Универзитет у Београду

Православни богословски факултет

Предмет: Увод у Свето Писмо Новог Завјета

Семинарски рад на тему:

Прва саборна посланица Светог апостола Петра

Ментор: Кандидат:
професор Драган Радић Миленко Ђокић (19/048)

Београд, мај 2020

 Живот и дјело Светог апостола Петра

Свети апостол Петар, који се прије апостолства звао Симон, био је родом Јевреј, син Јонин
из племена Симеоновог. Рођени брат апостола Петра био је Андреј Првозвани који је био први
позван у ред Светих апостола од стране Господа нашег Исуса Христа. Био је ожењен, имао је
једну ћерку и једног сина. Симон је био неписмен, али врло побожан и човјек који је строго
држао заповјести Господње, и њих потврђивао својим животом. Рођен је у малом, непознатом,
галилејском градићу Витсаиди (Палестина). По занимању је био рибар, живио је од свога рада,
којим је хранио своју породицу. Док је његов брат Андреј боравио у пустињи заједно са Светим
Јованом, он је нашао Месију и одмах позвао свога брата Петра, који је од Господа Исуса Христа
добио име “Кифа”. Свети апостол Петар је одмах повјеровао у Христа, и од тог часа проповједао
је да је Христос истинити Месија, послат од Бога да спаси свијет. Заједно са својим братом,
наставио је да се бави рибарством све до тренутка кад их Господ Исус Христос позива на
апостолску службу и дјелатност. Господ Исус Христос идући покрај мора угледао је Петра и
Андреја како бацају мреже. Христос им се обратио ријечима: “Хајдете за мном и учинићу вас
ловцима људи” (Мт 4.19). Браћа су одмах након овог позива оставили свога оца Јону и пошли за
Господом. Од овог часа Свети Петар постаде следбеник Христов. У Новом Завјету описан је
догађај када Христос улази у дом апостола Петра и исцјељује његову ташту. После овог догађаја
Христос одмах одлази, а апостол Петар није могао издржати ни један час без Господа, остави
своју кућу и породицу, и одмах оде за Христом. Од овог тренутка апостол Петар се више није
одвајао од Господа, и био очевидац великих чуда које је чинио Господ Исус Христос. Апостол
Петар је много пута исповједао своју љубав према Господу Исусу Христу, а то видимо и у
моменту када Господ прича о својим страдањима, а Петар је сматрао да га он може сачувати од
било каквог страдања. Имајући велику вјеру у Христа, апостол Петар се чак усуђује да тражи од
Господа да хода по води. Господ му то дозвољава, а апостол Петар излази из лађе и креће ка
Господу, али као и сваки човјек и апостол Петар се уплашио, и почевши тонути завапи ка
Господу. Господ избавља апостола Петра од топљења, и самим тим избави га од његовог
маловјерја. Апостол Петар је био очевидац многих догађаја, па заједно са Јаковом и Јованом
бијаше удостојен видјети на Тавору славу преображења Господњег, и својим ушима чути глас
Бога Оца који са неба дође Господу нашем Исусу Христу. Када се Господу Исусу Христу
приближи догађај страдања, тада Свети апостол Петар показа своју велику ревност и љубав
према Господу, не само ријечју него и дјелом, извукавши нож и одсјекавши њиме уво
првосвештениковом слузи. Да би се испуниле ријечи Господа Исуса Христа, Свети апостол
Петар је пао у искушење одрекавши се Христа прије него ли се пијетао огласио три пута. После
вазнесења Господа нашег Исуса Христа, Свети Петар би први учитељ и проповједник наше
Цркве, и за један час крсти три хиљаде људи, и самим тим повећа Христово стадо. Поред дара
бесједништва, апостол Петар је био и велики чудотворац, многи догађаји у Светом Писму то и
потврђују, као излечење хромог човјека испред храма, битно је напоменути да апостол Петар
чини чуда самим поменом Господа Исуса Христа. У вријеме када цар Ирод поче мучити Цркву
Христову у Јерусалиму, погуби Јакова брата Јовановог, ухвати Светог Петра и баци га у тамницу,
али анђео Господњи ноћу избави апостола Петра из тамнице. Овај велики апостол први отвори
врата вјере незнабошцима, крстивши у Кесариији римског капетана Корнилија заједно са
његовом породицом. Апостол Петар је имао велико учешће у апостолском сабору, јавно
говорећи да се многобошци који прелазе у хришћанство не требају обрезати. Он је говорио да је
обрезање само још већи јарам на њиховим леђима, а да је на њих Дух Свети сишао исто као и на
Јевреје. Када је апостол Петар дошао у Рим, и када су га тражили да га погубе, вјерни људи
замолише апостола Петра да се удаљи из града и да се сакрије. Апостол је ово прво одбио и хтио
је да остане и да пострада у Риму за Господа Исуса Христа. Вјерници су га једва наговорили да
оде зато што им је био потребнији жив, и апостол је то прихватио. Међутим на капији града,
апостолу се јави Господ, и Петар га упита: “Господе, куда идеш”? Господ му је одговорио да иде
у Рим да поново буде разапет. Апостол је схватио да Господ тражи од њега да иде да пострада у
име Господње. Свети Петар се вратио код својих вјерника и би ухваћен. Свети Петар је замолио
своје распинатеље да га окрену наглавачке одајући тиме поштовање своме Господу. Тако је
скончао Свети апостол Петар у Риму 64. године.

Прва саборна посланица Светог апостола Петра

Тешко је одредити диспозицију прве Петрове саборне посланице, поред пролога и епилога
у њеној садржини разликују се три дјела.

Пролог обухвата стихове прве главе од 1-12 стиха Свети апостол Петар исказује захвалност
Богу због тога што дарује вјернима спасење и наду у тешким данима који су ти хришћани којима
је посланица била упућена трпили велики терор власти.

Први дио (1,13-2,10) Напомиње вјернике на то колико скупом цијеном су откупљени

(мислећи на страдање нашег Господа Исуса Христа). Подсјећа да те цијене увијек морају бити
свјесни и великог имена за којег си позвани.

Други дио (2,11-4,6) Занимљиво је то да овде апостол Петар посебно напомиње хришћане
да морају да имају љубав према свима као што је то имао и Господ Исус Христос, да морају бити
послушни према цару и власти. У овом дјелу можемо видјети да су хришћани трпили агресивне
дискриминације од јеврејских сународника а не од римске власти. Овде аутор наглашава
врлинске вриједности, јер ако живе правим хришћанским животом онда се немају чега плашити
разних оптужби.

Трећи дио (4,7-5,11) Овде можемо слободно рећи да је ово један посебно наглашен одјељак
у овом спису због специфичног завршетка у једанаестом стиху пете главе: “Њему слава и сила у
вијекове вијекова. Амин.”
 У овом дијелу апостол Петар говори хришћанима о врлинама, да никог не презиру и да све
воле. Напомиње ако дођу у ситуацију да буду гоњени да не треба да се плаше него да буду
сретни зато што страдају због Христа.

Новија теденција иде за тим да се на језик трпљења/кушње у 1 Пт не гледа као на

царске прогоне, него на локално непријатељство: некршћани су лоше говорили о
кршћанима, сматрајући их злочинцима (2, 12), озлоглашавали њихово понашање (3, 16),
погрђвали их (4, 4) те нападали због њихове вјере у Криста (4, 14). Кршћани су могли
практицирати нови култ, егсклузивни и, у очима оних извана, тајни и рушилачки-сумњало
се да је он неморалан, или чак атеистички, јер кршћани нису судјеловали у јавном култу те
су тако вријеђали богове.1

Литерарна структура текста2

1, 1-Прескрипт
1, 3-12-благослов
1, 13-2, 10-Паренеза
2, 11-3, 12-Паранеза у форми каталога
2, 13-17-Потњињавање властима
2, 18-3, 7-Поредак у дому
3, 13-4, 11-Паренеза за прогон и страдања
3, 18-22-Песма Христу
4,12-19-Интезивирана паренеза за прогон
5,1-11-Опемана старијима и млађима
5,12-14-Завршетак писма

Прва Петрова посланица представља једно писмо које је упућено малоазијској провинцији.
Апостол Петар им говори о правилима живота и подсјећа на суштинске вриједности. Важно је
рећи да је апостол Петар човјек без образовања иако посједује велику животну мудрост.

Примаоци прве Петрове посланице

Ова посланица је упућена хришћанима у расејању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и

1 Raymond E. Brown-Увод у Нови Завјет, Загреб, 2008, 719.

2 П. Драгутиновић-Увод у Нови Завет, Београд, 2010, 209.
Витинији (1,1). Из садржаја посланице изводи се закључак да се примаоци налазе у тешком
друштвеном стању (прогон), само због тога што су хришћани. (4,14)3

Познато је да је у то вријеме дјеловао и апостол Павле, ал се зна засигурно да су ти

хришћани потекли из многобоштва. Посланица је била упућена неколицини јудео-хришћана,
пошто се претпоставља да је међу примаоцима било и Јевреја.

Писац, мјесто и вријеме настанка Прве посланице апостола Петра

Апостолу Петру се приписује неколико текстова: поред двије саборне посланице,

приписује му се једно јеванђеље (по Петру које се односи на страдање Христово), једно
откривење, многобројна дјела апостолска. У савременим истраживањима већина истраживача
сматра лажним списом и Прву посланицу и датира на крај првог вијека, у вријеме када почињу
прогони хришћана.
Међутим, позив Петровог ауторства говоре многи разлози:
1. Петар се у Дап 4, 13 карактерише као „неписмен и прост“ (заједно са Јованом:
„Ανφρωποι αγραμματοι εισιν και ιδιωται“), док аутор посланице пише на
одличном грчком и користи LХХ (осим 1 Пет 4, 18).
2. 1Пет, између осталог оперише и Павловским традицијама( као нпр.
Састрадавање Христу, слобода ηαρισμα, лојалност држави и др.). Са друге
стране, у потпуности недостају традиције о Исусу, што би било тешко
објашњиво да је писац Петар, апостол и блиски ученик Исуса Христа.
3. Назив „Вавилон“ за Рим (1Пет, 13) у јудејској литератури посцедочен је тек
после 70. године (у П. Такође у Отк 18, 2)
4. Извесни садржани елементи упућују на крај I и почетак II века, као нпр.
Одсуство проблематике везане за хришћане из јудејства и хиршћане из
незнабоштва, одсуство проблематике у погледу јудејског закона, као и
растућа дискриминација хришћана.4

Ако се сматра да је писмо псеудонимно, онда је сигурно настала после Петрове смрти.
Називање Рима “Вавилоном” указују на период после 70. године. Аутор у својој посланици
свакако жели да понуди једну складну слику апостола Петра и Павла. Писац је Петар али се
примјећују и утицај апостола Павла, нарочито у епистоларној форми текста, језику и теологији.
Заједнице којима се аутор обраћа налазе се у дјелимичној сфери рада апостола Павла. Помиње
се и Силуан, који је био једно вријеме сарадник апостола Павла. Међутим текст показује да се
сви ови елементи подразумијевају, тако да се не може са извјесношћу констатовати да ова

3 Јоанис Каравидопулос-Увод у Нови Завет, Београд, 2010, 116.

4 Предраг Драгутиновић-Наведено дело 210.
посланица заступа теологију апостола Павла.5

Закључак

Прва саборна посланица апостола Петра сигурно има све карактеристике која је написана
под ивјесним околностима. Аутор има за циљ да пружи једну хармоничну слику апостола Петра.
Прва Петрова посланица има нарочито практични значај јер у себи обједињује пресудне ствари
за живот сваког хришћанина те тако представља један педагог за врлински живот у Цркви
Христовој. Ова посланица као и све остале говори о љубави према нашем Господу Исусу
Христу.

Литература

1. П. Драгутиновић-Увод у Нови Завет, Београд, 2010.

2. Јоанис Каравидопулос-Увод у Нови Завет, Београд, 2010.
3. Raymond E. Brown-Увод у Ноби Завјет, Загреб, 2008.

5 Предраг Драгутиновић-Наведено дело 211.