Rad i aktivnost čine nas srećnim.

Lenjost nas, nasuprot tome, čini tužnim to je

znao već i Toma Akvinski, od koga ovaj iskaz i potiče. Aktivnost deluje
antidepresivno, može nas odvesti i u stanje samozaborava koje je za duševni život
toliko rasterećujuće. To su pokazala brojna istraživanja o osećaju sreće. Vodeću
ulogu u njima odigrao je psiholog s imenom koje je teško izgovoriti Čiksentmihalji,
koji je skovao pojam flou. Flou na engleskom znači teći i označava unutrašnje
stanje u kome se potpuno utapamo u ono što radimo. Ako dospem u flou, doživljavam
samozaborav. U to stanje mogu da dospem dok se bavim baštovanstvom, skijanjem,
ručnim radom, ili sviram pri svakoj aktivnosti kojoj se usredsređeno posvećujem. Ta
posvećenost nekom delanju zahteva doživljaj kompetencije i daje osećaj čulne i
smisaone ispunjenosti. Tada se nalazimo u modu sunčanog deteta. Ako nemaš mnogo
interesovanja i ne baviš se nikakvim hobijem, preporučujem ti da hitno izgradiš tu
oblast svog života. Razmisli šta te raduje i počni. Nikad nemoj da misliš da si
možda previše star. Mnoge stvari naročito dobro učimo ako smo malo stariji jer
imamo bolje strategije učenja nego kada smo bili deca. Tako, recimo, odrasli
nasuprot uobičajenom mišljenju mnogo brže uče da sviraju neki instrument nego deca.
Ja sam, recimo, klavir počela da sviram tek sa četrdeset dve godine i vrlo brzo sam
napredovala.U životu nam se skoro sve vrti oko međuljudskih odnosa. Dobri odnosi i
veze čine nas srećnim, a loši nesrećnim. Kome još koristi i najveće bogatstvo ako
se oseća usamljenim? Šta nam i najveći uspeh donosi ako nam nijedan čovek nije
stvarno blizak? Dubok osećaj usamljenosti najgore je duševno stanje od koga čovek
može da pati. Svi osećamo veliku čežnju da budemo priznati i da pripadamo nekoj
zajednici. Naša želja za vezivanjem i povezivanjem je, kao što sam već napisala,
egzistencijalna. Zbog toga su i naše zaštitne strategije usmerene na naše
međuljudske odnose: one bi trebalo da nam pomognu da budemo priznati i voljeni, a
da spreče da budemo napadnuti i odbačeni. Ceo svet funkcioniše po principu uspeha i
priznanja. Onaj ko hoće priznanje, mora da bude bolji, lepši, moćniji, bogatiji ili
naprosto „sasvim drugačiji“ od drugih. Slabost, nasuprot tome, ne sme da pokazuje.
A naše zaštitne strategije se, u skladu s tim, svode na to da nismo autentični to
jest da smo autentični samo delimično.