Ајфелов торањ и

Кристална палата

Анђела Милутиновић
Тамара Чича
Чедомир Васиљевић
Ајфелов торањ:
• Ајфелов торањ, уједно познат и
под називом Ајфелова кула,
саграђен је 1889. године. Сама
изградња куле није дуго трајала,
започета је 1887. године, а
завршена и свечано отворена 6.
маја 1889. Године. Ајфелов
торањ у Паризу добио је име по
свом творцу, инжењеру Гисатву
Ајфелу.
• Гистав Ајфел није дизајниро
Ајфелову кулу, већ је скице урадио
један од његових запослених,
Морис Колашин.
• Висина Ајфеловог торња је 300 метара, а са постављеном телвизијском антеном 324 метра. Када је
саграђена 31. марта 1889. године, била је највиша грађевина на свету наредних 41 годину.Висина
Ајфелове куле варира током године јер је изграђена од челика. С тога лети порасте за око 17.2 цм, а
зими када је хладно торањ се скупи и нижи је за око 15цм.
• У изрградњи Ајфеловог торња је учествовало 300 радника, утрошено је 18 038 комада гвожђа, 2,5
милиона нитни и тежак је 10 000 тона.
• Боја Током своје историје, торањ је више пута мијењао боју боје - од жуте до црвено -смеђе. Током
протеклих деценија, Ајфелов торањ је увек био обојен у такозвану „ајфелову смеђу“ - званично
патентирану боју блиску природној нијанси бронзе. Гвоздена дама одолева зубу времена са 57 тона боје,
која се мора обнављати сваких 7 година.
 Конструкција
Ајфеловог торња:
• Градња торња је почела 28.јануара 1887.
године изливањем темеља за сваку стопу.
Челична конструкција је постављена на
четири стопе. Источна и јужна стопа су
биле лаке за градњу. За сваку до четири
челичне греде је изливен бетонски темељ од
2 метра. Западна и северна стопа су због
близине Сене морале да се изграде уз помоћ
кесона. Темељи су имали дубину од 22 метра
у које су постављени кесони дужине 15
метара и пречника шест метара. На сваку
стопу је постављен кречњачки блок који су
са темељима повезани са челичним
завртњима пречника 10 цм и дужине 7,5
метара. Темељи су завршени 30.јуна када је
почело постављање челичне конструкције.
• Како би се убрзали радови на торњу Ајфелову
инжињери су нацртали више од 1.700 генералних
пројеката и 3.629 детаљних планова, као и
нацрте за 18.038 делова торња. Посао је
отежавала и чињеница да су челичне цеви греде
морале да се спајају на тачно одређеним
местима и под често необичним угловима. Према
нацртима одступања везана за рупе у гредама су
морала да буду мања од 0,1 милиметара, а док је
одступуње када су у питању лукви ограничено на
само једну секунду. Завршени делови су често
спајани закивцима у фабрикама а на градилиште
су стизали коњским запрегама. Укупно је било
потребно 18.039 делова који су међусобно спојени
са 2,5 милиона закивака.
Подела торња на спратове Уближен изглед конструкције
Ајфелов торањ сада
Кристална палата
Кристална палата је саграђена 1851. у сврхе
Велике изложбе светског сајма који је био
посвећен приказивању достигнућа
индустријске револуције. Изложба је била
замисао принца Алберта, супруга краљице
Викторије, који је сматрао да је време да
Енглеска не само покаже своју индустријску
моћ, већ и да инспирише своје сународнике
нечим чиме ће се поносити.
Због одраза светлости у стакленим
површинама изван зграда је добила и
назив Кристална палата.

Више од 14.000 излагача из целог света су се

окупили у Палати од 92.000 m² изложбеног
простора да прикажу тадашње примере
најновије технологије развијене
у индустријској револуцији. Кристална
палата у Лондону заједно са Ајфеловом
кулом у Паризу представља основне
симболе архитектуре индустријске епохе.
Била је толико висока да је у њу могло да
стане читаво стабло бреста, и толико
дугачка да би у њу могло да стане више од 6
савремених фудбалских терена. Самим тим
што су велики прозори још увек били скупи,
Пакстонова блистава творевина била је још
упечатљивија. Одмах је постала главно
Конструкција Кристалне палате:
• Године 1848. је пронађен нови метод изливања стакла, што је омогућило везивање великих
комада јефтиног, али чврстог стакла. Управо том техником је направљена ова грађевина и
представљала је конструкцију са највећом количином стакла икада уграђеном у једну зграду.
• Специфичне су кровне надстрешњице, које су такође иѕграђене од ливеног челика и стакла и
биле су велика иновација ѕа овај период.
• Ова конструкција је стајала само шест месеци да би након тога била успешно демонтирана
и следеће године опет састављена на другом месту, у јужном Лондону. Кристална палата је
била на овој локацији од 1854. до 1936. Године.
• Дана 30. новембра 1936. зграду је захватио велики пожар и она је бесповратно изгорела
до темеља.
 Унутрашњи Изглед крова
изглед палате палате

Садашњи изглед
Лучни носачи
места изградње
 Литература:
ВИКИПЕДИЈА:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%
D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%98%D1%84%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B
A%D1%83%D0%BB%D0%B0

NATIONAL GEOGRAPHIC:

https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/istorija/a24610/zanimljive-cinjenice-o-ajfelovom-tornju.html

FLORADELA:

https://floradela.com/staklenici-kroz-istoriju-zlatno-doba-sa-viktorijancima/