ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Предмет: Увод у Свето Писмо Новог Завета

Наслов:Друга Саборна Посланица Св.Јована Богослова

Професор: Студент:
др.Иринеј Буловић Слађан В. Филиповић
др.Драган Радић 06/039

Београд 2007

1
 ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ЈОВАНА

БОГОСЛОВА

Друга Саборна посланица Светог Јована Богослова, заједно са његовом Трећом,

представљају најкраће Новозаветне списе које су ушле у канон. Ова друга Саборна
посланица је чак краћа и од посланице Филимону и Јудине посланице. Без сумње, као
посланица која нема више од три стотине речи, она је могла бити исписана чак на
једном папирусу. Баш због те краткоће, у првим хришћанским вековима, ова посланица
није од свих јединосушно прихваћана. Због тога о овој посланици нема старих
сведочанстава о њеној аутентичности и каноничности.
Друга Саборна посланица је због тога изазивала колебања код многих и о томе
нам сведочи Оригем. Такође у `` Црквеној историји `` Јевсевија Кесариског ( III, 25,3)
ова посланица се убраја у новозаветне списе у које се сумња. Блажени Јероним, заједно
са Римским сабором одржаном у Риму 382.године, приписују извесном презвитеру
Јовану, док је Сириска Црква није усвојила и прихватила у свој канон. Ипак, многи
јесу. Пример за то је Свети Иринеј епископ Лионски који је цитирао Другу Јованову
посланицу по именом `` Јована мученика Христово ``. Климент Александриски наводи
`` већу посланицу ``, што указује да је постојале и мање Јованове посланице, а
Дионисије Александријски одбацивајући Откривење Јованово, као спис који се у
многоме разликује од списа Друге и Треће Јованове посланице , које он сматра
аутентичним. Тертулијан говори о Првој Јовановој посланици, што значи да од истог
писца предпоставља и друге посланице. Епископ Аурелије Картагински на сабору у
Картагини, који је био 256. године, наводио је Другу посланицу Светог Јована
Богослова, почињући свој цитат овако:,, Апостол Јован у својој посланици...`` Треба
поменути да се ова посланица помиње у Мураторијевом фрафменту. 1
Сумње у њену
аутентичност престају већ у IV веку. Од овога периода скоро сви Свети Оци као:
Атанасије, Кирило Јерусалимски, Јевсевије, Јероним, Руфим, Августин. Аутентичност
признају и сабори: Лаодикијски, Ипонски, Картагински.

1
У Мураторијевом фрагменту се спомињу две Јованове посланице, и пошто је ту Прва Јованова спојена
са Јеванђељем Јовановим, може се закључити да се мисли на Другу и Трећу посланицу.

2
 ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

Другу Саборну Посланицу Светог Јована Богослова можемо поделити на три

дела, односно на:
1. увод (од 1 до 3 стиха)
2. поруку (од 4 до 11 стиха)
3. епилог (од 12 до 13 стиха)

1. Увод:

Увод се састоји од наслова и поздрава. У скаладу са тадашњим грчким обичајем,

писац се на почетку писма представља. Свети Јован Богослов не представља се, као на
пример Свети Апостол Павле, него са титулом ,,старешина” . Очито је да је под том
титулом био познат, и уопште нико није сумњао да ће читаоци одмах познати о којем
се ауторитету говори.
Писмо је упућено ,,Изабраној Госпођи” . Стручњаци се овде многи споре! Једни
говоре да се под овим именом крије име неке жене, а други опет да ове речи
представљају пеонификацију неке Цркве.
Ови први, односно стучњаци који уче да је реч о некој особи, покушавају и у
својој мисли такмичу се у откривању идентитета особе о којој је реч. Неки од њих ,
почевши од Климента Александријског, мисле да је ,,Изабраној Госпођи” име Еклекта
(грч. Изабрана) или Кирија (грч. Госпођа). Међутим, таква мишљења су мало
вероватна. Ако је посланица и насловљена некој жени, онда је та жена без сумње
безимена. Сви покушаји да се она поистовети са Маријом, односно Пресветом
Богородицом, или Мартом2, су само пука нагађења која не воду никуда. Зато пре ће
бити да је реч о персонификацији Цркве, али не целокупне Цркве, него одређене
помесне заједнице. Разлог и потврда за овакво мишење лежи у томе, што језик којим се
служи Свети Јован Богослов, није језик који човек користи када се обраћа некој особи.
Тешко да би ,,старешина” , говорећи о својој љубави према госпођи и њеној деци,
спомињао: ,,Молим те госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имадошмо
од почетка, да љубимо једни друге.”(2.Јн.1,5) Шта више, прелаз из другог лица једнине,
у друго лице множине, говоре у прилог тврдњи да писац се обраћа заједници, а не
појединцу. Ако се потави и питање зашто се на тај нашин обратио локалној Цркви,

2
Марта- на арамејском значи Госпођа

3
 ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

кријући њен идентитет, под изразом ,,Изабраној Госпођи”, онда можемо само нагађати
одговоре. Највероватније је да је то учинио због опрезности, јер Црква у то време је
била омрзнута и јавно гоњена.

2. Порука:

У другом делу ове посланице Светог Јована Богослова, сазнајемо повод

настанка ове посланице.
Разлог лежи да извесну Црквену заједницу подучи и ојача изнутра, а поред тога
и да укаже на доктринарне опасности изван Цркве. Ова два проблема међусобно су
чврсто повезани. Свети Јован Богослов хвали оне најверније ,,који ходе у
истини”(2.Јн.1,4) и заклиње их да се придржавају Божијих заповести , а нарочито
заповести о међусобној љубави. Он жели да Црква ојача у истини и љубави, јер су се у
свету појавили многи заводници који шире своје безсрамне лажи. Радује се над верним
члановима Цркве, али их уједно упозорава да их не би завели лажни учитељи. Удаљити
се од објављене истине, како у науци тако у свакодневном животу, није само кобна
заблуда, него и делатна непослушност, јер ,,заповест примисмо од Оца да ходимо у
истини”. На хришћански живот овде се гледа из угла заповеди.
Затим после овога, следи други део поруке Светог Јована Богослова. Од
истинских верника он прелази на лажне учитеље, односно од здравог семена прелази на
коров. Иако захвалан, што ходе у истини, дубоко је забринут због тога што су се у свету
појавили многи заводници вере. Због тога их упозорава да, прво, не смеју дозволити да
буду заведени, јер би могли изгубити награду, и друго, да пазе да ничим не потичу
заводнике у њиховим злим делима. О овим заводницима говорио и учио је сам Господ
Исус Христос, када је своје апостоле упућивао на проповед, рекавши: ,,Јер ће се
појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је
могуће, преварили и изабране.” (Мк.13,22)
Изневши чињенице и указавши на опасност коју вреба од путујућих учитеља,
Свети Јован Богослов изриче своје прво упозорење: ,,Чувајте се”(2.Јн.1,8) Важност
опреза изречена је негативно ( ,,да не изгубе оно што су урадили”) и позитивно ( ,,него
да примимо потппуну плату”).(2.Јн.1,8) Упозорење Светог Јована Богослова, упућено
тој Црквеној заједници, није преувеличавање. Проблем није ни приказан у пуној

4
 ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

величини. Скоро је сигурно да се апостол овде послужио језиком јеретика. Јеретици су

у својим убеђењима отишли толико далеко да су иза себе остављали и самога Бога.
Затим Свети Јован Богослов истиче и друго упозорење. Заблуде заводника са
собом носе толико озбиљне последице да их апостол упозорава да не само да пазе на
себе, него им и даље даје упуства како да се поставе према лажном пророку. Њихова
дужност је овде јасна и тачно одређена: ,,Не примајте га у кућу и не поздрављајте га.”
(2.Јн.1,10) То значи да не исказати му добродошлицу и не опраштати се са на њиховом
одласку. Та безкомпромисна наредба упућена једној хришћанској заједници, која је по
својој нарави гостољубива, показала се многим неприхватљива. Али ако желимо да овај
стих испрвно протумачимо, морамо на уму имати следеће три чињенице:
Прво, овде се говори о учитељима лажне науке, а не о веницима те науке. Особа
коју не смеју прмати није обичан посетилац, него учитељ који доноси учење, које се
разликује од науке Господа Исуса Христа. Хришћани смеју примати и угошћавати
особе које имају криве погледе, али који се баве системским ширењем лажи, односно
одане проповеднике заблуда, не смеју охрабљивати у свом прљавом послу.
Друго, апостолове упуте говори о томе да га ,,не примају у кућу.”(2.Јн.1,10) Али
у коју ``кућу``? Овде Свети Јован Богослов мисли на ``кућу`` у којој су се скупљали
верници, јер још нису постојале Црквене зграде. Зато и стриктно забрањује
гостопримство лажним учитељима у кућама где су се скупљали хришћани на
заједничку молитву.
И треће, Апостол мисли на учитеље лажне науке о утеловљењу, а не на сваког
лажног учитеља. Овај стих нам не даје за право да одбијамо заједништво оних учитеља
који се не слажу са нашим тумачењем. Није у реду одбацивати људе само због тога што
нам се њихови ставови не допадају. Због тога, иако Апостолова брига изледа крута, она
је и на неки начин неопходана када се погледа на крајни циљ, а то је очување чисте
вере.

3. Епилог:

Епилози Друге и Треће посланице су јако слични. Овде Свети Јован Богослов
жели да нагласи да има још што шта рећи, али више воли са њима лично да поприча,
него да им пише. Разговор лицем у лице бољи је начин комуникације, него писањем.
Изговорене речи много је теже криво протумачити, јер смисао се преноси не само

5
 ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

речима него и нагласкоми гестикулацијом. Стога Свети Јован Богослов и пише да се

нада да ће их ускоро посетити. Лични сусрет ће бити прилика да пријатељски
поразговарају, што је немогуће преко писма. Апостол жели са њима имати заједништво
да би њихова радост била потпуна, јер бити у заједништву са неким значи доживети
радост.
Посланица се завршава речима: ,,Поздрављају те деца сестре твоје
изабране.”(2.Јн.1,13), а то су засигурно чланови Цркве у којој је пребивао Свети Јован
Богослов.

Коришћени извори:
1. ,,Свето Писмо Новог Завета”-издање Светог Архијерејског Синода Српске
Православне Цркве, Београд 2003. године

Коршћена литература:
1. др.Јоанис Каравидопулос, ,,Увод у Новог Завета”, Београд 2005. године
2. Емилијан Чарнић, ,,Увод у Свето Писмо Новог Завета” , Манастир
Благовештења, 2005. године
3. Џон Стот, ,,Увођење у Иванове посланице’’, Загреб 1986.године