ИЗЛОГ Субота 9. новембар 2013.

kulturni.dodatak@politika.rs 05

Оби­чан жи­вот,­
ПЕСНИЧКА КЊИГА

у ку­ћи и кроз про­зор Томаш Ружицки

У гра­фич­кој но­ве­ли­
„Етел и Ер­нест” (Ом­ни­бус,
Бе­о­град, 2013, пре­вод
Ве­сна Јо­ка­но­вић) Реј­монд
Бригс при­ка­зу­је про­ме­не
ен­гле­ског дру­штва у 20. ве­ку
кроз жи­вот­не анег­до­те­
сво­је по­ро­ди­це
СТРИП
Жи­во­јин Там­бу­рић
ау­тор, ме­ша­ном тех­ни­ком, али нај­ви­
ше па­стел­ним олов­ка­ма. То­пле бо­је
и до­бра осве­тље­ност сце­на да­ју цр­те­
жу ла­ко­ћу, не­пре­тен­ци­оз­ ност и бла­
ги осе­ћај да је цр­тао не­ко млад или
бар не­ко са мла­да­лач­ком раз­дра­га­
но­шћу.
Џен­тлмен Џим из исто­и­ме­не књи­
ге (1980) је­сте са­ве­сни чи­стач јав­ног
то­а­ле­та. По­све­ћен је по­слу, су­пру­зи
до­ма­ћи­ци и углав­ном не чи­ни ни­
шта из­ван мо­рал­них окви­ра гра­ђан­
ске кла­се. Ме­ђу­тим, ма­шта да по­ста­не
ре­вол­ве­раш или пљач­каш бо­га­тих на
пу­те­ви­ма – да би дао си­ро­ма­шни­ма.
Ку­пу­је ма­згу, ко­ју на­зи­ва Цр­на Бес,
опре­ма се пла­штом и др­ве­ним ма­чем
тре­се­ни, али од­луч­но на­ста­вља­ју да
жи­ве у ку­ћи као и пре, оку­пи­ра­ни
сит­н им оба­в е­з а­м а и раз­го­в о­р и­м а
пу­ним ме­ђу­соб­ног по­што­ва­ња и па­
жње. То­ком вре­ме­на хра­на не­ста­је,
они по­ста­ју бо­ле­сни и ис­цр­пље­ни и
на­по­слет­ку ле­же у ша­то­ру и не мо­гу
да уста­ну. По­сто­ји још по­не­ки по­ку­
шај не­жног раз­го­во­ра, а он­да и раз­
го­вор пре­ста­је...
Тре­ћ а књи­га, „Етел и Ер­н ест”
(1998), је­сте оства­ре­ње у ко­ме се
Бригс осме­лио да сво­је ра­ни­је ју­на­
ке, скром­не су­пру­жни­ке, ко­нач­но
на­зо­ве пре­ма љу­ди­ма ко­ји су му све
вре­ме би­ли ин­спи­ра­ци­ја – сво­јим ро­
ди­те­љи­ма. Ако узме­мо у об­зир да је
ово књи­га о јед­но­став­ним љу­ди­ма, да
не­ма ве­ли­ких де­ша­ва­ња као што су
раз­во­ди и уби­ства, да опи­су­је те­шко­
ће жи­во­та без сен­ти­мен­тал­но­сти, он­
да је за­ди­вљу­је чи­ње­ни­ца да је књи­га
пре­ве­де­на на мно­ге је­зи­ке и да је са­
мо ен­гле­ско из­да­ње про­да­то у пре­ко
100.000 при­ме­ра­ка.
Породица у две класе
Бр­игс ау­то­би­о­граф­ски при­по­ве­да, по
де­ка­да­ма, жи­вот сво­јих ро­ди­те­ља, све
до 1971. го­ди­не, ка­да су обо­је умр­ли
у крат­ком раз­ма­ку. Би­ло је нео­п­ход­
но да про­ђе ско­ро 30 го­ди­на од њи­
хо­ве смр­ти да би се ау­тор по­све­тио
опи­су њи­хо­вих жи­во­та и од­но­са ко­ји
је био ис­пу­њен ме­ђу­соб­ним по­што­
ва­њем и љу­ба­вљу, а што је ње­га очи­
глед­но обе­ле­жи­ло и фор­ми­ра­ло као
чо­ве­ка и ау­то­ра. Књи­га по­чи­ње у ка­
Дакле, рат је
Мора да смо превидели, очигледно се пуно шта догађало док
смо спавали, иза наших леђа померан је намештај, мењани су
званичан језик и валута, а сада смо се пробудили у другој земљи.
То чак није ни питање званичних боја.
Једноставно смо морали дуго да спавамо, да заборавимо на основне
ствари, с обзиром да нам сада доносе рачуне, укидају доток.
С обзиром да наши документи сада припадају страној држави,
која изазива смех и забринутост.
Морали смо превидети неки важан детаљ, неки одлучујући
тренутак, с обзиром да су наоколо потпуно непознате ствари,
да у предграђима пљуште незамисливе псовке, а на развијеним фотографијама
тек сада се види како неко злоставља наше детињство.
Морали смо сувише дуго да се бавимо собом, сувише дуго да проводимо
у сну, кад не препознајемо шале, а обичне игре нас ужасавају.
Морало се догодити нешто оне ноћи, када смо затворили врата наше
собе и у оној глувој тишини, тамо остављена помрчина је
направила три корака, испод прага.
 Превела Бисерка Рајчић
Из збирке изабраних песама „Анима, а постоји”, КОВ, Вршац, 2013.
То­по­ви, ипак нео­бра­ђе­не, а и да оне ко­је је­су обич­
но ни­су про­шле кроз по­тре­бан про­цес
пре­и­спи­ти­ва­ња и до­пу­ња­ва­ња, па се
„Да ли за­и­ста са­мо то­по­ви сто­га не мо­гу узе­ти као ап­сол­ви­ра­не и
гру­ва­ју?”, По­ли­ти­ка, 2. да, сто­га, ис­тра­жи­ва­ња у обла­сти еко­
но­вем­бар 2013. ном­ске исто­ри­је у нас још ни­су до­сти­
гла по­треб­ну зре­лост ни у кван­ти­та­
тив­ном, ни у ква­ли­та­тив­ном сми­слу.
РЕ­А­ГО­ВА­ЊЕ Ми не зна­мо до­вољ­но по­у­зда­но ни ка­
ко се до Пр­вог свет­ског ра­та кре­та­ло
ста­нов­ни­штво Ср­би­је (сла­бо­сти та­да­
Бо­шко Ми­ја­то­вић шњих по­пи­са су по­зна­те), а још ма­ње
или ни­ка­ко ко­ли­ки су би­ли и ка­ко су
се кре­та­ли дру­штве­ни про­из­вод, до­

сним два­де­се­тим го­ди­на­ма про­шлог
ве­ка ка­да су се Етел, со­ба­ри­ца, и Ер­
нест, раз­но­сач мле­ка, упо­зна­ли, за­во­
ле­ли и вен­ча­ли.
Не­што ка­сни­је су ку­пи­ли ку­ћу и ту
жи­ве­ли до сво­је смр­ти. Бригс при­ка­
зу­је со­ци­јал­не аспек­те ен­гле­ског дру­
штва у пе­ри­о­ду од пре­ко 40 го­ди­на у
20. ве­ку кроз жи­вот­не анег­до­те сво­је
по­ро­ди­це. Пре­ци­зно смо ин­фор­ми­
са­ни о ра­зним про­ме­на­ма ко­је је ен­
гле­ско дру­штво до­жи­вља­ва­ло – ка­ко
у тех­нич­ко-тех­но­ло­шком сми­слу та­ко
и у сми­слу мо­де, обра­зо­ва­ња, здрав­
стве­ног си­сте­ма и раз­во­ја по­ли­тич­ке
све­сти. Све је то пред­ста­вље­но сли­ка­
ма ко­је се де­ша­ва­ју углав­ном уну­тар
ку­ће и при­ка­зу­ју сва­ко­днев­ни жи­вот
про­та­го­ни­ста, а сва спољ­на де­ша­ва­ња
от­кри­ва­ју се оним што се ви­ди кроз
про­зо­ре, ве­сти­ма са ра­ди­ја и ка­сни­је
те­ле­ви­зи­је, а по­нај­ви­ше кроз раз­го­
во­ре су­пру­жни­ка и њи­хо­во ту­ма­че­ње
све­та ко­ји се ме­ња.
На при­мер, Ер­нест оба­ве­шта­ва сво­
ју су­пру­гу да ће угаљ уско­ро би­ти њи­
хов јер је на­ци­о­на­ли­зо­ван. Он је при­
Из графичког романа за одрасле „Етел и Ер­нест” Рејмонда Бригса пад­ник си­ро­ма­шног сло­ја и на­да се
са­да бо­љој бу­дућ­но­сти. Ње­го­ва до­
Д
а би по­ка­за­ла да гре­ши­мо
са дру­гом оце­ном на­ве­ла је
шест име­на. Бо­јим се да ни­је
би­ла увер­љи­ва: чак че­тво­ро
од ше­сто­ро при­па­да нај­ста­
ри­јој ге­не­ра­ци­ји исто­ри­ча­ра, ро­ђе­ној
дав­но пре Дру­гог свет­ског ра­та. Од
свих њих, са­мо се за Да­ни­цу Ми­лић
мо­же ре­ћи да је еко­ном­ски исто­ри­
чар, док је код оста­лих ба­вље­ње еко­
ном­ском исто­ри­јом тек по­вре­ме­но,
што са­мо по­твр­ђу­је на­шу те­зу.
Уко­ли­ко се окре­не­мо да­нас ак­тив­
ним пи­сци­ма из обла­сти еко­ном­ске
исто­ри­је Ср­би­је (на при­мер, Ве­сна
Алек­сић, Иван Бе­цић, Дра­га­на Гња­то­
вић, Бо­рис Кр­шев, па и Бо­ја­на Миљ­ко­
вић-Ка­тић и пот­пи­сник ових ре­до­ва),
уз из­ви­ње­ње по­не­ки­ма ко­је сам про­пу­
стио да по­ме­нем, ви­де­ће­мо да се ра­ди
о ма­лом бро­ју ис­тра­жи­ва­ча, с тим да
ве­ћи­ни ба­вље­ње еко­ном­ском исто­ри­
јом Ср­би­је не пред­ста­вља ре­до­ван по­
сао већ, сло­бод­ни­је ре­че­но, хо­би.
Ва­жни­је не­сла­га­ње из­ме­ђу нас ти­че
се до­са­да­шњих до­ме­та еко­ном­ске исто­
ри­је Ср­би­је. Сте­као сам ути­сак да Бо­
ја­на Миљ­ко­вић-Ка­тић ве­ру­је да су они
при­лич­ни, од­но­сно да је про­бле­ма­ти­ка
хо­ци ста­нов­ни­штва, ин­фла­ци­ја и дру­
ги основ­ни ин­ди­ка­то­ри.
Чак не зна­мо, при­ме­ра ра­ди, да ли је
Ср­би­ја еко­ном­ски на­пре­до­ва­ла или на­
за­до­ва­ла у пе­ри­о­ду 1878–1914. го­ди­на,
по­што по­сто­је про­тив­реч­на, а озбиљ­на
ми­шље­ња. Или, ка­кви су би­ли еко­ном­
ски ефек­ти Крим­ског ра­та на Ср­би­ју?
Ка­кав је био си­стем не­по­сред­ног опо­
ре­зи­ва­ња из­ме­ђу 1884. и 1928. и ка­кви
су ње­го­ви ефек­ти? Ка­кав је био од­нос
ни­воа раз­ви­је­но­сти Ср­би­је, Хр­ват­ске
и Сло­ве­ни­је из­ме­ђу два свет­ска ра­та?
Шта се то за­ис­ та зби­ло са уво­ђе­њем и
ко­лап­сом злат­ног стан­дар­да 1931. го­ди­
не? Да ли је Вој­во­ди­на за­и­ста пљач­ка­на
то­ком XX ве­ка? Итд. Пу­но је пи­та­ња, а
ма­ло од­го­во­ра, а и они ко­ји по­сто­је че­
сто ни­су за­до­во­ља­ва­ју­ћи. Чак, не успе­
вам да на­ђем не­ку ва­жни­ју те­му за ко­
ју са си­гур­но­шћу ве­ру­јем да је до­бро и
де­фи­ни­тив­но ела­бо­ри­ра­на.
Еко­ном­ска исто­ри­ја Ср­би­је и бив­
ше Ју­го­сла­ви­је још је у пр­вим фа­за­ма
и пред­сто­ји пу­но по­сла да би­смо са­
зна­ли и раз­у­ме­ли еко­ном­ски жи­вот
на­ших пре­да­ка, али и из­ву­кли по­у­ке и
из­бе­гли исте гре­шке. Крив­ци за не­по­
вољ­но ста­ње сва­ка­ко ни­су ма­ло­број­

Р
еј­монд Бригс је по­зна­ти илу­
стра­тор и стрип цр­тач у Бри­
та­н и­ј и. Ани­м и­р а­н и филм
„Сне­шко”, по ње­го­вом стри­
пу, при­ка­зу­је се два­де­се­так го­
ди­на на бри­тан­ској те­ле­ви­зи­ји сва­ког
Бо­жи­ћа, а адап­ти­ран је и у мју­зикл.
Ње­го­ве књи­ге са стри­по­ви­ма за де­цу
по­пу­лар­не су и ко­ри­сте се као пред­ло­
шци за по­зо­ри­шне пред­ста­ве и фил­
мо­ве. Ра­дио је ре­кла­ме и илу­стра­ци­
је за ма­га­зи­не и но­ви­не, и за књи­ге
на­ме­ње­не де­ци. Бригс да­нас жи­ви
скром­но и по­ву­че­но у Вим­блдо­ну,
пред­гра­ђу Лон­до­на, рет­ко пу­ту­је и

п
ÕÇ
yÄË
ÿ
ÎÍÃ
Ð ÑÇ
ÖÄ
Ì¿
Ò Ö
ÌÍ

ÉÒÊ
Ñ ÒÏ
ÌÍ
Ç

не­ра­до да­је ин­тер­вјуе. Не­ма ком­пју­

É¿Í
Ç
ÒÌ¿
Î ÏÄ
pÄ
{Ä
ÐÏÎ
ÐÉÇÔ
ÃÒ
ÔÍÁ
Ì ÇÔ
ÁÄ
Æ¿
п
ÃÏÒ
 ÇË
Ì¿
тер и пи­ше пи­сма ру­ком.
Бриг­со­во ства­ра­ла­штво на­ро­чи­то

ÎÏÍ
ÐÁÄ
Ñ Ä

É{Ç
ÅÄÁ
обо­га­ћу­ју ње­го­ви гра­фич­ки ро­ма­ни за

ÉÍ
݂
Ë¿
ÎÏÇ
ο
ÿ

ÇÊÇ
ÇÔ
݀
Ò
ÐÏÎ
ÐÉ͛
ÐÏÄ
à Ç
Ì Ç
ÒÑÄ
ËÄ
yÇÍ
Ì¿×
ÁÄ
Ê Ç
од­ра­сле, по­нај­ви­ше „Џен­тлмен Џим”

ÄÑÇ
É Ò

ÄÐÑÄ
Ñ Ç
É Ò

ÑÄ
Í
ÏÇ
›Ò


ÉÍË
ο
Ï¿
Ñ Ç
Ð ÑÇ
É Ò

ÐÁÄ
É{Ç
ÅÄÁ
ÌÄ
Å¿Ì
ÏÍ
ÁÄ

ÊÇÌ
 ÁÇ
Ð ÑÇ
É Ò


(1980), „Ка­да ве­тар ду­ва” (1982) и

ÎÏÄ
ÁÍ
à Ç
Ê¿
× ÑÁÍ
Ç
ÐÁÄ

„Етел и Ер­нест” (1998).
Ове књи­ге, ма­да ура­ђе­не истим гра­
фич­ким сти­лом као и ње­го­ве књи­ге

É¿Í
Ç
ÃÏÒ
 ÇÔ
ÃÏ

ÖÇ
݀
ÐÑÁ¿
Ï¿
Ê¿
× ÑÁÍ
ÎÏÄÃ
Ð Ñ¿
Á y¿
Ì¿›
ÁÇ
× Ç
ÃÍ
Î ÏÇ
ÌÍÐ
ÐÏÎ
ÐÉ͛
ÉÒÊ
Ñ Ò
ÏÇ
Ç
{Ä
Ì͛

за де­цу, го­во­ре о oз­биљним те­ма­ма
као што су по­ро­ди­ца, смрт, не­прав­
да, но­стал­ги­ја... Јед­на од за­јед­нич­ких
ка­рак­те­ри­сти­ка у Бриг­со­вим гра­фич­
ким ро­ма­ни­ма је­сте цр­теж у ко­ме пре­
о­вла­ђу­ју то­пле бо­је и где се по­ја­вљу­ју

Ì¿
 Ͽ
à Ç
Ç
ÉÍÌ
Ñ ¿É
Ñ Ç
Ë ¿

ËÍ
ÅÄ
Ñ Ä
ÐÄ
ÇÌ
Ó ÍÏ
Ë Ç
љу­ди са но­се­ви­ма као ма­ње по­мо­ран­
џе, док су фи­зич­ки објек­ти (ку­ће, ау­

 Ä
Í
ÂÏ¿Ã


то­мо­би­ли, на­ме­штај) на­цр­та­ни са ви­
ше ре­а­ли­зма. Сли­чи­це увек бо­ји сам

и из­ла­зи на ау­то­пут да до­не­се прав­ду.
Све по­ста­је ко­мич­но и ту­жно у исто
вре­ме и Џим за­вр­ша­ва у за­тво­ру. Ту
при­ча до­би­ја нео­че­ки­ва­ни обрт јер
из­гле­да да је Џим сре­ћан у за­тво­ру –
су­пру­га га ре­дов­но по­се­ћу­је, до­би­ја
при­ли­ку да се обра­зу­је, што му је ра­
ни­је због си­ро­ма­штва би­ло ус­кра­ће­
но, а ње­го­во ис­ку­ство у чи­шће­њу то­
а­ле­та чи­ни га при­зна­тим екс­пер­том у
но­вом окру­же­њу.
„Ка­да ве­тар ду­ва” (1982) за ју­на­ке
та­ко­ђе има скром­ни брач­ни пар из
рад­нич­ке кла­се, Џи­ма и Хил­ду. То је
са­ти­рич­на па­ра­бо­ла о не­прав­ди, ма­
ни­пу­ла­ци­ји љу­ди­ма од стра­не по­ли­
ти­ке и сна­жно ан­ти­рат­но де­ло, на­пи­
са­но у вре­ме хлад­ног ра­та.
Шатор у кући
Бриг­с о­в и скром­н и про­та­г о­н и­с ти
ужи­ва­ју у сва­ко­дне­ви­ци ка­да из­не­
на­да ра­дио ве­сти по­чи­њу да на­ја­вљу­
ју до­ла­зе­ћи ну­кле­ар­ни рат и нео­п­
ход­не при­пре­ме ко­је ста­нов­ни­штво
тре­ба да пре­ду­зме да би се за­шти­ти­
ло. По­слу­шни су­пру­жни­ци по­ди­жу
ша­тор у соп­стве­ној ку­ћи, за­ба­ри­ка­
ди­ра­ју вра­та и про­зо­ре, на­ба­ве гас-
ма­ске и на­пра­ве за­ли­ху на­мир­ни­ца.
А он­да до­ла­зе две пот­пу­но пра­зне
стра­н е за ко­ј е прет­п о­с та­в ља­м о да
пред­ста­вља­ју ну­кле­ар­ну екс­пло­зи­
ју не­где на­по­љу. Су­пру­жни­ци су по­
ма­ћи­ца, при­род­но кон­зер­ва­тив­на и
скеп­тич­на, сти­ша­ва ње­гов ен­ту­зи­ја­
зам ти­хим ко­мен­та­ром: „Кла­дим се
да ће­мо га ипак пла­ћа­ти.”
Од по­л и­т ич­к их ко­н о­та­ц и­ј а, ту
је, пре све­га, ис­ти­ца­ње не­по­ре­ци­ве
одво­је­но­сти кла­са у ен­гле­ском дру­
штву. Ка­да мла­ди Реј­монд Бригс до­би­
ја ме­сто у сред­њој шко­ли, ко­ју ње­го­ви
ро­ди­те­љи у сво­је вре­ме због не­до­вољ­
но нов­ца ни­су мо­гли да по­ха­ђа­ју, отац
ко­мен­та­ри­ше: „На­дам се да не­ће по­
ста­ти су­ву­ше от­мен за нас.” Ер­нест
хо­ће да ка­же да ће њи­хов син, по­сле
за­вр­ше­ног обра­зо­ва­ња, при­па­да­ти
кла­си ви­шој не­го што су они, а кла­се
се у ен­гле­ском дру­штву ме­ђу­соб­но не
дру­же и не ме­ша­ју, по­не­кад чак и ка­да
су у пи­та­њу ро­ди­те­љи и де­ца.
Књи­га осве­тља­ва ове дру­штве­не
раз­ли­чи­то­сти нај­че­шће на је­дан до­
бро­ћу­дан, за­ба­ван, па чак и ша­љи­ви
на­чин. Та­ко Ер­нест јед­ном чи­та из но­
ви­на да по­ро­ди­ци тре­ба шест фун­ти
не­дељ­но да би би­ла из­над ли­ни­је си­
ро­ма­штва, а Етел пи­та: „Шта је то ли­
ни­ја си­ро­ма­штва?” „Не­мам пој­ма”,
ка­же Ер­нест, „са­мо бих во­лео да имам
шест фун­ти не­дељ­но.”
Пи­сац Ник Хор­нби за ову Бриг­со­ву
књи­гу ка­же: „Со­ци­о­ло­зи су при­ча­ли
мно­го ду­же, а ре­кли мно­го ма­ње и са
мно­го ма­ње то­пли­не и при­сно­сти од
оно­га што ка­же ова књи­га.” ¶ 
већ до­вољ­но по­кри­ве­на ана­ли­тич­ким ни ис­тра­жи­ва­чи, већ за­не­ма­ре­ност
ра­до­ви­ма и да нам углав­ном не­до­ста­ју еко­ном­ске исто­ри­о­гра­фи­је од стра­не
ва­ља­не син­те­тич­ке исто­ри­је. др­жа­ве и сла­ба за­ин­те­ре­со­ва­ност ши­
Мо­је је ми­шље­ње су­прот­но: ми­ ре пу­бли­ке. Њих ипак ви­ше за­ни­ма­ју
слим да су мно­ге ва­жне те­ме оста­ле то­по­ви, зар не? ¶
®ÒÑ
Î×ÔÕ
ËÄ
ÈÒ
ÈÉ
Ï×
ÑÄ
ÇÔÄ
ÈÉ

i¨Ò
ÕÌ
ÖÉ 
²Å
ÔÄ
ÈÒ
Æ̂x

¦¿
à Ò
Å ÀÇ
Ì¿
d£Í
ÐÇ
Ñ Ä›
­À
Ï¿
ÃÍ
ÁÇ}s
Ï¿Ð
Î Ç
Ð Ò
݀
›¿Á
Ì Ç
ÎÍ
ÆÇÁ
v
ÉÍÌ
É ÒÏÐ
Æ¿
ÃÍ
ÃÄ
Ê Ò
Ì¿
ÂÏ¿
ÃÄ
d£Í
ÐÇ
Ñ Ä›
­À
Ï¿
ÃÍ
ÁÇ}s
Æ¿

ÂÍ
à Ç
Ì Ò
¬¿
 Ͽ
ÿ
݀
ÍÐÌÍ
Á¿
Ì¿
ÒÆ
ÎÍ
à Ï
× ÉÒ
«Ç
ÌÇ
Ð Ñ¿Ï
Ð ÑÁ¿
ÉÒÊ
Ñ Ò
ÏÄ
Ç
ÇÌ
ÓÍÏ
Ë Ç
Ð ¿
{ ¿
ÎÏÍ
ÐÁÄÑ
ÌÍ
ÐÑÁ¿
Ï¿
Ê¿
× ÑÁÍ
ÏÍ
à Ç
Ë¿
Ç
ÉÒÊ
Ñ Ò
Ï¿
Ë¿

¬¿
 Ͽ
ÿ
ÐÄ
ÃÍ
ÃÄ
yÒ
݀
Æ¿
ÅÇ
ÁÍÑ
ÌÍ
ÃÄ
ÊÍ
Æ¿
ÐÁÄ
ÃÇ
ÐÕÇ
Î ÊÇ
ÌÄ
Ì¿
Ò
ÉÄ
ÌÍ
Ð ÑÇ
Ç
ÉÒÊ
Ñ Ò
ÏÄ
ÉÇ
ÎÇ
Ð ¿Õ
Ç
ÎÏÍ
ÐÁÄ
Ñ Ç
Ñ Äy
£Í
ÐÇ
Ñ Ä›
­À
Ï¿
ÃÍ
ÁÇ}
ÓÇ
ÊÍ
ÆÍ
ÓÇ
›Ò
Ç
ÇÐÑÍ
ÏÇ
›Ò
É{Ç
ÅÄÁ
ÌÍ
Ð ÑÇ
Ï¿Æ
Ê Ç
Ö Ç
Ñ Ä
ÂÏ¿
ÌÄ
ÎÄ
ÿ
 Í
× ÉÍÎÐÇ
ÔÍ
ÊÍ
× ÉÄ
ÑÄ
Í
ÏÇ
݀
Ç
ÎÏ¿É
Ð Ä
ÁÇ
ÃÍ
ÁÄ
ÉÒÊ
Ñ ÒÏ
ÌÍÂ
ÎÍ
ÐÏÄÃ
Ì Ç
× ÑÁ¿
Ç
ÉÍ
Ë Ò
Ì Ç
É ¿
ÕÇ
݀

®Ï¿
ÁÍ
ÒÖÄ
× }¿
Ì¿
ÉÍÌ
É ÒÏ
Ð Ò
ÇË¿
›Ò
ÃÏ
Å ¿
Á y¿
Ì Ç
¯Ä
Î Ò
ÀÊÇ
ÉÄ
°Ï
ÀÇ
݀
Å¿
Á¿
¿ÓÇÏ
Ë¿
ÕÇ
݂
Ò
ÐÁÄ
Ñ Ò
©ÍÌ
É ÒÏÐ
݀
ÍÀ
›¿
Á yÄÌ
Ì¿
п›
Ñ Ò
¦¿
à Ò
Å ÀÇ
ÌÄ
Ò
ÐÉÊ¿
à Ò
п
®Ï¿
ÁÇÊ
Ì Ç
ÉÍË
Í
ÃÍ
ÃÄ
yÇ
Á ¿
{Ò

Ì¿
 Ͽ
à Ä
d£Í
Ð Ç
Ñ Ä›
­À
Ï ¿
à Í
Á Ç}s
Ç
ÎÍ
ÖÄÍ
݀
ÿ
ÑÄ
ÖÄ
ÍÃ




¿
Æ¿
Á Ï
× ¿
Á ¿
ÐÄ




ÂÍ
à Ç
ÌÄ
­
ÎÏ¿
ÁÇ
Ê Ç
Ë ¿
Ç
ÒÐÊÍ
ÁÇ
Ë ¿
ÉÍÌ
É ÒÏ
Ð ¿
п
Ñ Ç
Ì¿
п›
Ñ Ò
¦¿
à Ò
Å ÀÇ
ÌÄ
]]]JU
YO
ZK
PK
\G`G
J[
`HO
T GXY
®ÏÇ
›¿
ÁÄ
ÐÊ¿
ÑÇ
Ì¿
¿ÃÏÄ
ÐÒ
¦¿
ÃÒ
ÅÀÇ
Ì¿
d£Í
ÐÇ
Ñě
­À
Ï¿
ÃÍ
ÁÇ}s
v
¦Ë¿›
‚Í
ÁÇ
Ì¿

ÇÊÇ
ÎÒ
ÑÄË
ÄÊÄÉ
ÑÏÍÌ
ÐÉÄ
ÎÍ
×ÑÄ
¦¿
ÃÒ
ÅÀÇ
ÌÄ
JO
GP
!EP
TJ
UF
KF
WB[B
EV
[CJ
OBST