Aна- пријемни

Домаћи:
186-190, 148, 149, 229, 231, 234, 235, 236, 237

1. Подвучи зависну реченицу, па јој одреди врсту:

2. Стани где је најмање воде. месна

3. Када дођеш из школе, иди на утакмицу. временска
4. Није ми се јавио, јер није понео телефон. узрочна
5. Милан трчи  чим се пробуди. временска
6. Срешћемо се где се обично срећемо. месна
7. Посматрам девојку  која има плаву косу. Односна, атрибут
8. Прича се да је Марко Краљевић  био велики јунак. изрична, прави објекат
9. Цар написа оно што је девојка пожелела. односна
10. Сви знају да Пера добро игра кошарку. изрична
11. Ко је плашљив, боји се мрака. Односна, субјекат
12. Чим смо стигли,  Момир  ме питао могу ли да причам с њим о Сташи. 1.временска 2.
изрична
13. Милош одлично игра, јер напорно тренира. узрочна
14. Непрестано је проверавао да ли је вода довољно топла за купање. изрична
15. У музеју смо видели Мају,која је била одушевљена наивним сликарством. односна
16. Објаснио нам је како је настала нафта. изрична
17. Куда год да одем, добро се осећам. месна
18. Запослио се у месту где живи. односна
19. Запослио се тамо где живи. месна
20. Видео је где се њих двојица свађају. месна
21. Иди куда ти душа пожели. месна
22. То је пут куда нико не пролази. односна
23. Марко је, док смо се ми двоумили,купио карту за концерт. временска
24. Осећам вечерас, док посматрам ласте, како срце моје полагано расте.
1.временска 2. изрична
25. Грдила сам га што се није боље умотао у ћебе док се возио фијакером. 1.узрочна 2.
временска
26. Обављали смо послове које су нам домаћини одређивали, спавали где су нас сместили.
1.односна 2. месна
27. Кад би ловили, они би ћутали, мргодни у својој строгости, јер рибе све чују. 1. Временска
2.узрочна
 28. Улазим у варошицу која је на врху брда, разгледам зидове што је опасују. 1.односна
2.односна

Домаћи:

Подвуци и одреди врсту и функцију следећих зависних реченица :

11) Мада је био тек крај лета , вода је била замућена од кише .

12) Марко воли да путује по свету .

13) Вратио се одакле је дошао.

14) Будћи да не браним добро , нисам био голман.

15) Пре него што кренеш, јави ми се телефоном .

16) Нападало је толико снега да су улице непроходне.

17) Попио је две чаше воде не би ли утолио зеђ .

18) Сунце је било тек прошло половину неба кад су се чобани вратили.

19) Кад би људи слушали само свој страх , не би нико жив промолио главе из куће.

20) Погледао ме је као што ме никад раније није погледао.

 Правопис

Спојено се пишу:

1. сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења:

Београд, голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући...

2. називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и
пишу се одвојено:
Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према
Бјело Поље)...

3. присвојни придеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи:

горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна
Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка)...

4. речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице:

незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ; непознат,
неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив...

5. придевске сложенице за обележавање нијанси боја:

мркожут, зеленкастоплав, светлоцрвен, тамноплав...

6. спојеви придева који се могу схватити допунски:

књижевноисторијска литература (‘која се односи на књижевну историју‘)
према књижевно-историјски списи (‘и књижевни и историјски списи‘), књижевнојезички
проблеми (‘који се доносе на књижевни језик‘) према књижевно-језички одсек (‘и
књижеви и језички‘)...

7. бројеви од 200 до 900:

двеста, триста, деветсто, шестсто (али две стотине, пет стотина)...

8. пут с бројевима један, два и три:

једанпут, давпут, трипут и ниједнапут, одједанпут, али два пута, три пута...

9. сложени прилози као:
малопре, малочас, доскора, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике,
снеруке и предлози: испод, између, изван, прекопута, поврх, наместо, украј, уочи,
подно...

10. прилози сложени са не-, ни-, и-:

некад, некако, никад, нипошто, икако, икад, игде...
 11. речца нај- у суперлативу описних придева:
најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији...

     С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова
чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:

1. комбинација бројева или бројева с именицом:

два-три, двојица-тројица, дан-два, сат-два...

2. глаголске комбинације:
хоћеш-нећеш, рекла-казала, повуци-потегни...

3. прилошке и заменичке сложенице:

данас-сутра, тамо-амо, лево-десно, брже-боље, горе-доле, кад-тад, какав-такав...

4. традиционални спојеви:
ремек-дело, рак-рана, спомен-плоча, бисер-грана, гас-маска, туш-кабина, меч-лопта,
фикс-идеја, веш-машина...

5. комбинације различитих боја:

плаво-бела застава, плаво-зелена комбинација, црвено-бели дрес...

6. спојеви придева са равноправним односом (а не допунским):

америчко-европски разговори, српско-француски речник, македонско-грчка граница,
природно-математички смер, шумадијско-војвођански дијалекат, културно-историјски
споменици...

Писање речи са почетним саставницам ауто-, фото-, радио- 

ауто-
а) ‘сам, сопствени‘ - спојено: аутобиографија, аутопортрет, аутосугестија...
б) скраћеница од аутомобил и аутомобилски - са цртицом: ауто-пут, ауто-механичар, ауто-
лимар, ауто-делови, ауто-камп, ауто-пијаца, ауто-школа...
 
фото-
а) ‘светлосни‘ - спојено: фотосинтеза, фототерапија, фотоћелија, фотометар...
б) који се односи на фотографије, фотографски

- спојено (када је друга саставница несамостална): фотограф, фотографија, фототека...

- са цртицом: фото-апарат, фото-модел, фото-монтажа, фото-копија, фото-копирница,

фото-финиш... 
радио-
а) када се односи на зрачење - спојено: радиоактивност, радиоскопија, радиологија...
б) који се односи на радио, радијски - са цртицом: радио-апарат, радио-касетофон, радио-
пријемник, радио-станица, радио-таласи, радио-драма, радио-телевизија...
в) радијска установа - одвојено: Радио Београд, Радио Бања Лука...  

Растављено се пишу:

1. речца не у одричним облицима глагола:

не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу,
немам, немој, нисам;

2. одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с

предлогом:
ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим...

3. речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр.:

Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример:
Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?

4. ни један и и један

5. вишечлани бројеви (основни, редни и збирни) и збирне бројне именице: двадесет (и)

један, сто тридесет (и) седам, двадесет (и) четврти, двеста осамдесет (и) пети,
двадесет (и) тројица, хиљаду петсто (и) двоје...

6. помоћна реч пут пише се одвојено уз вишечлане бројеве чији је последњи члан један,

уз редне бројеве и заменице: 
тридесет (и) један пут, сто (и) један пут; који пут, овај пут...

7. глаголи на -ћи у футуру I (увек су сложени):

доћи ће, изаћи ћу... глагол на – ТИ (спојено) причати – причаћу ти, причаће

8. предлошке везе с личним заменицама: преда мном, пода мном, нада мном, са мном, уза
ме, уза се, с њим, за ме, за те, у се...