1.

Francuska abeceda (redoslijed slova, a ne fonetska transkripcija)

2. Nazivi interpunkcija (na francuskom)

INTERPUNKCIJA (la ponctuation):

- navodnici se kaže les guillemets, a pišu se drukčije: « … », (a ne „ ...“)

- točka se kaže le point (.)

- zarez se kaže la virgule (,)

- točka zarez se kaže le point-virgule (;) se češće rabi u francuskom nego u hrvatskom.

- tri točkice se kaže les points de suspension (…)

- upitnik je le point d'interrogation (?)

- uskličnik je le point d'exclamation (!)

- dvotočka je le deux-points ou double point (:)

- crta je le tiret: – (rabi se u dijalozima)

- crtica ili spojnica je le trait d'union: -

3. Nazivi akcenata (na francuskom)

Uglavnom je naglasak u francuskom na kraju rečenice.

Što se tiče grafije, bolje je govoriti o aksentima.

Akcent je dio pravopisnih pravila, nema veze s izgovorom.

Imamo 4 akcenta (accents) koji se isključivo uporabe sa samoglasnicama:

- oštri akcent (uzlazni, koji ide prema gore): l'accent aigu (inače aigu znači i visoko kad netko pjeva
visoko).

- teški akcent (silazni, koji ide prema dolje): l'accent grave (inače grave znači i visoko kad netko pjeva
duboko).

- zavinuti akcent (naopaki v nad slovom, kućica ili krov): l'accent circonflexe.

- trema (dvije točkice nad slovom, umlaut) ili dijereza (iz st. gr.): l'accent tréma ou le tréma.

4. Fonetska transkripcija nazala i digrama

5. Fonetska transkripcija nekoliko jednostavnih riječi

6. Glagoli biti i imati u prezentu

ÊTRE [εtr]

Je suis [ž swi] = ja sam

Tu es [ty ε] = ti si

Il / elle est [il / εl ε] = on / ona je

Nous sommes [nu som] = mi smo

Vous êtes [vuz et] = vi ste

Ils / elles sont [il / εl sõ] = oni / one su

AVOIR [avoar]

J’ai [žε] = imam

Tu as [ty a] = imaš

Il / elle a [il / εl a] = (on /ona) ima

Nous avons [nuz avõ] = imamo

Vous avez [vuz ave] = imate

Ils /elles ont [ilz / εlz õ] = (oni / one) imaj

7. Upitne zamjenice

pourquoi [purkoa] zašto

- quoi [koa] što

- à quoi [a koa] na što

- que [kø] što

- qu’est-ce que [kεskø] što

- est-ce que [εskø] pitanje + li

- qui [ki] (t)ko

- à qui [a ki] komu

- de qui [dø ki] čiji, čija

- quand [kã] kad(a)

- où [u] gdje, kamo

- d’où [du] od kud

- comment [komã] kako

- quel(s), quelle(s) [kεl, kεl] koji, koje, koja

- combien [kõbijέ] koliko

8. Pozdravi

- pozdraviti: saluer, pozdraviti se: se saluer

- pozdrav : salutations, lijep pozdrav : salutations distinguées

- pozdraviti kad smo na ti = tutoyer, kad smo na Vi = vouvoyer

- upoznati se (nekoga): faire la connaissance de (quelqu’un)

- dobar dan ! / dobra večer ! : bonjour ! / bonsoir !

- bok ! (zdravo !), bokić ! : salut !, coucou !

- kako ste? : Vous allez bien ? ili Comment allez-vous ?

- kako si ? : Tu vas bien ? / Ça va ?

- molim Vas : s’il Vous plaît

- molim te : s’il te plaît

- zahvaljujem Vam se : je Vous remercie

- srdačan pozdrav : bien à vous ili bien à toi

- drago mi je : enchanté de faire votre connaissance / enchanté

- dobrodošli! : bienvenue!

- dragi X, draga Y, dragi XX, drage YY: cher X, chère Y, chers XX , chères YY

- hvala (hvala ti) : merci (je te remercie)

- pusa (ljubim te) : bisous (je t’embrasse)

- ugodan dan ! : bonne journée !

- ugodna večer ! :bonne soirée !

- laku noć ! : bonne nuit ! bon week-end, bonne année !

- vidimo se ! : à bientôt !

- vidimo se sutra ! : à demain !

- vidimo se u ponedjeljak ! : à lundi !

- pozdravi (nekoga) : passe le bonjour à (quelqu’un)

- nazadraviti : trinquer

- živjeli ! : santé ! ili tchin tchin ili à la tienne !

- sretan rođendan ! : joyeux anniversaire !

- lijepo se provedi ! : passe du bon temps ! ili amuse-toi bien !

- ugodno čitanje ! : bonne lecture !

- ugodan koncert ! : bon concert !

- ugodan film ! : bon film !

- sretan put ! : bon voyage !

- ugodan rad ! : bon travail !

- doviđenja ! : au revoir !

- zbogom ! (oproštaj) : adieu !

- oprostite : excusez-moi ili pardon

- oprosti : excuse-moi ili pardon

- nema problema : pas de problème

- može (dogovoreno) : d’accord ili ça marche

- odlično (savršeno) : parfait

- izvolite ! : je vous en prie

- molitva : la prièr

9. Nacionalnosti

Muški rod / Ženski rod

grec [grεk] / grecque [grεk] = grčki (ili Grk) i grčka (ili Grkinja)

croate [kroat] / croate [kroat] = hrvatski (ili Hrvat) i hrvatska (ili Hrvatica)

espagnol [εspanjol] / espagnole [εspanjol] = španjolski (ili Španjolac) i španjolska (ili

Španjolkinja)

Pridjevi koji se čitaju drugčije kad je muški i ženski rod:

français [frãsε] / française [frãsεz]

hongrois [õgroa] / hongroise [õgroaz]

allemand [alømã] / allemande [alømãd]

autrichien [otrišjέ] / autrichienne [otrišjεn]

roumain [rumέ] / roumaine [rumεn]

Chinois - Kinez / Chinoise - Kineskinja

[šinoa] / [šinoaz]

Portugais - Portugalac / portugaise - Portugalka

[portugɛ] / [portugɛz]

Américain - Amerikanac/ Américaine - Amerikanka

[amerikέ] / [amerikɛn]

Anglais - Englez / Anglaise - Engleskinja

[ãglɛ] / [ãglɛz]

Indien - Indijanac / Indienne- Indijanka

[έdijέ] / [έdiɛn]

Suisse - Švicarac / Suisse - Švicarka

[sywis] / [sywis]

Belge - Belgijac / Belge - Belgijka

[belž] / [belž]

Suédois - Šveđanin / Suédoise - Šveđanka

[syedoa] / [syedoaz]

Russe - Rus / Russe - Ruskinja

[rus] / [rus]

10. Vezivanje (kod nijemog i aspiriranog h)

11. Brojevi do 22

0 zéro [zero] 11 onze [õz]

1 un [έ] 12 douze [duz]

2 deux [dø] 13 treize [trεz]

3 trois [troa] 14 quatorze [katorz]

4 quatre [katr] 15 quinze [kέz]

5 cinq [sέk] 16 seize [sεz]

6 six [sis] 17 (10 + 7) dix-sept [di sεt]

7 sept [set] 18 dix-huit [di zyit]

8 huit [wyit] 19 dix-neuf [di znøf]

9 neuf [nøf] 20 vingt [vέ]

10 dix [dis] 21 vingt et un [vέt e έ]

22 vingt-deux [vέt dø]

12. Redni brojevi do 10

1er / 1ère premier [prømje] / première [prømjεr]

2e deuxième [døzjεm]
3e troisième [troazjεm]

4e quatrième [katrijεm] (ovdje se čuje [i])

5e cinquième [sέkjεm]

6e sixième [sizjεm]

7e septième [setjεm]

8e huitième [wyitjεm]

9e neuvième [nøvjεm]

10e dixième [dizjεm

13. Osnovni vokabular iz školskog sustava

FRANCUSKA HRVATSKA

La crèche (od 2 do 4 g.) Jaslice

L’école maternelle ili le jardin d’enfants Vrtić

(od 4 do 6 g.)

L’école élémentaire: ------------------------------------------- Osnovna škola

CP (cours préparatoire) : 6-7 g. 1. razred oš

CE1 (cours élémentaire 1) : 7-8 g. 2. razred oš

CE2 (cours élémentaire 2) : 8-9 g. 3. razred oš

CM1 (cours moyen 1) : 9-10 g. 4. razred oš

CM2 (cours moyen 2) : 10-11 g. 5. razred oš

Le collège

6e : 11-12 g. 6. razred oš

5e : 12-13 g. 7. razred oš

4e : 13-14 g. 8. razred oš

---------------------------------------------------------------------- Gimnazija / Srednja škola

3e : 14-15 g. 1. razred

U Francuskoj se polaže le brevet, ispit koji omugućava upis u gimnaziju.

Le lycée / le lycée technique -----------------------------------------------------------------------------

2e seconde*, čita se [søgõd], a ne deuxième : 15-16 g. 2. razred

1ère première : 16-17 g. 3. razred

Terminale : 17-18 g. 4. razred

* second / seconde inače znači: drugi, novi, još jedan (pazite: imenica la seconde = sekunda).

Pridjev secondaire = drugorazedni, sekundaran, sporedan

Imate izraz: Enseignement secondaire = srednjoškolska (gimnazijska) nastava

Baccalauréat (le bac) [bakalorea] Državna matura

Prvi ispit na maturi je moderna ''filozofija'', što znači od Descartesa sve na dalje. Republika je izbacila
i etiku i vjeronauk iz sustava. Ironija je u tome što je crkva stvorila sveučilište, a od 10. do 14. st.
Pariško teološko sveučilište je uzdiglo znanost na Zapadu do vrhunca!

Sustav ocjenjivanja : od 0 do 20

0 do 10 = 1: nedovoljan (insuffisant)

10/20 do 11/20 = 2 : dovoljan (passable)

12/20 do 14/20 = 3 : dobar (bien)

15/20 do 17/20 = 4 : vrlo dobar (très bien)

18/20 do 20/20 = 5 : odličan (excellent)

Napomena : U matematci se rabi ''znamenka'' (= znak kojim prikazuju brojevi u brojevni sustavima):
le chiffre [šifr]

14. nazivi mjeseca u godini

LES MOIS MJESECI

- Janvier Sječanj

- Février Veljača

- Mars Ožujak

- Avril Travanj

- Mai Svibanj

- Juin Lipanj

- Juillet Srpanj

- Août Kolovoz

- Septembre Rujan

- Octobre Listopad

- Novembre Studeni

- Décembre Prosinac

15. rastavljanje na slogove (jednostavnih riječi)

postoji nekoliko pravila kako ispravno raspravljati riječi u francuskom:

- rastavlja se između dva suglasnika, bez obzira što su iste ili različite:

npr. bel-le [bεl] (= lijepa)

npr. la for-me [form] (= oblik)

- nikad se ne rastavlja nakon sljedećih dvosuglasnika: ch, gn, ph, th, bl, cl, fl, gl, pl, br, cr, dr, fr, gr, pr,
tr, vr:

npr. le ba-che-lier [bašølje] (= maturant)

npr. la ma-gni-fi-cence [manjifisãs] (= raskoš, veličanstven sjaj)

npr. le té-lé-phone [tεlefon] (= telefon)

npr. l'a-po-thé-ose [l'apoteoz] (= apeotoza, obožavanje)

npr. le ta-bleau [tablo] (= slika s okvirom)

npr. la dé-cli-nai-son [dεklinεsõ] (= padež)

npr. l'in-fla-tion [lέflasjõ] (= inflacija)

npr. le ver-glas [vεrgla] (= poledica)

npr. l'im-plan-ta-tion [lέplãtasjõ] (= usađivanje, naseljivanje)

npr. l'em-bry-on [lãbrijõ] (= embrion, začetak)

npr. l'a-gri-cul-tu-re [lagrikultyr] (= poljoprivreda)

npr. la ré-cré-a-tion [rekreasjõ] (= rekreacija, odmor)

npr. l'or-dre [lordr] (= red)

npr. l'in-frac-tion [lέfrakjõ] (= prekršaj)

npr. l'im-pré-vi-sible [lέprevizibl] (= nepredvidiv)

npr. le tra-vail [travaj] (= posao)

npr. le ha-vre [avr] (= plitka luka, inače luka = le port)

može ih biti više u istoj riječi:

pr. la dé-fla-gra-tion [deflagrasjõ]

- Kad imamo tri suglasnike koje počinju sa m, p, uvijek se rastavlja između drugog i trećeg suglasnika:

npr. m, p i l: la con-temp-la-tion [kõtãplasjõ] (= kontemplacija) ili com-plè-te-ment [kõplεtømã] (=

sasvim, potpuno, posve)

npr. m, p i r: l'emp-re-sse-ment [lέprεsømã] (= 1. žurba, 2. gorljivost)

npr. m, p i t: la Ré-demp-tion [rεdãpsjõ] (= Otkupljenje)

- Kad imamo tri suglasnike, među kojima dva su ista, uvijek se rastavlja između prvog i drugog
suglasnika:

npr. p, p i l: l'ap-plau-di-sse-ment [laplodismã] (= pljesak, aplauz)

npr. f, f i r: l'af-fron-te-ment [lafrõtømã] (= suočenje)

- Kad imamo tri različite suglasnike, uvijek se rastavlja između prvog i drugog suglasnika:

npr. x, p i r: l'ex-pre-ssion [lεksprεsjõ] (= izraz)

npr. n, s i t: l'in-sti-tu-tion [lέstitysjõ] (= institucija)

npr. b, s i t: la Tran-sub-stan-tia-tion [trãsybstãsjasjõ] (= pretvorba)

- Kad su manje od 4 ili 5 slova, ne smije se rastavljati:

npr. l'eau [lo] (= voda), l'ours [lurs] (= medvjed), l'oie [loa] (= guska), l'âge [laž] (= godina), la cœur
[cør] (= srce), la vie [vi] (= život), le vent [vã] (= vjetar), la pluie [plywi] (= kiša, dažd), le temps [tã] (=
vrijeme), l'arc-en-ciel [larkãsijεl] (= duga na nebu, slov. mavrica)
- Kad je hiatus (dva samoglasnika koje se čitaju), ne smije se rastavljati:

npr. Noël [noεl] (= Božić), hier [ijεr] (= jučer), le maïs [majis] (= kukuruz), l'oa-sis [loazis] (= oaza)

16. pitanje: koliko je sati i odgovor

Koliko je sati? = Quelle heure est-il? [kɛl ør ɛtil].

Kronološko vrijeme (sat) se izražava na sljedeći način:

4:00 ili 16:00 Il est quatre heures [ør] (= sad je četiri ili sada su četiri sata)

17. pitanje: koji je danas datum i odgovor

- službeno (na poslu, na fakultetu itd.):

Quel jour sommes-nous? [kεl žur som nu] = koji je danas dan?

Odgovor: On est lundi (4 avril) [õn ε lέdi] = danas je ponedjeljak (4. travnja)

Quelle date sommes-nous? [kεl dat som nu] = koji je danas datum?

Odgovor: On est le 4 avril [õn ε lø katr avril] = danas je 4. travnja

- neslužbeno (u svakodnevnom životu):

''On est le combien aujourd'hui?'' = koji je danas dan?

Odgovor: On est le 4. = danas je četvrti.

''C'est le combien aujourd'hui?'' = koji je danas datum?

Odgovor: C'est le 4.= danas je četvrti.