12.5.23.

10:18 Електромагнетски спектар — Википедија

Електромагнетски спектар
С Википедије, слободне енциклопедије

Електромагнетски спектар сачињава

цела област електромагнетског зрачења
укључујући радио-таласе, инфрацрвене
зраке, видљиву светлост, рендгентске
зраке, гама зраке. Електромагнетско
зрачење преноси енергију и креће се
брзином светлости која износи 300000
km / с. Током кретања енергија се
размењује између електричног и
магнетског поља. Док јачина једног поља
расте, другог опада и обрнуто. Брзина
којом се ово дешава назива се
Приказ електромагнетног спектра
фреквенција зрачења. Различите врсте
електромагнетског зрачења имају
различите фреквенције и различите таласне дужине.

Фреквенција и таласна дужина

Фреквенција се мери у херцима. Она је број пута у секунди да електрично поље достиже
своју максималну вредност. Таласна дужина је растојање које талас пређе за време које је
потребно електричном пољу да са максималне спадне на своју минималну вредност и врати
се поново на максималну. Због тога таласна дужина је једнака количнику брзине светлости
и фреквенције.

где је са E означена фотонска енергија, c брзина светлости, а са h Планкова константа.

Таласни број је број таласних циклуса у јединици дужине:

Видљива светлост
Видљива светлост била је најприступачнија посматрању, те је разумљиво зашто се оптика
почела најпре развијати у подручју светлости коју директно осећамо чулом вида. Међутим,
касније је установљено помоћу разних инструмената да поред видљиве светлости у природи
постоје и друге радијације које су невидљиве за наше око а имају сличне особине као и
видљива светлост. Показало се да око види само једно врло уско подручје радијација које се
јављају у природи. Херц је својим експериментима показао да радио-таласи имају сличне
https://sr.wikipedia.org/wiki/Електромагнетски_спектар 1/5
12.5.23. 10:18 Електромагнетски спектар — Википедија

особине као и
Класа  
Фрекв- Таласна-
Енергија видљива
енција дужина светлост.
γ Гама зраци 300 EHz 1 pm 1,24 MeV Упознавањем
 

електричне
 

HX Тврди X-зраци  

30 EHz 10 pm 124 keV

 
структуре
Јонизациона  

3 EHz 100 pm 12,4 keV материје дошло

радијација SX Меки X-зраци  

300 PHz 1 nm 1,24 keV се до закључка

да атоми и
 

Екстремно 30 PHz 10 nm 124 eV

молекули
 

EUV
ултраљубичасто
емитују
 

3 PHz 100 nm 12,4 eV

 
NUV
Блиско  

светлост
ултраљубичасто односно да и
Светло 300 THz 1 μm 1,24 eV
 

NIR Блиско инфрацрвено светлост има

 

30 THz 10 μm 124 meV

 

  MIR Средње инфрацрвено

3 THz 100 μm 12,4 meV
 

FIR Далеко инфрацрвено

300 GHz 1 mm 1,24 meV
 

Екстремно висока
 

EHF
фреквенција  

30 GHz 1 cm 124 μeV

 

Супер висока
SHF 3 GHz 1 dm 12,4 μeV
фреквенција
 

Ултра висока
UHF 300 MHz 1m 1,24 μeV
фреквенција
 

Микро  

таласи Веома висока

VHF 30 MHz 10 m 124 neV
фреквенција
 

и  

Висока
HF 3 MHz 100 m 12,4 neV
фреквенција
 

радио
таласи
 

Средња
MF 300 kHz 1 km 1,24 neV
фреквенција
 

Ниска
LF 30 kHz 10 km 124 peV
фреквенција
 

Very low
VLF 3 kHz 100 km 12,4 peV
frequency
 

ULF Ултра ниска фреквенција  

300 Hz 1000 km 1,24 peV

 

Супер ниска
SLF 30 Hz 10000 km 124 feV
  фреквенција
 

Екстремно ниска
ELF 3 Hz 100000 km 12,4 feV
 

фреквенција  

Извори: Датотека:Light spectrum.svg [1][2][3]

Legend[1][2][3]

γ = Гама зраци MIR = Средње инфрацрвено HF = Висока фрекв.

HX = Тврди X-зраци FIR = Далеко инфрацрвено MF = Средња фрекв.
SX = меки X-зраци Радио таласи LF = Ниска фрекв.
EUV = Екстремно ултраљубичасто EHF = Екстремно висока фрекв. VLF = Веома ниска фрекв.
NUV = Блиско ултраљубичасто SHF = Супер висока фрекв. VF/ULF = Фрекв. гласа
Видљиво светло UHF = Ултра висока фрекв. SLF = Супер ниска фрекв.
NIR = Блиско инфрацрвено VHF = Веома висока фрекв. ELF = Екстремно ниска фрекв.
Фрекв = Фреквенција

електромагнетску природу.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Електромагнетски_спектар 2/5
12.5.23. 10:18 Електромагнетски спектар — Википедија

Електромагнетске
радијације
Убрзо је образовано гледиште да
електромагнетске радијације обухватају врло
широко подручје у погледу таласних дужина, па
су све познате радијације овакве природе
поређане по таласним дужинама, јер је Електромагнетни спектар са издвојеним
закључено да сви они имају исту природу, таласним дужинама видљиве светлости
разликују се само по таласним дужинама и
фреквенцији. Кад се пође од спектра са
видљивом светлошћу може се лако установити да се са обе стране стране спектра настављају
радијације исте природе које су невидљиве за људско око, али се могу установити
инструментима. Невидљиве радијације које показују изразито топлотно дејство назване су
инфрацрвени зраци. Подручје радио-таласа које се граничи са подручјем инфрацрвених
зрака названо је микроталасима. Ово подручје, нарочито у последње време, нашло је
примене у одређивање својства молекула. Микроталаси користе таласне дужине од
неколико центиметара, које одговарају фреквенцијама од хиљаду милиона херца.

Таласне дужине су изразене у ангстремима (10 на -10). У радио-техници данас се

употребљавају радио-таласи таласне дужине од неколико километара, али се они могу
начинити и произвољно дугим, јер у овом смеру не постоји ограничење.

Таласне дужине електромагнетских радијација

Између радио-таласа и видљиве светлости, посматрано у погледу таласне дужине, налази се

област инфрацрвених зрака. У спектроскопији ова област се дели на три подручја: блиско,
средње и далеко. Блиско подручје има опсег таласних дужина од 7800 до 3*10000 Å
(ангстрема), то је подручје које се граничи са видљивом светлошћу. Средње подручје има
опсег од 3*10000 до 3*100000, а далеко подручје од 3*100000 до 3*1000000 и оно се
Граничи са радио-таласима. Идући ка мањим таласним дужинама налази се област видљиве
светлости, а затим ултраљубичасти зраци. На сличан начин, у спектоскопији, област
ултраљубичастих зрака се дели на блиско (3800 Å до 2000 Å) и далеко (2000 до 100 Å)
подручје ултраљубичастих зрака. Иза ових још мање таласне дужине имају икс-зраци, затим
ɣ-зраци и секундарни космички таласи. Извесне области се преклапају на граничним
деловима. Ово не треба схватити као два различита зрачења већ као једно те исто зрачење
произведено на различите начине. Обично начин производње одређује дату област али се
на граничним деловима иста зрачења могу произвести или на један или на други начин, те
их стога убрајамо у једну или другу област таласних дужина електромагнетских радијација.
Опсег електромагнетских радијација веома је велики. Са општег становишта нема никаквих
познатих појава које ограничавају опсег таласних дужина. Једина граница у овом погледу је
практична могућност њихове производње. Видљива светлост представља врло уску област
од целокупног спектра електромагнетских осцилација. При Томе видљива светлост не
представља никакво подручје које би се битно разликовало од осталих подручја. Опсег
видљиве светлости ограничавају само физиолошке особине људског ока што уопште
посматрано у физици нема никаквог већег значаја. Мрежњача у оку је осетљива само на

https://sr.wikipedia.org/wiki/Електромагнетски_спектар 3/5
12.5.23. 10:18 Електромагнетски спектар — Википедија

таласне дужине у назначеном опсегу видљиве светлости Остале области већих или мањих
таласних дужина није у стању да осети те се у овим областима научници служе другим
инструментима.

Види још
Спектар (физичка хемија)

Референце
1. What is Light? (http://cbst.ucdavis.edu/education/courses/winter-2006-IST8A/ist8a_2006_01_0
9light.pdf) Архивирано (https://web.archive.org/web/20131205005843/http://cbst.ucdavis.edu/
education/courses/winter-2006-IST8A/ist8a_2006_01_09light.pdf) 2013-12-05 на сајту
Wayback Machine – UC Davis lecture slides
2. Elert, Glenn. „The Electromagnetic Spectrum, The Physics Hypertextbook” (http://hypertextboo
k.com/physics/electricity/em-spectrum/). Hypertextbook.com. Приступљено 16. 10. 2010.
3. „Definition of frequency bands on” (http://www.vlf.it/frequency/bands.html). Vlf.it. Приступљено
16. 10. 2010.

Литература
Др. Драгиша Ивановић, Властимир Вучић, Физика 2, Научна књига, Београд
Наука, Велика илустрована енциклопедиха, Омладинска књига, Београд

Спољашње везе
Електромагнетски спектар (http://www.astro.hr/ucionica/05-ems/index.htm) Архивирано (http
s://web.archive.org/web/20111211094608/http://www.astro.hr/ucionica/05-ems/index.htm) на
сајту Wayback Machine (11. децембар 2011)
UnwantedEmissions.com (http://www.unwantedemissions.com/) (U.S. radio spectrum
allocations resource)
Australian Radiofrequency Spectrum Allocations Chart (https://web.archive.org/web/20170114
181318/http://www.acma.gov.au/webwr/radcomm/frequency_planning/spectrum_plan/arsp-wc.
pdf) (from Australian Communications and Media Authority)
Canadian Table of Frequency Allocations (https://web.archive.org/web/20081209114827/http://
www.ic.gc.ca/epic/site/smt-gst.nsf/vwapj/spectallocation-08.pdf/$FILE/spectallocation-08.pdf)
(from Industry Canada)
U.S. Frequency Allocation Chart (http://www.ntia.doc.gov/osmhome/allochrt.html) — Covering
the range 3 kHz to 300 GHz (from Department of Commerce)
UK frequency allocation table (https://web.archive.org/web/20121114191258/http://www.ofcom.
org.uk/static/archive/ra/topics/spectrum-strat/future/strat02/strategy02app_b.pdf) (from Ofcom,
which inherited the Radiocommunications Agency's duties, pdf format)
Flash EM Spectrum Presentation / Tool (https://web.archive.org/web/20190205001750/http://at
tic.e-motiv.net/em-spectrum) – Very complete and customizable.
How to render the color spectrum / Code (https://web.archive.org/web/20090104154951/http://
mintaka.sdsu.edu/GF/explain/optics/rendering.html#CIEdiag/) – Only approximately right.
Poster "Electromagnetic Radiation Spectrum" (https://web.archive.org/web/20130426172606/h
ttp://unihedron.com/projects/spectrum/downloads/spectrum_20090210.pdf) (992 kB)
Electromagnetic Spectrum presentation (http://prezi.com/3qp57ddr0fmw/electromagnetic-spect
rum/)

https://sr.wikipedia.org/wiki/Електромагнетски_спектар 4/5
12.5.23. 10:18 Електромагнетски спектар — Википедија

Electromagnetic Spectrum Strategy: A Call to Action (https://purl.fdlp.gov/GPO/gpo46210) U.S.

Department of Defense

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Електромагнетски_спектар&oldid=24516850”

https://sr.wikipedia.org/wiki/Електромагнетски_спектар 5/5