Hidrauliki i pneumatski mehanizmi i instalacije

Prof. dr Ljubomir Miladinovi, dipl. ing.

3. Pneumatski i hidrauliki razvodnici

3.1. Namena
Kao to je u prethodnom poglavlju pokazano, cilindri razliitih tipova su izvrni organi u pneumatskim i hidraulikim mehanizmima. Oni sami po sebi nisu u stanju da ostvare sopstveno kretanje. Zato je potreban razvodnik koji e u pravom trenutku na odgovarajui prikljuak na cilindru dovesti vazduh ili ulje pod pritiskom.

Str. 2

Hidrauliki i pneumatski mehanizmi i instalacije

3.2. Podela razvodnika

3.2.1. Podela razvodnika po funkciji
Funkcije koje razvodnici mogu da ostvare su mnogobrojne. One se karakteriu brojem prikljuaka koje razvodnik ima i brojem poloaja koje moe da ostvari. Broj moguih varijanti kod savremenih razvodnika je jako veliki, pa e ovde biti data podela samo najee upotrebljavanih razvodnika. Prvo nekoliko rei o oznaavanju funkcije razvodnika. Opi oblik oznake je:

RR/PP
gde RR predstavlja broj prikljuaka na razvodniku, a PP broj poloaja koje moe da ostvari. Na primer najee upotrebljavani razvodnik ima oznaku funkcije 5/2 to znai da na sebi ima 5 prikljuaka i moe da ostvari 2 poloaja. Ono to se u praksi najee koristi su sledei ventili: a. b. c. d. e. f. i tome slino. 2/2 3/2 4/2 5/2 4/3 5/3

3.2.2. Podela razvodnika po nainu aktiviranja

Razvodnici se mogu aktivirati na nekoliko naina: a. b. c. d. Mehaniki Runo Pneumatski Elektromagnetski

Razvodnike sa mehanikim aktiviranjem aktiviraju neki elementi mehanizama u koje su ugraeni. Runo aktiviranje se naravno obavlja dejstvom prsta, akom ili nogom na razvodnik. O pneumatskom i elektromagnetskom aktiviranju razvodnika bie rei kada se bude pokazivao nain rada razvodnika.

Str. 3

Razvodnike jo moemo deliti i na monostabilne i bistabilne. Monostabilni razvodnici se aktiviraju samo na jednom mestu. Po aktiviranju razvodnik promeni poloaj, a odmah po deaktiviranju se sam vraa u poetni poloaj. Bistabilni razvodnici se aktiviraju na dva mesta. Po aktiviranju na jednom mestu razvodnik menja svoj poloaj i zadrava ga i po iskljuenju aktiviranja. U ovom poloaju ostaje sve dok se ne aktivira na drugom mestu kada se vraa u poetni poloaj i zadrava ga do aktiviranja na prvom mestu. Ponovljeno aktiviranje na istom mestu ne izaziva nikakve promene. Zbog ovog pamenja poloaja u kome se trenutno nalazi, ovi razvodnici se jo nazivaju i memorijski razvodnici. Zato je potrebno ovoliko razliitih naina aktiviranja? Radi se, sa jedne strane, o irokoj paleti razliitih primena, a sa druge strane o razliitim uslovima rada i sredinama u kojima se moe nai ventil. Na primer, u eksplozivnim i agresivnim sredinama je praktino

Str. 4

Hidrauliki i pneumatski mehanizmi i instalacije

nemogue koristiti elektromagnetsko aktiviranje razvodnika zbog moguih eksplozija. U ovim sluajevima je primena pneumatskog razvodnika sa pneumatskim aktiviranjem nezamenljiva.

3.3. Nain rada razvodnika

Nain rada razvodnika bie pokazan na jednom od najee korienih razvodnika 5/2 razvodnik, elektromagnetski aktiviran (slika 3-1). Ovako konstruktivno izveden razvodnik naziva se iber razvodnik.

Sl. 3-1

Na donjem delu slike 3-1 prikazan je simbol ovog razvodnika na kojem su brojevima od 1 do 5 oznaeni prikljuci. Na prikljuak 14 se dovodi pomoni vazduh koji slui za ostvarivanje prebacivanja iz jednog u drugi poloaj. Ovo moe biti i interno povezano sa radnim vazduhom pod pritiskom. Takoe se mogu videti i dva polja (levo i desno) koji prikazuju dva poloaja koje razvodnik moe da zauzme. Sa leve strane simbola je ematski prikazana opruga koja vraa razvodnik u poetni poloaj po prestanku aktiviranja. Sa desne strane se nalazi simbol za elektromagnetsko aktiviranje i pomono runo aktiviranje razvodnika. Prikljuci 2 i 4 slue najee za povezivanje na dva prikljuka na cilindru za pokretanje u radnom ili povratnom hodu. Prikljuak 1 slui za dovod vazduha pod pritiskom. Prikljuci 3 i 5 slue za vezu sa atmosferom prikljuaka 2 i 4 kada se ne koriste. Posmatrajmo sada nain rada. Na slici 3-1 prikazan je razvodnika kada nije aktiviran. Aktivno je levo polje na simbolu. Vazduh pod pritiskom protie od prikljuka 1 ka prikljuku 2 (tamno plavo polje na preseku razvodnika), a prikljuak 4 je vezan za atmosferu preko prikljuka 5 (svetlo plavo polje na preseku razvodnika). Prikljuak 14 je zatvoren kotvom elektromagneta (desna strana na preseku razvodnika). Na slici 3-2 je prikazan razvodnik u aktiviranom stanju. Na simbolu razvodnika se vidi da je aktivirano drugo polje drugi poloaj. Kotva elektromagneta je otvorila put pomonom

Str. 5

vazduhu (uto polje na preseku razvodnika) koji svojom silom pritiska pomera iber ventila na levu stranu ostvarujui sada vezu prikljuaka 1 i 4 (tamno plavo polje na preseku razvodnika), a prikljuak 2 je vezan za atmosferu preko prikljuka 3 (svetlo plavo polje na preseku razvodnika). im se iskljui elektromagnetno aktiviranje razvodnika opruga sa leve strane ibera vraa ga u poetni poloaj i razvodnik ima ponovo funkciju kao na slici 3-1. Ovaj nain rada je isti za sve naine aktiviranja razvodnika. Kod pneumatski aktiviranog razvodnika kotva magneta se pretvara u mali pneumatski cilindar koja pod dejstvom vazduha otvara i zatvara prikljuak 14. Kod mehaniki ili runo aktiviranih razvodnika

Sl. 3-2

ova kotva se povlai mehaniki ili runo. Ne vezano za nain aktiviranja razvodnika koji imaju ostale funkcije nain rada i pripadajui simboli dati su u sledeoj tabeli: Funkcija razvodnika 2/2

Simbol

Opis Ova vrsta razvodnika predstavlja pneumatski prekida. Kada je aktiviran ovaj razvodnik proputa vazduh pod pritiskom kroz jedini izlazni prikljuak 2. Kada nije aktiviran razvodnik prekida dovod vazduha. Ovaj razvodnik u aktiviranom stanju proputa vazduh pod pritiskom prema jedinom izlaznom prikljuku 2. Kada nije aktiviran izlazni prikljuak povezan je sa atmosferom. Kada nije aktiviran aktivno je desno polje na simbolu tj. vazduh pod pritiskom od napojnog prikljuka 1 ide ka prikljuku 2, dok je prikljuak 4 povezan sa atmosferom preko prikljuka 3. Kada je razvodnik aktiviran aktivno je

3/2

4/2

Str. 6

Hidrauliki i pneumatski mehanizmi i instalacije

4/3

5/2

5/3

5/3

levo polje na simbolu tj. vazduh pod pritiskom tee od napojnog prikljuka 1 ka prikljuku 4, a prikljuak 2 je povezan sa atmosferom preko prikljuka 3. Ovaj razvodnik je jako slian razvodniku sa funkcijom 5/2. Razlika je to oba izlazna prikljuka 2 i 4 imaju isti prikljuak za vezu sa atmosferom 3. Razvodnik sa ovom funkcijom ima tri poloaja i dva mesta aktiviranja. Kada nije aktiviran ni na jednom mestu aktivno je srednje polje tj oba izlazna prikljuka su povezana sa atmosferom. Kada se razvodnik aktivira na jednom mestu prelazi u desno polje gde je jedan izlazni prikljuak povezan sa napojnim prikljukom, a drugi sa atmosferom. Kada se mesto aktiviranja promeni razvodnik zauzima suprotno stanje (levo polje). Ovaj razvodnik je slian razvodniku 5/3 samo to ima zajedniki prikljuak za vezu sa atmosferom. Kada nije aktiviran aktivno je desno polje na simbolu tj. vazduh pod pritiskom od napojnog prikljuka ide ka prikljuku 2, dok je prikljuak 4 povezan sa atmosferom preko prikljuka 5. Kada je razvodnik aktiviran aktivno je levo polje na simbolu tj. vazduh pod pritiskom tee od napojnog prikljuka ka prikljuku 4, a prikljuak 2 je povezan sa atmosferom preko prikljuka 3. Ovaj razvodnik je jako slian razvodniku sa funkcijom 4/2. Razlika je to izlazni prikljuci 2 i 4 imaju razdvojene prikljuke za vezu sa atmosferom 3 i 5. Razvodnik sa ovom funkcijom ima tri poloaja i dva mesta aktiviranja. Kada nije aktiviran ni na jednom mestu aktivno je srednje polje tj oba izlazna prikljuka su pod zaostalim pritiskom. Kada se razvodnik aktivira na jednom mestu prelazi u desno polje gde je jedan izlazni prikljuak povezan sa napojnim prikljukom, a drugi sa atmosferom. Kada se mesto aktiviranja promeni razvodnik zauzima suprotno stanje (levo polje). Ovaj razvodnik je slian razvodniku 4/3 samo to ima razdvojene prikljuke za vezu sa atmosferom. Razvodnik sa ovom funkcijom ima tri poloaja i dva mesta aktiviranja. Kada nije aktiviran ni na jednom mestu aktivno je srednje polje tj oba izlazna prikljuka su u vezi sa napojnim prikljukom. Kada se razvodnik aktivira na jednom mestu prelazi u desno polje gde je jedan izlazni prikljuak povezan sa napojnim prikljukom, a drugi sa atmosferom. Kada se mesto aktiviranja promeni razvodnik zauzima suprotno stanje (levo polje). Ovaj razvodnik je slian prethodnom razvodniku 5/3 samo to se razlikuje srednji poloaj.

Str. 7