Određivanje

merodavnog prava za
ugovorne odnose sa
stranim elementom

Međunarodno privatno pravo 2021

1
 Povodi sukoba zakona
◼ Pregovori koji prethode zaključenju ugovora
Vanugovorna (deliktna)
Ugovorna odgovornost
odgovornost
(Nemačka)
(Francuska)

◼ Ponuda – bitni elementi ponude i stepen njihove određenosti,

obaveznost ponude, vreme obaveznosti, opoziv

◼ Prihvat ponude – saglasnost sa ponudom, protivponuda, opoziv

prihvata ponude

2
 Povodi sukoba zakona
◼ Momenat zaključenja ugovora između odsutnih lica
Teorija poštanskog
Teorija prijema Teorija saznanja
sandučeta

◼ Formalni i neformalni ugovori

◼ Momenat prelaska rizika
Momenat prenosa Momenat
svojine zaključenja ugovora

◼ Prekomerno oštećenje kao osnov za raskid ugovora ili

ne, različit domašaj in dubio contra stipulatorem, itd. 3
 Unifikacija materijalnog i kolizionog prava –
instrumenti sigurnosti i predvidljivosti
MATERIJALNA KOLIZIONA UNIFIKACIJA
UNIFIKACIJA ◼ identične kolizione norme na
osnovu kojih se određuje
◼ identičan sadržaj
merodavno supstancijalno
supstancijalnih normi: pravo:
◼ ista rešenja u istim ◼ supstancijalno pravo jedne
stvarima iste zemlje je merodavno
◼ isključivanje sukoba ◼ identična odluka bez obzira

zakona na međunarodno nadležan

sud

4
 Unifikovano koliziono pravo
- Haška konvencija o merodavnom pravu za ugovore o
međunarodnoj prodaji robe, 1986

- Haška konvencija o merodavnom pravu za ugovore o

posredništvu i zastupanju, 1978

- Rimska konvencija o merodavnom pravu za ugovorne obaveze,

1980 (EU) – sada Rim I Regulacija

5
 Unifikovano materijalno pravo
◼ Konvencija UN o međunarodnoj prodaji robe,
1980 (Bečka konvencija, CISG)

◼ UN Konvencija o rokovima zastarelosti kod

međunarodne kupoprodaje

6
 Izvori kolizionih normi za
ugovore u Srbiji
◼ Zakoni o trgovačkom brodarstvu i osnovama
svojinskopravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju
◼ ZRSZ, čl. 19 – 20, 21- 26
◼ Bilateralne konvencije (Mađarska – forma pravnih
poslova, Poljska – forma, prava i obaveze iz ugovora
[lex loci contractus u nedostatku lex voluntatis]
◼ Multilateralne konvencije (transport)

7
 Osnovne dileme
◼ Autonomija volje kao primarna tačka vezivanja
◼ Šta kad nema autonomije volje?
◼ različite supsidijarne tačke

neposredno vezujuće

okvirne

kombinacija

8
Merodavno pravo za prava i obaveze
iz ugovora: autonomija volje
◼ Pojam autonomije volje u međunarodnom privatnom
pravu: Ovlašćenje ugovornih strana da saglasnošću
njihove volje odrede pravo koje će biti merodavno za
njihov ugovor
◼ Sa gledišta sistema AV je tačka vezivanja
◼ Sa gledišta stranaka to je njihovo pravo
◼ Značaj: oslobađa sud problema oko rešavanja pitanja
sukoba zakona
◼ Kontrola ugovornih odnosa sa stranim elementom:
Ustanova javnog Zabrana izigravanja Norme neposredne
poretka zakona primene

9
Moguće granice autonomije volje
1) Oblast u kojoj se može koristiti autonomija volje
2) Pravna priroda autonomije volje (mat-kol)
3) Koneksitet
4) Vremenski momenat izbora merodavnog prava
5) Pravna osnova autonomije volje
6) Oblici autonomije volje (izričita-prećutna)
7) Voljna multiplikacija merodavnih prava
8) Pravo merodavno za ocenu punovažnosti ugovora o
izboru prava (putativno lex causae)

10
 1) Oblast u kojoj se može koristiti
autonomija volje
◼ Načelno: građanskopravni i privrednopravni ugovori

◼ OGRANIČENJA:
- međunarodni transport (Ženevska konvencija o
međunarodnom prevozu robe drumom, 1955)
- dejstva određenih ugovora prema trećim licima (cesija,
zastupništvo, posredništvo)
- član 21 ZRSZ: ugovori koji se odnose na nepokretnosti
- ZOSOVS, čl. 168

11
 1a) Domen primene izabranog
prava
◼ Pitanja koja se uređuju po izabranom pravu:
- tumačenje ugovora
- prava i obaveze iz ugovora
- posledice neispunjenja ugovora
- docnja i posledice docnje
- posledice manljivog ispunjenja i nemogućnosti
ispunjenja ugovora
- ništavost ugovora

12
 2) Pravna priroda autonomije
volje
◼ Da li stranke izborom merodavnog prava
određuju i merodavne imperativne norme ili je
njihov izbor ograničen samo na dispozitivne
norme?

KOLIZIONOPRAVNA PRIRODA MATERIJALNOPRAVNA

AUTONOMIJE VOLJE PRIRODA AUTONOMIJE VOLJE

13
 2) Pravna priroda autonomije volje
◼ Kolizionopravna ◼ Materijalnopravna
Lex voluntatis je svojevrsna tačka Autonomija volje podrazumeva
vezivanja i ima dejstvo kao i istu širinu izbora koju stranke
druge t.v. – određuje imaju u unutrašnjem
merodavno pravo čije će se materijalnom pravu –
relevantne norme primeniti in izborom prava stranke na
posredan način menjaju ili
toto: imperativne i
dopunjuju dispozitivne
dispozitivne, uz norme onog prava koje je
fundamentalnu rezervu merodavno bez korišćenja
javnog poretka autonomije volje –
inkorporišu strano pravo u
Primena nekog prava in toto je moguća ukoliko se izabere neki ugovor
pozitivni nacionalni sistem, ali ne i ukoliko stranke optiraju za
neki model-zakon, jednoobrazna pravila i slično
(inkorporacija).
Izborom merodavnog prava (kod kolizionopravne prirode) bira se “živo pravo” – to
je značajno u slučaju promene sadržine izabranog prava 14
 3) Koneksitet – veza između izabranog prava i
ugovornog odnosa
◼ Ograničen izbor ◼ Neograničen izbor
Stranke mogu da biraju samo Razlozi za:
jedno pravo između onih prava ◼ kako znati koje je pravo
sa kojim je ugovorni odnos povezano?
povezan:
◼ pravna sigurnost
- zakonodavac nabraja veze
između kojih stranke biraju ◼ održavanje na snazi

- opšta formulacija: izabrano ◼ ionako se ne može

pravo treba da bude u vezi sa sprečiti manipulacija i
ugovorom izigravanje

Ukoliko se prihvati neograničen izbor, ugovarači mogu izabrati i „neutralno pravo“ –

ono koje ni sa strankama, ni sa odnosom nema nikakvu vezu.
Takođe, mogu izabrati i neki uniformni izvor prava ili soft law (tada postoji
inkorporacija) – Bečka konvencija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe,
UNIDROIT principi za međunarodne trgovinske ugovore
15
 4) Vremenski momenat izbora
merodavnog prava

◼ U vreme zaključenja ◼ Naknadni izbor

ugovora - nema prepreke
- najbolje - ionako mogu disponirati
- najčešće u vidu klauzule svojim pravima
u ugovoru - promena izabranog
merodavnog prava

16
 5) Pravna osnova autonomije
volje
◼ Merodavno pravo za dopuštenost, domašaj i granice
autonomije volje:

1) Lex fori – autonomija volje je tačka vezivanja koju

tumači sud države čije su to norme
• bez obzira što se ne zna KOJI će to biti lex fori – pravo deluje
na ljudske odnose u momentu kada se neki sud o njima
izjašnjava, a ne u momentu kada se radnje preduzimaju
• mala opasnost od diskrepanci pošto je princip opšteprihvaćen

2) Lex causae – pravo koje bi bilo merodavno u

nedostatku izbora merodavnog prava za ugovor

17
 6) Oblici autonomije volje
◼ Izričita – expressis
verbis
◼ U formi klauzule u
ugovoru ili kasniji
sporazum
Hipotetična – pravo za koje
bi bilo logično da su ga
stranke htele kao razumni
trgovci, privrednici, itd.
◼ Prećutna
- iz ugovora i okolnosti slučaja
nesumnjivo se vidi da su imale
u vidu jedno određeno pravo
kao merodavno
- Indicije: izbor suda (qui eligit
iudicem eligit ius), pozivanje
na zakonske odredbe, termine
određenog prava, tipski
ugovori, opšti uslovi iz odr.
prava, izbor jezika, izbor
valute, zajedničko ugovaranje
mesta ispunjenja ugovor,
zajednička nacionalnost
ugovarača, itd.
18
 7) Voljna multiplikacija
merodavnih prava
◼ Da li se prilikom izbora merodavnog prava može
ugovoriti primena istovremeno više nacionalnih prava na
isti ugovor:
- na određeno pitanje
- na određeni krug pitanja
◼ Cepanje ugovora
◼ na osnovu zakona ili voljom stranaka
◼ Veliko cepanje – po fazama ugovora
◼ Malo cepanje – na prava i obaveza strana
◼ Problemsko cepanje – zastarelost, ns
◼ Povreda ravnoteže
◼ Nesigurnost i problemi odvajanja pitanja

19
8) Pravo merodavno za punovažnost
ugovora o izboru prava
◼ Sporazum o izboru merodavnog prava - ugovor
sui generis koji ne deli sudbinu ugovora na koji se
odnosi i ne potpada pod opštu kolizionu normu
za ugovore
◼ Pravo koje su stranke izabrale kao merodavno –
putativno lex contractus (pravo koje su stranke
izabrale kao merodavno za osnovni pravni
posao i koje će biti merodavno ukoliko je
sporazum o izboru merodavnog prava
punovažan)
20
 Kolizione norme za ugovore u
odsustvu autonomije volje
◼ Supsidijarne tačke vezivanja:
- fiksna koliziona norma – hard and fast rules
- okvirna, impresionistička koliziona norma,
rukovodni princip – okvirna tačka vezivanja: odluka o
merodavnom pravu prepuštena je primenjivaču na
osnovu smernica, instrukcija koje mu daje zakonodavac

- princip najtešnje povezanosti (najbliže veze)

- princip najvećeg interesa za primenom prava
- via media (kombinacija)

21
 Fiksne kolizione norme za
ugovore
1. Lex loci contractus
◼ – Bartolus, Urlih Huber, američka doktrina
◼ Ugovor je rođen na teritoriji na kojoj je postignuta
saglasnost volja i crpi život iz nje.
◼ Dobro rešenje u doba sporih komunikacija,
sajmovi, vašari kao mesta za ugovaranje
◼ Ubrzanje komunikacija, slučajno mesto ugovaranja,
telefon, e-mail.
◼ Ugovori inter absentes
◼ Alžir sada, nakada Ch, D, GB, USA naš bivši ZPUP

22
◼ 2. Lex loci solutionis, 19 vek Savinji
◼ – Ugovori imaju dva sedišta, početak i kraj, ali
očekivanja stranaka usmerena su na izvršenje
obaveze. Organska veza sa mestom izvršenja –
Katičić
◼ Gde je mesto izvršenja?

◼ Kvalifikacija loci solutionis

◼ Dvostrano teretni ugovori imaju dva mesta

ispunjenja
◼ Turska

◼ 3. Lex loci venditoris (domicil dužnika karakteristične

obaveze)
23
 Princip najtešnje povezanosti
(najbliže veze)
◼ Vrednovanje veza pravnog odnosa sa
odgovarajućim pravom nije izvršio zakonodavac,
već se to prepušta sudiji
◼ Zakonodavac daje okvirna uputstva (kvantitet i
kvalitet veza)
◼ Ispituju se sve veze kvalitativno i kvantitativno

◼ Veze: zaključenje, izvršenje, državljanstvo,

domicil, novac, jezik, izrazi, korišćeni modeli
ugovora...
◼ Sve se dovodi u vezu sa konkretnim pravnim
pitanjem - šta se traži 24
 Domicil dužnika karakteristične
obaveze
◼ Karakteristična prestacija
◼ Šnicer (Ch) - Traganje za suštinom obligacije. Biće svakog
ugovora određeno je karakterističnom obavezom,
prestacijom ugovora kao tipa koji ga razlikuje od drugih
ugovora (prodaja, transport, građenje)
◼ Koja je karakteristična prestacija lako je odrediti od
uvođenja novca kao sredstva plaćanja – nenovčana
prestacija kategorizuje ugovore na tipove – prodaju od
građenja, zastupništva itd.
◼ Domicil nosioca te prestacije lokalizuje ugovor

25
 Via media
◼ Princip najtešnje povezanosti pruža mogućnost za različita
tumačenja – pravna nesigurnost: otvorena koliziona norma
◼ Ističe u prvi plan jedno vezivanje kao pretpostavljeno, koje će
biti opredeljujuće u slučaju sumnje
◼ Ostavlja mogućnost da sud odstupi od ovog rešenja kada u
konkretnom slučaju pretpostavljeno rešenje nije karakteristično –
primena prava koje je u bližoj vezi sa ugovornim odnosom
◼ Kombinacija okvirnih i neposredno vezujućih poveznica
◼ Primat najbližoj vezi ili fiksnoj poveznici

◼ Primeniće se pravo domicila nosioca karakeristične

prestacije, ako posebne okolnosti slučaja ne upućuju na
drugo pravo

26
 Primarno povezivanje

Član 19 ZRSZ
“Za ugovor je merodavno pravo koje su izabrale
ugovorne strane, ako ovim zakonom ili
međunarodnim ugovorom nije drukčije
određeno.”

27
 ZRSZ, čl. 20 – supsidijarno
povezivanje
“Ako nije izabrano merodavno pravo i ako posebne
okolnosti slučaja ne upućuju na drugo pravo, kao
merodavno pravo primenjuje se:
1. za ugovor o prodaji pokretnih stvari – pravo mesta
gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište,
odnosno sedište prodavca;
2. Za ugovor o delu, odnosno za ugovor o građenju -
pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo
prebivalište, odnosno sedište poslenika (preduzimača)

28
 ZRSZ, čl. 20
......
18. Za ugovor o prenosu tehnologije (licenci i dr.) – pravo
mesta gde se u vreme zaključenja ugovora nalazilo
sedište primaoca tehnologije;
19. Za imovinska potraživanja iz ugovora o radu – pravo
države u kojoj se rad obavlja ili se obavljao;
20. Za druge ugovore – pravo mesta gde se u vreme
prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište
ponudioca.” U većini slučajeva fiksiranje je
izvršeno u momentu prijema
Pravo nosioca karakteristične prestacije se ponude. Međutim, kod ugovora o
napušta kod ugovora o prenosu prenosu tehnologije i ugovora o
tehnologije, kod imovinskih potraživanja samostalnim bankarskim
iz ugovora o radu i za ugovore zaključene garancijama na momenat
na berzi. zaključenja ugovora. 29
 ZRSZ, čl. 21
◼ “Za ugovore koji se odnose na nepokretnosti
isključivo je merodavno pravo države na čijoj se
teritoriji nalazi nepokretnost.”

Nemogućnost izbora
merodavnog prava i primena
poveznica iz člana 20

Merodavno pravo za formu ugovora koji

se odnose na nepokretnosti?
30
 Kolizione norme ZTB
◼ Ugovor o zapošljavanju članova posade broda
(član 763):
◼ merodavno je pravo koje su stranke izabrale,
◼ u odsustvu izbora pravo državne pripadnosti broda
ako okolnosti ne upućuju na neko drugo pravo koje
je činjenično ili pravno u bližoj vezi sa spornim
odnosom i strankama (posebna klauzula odstupanja)

31
 ZTB (nastavak)
◼ Ugovor o iskorišćavanju broda i o drugim plovidbenim odnosima (čl. 765-
768)
◼ Autonomija volje, izričita ili prećutna (određena ograničenja u čl. 766)

◼ Pravo najbliže veze

◼ Ako ’ne može da se utvrdi pravo najbliže veze’:

◼ Lex loci contractus na ’ocenu glavnih prava i obaveza ugovornih

strana’
◼ pravo države čiji je državljanin ili čiju državnu pripadnost ima vozar -
ako je ugovor o prevozu putnika ili robe zaključen na osnovu unapred
utvrđenih opštih uslova vozara;
◼ ZTB na ugovore o tegljenju ili potiskivanju

32
 Ugovori o vazdušnom prevozu
◼ Varšavska konvencija iz 1929. i Čikaška
konvencija iz 1944. godine
◼ Supsidijarno ZOOSOVS
◼ Autonomija volje, ograničena odredbama
Montrealske konvencije i ECAA sporazuma
◼ Ako nije ugovoreno merodavno pravo, primenjuje se
ZOOSOVS

33
 Pitanje forme ugovora
◼ Usmena – pismena
◼ Dodatni uslovi za promet nekretnina
◼ Administrativne dozvole i potvrde
◼ Pravilo locus regit actum, lex loci actus
◼ In favorem contractus je savremeno shvatanje

34
 In favorem contractus
◼ Rešenje našeg prava
◼ Locus regit actum

◼ Lex causae (nesporno)

◼ Zajedničkolex nationalis ako je ono srpsko

(Zakoni o menici i čeku)

35
Prelazak prava na plodove i rizika
Član 22 ZRSZ
◼ U odnosima između ugovornih strana, Normiranje dva posebna
ako ugovorne strane nisu drukčije pravna pitanja
ugovorile, pravo iz člana 20. ovog
zakona merodavno je i za:
Razlog posebnog
◼ 1) određivanje časa od kog sticalac, normiranja: sprečavanje
odnosno preuzimalac pokretne stvari sporenja oko pravne
ima pravo na proizvode i plodove stvari; kvalifikacije pitanja kao
◼ 2) određivanje časa od kog sticalac, stvarnopravnog ili
odnosno preuzimalac snosi rizik u vezi obligacionopravnog.
sa stvarima.

36
 Način ispunjenja obaveze
Član 23 ZRSZ
◼ Pravo mesta gde se stvar Lex voluntatis
mora predati merodavno
je, ako ugovorne strane
nisu drukčije ugovorile,
za način predaje stvari i
za mere koje treba
preduzeti ako se odbije
preuzimanje stvari.
Lex loci solutionis
Ovom kolizionom normom se
određuje merodavno pravo za
pravila o načinu prijema
isporuke, za rokove i način
obaveštavanja dužnika o
prigovorima na količinu i
kvalitet isporučenih stvari i
slično.
37
 Problem zastarelosti
◼ Pravna priroda zastarelosti:
◼ Institut procesnog prava – onda lex fori
◼ Institut materijalnog prava – onda lex causae za
ugovor (rešenje ZRSZ)
◼ Lex causae za zasterelost primenjuje se na: početak,
trajanje, prekid, dejstva zasterelosti

38
 U nastavku...

◼ Kako su na nivou Evropske unije unufikovane

kolizione norme za ugovorne odnose?
◼ Kojim putem je na međunarodnom nivou
unifikovano supstancijalno pravo međunarodne
prodaje robe i na koji način je to relevantno za
srpsko međunarodno privatno pravo?

39