1.

Vodno-fizička svojstva zemljišta

1. Ukupna poroznost Zemljišta (PV)

[% vol.]
„Prostor koji formiraju međusobno povezane čestice“
- zavisi od texture, strukture i sadržaja OM
Vrlo Porozna
Porozna
Slabo Porozna
Vrlo Slabo Porozna

2. Diferencijalna Poroznost
Makropore
Mezopore
Mikropore
3. Efektivna Poroznost
10 %
5 - 10 %
<5%
4. Zapreminska (d2) i Specifična masa Zemljišta
[g/cm3 ; kg/m3]
„Masa zemljišta u jedinici Zapremine“
Pokazatelj zbijenosti odn. rastresitosti Zemljišta

5. Drenažna Poroznost

6. Vlažnost Zemljišta (θ)

[% mas]
- Uzimanje uzoraka u POREMEĆENOM stanju
(Termo)Gravimetrijska metoda
* d2
[% vol.]
- Određivanje trenutne vlažnosti zemljišta bez uzimanja uzoraka
Elektrometrijski metod
TDR - Time Domain Reflektometrija – vremenski definisana reflektometrija
[% vol.]
Tenziometarska (Irometar)
[Bar]
Gamaskopski metod
Neutronski metod

7. Trenutna Maksimalna količina vode (Wmax)

 Količina vode koja se iz Zemljišta Drenira (Dr)

 Ukupno Pristupačna voda Biljkama (Wup)

 Količina vode koja je Biljkama Lakopristupačna (Wlp)

 Količina Rezervne Vode (Wr)

 Neto Norma Zalivanja (nNz)

 Visina Podizanja Nivoa Podzemne Vode (Δh)

𝐿𝐹
∆ℎ =
𝜇
Δh - visina podizanja podzemne vode
LF - kol. vode koja se koristi za isp. soli (procedi usled male efikasnosti zalivanja,
navodnjavanja, padavina)
μ - drenažna poroznost

8. Infiltracija

Z - kumulativna infiltracija
i - Z/t - intenzitet infiltracije
 Zona saturacije
 Prelazna zona
 Zona transmisije
 Zona nagle promene vlažnosti zemljišta
 Front vlaženja
H=z+h+Ψ
Darsijev Zakon (sr. brzina tečenja = hidr. gradijent * k)
Hidraulički konduktivitet
Infiltrometar
Merenje Infiltracije u Brazdi

9. Mehanički sastav Zemljišta

Textura Zemljišta
Texturna klasa Zemljišta
- Rastojanje kapaljki
- Trasiranje kanala
- Izbor Sistema za Navodnjavanje
10. Struktura Zemljišta
11. Hemijski Sastav Zemljišta

2. Merenje vlažnosti Zemljišta

Vežba 1.
1. Indirektne metode (iskustvene metode, manifestuju se na biljkama)
2. Direktne metode
 Metode koje zahtevaju uzimanje uzoraka
 (Termo)Gravimetrijski metod
 Karbidni metod
 Piknometrijski metod
 Metode koje ne zahtevaju uzimanje uzoraka
 Elektrohemijski metod
 Tenziometrijski metod
 Gamaskopski metod, ...

𝑀𝑊
𝑀𝑇 = ∙ 100%
𝑀𝑆
𝑇1 − 𝑇2
𝑀𝑊𝑆% = ∙ 100
𝑇2 − 𝑇3
TDR - %vol
Tenziometrijski - do 0,85 bara (LKV - 6,25 bara)

3. Merenje i izračunavanje komponenti v. bilansa

str. 314 :P - za ulaznu i izlaznu komponentu str. 9

𝐼 + 𝑃 + 𝐺 = 𝐸𝑇 + 𝑅
I - norma zalivanja
P - visina padavina
G - količina vode koja dospe kapilarnim penjanjem (LF/μ) - str.
ET - evapotranspiracija
R - količina vode koja se procedi (površinski i potpovršinski oticaj, infiltracija, filtracija)

Infiltrometar (2 cilindra) - Infiltraciju

Kišomer + Pluviometar - P
Lizimetar + Evaporimetar - ET
Ako treba samo Evaporacija - Isparitelj tipa A
I=Nn*It (ETc)
Filtracija - Darcy

4. Kretanje vode u sistemu Zemljište - Voda - Biljka -

Atmosfera

„Zemljište kao porozni sistem predstavlja rezervoar vode koji karakteriše njegovo integralno
svojstvo - vodni kapacitet, tj. sposobnost da zadržava vodu. Voda je u njemu u stalnom kretanju.
Sa agronomskog aspekta, kretanje vode u zemljištu se posmatra samo u zoni kor. sistema:
 Ulazna komponenta (padavine, površinsko i podzemno doticanje, kapilarno
penjanje podz. vode, navodnjavanje)
 Izlazna komponenta (evaporacija, transpiracija, drenaža, površinsko i
podzemno oticanje)
str. 9

Voda se drži u zemljištu silama:

Hidrolimiti:
 MVK = Sve pore ispunjene vodom i teoretski se izjednačuje = Uk. Poroznosti
 PVK = Kol. vode koja ostaje u zemljištu kada se Ocedi gravitaciona voda - 0,33 bara
 LKV = Približno 2 Hy - 6,25 bara, lakopristupačnu od težepristupačne vode
 VV = - 15 bara, razgraničava dostupnu od biljkama nedostupne vode
Dakle, voda u zemljište dolazi iz atmosfere (ili navodnjavanjem), biljka usvaja vodu iz
zemljišta, i otpušta u atmosferu procesom Transpiracije, a nešto malo i zemljište procesom
Evaporacije.
Biljka usvaja vodu korenom zahvaljujući energetskom gradijentu, voda uvek spontano
difunduje (kreće se) od mesta sa višim, ka mestu sa nižim pritiskom.
Lišće ima viši gradijent od vazduha, koji ima extremno nizak pritisak = - 1,5 MPa i više,
a atmosferski vazduh - 10 MPa nadalje

1 bar = 0,987 Atm = 100 kPa = 0,1 MPa

Čak i kada su stome zatvorene, biljka još uvek usvaja i transportuje vodu sve dok se ne
uspostavi ravnoteža, a to je otprilike oko 4 ujutru. I tad uzmeš, kao pravi domaćin, i otkineš
brate taj list, i staviš ga u komoru i povećavaš pritisak dok ne poteče prva kap, kao pravi
naučnik. I ako je do - 0,4 MPa, većina ratarskih kultura neće pokazuje znake stresa.
Smanjuje se malo lisni potencijal, čim se stome otvore; kretanjem vode, snižava se dalje
potencijal u sistemu + lokalni otpori.

Ψ = ...
str. 34
Može da se pomene i kc i ETo

5. Neto i Bruto Norma Zalivanja/Navodnjavanja

str. 91

„Neto norma zalivanja (nNz) predstavlja kol. vode koja se dodaje usevu pri jednom
zalivanju. Ona može biti fixna ili promenljiva. Da li će se na polju primenjivati fixna ili
promenljiva je stvar agronoma koji pravi raspored zalivanja u toku jedne sezone
navodnjavanja.
Neto norma navodnjavanja (nNn) predstavlja uk. kol. vode koja je potrebna da se doda
biljkama u toku sezone navodnjavanja, tj. suma svih zalivanja.“
„nNz -1“
 „nNn - Σ “
„Vremenski Interval tj. Zalivni Turnus (Iz/Tr) između dva uzastopna navodnjavanja,
izračunava se kao odnos izm. nN i ETc - a.“
Bruto norma zalivanja (bNz) jel kol. vode koju je neophodno obezbediti na vodozahvatu
u periodu vršne potrošnje kako bi se, zbog gubitaka vode, biljkama obezbedila neto zalivna
potreba.
Za izr. Bruto deficita vode neophodno je uzeti u obzir efikasnost sistema za
navodnjavanje:
 Efikasnost dovođenja do polj. parcele
 Efikasnost razvođenja vode po polju, i
 Efikasnost distribucije vode na zalivnoj parceli

𝐸𝑝 = 𝐸𝑎 ∙ 𝐸𝑏 ∙ 𝐸𝑐

- Popričati eventualno i o hidromodulu navodnjavanja, i da sa stanovišta investitora je u

interesu da se data kol. vode distribuira što duže, a sa stanovišta korišćenja sistema što više
skrati, ali smanjenje radnih h - uslovljava veći promer cevi, kanala, jače pumpe, ... više keša.

*ako imamo i soli u zemljištu, onda se uvećava hidromodul navodnjavanja za veličinu

LFe fraxije.

str. 89 - „Bruto deficit (aka. norma) vode“

6. Kako se direktno meri ETo

Hidrologija 6. predavanje 

Lizimetar
 Težinski
 Zapreminski
Lizimetri na osnovu jednačine (tj. rezultata merenja) odr. kol. vode odate ET-om:

𝐸𝑇 = 𝑃 − 𝑣𝑜𝑑𝑎 𝑖𝑧𝑎š𝑙𝑎 𝑘𝑟𝑜𝑧 𝑑𝑟𝑒𝑛𝑎ž𝑢 (𝐹𝑖𝑙𝑡𝑟𝑎𝑐𝑖𝑗𝑎) − 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑒𝑛𝑎 𝑚 (𝑝𝑟𝑖𝑟𝑎š𝑡𝑎𝑗 𝑣𝑜𝑑𝑒 𝑢 𝑠𝑢𝑑𝑢 → 𝐼𝑛𝑓)

Evaporimetri
 7. Indirektne ETo

*Koriste se empirijske formule za određivanje evapotranspiracije, razvijene i testirane

za različite geografske i klimatske uslove. Ima ih mnogo. Variraju od jednostavnih empirijskih
veza do kompleksnih metoda zasnovanih na fizičkim procesima. Osnovna mana je u tome što je
njihova primena ograničena na ona područja za koje je formula izvedena. Najbolje rezultate, po
pravilu, daju regionalne formule i može se reći da svaka metoda daje odlične rezultate u
uslovima klime za koje je predviđena.
*Kompleksnost evapotranspiracije ne može se uvek opisati jednostavnim, linearnim
zavisnostima i zato bolje rezultate u različitim klimatskim uslovima, po pravilu, imaju
kompleksnije metode.
*Metode proračuna se zasnivaju na zavisnosti evapotranspiracije od pojedinih
klimatskih parametara kao što su temperatura, vlažnost vazduha, solarna radijacija, brzina
vetra i isparavanje. Prema vrsti parametara metode se dele na:

 Temperaturne
 Radijacione
 Evaporacione
 Kombinovane

*Preporučljivo je da se pre svake primene formule za neko novo klimatsko područje izvrši
kalibracija njenih konstanti na osnovu merenja evapotranspiracije pomoću lizimetara. Tek
kada se uverimo da postoji relativno dobro slaganje između eksperimentalnih rezultata i onih
dobijenih primenom neke formule, možemo preporučiti dalju primenu te formule za dato
područje.
„Jedina FAO priznata metoda je FAO 24 - Penmann-Montheit. Ona je kombinovana
metoda na bazi bilansa energije i Daltonovog zakona isparavanja (metode transfera mase).
Referentna evapotranspiracija ET0 se definiše kao potencijalno isparavanje sa referentne
površine, pri čemu se kao referentna površina usvaja gusta trava visine 12 cm, čiji koeficijent
refleksije (albedo) iznosi 0,23 i koja ima konstantan otpor isparavnju od 70 s∙m-1. Da bi
isparavanje bilo jednako potencijalnom, smatra se da se u zemljištu nalazi dovoljno vode za
neometanu ET.

Uslovljena je:
Eto - referentna evapotranspiracija (mm/dan)
es - napon vodene pare u tankom sloju vazduha koji je neposredno iznad vodene površine
ea - napon vodene pare u gornjem sloju vazduha, iznad tankog sloja (kPa)
es-ea - deficit napona vodene pare (kPa)
G - energija koja se troši na zagrevanje zemljišta (MJ/m2∙dan)
U2 - brzina vetra na 2 m visine (m/s)
Tm - srednja mesečna temperature vazduha na 2 m visine (°C)
Rn - energija sunčevog neto zračenja na površinu (MJ/m2∙dan)
Δ - nagib krive napona vodene pare (kPa/°C)
γ - psihrometarska konstanta (kPa/°C)
γ - psihrometarska konstanta

Trebaju nam:
 Nadm. visina (m)
 Atm. pritisak (kPa)
Ili se podaci uzimaju iz tabele (opet u zavisnosti od nadm. visine)

Δ - nagib krive napona vodene pare

𝑇𝑚𝑎𝑥+𝑇𝑚𝑖𝑛
- je u funkciji sr. temp. vazduha (𝑇𝑠𝑟 = 2
), vrednosti se izračunavaju preko formule ili
uzimaju iz tabele.

es-ea - deficit napona vodene pare

es - je sr. saturacioni napon vodene pare, i računa se preko j-ne gde se ubacuju max i min T
ea - stvarni napon vodene pare (svima su j-ce kPa), i ovde su nam za izračunavanje potrebne
vrednosti RHmax i RHmin (%), a ako ih ne posedujemo, onda RHsr.

Rn - neto radijacija

𝑅𝑛 = 𝑅𝑛𝑠 − 𝑅𝑛𝑙

= razlici neto kratkotalasnog i dugotalasnog zračenja

𝑅𝑛𝑠 = (1 − 𝛼) ∙ 𝑅𝑠

α - albedo i iznosi 0,23 (travni pokrivač)

Rs - Neto solarna kratkotalasna radijacija, koja zavisi od odnosa stvarnog i max
(astronomskog) trajanja sunčevog sjaja ∙ Extraterestrično zračenje (Solarna konstanta ∙ gomile
galaktičkih formula i geografske širine naše planete)

𝑅𝑛𝑙 = ∙ ∙ ∙

Zavisi od: Štefan-Bolcmanova konstanta, max temperatura, minimalna temperatura (u

Kelvinima), i relativne kratkotalasne radijacije (≤ 1, predstavlja razliku izm. Neto solarne
kratkotalasne radijacije (Rs) i solarne radijacije kada je vedro nebo

U2 - brzina vetra na 2 m visine

- postoji jednačina kada vetar nije meren na toj visini, što je kod nas i slučaj (obično 10 m)
Alternativa Penman-Montitu

Kada nedostaju podaci o solarnoj radijaciji, rel. vlažnosti vazduha i/ili brzini vetra, može
i preko Hargreaves-a, ona je na mesečnom nivou, i to je temperaturna metoda.

str. 36

8. Kc i Kcb
str. 43 - 55
Evapotranspiracija useva podrazumeva da se usev gaji u standardnim uslovima, tj. da
je USEV ADEKVATNE GUSTINE SETVE, DOBRO OBEZBEĐEN VODOM I HRANIVIMA, DA
NIJE POD STRESOM USLED SALINITETA, DA JE BEZ PRISUSTVA BOLESTI, ŠTETOČINA I
KOROVA.
𝐸𝑇𝑐 = 𝐸𝑇𝑜 ∙ 𝑘𝑐
Potrebno je utvrditi uk. period vegetacije, trajanje perioda pojedinih fenofaza razvića.
Imamo 4 referentne faze kod navodnjavanih biljaka:
1. faza - nicanje, klijanje i form. 3 - 4 prava lista
2. faza - intenzivni porast biljke
3. faza - cvetanje i plodonošenje
4. faza - sazrevanje
Treba koeficijente uskladiti sa konkretnim podacima lokaliteta na kome se usev gaji.
Koeficijenti za III i IV period su važeći za „standardne klimatske uslove“, tj. kada ej pros. brzina
vetra 2 m/s i RHmin 45%. Za IV fazu se vrši usklađivanje samo u slučaju da je kc > 0,45 (vršenje
žetve pre sazrevanja biljaka: „žetva na zeleno“, uzgoj biljaka za silažu i sl.)
Za konstruisanje krive trebaju nam samo 3 tačke: kc1, kc3 i kc4 pa ih spajamo ...
Na apscisu - trajanje vegetacije, a na ordinatu - kc.
Različito izgledaju kod:
 Voćarskih kultura (I faza cvetanje i listanje i traje do - krošnja ima toliku lisnu masu da
prekriva 60 % zemljišta, II faza plodonošenja i formiranja pupoljaka za sl. sezonu, i III
faza - sazrevanja, što su starija (moćnija) stabla, to ranije ulaze u II fazu i pomalo im
raste kc
 Trava, zato što dolazi do naglog opadanja ET posle kosidbe, ai kosi se pred fazu cvetanja

NISKO POVRĆE
0,7 1-1,05 0,4
ŽITA
0,4;0,7 1,15 1-2
LEGUMINOZE
0,4 1,15 0,55
- Za ET golog zemljišta nisam učio jer piše da je za potrebe projektovanja sis. za navodnjavanje
dovoljno uzeti vrednosti kc iz tabele koja nam je data za pojedinačne kulture

Dualni koeficijent se koristi za neka naučna istraživanja i sl., gde se kc razlaže na:
 Kcb - bazalni koeficijent kulture
 Ke - Koeficijent evaporacije sa zemljišta
Bazalni koeficijent se predstavlja kao odnos ETc/ETo, kada je zemlj. površ. sloj suv, ali ima još
uvek dovoljno u rizosferi za transpiraciju,
Ako je zemlj. vlažno - Ke se povećava, ali nikad neće Kcb+Ke biti veće od Kcmax.
Vice Versa - Smanjuje, da bi u slučaju suvog zemljišta palo na nulu.
Najveće su razlike u početnom periodu, jer mali kor. sis. pa mnogo više vode isparava,
kada biljke uđu u III fazu, em su razgranate, em dubok i razvijen kor. sis. - razlike manje.

9. Dozvoljeno isušivanje, Osetljivost biljaka na v. stres,

Ks
„Dozvoljeno isušivanje je vlažnost do koje se može isušiti zemljište ispod hidrolimita PVK,
a da biljka ne uđe u stres. Većina gajenih kultura ima svoje dozvoljeno isušivanje (tabela 1.).
Prateći dozvoljeno isušivanje štedi se voda, biljka neće ući u stres i ostvariće se ekonomski
opravdani prinosi.“
vežba 3. - pri dnu

(npr.) Nema dovoljno vode:

Odnos ETa (aktuelne - stvarne) i ETm naziva se „Deficit Vode“.
Najosetljiviji period za biljke je cvetanje i plodonošenje - najviše ugrožen prinos. A pad
prinosa bi bio Neznatan, ako se deficit vode pojavi u periodu naglog porasta useva i sazrevanja.

str. 59 - slika 3.11

str. 59 - jednačina 3.31

ky - koeficijent prinosa je izveden iz predpostavke da je odnos relativne transpiracije i relativnog

prinosa linearan i da je pouzdan sve dok relativna evapotranspiracija ne prelazi 50%.
Cilj navodnjavanja je da se postigne ne maximalni, nego otimalni prinos:
str. 60 - slika 3.12
Tendencije: Uzgajanje biljnih vrsta koje efikasnije troše vodu tj. koje po m3 utrošene vode
ostvaruju veći prihod
str. 58

Ks - koeficijent stresa
sa dodatnog materijala - za veću ocenu
 10. Redukovano navodnjavanje, Obezbeđivanje Opt.
Prinosa
str. 60 - slika 3.12
Priča o Opt. Prinosima ko u predhodnom pitanju, samo se još priča i o 10. vežbi
opis 10. vežbe

11. Odr. režima zalivanje - Praćenje Vlažnosti

vežba 7.
 Zasniva se na praćenju vlažnosti zemljišta
 Nekom od metoda, meri se vlažnost i određuje sadržaj vode u zemljištu
 Ukoliko se izlazi na teren, ova merenja su iskustvena tj. agronom sam bira kad će da vrši
merenja, a pametno bi mu bilo pre nego što biljke uđu u stres
 Crta se Grafik i na njega ucrtavaju PVK, UPV, Di, ETc i Intervali Zalivanja
 Na osnovu podataka agronom odlučuje o normi i intervalu zalivanja
 (zna se za svaku kulturu potr. vode za ceo veg. period, koliko traje veg. per., kad se
(datum setve), i u kakvim klimatskim uslovima seje, sadi, ... , koliki je ETo i kc, dubina
korena, visina biljke)
 ((pre svega toga odredi se plodored))

12. Odr. na osn. vodnog bilansa

vežba 9.
Vodni bilans čine, pre svega (u ovom slučaju): ETc - P - I
 Odredi se plodored
 Datum setve, dubina korena, dužina veg. per., fenofaze, ...
 Crta se Grafik i na njega ucrtavaju PVK, UPV, Di
 Ucrtavaju se datumi i količine Padavina
 Dnevna potrošnja ETc i norme zalivanja, pred kišu manje zalivati, kad je suša češće, jer
je evaporacija iz prvih 10 cm zemljišta mnogo intenzivnija, ali opet kad biljke ojačaju (III
faza) i koren im je dublje, pa su otpornije na stres...

13. Efikasnost korišćenja vode

Sa dodatnog materijala

 Fizička dimenzija efikasnosti (uk. kol. potrošena za neku aktivnost)

 Ekonomska dimenzija efikasnosti (vrednost proizvoda po j-ci utrošene vode, koja zavisi
i od kvaliteta vode)
 Socijalna dimenzija efikasnosti
 Tehnološka dimenzija efikasnosti („čiste tehnologije“)
 Ekološka dimenzija efikasnosti (kvalitet i količina, primer crpljenja podzemne vode i
zaslanjivanja)
Definicije:
 Trenutna efikasnost transpiracije, izr. se preko izmene gasova pri fotosintezi (ITE)
 Efikasnost korišćenja vode preko izmene gasova lisne površine
 Efikasnost korišćenja vode biljke
 Efikasnost korišćenja vode useva (€/m3)
 Efikasnost korišćenja vode dodate samo navodnjavanjem
 Produktivnost vode (PV i ICUC)

14. Metode vodnog režima za odr. početka zalivanja

 Ocepi se list u 4 ujutru - merenje lisnog potencijala

str. 34 - 35
 Merenjem Temperature lista
 Dronovi i kamere - Termovizija

15. Uređaji za fertigaciju

str. 218 - 230
Sv. sistem treba da bude opremljen komponentama za zaštitu sistema - ventila čiji je
zadatak da zaštiti sistem od povratnog toka vode, uzvodno od fertigacionog uređaja. Time se
sprečava supr. tok u sl. povratnog pritiska, i zapušavanje usled stvaranja vakuuma (što može
izazvati zapušenje i izlivanje min. đubriva → eko. katastrofa).
 Uređaji na sistemu stvaranja razlike Pritisaka
Trajanje fertigacije = 4 ∙ Zapr. Rezervoara / Proticaj kroz Rezervoar
Prednosti:
 Jednostavan
 Jeftin
 Duga primena
 Nije potr. dodatni izvor e,
 Mobilan i otporan na promene Pritiska
 Omogućuje čitav spektar konc. Rastvora
Nedostaci:
 Nema kontrole konc. rastvora
 Mora biti rezistentan na koroziju
 U sv. novom turnusu se ponovo puni min. đubrivima
 a dok traje fertigacija, ne može se puniti
 T rezervoara rastu sa povećanjem njegove zapremine
 X automatizacija
 Rezervoar mora biti pun
  Venturi
Prednosti:
 Ne zahteva dodatni izvor e
 Lak za rukovanje
 Niska cena koštanja
 Lagan i prenosiv
 Lako povezivanje i mogućnost automatizacije
 Može da se dodaje u toku rada min. đubriva
Nedostaci:
 Veliki gubici e (do 30% još na ulazu)
 Promenljiva brzina usisavanja hraniva
 Za sis. koji rade pod niskim Pritiskom mora dodatna pumpa

 Hidromotori i Hidropumpe
1. One kojima je potreban dodatni izvor e za rad
2. Bez dodatnih
- Najčešće se primenjuju klipne pumpe i pumpe sa dijafragmom
Prednosti:
 Uvek ista konc. rastvora u vodu za navodnjavanje
 Može se potpuno automatizovati
 Kontrola OK
 Nema gubitaka Pritiska
Nedostaci:
 Skup
 Moraju se koristiti tečna đubriva
 Električni izvor energije do polja (ako je el. pumpa)
 Složeno korišćenje, ako stane sistem za navodnjavanje, ovaj sistem može da nastavi rad

16. Postavljavnje uređaja

str. 230
 Na početku polja
Mali uređaji na manjim imanjima, ukoliko je veće imanje mnogo ovakvih malih
uređaja bi znatno povećalo troškove, a i ne bi bila moguća automatizacija sistema
 Na centralnom mestu (glavi sistema)
Najčešće se na glavi sis. instalira kompletna i velika oprema za fertigaciju, koja
se sastoji od nekoliko rezervoara i pumpi za fertigaciju, velika površina = isplativa, naročito 1
višegodišnji zasad ujednačene potrošnje i vode i hraniva po deonicama
 Na početku zalivne deonice
Na 1 velikom polju zastupljene kulture razl. potrebe vodom i hranivima (ratarske
i povrtarske kulture, lekovito bilje ili cveće)
 17. Interaxija min. đubriva i vode za navodnjavanje
str. 232

Obično voda u nas sadrži Ca, Mg i bikarbonate - tvrda voda. = pH 7,2 - 8,5
- u komb. sa đ. može uzrokovati taloženje u fert. rezervoaru, začepljenje emitera,
blokiranje filtera!

1HCO i CO3 + sulfati đ. = CaSO4 - koji se taloži i štetno utiče na emitere

3

+ urea = CaCO3 - jer UREA povećava pH vode, tkđ. fosfora do zone rizosfere
fosfati
+ Ca, Mg i visoka pH = taloženje Ca, Mg - fosfata, posebno Otpadna prerađ. voda
treba izabrati:
fosfornu kiselinu ili mono-amonijum-fosfat = smanjila pH i taloženje
+ nitrična, sulfična, hlorovodonična kiselina (ova poslednja najjeftinija,
ali i dezinfikuje vodu od bakterija, algi i odstranjuje sluz koju one luče), u plastičnim cevima,
 kod Metalnih cevi (podložne koroziji)
 kod Azbestno-cementne cevi (destruxija)
*Prerađene Otpadne Vode sadrže velike kol. bikarbonata i OM

18. Hemijske osobine zemljišta i izbor đubriva za

primenu u navodnjavanju

str. 3o - 32 - Hemijske osobine zemljišta

 reaxija sredine (pH)

 sadr. lakopristupačnih makroelemenata (N, P, K)
 adsorptivna moć zemljišta (CEC)
 pufernost zemljišta
 sadržaj organske materije u zemljištu (odnos C:N)
 hemijski sastav vode za navodnjavanje?

 Rastvorljivost đubriva - str. 231 - je osnovni zahtev min. đ. za fert-ju:

- urea, amonijum-nitrat, monofosfat; K-hlorid, nitrat, monofosfat.
 Kompatibilnost đubriva - str. 233
 Primena na zaslanjenim zemljištima - str. 232 - samo izbegavati Na 
 Potreba i iskorišćenost od strane biljaka (efikasnost usvajanja 80, 30, 85%) hraniva

1 karbonati i bikarbonati
Kompatibilnost:

 Ca nitrat + fosfat/sulfat
 Mg sulfat + di amonijum sulfat/mono amonijum sulfat
 fosforna kiselina + Fe, Zn, Cu, Mg sulfati

Ako ipak moraju da se primenjuju, npr. u plasteničkoj proizvodnji, onda u 2 odvojena sistema:
1. Ca, Mg i Mikroelementi
2. sulfatna i fosfatna

 NO3/NH4 - najbolji odnos 80:20 - zbog povoljnije pH!

 amonijum-sulfat + K-hlorid = manje rastvorljivi nego npr. upotreba K-sulfata

Fiziološki alkalna - Kisela zemljišta

Fiziološki kisela - Alkalna zemljišta

str. 230 - Primena Fertigacije

str. 231 - Rastvorljivost min. Đubriva - 234

19. Određivanje proticaja uređaja za fertigaciju,

zaremine tanka i razblaživanje rastvora min. đubriva
str. 217 - Zapremina tanka i Proticaj
str. 237 - Razblaživanje

20. Koja su zemljišta podložna zaslanjivanju?

str. 310
Tu se priča o izvorima soli u zemljištu:

 Najčešće u aridnim predelima

 Matični supstrat, geomorfološki, klimatski i drenažni uslovi regiona
 Bivša ležišta mora - sec. zaslanjivanje zemljišta
 Voda za navodnjavanje i podzemna zaslanjena voda
 Glinovita zemljišta najviše, zatim ilovače - to je zbog kapilarne poroznosti
 Zemljišta u blizini mora, kod kojih je intruzija morske vode u zemljište izraženija
 21. Koji parametri ukazuju na salinitet i zaslanjenost
zemljišta?
str. 304
 Električni konduktivitet (EC) - (dS/m) i kol. soli u rastvoru (satur. extraktu) (mg, meq/l)
 Visokorastvorive soli
 Slaborastvorive soli
 Izmenljivi Natrijum (ESP, SAR)
 I na kraju klasifikujemo zemljišta na osnovu ECe-a i ESP-a, merenog po SAR-u u satur.

ECe - ekstrakta
ECi - vode za navodnjavanje

str. 312 - tabela 15.6:

Glavni kriterijumi za klasifikovanje zemljišta po zaslanjenosti su ECe i ESP:

 Normalna SAR < 15% ECe < 4 (2) dS/m

 Alkalna SAR < 15% ECe > 4 (2) dS/m
 Zaslanjena SAR > 15% ECe < 4 (2) dS/m
 Alkalno-zaslanjena SAR > 15% ECe > 4 (2) dS/m

22. Odnos ispirne frakcije i efikasnosti zalivanja

str. 301
Primenom navodnjavanja se neminovno unose soli u zemljište. Vode za navodnjavanje
su gl. izvor rastvorljivih soli. Godišnja primena od 1000 mm/m2, koja sadrži 250 mg/l
rastvorljivih soli, usloviće unošenje 2500 kg soli po ha. Da bi se izbegla salinizacija, ove soli
treba isprati iz zone kor. sis. u dublje slojeve. ...
Deo vode za navodnjavanje koji se dodaje da bi se isprale soli iz
zemljišta naziva se ISPIRNA FRAXIJA!
Zadatak agronoma je da, sa jedne strane, odr. potrebnu kol. vode za ispiranje = da bi se
obezbedili uslovi za rast biljaka, a sa druge strane, da predvidi gubitke vode dubokom
perkolacijom, dotičnu efikasnost navodnjavanja.
Ako očekivani gubici vode dubokom perkolacijom nadmašuju količinu vode potrebne za
ispiranje soli - onda je stvarni nivo soli u zemljištu niži od očekivanog za gajenu b. vrstu - treba
da se poboljša efikasnost navodnjavanja - tj. smanjiti gubitke vode dub. perkolacijom do nivoa
nerizičnog za zasoljavanje.
Ako kol. vode za ispiranje soli prevazilazi gubitke dubokom perkolacijom - mora se
prihvatiti viši nivo saliniteta i gajiti tolerantnije kulture - mora se primeniti manja kol. vode za
ispiranje soli od potrebne.
 23. Kako najbolje upravljati sistemima za
navodnjavanje ako je voda lošeg kvaliteta?
str. 332 - 333
Tu se misli da je voda zaslanjena, a nema dovoljno vode za ispirnu fraxiju, onda se
interpolira sa slike 15.12 :
n - faktor koncentracije vode za navodnjavanje, jednak inverznoj vrednosti ispirne
frakcije ili neto perkolirane vode
Na osnovu n i ECi - utvrdi se ECe (kol. soli u zemljištu) i odaberu biljke koje će se gaje u
takvim uslovima (tab. 15.21, str. 351)
Već je rečeno da su najbitnije, tj. najzastupljenije soli bikarbonati, Ca, Na, Mg.
Predpostavimo da se Ca i Mg zajedno talože. Mnogo je opasnije za polj. zemljište SAR od visoke
konc. soli, JER ONA UTIČE NA PROPUSTLJIVOST ZEMLJIŠTA, ŠTO JE KLJUČNI FAKTOR
PROCESA ISPIRANJA SOLI.
Da bi se došlo do zaključka na terenu da li je u problemu ili ne zemljište, preporučuje se
Predviđanje potencijalnog problema (FAO 24 Suarez) usled: relativno visokog sadr. Na, ili
niskog sadržaja Ca u vodi za navodnjavanje:
𝑁𝑎
𝑎𝑑𝑗. 𝑆𝐴𝑅 =
√𝐶𝑎𝑋 + 𝑀𝑔
2
gde je:
CaX - konc. Ca u vodi, modifikovana na osnovu el. konduktiviteta vode za navodnjavanje,
𝐻𝐶𝑂
odnosa 𝐶𝑎 3 u vodi za navodnjavanje (tab. 15.17, str. 342)
Potom se tumače rezultati sa nekih tabela, koje je isto predložio FAO, na str. 343

24. Bilans soli u zemljištu

Jednosloj - Zona korenovog sistema
str. 314

Vodni bilans (u navodnjavanju):

𝐼 + 𝑃 + 𝐺 = 𝐸𝑇 + 𝑅
Bilans soli u zoni korena:
ako je: 𝑅 𝑋 = (𝑅 − 𝐺)

𝐼 = (𝐸𝑇 − 𝑃) + 𝑅 𝑋
𝑅𝑋 𝐶𝑖
𝐿𝐹 = =
𝐼 𝐶𝑝𝑣𝑘
1 𝐶𝑝𝑣𝑘
𝑛= =
𝐿𝐹 𝐶𝑖
Ako se so akumulira u zoni kor. sistema:
(Ovo maločas je predpostavljalo da se sve ispira)
𝑍′
𝐶𝑝𝑣𝑘 =
𝑊𝑝𝑣𝑘
Z’ - Količina soli u posmatranom periodu
Wpvk - Kol. vode pri Poljskom Vodnom Kapacitetu

Bilans soli u zemljištu:

- pošto je sadr. vode u saturisanoj pasti (u kojoj ćemo meriti EC) duplo veći nego pri
prirodnom PVK (sem kod peskovitih i peskovito-ilovastih zemljišta), a nama treba u PVK:
𝐸𝐶𝑝𝑣𝑘 = 2𝐸𝐶𝑒
Pa je:
𝐸𝐶𝑖
𝑅 𝑋 = (𝐸𝑇 − 𝑃) ∙
2𝐸𝐶𝑒 − 𝐸𝐶𝑖
2𝐸𝐶𝑒
𝐼 = (𝐸𝑇 − 𝑃) ∙
2𝐸𝐶𝑒 − 𝐸𝐶𝑖
𝑋
𝑅 𝐸𝐶𝑖
𝐿𝐹 = =
𝐼 2𝐸𝐶𝑒

Višesloj - Četiri sloja Zemljišta

str. 330 - samo slika 15.11
- jer dolazi do ispiranja soli iz površinskog sloja, potom sve manje, a više se soli akumulira

25. Kakav kvalitet vode za navodnjavanje stvara rizik

zasoljavanja zemljišta?

23. i 25. pitanje su celina očigledno

jer su u ovom pitanju obuhvaćeni:

15.6 Rizik zasoljavanja usled navodnjavanja

15.6.1 Slučaj kada nema taloženja Ca-karbonata
15.6.2 Slučaj kada dolazi do taloženja Ca- karbonata
15.6.3 Voda za navodnjavanje koja sadrži bikarbonate

i kao zaključak:

15.7 Potreba za ispiranjem soli i klasifikacija zaslanjene vode

 26. Uređaji za prečišćavaće vode navodnjavanje
str. 244 - 249 (250)

 Mrežasti filteri (najčešći - mesh broj - neki se samoprečišćavanje)

 Disk filteri (bolji, sužavanje brazdi, tkđ. mesh, samoprečišćavanje)
 Peščani (medija) filteri (direktno iz kanala, org. zagađenje, tok od vrha na dole, i supr.)
 Separatori peska
 Klasični (< brzina vode u taložnom rezervoaru ili bazenu, pa ponovo pumpanje)
 Hidrocikloni (tangencionalno tečenje u koničnom kontejneru i talože dole)
 Automatski samoispirni filteri
 Usisni mrežasti filteri
 Cirkularni filteri (uz pomoć četkica, vakum (bolje) ili rotirajućih)

27. Vrste nečistoće u vodi za navodnjavanje

str. 243.
 suspendovane čestice
 misli se da je prečišćavanje (filteri) neophodno samo za visokoprecizne lokalizovane
sisteme (npr. kap-po-kap), a ne i klasičnim sistemima; ali oni ne znaju za abrazivno
delovanje peska na otvore dizne, koje se zbog toga uvećaju i deformišu, povećavajući
potrošnju vode, a smanjujući uniformnost zalivanja i prinosa :P
Nečistoće u vodi se mogu podeliti u 3 kategorije:
 Neorganski suspendovani nanos: Pesak, prah, glina i dr. neorganske materije
 Zooplankton, Fitoplankton, Alge, Protozoe, Bakterije i Gljive
 Organski otpaci
Površinska voda za navodnjavanje (akumulacije, jezera, reke, kanali, jezera, rezervoari), kao i
prečišćena otpadna voda obično sadrži više nečistoća nego podzemna voda.
Da bi se obezbedila visoka funkcionalnost sistema za navodnjavanje, potrebno je na
početku sistema vodu prečistiti i filtrirati. Filtriranje vode može se izvesti uređajima različite
konstrukcije, koji su nabrojani u predhodnom pitanju .

28. Uporedne karakteristike uređaja za prečišćavanje

str. 250 - 252

29. Uticaj navodnjavanja na životnu sredinu

str. 304 - slika 15.1 objasniti
- tako je ona rekla Peri :I
*Ovo sve ostalo je plod samo moje mašte:
 Internziviranje erozije
 Navodnjavanjem
 Monokulturom
 Narušavanjem strukture zemljišta
 Pokorica
 Smanjivanje nivoa podzemnih voda, akumulacija, jezera itd.
 Podizanje nivoa podzemnih voda - mora drenaža onda
 Promenjen hidrološki ciklus
 Menjanje mikroklime
 Zasoljavanje
 Zakišeljavanje
 Alkalizacija
 Smanjenje OM u zemljištu
 Smanjenje biodiverziteta
 Zagađivanje okoline i podzemnih voda, ukoliko se preteruje sa đubrivima, bunara

NIJE PREDAVALA
str. 37o valjda

30. Izračunavanje podizanja nivoa podzemne vode

usled navodnjavanja (procurivanje usled slabe
efikasnosti ili usled ispiranja soli)
str. 374
 Definicija

str. 316
 Izračunavanje kol. vode potrebne za ispiranje soli koja, u stvari, predstavlja % od norme
zalivanja koja služi za ispiranje:
𝑅𝑋
𝐿𝐹 =
𝐼
 Izračunavanje kol. vode koja se procedi usled male efikasnosti zalivanja:

𝐿𝐹 = 𝜇 ∙ ∆ℎ
Δh - visina podizanja podzemne vode
μ - drenažna poroznost
𝐿𝐹
∆ℎ =
𝜇
str. 18