna logika. U vezi s tim treba imati u vidu cinjenicu
da u toku 19. veka ova logika doziivljava izvanredne transformacije
i brzo napreduje u pravcu savremene simbolicke
1 matematicke logike. Daleko od toga da bude unistavajuca,
Hegelova kritika kao da joj je dala nove podsticaje.
22 Hegel, Wissenschaft der Logik, Zweiter Teil, S. 505—6.
25
Medutim, u ovom svom delu Hegel ne preuzima samo
zadatak kritike nasledene logike. Moze se cak reed da mu taj
zadatak i nije najvazniji,, mada je neophodan kao preduslov
za izgradivanje vlastite koncepcije. Hegel je prvi koji se posle
Aristotela prihvatio posla da preispita same osnove d citavu
zgradu logike, kako bi je nanovo izgradio, ali kao osnovnu
filozofsku nauku. U izvesnom smislu, dakle, on pocinje od
pocetka. Doista, kao rezultat takvog rada dobijamo jednu
sasvim novu koncepciju logike, u osnovi razlifiitu od zatedene
formalne logike. Posle Hegela se ta koncepcija dalje razvija
kao dijalekticka logika, narocito u okviru marksisticke filozofije.
K
ao rezultat Hegelovog temeljitog bavljenja logikom
dobili smo ne samo znatno obogacen fond logickih kategorija,
nego i sasvim drukciji pristup u njihovom razmatranju.
Upravo to novo poimanje logickih kategorija u njdhovom
razvoju, u medusobnoj povezanosti i prelazenju jednih u
druge moze se smatrati sustinski znacajnim za dijalekticku
logiku. Pri tome se poznati formalnologicki zakond, onako
kako se obicno formulisu i tumace, pokazuju kao sasvim
nezadovoljavajuci i cak kao pogresno shvaceni, pa ih zato
Hegel kritikuje, a ujedno otkriva nove, dijalekticke zakonitosti
misljenja.
Posebno veliki znacaj u Hegelovoj koncepciji dijalekticke
logike ima cinjenica Sto je on logicke forme shvatio
kao sadrzajne, a celu logiku u tom smislu postavio i razvio
kao sadrzajnu nauku. To jedinstvo forme i sadrzaja, karakteristicno
za dijalekticki nacrin misljenja, predstavlja veliku
tekovinu logike kao metodologije. Iz tog principa proizilazi
da nema ≫cistih≪ formi odvojenih od sadrzaja,, niti ≫cistih≪
sadrzaja odvojenih od formi, vec da su oni u nerazdvojnom
jedinstvu, uprkos njihovoj razlici i suprotnosti. Otuda je za
Hegela logika ujedno i ontologija, tj. forme i zakoni misljenja
su ujedno odredbe same stvarnosti. Na osnovu toga je Lenjin
dosao do stava o jedinstvu dijalektike, logike i gnoseologiie
u materijalistickoj filozofiji.23
Najzad, ne treba prevideti znacaj koji Nauka logike ima
u postanku i razvoju marksizma. Marks i Engels su uz pomoc
ov i, dijalektikom. Da im je pri tome mnogo posluzilo
ono sto je Hegel napisao pod naslovom Nauka logike
vidi se na mnogim mestima u njihovim delima, gde se pozi-
23 Lenjin, Filozofske sveske, str. 215.
26
vaju na Hegelovu Logiku. Njen znacaj je u svojim Filozofskim
sveskama narocito podvukao Lenjin, rekavsi: ≫Krajnji
rezultat i rezime, poslednja rec i sustina Hegelove logike
jeste dijaleklicki metod — to je izvanredno znacajno. I jos
jedno: u tom najidealistickijem Hegelovom delu ima najnianje
idealizma, najvise materijalizma.≪J1
Sam Marks izricito govori o tome da mu je Hegelova
Logika pomogla pri obradi ekonomske problematike: ≫U meiodu
obrade ucinilo mi je veliku uslugu to sto sam... ponovo
prelistao Hegelovu Logiku. Ako ikad opet dode vreme za takve
radove, imao bih veliku zelju da na dva ili tri stampana
tabaka ucinim pristupacnim zdravom ljudskom razumu ono
racionalno u rnetodu koji je Hegel otkrio ali u isti mah i
mistifikovao.≪23 U vezi s tim dodajmo da je Lenjin potpuno
u pravu kada kaze: ≫Ne moze se potpuno shvatiti Marksov
Kapital i posebno prva glava u njemu ako se ne prostudira
i ne shvati cela Hegelova Logika≪, a potom istice: ≫Ako Marks
nije ostavio Logiku (s velikim pocetnirn slovom), on je ostavio
logiku Kapitalaff.26
Ovi, kao i drugi slicni iskazi, samo potvrduju veliku i
neprolaznu vrednost Nauke logike, koja predstavlja prvu sistematsku
i obuhvatnu teoriju dijalekcike.