Примена статистике у

Криминологији
Статистика је заједничка и општа научна метода.
У Криминологије се користи за:
Груписање података
Приказивање података
Описивање података и утврђивање веза између појава

Скуп података на које се примењују статистички методи назива се

статистички скуп (маса).Свака јединица има своју вредност која се
утврђује мерењем. Дељењем збира вредности са бројем јединица
добија се средња вредност. Мод је вредност која се у низу најчешће
појављује, а вредност која дели све вредности у две једнаке групе је
медијан. Дисперзија је одсупање појединачне вредности од средње
вредности.
Релативни бројеви у статистици су: проценти, индексни бројеви и
трендови.

Лаплас: Вероватноћа је количник броја повољних догађаја са укупним

бројем догађаја и увек је мања од 1.
Poisson: закон великих бројева.
 1. Метод корелације

Упоредо праћење криминалитета и других појава указује на могућност постајања веза између њих. Истраживач тежи да израчуна мер у
њихове повезаности. и утврди:
- да ли постоји веза,
- величина или снага повезаности,
- природу односа.

С тим циљем се користи метод корелације који се одређује као мерење међуодноса између две варијабле. Нумерички израз мере
везивања према Pearsonov-ом коефицијенту показује потпуну корелацију кад има вредност +1 или -1. Вредност је иста а знак + или
– показују смер корелације. Ако је позитивна обе варијабле расту, а ако је негативна једна варијабла расте а друга опада. Ако је
вредност 0, нема корелације.

Позитивна: расте незапосленост, расте криминалитет.

Негативна: пада животни стандард, расте криминалитет.

Привидна или лажна: увођењем треће варијабле која утиче на обе посматране (урбанизација изазива незапосленост и пораст
криминалитета).

Гносеолошка ограниченост овог метода је у немогућности откривања узрочних веза код вишеструких корелација.

Немогућност утврђивања узрочних веза више варијабли.

 2. СТАТИСТИЧКЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ КРИМИНАЛИТЕТА

Криминалитет је у статистикама представљен низом апсолутних и релативних бројева.

Подаци који су у изражену у апсолутним бројевима су подаци о:

- укупном броју дела у одређеном времену и простору

- броју извршених дела одређене групе или појединачних инкриминација
- карактеристикама дела (фаза, место, саучесништво),
- учиниоцу (пол, узраст, занимање, држављанство, школска спрема исл.)
- самом поступку,
- врстама судских одлука (изреченим кривичним санкцијама).
На основу апсолутних бројева, могуће је утврдити односе у релативним бројевима,
и то:
- трендови криминалитета (упоређивањем апсолутних показатеља),
- квота криминалитета (бр. дела/бр. становника * 100.000),
- часовник злочина (укупан бр. дела/времеске јединице) и
- квота осуђених лица (број осуђених/ 100.000 неосуђиваних грађана)

Историјат
11. век Енглеска, евиденције поданика и катастарске књиге. Quetelet i Guerry.
Британија 1820, CS i BCS, Франциска 1825, САД 1828, UCR i NCVS.
 ПОДЕЛА СТАТИСТИЧКИХ ЕВИДЕНЦИЈА

• Евиденције полиције
• Тужилаштва
• Судске
Ефекат левка: у СРЈ, 1996., 125.000 пријава, 55.000 оптужених, 39000
осуђених.

Критике евиденција:
- Легалистичко и реалистичко; питање која евиденција је најближа
реалном криминалитету
- Свака евиденција је мањкава, подаци фигурирају као правне
категорије, имају нумерички израз, квалитет временске
димензије, делатност законодавца.
 3. ТАМНА БРОЈКА КРИМИНАЛИТЕТА

• Још Quetelet (оснивач криминалне статистике) увиђа да у евиденцијама

званичних органа измичу нека дела, па криминалитет дели на: позната дела
(чији су учиниоци откривени),регистрована дела (чије извршиоце не
познајемо) и за званичне органе потпуно непознати криминалитет.
• Фери злочине дели на оне познате суду, познате полицији и стварни
криминалитет.
• Овим феноменом бавио се велики број аутора називајући га разичитим
именима: тамна бројка, тамно поље, dark field, латентни (сакривени
криминалитет) Разлика између стварно извршеног и званично
евидентираног криминалитета.
• Разлика између тамне и сиве бројке представља чињеница да сиву бројку
чине сва позната кривична дела која нису расветљена.
• Шнајдер: апсолутно тамно поље (укупност кажњивих дела која су
извршена али непозната органима кривичног гоњења), релативно тамно
поље (дела позната органима али не расветљена), тамно поље
криминалних каријера (знатно већи број извршених дела у односу на број
дела за која су лица осуђена).
• Индекс прикривања зависи од типа дела и креће се и до 1:10.000.
• Узроци тамне бројке: тип дела, непријављивање од стране жртве, држање
органа формалне контроле и својства извршиоца дела
4. МЕТОДИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ТАМНЕ БРОЈКЕ

4.1. СТУДИЈЕ САМООПТУЖИВАЊА

- Witmer, Marphy, Shirley, 1946, 61 малолетник 6416 дела од којих је 95 познато
полицији.
- Wallerstein, 1947, од 1698 одговора 91% признало једно од 49 деликата из упитника.
- Porterfild, 1946, 337 студената бар једно од 55 дела.
- Elmhorn, Стокхолм, 950 испитаника, 94% признало извршење дела

4.2. СТУДИЈЕ О ЖРТВАМА

- Хентиг
- НКВС САД, БКС Енглеска
- Разлози за непријављивање дела: дело малог значаја, неповерење грађана према
полицији, жртва се сама снашла или др.

4.3. ОЦЕНА МЕТОДА ЗА ИЗУЧАВАЊЕ ТАМНЕ БРОЈКЕ

искреност добијених одговора, могућност да испитивани да праве податке, начин
избора респодената, однос испитивача, селекција кажњивих радњи, непојављивање
неких облика криминалитета, вредност закључивања на основу оваквих истраживања
 5. ТРИАНГУЛАЦИЈА

Сложеност проблема у криминологији, концептуална ограниченост сваког метода,

феномен истраживања није једнозначан и екипно вршење истраживања.

ТРИАНГУЛАЦИЈА у ужем смислу:

УПОТРЕБА ДВА ИЛИ ВИШЕ МЕТОДА ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ЧИЊЕНИЦА, ОДН.
АНГАЖОВАЊЕ НАЈМАЊЕ ДВА ИСТРАЖИВАЧА У ИСТОМ ПРОЈЕКТУ КАКО БИ СЕ
ИЗБЕГЛЕ ГРЕШКЕ КОЈЕ СЕ ПОСЛЕДИЦА ЊИХОВИХ ПРЕДРАСУДА ИЛИ
ЈЕДНОСТРАНОСТИ.

ТРИАНГУЛАЦИЈА у ширем смислу:

УПОТРЕБА РАЗЛИЧИТИХ СТРАТЕГИЈА У ИСТОМ ИСТРАЖИВАЊУ КАКО БИ СЕ
ОБУХВАТИЛО ШТО ШИРИ КРУГ АСПЕКАТА И ДИМЕНЗИЈА ПРЕДМЕТА
ИСТРАЖИВАЊА, ЊЕГОВИ РЕЗУЛТАТИ УЧИНИЛИ ПРОВЕРЉИВИМ, А ПОЈАВА
КОЈУ ИЗУЧАВАМО БИЛА ПОТПУНИЈЕ ОБЈАШЊЕНА.

- Унутрашња: два метода у оквиру истог захвата (анкета и интервју).

- Спољашња: методи из различитих захвата (експеримент и статистика, исл.).

Триангулација теорија, јер ниједан теоријски концепт не омогућава универзално

објашњење злочина, и свих типова криминалитета. Denzin