Koristeći isti metod buđenja ispitanika, Stikgold je izveo još jedan eksperiment

kojim je iznova potvrđeno koliko radikalno drugačije, kad je posredi kreativna

obrada sećanja, mozak funkcioniše tokom sanjanja u REM fazi. Proučio je način na
koji naše priče o srodnim konceptima, što je poznato i kao semantičko pamćenje ili
znanje, funkcionišu noću. Semantičko pamćenje je nalik porodičnom stablu koje se
širi od vrha nadole po snazi povezanosti. Na slici 14 prikazan je primer jedne
takve asocijativne mreže koja je izašla iz mog uma, a odnosi se na Univerzitet
Berkli, gde sam profesorKoristeći standardni test na računaru, Stikgold je poredio
kako te asocijativne mreže podataka funkcionišu posle buđenja iz NREM faze i REM
faze spavanja i tokom uobičajenog rada danju, u budnom stanju. Kada osobu probudite
iz NREM faze ili procenjujete njen učinak tokom dana, njen mozak funkcioniše po
principima bliskog i logičnog povezivanja pojmova, baš kao na slici 14. No,
probudite li osobu iz REM faze spavanja i algoritam funkcionisanja mozga je sasvim
drugačiji. Nestala je hijerarhija asocijativnog logičkog povezivanja. Mozak u REM
fazi spavanja u kojoj se sanja nimalo nije bio zainteresovan za dosadna,
zdravorazumska povezivanja –
povezivanja tipa „od jednog do drugog koraka“. Umesto toga, mozak je preskakao
očigledne korake i prelazio je na koncepte koji su po srodnosti veoma udaljeni.
Stražari u vidu logike napustili su mozak koji sanja u REM fazi spavanja. Sada su
divni eklektični lunatici upravljali azilom za asocijativno pamćenje. U REM fazi
kad se sanja gotovo sve je moguće – a što bizarnije, to bolje, na šta ukazuju
rezultati istraživanja.
Ova dva eksperimenta, s rešavanjem anagrama i semantičkom pripremljenošću, otkrila
su koliko
se radikalno razlikuju principi funkcionisanja mozga dok sanja u odnosu na principe
funkcionisanja tokom NREM faze spavanja i u stanju budnosti. Kad uđemo u fazu REM
spavanja i počnemo da sanjamo, kreće da se odvija inspirativan oblik mešanja i
povezivanja sećanja. Više nismo sputani time da uočavamo samo najtipičnije i
najočiglednije veze između sadržaja memorije. Naprotiv, mozak se tad aktivno
usmerava ka traženju najudaljenijih, najmanje očiglednih veza između
skupovapodataka.
Širenje prostora naše memorije slično je gledanju kroz teleskop. Kada smo budni,
gledamo kroz
pogrešan kraj teleskopa ukoliko nam je cilj preobražaj načina razmišljanja i
kreativnost. Kratkovidi smo, krajnje fokusirani samo na jedno, vidik nam je skučen,
pa stoga ne možemo da obuhvatimo ceo informacioni kosmos koji nudi naš mozak. U
budnom stanju vidimo samo ograničen skup svih mogućih međusobnih veza sadržaja
memorije. Međutim, kad utonemo u sanjanje, važi suprotno: počinjemo da gledamo kroz
drugi (pravi) kraj teleskopa i možemo da pretražujemo sve sadržaje sećanja.
Kada koristimo ta širokougaona sočiva sna, možemo da spoznamo celu konstelaciju
pohranjenih podataka i njihove raznovrsne mogućnosti povezivanja, a sve u službi
kreativnosti. STAPANJE SEĆANJA U PEĆNICI
SNOVA.