Увод: Машина је свака логички укомпонована целина складно обликованих чврстих и

еластичних тела које омогућавају њено функционисање по приодним законима.

Шематски приказ животног циклуса машине: Идеја – Конструисање – Производња –

Монтажа – Експлоатација – Рециклажа.

Три основна типа машине су: Погонске машине (трансформација свих видов енергије
у механичку енергију), Радне машине (њима се врши одговарајући механички рад,
коришћењем механичке енергије добијене од погонске енергије), Преносници
(посредници између погонских и радних машина, механичку енергију погонске машине
прилагођавају потребама коришћења у радној машини)

Машински елементи. Машински део је основни део сваке машине и не може се

раставити на простије делове без разарања. Постоје: Машински делови који извршавају
елементарну функцију машине (клин, осовина, вратило, опруга) то су машински
елементи. , Машински делови који не извршавају елементарну функцију машине (каиш,
зупчаник, навртка, ланчаник). Машински елемент је склоп једног или више делова у
оквиру подсклопа или склопа.

- Машински елемент: 1. МАШИНСКИ ДЕО(клин,вратило,опруга,осовина), 2.

ПОДСКЛОП(навојни пар, каишни пар, зупчасти пар, лежај), 3. СКЛОП(клипни
механизам, спојница, точак)

Предмет машински елементи: 1. Математика(алат за рачунање), 2. Машинска

обрада(израда делова резањем или деформисањем, контрола), 3. Техничка
механика(закони и услови кретања и мировања материјалне тачке крутог тела), 4.
Машински материјали(механичка и хемијска својства, начин испитивања, термичка
обрада), 5. Техничко цртање(порписи и стандарди, начин споразумевања), 6. Отпорност
материјала(крутост,носивост), 7. Нумеричка анализа применом рачунара(предвиђање
понашања конструкције) ((Повезаност предмета машински елементи са осталим
предметима и дисциплинама))

Машински елементи се деле у две групе: ОПШТИ (присутни код свих машина нпр.
Вратила, осовине, опруге) и ПОСЕБНИ (само код одређених врста машина нпр. Клип,
коленасто вратило, челична ужад, турбине)

Машински елементи и машински делови могу бити стандардни и специјални.

Стандардни представљају готове производе који се могу купити и за њих није потребна
техничка документација. Њихова цена је нижа од специјалних машинских елемената.
Зупчаници и вратила су примери специјалних машинских елемената

Толеранције су прописана дозвољена одступања дужинских мера, облика, положаја и

глаткости површина машинских делова од називних величина. Није могуће израдити
апсолутно тачан облик и димензије машинског дела због несавршености машина, алата,
методе мерења и контроле, као и грешака које оператер за машином може да изврши.
Да би машински део имао жељену функцију и поред наведених несавршености,
прописују се одговарајуће толеранције у фази пројектовања дела. Постоје: толеранције
дужинских мера, толеранције облика иположаја и толеранције храпавости
површина.

Толеранције дужинских мера су дозвољена одступања од усвојене називне мере.

Дужинске мере, према начину мерења, могу бити спољашње, унутрашње и неодређене.
Дужинске мере могу бити толерисане и слободне, дозвољено одступање толерисане
мере се даје на радионичком цртежу.

Основне величине толеранција дужинских мера. Називна мера (d, D, b, B) је

основна мера за дефинисање дозвољених одступања. Нулта линија је права која
ограничава називну меру, од нулте линије се мере одступања која могу бити позитивна
и негативна. Граничне мере су две прописане мере (горња и доња) између којих се
налази стварна мера. (d s , Ds , b s, Bs ). Горња гранична мера је највеће одступање од
називне мере (d g, D g, b g, Bg ), доња гранична мера је најмање одступање од називне мере
(d d , Dd , b d, Bd ) . Одступање је разлика између називне мере и одређене мере. Горње
одступање (es, Es) је разлика горње граничне мере и називне, доње (ei, EI) разлика доње
граничне мере и називне. Толеранција (T, t) је разлика горње и доње граничне мере,
њена вредност је увек позитивна

Tолеранције дужинских мера представљају се помоћу слова и бројева или само

помоћу бројчаних ознака, најчешће се приказује на радионичком цртежу у виду табеле.
Ø60f7 ; Ø60 је називна мера, f је положај толеранцијског поља у односу на нулту
линију, 7 је квалитет толеранције. На основу квалитета толеранције и вредности
називне мере прописује се класа површинске храпавости (N4,N5,…N12)

Налегање дужинских мера, налегање је однос машинских делова истих називних мера
од којих је једна спољашња, друга унутрашња. Постоје лабаво, чврсто и неизвесно.
Лабаво налегање остварује се између делова истих називних пречника (осовина и
отвор) где је стварна мера отвора већа од стварне мере осовине, разлика између ова два
пречника позитивна и назива се стварни зазор. У склопу су међусобно покретљиви,
преносе само радијална оптерећења и користе се за покретне везе машинских делова.
Чврсто налегање остварује се између делова код којих је стварна мера отвора мања од
стварне мере осовине. Разлика је у негативној вредности, назива се стварни преклоп,
означава се као Ps . Особина или се силом утискује у отвор или се отвор шири приликом
загревања. Кретање делова у склопу није могуће и склоп преноси све видове
оптерећења: аксијално, радијално, инерцијалне силе и обртне моменте. Неизвесно
налегање је склоп два дела истих називних мера чија се толеранцијска поља међусобно
преклапају. Најчешћа примена овог налегања је за центрирање делова приликом
монтаже, а склопови могу да пренесу само радијално оптерећење.

Постоје две врсте система налегања: 1. Систем налегања заједничке толеранције

унутрашње мере, све унутрашње мере су са толеранцијским пољем H. 2. Систем
налегања заједничке толеранције спољашње мере. Оно има већу примену јер је израда
прецизнија али је и контрола унутрашње мере прецизнија од спољашње, зато се за
спољашње мере приписује квалитет толеранције (IT) (нпр Ø50H7/s6, Ø60H8/j6)
Прорачун машинских елемената. Материјал и конструкциони облик машинског дела
имају највећи утицај на његову носивост и радни век. Машински елементи
прорачунавају се са циљем да се за одређене радне услове одреде њихове димензије,
проверава се и способност под одређеним условима да ли испуњава жељену функцију.
Највише се проверава степен сигурности који зависи од чврстоће.

Радно оптерећење. Силе и спрегови настају као последица отпора које машине
савладавају у току рада. Машински елементи изложени су и дејству унутрашњих сила,
као што су сила земиљине теже и сила инерције. При прорачуну маш. Елемената
одређујемо оптерећења у раду – радно оптерећење. (основне карак радног опт:
правац, смер, интензитет), врсте радних оптерећења: 1. Сила, 2. Момент савијања 3.
Момент увијања. Оптерећење током времена може бити: 1. Статичко, 2. Хармонијски
променљиво, 3. Ударно. Периодично променљиво оптерећење (динамичко) може
бити: 1. Једносмерно променљиво, 2. Наизменично променљиво.

Радни напон. Напрезање је карактерисано појавом деформација и напона. Радни

напон су номиналне вредности напона које се генеришу у попречном пресеку дела у
предвиђеним условима рада. Подела нормалних напона када нема промене величине
попречног пресека дела: 1. Затезање, 2. Увијање, 3. Савијање, 4. Смицање

Димензионисање делова – прорачун носивости - У зависности од врсте напрезања

машинског дела квалитативно се дефинише његова геометрија. Са аспекта носивости
машинског дела квантитативно се утврђује његова геометрија. Делови се
димензионишу тако да при експлоатацији могу да пренесу задата оптерећења
безннастанка критичних појава. За прорачун носивости потребни су: радно оптерећење,
геометријски облик и материјал машинског дела.

Kритична стања и напони машинских делова. Машински делови не могу исправно

да функционишу у критичном стању. Тада настају ломови (статички и динамички, тзв.
запреминско разарање), пластичне (трајне)деформације и различита површинска
разарања машинског дела. Вредности напона које доводе до појаве критичних стања
машинског дела називају се критични напони. Статички лом (тзв. кидање) настаје при
статичком или прогресивно растућем оптерећењу. Динамички лом настаје услед
замора материјала машинског дела. Почиње појавом напрслине на месту где је напон
највећи на површини дела и тако сталном појавом напона напрслина се шири, а носећи
део пресека се смањује све док не дође до пуцања дела. Зона лома има две структуре на
месту ширења прслине је глатка, светла и ситнозрнаста, док је на месту наглог прелома
иста као код статичког лома.

Степен сигурности представља однос критичног и радног оптерећења, односно напона

у машинском делу. Вредност степена сигурности је изузетно важан параметар за оцену
стања машинског дела. Критични напон очитавамо из одговарајућих таблица док се
радни напон рачуна на основу радног оптерећења, геометријског облика и димензија
машинског дела. Провера степени сигурности машинских делова може се вршити при:
статичким и динамичким условима.
Дозвољени напон је највећи радни напон који може да савлада машински део у току
радног века а да са сигурношћу не дође до критичних појава. Израчунава се на основу
критичног напона и усвојеног степена сигурности.

Сложено напрезање подразумева дејство два или више напона у попречном пресеку
машинског дела. Напони могу бити: 1. истородни ( сви нормални или сви тангентни) 2.
разнородни (нормални и тангентни).