LAKOAGREGATNI БЕТОNI КАО FAKTOR TOPLOTNE

ZASТITE ARHIТEKTONSKIH ОБЈЕКАТА

Dr Milan Lazic, dipl. ing.

Arhitektonski fakultet, Вeograd

Celokupna paznja u razvoju graditeljstva usredsredjena је koliko

па usavrsavanju tehnologije i organizacije gradenja, toliko i па otkrivanju
novih materijala, odnosno odgovarajucih elemenata i konstrukcija u cilju
intenzifikacije procesa gradjenja.
Medjutim, zbog slojevitosti svoje problematike, savremena аг­
hitektura danas dolazi u red onih disciplina, koje se istrazuju timskim га­
dom specijalista. Njena kompleksnost u nauenim i kreativnim istrazivanji-
та пе iscrpljuje se novim dostignucem tehnike, vec ih koristi u maksimal-
пој meri kao elemente koje u svom kreativnom postupku koristi i objedinju-
је arhitekta - kreator.
Баs ova kompleksna istrazivanja i nacini prilaza dali su savreme-
пој arhitekturi odgovarajuce mesto u svetu nauke, tehnike i umetnosti. Јег,
savremeni neimar, osim forrne i funkcije svog objekta, teorijski proueava
strukturalno - konstruktivne ргоЫете, racionalnost objekta, uzajamno dej-
stvo sredine i objekta i dr. Sva polja, sve oblasti erudicije i saznanja па
polju arhitekture doprinose njenim vrednostima, пјепот opravdanju i traj-
nosti u vremenu - пјепој upotrebnoj moci. Razapet izmedju Zelja i realnih
mogucnosti, svojih inspiracija i zakona ekonomike i racionalnosti, arhite-
kta danas resava najteZe ргоЫете u arhitekturi, опе koje poticu iz potrebe
da ostvari sintezu osnovnih, cesto sasvim opreenih faktora, svog unutras-
njeg sveta i zahteva trzista i mogucnosti tehnologije.
U projektovanju, konstruisanju i izvodjenju objekata, posled-
njih dvadeset godina donelo је vise novina nego daleko veci period u isto-
riji gradjevinarstva uopste, tako da u resavanju svojih zamisli savremeni
neimar ima bezmalo neogranicene mogucnosti da svoju zamisao i ostvari.
Savremeno trziste obiluje gradjevinskim materijalima, а usavrsena teh-
nologija proizvodnje daje takve mogucnosti brze i racionalne izgradnje da
опе prevazilaze sva nasa ocekivanja. Duboko humana, savremena агЫ-

6S
 tektura је to ostvarila do danas uglavnom zahvaljujuci visokim tehni<:kim
dostignucima i racionalnosti, koje је cin.e dobrom celokupnog drustva.
Doprinos ovako postavljenoj i ostvarenoj savremenoj izgradnji arhitekta
daje svojim neprekidnim istrazivanjem; produbljavanjem inzenjerskih .
analiza, upoznavanjem sa dostignucima па polju rada za koje se opre-
delio. Jednom delu te problematike posvecen је i o~aj rad.
Evoluciju и gradjevinarstvu i neslucene mogucnosti и realiza-
ciji raznih konstrukcija, koje se do tada nisu mogle ni zamisliti, naroci-
to и domenu trajnosti, raspona i oblikovanja, izazvao је sredinom pros-
10g veka novi ' materijal - armirani beton. Klasicnim armiranim betonom,
koji је do danasnjih dana izucavan и domenu svih svojih karakteristika,
resen је пajveci broj problema, narocito и inzenjerskim konstrukcijama.
Medjutim, nedostatak klasicnog betona - LOSA TOPLOTNA IZOLACIJA i
tezina - sve vise su dolazili do izrazaja и ekonomici izgradnje stambe-
nih objekata i јов vece efikasnosti industrijske gradnje.
Sa razvojem gradjeviпarstva i preorijentacije па industrijs-
ku i montaznu gradnju - narocito sa krupno panelnim elementima, iпw­
erativno se nametao zahtev za smanjenjem tezine elemenata. 8eton, kao
materijal za prefabl'ikovanu gradnju, павао је svoje pravo mesto и gra-
djevinarstvu - ali sa stalnim zahtevom arhitekte i operative da bude lak
i DOBAR TOPLOТNI IZOLATOR, s tim da ima potrebne mehanicke karakte-
ristike za realizaciju proje ktovanih konstrukcija.
Shvatajuci opravdani zahtev arhitekte, strucnjaci su godinama
radili па iznalaZenju takvog betona, gde Ы zamena za klasicni agregat
Ыо neki laki agregat. Pri pronalaZenju najidealnijeg betona, kojim Ы se
resili skoro svi problemi rpontaznog gradjenja, trebalo је паН takav lа­
ki agregat koji 1:>! ро formi Ыо зliсап sljunku, kao najpovoljniji oblik za
izradu betona, 'a :koji пе Ы imao veliku tezinu - kao nepovoljno svojstvo
sljunka и betonu. .
Na polju istrazivanja lakih agregata strucnjaci зи imali vise
ili тапје usреЬа, sto је sasvim razumljivo kada зе zna da је razlicit-
ost primenjenih agregata mnogobrojna. Pogodnost primene lakih agrega-
ta postaje sve evidentnija,tako da зе oni proucavaju 11 daleko sirem оЫ­
ти nego sto је cvrstoea па pritisak i zapreminska tezina. Proucavaju зе
njihova termo i zvucno izolaciona тос, otpornost prema agresivnoj sre-
dini, nacin i stepen armiranja, reoloska svojstva i dr.
Oblast koja је danas veoma aktuelizirans kod naucno-istrazi-
vackih timova struenjaka - TERMOIZOLAC IONA SVOJSТV А LAKOAGRE-
GAТNIН BEТONA - dala је и vecoj i1i тапјој meri odredjene rezиltate.
Cinjenica је da зи lakoagregatnibetoni kao materijal јов uvek u istrazi-
vanju i nedovoljno definisani, ра зе ni termoizolaciona svojstva пе то­
gu odrediti kao jedinstvena za sve lakoagregatne betone - cak ni unutar
samih vrsta (ргiгоф1ih i vestackih agregata), s obzirom па raznovrs-
nost ispune koja и grupe lakoagregatnih betoпa unosi svoje specificnos-
ti.
 SISTEMAТIZACIJA иКIH AGREGATA MINERALNOG
POREKLA PREMA POREKLU SIROVINE

Laki agregati mineralnog porekla

I
I
Na bazi prirodnih Na bazi vestackih materijala
sirovina (industrijski otpaci)

I I
I I I I
Upotre bljeni Termicki Upotrebljeni
I Industrijski proizvedeni I
и

prirodnom
tretirane
prirodne
и
prirodnom I
stanju stanju I I
sirovine
Sinterov~i [ Topionicke I
I agregatl I zgure

I I
Dijatomejska
Perlit Lozisna Leteci ререо Topionicka
zemlja
Vermikulit zgura Lozisni ререо vuna
Prirodni Lozisna zgura Ekspand.
Eksposkri1j Prirodno zgura
plovucac Jalov. sa
palj.glina Granulirana
Vulkanska Sinter. glina pralista i
Opeka skart separacije zgura
lava Eksp. glina
i sut
Vulkanski Vestacki palj
Sinter pes.
ререо
Droblj. ор. glina
Ти!
Prirodno
ресеnа
glina

67
 Mnogobrojna ispitivanja raznih karakteristika lakoagregatnih
betona pokazuju .da: s tarost betona, adhezija, vatrostalnost, upijanje vode.
toplotna provodljivost, s micanje, toplotno istezanje, skupljanje, zraz i
ostale titnosti i osobine, nisu bez uticaja па odlucivanje о primeni vrste
agregata za izradu lakih betona u gradjevinarstvu.
Nasi propisi 1/72 definisu lakoagregatni beton u sledecem:
"Pod nearmiranim i armiranim betonom, izradjenim па bazi lakih agrega-
ta, podrazumeva se beton koji је u potpunosti i1i delimicno izradjen па Ьа­
zi lakih prirodnih agregata mineralnog porekla ili lakih agregata proizve-
denih vestackim putem". 1sto tako propisi su definisali i bitna svojstva
lakoagregatnog betona, prema sledecoj sistematizaciji:
OSNOVNE KARAKTER1SТIKE LAKOAGREGATNOG BETONA
- Vrsta betona-
1zolaciono-
Osobine 1zolacioni Konstruktivni
konstruktivni

C:vrstoca па pritisak
u kp/cm 2 do 50 50 - 150 150 i уеса

Zapreminska tezina
u kg/m 3 do 800 800 - 1350 оо 1900
Koefic ijenat toplotne
provodljivosti u
kcal/mho C 0,05 - 0,25 I 0,25 - 0,60 0,60 - 1,00

u sistematizaciji lakih agregata иосауа se daleko veci izbor i

mogu&nost primene agregata па bazi prirodnih sirovina, bilo upotreblje-
пЉ u prirodnom stanju ili termicki tretiranih. Poznato је da је nasa zemlja
bogata prirodnim sirovinama, а da su i rezultati dobijeni u ispitivanjima
lakih betona sa ispunom od оуљ agregata dali zadovoljavajuce rezultate.
1spitivanja su pokazala da је Keramzit beton dobar toplotni izo-
lator. U zavisnosti od zapreminske teZine betona, koeficijenat toplotne
provodljivosti krece se od 0,15 - 0,30 kcal/mhoC u suvom stanju, а sa ио­
Ысајепоm vlagom od 0,25 - 0,60 kcal/mhoC.
Kod jugoslovenskih tufova koriscenih kao agregat za lake beto-
пе koeficijenat provodljivosti toplote iznosi ispod 0,30 kcal/mhOc, dok
se uopste оуа granica krece od 0,2 - 0,45 kcal/mhOc.
Poznato је da se sprovodjenje toplote пе nalazi uvek u pravoj
srazmeri sa zapreminskom teZinom betona. Na vrednost sprovodjenja to-
plote u velikoj meri utice vrsta veziva. Na primer, zamenjivanjem cistog
portland cementa, cementom sa vecim procentom dodataka koeficijenat
provodjenja toplote betona smanjuje se za oko 25%. Osim toga па sprovo-
djenje toplote tuf betona veliki uticaj ima struktura betona - ponekad veci
cak i od njegove zapreminske tezine.

68
 Dr inz. Siegfried Reinsdorf u svojoj knjizi: "Leichtbeton" -
Band 1 - "L eichtbeton aus porigen Zuschll'!gstoffen", daje sledece tabelar-
пе preglede:

PRORACUNSKE VREDNOSТI ZA TOPLOTNU PROVODLJIVOST

BETONA OD LAKIН AGREGATA
Prema DIN 4108
Koeficijent
Zapreminska
Broj VRSTA AGREGATA toplotne
tezina
provOOljivosti
t/m З
kcal/mhoC
Вeton па bazi plovucca 0,8 0,25
Вeton па bazi topibnicke vune
1 1,0 О,ЗО
ili granulirane topionicke
zgure 1,2 0,40

Вeton па bazi drobljene

1,2 0,40
opeke i lozisne zgure
2 1,4 0,50
kamenog uglja
1,6 0,65
(porozni agregat)

.supljikavi jednozrnasti 1,5 0,55

З' beton оо neporoznih 1,7 0,70
agregata /sljunak) 1,9 0,95

Вeton ооdrobljene opeke 1,6 0,65

4
zatvorene strukture 1,8 0,80

5 Arm.bet.na bazi droblj.opeke 2,0 0,90

Medjutim, zbog poznatih preirnutstava lakih Ьetona u OOnosu па

klasican beton - harocito u montaznoj panelnoj grddnji - moZe se oceki-
vati da се i kod nas kab i u svetu lakoagregatni betoni, pod OOredjenim
uslovima, пас! svoje pravo f'hesto u пазет gradjevinl;ir:stvu. Svakako da
ovaj put песе biti пiщаlО Jak ~! jednostavan, po$to C~ morati da bl,1du za ...
dovoljeni mnogi odredjeni us!Qvi " to I,1toliko vise pred 'nasim паиспо -
istrazivackim institцc ij4 rпa PtedstoH :.v~Ш~Q ро1је raQa па proucaVanju
ove problematike.
Termozastiti, као јМl1рт оо ЫttЩi ;р~r&mёtaга. '\l racionalnoj iz-
gradnji arhitektonskih oJ:jjekata, Ысе posvecefio sledece poglavlje.

69
 PRORACUNSKE VREDNOSТI ZA TOPLOTNU PROVODLJIVOST
BETONA OD LAКIH AGREGATA

Debljina zidova za klimatske zone

Proracun.
Zapreminska /сm/
vrednost "
tezina DIN 4108
t/m 3 kcal/mhoC II III II

1,2 0,39 21,5 25,5 22,0

1,3 0,39 21,5 25,5 24,0
1,4 0,40 22,0 26,0 27,5
1,5 0,41 22,5 26,5 30,0
1,6 0,45 25,0 29,5 34,0
1,7 0,49 27,0 31,5 38,5
1,8 0,55 30,5 36,0 44,0
1,9 0,61 33,5 40,0 52,0
2,0 0,68 37,5 44,5

1. TERMICKE KARAKTERISТIKE 1 SVOJSТV А

Obezbedjenje zadane unutrasnje temperature i vlaznosti vaz-

duha u prostoriji, jedan је od najvaznijih iadataka gradjevinske fizike.
Sa ovog stanovista proucava se prostiranje toplote i prodiranje vazduha
kroz spoljne zidove zgrada, kao i prodiranje vodene pare, koja znatno
utice па mehanizam prolaza toplote i па trajnost konstrukcije.
Proucavanje fizickih pojava u zidovima zgrada је novijeg da-
tuma, а narocito је postal0 intenzivno primenom novih materijala u gra-
djevinarstvu. Ranijim saznanjima о fizickim pojavama u zidovima (ugla-
vnom od рипе opeke, kamena i betona) utvrdjena је termoizolaciona spo-
sobn05t - definisana u stacionarnom stanju: vrednoscu koeficijenta top-
10tne provodljivosti (Х) i ukupnog koeficijenta prolaza toplote (К).
U klasicnom betonu spoljni zidovi u рапеlпој gradnji najces-
се se rade ili kao tzv. "sendvic" zidovi, sa nekim izolacionim materi-
јаlоm izmedju dva sloja betona, ili· sa slojem termoizolacije sa unutra-
snje ili spoljne strane zida. Kako је klasican beton kao termoizolator
10s materijal, to se imperativno паmесе izolacioni sloj koji obezbedju-
је ovakvom рапеlи potrebna termicka svoj5tva. Takav spoljni zid, pored
svojih dobrih osobina ima i uocljivih slabosti i to u pogledu prefabrikaci-
је, сепе izrade, а narocito odredjivanje lokacije termodinamicne nulte
linije.
Kod lakoagregatnih betona, koji su uglavnom poznati ро svo-
jim termickim svojstvima, primenjuju se paneli odredjene-proracunate
- dimenzije, bez ikakvih dodatnih izolacionih materijala. Pored ekonom-
skog momenta, ovakav рапеl ima i drugih preimucstava u odnosu па 510-
zeni panel kod klasicnog betona, jer је kompaktan, i5te strukture, bolji
za prefabrikaciju, transport, montazu, kao i resavanje veza izmedju ра­
nelct.
70
"
 Ako bismo izvrsili komparativnu analizu ova dva panela : od kla-
sicnog armiranog betona d = 15 ст, gde је kзо termoizolacija sa spoljne
strane predvidjen tarolit d = 5 ст, sto cin! ukupnu debljinu 20 ст i ad-
ekvatne debljine (d = 20 ст) panela od lakoagregatnog betona, а и сНји
odredjivanja koeficijenta prolaza toplote (К). Qbrada fasada kao i unutra-
snje strane panela је istovetna kod оЬа z1d&. ро sto је па preseku i pri-
kazano.
Predpostavljeni uslovi kod termickog -p roracuna su sledeci:
- unutrasnja temperatura vazdиha + 200 с
- spoljna temperatura vazduha - 16 0с
- relativna vlaznost vazdиha u prostorlji 60%
- relativna vlaznost spoljneg vazduha 85%
Ргета vaZecim propisima i Pravilniku о tehnickim merama i us-
lovima za toplotnu zastitu zgrada, pretpostavlja зе da se objekat nalazi
и II gradjevinskoj klimatskoj ooni, gde је srednja vrednost najnizih godi-
snjih temperatura - 18 0с.
U komparativnoj analizi izmedju partela od klasicnog betona i ра­
nela od lakoagregatnogbetona, dace se proracun za sledece vrednosti:
1 2 о
m h C/kcal - celokupni otpor prolaza toplote
к-
1 2 о
m h C/kcal - najmanji dozvoljeni koeficijenat otpora
~
prolaza toplote
2 о
К kcal/m h С - najveci dozvoljeni koeficijenat prolaza
toplote.
А. Kod klasicnog betona

-1= 1 1
-+--
2341
+ - - + - - + - - +--
к ех 1 ).1 ).2 ~3 ).4 ~2

1 1 0,02 0,15 0,05 0,03 1

-= - + -- + -- + -- + --+-
к 7 0,85 1,75 0,075 1,40 20
1
к-= 0,992

В. Kod lakoagregatnog betona

1 1 123 4 1
-= -+ - - + -- + - - + - - +--
к ех! ).1 ).2 ).3 ).4 (Х2
1 1 0,02 0,20 0,03 1
к-= 7' +0,85 + 0,35 + 1,40+ 20"
1 20 1
к-= 0,812 m h C/kcal К = 0,812 = 1,23

Ргета tablici 3 propisa, najveci dozvoljeni koeficijenat prolaza

toplote - К - za masivne gradjevinske elem~nte, odnosno najmanji doz-
voljeni koeficijenat prolaza toplote 1/). iznosi: 71
 2 о
К = 1,25 kcal/m h С

1 2 о
- = 0,61 т h C/kcal
Х
ро сети i jedan i drugi beton zadovoljavaju termicka svojstva ро nasim
vazecim propisima. Medjutim, ako bismo uporedili vrednost koeficije-
nta Х za klasican beton i lakoagregatni beton, sa slеdесiПЈ svojim vre-
dnostima:
х = 1,75 kcal/mhOC (klasican beton)
Х = 0,35 kcal/mhoC Oakoagregatni beton)
uocava se da ie koeficijenat toplotne provOOljivosti - Х - klasicnog Ье­
tona, и odnosu па koeficijenat - Х - kOO lakoagregatnog betona veci za
5 puta!

1.1. Termicka otpornost

Termicka otpornost posmatranog panela izrazena је odno-

som kolicine protekle toplote - protoka - и jedinici vremena kroz zid
оо opeke debljine 38 ст i protoka и istoj jedinici vremena kroz posma-
trani zid, аја је debljina utvrdjena па osnovu statickih ili konstruktiv-
пЉ uslova, pri сети је povrsina оЬа zida S = 1,0 т 2 • Tako utvrdjena
termicka otpornost је relativna.
Protok toplote и jedinici vremena kroz zid оо opeke
d = 38 ст ('10) usvojen је kao baza (konstanta) zbog toga sto је tak-
vo termozastitno dejstvo utvrdjeno kao zadovoljavajuce pod nasim kli-
matskim uslovima kroz dosadasnje iskustvo i praksu.
Opsti obrazac:
tl - t2
q =, Х S --"--=
d
gde је:
Qo = protok toplote kroz zid оо opeke debljine 38 ст и је­
dinici vremena
~ = koeficijenat termicke provOOljivosti za zid od opeke i
о iznosi 0,75 ?
S = povrsina zida iznosi 1,0 т­
t = sobna temperatura = + 200с
1 ' , k а temperatura = - 18 о С
t = spo l Јпа ZlmS
2
d o = debljina zida od opeke 38 с т
qt = protok toplote kroz zid od klasicnog betona debljine
14 ст
~Ь = koeficijenat termicke provodljivosti za suv beton па
vazduhu = 1,50
db=debljina zida = 14 ст

72
 GRAFICКI PRiКAZ TOPLOТNE PROVODLJIVOSТI KOD:
- Klasicnog Ьetona - i - Lakoagregatnog Ьetona -

15 20

(~: ;(~~. 11 11

'I::·:t. I
}} :~t: 11
?{ ·t~. '11 ,
::;:::> .+-<.. , ,, 1 ' 1;1

,;,; ;~~~
' ..:' :..
11'1'
1
l'
1
1IIIi 11
11 11
, :··.:i:: i' 11, i 1, i '1

,):~: 1 i 1 1'111 , 1 i 1:1

:~: :~::
.......
.: ,! 111
,
1,' Iljl:
'1 1 1'11
jlllll' l '
..;..:.. 11:: 1 1/ ' 1 !, ' ;1
111
:, ,' .:........
~c~·
.. ...... 111 '1111
1 '1 1 I''I! I,1 ,1
1

,'. ... ~:-.:..

..~. I 111 '
1
11 111'
1
1
111:
11,
': .!
" : !: ',
~:
1 ,
';
'ј
I

, .++. , 1 ........
'Ii!, 11'111'1'
I:i : ::

: ~: ~:
: '.', : !.' .

",: 1111111111111 i 1'1 lill,1 Ijlll i

, ::::::::' ij, II! 11 !
: ..~..:..: '11 1111' ! !I i 111 :1
1 11
.: t
,
::~::j:: I ,'II'I'I'i 11' 111
il !'I,: ,I ј 11
11

I1
11'1'
::~::~:: li l''/ ј! :! !i!: ill"11 111'
••.. ••• • 1 " 1

l'
'·:":··11
•• :.~.-, 11/111 !!!"'1"11
i јЈ '!! 1111'
' 11'
.:~~::: 11111, Ј :,111111 lј:!
·-:······ 11 11 11 '111'1" 1 '1,11 ",
! i !;
..; ........,
........, ....
с:
ф с: ~
~
ф
..... ...
о
~ в ~
.....
~
~
о
~
11!
Ео<
13
с:
п!
~
~
~ .
13
cn
ф
~
111

11!
....
>U
оо
~
CN'
aI
11!
..... О
.!о:
~
:3
73
 Т
Ь = teTmicka relativna otpornost zida od betona

т = termicka relativna otpornost zida od opeke

.0
Protok za zid od opeke d = 38 сm iznosi:
38 2 о
qo = 0,75 х 10.000 х 38 = 7,500 kсаl/m h С
Protok za zid od betona ( "'1 = 2.400 kg/m ), za debljinu us-
з
vojenu iz konstruktivnih razloga d = 14 ст
. 38 2 о
qb = 1,50 х 10.000 х 1'4"= 40.500 kcal/m h С

Termicka relativna otpornost zida od opeke, odnosno beto-

па, iznosi:

7.500
7.500
= 1,0

7.500
40.500 = 0,185

razliku (1,000 - 0,185 = 0,815) nadoknadice se dodatkom komplementa-

rnog materijala odgovarGjuce termicke otpornosti, sa T = 0,815.
k
Termicka relativna otpornost zida od lakoagregatnog betona
("'1 = 1.500 kg/m 3 ) i d = 14 ст .
q protok toplote kroz zid od lakoagregatnog betona
'" 1 = koeficijenat termicke provodljivosti za usvojenu zap-
reminsku tezinu = 0,35
dl 14 ст

. 38 2 о
9 . = ,0,35 х 10.000 х '14 = 9.550 kcal/m h С

qo 7.500
Т 1 = -q-.- = --::9-.'="55=-0::0-- = О, 780

razliku (1,000"': 0,780 = 0,220) bismo nadoknadili povecanjem debljine

zida, а sausiojenom zapreminskom tezinom lakog betol1a od 1.500 kg/m 3,
ili bismo usvojili lakoagregatni beton sa manjim kоеficiјепtоm ~:.
Direktno izracunavanje termicke relativne otpornosti zida
od klasicnog, odnosno lakoagregatnog betona (Т ):
Ь
38 0,75
0,75 х 10.000 х 38 38
-~--г
38 >..
"'b('l) х 10.000 х -d-
b(l) d

74
 0,75 d
х--
38 ~

db(l). . 0,02 v х db
ТЬ(l) = 0,01975 х - - 111 zaokruzeno:
Ь(I) Ь

0,02 х d1
Т=
~l
Direktno izracunavanje роtrеЬш:! debljine zida (d), za Т=1
iznosi:
za Т =1 proizilazi
~
to jest d=---
0,02
ра је za lakoagregatni beton potrebna debljina zida:
0,35
d = - - - = 17,5 ст
0,02
dok је za klasican beton potrebna debljina zida:
1,50
d = - - = 75 ст.
0,02
Na osnovu prednjih analiza ·vrlo lako bismo izracunali potre-
bnu debljinu komplementarnog sloja (npr. staklene vune sa ~ = 0,04) ,
koji Ы se dodao па zid od klasicnog betona d = 14 ст, а za razliku
Т
к = 0,815.
d = 0,815 х 0,04
= 1,63 ст
k . О , 02
OOnosno, usvojio Ы se izolacioni sloj staklene vune оо 2 ст.
Iz gornjeg proizilazi da debljina komplementarnog sloja sa ро­
trebnim - T - iznosi:
k
T х }..
d
k
= -k - - -
0,02

7S
 ODNOSI DEBLJINE ZIDA ZA ISГI ТERMOIZOLAnVNI EFEKAT

ODNOSI TERMOIZOLA-
nVNOG EFEKTA

Armirani beton
(70-80)

Obican beton
(50-70)

Obicna opeka
(~8 ст)

Jednozrnasti beton
(35)

(34)
Вeton od let.pepela
(20-25)
Вeton od eksp.gline
(18)
Supljik. beton
(7- 11) з 2 1
87654

76
20RANGmANJE ТlPOVA MEDJUSPRATNIH TAVANICA NA OSNOVU
TEHNICКIH SVOJSТAVA 1 USLOVA-'GRADNJE

Pored nesumnjivog napretka naseg gradjevinarstva poslednjih

godina, kako u operativnom p1anu, tako i u strucnom, jos uvek se koris-
ti sistem k1asicne ili poluk1asicne gradnje. Tradicija gradjenja, kao i
sadasnji profil strucnog kadra, velika је prepreka ka prelazu па montaz-
no-industrijsku izgradnju objekata. Sa druge strane kod objekata srednje
visine, koja је zbog urbanistickih us10va u najvecem delu nasih gradova
ug1avnom zastupljena, najpodesnija је upotreba pojedinih prefabrikovanih
e1emenata - najcesce tavanica, јег је usled skromne mehanizacije i limi-
tiranog Ьгоја prefabrikovanih e1emenata, isk1jucena primena teskih pane-
1а.
U novije vreme montazne i polumontazne tavanice nalaze sve
vise primenu u izgradnji arhitektonskih objekata. Ako se ima па ити da
se prefabrikovanim tavanicama, pored neosporne ekonomicnosti, posti-
ze i znatna usteda u vremenu gradjenja, onda је razumljivo zasto danas
posedujemo preko 40 raznih tipova prefabrikovanih tavanica.
Ako bismo izvrsili komparativnu analizu postojecih tipova
medjuspratnih montaznih i polumontaznih tavanica, odmah bismo иоеili
izvesne parametre ро kojima se karakterisu u vecoj ili manjoj mer'i, а
to su: top10tna iz01acija, zvucne karakteristike, upotrebljena kolicina
armature i betona, tezina konstrukcije, kao i сепа konstrukcije i rada.
Svaka od ovih tavanica ima neku svoju prednost u odnosu па osta1e (mini-
та1па visina, minimalni utrosak betona ili armature, Ьо1ја zvucna ili
termicka izolacija, manja сепа kostanja, upotreba blokova, p1afonira-
nje i dr.). Na osnovu datih grafikona pruza se mogucnost projektantima
da u datim us10vima primene odgovarajucu montaznu tavanicu, koja ispu-
njava specificne zahteve projektovanog objekta. Ovo moze da bude cesto
znacajno kod nadogradnje nekog objekta ili defektnosti па trzistu celika,
cementa, blokova i dr.
Ocigledno је da svaki od ovih tipova medjuspratnih tavanica
тога da zadovolji odredjene konstruktivne i tehnicke uslove. Medjutim,
uocava se prilicna raznovrsnost kod postojecih tipova kako u pogledu sa-
drzaja ispune (bilo od keramike ili sljako blokova), tako i u zavisnosti
od toga da li su klasicno armirane ili predhodno napregnute. Isto tako ne-
ke od ovih tavanica p1afoniraju se samo malt~rom, dok druge imaju let-
ve i trsku рге malterisanja, sto nije bez uticaja па zvucno - termicku
iz01aciju.
Medjutim, jedna ili dve pov01jne karakteristike jednog tipa
medjuspratne tavanice u odnosu па osta1e, ne znaci da је to i najbolje ге­
senje u odnosu па osta1e tipove, naroeito kada se imaju u vidu sve karak-
teristike. Zato је i Ы10 potrebno uzeti sve bltne parametre koji uticu па
tehnicko- ekonomski prioritet i istovremeno izvrsiti njihovo rangiranje
ргета datim komponentama.

77
 U паSеm rangiranju uzeto је 20 tipova пајсеsсе prtmt?njiva-
nih medjuspratnih tavanica u stambenoj izgradnji (Iivertih па НС1Ј mesta,
polumontaznih i montaznih) prema sledecem:
tip 1 ravna ploca armirana u jednorn pravc\.1
" 2 krStasto - armirana ploca
" 3 ravna ploca od. lakol!gregatnog betor1a
" 4 sitnorebrasta - klasicna tavanica
" 5 sitnorebrasta tavanica sa kot"ubima
6 sistem "Isteg"
7 sistem "Avramenko"
8 osupljena montaZna ploca
9 sistem "Koritasti nosac 11
10 sistt!m "Durisol hurdis"
11 sistem "Hiko"
12 sistem "КАТ"-25
13 sistem "Super - 20"
" 14 sistem "Kajzer" ТVG
" 15 sistem "1" - Jugobeton
" 16 sistem "РВ" inz. Jeftic
" 17 slstem "Rapid"
" 18 .. sistem "Zagorka" XVIII
" 19 sistem "Мопи" - 15
" 20 ... sistem "ТМ-3".

з. GRUPACIJA PAR,AMit,ARA

S obziromi1& karakt~ristSOre osobine osam usvqjenihparame-

tara је podeljeno u dve grupe: ' .
UsloVi ~radnje (TU)
'2
Р1 cer'aak.On8trukc~Je din/rn .
р . cena 'r ada . din/m~
р2 koli~ina аrmаtџrе kg/m 2
P~ . tеzlhаkопstiчlcсiје kg/m 2
Р8 kub8tura betqj,~ . m 3/m 2
Tebpicka IJvojstva (TS)
izo1a~ija п~цdаr
topl<:itn8 izoJ-.сiја
izolacija v,~.dчhа db
2nRANGIRANJE ТIPOVA MEDJUSPRATNIH TAVANICA NA OSNOVU
TEHNICКlH SVOJSТAVA 1 USLOVA-,GRADNJE

Pored nesumnjivog napretka naseg gradjevinarstva poslednjih

gOOina, kako u operativnom planu, tako i u strucnom, jos uvek se koris-
ti sistem klasicne il! poluklasicne gradnje. Tradicija gradjenja, kao i
sadasnji profil strucnog kadra, velika је prepreka ka prelazu па montaz-
no-industrijsku izgradnju objekata. Sa druge strane kod objekata srednje
visine, koja је zbog urbanistickih uslova u najvecem delu nasih gradova
uglavnom zastupljena, najpodesnija је upotreba pojedinih prefabrikovanih
elemenata - najcesce tavanica, јег је usled skromne mehanizacije i limi-
tiranog Ьгоја prefabrikovanih elemenata, iskljucena primena teskih pane-
lа.
U novije угете montazne i polumontazne tavanice nalaz~ sve
vise primenu u izgradnji arhitektonskih objekata. Ako se ima па ити da
se prefabrikovanim tavanicama, pored neosporne ekonomicnosti, posti-
ze i znatna usteda u vremenu gradjenja, onda је razumljivo zasto danas
posedujemo preko 40 raznih tipova prefabrikovanih tavanica.
Ako bismo izvrsili komparativnu analizu postojecih tipova
medjuspratnih montaznih i polumontaznih tavanica, odmah bismo uoeHi
izvesne parametre ро kojima se karakterisu u vecoj ili manjoj mer'i, а
to su: toplotna izolacija, zvucne karakteristike, upotrebljena kolicina
armature i betona, tezina konstrukcije, kao i cena konstrukcije i rada.
Svaka оо ovih tavanica ima neku svoju prednost u odnosu па ostale (mini-
malna visina, minimalni utrosak betona ili armature, bolja zvucna ili
termicka izolacija, manja cena kostanja, upotreba blokova, plafonira-
nje i cir.). Na osnovu datih grafikona pruza se mogucnost projektantima
da u datim uslovima primene odgovarajucu montaznu tavanicu, koja ispu-
njava specificne zahteve projektovanog objekta. Ovo moze da bude cesto
znacajno kod nadogradnje nekog objekta ili defektnosti па trzistu celika,
cementa, blokova i dr.
Ocigledno је da svaki od ovih tipova medjuspratnih tavanica
тога da zadovolji OOredjene konstruktivne i tehnicke uslove. Medjutim,
uocava se prilicna raznovrsnost kod postojecih tipova kako u pogledu sa-
drzaja ispune (bilo оо keramike ili 51jako blOkova), tako i u zavisnosti
оо toga da li su klasicno armirane ili predhodno napregnute. Isto tako пе­
ke оо ovih tavanica plafoniraju se samo malt~rom, dok druge imaju let-
уе i trsku рге malterisanja, 5tO nije bez uticaja па zvucno - termicku
izolaciju.
Medjutim, jedna ili dve povoljne karakteristike jednog tipa
medjuspratne tavanice u odnosu па ostale, пе znaci da је to i najbolje ге-
5епје u odnosu па ostale tipove, naroeito kada se imaju u vidu sve karak-
teristike. Zato је i bilo potrebno uzeti sve bltne parametre koji uticu па
tehnicko - ekonomski prioritet i istovremeno izvr5iti njihovo rangiranje
ргета datim komponentama.

77
 u паsеm rangiranju uzeto је 20 tipova naј~еsсе prirn.njiva-
пЉ medjuspratnih tavanica u stambenoj izgradnji (livenih па liсџ mesta,
polumontaznih i montaznih) prema sledecem:
tip 1 ravna ploca armirana u јеdnОrn pravclJ
" 2 kпitastо - armirana ploca
" 3 ravna ploca od. lakoagregatnog betorta
" 4 sitnorebrasta - klasicna tavanic.a
" 5 sitnorebrasta tavanica за ko:tubima
" 6 sistem "Isteg"
" 7 sistem "Avramenko"
" 8 osupljena montaZna ploca
" 9 "istem "Koritasti nosac"
" 10 sist~m "Durisol hurdis l'

" 11 sistem "Hiko"

" 12 sistem "КАТ"-25
" 13 sistem "Super - 20"
" 14 sistem "Kajzer" ТVG
" 15 sistem "1" - Jugobeton
" 16 sistem "РВ" inz. Jeftic
" 17 • sistem "Rapid"
" 18 ... sistem "Zagorka" XVIII
" 19 . sistem "Monta" - 15
" 20 sistem "ТМ-3"

. Ј·"

3. GRUpACIJA РARАМЙ.ARА

S obziromrta karakteristJQre osobine osam U.vqjel1ihparame-

щга је podeljeno u dve grupe: .
Uslofi~radnje (TU)

Р1 cena ,konstrUkcjj,e .
р - ' сепа ; rada '
р2 koHain~ ~гmащrе
р3 .
, tеzli1аkопstгчlcсiје
7
Р8 kub8tura bet~""
Te.h picka ~vojstva (TS)
izol:a tija n~ ,J.Jdar рЬ ,
tорlбtnа iZQJacija m 2 h oC! kcal
izolacija v,~d1.Jha db

78
3.1. Vrednosti usvojenih parametara

Р
1 Р
2 Р
з Р
Tip
4 Р
5 Р
6 Р
7 Р
8
1 408 210 8,16 95 0,16 48 350 0,14
2 357 188 5,10 94 0,148 46,8 305 0,122
3 330 210 6,96 98 0,38 46 250 0,14
4 471 303 6,06 92 0,40 48 230 0,092
5 491 313 6,38 85 0,45 48 275 0,11
6 491 330 6,18 92 0,35 48 202 0,045
7 434 290 3,74 90 0,35 48 230 О,092
8 345 184 6,70 92 0,25 46 250 0,10
9 408 264 5,08 90 0,45 48 200 0,077
10 408 230 5,44 80 0,47 50 237 0,071
11 405 230 5,12 98 0,35 45 288 0,06
12 398 231 5,20 98 0,35 45 288 0,06
13 388 185 6,32 98 0,33 46 284 0,07
14 413 231 10,28 98 0,35 48 282 0,042
15 489 352 5,60 90 0,40 48 164 0,066
16 383 230 3,66 100 0,30 43 230 0,042
17 390 210 4,28 100 0,35 42 290 0,04
18 440 250 9,26 100 0,40 48 345 0,09
19 370 . 220 4,66 100 0,36 48 255 0,066
20 381 200 4,44 100 0,35 48 285 0,082

========JlJJ~==~~k~~==~~~~==~~~~==2~2~==~k~~=~~~2~====2~2~======

79
з. 2. Grafikoni usvojenih parametara

Сеnа rada sa faktorom З

din/m 2

175

n/~
...- Сеnа konstrukcije
4ђ· r-- 2
din/m
...- r--
~ ..--

1.f2.~
-
г- ...-
......, .--.-- t-- ,..--
~ ,..--
~7':J r- ~

~ 1-- iIO
~~t
~

~ ;,
~
:. ...

I
,. : t
!. ~t
~~t
~~t
~~t
•
,

12.) 4 ~ 6789 Ю1112ђ14ђ1б 17181ЭЮ

80
 KOLICINA ВETONA
m З/ m 2

012

О11

007

о.со

аоч

1 2
"1 /т2
11.0

10.0
КОLIСЩ,l. ARMATURE
~ ,г
kg/Ч'

.......

1 '2 ~ '-t 81
 ТEZINA TAVANICE
kg/m 2

1Ю

1/,\.
~ VREDNOST TOPLOТNE IZOLAClJE
r--f-- 2
....- l/А m h/kcal

. .. .-- r--
OL.() r--
r-
~ ~,....-; " i--

O~ . ~*'(~
'у,
r-г-

- :--

1--
1--
~~; ~
.; ;:~
;;ј Ie~.
~~ 1e~4
f.:".', !e~4
&:>~~:~ 1e~4
t--
01~ , ;: ~; 1e~4
~:~
1- ~ 'i
010 .. .....
о
je~4
: Ie ~ 4
~> Ie ~ 4
:) ie~4
••
1 2 ~ 4 5 б . 7 В Э 'о 11 12 1~ 14 б ~ 17 18 1:3 .20
82
 IZOLACIJA ZVUKA КОЛ SE SIRI KROZ VAZDUH -d8-
db
:о

· ~8 -т- ~-

I
47 I
I

ZVUCNA IZOLACIJA PROТIV UDARA -Phona ..

100

1 2. ~ 4 :) б 7 8 ~ 10 11 12 1~ '14 15 16 17 18 19 20

83
 4. STAТISТICKA KLASIFIKACIJA - ШSКRIМINАСЮNА
ANALIZA ТIPOVA TAVANICA

u obradjivanom ргоЫети bilo је potrebno napraviti ироге­

djenje, odnosno izvr8iti klasifikaciju kojom Ы se ustanovila rang lista
20 datih tipova tavanica. Ova rang lista predstavljala Ы redosled ustano-
vljen па osnovu niza svojstava posmatranih istovremeno. Posebna te8ko-
са је u tome 8to su pojedina svojstva - karakteristike izrazene razlici-
Нт jedinicama теге, ili relativnim brojevima sa razlicitom bazom, te
пе postoji mogucnost odredjivanja jednog sintetickog Ьгоја koji Ы па ар­
solutan nacin iskazivao тегilо tehnickih svojstava i uslova gradnje raz-
пЉ tipova medjuspratnih tavanica.
Problemi ove vrste cesto s e re8avaju primitivnim postup-
kom poentiranja karakteristika. Ovakav metod пе moze dati zadovoljava-
јисе rezu1tate p08to је odredjivanje роепа za pojedinu karakteristiku sub-
jektivno, tj. zavisi u potpunosti od осепе lica koje obradjuje ргоЫет,
te nije moguce ovim putem ostvariti jednu objektivnu klasifikaciju jedini-
са koje se uporedjuju.
U сНји objektiviziranja postupka rangiranja tipova medjusp-
ratnih tavanica, uzimajuci u obzir niz njihovih svojstava istovremeno,
primenjen је postupak statisticke klasifikacije. Sa statistickog gledi8ta
ргоЫет se svodi па odredjivanje odstojanja izmedju dva vi8edimenzio-
nalna skupa. Od poznatih metoda klasifikacije, smatralo se da prirodi
ргоЫета u najvecoj meri odgovara diskriminaciona analiza, odnosno od-
stojanje koje se moze definisati sledecim odnosom (prof.lvanoviC):

IP
i
- p~, n=l
~--- . 1 (1 - г . .)
аi Ј= 1Ј
i=l

r = 1,2 ••••••••••••••••• 20 (tipovi)

Navedeni statisticki postupak ima izuzetne prednosti nad osta-
Нт јег ispunjava odredjene uslove bitne za postavljeni ргоЫет, kao 8to
su:
- uslov asimetrije ро kome, s obzirom da sve karakteristike
nemaju isti znacaj, тога ЫН пајрге odredjena njihova rang lista ро zna-
саји:

з ...............
Р ' P
n

- uslov varijabiliteta, ро kome је znacajnost razlike za jednu

karakteristiku ( d . = Р. - Р:-) u obrnutoj srazmeri sa velicinomvarijabil-
. 1 1 1
lteta ~ to jest:
(d. ) d 2
1 i
ili

84
 - uslov stohasticke zavisnosti. Ako izmedju pos,matranih ka-
rakteristika, postoje stohasticke zavisnosti, odnosno ako је ,:
О <'1r ij! < 1 i # ј = 1'2'................... п
tada i-tu razliku treba umanjiti za veliCini.l zajednickih delova diskrimi-
nacionih efekata, koje i-ta karakteristika sadrzi sa predhodnim j-tim ka-
rakteristikama (tj. ј < i ).
Kompleksnost ргоЫета zahteva da se 8 obuhvatenih karak-
teristika podeli па dve grupe, s obzirom па osobine о kojima је гес, ta-
ko da su stvorena dva kriterijuma rangiranja:
TU - uslovi gradnje (5 karakteristika)
TS - tehnicka svojstva (3 karakteristike).
Odgovor па pitanje koji tip tavanice se moZe smatrati najpo-
voljnijim, zahtevao је da se sagledaju оЬа kriterijuma. U ovu svrhu iz-
racunayan је koeficijenat ,ranga (К ) ргета prof.dr ErdelJ'anu:
ег
I
TS
КеГ ~
gde је:
К - koeficijent ranga
!т~г - vrednost 1,-
odstojanja tehnickih svojstava
ITU - vrednost 1 - odstojanja uslova gradnje.
Na osnovu ovog sintetickog Ьгоја utvrdjen је redosled 20 uze-
tih tipova medjuspratnih tavanica, tretirajuci i njihova tehnicka svojstva
(TS) i uslove gradnje (TU).
U napred izloZenoj formuli Dr - 1 odstojanje, izrazi imaju sle-
dece Z{lacenje:
vrednost posmatrane karakteristike
najnepovoljnija vrednost karakteristike
standardna devijacija kao тега varijacije
koeficijenat korelacije kao тега medjusobne zavisnos-
ti posmatranih karakteristika.

Tip Р4 Р6 Р5 Dr rang

1 95 48 0,16 4,3486 16
2 93,8 46,8 0,148 3,7534 20
3 98 46 0,38 5,6690 6
4 92 48 0,40 5,1932 9
5 85 48 0,45 4,1994 17
6 92 48 0,35 4,9026 11
7 90 48 0,35 4,5356 15

8S
 Р Dr rang
4 Р
6 Р
Тip
5
8 92 46 0,25 3,8124 19
9 90 48 0,45 5,1168 10
10 80 50 0,47 3,9072 18
11 98 48 0,35 6,0035 4- 5
12 98 45 0,35 5,2401 8
13 98 46 0,33 5,3783 7
14 98 48 0,35 6,0035 4-5
15 90 48 0,40 4,8262 13
16 100' 43 0,30 4,8078 14
17 100 42 0,33 4,8438 12
18 100 48 0,40 6,6611 1
19 100 48 0,36 6,4286 2
20 100 48 0,35 6,3705 3
Р
- 80 42 0,148
О. 5,45 1,86 0,08
1
+0,5267 +0,3485
г .. 0,2862
lЈ

Irijl a i 1 0,4733 0,4650

Tip Р
1
Р
2 Р
з Р
7 Р8 Dr rang

1 408 210 8,16 350 0,14 3,4230 17

2 357 188 5,10 305 0,122 6,0641 8
3 330 190 6,56 250 0,14 6,3318 5
4 471 303 6,06 230 0,092 3,3619 18
5 491 313 6,38 275 0,11 2,2385 20
6 491 330 6,18 202 0,045 3,5150 15
7 434 290 3,74 230 0,092 4,8988 13
8 345 184 6,70 250 0,10 6,5573 4
9 408 264 5,08 200 0,077 5,6792 11
10 408 230 5,44 237 0,071 5,6778 12
11 405 230 5,12 265 0,04 6,0805 7
12 398 231 5,20 288 0,06 5,7862 10
13 388 185 6,32 284 0,07 5,9172 9
14 413 231 10,28 282 0,042 4,3416 14
15 489 352 5,60 164 0,066 3,5091 16
16 383 230 3,66 230 0,042 7,1533 1
17 390 210 4,28 290 0,04 6,6278 3
18 440 250 9,26 345 0,09 2,8474 19
19 370 220 4,66 255 0,066 6,7484 2
20 381 200 4,44 285 0,082 6,3089 6
р.'" 491 352 10,28 350 0,14
86 1
 Р rang
Tip Р
1 Р
2 Р
з 7 Р
8 Dr

а. 45,96 48,48 1,68 45,05 0,03

1
0,6476 0,3977 +0,1537 +0,1519
0,2302 +0,5335 +0,1333
r .. 0,2866 0,1554
lЈ
0,3389

Irij1a i 1 0,3524 0,4636 0,2815 0,4103

Koeficijent Koпacni rang

Tip С (D )
r ranga К па osnovu К
1 4,5770 0,9501 19
2 1,9359 1,9388 11
3 1,6682 3,3982 5
4 4,6381 1,1196 16
5 5,7615 0,7288 20
6 4,4850 1,0931 17
7 3,1012 1,4625 14
8 1,4427 2,6425 7
9 2,3208 2,2047 10
10 2,3222 1,6825 12
11 1,9195 3,1276 6
12 2,2138 2,3670 9
13 2,0828 2,5822 8
Т4 3,6584 1,6410 13
15 4,4909 1,0746 18
16 0,8467 5,6780 1
17 1,3722 3,5299 4
18 5,1526 1,2927 15
19 1,2516 5,1363 2
20 1,6911 3 , 7670 3

Konacni rang tavanica, ako se uzmu sve posmatrane karakteri-

stike u Obzir, pokazuje da tavanice sa ispunama (uglavnomkeramickim)
zauzimaju prva cetiri mesta. Medjutim, mora se odmah podvuci da ispune
od blokova u оуот rangiranju nisu usle ni sa kojotn drugom karakteristikom
sem сеnот kostanja, jer Ы njihova specificnost zahtevala uvodjenje u racun
i dopunskih parametara (visina tavanice, povoljnost montaze i veze, lokali-
tet proizvodnje i dr. ). Isto tako uvodjenjem u racun i plafoniranje tavani-
са; rang sitnorebrastih tavanica Ыо Ы nesto nizi u odnosu па ravne ploce
i plafonirane tavanice.
Najadekvatnija vrednostu komparaciji tavanice је rangiranje
izmedju lakoagregatne ploce sa odgovarajucom tavanicom u klasicnom
betonu. Zato се se posmatrati odvojeno ро svim parametrima vrednova-
87
nје lakoagregatne риnе ploce (tip 3) sa plocom и klasicnom betonu згmi­
гаnој и jednom pravcu(tip 1), kao najcescimpredstavnikom medjuspratne
tavanice и panelnom sistemu gradnje stambenih objekata. U ovoj kompara-
ciji vrednu paznju treba ukazati i osupljenoj tavanici (Нр 8) kao tipu tava-
nice cesto primenjivanoj и prefabrikovanom gradjenju.
U pogledu tehnickih svojstava (izolacija па toplotu, udar i vaz-
duhom) mesto и rangu риnе ploce оо lakoagregatnog betona (6), и odnosu
па rang pune ploce и klаsiсщ)m betonu (16) i osupljene tavanice (19) је
и znacajnom preimucstvu. Ovakav rang ргеmа tehnickim svojstvima mо­
gao se i ocekivati s obzirom па poznata preimucstva lakoagregatnih beto-
па и pogledu termicke izolacije i izolacije па udar и OOnosu па klasican
beton.
Sa druge strane uslovi gradnje pokaiuju da dati parametri (се­
па, koliCina armature i betona, kao i tez'ina konstrukcije }izjdnacuju ро
rangu plocu оо lakoagregatnog betona sa osupljenom tavanicom, dok је ри­
па ploca оо klasicnog betona pri dnu tablice rangiranja. Kada se zna da
ј'е sledeca etapa razvoja prefabrikovanih medjuspratnih tavanica оо pune
ploce bila osupljena tavanica sa svojim poznatim preimucstvima, kao i
dalji razvoj и primeni lakoagregatnog betona umesto klasicnog, rang ovih
tavanica ргеmа uslovima gradnje, sasvim је ocekivan i opravdan.
U zavrsnoj tзЬеli rangirana su Qva tri tipa tavanica, pored 9s-
talih sedamnaest, ргеmа tehnickim svojstvima i uslovima gradnje, tako
da mesto рlосе od lakoagregatnog betona (5) i osupljene tavanice (7) и
OOnosu па риnи plocu оо klasicnog betona armirane и jednom pravcu (19)
pokazuje evidentna preimucstva prva dva Нра tavanica. Ako Ы ovde uze-
li и obzir i jos neke parametre (mehanizacija, fundiranje, seizmika i
dr.) razlika izmedju риnе ploce оо lakoagregatnog betona i klasicnog Ье­
tona bila Ы jos veca.
Izsvega iznetog moglo Ы da se zakljuci da se danas и svetu,
а i kod nas, intenzivno radi па izradi tehnologije industrijske proizvod-
nје, kao i па iznalazenju mogucnosti primene ovih betona и savremenoj
gradnji. Misljenje strucnjaka о nekim vaznijim pitanjima tehnologije
lakoagregatnih betona su raznovrsna, cak i protivurecna. Materijal za
izradu lakoagregatnog betona је veoma raznolik ро svojim osnovnim ka-
rakteristikama i svojstvima, razlicita su i veziva, ра stoga i nemoguc-
nost postavljanja jedinstvenih pravila, propisa i receptura.
Ali bez obzira па ove razlike, stav vecine autora, kao i zak-
ljueak па osnovu postojece literature, Ыо Ы da, и stvari, postoji jedin-
stvena tehnologija betona. da se traze оо veziva iste osobine, a1i da se
kOO lakoagregatnih betona (misli se па оnе sa poroznom ispunom) mога­
ји uzeti и obzir svojstva ispune, kao primarnog faktora и betonu. Cinje-
nica је da su klasicni betoni daleko vise prouceni i da su mnoge zakonito-
sti unutar ove grupe иосеnе, ali, isto tako, niz osnovnih postupaka је
primenjiv i па lake betone, opet pod uslovom da se uzmu и obzir speci-
ficnosti datog poroznog materijala.

88
 Kako u nasoj strucnoj literaturi ne postoje normativi za is-
pitivanje lakoagregatnih betona, to se kod ispitivanja osnovnih osobina
ispuna sluzi normativima za klasican beton, stranom normativnom li-
teraturom, analogijom za slicne vrste betona, а dodaju se pri tom i
sopstveni stavovi, merila i zakljucci.

89