(INTERNA) REVIZIJA

Dr Čedomir Gligoric, prof.

Dr Miloš Pavlović, prof.
Predmet: Finansijska analiza i interna revizija
Beogradska Akademija poslovnih i umetnickih strukovnih studija
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Najjednostavnija definicija interne revizije je da je u pitanju profesija i aktivnost koja pomaže preduzeću da postigne zacrtane ciljeve.

• Interna revizija nije ništa drugo nego vrsta kontrole koja meri i ocenjuje efektivnost drugih kontrola u preduzeću. Radi se o svojevrsnoj
“kontroli kontrola”. Cilj ove vrste revizije je da prati ostvarenje planova preduzeća koji se ostvaruju preko sistema internih kontrola.

• Opšteprihvaćena definicija interne revizije : “Interna revizija je nezavisna, objektivna aktivnost uveravanja i konsultantska aktivnost
osmišljena da doda vrednost i unapredi poslove organizacije. Pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve putem uvođenja sistematskog,
disciplinovanog pristupa radi ocene i unapređenja efektivnosti upravljanja rizicima, procesima kontrole i upravljanja.

• Interna VS Eksterna revizija

 Obe profesije odnose na ponovnu kontrolu, odnosno reviziju. Za razliku od interne revizije koja je usmerena na analizu sistema internih kontrola koje treba da
unaprede poslovanje preduzeća, eksterna revizija je prvenstveno usmerena na davanje mišljenja o istinitosti i tačnosti finansijskih izveštaja preduzeća za
potrebe različitih eksternih korisnika.

 Internu reviziju sprovode zaposleni angažovani od strane uprave. Eksternu reviziju obavljaju spoljni revizori.

 Obe vrste revizije zahtevaju stručne i profesionalne revizore.

 interna revizija usklađuje svoje ponašanje i aktivnost sa Medjunarodnim standardima profesionalne prakse interne revizije koji su propisani od strane Instituta
internih revizora, dok eksterna revizija prati Medjunarodne standarde revizije koji su propisani od Medjunarodnog udruženja revizije.

 Zadatak interne revizije je da utvrdi probleme i greške i daje preporuke upravi preduzeća za njihovo rešavanje. Eksterna revizija se vodi zakonskim rešenjima u
cilju utvrđuvanja tačnosti finansijskih izveštaja i ne zalazi u uzrok nastalih grešaka.

 Interna revizija u prvi plan ističe i razmatra poslovne rizike i utvrđuje verovatnoću njihovog nastanka. Na osnovu toga, daje preporuke upravi, ocenjujući jačinu
rizka. Eksterna revizija je okrenuta analizi poslovnih transakcija i njihove izloženosti riziku, ali za svrhu finansijskih izveštaja.

 Interna revizija je konstantan proces. Eksterna revizija se obavlja u pravilnim vremenskim razmacima.

 Predmet revizije internog revizora je širi u odnosu na eksternog. Interna revizija prati sve procese i aktivnosti u organizaciji kako bi utvrdila eventualne
nepravilnosti i dale preporuke upravi preduzeća. Eksterna revizija je skoncentrisana na tačnost, istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja preduzeća.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Eksterni revizor može se osloniti na nalaze interne revizije. (kriterijumi: kvalitet internog revizora, dobar odnos internog revizora i
uprave i profesionalna savesnost i obim posla)

• Faze saradnje interne i eksterne revizije su:

 1. Obavljanje zadataka internih revizora koje nadgledaju i vode eksterni revizori

 2. Izvršavanje zadataka koje postavlja eksterni revizor

 3. Eksterni revizori se oslanjaju na postupke interne revizije.

• Interna kontrola VS Interna revizija

• Interna kontrola je kontrola koja se odvija trajno i redovno od strane zaposlenih i organa u preduzeću, tako što se ispituje stanje i
poslovanje preduzeća. Radi se o osnovnom obliku nadzora nad poslovanjem organizacije i obuhvata sprovođenje svih mera provere
tekućeg poslovanja. Interna revizija se, vrlo često, naziva “naknadnom kontrolom” ili “kontrolom kontrole.

• Podela interne k0ntrole prema predmetu kontrole:

 Administrativna (Uprava donosi politike i procedure, interna kontrola ima zadatak da utvrdi usaglašenost sa istim)

 Računovodstvena (kontrola dokumentacije, poslovnih knjiga i izveštaja. Cilj - zaštita imovine preduzeća i davanje razumnog
uveravanja da su finansijski izveštaji i evidencije pouzdani)

 Finansijska (provera usaglašenosti tekućeg i planiranog stanja. Cilj - otkrivanje finansijskih problema preduzeća i i potvrđivanje da li
uprava postiže zacrtane finansijske ciljeve)
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Zadaci interne kontrole su:

 sprečavanje rasipanja, pronevere i neefikasne upotrebe sredstava preduzeća

 stvaranje pouzdanih finansijskih izveštaja

 usklađivanje poslovanja sa zakonskim aktima i propisima

 pridržavanje i realizacija poslovne politke preduzeća

 ocena poslovne efikasnosti preduzeća.

• Interna kontrola je proces koji se odvija tokom cele poslovne godine. Radi se o tekućem i stalnom
nadziranju svih poslovnih procesa po hronologiji nastajanja. Interna revizija je aktivnost koja se odvija
povremeno ili periodično, po potrebi.

• Interna kontrola je preventivna, odnosno treba da predupredi nastanak problema u funkcionisanju

organizacije, a interna revizija je korektivna, i bavi se ispitivanjem sistema interne kontrole, odnosno
revidira kontrolnu funkciju ali i izvršnu funkciju.

• Interna kontrola obavlja se od strane nadređenih u određenim sektorima kao i od strane samih zaposlenih
u preduzeću koji su raspoređeni po sektoru. Interna revizija obično se organizuje kao poseban sektor
(odeljenje za internu reviziju) koga imenuje uprava preduzeća.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Osnovni cilj interne revizije je da pomogne, ne samo upravi, nego i svim zaposlenim, da svoje poslove obavljaju na efikasan način.

• Zadaci interne revizije

 Ispitati istinitost i celovitost svih podataka i sredstava preduzeća kako bi se omogućilo da se na osnovu toga podnese revizorski izveštaj;
 Ispitati sisteme preduzeća radi obezbeđenja usaglašenosti sa politikama, procedurama i zakonskim aktima i pronalaženje odgovora na pitanje da li se
organizacija pridržava istih;
 Ispitati ophođenje zaposlenih i načine čuvanja sredstava kao i proveriti njihovo postojanje u preduzeću;
 Dati procenu o tome da li se sredstva (resursi) koriste efikasno i ekonomično;
 Ispitati da li se aktivnosti preduzeća sprovode u skladu sa postavljenim planovima;
 Ispitati efikasnost sistema internih kontrola;
 Oceniti rizik koji može narušiti sistem internih kontrola;
 Pregledati sistem upravljanja i informisanja kao i sisteme elektronskog informisanja;
 Ispitati pouzdanost finansijskih izveštaja;
 Testirati poslovne transakcije i postupke interne kontrole;
 Testirati blagovremenost i pouzdanost izveštavanja u skladu sa zakonom;
 Izvestiti upravu po osnovu specijalnih zadataka.
 Oktriti moguće prevare .

 Prema Međunarodnim standardima računovodstva (ISA 610) svi, prethodno navedeni zadaci se svode na:
 nadgledanje interne kontrole – za uspostavljanje sistema interne kontrole zadužena je uprava preduzeća koja nalaže internoj reviziji da obavlja nadziranje i izveštava upravu o rezultatima.

 provera finansijskih i poslovnih informacija – zadatak interne revizije je da identifikuje, meri i obaveštava upravu o ovim informacijama. Zahteva se da interni revizor mora da obavi sve
testove transakcija, usaglašenosti i procedura.

 provera poslovnih aktivnosti – interni revizor sagledava efikasnost i efektivnost poslovnih aktivnosti ali i nefinansijskih aktivnosti preduzeća.

 provera usaglašenosti sa zakonima i propisima - Interni revizor sagledava usaglašenost sa zakonima, procedurama i ostalim eksternim zahtevima kao i politikom upravljanja i ostalim
uputstvima uprave.

 upravljanje rizikom – zadatak internog revizora je da identifikuje i izmeri nivo značajnosti rizika i uticaj na poslovanje preduzeća i kontrolu sistem.a

 upravljanje – interni revizor može da proceni procese upravljanja koji imaju za cilj da postignu etičke ciljeve i vrednosti i ostvarenje ciljeva poslovanja.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Vrste interne revizije:

• Revizija usklađenosti - odnosi se na utvrđivanje nivoa usaglašenosti predmeta interne revizije sa

zakonskim i podzakonskim aktima, standardima, planovima, ugovorima, politikama i procedurama
poslovanja preduzeća. Osim izveštavanja uprave, neophodno je da interni revizor utvrdi razloge kojii su
doveli do odstupanja i da pruži odgovarajuća obaveštenja i da preporuke za njihova otklanjanja.

• Revizija sistema internih kontrola - ocenjuje upravljanje nad svim aktivnostima preduzeća bilo da su u
pitanju strateške, operativne ili funkcionalne aktivnosti. Zadatak internog revizora je da izjavi stručno
mišljenje o funkcionisanju sistema kontrola, mogućim rizicima i smernicama za umanjenje rizika i da izrazi
mišljenje o stepenu efektivnosti aktivnosti u postizanju planiranih ciljeva. Važan segment revizije sistema
je i revizija sistema informacione tehnologije, njene infrastrukture, umreženosti sistema, sigurnosti tog
sistema i sl. Iz toga proizilazi da bi interni revizor, u ovom slučaju, morao posedovati specifična znanja
iz oblasti informacionih tehnologija

• Revizija uspešnosti poslovanja - odnosi se na procenu ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti sistema

korporativnog upravljanja, aktivnosti, procesa i projekata koji zavise od ukupnih resursa preduzeća
(kadrova, materijalnih resursa), koji se koriste u svrhu postizanja očekivanog rezultata. Ova vrsta revizije
se, često, naziva internom revizijom 3E. Mogu se procenjivati pojedinačni elementi ili svi elementi
zajedno (ekonomičnost, efektivnost i efikasnost).
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Prema medjunarodnim standardima za profesionalnu praksu interne revizije, revizija se organizuje
kao posebno odeljenje u okviru preduzeća koje treba biti nezavisno, a interni revizori objektivni u
donošenju svog suda.

• Zadaci odeljenja interne revizije su:

 Ispitati tačnost i celovitost finansijskih i operativnih podataka, kao i sredstava koja se koriste da bi se takvi podaci uočili, izmerili,
klasifikovali i da bi se o njima podneo izveštaj.
 Ispitati sisteme koji su uvedeni da bi se obezbedilo poštovanje onih politika, planova, postupaka, zakona i propisa koji bi mogli da
imaju značajan uticaj na poslove i izveštaje, kao i da ustanove da li ih se preduzeće pridržava.
 Ispitati načine za čuvanje sredstava i, po potrebi, proveriti postojanje tih sredstava.
 Proceniti ekonomičnost i efikasnost upotrebe sredstava.
 Ispitati poslove i programe da bi utvrdilo da li su rezultati u skladu sa postavljenim ciljevima.

 Nezavisnost internog revizora

 odeljenje interne revizije treba se baviti isključivo poslovima interne revizije.

 odeljenje interne revizije mora biti nezavisno i od svakodnevnih procesa interne kontrole.

 izjava o nepostojanju sukoba interesa. Direktor interne revizije može zahtevati da svaki revizor u timu potpiše Izjavu o nepostojanju
sukoba interesa. Time se sprečava mogućnost ugrožavanja nepristrasnosti i objektivnosti revizora u obavljanju svoje aktivnosti.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Tipovi organizacije interne revizije:
• Tradicionalni oblik organizacije podrazumeva da su revizori odgovorni za različite poslovne aktivnosti ili su specijalizovani za
posebne funkcije u preduzeću (za finansije, za proizvodnju, za nabavku i sl.) Osnovna prednost ovakve organizacije je da svako
obavlja posao koji najbolje zna da radi. Nedostatak može biti manjak komunikacije između revizora specijalista, odnosno loša
koordinacija.

• U integrisanoj organizaciji, interna revizija je podeljena na područja revizorskih aktivnosti, gde svako područe ima svog
rukovodioca. U okviru svakog područja, postoje revizori specijalisti koji zajedno obavljaju svoje aktivnosti, i zajedno procenjuju
rizik i učestvuju u prikupljanju rezultata revizije. Područja revizorskih aktivnosti su u stalnoj koordinaciji.

• Kriterijumi kvalitetno organizovane interne revizije su:

 1. adekvatnost pozicija i linija izveštavanja u organizaciji

 2. neograničeni pristup svim aspektima rada organizacije uz posedovanje dovoljno resursa za realizaciju strategije bazirane
na rizicima.

 3. interni revizori u odeljenju moraju raditi sistematično i bez prepreka.

 4. kadar u odeljenju mora biti visoko stručan i profesionalan, nepristrasan i bez mogućeg sukoba interesa bilo kog revizora.

 5. interni revizori treba da prezentiraju svoje nalaze bez straha i vremenskih ograničenja.

 6. interni revizori moraju biti uporni, što znači da odeljenje interne revizije mora raditi principijelno, dok god ne razreši sva
pitanja.

 7. odeljenje interne revizije mora biti izbalansirano, u smislu pravilnog usklađivanja uloge uveravanja i konstultanske uloge,
kako bi se zadržala objektivnost nalaza.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Osnovni poslovi koje obavlja interni revizor:

 1. obavlja poslove interne revizije na osnovu utvrđenih ciljeva revizije, a u skladu sa standardima
Instituta za internu reviziju i standardima samog odeljenja.
 2. identifikuje i procenjuje moguće rizike.
 3. sprovodi revizorske procedure, od identifikovanja predmeta revizije, preko postupka izvođenja
revizorskih dokaza, do dokumentovanja procesa revizije.
 4. sastavlja i vrši odgovarajuće revizorske testove, a zatim ocenjuje rezultate testova. Testovi se
zasnivaju na procedurama odeljenja za internu reviziju i ostalim priznatim procedurama.
 5. sastavlja radnu dokumentaciju, obavlja razgovore i analizira prikupljenu dokumentaciju.
 6. ocenjuje sisteme interne kontrole i materijal dostavlja drugim revizorima u odeljenju u cilju merenja
uticaja kontrole na druge procedure revizije.
 7. analizira revizorske nalaze i preporuke koje se odnose na oblast koja je predmet njegove revizije.
 8. ocenjuje i dokumentuje revizorske nalaze koji treba da podrže njegove zaključke.
 9. saopštava rezultate revizije i daje odgovarajuće predloge.

• Interna revizija u našoj zemlji???

 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Postupak interne revizije obuhvata više faza:

• 1. Planiranje i preliminarne aktivnosti interne revizije

• 2. Sprovođenje interne revizije (terenski rad)
• 3. Izveštavanje
• 4. Praćenje napretka sprovođenja preporuka.

• 1. Planiranje i preliminarne aktivnosti interne revizije

• Početak procesa interne revizije zasnovan je na godišnjem planu rada interne revizije. Ovaj plan odobrava se od strane odbora za
reviziju ili uprave preduzeća (direktora organizacije). Direktor odeljenja interne revizije raspoređuje zadatke na zaposlene u odeljenju,
shodno usvojenom godišnjem planu interne revizije. Početku procesa interne revizije prethodi preliminarni pregled, na osnovu koga
se stiče slika o predmetu revizije. Ovaj pregled predstavlja osnovu za planiranje revizije, kao i utvrđivanje ciljeva revizije, obima
revizije i konkretnih oblasti na kojima će biti naglasak.

• Preliminarno ispitivanje sastoji se iz prikupljanja svih relevantnih podataka i činjenica o specifičnom području koje je predmet
revizije. Osnovni izvori za prikupljanje informacija, u postupku preliminarnog ispitivanja su:

 Informacije koje već postoje u odeljenju interne revizije

 Informacije koje su raspoložive u celoj organizaciji (preduzeću)
 Informacije iz jedinice koja je predmet interne revizije (revidirano područje) i
 Informacije dobijene analitičkim postupcima (analitičke tehnike ispitivanja kojima se analiziraju ili porede važni podaci

 Vođa tima ili direktor odeljenja interne revizije mora pripremiti pismo najave revizije za rukovodioca oblasti koja je predmet revizije ili za
upravu preduzeća ako se sprovodi interna revizija cele organizacije.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE

• Osnovne komponente rizika interne revizije su:

• 1. inherentni rizik – rizik postojanja značajne nepravilnosti koji se pojavljuje u podacima ili
prikupljenim informacijama (pri evidenciji poslovnog događaja); visina ovog rizika zavisi od
karakteristika odeljenja ili samog preduzeća koje je predmet revizije, specifičnosti poslovanja i
specifičnosti same interne revizije koja treba da se obavi.

• 2. kontrolni rizik – rizik da sistem interne kontrole koja je predmet revizije neće sprečiti ili otkriti tu
značajnu nepravilnost; visina ovog rizika zavisi od toga kako funkcioniše sistem internih kontrola.

• 3. rizik neotkrivanja – rizik da sam interni revizor neće otkriti značajnu nepravilnost koju sistem
interne kontrole nije uspeo da spreči; ovaj rizik zavisi od samih testova koje sprovodi interni
revizor ili postupaka koje koristi prilikom interne revizije.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE

• 2. Terenski rad

• U toku terenskog rada revizori moraju prikupiti dokaze i na osnovu njih utvrditi nalaze revizije.Ključna faza u sprovođenju
interne revizije. Na osnovu terenskog rada, revizor upoređuje stanje jedinice revidiranja sa utvrđenim merilima za ostvarivanje
poslovne politike, poštovanja zakonskih propisa, akata, planova, projekata i drugih normi.

• Terenski rad interne revizije svodi se na obavljanje testova, prikupljanje dokaza i utvrđivanje nalaza.

• Osnovni zadaci u radu interne revizije na terenu se svode na prikupljanje dokaza o efikasnosti sistema internih kontrola, o
proceni rizika, ali rizika sa kojim se suočava preduzeće u odnosu na postavljene poslovne ciljeve i poslovne politike, o
usklađenosti poslovanja sa normativnim aktima i uputstvima jedinice revizije ili celog preduzeća.

• Najvažniji element terenskog rada – procena rizika. Pored ispitivanja knjigovodstvenih podataka, provere usklađenosti sa
zakonom, otkrivanja kriminalnih radnji i grešaka, interna revizija se sve više okreće procesu upravljanja rizicima kako bi
odgovorila zahtevima neizvesnog poslovanja i obezbedila menadžmentu donošenje adekvatnih poslovnih odluka.

• Uprava preduzeća postavlja ciljeve poslovanja, svesna da se suočava sa određenim rizikom neostvarenja istih, a zadatak
internog revizora je da utvrdi i izmeri stepen rizika i pruži određene savete u pogledu upravljanja rizikom. U slučaju da sistem
interne kontrole ne prepozna moguće rizike, zadatak internog revizora je da pruži upravi preduzeća informacije o identifikaciji
rizika, predloži strategije za upravljanje rizikom i sl.

• Interna revizija ne donosi odluke o tome kako upravljati rizikom. To je zadatak menadžera.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Kako bi mogao da se izmeri uticaj pojedinih rizika, interni revizor sprovodi metod apsolutne i relativne
sistematizacije rizika.

• Suština metoda

Rizici Verovatnoća Uticaj rizika na Ukupan nivo

(Spoljni i pojave rizika poslovanje rizika
Unutrašnji) preduzeća
Rizik 1 Niska, srednja Najniži (1) Za rizik 1
(1,2)
Rizik n Visoka (3) Najviši (9) Za rizik n
/ / / Zbirni rizik

matematičke i statističke metode

 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• Radnu dokumentaciju internih revizora čine radni papiri. Ova dokumentacija naziva se testovima. Na
osnovu testova proverava se delovanje sistema internih kontrola, procena i upravljanje rizicima,
usklađenost poslovanja sa propisima, zakonima i aktima ostvarivanje ciljeva i zadataka poslovne pollitike i
sl.

• Radna dokumentacija može biti potpuna kada se u njoj nalaze svi podaci i papiri vezani za predmet
revizije, i delimična ukoliko se prilikom prikupljanja dokaza primenjuje koncept uzorkovanja.

• Uzorkovanje - proces dobijanja spoznaje o velikom broju podataka analiziranjem manjeg broja podataka.
U tom slučaju, interni revizor mora preuzeti rizik relevantnosti izabranog uzorka. Osnovna prednost:
sniženje troškova i ubrzanje procesa revizije, a osnovni nedostatak: nema podataka o svim elementima
koji čine dati skup i uvek postoji određena statistička greška da uzorak nije reprezentativan.

• Nestatističko uzorkovanje podrazumeva da interni revizor, na bazi sopstvenog iskustva odabira stavke
koje će biti predmet revizorske procene. Statističko uzorkovanje je pristup koji se može nazvati fer
pristupom, jer obezbeđuje dobijanje relativno precizno kvantifikovanje rezultata. Radi se o pouzdanom
metodu, posebno ako je nivo pouzdanosti visok (npr. 0,95).

• U ovoj fazi, interni revizor procenjuje da li su dokazi dovoljni, pouzdani i relevatni.

 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• 3. Izveštavanje
• Stručno revizorsko mišljenje o sistemu internih kontrola može biti:

 1. Zadovoljavajuće – pozitivno (sistem internih kontrola u revidiranom procesu uspostavljen je na visokom nivou i osigurava minimiziranje potencijalnih rizika, čime
doprinosi ostvarivanju postavljenih poslovnih ciljeva)
 2. Zadovoljavajuće, ali uz manje nedostatke (uprava je uspostavila sistem internih kontrola, međutim revizori su tokom obavljanja revizije uočili određene delove sistema
koje bi trebalo da se poboljšaju)
 3. Nezadovoljavajuće – negativno sa detaljnim pregledom nedostataka (sistem internih kontrola je slabo postavljen i loše funkcioniše).

 Osnovni elementi revizorskog izveštaja su:

 1. Sažetak (skraćeni izveštaj)

 2. Detaljni izveštaj
 3. Prilozi

• Kvalitetan revizorski izveštaj

 1. da bude koncizan i bez nepotrebnih detalja

 2. da postoji konzistentnost nalaza u sažetku i detaljnom izveštaju
 3. da su nalazi konstruktivni
 4. da bude relevantan
 5. da preporuke moraju biti usmerene isključivo ka postizanju željenih rezultata i sl.

• Revizorski izveštaj se dostavlja rukovodiocu revidiranog područja, odnosno upravi preduzeća, ako je predmet revizije celokupno preduzeće. Nakon toga, interni
revizor usaglašava zaključke i preporuke sa upravom preduzeća. Sledi izrada konačnog revizorskog izveštaja, koji se, zatim, dostavlja nadležnom organu, obično
odboru za internu reviziju.
 4. OSNOVI INTERNE REVIZIJE
• 4. Praćenje napretka

• Praćenje preporuka - aktivnost u kojoj interni revizori utvrđuju primerenost, efikasnost i pravovremenost
preduzimanja radnji od strane uprave i menadžera, u skladu sa nalazima i preporuka internih revizora.
Odgovornost sprovođenja preporuka leži na upravi preduzeća, koja treba da preduzima sve neophodne korake,
u cilju otklanjanja nedostataka.

• Aktivnosti u fazi praćenja napretka:

• 1. menadžment i uprava preduzeća moraju preduzeti aktivnosti kako bi se sastavio plan aktivnosti na polju
sprovođenja preporuka i, o tome, obavestiti revizora.
• 2. uprava preduzeća ili rukovodilac revidiranog područja su odgovorni za sprovođenje svih preporuka interne
revizije.
• 3. uprava ili rukovodilac revidiranog područja mora izveštavati internog revizora o postignutom.
• 4. u slučaju neadekvatnih napora uprave, interni revizor mora podsticati sprovođenje preporuka i koordinirati
aktivnosti
• 5. direktor interne revizije je obavezan da u godišnjem izveštaju naznači procenu sprovedenih aktivnosti u
odnosu na njegove preporuke. Izveštaj podnosi upravi i odboru za reviziju.
• 6. ako preporuke nisu sprovedene na valjan način, u skladu sa planom aktivnosti, potebno je utvrditi razloge
nesprovođenja i o tome obavestiti upravu i odbor za reviziju, radi utvrđivanja daljih aktivnosti.