Period Hejan

 ili period mira

 klasični period japanske kulture
 trajao od 800. do 1186. godine
 dobio je naziv po glavnom gradu Hejan-kjo (današnji Kjot) – 794.godine postao glavni
grad
 ovaj period se odnosi na vreme kada je Kjot bio pravo sedište vlade

Joritomo je na kraju ovog perioda osnovao Shogunate (pravilo vojne kaste) u Kamakuri i
tamo je prenešena sva vlast. Napredak je dostigao svoj vrhunac. To je bila kombinacija
uticaja kineskog učenja i budizma. Došlo je do perioda velikog materijalnog napretka, ali
sve je to bilo kratkog daha. Vladajuće klase su postale lenje, zanemarivale su umetnost
radi ličnih zadovoljstva. Pojavila se velika razuzdanost morala (što književnost obično
pokazuje). Zato potreba za učenjem cveta i visoka državna prefinjenost je preovladala u
krugu Mikada i njegovog dvora.

Poezija ovog perioda ne sadrži standarde Manyoshiu, ali zato u prozi ostavlja Nara period
daleko iza sebe. Jezik je sada dostigao svoj pun razvoj, i ako je uzet iz autohtonih izvora.
Karakteriše ga raznolik i bogat vokabular. Nekoliko kineski reči je pronašlo put u
govornom jeziku.

Ovaj period odražava zadovoljstvo, ljubav, ženstvenost; ali i kulturne i prefinjene ličnosti
klase na koju je Japan ponosan. Nema ozbiljnih muških kvaliteta. Istorija, teologija, nauka
– sva dela su sastavljena na kineskom jeziku, ali su siromašnog kvaliteta. Izvorna
književnost se jednom rečju može opisati kao beletristika (lepa književnost) koja se
sastoji od poezije, fikcijem dnevnika, eseja... Pred kraj perioda se pojavio: ''Following the
pen'' – Zuihitsu. Niže klase nisu imale udela u književnoj umetnosti ovog vremena, jer
kultura još nije prodrla iza uskog kruga. I pisci i čitaoci su pripadali zvaničnoj kasti. Ljudi
su povremeno pokazivali svoje nezadovoljstvo prema opresiji i anarhiji, ali njihovo
nezadovoljstvo nisu izražavali u literaturi.

Interesantno je to da je najveći i najznačajniji deo najbolje literature Japana napisala žena

(na primer dobar deo Nara poezije). U Hejan periodu žene su imale još više uticaja u
održavnju časti izvorne književnosti. Dva najveća dela ovog perioda su napisale žene. To
je definitivno delom zbog omaložavanja jačeg pola za tako neozbiljni poduhvat kao što je
pisanje poezije i romana. Pozicija žene je tada imala drugačiji oblik u odnosu na ono što
kasnije postaje kada su kineske ideje bile u prevlasti. Japanci ovog perioda nisu delili
osećaj zajednički većini istočnih zemalja, da bi žene trebalo držati u podređenosti i koliko
je god to moguće izdvojene. Kinezi Japan nazivali queen-country. To što je hejan period
velikim delom rad žena, bez sumnje opravdava delom njenu nežnost, unutrašnji karakter.

Ovaj period svedoči važnom napretku u umetnosti pisanja. Pronalazak fonetske skripte
poznat kao Kana. Drevni japanci nisu imali pismo. Kada su počeli da pišu nisu imali ni
jednog drugog izbora nego da koriste kineske ideografe za tu potrebu. Tada su nastala dva
problema. Prvo je to da su kineski karakteri jako komlikovani, a drugo da japanski slog
može biti pretstavljen sa nekoliko kineskih, a to nije bilo moguće zapamtiti. Kao rešenje
su ograničili broj karaktera i pisali ih u kurzivu ili skraćenoj formi.

Postoje dva tipa rukopisa: katagana i hiragana. Ne zna se tačan datum kada su se pojavili
(kraj devetog veka). Značajni su zato što su dosta pojednostavili pisanje.

70,80 godina nakon osnivanja glavnog grada, kinesko učenje je dominiralo u naciji. Nema
proznih dela od značaja u ovom periodu. takođe i izvorna proza posustala. Krajem
devetog veka oživljava japanska poezija:
Yukihira, Norihira, Otomo no Kuronushi,
a početkom desetog veka pratili su ih:
Oshi Koji, Henjo, Ono no Komachi, Ki no Tsurayuki.

905.godine Mikado Daigo osnovao odeljenje japanske poezije kako bi napravio kolekciju
najboljih dela koja su proizvedena u prethodnih 150 godina. Kao rezultat nastala
Kokinishiu – antologija završena 922.godine: proleće, leto, jesen, zima, putovanje,
ljubavm zabave... Samo 5 napisano u dužem metru – nada-uta, sve ostale u tanka (31
slog.) Većina poezije ovog vremena nastala na turnirima poezije.