RAZ - pl.471 Plan Upravljanja Otpadom

28.05.2014.
Plan upravljanja otpadom
PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM
(Delhaize Serbia d.o.o. / C market a.d.)
RAZ.PL.471 Verzija 1.6 1 od 69

Izradio: Odeljenje za ZŽS, zzs@delhaize.rs Odobrio: B. Perić, menadžer za ZŽS
28.05.2014.
SADRŽAJ
UVOD..................................................................................................................................................................4
UPRAVLJANJE OTPADOM..........................................................................................................................7
TERMINI I DEFINICIJE...................................................................................................................................8
1. CILJ PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM............................................................................................9
2. METODOLOGIJA IZRADE PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM...................................................10
3. NAČELA UPRAVLJANJA OTPADOM..................................................................................................11
3.1 NAČELO IZBORA NAJOPTIMALNIJE OPCIJE ZA ŽIVOTNU SREDINU............................................11
3.2 NAČELO BLIZINE I REGIONALNOG PRISTUPA UPRAVLJANJU OTPADOM..................................11
3.3 NAČELO HIJERARHIJE UPRAVLJANJA OTPADOM....................................................................11
3.4 NAČELO ODGOVORNOSTI.................................................................................................... 12
3.5 NAČELO „ZAGAĐIVAČ PLAĆA”............................................................................................. 12
3.6 PRINCIP ODRŽIVOG RAZVOJA............................................................................................... 12
3.7 PRINCIP PREDOSTROŽNOSTI................................................................................................ 12
4. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM....................................................................................................12
4.1 SMANJENJE NASTAJANJA OTPADA.......................................................................................13
4.2 PONOVNA UPOTREBA......................................................................................................... 13
4.3 RECIKLAŽA......................................................................................................................... 13
4.4 OTPAD KAO GORIVO........................................................................................................... 13
4.5 OSTALI POSTUPCI TRETMANA OTPADA.................................................................................13
4.6 ODLAGANJE OTPADA NA DEPONIJE......................................................................................14
5. NACIONALNA POLITIKA I PRAVO U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM............................14
5.1 NADLEŽNOST ZA OBAVLJANJE POSLOVA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM..................14
5.2 STRATEŠKI DOKUMENTI OD ZNAČAJA ZA OBLAST UPRAVLJANJA OTPADOM......................15
5.3 REZIME SADRŽAJA POJEDINIH PROPISA....................................................................................17
5.3.1 PROPISI KOJI NEPOSREDNO REGULIŠU OBLAST UPRAVLJANJA OTPADOM...........................18
5.3.2 REZIME SADRŽAJA POJEDINIH PROPISA IZ KOJIH MOGU PROIZAĆI TRENUTNE ILI POTENCIJALNE
OBAVEZE „DELHAIZE SERBIA“................................................................................................. 20
5.3.3 Ostali republički propisi.............................................................................................27
5.3.4 Pregled lokalnih propisa u gradovima gde DS ima svoje objekte..........................28
6. POLITIKA I PROPISI EVROPSKE UNIJE (EU) U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM.......31
6.1 OPŠTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM...........................................31
6.2 PROPISI EU U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM.................................................................34
6.2.1 Pregled sadržaja propisa EU u oblasti upravljanja otpadom............................35
6.2.2 Propisi EU kojima se regulišu posebni tokovi otpada..............................................37
6.2.3 Posebne odredbe pojedinih propisa EU u oblasti upravljanja otpadom koje se odnose
na planiranje i obaveze “vlasnika otpada”.........................................................................39
7. OTPAD KOJI SE GENERIŠE U OKVIRU „DELHAIZE SERBIA“....................................................41
7.1 LISTA OTPADA.................................................................................................................... 41
8. OPŠTE OBAVEZE PREDUZEĆA - GENERATORA OTPADA.........................................................44
8.1 ZAKONSKE OBAVEZE IZVEŠTAVANJA NADLEŽNIH ORGANA.....................................................45
8.1.1 Izveštavanje u slučaju predaje otpada ovlašćenim pravnim ili fizičkim licima.....46
8.1.1.1 Dokument o kretanju otpada...................................................................................46
28.05.2014.
8.1.1.2 Dokument o kretanju opasnog otpada...................................................................46

8.1.2 Izveštavanje po osnovu poglavlja VII Zakona o upravljanju otpadom....................47
8.1.2.1 Otpadne gume........................................................................................................... 47
8.1.2.2 PCB i PCB otpad....................................................................................................... 47
8.1.2.3 Otpad koji sadrži azbest...........................................................................................47
9. UPRAVLJANJE TOKOVIMA OTPADA – (SADAŠNJE STANJE U POSTUPANJU SA
OTPADOM, SAKUPLJANJE I RAZVRSTAVANJE OTPADA, DOKUMENTACIJA,
OBELEŽAVANJE I IZVEŠTAVANJE)........................................................................................................47
9.1 UPRAVLJANJE OTPADOM - 15 01 01 OTPADNA PAPIRNA I KARTONSKA AMBALAŽA................47
9.2 UPRAVLJANJE OTPADOM - 19 12 01, 20 01 01 OTPADNI PAPIR I KARTON............................50
9.3 UPRAVLJANJE OTPADOM - 15 01 02 OTPADNA PLASTIČNA AMBALAŽE.................................52
9.4 UPRAVLJANJE OTPADOM - DRVENA AMBALAŽA 15 01 03....................................................55
9.5 UPRAVLJANJE OTPADOM - 15 01 07 OTPADNA STAKLENA AMBALAŽE.................................58
9.6 UPRAVLJANJE AMBALAŽNIM OTPADOM...............................................................................59
9.7 UPRAVLJANJE OTPADOM – ROBA VAN PROMETA................................................................59
9.8 UPRAVLJANJE OTPADOM – JESTIVA ULJA 20 01 25............................................................60
9.9 UPRAVLJANJE OTPADOM IZ ODRŽAVANJA MAŠINA I OPREME.................................................63
9.10 UPRAVLJANJE OTPADOM – TONERI/KETRIDŽI 08 03 18.....................................................64
9.11 UPRAVLJANJE OTPADOM - OSNOVNA SREDSTVA................................................................65
9.12 UPRAVLJANJE OTPADOM – TEKSTIL/UNIFORME 20 01 10 / 20 01 11..................................65
9.13 UPRAVLJANJE OTPADOM – IT OPREMA / ELEKTRIČNA I ELEKTRONSKA OPREMA 20 01 35*; 20 01
36............................................................................................................................................ 66
10. PLANIRANE MERE I AKTIVNOSTI U CILJU UNAPREĐENJA PROCES UPRAVLJANJA
OTPADOM U DS............................................................................................................................................68

28.05.2014.
UVOD
PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM DELHAIZE SERBIA
(Delhaize Serbia d.o.o. / C market a.d.)
Delhaize Serbia je maloprodajni lanac koji posluje u okviru Delhaize grupe, opremljen sa
modernom, funkcionalnom i ekonomičnom opremom za čuvanje i izlaganje robe. Prema svojoj
površini podeljen je u pet formata: Mini Maxi, Shop&Go (Compact&Urban), Maxi, TEMPO
Express i TEMPO i posluje u okviru dva pravna lica: Delhaize Serbia d.o.o. i C Market a.d. Počev
od 01.01.2013. pravno lice Pekabeta a.d. je pripojeno pravnom licu Delhaize Serbia d.o.o. U
zavisnosti od veličine objekta od 300 do 2000 m 2 Maxi format nudi asortiman od 5.000 do 10.000
najpoznatijih domaćih i inostranih proizvoda. Mini Maxi i Shop&Go formati podrazumevaju
savremeno opremljen i funkcionalan prodajni prostor površine do 300 m 2 dok je površina prodajnog
prostora TEMPO centara od 2.000 do 8.000 m 2. U okviru kompanije Delhaize Serbia od 2009.
godine funkcioniše maloprodajni format (MPO), TEMPO Express diskontne radnje koji potrošačima
omogućavavaju kupovinu proizvoda po najnižim cenama na tržištu svakog dana tokom cele
godine. Najčešće se prostiru na površini od 500 do 2.000 m 2. Asortiman TEMPO Express-a
najvećim delom čine proizvodi privatne robne marke (Private Brand - PB) koje se proizvode u
saradnji sa renomiranim domaćim i inostranim proizvođačima, kao i artikli lokalnih i najpoznatijih
domaćih proizvođača. U 2013. godini se na osnovu detaljne analize potreba i navika naših
potrošača i želje da im se kupovina učini prijatnijom i efikasnijom krenulo se sa novim Shop&Go
konceptom. Ovaj format donosi vizualne promene u enterijeru i eksterijeru čime se povećava
funkcionalnost, preglednost i olakšava snalaženje u prostoru. Delhaize Serbia zapošljava preko
10500 radnika. Svi zaposleni organizovani su i rade u okviru više sektora, službi, odeljenja i
maloprodajnih objekata.
Broj maloprodajnih objekata (MPO) sa pregledom površina prodajnog i magacinskog prostora

prema formatima i pravnim licima prikazan je u tabeli 1.0 i tabeli 1.1. Broj maloprodajnih objekata
sa pregledom po gradovima prikazan je u tabeli 1.2.
Tabela 1.0 Površine MPO prema formatima zaključno sa 30.06.2013. godine
Broj Prodajni prostor Magacinski Ukupna

Po formatu
objekata m2 prostor m2 površina m2
Maxi 143 79,100.07 57,455.54 136,555.61
Mini Maxi 191 24,832.91 16,238.77 41,071.68
Shop&Go Compact 3 221.18 192.26 413.44
Shop&Go Urban 5 709.82 317.40 1,027.22
Tempo 10 48,066.32 26,447.46 74,513.78
Tempo Expres 15 11,407.62 6,425.73 17,833.35
Ukupno 367 164,337.92 107,077.16 271,415.08
Tabela 1.1 Površine MPO prema pravnim licima zaključno sa 30.06.2013. godine
Broj Prodajni prostor Magacinski Ukupna

Po pravnim licima
objekata m2 prostor površina m2
Delhaize Serbia 218 128,213.78 77,467.16 205,680.94
C market 149 36,124.14 29,610.00 65,734.14
Ukupno 367 164,337.92 107,077.16 271,415.08

28.05.2014.
Tabela 1.2 Broj maloprodajnih objekata sa pregledom po gradovima zaključno sa

30.06.2013. godine
SPISAK MPO PO GRADOVIMA I PRAVNIM LICIMA

RB Pravna lica
Grad UKUPNO
Delhaize Serbia C-market
1 Apatin 1 1
2 Aranđelovac 1 1 2
3 Arilje 1 1
4 Bačka Palanka 1 1
45 Bečej 1 1
56 Beograd 117 138 255
7 Bogatić 1 1
68 Bor 1 1
79 Brus 1 1
810 Bujanovac 1 1
11 Crvenka 1 1
912 Čačak 2 2
1013 Ćuprija 1 1
14 Čenta 1 1
1115 Gornji Milanovac 1 1
1216 Inđija 1 1
1317 Ivanjica 2 2
1418 Jagodina 2 1 3
1519 Kikinda 1 1
1620 Knić 1 1
1721 Kopaonik 1 1
1822 Kragujevac 8 2 10
1923 Kraljevo 3 3
2024 Kruševac 3 3
2125 Loznica 4 4
2226 Mali Zvornik 1 1
2327 Mionica 1 1
2428 Niš 6 1 7
2529 Novi Pazar 1 1
2630 Nova Pazova 1 1
2731 Novi Sad 8 1 9
2832 Opovo 1 1
2933 Omoljica 1 1
3034 Pančevo 5 1 6
3135 Paraćin 1 1
36 Petrovac na Mlavi 1 1
37 Pirot 1 1
38 Požarevac 2 2
39 Požega 1 1
40 Priboj 1 1
41 Raška 1 1
42 Ruma 1 1
43 Šabac 6 6
44 Šid 1 1
45 Smederevo 1 1 2
46 Smederevska Palanka 1 1
47 Stara Pazova 1 1 2
48 Sombor 2 2
28.05.2014.
49 Sremska Kamenica 1 1
50 Sremska Mitrovica 1 1
51 Subotica 2 2
52 Topola 1 1
53 Užice 2 2
54 Valjevo 3 3
55 Vranje 1 1
56 Vrbas 1 1
57 Vrnjačka Banja 1 1
58 Vršac 1 1
59 Zaječar 1 1
60 Zlatibor 1 1
61 Zrenjanin 2 2
UKUPNO 218 149 367
Sektor Lanca snabdevanja organizuje svoje poslovanje u okviru distributivnih centara koji se
nalaze na tri lokacije: Bežanijska kosa, Viline vode i Surčin. Svaka lokacija poseduje skladišne
objekte sa posebnim uslovima za različite kategorije robe:
 Bežanijska Kosa - magacin broj 801, skladište se osnovne životne namirnice, slani i slatki
konditori, kafa, čaj, začini;
 Viline Vode - magacini broj 810 i 824 sveže meso i prerađevine od mesa, mleka i jaja;
 Surčin - magacini broj 802 i 866/867 alkoholno i bezalkoholno piće, konzervirani proizvodi i
hemija u jednom objektu, zatim u drugom objektu non food (tekstil, elektronika, uvozna
roba, potrošni materijal), dok u preostala dva objekta, magacini 809 i 813 smrznuti
asortiman i voće i povrće.
Ukupan kapacitet iznosi oko 30,800 paletnih mesta, ili oko 38,000 m 2. Sa ove tri lokacije vrši
se distribucija robe svim maloprodajnim objektima u Srbiji. Na lokaciji Viline vode postoji i magacin
uniformi M868. U tabeli 1.3. prikazan je spisak distributivnih centara (DC) po pravnim licima i
lokacijama.
Tabela 1.3 Lokacije distributivnih centara
SPISAK DC PO GRADOVIMA I PRAVNIM LICIMA

Pravno lice
Grad - Lokacija
Delhaize Serbia UKUPNO
Beograd, Auto put 3 M801, AMB 2
Beograd, Viline Vode bb M810, M824, AMV, AMM 4
Beograd, Dobanovački put bb M802, M866/867,M809, M813, AMS, AVP 7
UKUPNO 13
Delhaize Serbia zapošljava preko 10 500 radnika. Svi zaposleni su prošli program obuke u
koordinaciji trening centra, a svoja znanja o prodaji, poznavanju robe, odnosima sa potrošačima,
poslovanju kompanije itd., stalno nadograđuju na stručnim predavanjima, što predstavlja najbolji
način da se održi standard kvaliteta usluge koji značajno doprinosi porastu prodaje. Svi zaposleni
organizovani su i rade u okviru više sektora, službi i odeljenja i maloprodajnih objekata. Način
organizacije „Delhaize Serbia“ prikazan je u okviru organizacione šeme. Zbog veličine
organizacije procesi upravljanja otpadom su podeljeni u okviru nekoliko organizacionih jedinica u
zavisnosti od vrste otpada i procesa u kojima se pojavljuje. Direkcije oba pravna lica su
objedinjene na jednoj lokaciji:
 Jurija Gagarina 14, Beograd.
UPRAVLJANJE OTPADOM

28.05.2014.
Dugoročna strategija upravljanja otpadom Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine
podrazumeva poboljšanje kvaliteta života stanovništva osiguravanjem željenih uslova životne
sredine i očuvanjem prirode zasnovane na održivom upravljanju životnom sredinom, prirodno je da
se moraju uspostaviti koraci uključujući:
- jačanje postojećih i razvoj novih mera za uspostavljanje integralnog sistema upravljanja

otpadom:
- dalju integraciju politike životne sredine u ostale sektorske politike;
- prihvatanje pojedinačne odgovornosti na životnu sredinu i
- aktivnije učešće javnosti u procesima donošenja odluka.
Strategija upravljanja otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno
i održivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije. Strategija upravljanja otpadom je
podržana određenim brojem implementacionih dokumenata, sa tim da će u narednoj fazi taj broj biti
povećan i podržavaće sakupljanje, transport, tretman i odlaganje kontrolisanih otpada i uopšte
planovima za upravljanje posebnim tokovima otpada (biorazgradivi, ambalažni i dr…).
Da bi se dostigao cilj potrebno je racionalno koristiti sirovine i energiju, upotrebljavati alternativno

gorivo iz otpada, smanjiti opasnost od nepropisno odloženog otpada, obezbediti stabilan finansijski
mehanizam za investiranje i sprovođenje aktivnosti prema principima “zagađivač plaća” ali i
“korisnik plaća”, treba uspostaviti jedinstven informacioni sistem, povećati broj stanovnika koji su
obuhvaćeni sistemom sakupljanja komunalnog otpada, uspostavljanje standarda i kapaciteta za
tretman otpada, smanjenje, ponovna upotreba i reciklaža otpada, razvijanje javne svesti na svim
nivoima društva i o problematici otpada.
Strategija „Delhaize Serbia“ je uspostavljanje integrisanog upravljanja otpadom, pri čemu se

pažnja posvećuje poštovanju zakonske regulative, preventivi, minimizaciji, identifikaciji, sakupljanju,
razvrstavanju, evidentiranju, skladištenju, kontrolisanom kretanju u okviru organizacije i
bezbednom transportu na mesto tretmana, efikasnom iskorišćenju i, kao krajnje rešenje,
bezbednom odlaganju uz što manje štete po životnu sredinu.
Bitan element Strategije upravljanja otpadom je razvoj svesti zaposlenih, njihovo kontinuirano
usavršavanje i uključivanje u unapređenje upravljanja otpadom. Razvoju saradnje sa državnom
upravom i lokalnim zajednicama i ostalim zainteresovanim stranama će se posvetiti posebna
pažnja. Otpad je sastavni deo celokupnog proizvodnog ciklusa i koristi se kao jedan od indikatora
efikasnosti ciklusa poslovanja i iskorišćenja resursa.
Na nivou Delhaize Grupe postavljeni su strateški prioriteti na polju održivosti. Jedan od ciljeva koji
je postavljen ispred svake operativne kompanije jeste da bude lider na svom lokalnom tržištu po
pitanju upravljanja otpadom tj. da definiše stvoju strategiju ka putu da bude Zero waste.
Strategija i smernice kojima se treba voditi prikazani su u nastavku.
Zero waste strategija podrazumeva aktivnosti jasnih targeta po pitanju smanjenja otpada u okviru
naših operacija, lanca snabdevanja (fokus na PB) i u radu sa našim potrošačima do 2020. godine.
28.05.2014.
Delhaiza Serbia će tokom 2013. godine postaviti prioritet i ciljeve iz godine u godinu u cilju
ostvarenje Zero waste. Oni će biti usaglašeni sa razvojem ove oblasiti u našoj zemlji i u skladu sa
primenom svih dostupnih tržišnih mogućnosti u pogledu upravljanja otpadom i njegovim skretanjem
sa deponovanja.
TERMINI I DEFINICIJE
Otpad – otpad jeste svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom.
Industrijski otpad – otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim
jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.
Komunalni otpad - otpad iz domaćinstava, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava
sličan otpadu iz domaćinstava.
Komercijalni otpad - otpad koji nastaje u preduzećima, ustanovama i drugim institucijama koje se
u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili
zabavom, osim otpada iz domaćinstava i industrijskog otpada.
Inertan otpad – otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama; ne
rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne
utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do
zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluživanje i sadržaj zagađujućih materija
u otpadu i ekotoksičnost izlučenih materija moraju biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne
smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda.
Neopasan otpad – otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.
Opasan otpad – opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih
materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od
opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad
bio ili jeste upakovan.
Razvrstavanje otpada - istovremeni postupak određivanja vrste otpada prema poreklu, karakteru i
kategoriji otpada.
Poreklo otpada - skup radnji koje su određene indeksnim brojem otpada, a određuje ga generator
otpada.
Karakterizacija – Postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske, hemijske i biološke

osobine i sastav otpada, odnosno određuje da li otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više opasnih
karakteristika.
Klasifikacija otpada – postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene
posebnim propisima, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni.
Proizvođač (generator) otpada – privredno duštvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno
preduzetnik, čijom aktivnošću nastaje otpad i/ili čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili
drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada.
Katalog otpada - nomenklatura otpada prema poreklu, koja se periodično pregleda i po potrebi
dopunjava.
Lista otpada - nomenklatura otpada prema karakteru otpada.
Održivi razvoj – razvoj koji se odvija na način da, u zadovoljenju sadašnjih potreba, nema
kompromisa sa mogućnošću da buduće generacije zadovolje svoje potrebe.
Održivo upravljanje otpadom - postupanje sa otpadom koje ne ugrožava životnu sredinu i

zdravlje ljudi, socijalno je i ekonomski prihvatljivo.
28.05.2014.
Priprema otpada - postupci kojima se povećava sadržaj korisnih materija u otpadu i dovodi otpad
u oblik pogodan za rukovanje i transport.
Prerada otpada - svako postupanje sa otpadom koje čine tehničko-tehnološke operacije sa ciljem
dobijanja sekundarnih sirovina.
Pakovanje sekundarnih sirovina - postupci kojima se posle pripreme i prerade, one povezuju u
celinu pogodnu za transport.
Upravljanje otpadom - sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja,

transporta, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o
odlagalištima posle zatvaranja.
Integrisano upravljanje otpadom - upravljanje bazirano na istovremenom razmatranju smanjenja

otpada na izvoru nastajanja, ponovnom korišćenju, reciklaži, kompostiranju, insineraciji i odlaganju.
SKRAĆENICE
Delhaize Serbia (DS) – Delhaize Serbia d.o.o., C market a.d.
DC - Distributivni centri
DIR - Direkcija
MDK - Maksimalno dozvoljena koncentracija
MPO - Maloprodajni objekti
PUO – Plan upravljanja otpadom
VIP - Voće i povrće
1. CILJ PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM
Upravljanje otpadom je sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja,

transporta, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o
odlagalištima posle zatvaranja. Upravljanje otpadom se vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik
po ugrožavanje zdravlja i života ljudi i životne sredine kontrolom i merama smanjenja: zagađenja vode,
vazduha i zemljišta; opasnosti po biljni i životinjski svet; opasnosti od nastajanja udesa, požara ili
eksplozije; negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti i nivoa buke i neprijatnih
mirisa.
Cilj plana upravljanja otpadom u okviru „Delhaize Serbia“ je uspostavljanje integrisanog i održivog
sistema upravljanja otpadom, kojim se ne ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi i stvaraju se
preduslovi za:
- ispunjavanje zahteva zakonske regulative;

- smanjenje na prihvatljiv nivo rizika po životnu okolinu i zdravlje ljudi pravilnim postupanjem
sa otpadom;
- minimizaciju otpada i na taj način smanjenja troškova poslovanja boljim iskorišćavanjem
resursa i smanjenjem troškova odlaganja otpada;
- iskorišćenje otpada čiji nastanak ne može da se spreči;
- stalna unapređenja kroz definisanje odgovornosti i podizanje svesti zaposlenih;
- uključivanje svih zaposlenih u realizaciju ciljeva;
- stvaranje pozitivnog imidža i dobrih odnosa sa zainteresovanim stranama.
Donošenje plana upravljanja otpadom obaveza je na osnovu zakona koji regulišu oblast upravljanja
otpadom, a u cilju smanjenja količina koje nastaju na prostoru naše zemlje i efikasnijeg
sprečavanja negativnih posledica koje otpad svake vrste može imati po životnu sredinu i zdravlje
ljudi.
Osim zakonske obaveze, stvaranje efikasnog sistema upravljanja otpadom značajno je i sa

aspekta društveno odgovornog poslovanja, čime se pokazuje briga o životnoj sredini i zdravlju ljudi,
a dugoročno se donosi boljitak čitavom društvu. Na ovaj način smanjuje se opasnost od daljeg

28.05.2014.
degradiranja životnih staništa biljnih i životinjskih vrsta, ali i opasnost od kontaminacije

poljoprivrednog zemljišta koje je od velikog značaja za celokupno stanovništvo naše zemlje.
Jedan od ciljeva plana upravljanja otpadom je i uočavanje mesta u lancu aktivnosti u našem
poslovanju gde je moguće sprečiti ili umanjiti nastajanje otpada. Samim tim moguće je ostvariti i
značajne uštede u poslovanju. Istovremeno, za otpad čije stvaranje nije moguće sprečiti, može se
predvideti njegovo zbrinjavanje na način koji će omogućiti uštedu ili njegovo efikasnije iskorišćenje.
Uključivanjem svih zaposlenih u sprovođenje plana upravljanja otpadom, omogućava se njegovo

neprestano unapređivanje i iznalaženje efikasnijih i funkcionalnijih rešenja u cilju postizanja što
boljih rezultata.
Zbog svega navedenog, vidi se da definisanje efikasnog sistema upravljanja otpadom ima
višestruke pozitivne efekte, kako za samu firmu tako i za čitavo društvo.
Svrha izrade plana je dugoročno uspostavljanje održivog sistema za upravljanje otpadom na nivou
„Delhaize Serbia“ na način koji ima minimalan štetni uticaj na životnu sredinu i zdravlje
zaposlenih, uz racionalno korišćenje prirodnih resursa i poštovanje savremenih principa upravljanja
otpadom, uz kontrolisano učešće svih subjekata upravljanja otpadom – republičke i pokrajinske
vlasti, lokalne samouprave, privrednih i komercijalnih organizacija. To podrazumeva definisanje
najprihvatljivijeg modela za postizanje pune kontrole nad svim tokovima otpada, od nastajanja,
razdvajanja, sakupljanja, transporta, tretmana i deponovanja. Sistem upravljanja treba da obezbedi
smanjenje količine otpada, izdvajanje korisnih komponenti iz otpada i racionalno prikupljanje i
odlaganje otpada sagledavajući investiciona ulaganja, dinamiku aktivnosti i finansijsku i tehnološku
spremnost na prelazak na novi sistem rada.
Planom upravljanja otpadom biće omogućeno da se:
- stekne potpuni uvid u sadašnju situaciju u upravljanju otpadom;

- definišu ciljevi u upravljanju otpadom na lokalnom nivou u skladu sa domaćim
zakonodavstvom;
- definiše optimalni sistem za upravljanje otpadom;
- odrede metodi i optimalni rokovi za implementaciju plana i
- definišu se finansijska ulaganja za prioritetne delove plana koji je neophodno odmah
implementirati.
2. METODOLOGIJA IZRADE PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM
Metodologija izrade Plana upravljanja otpadom se reguliše preko Odeljenja za zaštitu životne
sredine „Delhaize Serbia“ koje će objediniti sva pravna lica u okviru ove grupacije.
Plan upravljanja otpadom donosi se na nivou „Delhaize Serbia“, a obuhvatiće sve njene sektore, i
lokacije koje im pripadaju. U njegovoj izradi učestvuju sva lica, odgovorna za upravljanje otpadom
na nivou „Delhaize Serbia“, odnosno pojedinačnih sektora i lokacija, uz stalnu stručnu pomoć
konsultanata. Planom će se obuhvatiti one aktivnosti koje imaju slične karakteristike i tokom kojih
dolazi do generisanja istih vrsta otpada. S tim u vezi će se Plan uraditi kao jedinstven, s obzirom da
se organizacioni procesi u okviru sektora i lokacija u velikoj meri poklapaju.
Za ovakav način izrade Plana upravljanja otpadom smo se odlučili kako bi se omogućilo
stvaranje jedinstvenih principa za upravljanje otpadom na nivou sektora, čime bi se doprinelo
njegovoj efikasnosti i jednostavnijoj primeni. Takođe, moguće je ostvariti i određene uštede u
vremenu potrebnom za njegovo donošenje, s obzirom da će se jednom donete procedure
primenjivati na svim lokacijama i u okviru više različitih sektora u okviru „Delhaize Serbia“.
U okviru integralnog Plana upravljanja otpadom se prikazuje trenutno stanje u oblasti upravljanja
otpadom u sistemu „Delhaize Serbia“, količine, vrste otpada, način skladištenja, tretiranja i
zbrinjavanja otpada. Definišu se pravci i prioriteti, kao i dinamika i način rešavanja problema u

28.05.2014.
skladu sa nacionalnim i EU zakonodavstvom iz oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne

sredine. Svrha izrade Plana je dugoročno uspostavljanje održivog sistema za upravljanje otpadom
na nivou „Delhaize Serbia“, na način koji ima minimalan štetni uticaj na životnu sredinu i zdravlje
zaposlenih, uz racionalno korišćenje prirodnih resursa i poštovanje savremenih principa upravljanja
otpadom, uz kontrolisano učešće svih subjekata upravljanja otpadom – republičke i pokrajinske
vlasti, lokalne samouprave, privrednih i komercijalnih organizacija. To podrazumeva definisanje
najprihvatljivijeg modela za postizanje pune kontrole nad svim tokovima otpada, od nastajanja,
razdvajanja, sakupljanja, transporta, tretmana i deponovanja. Sistem upravljanja treba da obezbedi
smanjenje količine otpada, izdvajanje korisnih komponenti iz otpada i racionalno prikupljanje i
odlaganje otpada sagledavajući investiciona ulaganja, dinamiku aktivnosti, finansijsku i tehnološku
spremnost na prelazak na novi sistem rada.
Predstavnici „Delhaize Serbia“, koji upravljaju određenom vrstom otpada prošli su uvodne obuke
sa temama vezanim za nacionalnu regulativu i obaveze proistekle iz nje, klasifikaciju otpada,
vođenje evidencije, mere zaštite, uticaj na zdravlje ljudi, planove upravljanja otpadom. Program
obuke i spisak polaznika vodi se kroz dokument Dokaz edukacije i evidentira se kroz bazu
zaposlenih. Dokumenta su dostupna u Odeljenju za ZŽS.
U toku izrade prve verzije Plana održavane su radionice za timove koji su učestvovali na izradi
istog. Na radionicama su u skladu sa napretkom izrade PUO davane instrukcije i pojašnjenja
vezana za izradu pojedinih poglavlja i obaveze pravnih lica proizašle iz novodonetih podzakonskih
akata.
Cilj Plana je da se obezbede odgovori na mnoga otvorena pitanja koja determinišu uspostavljanje
potpuno novog sistema upravljanja otpadom, koji se zasniva na smernicama Strategije upravljanja
otpadom, evropskim standardima i zakonskim merama koji određuju ovu oblast.
3. NAČELA UPRAVLJANJA OTPADOM
Zakon o upravljanju otpadom definiše načela koja se moraju poštovati u upravljanju

otpadom (član 6). Upravljanje otpadom zasniva se na sledećim načelima:
3.1 Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu
Izbor najoptimalnije opcije za životnu sredinu je sistematski i konsultativni proces

donošenja odluka koji obuhvata zaštitu i očuvanje životne sredine. Primena izbora najoptimalnije
opcije za životnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja
daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i
profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno.
3.2 Načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom

Otpad se tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno u
regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na
životnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili odlaganje otpada vrši se u zavisnosti od
lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, načina transporta i odlaganja,
ekonomske opravdanosti, kao i mogućeg uticaja na životnu sredinu. Regionalno upravljanje
otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na
evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.
3.3 Načelo hijerarhije upravljanja otpadom
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:
- prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korišćenja resursa i smanjenje

količina;
- ponovna upotreba, odnosno ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu;

28.05.2014.
- reciklaža, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog
proizvoda;
- iskorišćenje, odnosno korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz
iskorišćenje energije i dr.);
- odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorišćenja energije, ako ne postoji
drugo odgovarajuće rešenje
3.4 Načelo odgovornosti
Proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiču na porast količine otpada
odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvođač snosi najveću odgovornost,
jer utiče na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalaže. Proizvođač je obavezan da brine o
smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju tržišta za ponovno
korišćenje i reciklažu svojih proizvoda.
3.5 Načelo „zagađivač plaća”
Zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti. Troškovi nastajanja,
tretmana i odlaganja otpada moraju se uključiti u cenu proizvoda.
Nacionalnom strategijom upravljanja definisani su uslovi za održivo i racionalno upravljanje
otpadom i data osnovna usmerenja i preporuke na nivou Republike Srbije.
U skladu sa tim su definisani ključni principi, koji osim navedenih, uključuju i:
 Princip održivog razvoja i

 Princip predostrožnosti.
3.6 Princip održivog razvoja
Definicija održivog razvoja postulira zadovoljenje potreba sadašnjih generacija bez

ugrožavanja prava budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Princip promoviše ravnomeran
razvoj uz ekonomski rast koji obezbeđuje smanjenje siromaštva, pravednu raspodelu bogatstva,
unapređenje kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenja na nivo kapaciteta činilaca životne
sredine, sprečavanje budućih zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Održivo upravljanje otpadom
znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine proizvedenog otpada, i, kada je otpad već
proizveden, postupanje sa njim na takav način da to doprinese ciljevima održivog razvoja.
3.7 Princip predostrožnosti
Princip predostrožnosti znači da „ukoliko postoji mogućnost ozbiljne ili nepovratne štete,
nedostatak pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera za sprečavanje
degradacije životne sredine”. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da
prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini. U slučaju mogućih i značajnih uticaja na
životnu sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, naročito podržati korišćenje instrumenta
procene uticaja na životnu sredinu.
4. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM
Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja,

minimizacije, preko sakupljanja, transporta, tretmana do odlaganja. Ukoliko se želi obezbediti
održivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada.
Neiskorišćen i nepravilno odložen otpad predstavlja potencijalnu opasnost za životnu sredinu i
zdravlje ljudi, kao i izgubljen profit za preduzeće.
Opšti princip upravljanja otpadom

28.05.2014.
DEFINICIJA: Otpad je svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci u skladu sa zakonom. Zakon o upravljanju otpadom (Sl.
glasnik RS, 88/2010)
DEFINICIJA: Upravljanje otpadom je sprovođenje mera za postupanje sa otpadom u okviru

sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. Zakon o upravljanju
otpadom (Sl. glasnik RS, 88/2010)
4.1 Smanjenje nastajanja otpada
Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada

najpovoljnije rešenje za životnu sredinu. Ova opcija je naročito značajna, jer se smanjuju direktni
troškovi (kroz efikasnije korišćenje resursa) i indirektni troškovi poslovanja (manji troškovi
manipulacije, transporta, tretmana, zbrinjavanja nastalog otpada).
4.2 Ponovna upotreba
Ponovnom upotrebom proizvoda se postiže:
- smanjenje troškova za proizvođače i potrošače;

- ušteda u energiji i sirovinama;
- smanjenje troškova odlaganja.
Za ponovnu upotrebu je posebno pogodna povratna ambalaža. Pažljivim rukovanjem i izdvajanjem

korišćene buradi (npr. od antifriza) ambalaža se može vraćati dobavljaču i ponovo koristiti. Na ovaj
način se smanjuju količine opasnog otpada.
4.3 Reciklaža
Reciklaža je ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili

drugu namenu, osim u energetske svrhe.
Reciklažom se ostvaruju izuzetno značajni tehnički, ekološki i ekonomski efekti. Svakako

najznačajniji od njih su drastično smanjenje količina industrijskog i komunalnog otpada koji se
moraju odložiti na deponije, čime se vek korišćenja deponija produžava i značajno usporava
proces iscrpljivanja prirodnih resursa i smanjuje emisija iz deponija.
Da bi se otpad reciklirao na najekonomičniji način izuzetno je važno razvrstavanje otpada na

samom mestu nastajanja. Primarnim razvrstavanjem se znatno smanjuju troškovi i povećava obim
otpada koji se može reciklirati.
4.4 Otpad kao gorivo
Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji
dozvoljavaju korišćenje otpada visoke toplotne moći umesto konvencionalnog goriva. Najčešći
primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature obezbeđuju potpuno sagorevanje otpada.
Tipični otpad koji se spaljuje u ovim procesima uključuje komunalni otpad, gume, utrošene
rastvarače, otpad iz rafinerija, mesno koštano brašno i dr.
Neke cementare u Srbiji imaju dozvolu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne
sredine za spaljivanje komunalnog otpada, ulja i guma, što je od značaja za rešenje nekih vrsta
otpada.
4.5 Ostali postupci tretmana otpada
Tehnologija spaljivanja (insineracije) otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija

sadržanih u otpadu. Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a
energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se može iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili električne
energije.
28.05.2014.
U cilju održivog sistema upravljanja otpadom, insineracija sa iskorišćenjem energije treba da bude
potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih rešenja koja treba razviti u Srbiji u narednom periodu.
Pored inscineracije postoje i nove, manje zastupljene tehnike, kao piroliza, gasifikacija i plazma
proces.
Fizičko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju,

redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fizičko-hemijske i
hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. Solidifikacija je termin koji se
koristi za širok opseg tretmana koji menjaju fizičko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se učine
pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se primenjuje za tretman tečnog otpada i muljeva
koji sadrže teške metale i opasan otpad. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome
se njegovi konstituenti imobilišu tako da ne mogu biti izluženi u okolinu.
4.6 Odlaganje otpada na deponije
Samo ako nijedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajuće rešenje otpad treba odložiti na
deponiju. Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana, jer skoro uvek postoji jedan
deo otpada koji se mora odložiti. Na deponijama se odlažu određeni tipovi otpada za koje je
deponija projektovana. Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada:
- deponije za odlaganje neopasnog otpada;

- deponije za odlaganje inertnog otpada;
- deponije za odlaganje opasnog otpada.
Za odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarno-
tehnički uređen prostor na kome se odlaže otpad koji kao materijal nastaje na javnim površinama, u
domaćinstvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a koji nema svojstva
opasnih materija i ne može se prerađivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili
energetsko gorivo. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se projektuju sa posebnim
tehničkim zahtevima. Opasan otpad koji se odlaže na ovakvim deponijama mora biti prethodno
tretiran u skladu sa propisima.
5. NACIONALNA POLITIKA I PRAVO U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM
5.1 Nadležnost za obavljanje poslova u oblasti upravljanja otpadom
Prema rešenjima sadržanim u postojećim propisima upravljanje otpadom, odnosno različiti

aspekti procesa upravljanja otpadom, u nadležnosti su nekoliko organa i to:Ministarstvo energetike
razvoja i zaštite životne sredine,1 Agencije za zaštitu životne sredine,2 Ministarstva prirodnih
resursa, rudarstva i prostornog planiranja,3 Agencije za energetiku Republike Srbije, 4 Agencije za
energetsku efikasnost,5 Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 6, Zavoda za zaštitu
prirode,7 Agencije za hemikalije8, Autonomne pokrajine,9 jedinica lokalne samouprave, itd.
Opšti propisi kojima je regulisano pitanje nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti životne
sredine i upravljanja otpadom, pored propisa o kojima će kasnije biti reči, obuhvataju, između
ostalog, sledeće:
1
HTTP://WWW.MERZ.GOV.RS/
2
HTTP://WWW.SEPA.GOV.RS/
3
HTTP://WWW.EKOPLAN.GOV.RS/SRC/INDEX.PHP
4
HTTP://WWW.AERS.RS/
5
HTTP://WWW.SEEA.GOV.RS/
6
HTTP://WWW.MINPOLJ.GOV.RS/
7
HTTP://WWW.NATUREPROTECTION.ORG.RS/
8
WWW.SHEMA.GOV.RS/
9
HTTP://WWW.VOJVODINA.GOV.RS/, HTTP://WWW.EKO.VOJVODINA.GOV.RS/,
HTTP://WWW.PSEMR.VOJVODINA.GOV.RS/
28.05.2014.
-Zakon o Narodnoj skupštini („Službeni glasnik RS”, br. 9/10);

-Zakon o vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05 i 101/07, 65/08 i 16/11);
-Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 65/08, 36/2009-dr. zakon i 73/2010-dr. Zakon,
16/11);
-Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 129/07);
-Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni glasnik RS”, br. 99/09)
-Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”, br. 129/07)
-Zakon o glavnom gradu („Službeni glasnik RS”, br. 129/07)
-Zakon o reginalnom razvoju („Službeni glasnik RS”, br. 51/09 i 30/2010)
-Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS”, br. 16/97 i 42/98)
-Zakon o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07 i 95/2010).10
5.2 Strateški dokumenti od značaja za oblast upravljanja otpadom
Nacionalna politika u oblasti upravljanja otpadom, ili pojedini elementi od značaja za upravljanje
otpadom, definisani su različitim strateškim dokumentima koje bi trebalo imati u vidu za potpunije
razumevanje osnovnih elemenata koncepcije kao i smisla obaveza i prava koji proističu iz propisa.
a) Opšti strateški okvir za upravljanje otpadom u Republici Srbiji utvrđen je „Strategijom

upravljanja otpadom za period 2010-2019. godina“ („Službeni glasnik RS”, br. 29/10) koju je Vlada
Republike Srbije usvojila 2010.11 Pored opšteg cilja („razvijanje održivog sistema upravljanja
otpadom u cilju smanjenja zagađenja životne sredine i degradacije prostora“) ovim dokumentom su
ustanovljeni i kratkoročni i dugoročni ciljevi. Definisani su sledeći kratkoročni ciljevi (2010-2014.):
- Uskladiti nacionalne propise iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU;

- Doneti nacionalne planove za pojedine tokove otpada;
- Razviti regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom do 2014. godine;
- Povećati broj stanovnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja otpada na 75 % do 2014.
godine;
- Razviti sistem primarne selekcije otpada u lokalnim samoupravama;
- Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2014. godine (regionalne
deponije, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za biološki tretman
otpada i transfer stanice u svakom regionu);
- Uspostaviti sistem upravljanja opasnim otpadom (izgraditi centralna regionalna skladišta
opasnog otpada i započeti izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog
otpada do 2014. godine);
- Uspostaviti sistem upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama, istrošenim
baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim vozilima, otpadom od električnih i
elektronskih proizvoda);
- Uspostaviti sistem upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom;
- Uspostaviti sistem upravljanja otpadom životinjskog porekla i doneti propis;
- Podsticati korišćenje otpada kao alternativnog goriva u cementarama, železarama i
termoelektranama-toplanama, u skladu sa principom hijerarhije otpada;
- Sanirati postojeća smetlišta koja predstavljaju najveći rizik po životnu sredinu i lokacije
„crnih tačaka“ od istorijskog zagađenja opasnim otpadom.
Strategijom su utvrđeni sledeći dugoročni ciljevi (2015-2019):

- Uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije;
- Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom – regionalne deponije, postrojenja
za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanice u svakom regionu;
- Obezbediti kapacitete za spaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i medicinskog
otpada;
10
Ovome bi, od opštih propisa, trebalo dodati i: Zakon o državnim službenicima („Službeni glasnik RS”, br.
79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09), Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”,
br. 33/97, 31/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 30/2010), Zakon o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS”, br.
111/09), itd.
11
Videti: HTTP://WWW.SRBIJA.GOV.RS/VESTI/DOKUMENTI_SEKCIJA.PHP?ID=45678
28.05.2014.
- Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom;

- Postići stopu ponovnog iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada (staklo, papir, karton,
metal i plastika) na 25% od njegove količine;
- Uspostaviti sistem upravljanja građevinskim otpadom i otpadom koji sadrži azbest. 12
b) Nacionalnim programom zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 12/10), u delu koji se
odnosi na upravljanje otpadom, kao „kratkoročni ciljevi“ (za period 2010-2014) definisani su,
između ostalog, „razvijeni nacionalni i lokalni planovi upravljanja otpadom“, kao i „usklađeni
nacionalni propisi iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU“. 13 Među „kontinuiranim
ciljevima“ za period 2010-2019. godine utvrđeno je i „uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana
opasnog otpada iz domaćinstava i industrije“, kao i „unapređivanje efikasnosti uspostavljenih
sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada uz konstantno približavanje ciljevima koji su
zadati EU zakonodavstvom“.14
c) Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 57/08) kao
„ključne nacionalne prioritete Republike Srbije čije će ispunjenje u najvećoj meri omogućiti
ostvarenje vizije održivog razvoja do 2017. godine” definiše, i, „Zaštitu i unapređenje životne
sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa, očuvanje i unapređivanje sistema zaštite životne
sredine, smanjenje zagađenja i pritisaka na životnu sredinu, korišćenje prirodnih resursa tako da
ostanu raspoloživi i za buduće generacije, za šta je potrebno ostvariti“, između ostalog, i „planiranje
održive proizvodnje i potrošnje i smanjenje otpada po jedinici proizvoda;“ (aut. pod).15
d) Jedna od ključnih postavki na kojima je zasnovana Strategija uvođenja čistije proizvodnje u

Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 17/09) odnosi se upravo na upravljanje otpadom. U delu
koji se odnosi na „ciljeve i zadatke uvođenja čistije proizvodnje“ definisan je sledeći cilj: „stvoriti
potrebne pravne okvire kojim bi se podržavala primena čistije proizvodnje u odnosu na rešenja
finalnog tretmana otpada i obezbedio zajednički pristup primeni čistije proizvodnje”. 16 Akcionim
planom predviđeni su sledeći zadaci: promocija i podrška programa minimizacije industrijskog
otpada17 i formulisanje programa i sprovođenje pojedinačnih projekata uvođenja čistijih tehnologija i
minimizacija otpada u pojedinim industrijskim sektorima.18
e) Prema rešenjima iz Nacionalne strategije za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog

razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva procenjuje se da
su u periodu do 2012. godine CDM projekti sa „najvećim potencijalom: sakupljanje i sagorevanje
deponijskog gasa i sakupljanje deponijskog gasa u cilju proizvodnje energije. Programski CDM
može biti naročita pogodnost i imati značajnu izvodljivost u Republici Srbiji u prvom obavezujućem
periodu, takođe“.19
f) Osim već spomenutih strateških opredeljenja, rešenja sadržana u više drugih strateških
dokumenata usvojenih od strane nadležnih organa Republike Srbije mogu imati, ili imaju, određen
značaj za sagledavanje stanja i perspektiva u oblasti upravljanja otpadom. To su, npr. Strategija
prostornog razvoja Republike Srbije 2009-2013-202020, Strategija regionalnog razvoja za period od
12
„Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godina“, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. str.
43-44. HTTP://WWW.SRBIJA.GOV.RS/VESTI/DOKUMENTI_SEKCIJA.PHP?ID=45678
13
Nacionalni program zaštite životne sredine, str. 89. (HTTP://WWW.EKOPLAN.GOV.RS/SRC/7-OSTALA-
DOKUMENTA-12-DOCUMENT.HTM)
14
Ib. str. 90.
15
Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2008, str. 12-13.
(HTTP://WWW.SRBIJA.GOV.RS/VESTI/DOKUMENTI_SEKCIJA.PHP?ID=45678).
16
Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2009. str. 56.
(HTTP://WWW.SRBIJA.GOV.RS/VESTI/DOKUMENTI_SEKCIJA.PHP?ID=45678).
17
Ib, str. 64.
18
Ib, str. 69.
19
Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola za
sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2009. str. 28.
(HTTP://WWW.SRBIJA.GOV.RS/VESTI/DOKUMENTI_SEKCIJA.PHP?ID=45678)
20
Videti: HTTP://WWW.RAPP.GOV.RS/MEDIA/NEW%20FOLDER/STRATEGIJA,PRRS.PDF, Izrađen je i Nacrt
prostornog plana Republike Srbije.
28.05.2014.
2007-2012. („Službeni glasnik RS”, br. 21/07), Strategija javnog zdravlja, Strategija bezbednosti i
zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine, itd. 21
Kako je već napomenuto, veći broj propisa u oblasti životne sredine i međunarodnih ugovora
neposredno uređuju pojedine aspekte upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Klasifikaciju propisa
od značaja za upravljanje otpadom i odgovarajuće obaveze i prava DS moguće je sačiniti na
različite načine zbog čega bi i klasifikaciju koja se ovde daje trebalo razumeti samo uslovno, kao
pomoćno sredstvo za preglednije sagledavanje prava i obaveza koji proističu iz njih.
5.3 Rezime sadržaja pojedinih propisa
Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06) u svojih šest odredaba spominje
„životnu sredinu“. Pravo na zdravu životnu sredinu i informisanje o stanju životne sredine utvrđeni
su u članu 74., dok se članom 88. na opšti način utvrđuje mogućnost da se zakonom ograniče
oblici korišćenja i raspolaganja poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim
građevinskim zemljištem“. Slična mogućnost utvrđena je i članom 83. kojim se predviđa mogućnost
ograničavanja slobode preduzetništva radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava.
U preostale tri odredbe Ustava (čl. 97. st. 9, čl. 183. st. 2. t. 2, i čl. 190) utvrđuje se nadležnosti u oblasti
životne sredine koje ima Republika, Autonomna pokrajina, odnosno Opština, a što se kasnije detaljnije
razrađuje pojedinim zakonima.
Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 -
dr. zakon, 43/11 - US). Ovim zakonom uređuje s integralni sistem zaštite životne sredine kojim se
obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen
odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici. Sistem zaštite životne sredine čine mere,
uslovi i instrumenti za:
1. Održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta

prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;
2. Sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine.
Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim
zakonom i posebnim zakonom.
Članom 30. Zakona („upravljanje otpadom“) na opšti način je propisano da se upravljanje otpadom
„sprovodi po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja,
transporta, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o
postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja“. Utvrđuje se obaveza „vlasnika
otpada“ da „preduzme mere upravljanja otpadom u cilju sprečavanja ili smanjenja nastajanja,
ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korišćenje otpada kao
energenta, odnosno odlaganje otpada“. Izvoz, uvoz i tranzit otpada regulisani su članom 57.
Zakona.22
Pored toga, na oblast upravljanja otpadom neposredno se odnose sledeće odredbe Zakona: Član
3. Tačka 9. (definicija pojma „aktivnost koja utiče na životnu sredinu“), Tačka 20. – definicija pojma
„otpad“, Član 10. Tačka 6. – „posebni zakoni“, Član 23. Zaštita voda, Član 34. stav 1. tačka 3.
(prostorno i urbanističko planiranje), Član 35. stav 1. (strateška procena uticaja na životnu sredinu),
Član 36. stav 2. (procena uticaja na životnu sredinu), Član 39. stav 2. (granične vrednosti), Član 40.
stav 2. (uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti), Član 53. stav 1. i 3. (ekološki znak), Član
61.v. (izuzeci od primene – zaštita od hemijskog udesa, obaveze nadležnih organa), Član 68
(planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave), Član 85. stav 2. tačka 2,
stav 3. (naknada za zagađivanje životne sredine), Član 93. stav 2. tačka 2. (korišćenje sredstava
Fonda), Član 102. tačka 6. (obaveze pravnih i fizičkih lica), Član 110. stav 1. tačka 13. (prava i
21
Ovome treba dodati i Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI) (izmenjen i
dopunjen u decembru 2009), koji predstavlja osnov zakonodavnog plana rada Vlade do 2012. godine koja je
Strategijom pristupanja Srbije EU označena kao godina spremnosti Srbije da preuzme obaveze koje proističu
iz članstva u EU. Za šire videti: HTTP://WWW.SEIO.GOV.RS/UPLOAD/DOCUMENTS/NPI/REVIDIRANI_NPI_2009.PDF
22
Za razliku od člana 30. Zakona koji nije „pokriven“ kaznenim odredbama Zakona, ponašanje suprotno Članu
57. Zakona kažnjivo je kao privredni prestup (Član 116. stav 1. tačka 11. i 12). Međutim, Član 57. Zakona o
zaštiti životne sredine stavljen je van snage donošenjem Zakona o upravljanju otpadom (videti Član 102. t.2).
28.05.2014.
dužnosti inspektora), Član 111. stav 1. tačka 10, 18, 19, 27. (ovlašćenja inspektora), Član 116. stav
1. tačka 8, 11, 12. (privredni prestupi).
5.3.1 Propisi koji neposredno regulišu oblast upravljanja otpadom

Najznačajniji deo obaveza i prava preduzeća, kao pravnog lica koje je „proizvođač“ i „vlasnik
otpada“ proizilaze iz osnovnih zakona i podzakonskih propisa koji neposredno regulišu oblast
upravljanja otpadom.23 To su sledeći propisi:
- Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i

njihovom odlaganju („Službeni list SRJ”, međunarodni ugovori br.02/99);24
- Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br.36/09 i 88/10);
- Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”, br.36/09);
- Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao
sekundarne sirovine („Službeni glasnik RS”, br. 60/09)25;
- Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji
prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje („Službeni
glasnik RS”, br. 60/09)26;
- Uredba o listi neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom koja
prati prekogranično kretanje („Službeni glasnik RS”, br.102 /10)
- Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu
dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjem
izveštaju, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja
naknada, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade
(„Sl. glasnik RS“ br. 54/10, 23/11 - dr. propis, 86/11, 15/12, 23/12 - dr. propis) 27;
23
Treba imati u vidu da je za 2010. godinu predviđeno donošenje novih propisa kojima se nacionalni propisi
treba upotpunosti da usaglase sa propisima EU. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, usvojiti
podzakonske akte koji će preneti zahteve iz Direktive 2006/12/EZ i 2008/98/EZ; Na osnovu Zakona o
upravljanju otpadom, usvojiti podzakonske akte koji će u potpunosti preneti Direktivu 87/217/EEZ, Direktivu
2002/95/EZ, Direktivu 2002/96/EZ (izmenjena Direktivom 2003/108/EZ), Direktivu 2000/76/EZ, Direktivu
2000/53/EZ, Direktivu 99/31/EZ, Direktivu 91/157/EZ (izmenjena direktivama 2006/76/EZ i 2008/12/EZ),
Direktivu 91/689/EEZ (izmenjena Direktivom 94/31/EZ), Direktivu 75/439/EEZ (izmenjena direktivama
87/101/EEZ i 2000/76/EZ) i Direktivu 91/692/EEZ; Videti: Izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za
integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Vlada Republike Srbije, decembar 2009. str. 581.
24
„Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog
poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.“ (Član 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, „Službeni
glasnik RS“, br. 83/06).
25
Odnosi se na: metalni otpad od olova i otpad koji se sastoji od legura olova, otpad koji u svom sastavu ima
bilo koji od sledećih sastojaka ili zagađujućih primesa, uključujući metalni otpad u masivnom obliku: Otpadi iz
termičke metalurgije olova, šljaka iz primarne i sekundarne proizvodnje olova (olovne šljake), Troska i sljušteni
komadi iz primarne i sekundarne proizvodnje (olovni oksid, prah, ljuspice, komadići i pepeo), olovne baterije
cele ili polomljene, sa ili bez elektrolita, otpadi od mehaničkog tretmana otpada (npr. sortiranja, drobljenja,
kompaktiranja i peletizovanja) koji nisu drugačije specificirani: Ostali otpadi (uključujući mešavine materijala)
od mehaničkog tretmana otpada koji sadrže opasne supstance: olovne akumulatorske ploče (mrežice), olovni
mulj (pasta) (Član 2).
26
Propisuje se: lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen; lista opasnog otpada koji se može uvoziti; lista
opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen; lista neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen;
sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada; sadržina, izgled i
uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada (Član 1).
27
Stupanjem na snagu ove uredbe prestala je da važi prethodna Uredba koja je regulisala ova ista pitanja
objavljena u „Službenom glasnku RS“, br. 89/09 i 08/10. Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi
otpada su: 1) gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i
građevinskih mašina, prikolica, vučenih mašina i drugih mašina i uređaja i ostali slični proizvodi; 2) proizvodi
koji sadrže azbest; 3) baterije ili akumulatori; 4) sva sintetička ulja i maziva koja više nisu pogodna za
prvobitnu namenu; 4) električni i elektronski proizvodi čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnih
polja kao i proizvodi namenjeni za proizvodnju, prenos ili merenje struje i elektromagnetnih polja za korišćenje
kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu struju i 1500 V za jednosmernu struju (Član 3).
28.05.2014.
- Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava („Sl. glasnik RS” br. 88/09,
67/10, 101/10, 16/11 - dr. propis, 86/11, 22/12 - dr. propis, 35/12, 48/12 - dr. propis );28
- Uredba o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2010. do
2014. godine („Službeni glasnik RS”, br. 88/09);29
- Uredba o vrstama otpada za koje se vrši termički tretman, uslovima i kriterijumima za
određivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim uslovima za projektovanje, izgradnju,
opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanju sa ostatkom nakon
spaljivanja ("Službeni glasnik RS", br. 102/2010)
- Uredba o kriterijumima za obračun naknade za ambalažu ili upakovan proizvod i
oslobađanje od plaćanja naknade, obveznicima plaćanja, visini naknade, kao i o
načinu obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, br. 08/2010);
- Uredba o odlaganju otpada na deponije ("Službeni glasnik RS", br. 92/2010)
- Pravilnik o sadržaju Politike prevencije udesa („Službeni glasnik RS”, br. 41/10)
- Pravilnik o listi opasnih materija („Službeni glasnik RS”, br. 41/10)
- Pravilnik o sadržini obaveštenja o novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu
(„Službeni glasnik RS”, br. 41/10)
- Pravilnik o utvrđivanju usklađenih iznosa naknade za zagađivanje životne sredine
(„Službeni glasnik RS”, br. 22/12);30
- Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za
uvoz, izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”, br. 101/10);
- Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo
popunjavanje („Službeni glasnik RS”, br. 72/09);
- Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje
(„Službeni glasnik RS”, br. 72/09);
- Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Službeni
glasnik RS”, br. 92/2010);
- Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji
se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije („Službeni glasnik RS”, br.
98/2010);
- Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje
otpada („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) ;
- Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada
(„Službeni glasnik RS”, broj 96/09) ;
- Pravilnik o sadržini, načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom
(„Službeni glasnki RS“, br. 95/10);
- Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima („Službeni glasnki
RS“, br. 71/10);
- Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima („Službeni glasnik RS” br.
98/2010);
- Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim gumama („Službeni glasnik RS”,
broj 104/09, 81/10);
- Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima
4(„Službeni glasnik RS”, broj 86/10);/
- Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 78/10);
- Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje
sadrže živu („Službeni glasnik RS” br. 97/2010);
28
Odnosi se na ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine kao i za tretman
otpadnih guma radi dobijanja energije (Član 2. Uredbe).
29
Kao nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom utvrđuju se ciljevi koji se odnose na:
količinu ambalažnog otpada koji je neophodno ponovno iskoristiti; količinu sirovina u ambalažnom otpadu koje
je neophodno reciklirati, u okviru količine prerađenog ambalažnog otpada; količinu pojedinih materijala u
ukupnoj masi reciklažnih materijala u ambalažnom otpadu koju je neophodno reciklirati. Nacionalni ciljevi koji
se odnose na ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada su opšti ciljevi i specifični ciljevi za
reciklažu ambalažnog otpada. Za 2010. i 2011. godinu uvode se opšti ciljevi za ponovno iskorišćenje i
reciklažu ambalažnog otpada, a za 2012, 2013. i 2014. godinu uvode se i specifični ciljevi za reciklažu
ambalažnog otpada.
30
Za šire videti napomene u delu koji se odnosi na „opšte propise u oblasti životne sredine od značaja za
upravljanje otpadom“ (C.I).
28.05.2014.
- Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja

korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i
postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih uređaja („Službeni glasnik
RS”, broj 99/10);
- Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest („Službeni glasnik RS”, broj
75/10);
- Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godisnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za
njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS” br. 95/2010);
- Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS", br.
56/2010);
- Pravilnik o sadržini potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole za
skladištenje inertnog i neopasnog otpada („Službeni glasnik RS“, br. 73/2010);
- Pravilnik o godišnjoj količini ambalažnog otpada po vrstama za koje se obavezno
obezbeđuje prostor za preuzimanje, sakupljanje, razvrstavanje i privremeno
skladištenje („Službeni glasnik RS”, br. 70/09) ;
- Pravilnik o kriterijumima za određivanje šta može biti ambalaža sa primerima za
primenu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na osnovne zahteve koje
ambalaža mora da ispunjava („Službeni glasnik RS”, br. 70/09) ;
- Pravilnik o vrsti ambalaže sa dugim vekom trajanja („Službeni glasnik RS”, br. 70/09) ;
- Pravilnik o vrsti i godišnjoj količini ambalaže korišćene za upakovanu robu stavljenu u
promet za koju proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac nije dužan da obezbedi
upravljanje ambalažnim otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 70/09);
- Pravilnik o načinu numerisanja, skraćenicama i simbolima na kojima se zasniva sistem
identifikacije i označavanja ambalažnih materijala („Službeni glasnik RS”, br. 70/09);
- Pravilnik o graničnoj vrednosti ukupnog nivoa koncentracije olova, kadmijuma, žive i
šestovalentnog hroma u ambalaži i njenim komponentama, izuzecima od primene i
roku za primenu graničnih vrednosti („Službeni glasnik RS”, br. 70/09);
- Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra izdatih dozvola za upravljanje
ambalažnim otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 76/09);
5.3.2 Rezime sadržaja pojedinih propisa iz kojih mogu proizaći trenutne ili potencijalne
obaveze „Delhaize Serbia“
Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovog

odlaganja (1989), kao univerzalni međunarodni multilateralni ugovor, utvrđuje izvesna pravila
postupanja, tj. kriterijume za upravljanje otpadima na način usaglašen sa zahtevima zaštite i
unapređenja životne sredine i postupke kod prekograničnog kretanja opasnih i drugih otpada.
Upravljanje otpadom postavljeno je na bazi integralnog pristupa koji podrazumeva kontrolu
stvaranja opasnog i drugih otpada, skladištenje, transport, tretman, ponovno korišćenje, reciklažu,
obnavljanje i finalno odlaganje (deponovanje). Prekogranični kontrolni sistem zasnovan je na
prethodno dobijenom pisanom obaveštavanju i odobravanju. Konvencija, usvojena marta 1989,
stupila je na snagu 1992. godine i sprovodi se u okviru Programa UN za životnu sredinu.
Amandmanom je 1995. godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene
kapacitete za postupanje, tj. zemlje van Evropske unije, OECD-a i Lihtenštajn. Način klasifikacije i
karakterizacije otpada utvrdile su i usvojile zemlje članice Konvencije 1998. godine. Uz Konvenciju
je 1999. godine usvojen Protokol o odgovornosti i kompenzaciji (za štetu prouzrokovanu
akcidentnim izlivanjima opasnog otpada za vreme izvoza, uvoza ili postupanja). Uz Konvenciju je
razvijen set tehničnih uputstava za postupanje sa pojedinim kategorijama otpada i na bazi
Ministarske deklaracije iz 1999. godine, Strateški plan za primenu Bazelske konvencije (do 2010.
godine), koji između ostalog sadrži aktivnu promociju i primenu čistijih tehnologija i proizvodnji,
dalje smanjivanje kretanja opasnog i drugih otpada, prevenciju i monitoring ilegalnog transporta,
poboljšanje institucionalnih i tehničkih mogućnosti i dalji razvoj regionalnih i subregionalnih centara
za obuku i transfer tehnologija. Naša zemlja je potpisala Konvenciju 1989. godine, a ratifikovala je i
postala član 2000. godine.31
31
Osim Bazelske konvencije nekoliko drugih međunarodnih ugovora takođe može biti relevanto za izvesne
aspekte upravljanja otpadom. Npr. Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa („Službeni
glasnik RS“-Međunarodni ugovori, br. 42/09), Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim
28.05.2014.
Zakon o upravljanju otpadom („Službeni Glasnik RS“ br. 36/09 i 88/10) - Ovim zakonom uređuju
se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom;
odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje
posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada;
izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga
pitanja od značaja za upravljanje otpadom (čl.1). Propisane su obaveze različitih subjekata u
sistemu upravljanja otpadom. Posebno je definisana odovornost proizvođača proizvoda (čl. 25),
odgovornost proizvođača otpada (čl. 26), odgovornost vlasnika otpada (čl. 27), obaveze prevoznika
otpada (čl. 28), obaveze operatera postrojenja za tretman otpada (čl.29), obaveze operatera na
deponiji (čl. 30.), upravljanje opasnim otpadom (čl. 44), itd.
Sedma glava Zakona reguliše upravljanje posebnim tokovima otpada (čl. 47-58) i to:
-Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima
-Upravljanje otpadnim uljima
-Upravljanje otpadnim gumama
-Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda
-Upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu
-Upravljanje PCB i PCB otpadom
-Upravljanje otpadom koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim organskim
zagađujućim materijama (POPs otpad)
-Upravljanje otpadom koji sadrži azbest
-Upravljanje otpadnim vozilima
-Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita i farmaceutskim
otpadom
-Upravljanje otpadom iz proizvodnje titan-dioksida i
-Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom.
Prema odredbama člana 59. Zakona za obavljanje jedne ili više delatnosti u oblasti upravljanja
otpadom pribavljaju se dozvole, i to: 1) dozvola za sakupljanje otpada; 2) dozvola za transport
otpada; 3) dozvola za skladištenje otpada; 4) dozvola za tretman otpada; 5) dozvola za odlaganje
otpada.
Obaveze po osnovu Zakona o upravljanju otpadom mogu biti razmatrane u kontekstu opštih
obaveza koje imaju „vlasnici“, odnosno „proizvođači“ otpada kao i obaveza koje proističu iz
odredaba kojima se regulišu posebni tokovi otpada (kao što su: upravljanje istrošenim baterijama i
akumulatorima, upravljanje otpadnim uljima, upravljanje otpadnim gumama, upravljanje otpadom
od električnih i elektronskih proizvoda, upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže
živu, upravljanje otpadnim vozilima, itd).
Obaveze koje se odnose na „vlasnika otpada“ 32 obuhvataju sledeće: dužnost da klasifikuje otpad
na propisan način, u skladu sa ovim zakonom (Član 8. stav 4. i Član 45. stav 2); skladištenje
otpada (Član 36); termički tretman (Član 41. stav 4); dokument o kretanju otpada (Član 45. stav 2,
supstancama („Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori, br. 42/09), Konvencija o proceni uticaja na životnu
sredinu u prekograničnom kontekstu („Službeni glasnik RS“-Međunarodni ugovori, br. 102/07), Roterdamska
Konvencija o proceduri prethodno informišuće saglasnosti za neke hemikalije i pesticide u međunarodnoj
trgovini, 1998. („Službeni glasnik RS”, br. 38/09); Konvencija o saradnji za zaštitu i održivo korišćenje reke
Dunav („Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori”, br. 2/03); Okvirni sporazum za sliv reke Save („Službeni list
SCG - Međunarodni ugovori”, br. 12/04); itd. Ovome treba dodati i druge značajnije međunarodne ugovore
kojima se uređuju pojedina pitanja u oblasti energetike ili oni koji imaju poseban značaj za ovaj sektor kao što
su: Ugovor o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike
Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike
Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244
Saveta Bezbednosti UN, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 62/06, Sporazum između Vlade
Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede („Službeni glasnik RS –
Međunarodni ugovori“, br. 62/06), Okvirna konvencije UN o promeni klime („Službeni list SRJ - Međunarodni
ugovori”, br. 2/97); Kjoto protokola uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime, 1997 („Službeni glasnik RS –
Međunarodni ugovori”, br. 88/07); Zakon o potvrđivanju Statuta Međunarodne agencije za obnovljivu energiju
(IRENA) – (,,Službeni glasnik RS” – br. 105/09), itd.
32
vlasnik otpada je „proizvođač otpada, lice koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili
pravno ili fizičko lice koje poseduje otpad“ (Član 5. tačka 37). Odgovornost i obaveze vlasnika otpada ima i lice
koje učestvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada, a faktički ne poseduje otpad.
28.05.2014.
3, 4 i 5); dokument o kretanju opasnog otpada (Član 46); upravljanje istrošenim baterijama i
akumulatorima (Član 47); upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu (Član 51);
upravljanje PCB i PCB otpadom (Član 52); upravljanje otpadom koji sadrži, sastoji se ili je
kontaminiran dugotrajnim organskim zagađujućim materijama (POPs otpad) (Član 53); upravljanje
otpadom koji sadrži azbest (Član 54); upravljanje otpadnim vozilima (Član 55); upravljanje otpadom
iz proizvodnje titan-dioksida (Član 57); izveštavanje (Član 75).
Obaveze „vlasnika otpada“33 podrazumevaju i poštovanje sledećih pravila:
- Vlasnik otpada je odgovoran za sve troškove upravljanja otpadom;

- Troškove odlaganja snosi držalac (vlasnik) koji neposredno predaje otpad na rukovanje
sakupljaču otpada ili postrojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni držalac (vlasnik) ili
proizvođač proizvoda od kojeg potiče otpad (Član 27);
- Proizvođač ili vlasnik otpada snosi troškove sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i
odlaganja otpada u skladu sa zakonom (Član 78).
Pored obaveza koje proističu iz Zakonom utvrđenih obaveza „vlasnika otpada“ posebno su
definisane obaveze “proizvođača otpada” koje obuhvataju sledeće:
1) da sačini plan upravljanja otpadom iz člana 15. ovog zakona i organizuje njegovo
sprovođenje, ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200
kilograma opasnog otpada;34
2) da pribavi izveštaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u slučaju promene tehnologije,
promene porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera otpada
i čuva izveštaj najmanje pet godina;
3) da pribavi odgovarajuću potvrdu o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu
sa ovim zakonom;
4) da obezbedi primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom;
5) da sakuplja otpad odvojeno u skladu sa potrebom budućeg tretmana;
6) da skladišti otpad na način koji minimalno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
7) da preda otpad licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom ako nije u mogućnosti da
organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
8) da vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaže;
9) da odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;35
10) da omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i
dokumentacijom (Član 26).
Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni Glasnik RS“, br.36/09)36 - U najširem smislu,
Zakonom se uređuju uslovi zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u
promet, upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom, izveštavanje o ambalaži i ambalažnom
otpadu, ekonomski instrumenti, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje ambalažom i
ambalažnim otpadom. Odredbe ovog zakona primenjuju se na uvezenu ambalažu, ambalažu koja
se proizvodi, odnosno stavlja u promet i sav ambalažni otpad koji je nastao privrednim aktivnostima
na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korišćeni ambalažni
materijal.
33
Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada, u
skladu sa ovim zakonom (Član 27. stav 2).
34
Radi se o Planu upravljanja otpadom u postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola (Član 15).
35
Zakon propisuje i “dužnosti” lica odgovornog za upravljanje otpadom. To su: 1) da izradi nacrt plana
upravljanja otpadom iz člana 15. ovog zakona, organizuje njegovo sprovođenje i ažuriranje; 2) da predlaže
mere prevencije, smanjenja, ponovnog iskorišćenja i reciklaže otpada; 3) da prati sprovođenje zakona i drugih
propisa o upravljanju otpadom i izveštava organe upravljanja.
36
Procenjuje se da su odredbe relevantne direktive EU koja se odnosi na ambalažu i ambalažni otpad
(Direktiva 94/62), zaključno sa krajem 2009. godine skoro u potpunosti (95%) transponovane u nacionalne
propise, tj. kroz Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu i relevantne podzakonske akte.
28.05.2014.
Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik RS", br. 56/2010)
Ovim pravilnikom se propisuje: Katalog otpada; lista kategorija otpada (Q lista); lista kategorija
opasnog otpada prema njihovoj prirodi ili aktivnosti kojom se stvaraju (Y lista); lista komponenti
otpada koji ga čine opasnim (C lista); lista opasnih karakteristika otpada (H lista); lista postupaka i
metoda odlaganja i ponovnog iskorišćenja otpada (D i R lista); granične vrednosti koncentracije
opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se određuju karakteristike otpada; vrste parametara
za određivanje fizičko-hemijskih osobina opasnog otpada namenjenog za fizičko-hemijski tretman;
vrste parametara za ispitivanje otpada za potrebe termičkog tretmana; vrste parametara za
ispitivanje otpada i ispitivanje eluata namenjenog odlaganju; vrste, sadržina i obrazac izveštaja o
ispitivanju otpada i način i postupak klasifikacije otpada.
Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za

njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS” br. 95/2010) – Pravilnikom su propisani obrasci za
popunjavanje dnevne evidencije proizvođača otpada, operatera za odlaganje otpada, operatera
postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada, izvoznika i uvoznika otpada, kao i obrasci za godišnje
izveštavanje proizvođača otpada, operatera na deponiji otpada, operatera za ponovno iskorišćenje
otpada, izvoznika i uvoznika otpada i godišnji izveštaj o komunalnom otpadu.
Pravilnikom nije definisana količina otpada koja se generiše, izvozi, uvozi ili odlaže za koju je
obavezno popunjavanje obrazaca za dnevnu i godišnju evidenciju.
Proizvođač i vlasnik otpada, izuzev domaćinstva, dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o
otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji. Izveštaj sadrži podatke o: vrsti, količini,
poreklu, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, skladištenju, transportu, uvozu, izvozu, tretmanu i
odlaganju nastalog otpada, kao i otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom. I
proizvođač i vlasnik otpada imaju obavezu da osnovna dokumenta i podatke iz izveštaja čuvaju
najmanje pet godina.
Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo

popunjavanje („Službeni glasnik RS”, br. 72/09) i
Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje
(„Službeni glasnik RS”, br. 72/09) – Pravilnicima su definisani obrasci koji prate svako kretanje
opasnog, odnosno neopasnog otpada i obaveze vlasnika otpada, vezano za praćenje konačnog
načina rešavanja otpada (detaljnije objašnjenje u poglavlju 9 ovog plana)
Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Službeni glasnik

RS”, br. 92/2010) - Skladište opasnog otpada mora biti ograđeno radi sprečavanja pristupa
neovlašćenim licima, fizički obezbeđeno, zaključano, pod stalnim nadzorom (Član 2, stav 7) i
izgrađeno u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja,
kao i sa tehničkim zahtevima i standardima (Član 2, stav 2). Pravilnikom se definišu i zahtevi za
posude za skladištenje opasnog otpada (Član 3 i 4), kao i podaci koje sadrži nalepnica za
obeležavanje opasnog otpada (Član 8). Nalepnice moraju biti od materijala koji su otporni na
atmosferske i spoljašnje uticaje i opasan otpad koji je upakovan, dimenzija koje su propisane u
skladu sa veličinom pakovanja (l).
Opasan otpad nedovoljno ispitanih osobina, do pribavljanja laboratorijskog izveštaja o ispitivanju

otpada, privremeno se skladišti na bezbedan način, odvojeno od ostalog razvrstanog opasnog
otpada, na tačno označenom mestu u okviru skladišta (Član 6).
Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se

koristi kao sekundarna sirovina37 ili za dobijanje energije 38 („Službeni glasnik RS”, br. 98/2010)
37
otpad koji se koristi kao sekundarna sirovina jeste otpad koji se može ponovo koristiti za ponovnu upotrebu
proizvoda za istu ili drugu namenu, za reciklažu, odnosno tretman otpada, radi dobijanja sirovine za
proizvodnju istog ili drugog proizvoda (papir i karton, metal, staklo, plastika, otpad od građenja i rušenja,
pepeo i šljaka od sagorevanja uglja iz termoenergetskih postrojenja, gips i sumpor od odsumporavanja dimnih
gasova i dr.)
38
otpad koji se koristi za dobijanje energije jeste otpad koji se može ponovo koristiti za ponovnu upotrebu za
energetsko iskorišćenje, odnosno korišćenje vrednosti otpada njegovom biorazgradnjom ili termičkim
28.05.2014.
– U skladu sa ovim pravilnikom postupci tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina
radi ponovnog iskorišćenja imaju prednost u odnosu na korišćenje otpada u energetske svrhe.
Pravilnikom se definiše način pakovanja, obeležavanja i skladištenja ove vrste otpada.
Proizvođač, odnosno vlasnik otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije,
razvrstava, klasifikuje navedeni otpad nastao njegovom delatnošću, na propisan način i čuva do
predaje licu koje vrši sakupljanje i/ili licu koje vrši transport navedenog otpada, odnosno licu koje
vrši skladištenje i/ili tretman navedenog otpada (Član 5). Upakovan otpad koji se koristi kao
sekundarna sirovina obeležava se stavljanjem natpisa koji sadrži naziv i sedište ili znak
proizvođača otpada, naziv i indeksni broj otpada u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju
kategorije, klasifikacija i ispitivanje otpada (Član 8, stav 5).
Pravilnik o sadržini potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole za skladištenje

inertnog i neopasnog otpada („Službeni glasnik RS“, br 73/2010) - Ovim pravilnikom bliže se
propisuje sadržina potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole za skladištenje inertnog i
neopasnog otpada.
Cilj Pravilnika o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima („Službeni glasnik
RS“, br. 71/10) je uspostavljanje sistema sakupljanja otpadnih ulja radi reciklaže ili odlaganja,
zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.39 Opšte je pravilo da se upravljanje otpadnim uljima mora
sprovodi na način i po postupku koji neće predstavljati rizik od zagađenja voda, zemljišta ili
vazduha, a koji se može izbeći, radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. (Čl. 4) Proizvođač,
odnosno vlasnik otpadnih ulja40 kod koga nastaje više od 500 litara otpadnih ulja godišnje
obezbeđuje mesto za predaju otpadnih ulja, koje mora biti opremljeno tako da se pri predaji i
preuzimanju otpadnih ulja ne ugrozi zdravlje ljudi i životna sredina.
Proizvođač otpadnih ulja, kod koga nastaje manje od 500 litara otpadnih ulja godišnje, može
otpadna ulja predati sakupljaču otpadnih ulja41:
1. u skladištu sakupljača;
2. na mestu za predaju otpadnog ulja drugog vlasnika otpadnog ulja, koji ima ugovor sa
sakupljačem otpadnih ulja (Čl. 6).
Prilikom predaje otpadnih ulja, vlasnik ne plaća naknadu sakupljaču otpadnih ulja i/ili licu koje vrši
transport otpadnih ulja, licu koje vrši skladištenje otpadnih ulja i licu koje vrši tretman otpadnih ulja
(Čl. 10, st. 2).
Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim gumama („Službeni glasnik RS”, br.
104/09, 81/10) propisuje da se upravljanje otpadnim gumama42 sprovodi «na način i po postupku
tretmanom uz iskorišćenje energije, električne energije ili/i toplotne i električne energije (poljoprivredni otpad,
komunalni otpad, gume, utrošeni rastvarači, otpad iz rafinerija, biomasa, mulj iz postrojenja za tretman mulja i
dr.);
39
otpadna ulja jesu sva mineralna ili sintetička ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su
prvobitno bila namenjena, kao što su hidraulična ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja,
ulja ili tečnosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetička ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara,
mešavine ulje-voda i emulzije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom Otpadno jestivo
ulje je definisano kao „svako ulje koje nastaje u ugostiteljskoj i turističkoj delatnosti, industriji, zdravstvenoj
delatnosti, javnoj upravi i u drugim sličnim delatnostima u kojima se priprema više od 50 obroka dnevno» (Čl.
2. t.2). Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na upravljanje otpadnim uljima koja sadrže halogene,
polihlorovane bifenile (u daljem tekstu: PCB) i polihlorovane terfenile (u daljem tekstu: PCT) iznad 50 mg/kg,
(Čl. 1, st.2).
40
Vlasnik otpadnih ulja je pravno lice ili preduzetnik čijom aktivnošću nastaju otpadna ulja; (Čl. 2. t.6).
41
Sakupljač otpadnih ulja je „pravno lice ili preduzetnik koji ima dozvolu za sakupljanje izdatu od strane
nadležnog organa i koji sakuplja, prema potrebi razvrstava i skladišti otpadna ulja“ (Čl. 2, t. 8);
42
Otpadne gume su definisane kao «gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i
dr.), poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, letelica, vučenih mašina, drugih mašina i uređaja i ostali
28.05.2014.
kojim se obezbeđuje zaštita zdravlja ljudi i životne sredine» pri čemu se zabranjuje odlaganje
otpadnih guma na deponiju. (Čl. 4). Upravljanje otpadnim gumama obuhvata mere koje se odnose
na sakupljanje, transport, skladištenje i tretman otpadnih guma. Vlasnik otpadnih guma43 ima
obavezu da preda otpadne gume sakupljaču otpadnih guma, i/ili licu koje vrši skladištenje otpadnih
guma, odnosno licu koje vrši tretman otpadnih guma (Čl. 5). Prilikom predaje otpadnih guma
vlasnik otpadnih guma ne plaća naknadu sakupljaču otpadnih guma44 i/ili licu koje vrši transport
otpadnih guma45, licu koje vrši skladištenje otpadnih guma46 i licu koje vrši tretman otpadnih guma47
(Čl. 6. st.2). Takođe, vlasnik otpadnih guma (isto kao i sakupljač otpadnih guma, lice koje vrši
transport otpadnih guma, lice koje vrši skladištenje otpadnih guma i lice koje vrši tretman otpadnih
guma) popunjava Dokument o kretanju otpada,48 u skladu sa posebnim propisom (Čl. 7).
Pravilnikom o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima

(„Službeni glasnik RS”, broj 86/10) se propisuje sadržina i izgled oznaka na baterijama, dugmastim
baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija, način i postupak upravljanja 49
istrošenim baterijama i akumulatorima, kao i uređajima sa ugrađenim baterijama i akumulatorima
(Čl. 1). Odredbe ovog pravilnika odnose se na sve vrste baterija i akumulatora, bez obzira na oblik,
veličinu, masu i materijale od kojih su izrađeni, kao i na datum njihovog stavljanja na tržište
Republike Srbije, osim za baterije i akumulatore koji se koriste u opremi koja ima poseban značaj
za državnu bezbednost, opremi ugrađenoj u oružje, municiju i vojnu opremu, osim ako se radi o
proizvodima koji se ne koriste isključivo u vojne svrhe, kao i opremu projektovanu za upućivanje u
svemir (Čl. 3).
Istrošene baterije i akumulatori koji su nastali obavljanjem delatnosti sakupljaju se, razvrstavaju,
klasifikuju, u skladu sa zakonom i čuvaju se do predaje licu koje vrši sakupljanje i/ili licu koje vrši
skladištenje i/ili licu koje vrši tretman (Čl. 10, st. 5).
Istrošene baterije i akumulatori ne mogu se odlagati na deponiju i spaljivati (Čl. 14).

Tretman istrošenih baterija i akumulatora, odnosno reciklaža vrši se u skladu sa detaljnim
zahtevima za tretman i reciklažu koji su dati u prilogu ovog Pravilnika.
slični proizvodi, nakon završetka životnog ciklusa, koje vlasnik odbacuje ili namerava da odbaci zbog
oštećenja, istrošenosti ili drugih razloga» (Čl. 2. t.1).
43
Vlasnik otpadnih guma je «fizičko ili pravno lice koje učestvuje u prometu otpadnih guma kao posredni
držalac otpadnih guma, kao i pravno ili fizičko lice čijom delatnošću stalno ili povremeno nastaju otpadne
gume» (Čl. 2. t.2).
44
Sakupljač otpadnih guma je «fizičko ili pravno lice koje ima dozvolu za obavljanje navedene delatnosti, u
skladu sa zakonom» (Čl. 2. t.3).
45
Lice koje vrši transport otpadnih guma je «fizičko ili pravno lice koje ima dozvolu za obavljanje navedene
delatnosti, u skladu sa zakonom» (Čl. 2. t.4).
46
Lice koje vrši skladištenje otpadnih guma je «fizičko ili pravno lice koje ima dozvolu za obavljanje navedene
delatnosti, u skladu sa zakonom» (Čl. 2. t.5).
47
Lice koje vrši tretman otpadnih guma je «fizičko ili pravno lice koje ima dozvolu za obavljanje navedene
delatnosti, u sladu sa zakonom» (Čl. 2. t.6).
48
Dokument o kretanju otpada jeste «poseban dokument koji popunjava vlasnik otpadnih guma, lice koje vrši
transport, lice koje vrši sakupljanje i skladištenje i/ili tretman otpadnih guma prilikom njihovog preuzimanja, u
skladu sa posebnim propisom» (Čl. 2. t.8).
49
Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima je skup mera koje obuhvataju sakupljanje, transport,
skladištenje, razvrstavanje, tretman, reciklažu istrošenih baterija i akumulatora, kao i odlaganje otpadaka i
ostataka nakon tretmana, odnosno reciklaže istrošenih baterija i akumulatora.

28.05.2014.
Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže

živu („Službeni glasnik RS” br. 97/2010) - Odredbe ovog pravilnika odnose se na fluorescentne
cevi koje sadrže živu50, i to:
1. kompaktne fluorescentne izvore svetlosti sa sadržajem žive do 5 mg;
2. ravne fluorescentne izvore svetlosti za opšte svrhe u kojima sadržaj živinih spojeva ne
prelazi sledeće vrednosti:
- halofosfati 10 mg,
- trifosfati s normalnim vekom trajanja 5 mg,
- trifosfati s dugim vekom trajanja 8 mg;
3. ravne fluorescentne izvore svetlosti za posebne namene koji sadrže živu.
Otpadne cevi koje sadrže živu moraju se prikupljati odvojeno i čuvati u, za to namenjenim
nepropusnim posudama, i predavati ovlašćenom transporteru ili sakupljaču. Kretanje ove vrste
otpada prati dokument o kretanju opasnog otpada.
Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja

korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i postupku
upravljanja otpadom od električnih i elektronskih uređaja („Službeni glasnik RS”, broj 99/10) –
Cilj pravilnika je: sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih proizvoda; ponovna
upotreba, reciklaža i drugi oblici iskorišćenja takvih otpada, kao i smanjivanja odlaganja otpada;
unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača, uvoznika, distributera,
prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa proizvoda, a posebno pri tretmanu i odlaganju
otpada od električnih i elektronskih proizvoda 51. Elektronska i električna oprema je razvrstana u 10
razreda i to:
1. Veliki kućni aparati;

2. Mali kućni aparati;
3. Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije; Oprema široke potrošnje za
razonodu;
4. Oprema za osvetljenje;
5. Oprema široke potrošnje za razonodu;
6. Električni i elektronski alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata);
7. Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport;
8. Medicinski pomoćni uređaji (osim velikih nepokretnih terapijskih i dijagnostičkih uređaja,
implantiranih proizvoda i proizvoda koji mogu prouzrokovati infekciju);
9. Instrumenti za praćenje i nadzor;
10. Automati.
Električna i elektronska oprema, razvrstana u razrede 1. do 7. i razred 10. iz Priloga 1. ovog

pravilnika, uključujući električne sijalice i druga rasvetna tela iz domaćinstva, stavljena na tržište
Republike Srbije od 1. jula 2011. godine ne može sadržati olovo, živu, kadmijum, šestovalentni
hrom Cr6+, polibromovane bifenile (PBB) ili polibromovane difenile (PBDE), osim rezervnih delova
namenjenih popravci ili ponovnoj upotrebi električne i elektronske opreme stavljene na tržište
Republike Srbije, kao i fluorescentne i druge izvore svetlosti i materijale čija je lista data u Prilogu 3.
– Lista električne i elektronske opreme na koju se ne odnose mere zabrane i ograničenja u pogledu
prisustva opasnih materija, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u prilogu
11 ovog Plana).
50
Na pitanja koja se odnose na upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu, a koja nisu
posebno uređena ovim pravilnikom primenjuje se propis kojim se uređuje upravljanje električnim i
elektronskim proizvodima i zakon kojim se uređuje upravlljanje otpadom
51
električna i elektronska oprema jeste proizvod čiji pravilan rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnih
polja, kao i oprema koja je namenjena za proizvodnju, prenos i merenje protoka i polja, razvrstani u jedan od
razreda sa Liste razreda električne i elektronske opreme (Prilog I Pravilnika), a upotrebljavaju se kod napona
koji ne prelazi 1000 V za naizmenični protok i 1500 V za jednosmerni protok;

28.05.2014.
Pravilnikom se propisuju i opšta pravila koja se moraju poštovati prilikom dizajna ove opreme u cilju
očuvanja životne sredine (Član 8), kao i označavanje proizvoda vezano za odvojeno sakupljanje
(Član 9).
Krajnji korisnik predaje distributeru, sakupljaču, operateru ili kolektivnom operateru:
otpadnu opremu koja nije iz domaćinstva, uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada.
Otpadna oprema se ne može predavati kao nerazvrstani komunalni otpad (Član 13).
Pravilnikom su postavljeni i ciljevi u sakupljanju ove vrste otpada na nivou Republike Srbije (Član
15), kao i definisani tehnički zahtevi za skladištenje i tretman otpadne opreme.
Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima („Službeni glasnik RS” br.
98/2010) - Cilj ovog Pravilnika je da obezbedi: sprečavanje nastajanja otpada od vozila52; ponovnu
upotrebu, reciklažu i druge oblike ponovnog iskorišćenja takvih otpada, kao i smanjivanja odlaganja
otpada; unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača, uvoznika
distributera, prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa vozila, a posebno pri tretmanu
otpadnih vozila (Član 2).
Vlasnik otpadnog vozila predaje otpadna vozila53 licu koje vrši sakupljanje otpadnih vozila i/ili licu
koje vrši transport otpadnih vozila i/ili licu koje vrši skladištenje otpadnih vozila, odnosno licu koje
vrši tretman otpadnih vozila uz dokument o kretanju opasnog otpada (Član 7, stav 2). Uz otpadno
vozilo se predaje saobraćajna dozvola (Član 7, stav 6),
Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest („Službeni glasnik RS“, br. 75/10) –
propisuju se način pakovanja, kriterijumi, uslovi i način konačnog odlaganja otpada koji sadrži
azbest54 i druge mere za sprečavanje raznošenja azbestnih vlakana i prašine u životnoj sredini.
Mere za sprečavanje raznošenja azbestnih vlakana i prašine u životnu sredinu preduzimaju se pri
sakupljanju, transportu, skladištenju, tretmanu ili odlaganju azbestnog otpada (Član 7). Azbestni
otpad se pre odlaganja tretira postupcima površinskog očvršćivanja ili solidifikacije ili uništavanjem
azbestnih vlakana, tako da se spreči raznošenje azbestnih vlakana i prašine u životnu sredinu, a
transport se odvija bez pretovara u jasno i vidljivo označenim pakovanjima (Član 8)
5.3.3 Ostali republički propisi
Ostali propisi od značaja (ili potencijalno od značaja) za preduzeće obuhvataju, između ostalog,
sledeće:
- Zakon o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", br. 16/97, 42/98, 88/11)
- Zakon o komunalnoj policiji ("Službeni glasnik RS", br. 51/2009) 55
- Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 36/2011) 56
52
vozilo jeste svako vozilo kategorije M1 (motorno vozilo za prevoz putnika koja osim sedišta vozača imaju još
najviše osam sedišta ili N1 (motorna vozila za prevoz tereta čija najveća dozvoljena mase nije veća od 3,5
tona), motorno vozilo sa tri točka, osim motornih tricikala (kategorije 1,5) i njihovi neupotrebljivi ili odbačeni
delovi (Čl. 3). Vlasnik otpadnog vozila predaje vozilo u celini
53
Vlasnik otpadnog vozila predaje vozilo u celini sa svim osnovnim sastavnim delovima
54
otpad koji sadrži azbest jeste otpadni sirovi azbest i svaka materija ili predmet koji sadrži azbest i azbestna
vlakna, kao i azbestna prašina nastala emisijom azbesta u vazduh kod obrade azbesta ili materija, materijala i
proizvoda koji sadrže azbest, a koje vlasnik odbacuje, namerava ili mora odbaciti (Ćlan 3); Lista otpada koji
sadrži azbest data je u prilogu Pravilnika
55
Videti Član 9. stav 2. (poslovi komunalne policije).
56

28.05.2014.
5.3.4 Pregled lokalnih propisa u gradovima gde DS ima svoje objekte

Navedeni lokalni propisi definišu, nadeležnosti grada po pitanju komunalnih delatnosti,
održavanje čistoće u gradovima i opštinama, nadležnosti komunalne policije, nadležnosti
komunalne inspekcije, način obračunavanja i visine komunalnih taksi, naknade za zaštitu i
unapređenje životne sredine, vrste otpada i posuda za odlaganje otpada u gradovima u kojima DS
ima svoje objekte.
Beograd
- Statut grada Beograda ("Sl. list grada Beograda", br. 39/08, 6/10)
- Odluka o komunalnoj policiji ("Sl. list grada Beograda", br. 06/2010),
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju grada Beograda ("Sl. list grada
Beograda", br.30/02, 7/03, 10/03, 18/03, 30/03, 14/04, 37/04, 29/05, 19/07, 43/07)
- Odluka o održavanju čistoće ("Sl. list grada Beograda", br. 27/2002 i 11/2005),
- Odluka o posebnoj naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, ("Sl. list grada
Beograda", br. 22/99, 6/01, 37/04, 29/05, 19/07 i 43/07)
- Rešenje o osnivanju Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Beograda ("Sl. list
grada Beograda", br. 61/2009) proveriti
Bogatić
- Odluka o komunalnom redu i uređivanju naselja (Sl. list opšt. Bogatić, Vladim., Koceljeva i
Šabac br. 31/06)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (Sl. list grada Šapca i opšt. Bogatić, Vlad. i Koc.
9/12)
- Statut opštine Bogatić (Sl. list grada Šapca i opšt. Bogatić, Vlad. i Koc. br. 29/08, 19/10,
20/12)
Bujanovac
- Odluka o komunalnom uređenju na području opštine Bujanovac (Sl. glasnik Pčinjskog
okruga br. 13/09)
Čačak
- Odluka o oblicima i načinu ostvarivanja saradnje komunalne policije i gradskih inspekcijskih
službi (grad Čačak) (Sl. list grada Čačka br. 21/09)
- Odluka o gradskim upravama grada Čačka (Sl. list grada Čačka br. 8/08, 21/09)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama na teritoriji grada Čačka (Sl. list grada Čačka br.
7/09, 3/10)
- Odluka o sakupljanju, dopremanju i odlaganju čvrstog komunalnog otpada (sa teritorije
grada Čačka) (Sl. list grada Čačka br. 8/10)
- Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o cenama usluga iznošenja i deponovanja smeća
(grad Čačak) (Sl. list grada Čačka br. 8/10)
- Statut grada Čačka (Sl. list grada Čačka br. 3/08)
Jagodina
- Odluka o održavanju čistoće na teritoriji grada Jagodine (Sl. glasnik grada Jagodina br.
2/08, 9/09, 1/10- dr. propis)
- Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine (Sl. glasnik grada Jagodina
br. 3/10, 4/10)
- Statut grada Jagodina (Sl. glasnik grada Jagodina br. 1/08, 2/08, 11/11)
Kikinda
- Odluka o komunalnim taksama (na teritoriji opštine Kikinda) (Sl. list opštine Kikinda br.
7/09, 21/10, 5/11, 24/11)
- Odluka o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine (na teritoriji opštine Kikinda) (Sl.
list opštine Kikinda br. 12/10)
- Statut opštine Kikinda (Sl. list opštine Kikinda br. 4/06, 2/08, 19/08, 7/09, 18/09)
Kruševac

28.05.2014.
- Odluka o održavanju čistoće i podizanju i održavanju zelenih površina na području grada

Kruševca (Prečišćen tekst) (Sl. list grada Kruševca br. 1/09 - prečišćen tekst)
- Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine (Sl. list grada Kruševca br.
12/09, 2/10, 6/10)
- Odluka o organizaciji Gradske uprave grada Kruševca (Prečišćen tekst) (Sl. list grada
Kruševca br. 2/10 - prečišćen tekst, 1/11, 8/12)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (grad Kruševac) (Sl. list grada Kruševca br. 12/09,
7/10, 6/11, 8/12)
Loznica
- Odluka o održavanju čistoće, javnih i zelenih površina i zaštiti komunalnih objekata na
teritoriji grada Loznice (Sl. list grada Loznice br. 6/09, 9/09, 2/11, 9/11)
- Statut grada Loznice (Sl. list grada Loznice br. 19/08)
- Odluka o Gradskoj upravi grada Loznice (Sl. list grada Loznice br. 20/08, 9/09, 8/10)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama na teritoriji Grada Loznice (Sl. list grada Loznice
br. 3/10, 4/10)
- Odluka o osnivanju fonda za zaštitu životne sredine grada Loznice (Sl. list grada Loznice
br. 6/09)
Niš
- Statut grada Niša (Sl. list grada Niša br. 88/08)
- Odluka o održavanju čistoće (Sl. list grada Niša br. 89/05- prečišćen tekst, 38/10)
- Odluka o oblicima i načinu ostvarivanja saradnje komunalne policije i inspekcijskih službi
Grada Niša i gradskih opština (Sl. list grada Niša br. 91/09)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama na teritoriji grada Niša (Sl. list grada Niša br.
46/09, 66/09, 72/09- ispravka)
Novi Sad
- Odluka о održavanјu čistoće (na teritoriji Grada Novog Sada) (Sl. list grada Novog Sada br.
25/10, 37/10- ispravka)
- Odluka о održavanјu čistoće (na teritoriji Grada Novog Sada) (Sl. list grada Novog Sada br.
25/10, 37/10- ispravka)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (Grad Novi Sad) (Sl. list grada Novog Sada br.
54/09, 30/10, 60/10)
- Odluka o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada
(Sl. list grada Novog Sada br. 27/05, 51/08, 4/10)
- Statut grada Novog Sada (Sl. list grada Novog Sada br. 43/08 – prečišćen tekst)
Pančevo
- Statut grada Pančeva (Sl. list grada Pančeva br. 8/08, 4/09, 5/12)
- Odluka o komunalnoj inspekciji na teritoriji grada Pančevo (Sl. list opštine Pančevo br.
5/04, 9/04- ispravka, 21/04, 14/07, Sl. list grada Pančeva br. 13/09)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama na teritoriji grada Pančeva (Sl. list grada Pančeva
br. 16/08, 7/09, 12/09, 23/09, 26/09, 3/10- ispravka)
Požarevac
- Statut grada Požarevca (Prečišćen tekst) (Sl. glasnik grada Požarevca br. 9/09 - prečišćen
tekst)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (Sl. glasnik grada Požarevca br. 12/10, 1/11 –
ispravka, 8/11)
- Odluka o Gradskoj upravi grada Požarevca (Prečišćen tekst) (Sl. glasnik grada Požarevca
br. 1/10 - prečišćen tekst, 8/11)
- Odluka o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine grada Požarevca (prečišćen tekst) (Sl.
glasnik grada Požarevca br. 4/09 – prečišćen tekst)
Šabac
- Statut grada Šapca (Sl. list grada Šapca i opšt. Bogatić, Vlad. i Koc. br. 32/08)

28.05.2014.
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (Sl. list grada Šapca i opšt. Bogatić, Vlad. i Koc.
br. 13/09, 27/11)
- Odluka o oblicima i načinu ostvarivanja saradnje odeljenja komunalne policije i
inspekcijskih službi grada Šapca (Sl. list grada Šapca i opšt. Bogatić, Vlad. i Koc. br. 28/09)
- Odluka o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine (Sl. list grada Šapca i opšt. Bogatić,
Vlad. i Koc. br. 28/09)
Smederevo
- Statut grada Smedereva (Sl. list grada Smedereva br. 2/08)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama grada Smedereva (Sl. list grada Smedereva
br.8/11)
- Odluka o oblicima i načinu ostvarivanja saradnje Odeljenja komunalne policije i Odeljenja
za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Smedereva (Sl. list grada Smedereva br.
4/10)
Sombor
- Statut Grada Sombora (Sl. list grada Sombora br. 2/08)
- Odluka o organizaciji Gradske uprave Grada Sombora (Sl. list grada Sombora br. 4/08,
11/09, 14/10 – dr. propis)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama na teritoriji Grada Sombora (Sl. list grada
Sombora br. 12/12)
Sremska Mitrovica
- Odluka o održavanju čistoće na teritoriji grada Sremska Mitrovica (Sl. list grada Sremska
Mitrovica br. 3/09, 4/10, 1/11)
- Odluka o obliku i načinu ostvarivanja saradnje komunalne policije i gradskih inspekcija (na
teritoriji Grada Sremska Mitrovica) (Sl. list grada Sremska Mitrovica br. 14/09)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (Sremska Mitrovica) (Sl. list grada Sremska
Mitrovica br. 4/08, 2/09)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (Sl. list grada Sremska Mitrovica br. 14/09, 7/10,
10/11)
- Statut grada Sremske Mitrovice (Sl. list grada Sremska Mitrovica br. 13/12)
Subotica
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (grad Subotica) (Sl. list opštine Subotica br.
39/07, 40/07 – ispravka, Sl. list grada Subotice br. 34/08, 6/10, 62/11, zvanično prečišćen
tekst: 3/12)
- Odluka o održavanju čistoće (Sl. list opštine Subotica br. 12/06)
- Statut grada Subotice (Sl. list opštine Subotica br. 26/08, 27/08 – ispravka, Sl. list grada
Subotica br. 46/11)
Užice
- Statut grada Užica (Sl. list grada Užica br. 11/08, 17/11, 11/12)
- Odluka o komunalnom uređenju (na teritoriji grada Užica) (Sl. list grada Užica br. 6-1/08,
21/08- dr. propis, 17/09, 14/10, 15/10, 13/11 I 17/12 prestao da važi 19/12)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (Sl. list grada Užica br. 19/12)
- Odluka o budžetskom fondu za zaštitu životne sredine grada Užica (Sl. list grada Užica br.
20/09)
- Odluke o visini naknade za usluge iznošenja smeća (Sl. list grada Užica br. 9/13)
- Odluka o sakupljanju, odlaganju I deponovanju čvrstog komunalnog otpada (Sl. list grada
Užica br. 08/10)
Valjevo
- Statut grada Valjeva (Sl. glasnik grada Valjeva br. 19/08)
- Odluka o gradskim upravama grada Valjeva (Sl. glasnik grada Valjeva br. 24/08, 2/10,
10/11)
- Odluka o obliku i načinu ostvarivanja saradnje komunalne policije i inspekcijskih službi
grada Valjeva (Sl. glasnik grada Valjeva br. 2/10)

28.05.2014.
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (Sl. glasnik opštine Valjevo br. 11/07,22/07, Sl.
glasnik grada Valjevo br. 26/08,13/09,13/10,zvanično prečišćen tekst: 1/11)
- Lokalni ekološki akcioni plan grada Valjeva (Sl. glasnik grada Valjeva br. 8/10)
- Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine grada Valjeva (Sl. glasnik
grada Valjeva br. 2/10, 1/12, 17/12)
Vranje
- Odluka o Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine Opštine Vladičin Han (Sl. glasnik
grada Vranja br. 30/09)
- Odluka o obliku i načinu ostvarivanja saradnje komunalne policije i gradskih inspekcijskih
službi pri Sekretarijatu za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Gradske uprave
grada Vranja (Sl. glasnik grada Vranja br. 27/09)
- Odluka o komunalnoj inspekciji grada Vranja (Prečišćen tekst) (Sl. glasnik grada Vranja br.
26/09 - prečišćen tekst, 18/10, 3/11 – dr.propis, zvanično prečišćen tekst: 23/11)
- Odluka o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine (Sl.list grada Vranja br, 4/10)
- Statut grada Vranja (Sl. glasnik grada Vranja br. 23/11 – prečišćen tekst)
Zaječar
- Statut grada Zaječara (Sl. list grada Zaječara br. 1/08, 20/09)
- Odluka o Gradskoj upravi Grada Zaječara (Sl. list grada Zaječara br. 1/10, 21/12)
- Odluka o oblicima i načinu ostvarivanja saradnje odeljenja komunalne policije i
inspekcijskih službi grada Zaječara (Sl. list grada Zaječara br. 1/10)
- Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine grada Zaječara (Sl. list grada
Zaječara br. 9/10, 12/10, 16/10)
Zrenjanin
- Statut grada Zrenjanina (Sl. list grada Zrenjanina br. 21/08, 23/12)
- Odluka o Gradskoj upravi grada Zrenjanina (Sl. list grada Zrenjanina br.28/12)
- Odluka o obliku i načinu ostvarivanja saradnje komunalne policije i inspekcijskih službi
Gradske uprave grada Zrenjanina (Sl. list grada Zrenjanina br. 16/09)
- Odluka o lokalnim komunalnim taksama (grad Zrenjanin) (Sl. list grada Zrenjanina br. 1/10,
9/11, 3/12)
- Odluka o ovlašćenjima komunalne policije (na teritoriji grada Zrenjanina) (Sl. list grada
Zrenjanina br. 22/10)
6. POLITIKA I PROPISI EVROPSKE UNIJE (EU) U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM
Značaj politike i propisa EU za Republiku Srbiju (i za subjekte koji posluju na teritoriji

Republike Srbije) proizilazi iz činjenice da se politika i propisi Republike Srbije nalaze u fazi
intenzivnog usklađivanja sa politikom i propisima EU zbog čega sagledavanje trenutnih i budućih
obaveza i prava u oblasti upravljanja otpadom nije moguće bez vodjenja računa o rešenjima koja
su sadržana u relevantnim dokumentima EU.57
6.1 Opšti okviri politike EU u oblasti upravljanja otpadom 58
57
Nivo usaglašenosti nacionalnih propisa sa propisima EU u oblasti otpada ocenjen je za 2009.
godinu na opšti način: „Može se konstatovati da je ... ostvaren napredak usvajanjem Zakona o
upravljanju otpada i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. ...... Međutim, Strategija upravljanja
otpadom i Nacionalni plan za upravljanje otpadom kako na nacionalnom tako i lokalnom nivou
moraju biti završeni“, Izveštaj o napretku Srbije za 2009. godinu, Brisel, SEC (2009), 1339. (KOM
(2009) 533), str. 43. Za priorite u periodu 2010.-2012. godine videti: Izmenjeni i dopunjeni
Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Vlada Republike Srbije,
decembar 2009. str. 581-583.
HTTP://WWW.SEIO.GOV.RS/UPLOAD/DOCUMENTS/NPI/REVIDIRANI_NPI_2009.PDF
58
Za izvođenje kompletnih zaključaka na osnovu analize koja se ovde daje naročito je važno imati
u vidu i različita rešenja definisana u strateškim dokumentima EU u oblasti energetske politike ove
organizacije a što inače nije obuhvaćeno istraživanjem, budući da bi to zahtevalo znatno više
28.05.2014.
Osnovni elementi politike EU u oblasti upravljanja otpadom određeni su dokumentima EU

kojima se definišu prioriteti politike u oblasti životne sredine, a naročito upravljanja otpadom,
odnosno, propisi EU u oblasti životne sredine kojima se neposredno reguliše upravljanje otpadom.
Osim toga, trebalo bi voditi računa i o propisima EU koji se, zbog svog sistemskog značaja i uticaja
na različite sektore, najčešće označavaju kao „horizontalno“ zakonodavstvo EU. 59
Opšti okviri politike EU u oblasti upravljanja otpadom definisani su relevantnim odredbama Ugovora
o osnivanju Evropske Ekonomske Zajednice (odnosno Ugovora iz Amsteradama) 60, Šestog
akcionog programa EU u oblasti životne sredine 61 i Tematske strategije o prevenciji i reciklaži
otpada.62
U oblasti upravljanja prirodnim resursima i otpadom Šestim akcionim programom EU

utvrđeni su opšti i konkretni ciljevi. Opšti ciljevi su da se obezbedi da potrošnja obnovljivih i
neobnovljivih resursa ne prevaziđe kapacitete životne sredine kao i da se dostigne razdvajanje
korišćenja resursa od ekonomskog rasta kroz značajna unapređenja resursne efikasnosti i
smanjenja otpada. Utvrđen je, kao poseban cilj, smanjenje količine otpada za konačno odlaganje
za 20% do 2010. godine odnosno za 50% do 2050. godine. Radi dostizanja ovih ciljeva predviđeno
je preduzimanje sledećih aktivnosti: razvoj strategije za održivo upravljanje resursima i utvrđivanje
prioriteta u smanjivanju potrošnje, oporezivanje korišćenja resursa, uklanjanje subvencija koje
podstiču prekomerno korišćenje resursa, integrisanje pitanja resursne efikasnosti u integralnu
proizvodnu politiku, sistem eko-označavanja, sisteme procene uticaja, itd, donošenje strategije za
reciklažu otpada, unapređivanje postojećih sistema upravljanja otpadom i investicija u kvantitativnu
prostora. Videti npr,
Communication from the Commission to the European Council and the European Parliament – An
Energy Policy for Europe, {SEC(2007) 12}, Brussels, 10.1.2007, COM(2007) 1 final
(http://europa.eu/legislation_summaries/energy/european_energy_policy/l27067_en.htm)
59
Kao što su: Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zagađenja koja se primenjuje
na industrijska i druga postrojenja i aktivnosti koje su klasifikovane prema nivou zagađivanja i riziku
koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i životnu sredinu; Direktiva 2001/42/EC o proceni
uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu čiji je cilj postizanje visokog nivoa zaštite
životne sredine i doprinos uključivanju faktora bitnih za životnu sredinu u proces pripreme i
usvajanja planova i programa, radi unapređenja održivog razvoja; zatim Direktiva 2003/4 o pristupu
informacijama, Direktiva 2003/35/EC o učešću javnosti u odlučivanju u izradi planova i programa u
oblasti životne sredine, itd.
60
Nadležnost EU u oblasti životne sredine eksplicitno je utvrđena u Naslovu XX Ugovora o
Evropskoj uniji i to članovima 191. (bivši član 174), 192. (bivši član 175) i 193. (bivši člna 176).
Utvrđena su sledeća načela politike Unije u oblasti životne sredine: načelo predostrožnosti, načelo
preventivne akcije, načelo da šteta u životnoj sredini treba da bude ispravljena na izvoru
zagađivanja i načelo da zagadjivač plaća. Ovome svakako treba dodati i odredbe Ugovora koje se
odnose na nadležnost u drugim relevantnim oblastima a pre svega u oblasti energetike (Naslov XXI
Ugovora o Evropskoj uniji i to član 194.), transevropskih mreža, itd.
61
Videti: Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002
laying down the Sixth Community Environment Action Programme (OJ L 242, 10.09.2002, p.13).
HTTP://EUR-LEX.EUROPA.EU/LEXURISERV/LEXURISERV.DO?URI=OJ:L:2002:242:0001:0001:EN:PDF
(8.4.2010)
62
Commission Communication of 21 December 2005 "Taking sustainable use of resources
forward: A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste" [COM(2005) 666 - Not
published in the Official Journal]. Brussels, 21.12.2005. HTTP://EUR-
LEX.EUROPA.EU/LEXURISERV/LEXURISERV.DO?URI=COM:2005:0666:FIN:EN:PDF . Ipak, zbog
karaktera problema upravljanja otpadom trabalo bi voditi računa i o tematskim strategijama u
drugim oblastima kao što su: Tematska strategija o zaštiti zemljišta, Tematska strategija o
održivom korišćenju resursa, Tematska strategija u oblasti zaštita vazduha, Tematska strategija o
urbanoj životnoj sredini, itd.
28.05.2014.
i kvalitativnu prevenciju i integraciju prevencije otpada u integrisanu proizvodnu politiku i Strategiju

Zajednice o hemikalijama.
Prema odredbama Člana 1. tačka 4. Odluke o ustanovljavanju Šestog akcionog programa

u oblasti životne sredine jedan od „prioritetnih ciljeva“ koji Zajednica treba da dostigne odnosi se na
oblast „prirodnih resursa i otpada“, pored klimatskih promena, prirode i biodiverziteta, zdravlja i
kvaliteta života. Predviđeno je da Program ima za cilj, između ostalog, „bolju resursnu efikasnost
kao i upravljanje resursima i otpadom radi ostvarivanja više održivih modela proizvodnje i
potrošnje.“ Na taj način treba ostvariti „razdvajanje korišćenja resursa i proizvodnje otpada od
stope ekonomskog rasta“ s ciljem da se obezbedi da potrošnja obnovljivih i neobnovljivih resursa
ne prevaziđe kapacitete životne sredine (Član 2. tačka 2).
Pored toga, u delu Akcionog programa koji se odnosi na “ciljeve i prioritetna područja za
aktivnosti u oblasti borbe protiv klimatskih promena” predviđeno je da se definisani ciljevi imaju
ostvariti, između ostalog, i putem prioritetnih aktivnosti koje se odnose na smanjivanje emisija
gasova sa efektom staklene bašte “u drugim sektorima” uz vođenje računa o potrebi smanjenja
ovih emisija i u Strategiji Zajednice koja se odnosi na upravljanje otpadom (Član 5). Slično i u delu
Akcionog programa koji se odnosi na ciljeve i prioritetna područja aktivnosti u oblasti prirode i
biodiverziteta (Član 6). Opšti ciljevi utvrđeni Programom imaju biti ostvareni sredstvima koja se, u
delu koji se odnosi na „akcidente i katastrofe“ odnose na razvoj budućih mera radi pomoći u
sprečavanju rizika od velikih akcidenata sa posebnim naglaskom na one koji se odnose na „razvoj
mera u oblasti rudarskog otpada“, pored cevovoda, rudarstva, pomorskog transporta opasnih
supstanci (Tačka 2. b).
Ipak, ključni značaj za oblast upravljanja otpadom ima Član 8. Programa koji se u celini odnosi se
na “ciljeve i prioritetna područja aktivnosti u oblasti održivog korišćenja i upravljanja prirodnim
resursima i otpadom”. Ciljevi Zajednice u ovoj oblasti obuhvataju sledeće:
- obezbeđivanje da potrošnja resursa i njihovi uticaji ne prevaziđu kapacitet životne sredine i

razdvajanje veza između ekonomskog rasta i korišćenja resursa; 63
- dostizanje značajnog ukupnog smanjenja u obimu nastanka otpada putem inicijative za
prevenciju otpada, bolju resursnu efikasnost i usmeravanje ka više održivim modelima
proizvodnje i potrošnje;
- značajno smanjivanje u količini otpada koji treba da bude odložen i obimu proizvodnje
opasnog otpada uz izbegavanje porasta emisija u vazduh, vodu i zemljište;
- podsticanje ponovne upotrebe otpada koji se proizvodi tako da obim njihove opasnosti
treba da bude smanjen i da predstavlja što manji rizik. Prednost treba da bude data
ponovnoj upotrebi i naročito reciklaži. Količina otpada za odlaganje treba bude
minimizirana i treba da bude bezbedno odložen. Otpad namenjen za odlaganje treba da
bude tretiran što je moguće bliže mestu njegovog nastanka sve do toga da ovo ne vodi ka
smanjenju efikasnosti u operacijama tretmana otpada.
Ovi ciljevi treba da budu ostvareni uz vođenje računa o Integralnoj proizvodnoj politici i Strategiji
Zajednice za upravljanje otpadom64 kroz sledeće prioritetne aktivnosti:
- razvoj tematske strategije za održivo korišćenje i upravljanje resursima uključujući, između

ostalog, a) procenu tokova materijala i otpada u Zajednici, uključujući uvoz i izvoz korišćenjem, npr.
analiza toka materijala; b) preispitivanje efikasnosti mera politike i uticaja subvencija u oblasti
prirodnih resursa i otpada; c) ustanovljavanje ciljeva za resursnu efikasnost i smanjenu upotrebu
resursa, razdvajanjem veza između ekonomskog rasta i negativnog uticaja na životnu sredinu d)
razvoj i primenu metoda i tehnika proizvodnje radi podsticanja eko-efikasnosti i održivog korišćenja
sirovina, energije, vode i drugih resursa; e) razvoj i sprovođenje širokog spektra instrumenata
uključujući, istraživanja, transfer tehnologija, tržišne i ekonomske instrumente, programe najbolje
prakse i indikatore resursne efikasnosti;
63
U vezi sa ovim utvrđen je “indikativan cilj” da se ostvari 22% proizvodnje struje iz obnovljivih
izvora do 2010. godine s ciljem da se značajno poveća resursna i energetska efikasnost.
64
Council Resolution of 24 February 1997 on a Community strategy for waste management (OJ C
76, 11.3.1997, p. 1).
28.05.2014.
- razvoj i primenu mera o prevenciji i upravljanju otpadom, između ostalog, a) razvojem seta
kvantitativnih i kvalitativnih ciljeva za smanjenje obuhvatajući sve relevantne aspekte koji treba da
budu dostignuti na nivou Zajednice do 2010. godine; b) podsticanjem ekološki zdravih i održivih
proizvodnih modela; c) podizanjem svesti javnosti o potencijalnom doprinosu smanjenja otpada; d)
formulisanjem operativnih mera radi podsticanja prevencije otpada, npr. stimulisanjem ponovnog
korišćenja kao i postepenim izbacivanjem određenih supstanci i materijala putem mera koje su
povezane sa proizvodom; e) razvojem indikatora u oblasti upravljanja otpadom;
-razvoj tematske strategije o reciklaži otpada uključujući, između ostalog, a) mere čiji je cilj da se
obezbedi separacija na izvoru, sakupljanje i reciklaža prioritetnih tokova otpada; b) dalji razvoj
odgovornosti proizvođača; c) razvoj i transfer ekološki zdrave reciklaže otpada i tehnologija
tretmana;
-razvoj i reviziju propisa o otpadu uključujući, između ostalog, građevinski otpad, otpadni mulj,
biološki razgrađujuće otpade, ambalažu, baterije i isporuke otpada, razjašnjenje razlika između
otpada i ne-otpada i razvoj adekvatnih kriterijuma za buduću izradu Aneksa IIA i IIB Okvirne
direktive o otpadu.
6.2 Propisi EU u oblasti upravljanja otpadom
Od ukupno 412 pravnih akata koji ulaze u korpus izvora prava životne sredine EU u grupi koja je
označena kao „upravljanje otpadom i čiste tehnologije“ nalazi se ukupno 54 akta. 65 Daleko najčešći
izvor prava EU u oblasti životne sredine, pa i otpada, su „direktive“ iako su zastupljene i „uredbe“ i
„odluke“.66
Spisak propisa EU u oblasti upravljanja otpadom67 obuhvata, između ostalog, sledeće izvore prava:
- Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu

75/442/EEC, 2006/12/EC68
- Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama
- Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada
- Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o
baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne supstance
- Direktiva Saveta 2006/12/EC o otpadu
- Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama
1987/101/EEC, 91/692/EEC, 2000/76/EC
- Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i
166/2006/EC
- Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju RSV i RST
- Direktiva Saveta 2000/53/EC o istrošenim vozilima
65
Prema podacima od 12. marta 2010. godine. Videti:
HTTP://EUR-LEX.EUROPA.EU/EN/LEGIS/LATEST/CHAP151030.HTM
66
Direktivama EU definišu se osnovni okviri upravljanja otpadom, odnosno upravljanja posebnim
tokovima otpada dok se državama članicama ostavlja izvesna sloboda da ova pitanja urede
uvažavajući svoje specifične okolnosti.
67
Pored propisa kojima se neposredno uređuje oblast upravljanja otpadom trebalo bi voditi računa
i o više propisa u drugim oblastima kao što su npr. neki propisi u oblasti voda (Okvirna direktiva
2000/60/EC kojom se ustanovljava okvir za politiku Zajednice u oblasti voda), zaštite prirode
(Habitat direktiva 92/43/EEC), itd. Takođe, s obzirom na karakter preduzeća za koje se radi ova
analiza trebalo bi imati u vidu i propise koji se odnose na oblast kontrole i upravljanja industrijskim
rizicima. U tom smislu poseban značaj ima Seveso II, odnosno Direktiva 98/62/EC čiji je cilj
sprečavanje velikih akcidenata sa opasnim supstancama i ograničavanje njihovih posledica za
ljude i životnu sredinu radi obezbeđivanja visokog nivoa zaštite u Zajednici na konzistentan i
efikasan način. (čl.1). Council Directive 96/82/EC of 9 December 1996 on the control of major-
accident hazards involving dangerous substances (OJ L 10, 14.1.1997, str. 13–33).
68
Ukidanje važenja relevantnih odredaba ovih direktiva počinje da važi od 12. decembra 2010.
godine.
28.05.2014.
- Direktiva 2002/95/ES o ograničavanju korišćenja nekih opasnih supstanci u električnoj i

elektronskoj opremi
- Direktiva 2002/96/EC o otpadu od električne i elektronske opreme
- Direktiva 86/278/EEC o zaštiti životne sredine i posebno zemljišta u slučaju korišćenja
sekundarnih đubriva u poljoprivredi
- Direktiva 78/176/EES o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid, dopunjena
Direktivama 82/883/EES (dalje dopunjena uredbom 807/2003/ES), 83/29/EES i
91/692/EES (dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/ES)
- Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu dopunjena Direktivom
2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC
- Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz ekstraktivne
industrije
- Uredba 1774/2002 o otpadu životinjskog porekla
- Uredba 2150/2002 o statistici u oblasti otpada
- Uredba 1013/2006 o prekograničnom kretanju otpada
- Uredba 166/2006 koja se odnosi na osnivanje Evropskog registra ispuštanja i prenosa
zagađujućih supstanci
- Uredba 1418/2007 koja se odnosi na izvoz otpada za ponovno korišćenje definisanog
Aneksom III ili IIIA Uredbe 1013/2006
- Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000, EN
13429:2000, EN 13430:2000, EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Službenom glasniku
Evroske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o
ambalaži i ambalažnom otpadu.
- Odluka Komisije 2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije
teških metala u staklenoj ambalaži utvrđenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta
94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu
- Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose
na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ES o ambalaži i
ambalažnom otpadu.
- Odluka Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u
plastičim gajbama i paletama utvrđenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta
94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu.
- Odluka Komisije 2000/532/EC o ustanovljavanju liste otpada u skladu sa Članom 1(a)
Direktive 75/442/EEC o otpadu i Članom 1(4) Direktive 91/689/EEC
- Odluka Komisije 2000/738/EC koja se odnosi na upitnik za izveštaje država članica o
sprovođenju Direktive 1999/31/EC o deponijama
- Odluka Komisije 2001/68/EC o ustanovljavanju dva referenta metoda za merenje RSVs u
skladu sa Članom 10(a) Direktive 96/59/EC o odlaganju RSVs/RSTs
- Odluka Saveta 2003/33/EC o ustanovljavanju kriterija i procedura za prihvatanje otpada na
deponije u skladu sa Članom 16 i Aneksom II Direktive 1999/31/EC
- Odluka Komisije 2006/329/EC kojom se ustanovljva upitnik koji se koristi za izveštavanje o
sprovodjenju Direktive 2000/76/EC o spaljivanju otpada
- Odluka 2009/292/EC kojom se utvrđuju uslovi za izuzimanje plastičnih sanduka i paleta u
vezi sa sa nivoom koncentracije teških metala ustanovljenih Direktivom 94/62/EC
6.2.1 Pregled sadržaja propisa EU u oblasti upravljanja otpadom
a) Osnovni pravni okvir za upravljanje otpadom u EU definisan je Direktivom 2008/98 o otpadu kojom
se, istovremeno, ukidaju direktive 75/439, 91/689 i 2006/12 69 i ustanovljava pravni okvir za upravljanje
otpadom u okviru Zajednice. Prema odredbama člana 1. Direktive ciljevi Direktive su “zaštita životne
sredine i ljudskog zdravlja sprečavanjem ili smanjivanjem negativnog uticaja nastajanja i upravljanja
otpadom kao i smanjivanje ukupnog uticaja korišćenja resursa i unapređivanje efikasnosti takvog
korišćenja”.
69
Od 12. decembra 2010. godine, osim sledećih članova: Član 10(4) Direktive 75/439/EC koji je
zamenjen novom odredbom sa primenom od 12. decembra 2008. Isto i u slučaju Člana 1(4) i Člana
9. Direktive 91/689/EC kao i Člana 1(2), 17, 18(4) Direktive 2006/12/EC.
28.05.2014.
U pogledu upravljanja otpadom70 Direktiva u članu 15. ustanovljava opštu obavezu država članica da
obezbede da bilo koji proizvođač otpada ili drugi subjekti koji poseduju otpad sprovode tretman otpada
ili obezbeđuju da se otpad tretira od strane drugog subjekta koji to sprovodi ili organizuje, u skladu sa
članovima 4. i 13. Direktive.
Opšte je pravilo da, kada se otpad transferiše od originalnog proizvođača 71 ili vlasnika ka jednom ili više
pravnih lica za prethodni tretman, odgovornost za sprovođenje kompletne operacije odlaganja ili
ponovnog korišćenja ne može biti preneta. 72 Takođe, države članice mogu da odluče, u skladu sa
odredbama člana 8, da odgovornost za organizovanje upravljanja otpadom bude u celini ili delimično
na proizvođaču proizvoda od kojih otpad potiče, kao i da distributer takvog proizvoda može da bude
odgovoran (član 15. stav 3). Obaveza je država članica da preduzmu potrebne mere kako bi
obezbedile da, na njihovoj teritoriji, subjekti koji sakupljaju ili prevoze otpad profesionalno isporučuju
prikupljeni i transportovani otpad postrojenjima za tretman, uz poštovanje člana 13.
U delu koji se odnosi na “upravljanje otpadom” Direktiva sadrži i odredbe koje se odnose na sledeća
pitanja: Princip samodovoljnosti i blizine (Član 16), Kontrola opasnog otpada (Član 17), Zabrana
mešanja opasnog otpada (Član 18), Označavanje opasnog otpada (Član 19), Opasni otpad koji se
proizvodi u domaćinstvima (Član 20), Otpadna ulja (Član 21) i Biološki otpad (Član 22).
Cela Glava V Direktive posvećena je “planovima i programima”. 73
b) Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama otpada zabranjuje na teritoriji EU deponovanje pojedinih

vrsta opasnog otpada, tečnih otpada i guma. Direktiva postavlja za cilj redukovanje deponovanih
količna biorazgradivog komunalnog otpada. Direktivom se zahteva da sav otpad mora biti tretiran pre
deponovanja, tj. zabranjuje se deponovanje netretiranog otpada. Ovom direktivom o deponovanju
otpada uvodi se klasifikacija deponija, prema vrsti otpada za koju je namenjena, na deponije za
opasan, neopasan i inertan otpad. U direktivi se uvodi zabrana odlaganja za: biorazgradiv otpad;
- tečni otpad, zapaljiv ili izuzetno zapaljiv otpad, eksplozivan otpad, infektivan medicinski otpad, stare
gume osim guma za bicikle i guma čiji je prečnik veći od 1.400 mm. Direktiva sadrži niz opštih
kriterijuma za određivanje lokacije deponija i mera zaštite vode, tla i vazduha kroz primenu
sakupljanja i prečišćavanja procednih voda i sakupljanja i korišćenja deponijskog gasa uz
obnavljanje energije. Ukoliko se gas ne koristi za proizvodnju energije on se mora sagorevati radi
sprečavanja njegove emisije u atmosferu. Takođe, za sve klase deponija zahteva se pokrivanje
površine deponije slojem debljine veće od 1 m, zatim merenje i pračenje određenih radnih
parametara i zabrana ilegalnog odlaganja otpada;
v) Direktiva 84/631/EEC o nadzoru i kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada u EU - Ova

Direktiva zahteva podešavanje primenjenih postupaka koji se odnose na slanje notifikacije u
slučaju da vlasnik opasnog otpada namerava da ga transportuje preko granice u drugu državu; da
se mora sprovesti revizija sadržaja propisanog pratećeg dokumenta; obezbeđenje posebnih uslova
70
Pod „upravljanjem otpadom“ podrazumeva se „sakupljanje, transport, ponovno korišćenje ili
odlaganje otpada uključujući nadzor nad ovim aktivnostima kao i naknadno staranje o lokacijama
za odlaganje i uključujući i aktivnosti preduzete od strane dilera i brokera“ (Član 3. tačka 9).
71
“Proizvođač otpada” obuhvata sve subjekte čije aktivnosti proizvode otpad (originalni proizvođač
otpada) ili sve one koji sprovode predobradu, mešanje ili druge aktivnosti koje imaju za rezultat
promene u prirodi ili sastavu ovog otpada (Član 3. tačka 5). Pri tom treba imati u vidu da ovaj
pojam predstavlja deo pojma „vlasnik otpada“ koji obuhvata vlasnika otpada ili bilo koje pravno ili
fizičko lice koje je u posedu otpada (Član 3. tačka 6).
72
Ipak, ostavljena je mogućnost državama članicama da mogu utvrditi uslove odgovornosti i
odlučiti u kojim slučajevima originalni proizvođači zadržavaju odgovornost za celi tretman ili u kojim
slučajevima odgovornost proizvođača i vlasnika može biti podeljena ili delegirana između subjekata
u lancu tretmana (bez uticaja na Uredbu 1013/2006).
73
videti napomene u delu koji se odnosi na „Posebne odredbe propisa EU u oblasti otpada koje se
odnose na planiranje i obaveze „vlasnika otpada“.
28.05.2014.
koji se odnose na pakovanje i označavanje; zahteva propisivanje uputstava koja treba da budu
primenjena u slučaju bilo koje opasnosti ili akcidenta;
g) Cilj Direktiva Saveta o 2000/76/EC spaljivanju otpada je smanjivanje zagađenja koje je

prouzrokovano insineracijom ili koinsineracijom otpada, kao i da se spreči rizik po ljudsko zdravlje.
Direktivom se propisuje:
 da sva postrojenja za insineraciju i koinsineraciju moraju biti ovlašćena od strane

nadležnog organa za listu otpada koji može biti tretiran
 da pre tretmana opasnog otpaada, operator postrojenja mora imati podatke o
osobinama opasnog otpada
- tehnički uslovi za insineraciju
- uslovi za ispuštanje efluenata nakon prečišćavanja gasova
- uslovi za monitoring i izdavanje dozvola
- uslovi obaveštavanja javnosti o radu
Cilj Direktive je da spreči ili koliko je to moguće redukuje zagađenje vazduha, vode i zemljišta
prouzrokovano insineracijom ili koinsineracijom otpada, kao i da spreči rizik po ljudsko zdravlje.
Insineracija otpada može da prouzrokuje emisiju supstanci koje zagađuju vazduh, vodu i zemljište i
imaju štetan uticaj na zdravlje ljudi. Direktiva uvodi integralni pristup insineraciji otpada. Granične
vrednosti ispuštanja u vodu zajednički se sagledavaju sa graničnim vrednostima emisije u vazduh.
Ova direktiva se odnosi ne samo na postrojenja koja služe insineraciji otpada („dedicated
incineration plants”) već i na postrojenja u kojima se vrši koinsineracija (postrojenja čija je glavna
uloga da proizvode energiju ili materijalne proizvode koristeći otpad kao redovno ili dodatno gorivo,
pri čemu se otpad termički tretira u svrhu odlaganja). Direktiva ne obuhvata eksperimentalna
postrojenja, postrojenja za tretman biljnog otpada iz poljoprivrede i šumarstva, prehrambenu
industriju i proizvodnju papira, šumski otpad, radioaktivni otpad, životinjski otpad, otpad kao rezultat
eksploatacije nafte i gasa koji se spaljuje na „offshore” postrojenjima. Direktiva propisuje:
- da sva postrojenja za insineraciju i koinsineraciju moraju da imaju ovlašćenje nadležnog
organa sa listom otpada koji može biti tretiran;
- da pre tretmana opasnog otpada, operator postrojenja za insineraciju i koinsineraciju mora
da ima dostupne podatke o generisanom postupku i informacije o fizičkim i hemijskim
osobinama opasnog otpada;
- tehničke uslove za insineraciju i koinsineraciju, temperature procesa, kao i vreme
zadržavanja gasova na određenoj temperaturi;
- uslove korišćenja oslobođene toplote;
- granične vrednosti emisije iz postrojenja u atmosferu (Aneks V);
- granične vrednosti za koinsineraciju (Aneks II);
đ) Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu dopunjena direktivom 2005/20/EC,

2004/12/EC, 1882/2003/E ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od
ambalaže, da minimizira uticaje otpada od ambalaže na životnu sredinu i da izbegne trgovinske
barijere u EU koje mogu da spreče konkurenciju;
Direktiva propisuje da se sprečava stvaranje ambalažnog otpada, ponovno upotrebljava ambalaža

i minimizira krajnje odlaganje takvog otpada; da se vrši prerada/reciklaža i energetsko spaljivanje,
kao i organska reciklaža i odlaganje; da se ustanovi sistem garancija za povraćaj upotrebljene
ambalaže i/ili ambalažnog papira. Ustanovljeni ciljevi kao što su iskorišćenje i reciklaža treba da
budu dostignuti u roku od pet godina od usvajanja i implementacije zakonodavstva zemalja članica.
Jedan od bitnijih elemenata ove Direktive je promovisanje "odgovornosti proizvođača".
6.2.2 Propisi EU kojima se regulišu posebni tokovi otpada
- Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja - Ova direktiva je donešena da bi se na

jedinstven način regulisalo postupanje sa otpadnim uljem. Ovom direktivom se zabranjuje
postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagađivanje atmosfere iznad granice utvrđene
propisima; zahteva se obezbeđivanje sigurnog i efikasnog sistema prikupljanja, tretmana,
skladištenja i odlaganja otpadnog ulja; najviši prioritet se daje regeneraciji otpadnih ulja (gde
tehnički, ekonomski, i organizacioni uslovi dopuštaju), zatim spaljivanju uz iskorišćenje energije,
a najmanji njihovoj destrukciji ili kontrolisanom skladištenju, koje se mogu primeniti samo u
28.05.2014.
ekstremnim slučajevima. Regenerisana ulja ne smeju da sadrže više od 50 ppm RSV/RST.

Zabranjuje se bacanje upotrebljenih ulja u sve površinske i podzemne vode i kanalizaciju,
sisteme za drenažu; odlaganje i/ili bacanje upotrebljenih ulja čije je dejstvo štetno za zemljište i
svako nekontrolisano bacanje otpada (taloga) koji nastaje u postupku obrade upotrebljenih ulja
(za ponovno korišćenje, regeneraciju, spaljivanje). Uspostavlja se sistem dozvola za postrojenja
koja vrše tretman i odlaganje otpadnih ulja koje izdaju nadležni nacionalni organi u Zemljama
članicama;
- Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o baterijama i
akumulatorima koji sadrže opasne supstance - svrha ove Direktive je rezultat napora EU da smanji
zagađenja teškim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. Direktiva nalaže
iskorišćenje i kontrolisano odlaganje utrošenih baterija i akumulatora koji sadrže određene količine
žive, kadmijuma i olova. Propisuje se uvođenje mera za kontrolu odlaganja potrošenih baterija i
akumulatora koji sadrže opasne supstance; uvodi se zabrane plasiranja na tržište određenih vrsta
baterija i akumulatora.
- Direktiva Saveta 2000/53/EC o istrošenim vozilima definiše gornje starosne granice vozila i
određuje način postupanja sa starim i isluženim vozilima.
- U skladu sa ovom Direktivom, zahteva se da se: nakon uspostavljanja tržišta sekundarnih sirovina
obezbedi službu koja bi vršila njihovu prodaju, da obezbedi da rukovanje delovima vozila koji
spadaju u grupu opasnog otpada bude u skladu sa domaćim i inostranim propisima vezanim za
upravljanje opasnim otpadom, da podatke o reciklabilnim materijalima, sakupljenim vozilima, i
opasnom otpadu iz tih vozila redovno dostavlja nadležnim institucijama, da razvije program
edukacije zaposlenih kao korisnika vozila, uspostavi sistem vođenja podataka o nabavkama novih
vozila i broju, vrsti postojećih vozila, uspostavljanje sistema sakupljanja vozila koja su predviđena
za otpis, kao i delova vozila koja se zamenjuju, a prema vrsti materijala od koji su ti delovi izrađeni,
da obezbedi sistem za razgradnju vozila u cilju sakupljanja reciklabilnih materijala, ili ako to nije u
mogućnosti da obezbedi sistem za odnošenje i pravilno uklanjanje ove vrste otpada,
- Cilj Direktive 2002/96/EC o otpadu od električne i elektronske opreme je da promoviše ponovno

korišćenje, reciklažu i druge forme povraćaja elektronskog i električnog otpada u cilju redukovanja
količine ovog otpada i poboljšanja performansi životne sredine. Direktiva se odnosi na sledeće
kategorije električnih i elektronskih uređaja: kućne uređaje, elektronsku i telekomunikacionu
oprema, potrošačku opremu, opremu za osvetljenje, fluorescentne lampe, električni i elektronski
alat, igračke, medicinsku opremu, istrumente za monitoring i kontrolu, automatske raspršivače.
Direktivom se zahteva da se moraju uspostaviti sistemi za sakupljanje odnosno da distributeri i
imaoci električne i elektronske opreme treba da preuzmu ovakvu opremu od domaćinstava bez
traženja naknade.
Direktiva 96/59/EC o odlaganju PCB/PCT ima za cilj da definiše način postupanja i eliminacije
polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se
nalazili kao i način odlaganja opreme koja je zagađena sa PCB, a nije izvršena njena
dekontaminacija. Pod PCB se podrazumevaju: polihlorovani bifenili, polihlorovani terfenili,
monometiltetrahlordifenilmetan, monometildihlordifenilmetan, monometildibromdifenilmetan. Pod
opremom se podrazumeva sva oprema koja sadrži PCB ili je kontaminirana PCB, a nije izvršena
njena dekontaminicija. I ova oprema se smatra opasnim otpadom koji je zagađen sa PCB te se
mora konačno odložiti ili tretirati pod posebnim režimom u licenciranim postrojenjima. Konačan
tretman i odlaganje opreme i materija sa PCB se mora vršti pod nadzorom nadležnih organa.
Krajnji rok da se prestane sa korišćenjem opreme sa PCB je bio 2010. godina.
Nadležni organ propisuje uslove i izdaje posebne dozvole za postrojenja koja služe za tretman ili
odlaganje ili privremeno skladištenje materija i opreme zagađene PCB. Transformatori koji nisu
isključeni iz rada, dekontaminirani ili podvrgnuti konačnom tretmanu ili odlaganju se moraju
nadgledati od strane stručnog lica, da ne bi došlo do njihovog kvara i curenja PCB. U procesu
dekontaminacije transformatora, koji sadrži više od 0,05 mas%, moraju se poštovati sledeći uslovi:
• posle dekontaminacije, dekontaminirani objekat mora sadržati manje od 0,05 masenih %, a

po mogućnosti ne više od 0,005 masenih % PCB,
• fluid koji zamenjuje PCB mora odgovarati propisima, tako da ne predstavlja opasnost po
okolinu,
28.05.2014.
• zamenjeni PCB se mora odložiti ili podvrgnuti nekom tretmanu.
Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena direktivom 94/31/EC, 166/2006/EC –

ima za cilj da se promoviše ekološki pouzdano upravljanje opasnim otpadom, uzimajući u obzir
prirodu takvog otpada. Otpad iz domaćinstava nije pokriven ovom Direktivom. Sav otpad (opasan ili
ne) je predmet Direktive 75/442/EEC, a opasan otpad je takođe i predmet Direktive 91/689/EEC.
Brojne kontrole, kao dodatak onim koje su uspostavljene u Okvirnoj direktivi za otpad
(75/442/EEC), su ugrađene u odnosu na rukovanje i odlaganje opasnog otpada. Zemlje članice
osiguravaju da je opasan otpad zabeležen i identifikovan . One takođe osiguravaju da ne dođe do
mešanja različitih kategorija opasnog otpada i da opasan otpad ne bude pomešan sa neopasnim
otpadom, prate neophodne mere za očuvanje zdravlja ljudi i životne sredine. Svaka institucija ili
izvođač koji sprovodi operaciju odlaganja mora obezbediti dozvolu. Ovo se primenjuje i u slučaju
rada koji može voditi i iskorišćenju otpada. Cilj Direktive je uspostavljanje upravljanja, iskorišćenja
ipravilnog odlaganja opasnog otpada. Direktivom se definiše da preduzeća koja proizvode, drže ili
uklanjaju opasne otpade, dostavljaju nadležnim organima na njihov zahtev tražene podatke iz
registra.
Direktivom se:
- članice obavezuju da se opasan otpad identifikuje i evidentira

- zahteva donošenje programa za uklanjanje opasnih otpada
- propisuju mere za postupanje sa opasnim otpadom
- nalaže da generatori opasnog otpada vode evidenciju i identifikuju opasan otpad
- propisuje uspostavljanje posebnih dozvola za postrojenja za tretman opasnog
otpada.
6.2.3 Posebne odredbe pojedinih propisa EU u oblasti upravljanja otpadom koje se odnose
na planiranje i obaveze “vlasnika otpada”
a) Glava V (članovi 28-33) Direktive 2008/98/EC posvećena je u celini “planovima i programima”. Opšta
je obaveza država članica da obezbede da nadležne vlasti ustanove, u skladu sa odredbama članova
1, 4, 13. i 16. jedan ili više planova upravljanja otpadom. Takvi planovi (pojedinačno ili u kombinaciji)
treba da obuhvate celu teritoriju države članice koja je u pitanju (Član 28. t.1).
Planovi upravljanja otpadom treba da obuhvate analize trenutnog stanja u oblasti upravljanja otpadom
u relevantnom geografskom području kao i mere koje treba preduzeti radi unapređivanja ekološki
zdrave pripreme za ponovno korišćenje, reciklažu, ponovno korišćenje i odlaganje otpada kao i
procenu kako će plan da podrži sprovođenje ciljeva i odredaba Direktive (Član 28. tačka 2).
U pogledu sadržaja Plana upravljanja otpadom predviđena je obaveza da ovi planovi, uzimajući u obzir
geografski nivo i obuhvaćeno planirano područje, moraju da sadrže sledeće elemente: a) vrstu, količinu
i izvor generisanja otpada u okviru teritorije, kao i otpada koji će verovatno biti upućen sa ili doći na
teritoriju kao i procenu razvoja tokova otpada u budućnosti; b) postojeće sisteme za sakupljanje otpada
i značajnija postrojenja za odlaganje i ponovno korišćenje, uključujući i posebne aranžmane za otpadna
ulja, opasan otpad ili tokove otpada predviđene posebnim propisima Zajednice; c) procenu potreba za
novim sistemima prikupljanja, zatvaranje postojećih postrojenja za otpad, dodatna infrastrukturna
postrojenja za otpad u skladu sa članom 16. i gde je to potrebno investicije u vezi sa tim; d) dovoljno
informacija o lokacijskim kriterijumima za identifikaciju lokacije i o kapacitetu za buduća odlaganja ili
značajnijim postrojenjima za ponovno korišćenje, ako je potrebno; e) opšta politika upravljanja
otpadom, uključujući i planirane tehnologije i metode upravljanja otpadom, ili politike za otpad koji
predstavljaju posebne probleme upravljanja (Član 28. stav 3).
Planovi upravljanja otpadom mogu da sadrže, vodeći računa o geografskom nivou i obuhvaćenom
području, i sledeće: organizacione aspekte koji se odnose na upravljanje otpadom uključujući i opis
raspodele odgovornosti između javnih i privatnih subjekata koji sprovode upravljanje otpadom; procenu
korisnosti i adekvatnosti korišćenja ekonomskih i drugih instrumenata za rešavanje različitih problema u
oblasti otpada uzimajuću u obzir potrebu da se održi dobro funkcionisanje internog tržišta; korišćenje

28.05.2014.
kampanja jačanja svesti i širenja informacija za opštu javnost ili za specifične kategorije potrošača;
lokacije već ranije zagađene otpadom i mere za rešavanje ovih problema (Član 28. stav 4). 74
Države imaju obavezu da donesu programe prevencije otpada, u skladu sa članovima 1. i 4. i to

najkasnije do 12. decembra 2013. godine (Član 29 stav 1.). Ovi programi treba da budu integrisani u
planove upravljanja otpadom koji se donose u skladu sa Članom 28. Direktive ili druge programe u
oblasti životne sredine,75 prema potrebi, a mogu da funkcionišu i kao odvojeni programi.
Programi moraju imati utvrđene ciljeve prevencije otpada. Države članice treba da opišu postojeće
mere prevencije i da procene korisnost primera mera koje su naznačene u Aneksu IV ili druge potrebne
mere. Cilj ovih mera treba da bude razdvajanje veze između ekonomskog rasta i uticaja na životnu
sredinu koji je povezan sa generisanjem otpada (Član 29. stav 2).
Države članice će odrediti odgovarajuće specifične kvalitativne ili kvantitativne pokazatelje za mere
prevencije otpada radi praćenja i procene napretka mera i mogu odrediti specifične kvalitativne ili
kvantitativne ciljeve ili indikatore, osim onih koji su spomenuti u stavu 4 za iste svrhe (Član 28. stav
3).76
Obaveza procene, i prema potrebi revizije, planova upravljanja otpadom i programa prevencije
utvrđena je odredbom Člana 30. Direktive i to najmanje svakih šest godina (u skladu sa Članom 9. i
11).77
Pored opisanih obaveza država članica Direktiva propisuje i obaveze u pogledu obezbeđivanja učešća
javnosti u pripremi planova upravljanja otpadom i programa prevencije otpada kao i da se obezbedi
dostupnost ovih planova nakon što su pripremljeni (Član 31). 78 Takođe, Direktiva predviđa obavezu
saradnje država članica u pogledu izrade planova i programa upravljanja otpadom ili prevencije otpada
(Član 32) kao i obavezu razmene informacija (Član 33).79
Na “proizvođača otpada”80 se u Direktivi 2008/98/EC odnose sledeće odredbe:
- produžena odgovornost proizvođača (Član 8)

- troškovi (Član 14)
- odgovornost za upravljanje otpadom (Član 15)
- princip samodovoljnosti i blizine (Član 16)
- otpadna ulja (Član 21)
- vođenje evidencije (Član 35)
- izveštavanje (Član 37)
74
Obaveza je da planovi upravljanja otpadom budu u saglasnosti sa zahtevima koji su utvrđeni u
Članu 14. Direktive i strategijom za sprovođenje smanjenja biorazgradivog otpada koji je predvidjen
za odlaganje u skladu sa Članom 5. Direktive 1999/31/EC (Član 28. stav 5).
75
Ako su ovi programi integrisani u druge planove ili programe onda mere prevencije otpada
moraju biti jasno naznačene.
76
Indikatori za mere prevencije otpada mogu biti usvojeni u skladu sa procedurom na koju se
odnosi Član 39. stav 3 (Član 29. stav 4). Komisija treba da ustanovi sistem razmene informacija o
najboljim praksama u pogledu prevencije otpada i razviće smernice radi pomoći državama
članicama u pripremi programa (Član 29. stav 5).
77
Evropska agencija za životnu sredinu je pozvana da u svoje godišnje izveštaje uključi i prikaze
napretka u sprovođenju programa prevencije otpada (Član 30. stav 2).
78
U skladu sa odredbama Direktive 2003/35/EC, ili Directive 2001/42/EC. Utvrđena je i obaveza da
se ovakvi planovi i programi stave na uvid javnosti tako što će biti dostupni javnosti na websajtu.
79
Obrasci za obaveštavanje o usvojenim ili revidiranim planovima i programima treba da budu
usvojeni u skladu sa procedurom utvrđenom Članom 39. stav 3.
80
“Proizvođač otpada” obuhvata sve one čije aktivnosti proizvode otpad (originalni proizvođač
otpada) ili sve one koji sprovode predobradu, mešanje ili druge aktivnosti koje imaju za rezultat
promene u prirodi ili sastavu ovog otpada (Član 3. tačka 5). Pri tom treba imati u vidu da ovaj
pojam predstavlja deo pojma „vlasnik otpada“ koji obuhvata vlasnika otpada ili bilo koje pravno ili
fizičko lice koje je u posedu otpada (Član 3. tačka 6).
28.05.2014.
b) U pogledu ostalih direktiva obaveze koje se odnose na planiranje formulisane su u sledećim

članovima:
- Član 7. Direktive 75/443/EC

- Članovi 4, 5. i 14. Direktive 94/62/EC
- Član 9. Direktive 78/176/EEC
- Član 2, 3, 7 Direktive 75/439/EEC
- Član 6. Direktive 91/157/EEC
- Član 5. Direktive 99/31/EC.
7. OTPAD KOJI SE GENERIŠE U OKVIRU „Delhaize Serbia“
7.1 Lista otpada
Prema procesima/potprocesima u kojima nastaje određena vrsta otpada u okviru

„Delhaize Serbia“, listu otpada možemo podeliti na tri velika dela:
 otpad koji nastaje u maloprodajnim objektima (tabela 1.5),

 distributivnim centrima (tabela 1.6) i
 direkcijama (tabela 1.7).
U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, otpad se može klasifikovati na više načina:

 po izvoru nastanka (industrijski, komercijalni, komunalni otpad),
 po sastavu (otpadna ulja, otpadne gume, istrošeni akumulatori i baterije itd.) ili
 po osobinama (inertan, neopasan i opasan otpad).
Neki sistemi klasifikacije kombinuju različite načine klasifikacije otpada u okviru jednog
sistema.
Na lokacijam DS se odvijanjem procesa generišu sledeće vrste otpada: komercijalni i

komunalni otpad, a u zavisnosti od opasnih karakteristika: neopasan i opasan otpad.
U tabelama je u skladu sa Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada

(„Službeni glasnik RS“, br.56/2010) prikazana lista otpada koji nastaje ili može nastati obavljanjem
poslovnih aktivnosti DS.
Tabela 1.4 Lista otpada
Indeksni
broj Naziv otpada
otpada
15 01 01 Papirna i kartonska ambalaža
15 01 02 Plastična ambalaža
15 01 03 Drvena ambalaža
15 01 04 Metalna ambalaža
15 01 07 Staklena ambalaža
19 12 01 Papir i karton
20 01 01 Papir i karton
20 01 02 Staklo
20 01 10 Odeća
20 01 11 Tekstil

28.05.2014.
20 01 25 Jestiva ulja i masti

Odbačena električna i elektronska oprema drugačija
20 01 35* od one navedene u 20 01 21 i 20 01 23 koja sadrži
opasne komponente
Odbačena električna i elektronska oprema drugačija
20 01 36
od one navedene u 20 01 21, 20 01 23 i 20 01 35
Otpadni toneri za štampanje drugačiji od onog
08 03 18
navedenog u 08 03 17
Tabela 1.5 Procesi/potprocesi i vrste otpada koje nastaju ili mogu nastati u maloprodajnim
objektima DS.
Procesi u maloprodajnim objektima - vrste otpada

Indeksni
Osnovni procesi Podprocesi A Podprocesi B Vrsta otpada
broj otpada
Prijem robe / / / /
Vođenje Otpis posle zakonskog 19 12 01, 20
Administracija Beli papir
dokumentacije roka 01 01
Slaganje robe u Papirna i kartonska ambalaža 15 01 01
odgovarajuće Plastična ambalaža 15 01 02
komore ili police Drvena ambalaža 15 01 03
Skladištenje Sve što se nalazi u asortimanu
robe Upravljanje MPO može biti predmet otpisa u
Otpis neusaglašenih
neusaglašenim slučaju da je oštećeno prilikom
proizvoda /
proizvodima manipulacije ili od strane
potrošača.
Izlaganje u vitrinama, na Papirna i kartonska ambalaža 15 01 01
Raspakivanje iz rashladnom ili toplom
Plastična ambalaža 15 01 02
Izlaganje robe prim., sec., i režimu, minusna ostrva,
terc.ambalaže EVA, frižideri, police, Drvena ambalaža 15 01 03
rafovi.
Raspakivanje mesa Plastična ambalaža 15 01 02
* Otpad od životinjskog tkiva i
Priprema, /
konfiskat
obrada, prodaja
Papirna i kartonska ambalaža 15 01 01
mesa
Kompozitna ambalaža 15 01 05
Priprema, Papirna i kartonska ambalaža 15 01 01
obrada, prodaja Raspakivanje, sečenje Plastična ambalaža 15 01 02
delikatesa Metalna ambalaža 15 01 04
Usluga (mlečni Raspakivanje smrznutih Plastična ambalaža 15 01 02
produkti na proizvoda Papirna i kartonska ambalaža 15 01 01
Priprema,
meru?)
obrada, prodaja Priprema Plastična ambalaža 15 01 02

pekara
Otpis neprodatih
Neprodati pekarski proizvodi /
proizvoda
Priprema, Papirna i kartonska ambalaža 15 01 01
obrada, prodaja Priprema jela Plastična ambalaža 15 01 02
gotovih jela Kompozitna ambalaža 15 01 05

Otpis neprodatih
Neprodati proizvodi /
proizvoda
Čišćenje friteza Otpadno jestivo ulje 20 01 25

28.05.2014.
Priprema, * Otpad od životinjskog tkiva i

Obrada /
obrada, prodaja konfiskat
ribe Prodaja Plastična ambalaža 15 01 02

Naplata - fiskalna
Prodaja Neuzeti fiskalni računi i beli papir 20 01 01
kasa
Ambalaža od hig. sredstava 15 01 10
Pranje podova Mešani kom. otpad (metle, krpe,
20 03 01
kofe i sl.)
Muljevi iz separatora koji
Higijena objekta - nastaju u prostorijama za 19 08 09
unutrašnjost Serparacija ulja i masti u pripremu hrane u MPO
Održavanje određenim MPO
objekta Muljevi iz separatora sa parkinga 13 05 02*
MPO
Higijena okoline Trava i ostalo uklonjena
Košenje zelenih površina 20 02 01
objekta vegetacija
Tehničko Zamena ili popravka

/ /
održavanje osnovnih sredstava
Tabela 1.6 Procesi/potprocesi i vrste otpada koje nastaju ili mogu nastati u distributivnim
Procesi u distributivnim centrima - vrste otpada

Osnovni Indeksni
Podprocesi A Podprocesi B Vrsta otpada
procesi broj otpada
Obrada 19 12 01, 20
dokumentacije, Beli papir, karton
01 01
štampanje i čuvanje Otpis posle zakonskog
Administracija
dokumentacije roka. 20 01 36 /
(registratori), rad sa Električni i elektronski uređaji
20 01 35*
RF uređajima
Prijem robe Raspakovanje / Plastična ambalaža 15 01 02
Drvena ambalaža 15 01 03
Ulaganje robe u Papirna i kartonska ambalaža 15 01 01
regale i popunjavanje Plastična ambalaža 15 01 02
komisionih mesta Drvena ambalaža 15 01 03
Otpis robe koja se ošteti
Upravljanje u manipulaciji i koja
neusaglašenim
Skladištenje stigne iz MPO – Otpisana roba /
proizvodima
robe specifikacija celokupnog
asortimana
Hlađenje rashladnih
Oštećene rashladne Rashladne ploče
ploča za 15 01 02
ploče i tečnost u njima
termokontejnere
Upravljanje tokom Otpis oštećene uniforme Tekstil 15 02 03
uniformi
Komisioniranje robe /
Drvena ambalaža 15 01 03
Izdavanje
robe Staklena ambalaža 15 01 07
Prebiranje robe (VIP) Otpisano voće i povrće /
Umotavanje paleta
/ / /
folijom
28.05.2014.
Utovar u vozilo / / /
Transport / / / /
Prijem povraćaja Papirna i kartonska ambalaža 15 01 01
(robe i ambalaže) U svim procesima se
Sortiranje može pojaviti svaka od Plastična ambalaža 15 01 02
Povratna
Povraćaj navedenih vrsta otpada.
logistika Drvena ambalaža 15 01 03
dobavljačima
Otpis neuslove robe Staklena ambalaža 15 01 07
za povraćaj Roba sa isteklim rokom (ili pred
/
dobavljačima istek), oštećeno VIP, konfiskat.
Ambalaža od hig. sredstava 15 01 10

Održavanje Higijena objekta - Pranje podova, regala,
objekta unutrašnjost toaleta, garderobe
Mešani kom. optad (metle, krpe,
20 03 01
kofe i sl.)
Higijena okoline Trava i ostalo uklonjena
Košenje zelenih površina 20 02 01
objekta vegetacija
Zamena ili popravka
Tehničko održavanje / /
osnovnihsredstava
Tabela 1.7 Procesi/podprocesi i vrste otpada koje nastaju ili mogu nastati u direkcijama DS.
Procesi u direkciji - vrste otpada
Indeksni
Osnovni procesi Podprocesi A Podprocesi B Vrsta otpada
broj otpada
Vođenje dokumentacije
Otpis posle zakonskog Papirna i kartonska
(A4 fotokopir papir, 15 01 01
roka od 5 godina ambalaža
registratori)
Administracija Dobavljač preuzima
iskorišćene tonere
Vodjenje dokumentacije
Štampanje Istrošeni toneri 08 03 18
(toneri)
dokumentacije
Priprema osveženja Papirna i kartonska

15 01 01
za zaposlene (kafe Usluživanje napitaka Priprema napitaka ambalaža
kuhinja) Plastična ambalaža 15 01 02
Održavanje voznog Servisiranje voznog Servisiranje obavlja
/ /
parka parka ovlašćeni servis
8. OPŠTE OBAVEZE PREDUZEĆA - GENERATORA OTPADA
Preduzeće je vlasnik otpada sve do predaje otpada ovlašćenom licu na dalje postupanje uz
Dokument o kretanju otpada Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za
njegovo popunjavanje - „Službeni list RS“, broj 72/09) za neopasan otpad, odnosno Dokumenta o
kretanju opasnog otpada (Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za
njegovo popunjavanje „Službeni list RS“, broj 72/09) za opasan otpad.
Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10) definiše, između ostalog i
opšte odgovornosti i obaveze generatora otpada (čl. 26):
- pribavljanje Izveštaja o ispitivanju otpada i obnavljanje u slučaju promene tehnologije,

promene porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera
otpada i čuva izveštaj najmanje pet godina;
28.05.2014.
- obezbeđivanje primene načela hijerarhije upravljanja otpadom (obrađeno je u poglavlju

3);
- sakupljanje otpada odvojeno u skladu sa potrebom budućeg tretmana; skladišenje
otpada na način koji minimalno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
- predavanje otpada licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom (spisak se može naći
na adresi;
http://www.ekoplan.gov.rs/src/uploadcentar/dokumenti/razno/cirilica_operateri.pdf ako
nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
- vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaže;
- omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i
dokumentacijom.
Proizvođač, odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre otpočinjanja kretanja otpada
(Član 45).
Proizvođač ili vlasnik otpada snosi troškove sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i
odlaganja otpada u skladu sa zakonom (Član 78). Ukoliko se otpad izvozi radi tretmana ili
odlaganja, obaveza izvoznika je poštovanje Zakona o potvrđivanju Bazelske konvencije („Službeni
list SRJ“, Međunarodni ugovori broj 2/99). Neophodno je dobijanje dozvole saglasno Pravilniku o
sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz,izvoz i tranzit
otpada (Službeni glasnik RS“ broj 60/09).
Proizvođač ili uvoznik čiji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad dužan je da taj otpad
preuzme posle upotrebe, bez naknade troškova i sa njima postupi u skladu sa ovim zakonom i
drugim propisima (Zakon o upravljanju otpadom, Čl. 25).
Proizvođač ili uvoznik čiji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad može da ovlasti drugo
pravno lice da, u njegovo ime i za njegov račun, preuzima proizvode posle upotrebe (Zakon o
upravljanju otpadom, Čl. 25).
DS je dužna da vodi dnevnu evidenciju o generisanom otpadu na propisanom obrascu. U cilju

optimizacije vođenja Dokumenta o kretanju otpada sa Odeljenjem za inspekcijski nadzor Gradske
uprave grada Beograda, napravljen je dogovor da naše poslovnice mogu da koriste internu
aplikaciju za evidenciju predaje otpada koja predstavlja dnevnu evidenciju za svaku lokaciju.
Dokument o kretanju otpada izrađuje se u direkciji za sve poslovnice oba pravna lica DS (Delhaize
i C market). Dokument o kretanju otpada sadrži prilog u kome su navedene sve poslovnice koje su
predale otpad (po pravnom licu, transporteru/primaocu i datumu predaje) zaključno sa poslednjim
danom u mesecu. Overeni četvrti primerci Dokumenta o kretanju otpada za sve poslovnice DS
nalaze se u Direkciji DS. Skenirane kopije overnih četvrtih primeraka su dostupne u svakoj
poslovnici inspekcijskim organima za prethodni mesec preko internog portala (počevši od januara
2012).
8.1 Zakonske obaveze izveštavanja nadležnih organa
Na osnovu člana 75. Zakona o upravljanju otpadom, proizvođač otpada dužan je da vodi, čuva,
dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine .
Na osnovu prikupljenih podataka u Agenciji se vode baze podataka i izgrađuje informacioni sistem
o upravljanju otpadom kao podsistem informacionog sistema životne sredine Republike Srbije u
cilju praćenja tokova otpada, nadzora nad primenom propisa, izrade izveštaja i proračun indikatora
na nacionalnom i međunarodnom nivou. Na osnovu ovih podataka, donose se i strateška
dokumenta i planovi, kao i ocene primenjenih mera na području upravljanja otpadom.
Godišnji izveštaj o otpadu proizvođača otpada (GIO 1) sadrži podatke o vrsti, količini, poreklu,
karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, skladištenju, transportu, uvozu, izvozu, tretmanu i odlaganju
nastalog otpada, kao i otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom. Pravilnik o obrascu
dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Sl.
Glasnik RS“, br 95/2010).
Obrasci se popunjavaju isključivo računarom. Svi obrasci su urađeni u Microsoft Office 2003 Excel
programu.
28.05.2014.
Obrasci izveštaja se dostavljaju Agenciji na sledeći način:
-u elektronskoj formi na e-mail adresu agencije (office@sepa.gov.rs) ili na CD-u bez

potpisa i overe i
- odštampan, popunjen obrazac propisno potpisan i overen od strane odgovornog lica 81
na adresu agencije (Ruže Jovanovića 27a, 11050 Zvezdara)
Preduzeća dostavljaju obrasce izveštaja najkasnije do 31. marta tekuće godine sa podacima za
prethodnu godinu.
Od izuzetno velike važnosti je primena odgovarajućih mernih jedinica. Otpad se, bez obzira na
vrstu i stanje, uvek prikazuje u tonama.
Proizvođač i vlasnik otpada čuva najmanje pet godina osnovna dokumenta i podatke iz izveštaja.
8.1.1 Izveštavanje u slučaju predaje otpada ovlašćenim pravnim ili fizičkim licima
Preporučuje se da preduzeće, pre sklapanja ugovora o preuzimanju otpada, proveri da li je

sakupljač ovlašćen od strane nadležnog organa (spisak se može naći na adresi:
http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/razno/cirilica_operateri.pdf).
8.1.1.1 Dokument o kretanju otpada
Prema Zakonu o upravljanju otpadom ("Sl. Glasnik RS" , br. 36/09, 88/10) na osnovu Člana 45
kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada, osim otpada iz domaćinstva. DS , kao
vlasnik otpada, je dužan da klasifikuje otpad pre otpočinjanja kretanja otpada i popunjava
Dokument o kretanju otpada ili Dokument o kretanju opasnog otpada.
DS ima obavezu da čuva kompletirani Dokument o kretanju otpada najmanje dve godine. Obrazac
Dokumenta o kretanju otpada je štampan uz Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i
uputstvu za njegovo popunjavanje ("Službeni Glasnik RS", br. 72/09).
8.1.1.2 Dokument o kretanju opasnog otpada
Na osnovu člana 46 Zakona o upravljanju otpadom kretanje opasnog otpada prati poseban
Dokument o kretanju opasnog otpada koji popunjava vlasnik i svako ko preuzima opasan otpad od
DS-a Dokument o kretanju opasnog otpada sastoji se od:
1. kopije prethodnog obaveštenja koje DS šalje tri dana pre započinjanja kretanja
opasnog otpada ministarstvu sa podacima o proizvođaču, odnosno vlasniku, vrsti i
količinama otpada, klasifikaciji otpada, vrsti prevoza i odredištu ili u njegovo ime to
radi operater što je definisano ugovorom o saradnji;
2. kopije dokumenta koju čuva DS, koju je potpisalo lice koje je preuzelo otpad radi
prevoza (prevoznik);
3. kopije dokumenta koju čuva prevoznik otpada i koju je potpisalo lice koje je
preuzelo otpad na odredištu (primalac);
4. kopije dokumenta koju čuva primalac otpada;
5. kopije dokumenta koju primalac šalje Ministarstvu, kao i nadležnom organu
autonomne pokrajine, ako se kretanje otpada vrši na teritoriji autonomne pokrajine;
6. kopije dokumenta koju primalac šalje DS-u kao vlasniku, odnosno pošiljaocu.
Kopije dokumenata koriste nadležni organ i DS radi kompletiranja dokumentacije o kretanju

opasnog otpada.
81
Odgovorno lice je lice koje ima pravo potpisa

28.05.2014.
DS, odnosno vlasnik otpada čuva kopiju dokumenta dok ne dobije kopiju dokumenta od primaoca
otpada, odnosno primerak popunjenog Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kojom se potvrđuje
da je otpad prihvaćen.
U slučaju da Ministarstvo u roku od 30 dana od dana dobijanja kopije dokumenta od generatora

opasnog otpada ne dobije kopiju dokumenta od primaoca opasnog otpada da je otpad primljen, ili
ukoliko ne primi obaveštenje od generatora, odnosno vlasnika o eventualnom problemu,
ministarstvo započinje postupak provere kretanja otpada.
DS je u obavezi da kopiju dokumenta čuva trajno. Obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada
je štampan uz Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo
popunjavanje ("Sl. Glasnik RS" , br. 72/09).
8.1.2 Izveštavanje po osnovu poglavlja VII Zakona o upravljanju otpadom
8.1.2.1 Otpadne gume
Prema Pravilniku o načinu i postupku upravljanja otpadnim gumama („Službeni glasnik RS“ broj
104/09 i 81/10) generatori otpadnih guma vode dnevnu evidenciju o nastalim količinama, poreklu i
predaji otpadnih guma sakupljaču otpadnih guma, licu koje vrši skladištenje otpadnih guma i licu
koje vrši tretman otpadnih guma. Evidencija se vodi za količine otpadnih guma koje na godišnjem
nivou iznose više od 1000 kg otpadnih guma (Član 11).
8.1.2.2 PCB i PCB otpad
Vlasnik uređaja koji sadrži više od 5 dm 3 PCB dužan je da ministarstvu prijavi uređaj, dostavi plan
zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije uređaja, obezbedi odlaganje, odnosno njihovu
dekontaminaciju, kao i da o svim promenama podataka koji se odnose na uređaj obaveštava
ministarstvo u roku od tri meseca od dana nastanka promene.
8.1.2.3 Otpad koji sadrži azbest
Vlasnik otpada koji sadrži azbest dužan je da vodi evidenciju o količinama otpada koji skladišti ili
odlaže i podatke o tome dostavlja Agenciji.
9. UPRAVLJANJE TOKOVIMA OTPADA – (Sadašnje stanje u postupanju sa

otpadom, sakupljanje i razvrstavanje otpada, dokumentacija, obeležavanje i izveštavanje)
9.1 Upravljanje otpadom - 15 01 01 Otpadna papirna i kartonska ambalaža
Upravljanje otpadom koji čini papirna i kartonska ambalaža u okviru Delhaize Serbia egzistira u
sistemu više od 5 godina. U prethodnih par godina pokrenuto je sprovođenje servisiranja ove vrste
otpada u svim maloprodajnim objektima.
Nadležno Ministarstvu podnet je zahtev u vezi sa potrebom za dobijanje dozvole za tretman i

privremeno skladištenje sekundarnih sirovina i dobijeno je mišljenje da nije potrebno dobijanje
dozvole za transport, skladištenje i tretman otpada, već je potrebno sklopiti ugovore sa serviserima
koji poseduju ove dozvole (Prilog 1.0).
U cilju zbrinjavanja ostataka od kartona, sklopljen je Ugovor sa operaterom Papir servisom FHB,
koji poseduje dozvolu br 19 - 00 - 00068/2010 - 02 za sakupljanje i transport i br 19 – 00 – 00328 /
2011 – 02 za skladištenje i tretman ove vrste otpada (Prilog 1.1).
U 2013. godini je broj objekta koji se servisiraju povećan u odnosu na prethodne godine. Pored
većih objekata i svih distributivnih centara započeto je sa uključivanjem i manjih objekata u redovnu
dinamiku servisiranja. Na ovaj način prikupljene su sledeće količine do 2012. godine:
Tabela 1.8. – Otpadna papirna i kartonska ambalaže:

28.05.2014.
Pravno lice 2009 2010 2011 2012

1,850.81 t 2,083.44 t 3000.81 t 3,617.11t
Delhaize Serbia
C Market 58,5 t 66.16 t 126.34 t 133.72 t
Pekabeta / 16.31 9.85 10.8 t
UKUPNO 1,909.31 t 2165.91 t 3,137.00 t 3,761.63 t
Sakupljanje i razvrstavanje ostataka od kartona na lokacijama Delhaize Serbia,

organizovano je u skladu sa procesima na lokacijama (tabela 1.2 i 1.3)
U maloprodajnim objektima kartonska i papirna ambalaža koja nastaje u većini procesa (tabela 1.5,
1.6 i 1.7), sakuplja se sukcesivno kako nastaje, kutije se rasturaju i slažu u posude (kontejnere,
prese, džambo vreće, korpe, žičane kaveze ili improvizovane posude) kako bi se maksimalno
iskoristio kapacitet posude. Razvrstavanje se obavlja u delu objekta u kome se nalaze posude za
odlaganje. Kako većinu otpada koji svakodnevno nastaje u procesima u MPO čini karton i folija,
razvrstavanje se svodi na razdvajanje te dve vrste otpada u posude koje su obezbeđene za svaku
vrstu posebno.
Objekti su u obavezi da sprovode sve odredbe Zakona o upravljanju otpadom, kao i Zakona o
ambalaži i ambalažnom otpadu, da sakupljaju i razdvajaju različite vrste otpada, odlažu ih na za to
predviđena mesta, kao i da vode računa o čistoći otpada koji se odlaže, da razdvajaju otpad i da ne
mešaju ovu vrstu otpada sa drugim, komunalnim otpadom. U tom smislu sprovedena je i
sprovodiće se organizovana obuka zaposlenih u sektoru Operacija, a u skladu sa važećim
zakonskim odredbama i njihovim izmenama i dopunama, u cilju podizanja svesti zaposlenih o
važnosti primene odredbi pomenutih zakona u praksi.
U cilju sprovođenja opšte pokrivenosti svih MPO servisiranjem (prikupljanjem, odnošenjem i

recikliranjem sekundarnih sirovina) konstantno se organizuje obilazak svakog pojedinačnog MPO,
radi procene mogućnosti za obezbeđenje servisiranja istih. Pregledom situacije na terenu, dolazi se
do podataka o mogućnostima za prikupljanje otpada po objektima i omogućavanja preduzimanja
narednih koraka u procesu zbrinjavanja otpada.
Tabela 1.9. – stanje obezbeđenosti objekata DS Srbija zaključno sa 30.06.2013. godine
Pravno lice Br. obezbeđenih Br. Neobezbeđenih Ukupno

Delhaize Serbia 166 52 218
C market 126 23 149
Ukupno 292 75 367
Postupak obezbeđenja objekata potrebnim sudovima/servisiranjem je sledeći:
- Postavljanje pres kontejnera gde god za to postoji mogućnost (pre svega u objektima
formata Tempo);
- Ugovorom je regulisano da je operater Papir Servis FHB u obavezi da obezbedi namenske

kontejnere ili pres kontejnere. Obezbeđivanje MPO kontejnerima će teći sukcesivno. U
pitanju su namenski kontejneri, u tri veličine (Prilog 1.2):
 Namenski kontejner - veliki 2,00 ×3,022×2,5 (m) – 15m3
 Namenski kontejner - srednji 2,00 ×2,022×2,5 (m) – 10m3

28.05.2014.
 Namenski kontejner - mali 2,00 ×1,022×2,5 (m) – 6m3
- Istovremeno, Delhaize Serbia je proveravala mogućnost obezbeđivanja komunalnih

dozvola za postavljanje kontejnera i to prvenstveno za one objekte iz centralnog gradskog
jezgra koji se nalaze u neposrednoj blizini i čije će servisiranje biti obezbeđeno uz pomoć
kontejnera koji bi trebalo da budu postavljeni na javnim mestima, neposredno pored
kontejnera Gradske čistoće i dobio odgovore o nemogućnosti da se isti postave.
- Za objekte kod kojih ne postoji mogućnost postavljanja kontejnera niti odlaganja

ambalažnog otpada unutar objekta, predviđa se razrada projekta koji će obezbeđivati
uspostavljanjem dnevnog toka odnošenja ove vrste ambalaže, kruženjem vozila servisera
na bazi svakodnevnog preuzimanja.
Beograd
Na teritoriji grada Beograda postoji 255 MPO, 3 Distributivna centra i 1 Direkcija. Zbog
svakodnevnog povećanja broja MPO koji se pokrivaju servisiranjem i kojima se obezbeđuje
sevisiranje izrađuje se tabela serivisiranja gde se za svaki MPO koji se servisira ubacuju osnovni
podaci o MPO, serviseru, sudovima i organizaciji preuzimanja, koja opisuje trenutno stanje
servisiranja.
Tabela 2.0. – stanje obezbeđenosti objekata DS Beograd zaključno sa 30.06.2013. godine
Beograd
Pravno lice Ukupno Obezbeđeno % Obezbeđen
Beograd karton karton
Delhaize
117 93 73.48
Serbia
C market 138 121 87.68
Ukupno 255 214 83.92
Broj objekata kod kojih postoji realna mogućnost servisiranja, će se postepeno pokrivati sa
namenskim posudama od strane Papir servisa FHB u skladu sa obavezama dogovorenim u
Ugovoru. Za ostale objekte iz ove kategorije, kod kojih ne postoji mogućnost postavljanja tehnike i
kontejnera ispred objekata, serviser planira da prikuplja karton manjim vozilom kružeći po terenu
između objekata na dnevnoj bazi. Objekti će biti u obavezi da odrede privremeno mesto u MPO na
kome će se sabirati kartonska ambalaža, odakle će je serviser prikupljati i odnositi.
Broj objekata kod kojih i nakon sprovođenja svih projekta ne bude postojala mogućnost
postavljanja kontejnera ili odlaganja kartona u prodajnom ili magacinskom prostoru, planira se
razmatranje moguće saradnje i uspostavljanje sistema za sakupljanje kartona sa JKP Gradska
čistoća Beograd ili sprovođenje interne organizacije preuzimanja.
Unutrašnjost
Servisiranje većine objekata u unutrašnjosti Papir servis FHB sprovodi ili će sprovoditi preko svojih
ovlašćenih podizvođača, koji su u obavezi da poseduju zvaničnu dozvolu. Dozvolu podizvođača
predstavnici Papir servisa FHB dostavljaju pre početka saradnje Odeljenju za ZŽS gde se iste
arhviraju ili ažuriraju.
Tabela 2.1. – Stanje obezbeđenosti objekata DS unutrašnjost zaključno sa 30.06.2013.

godine

28.05.2014.
Unutrašnjost
Pravno lice Ukupno Obezbeđeno % Obezb.
unu karton karton
Delhaize
101 70 69.31
Serbia
C market 11 6 54.54
Ukupno 112 76 67.87
Sa strane Delhaize Serbia izvršena je karakterizacija otpada po pravnim licima i dobijeni su

izveštaji da je u pitanju otpad koji NIJE OPASAN (Izveštaj o karakteru otpada koji je izdao Gradski
zavod za javno zdravlje broj: Delhaize Serbia II- II-8: 1329/6, C Market II-8: 1327/4) (Prilog 1.3) i
dodeljen mu je indeksni broj otpada prema katalogu otpada 15 01 01, kao i mogućnost da se otpad
može dodatno klasifikovati kao 19 12 01.
Proces prikupljanja kartonske ambalaže, kao i otpadnog papira i arhive, regulisan je kroz internu
dokumentaciju koja se koristi u sistemu, radna uputstva i obrasce (Prilog 1.4):
 RU Zbrinjavanje i odnošenje ambalažnog otpada

 OB Dnevna evidencija otpada
 OB Dnevna evidencija otpada - Tempo centri
Obeležavanje otpada je određeno Zakonom i sprovedeno je na terenu tako što je na mestu koje je
određeno za odlaganje otpada (kontejneri, prese, žičani kontejneri, posude, džambo vreće) vidno
istaknuta oznaka na kojoj je navedeno za koju vrstu otpada je namenjena posuda (naziv otpada i
njegov indeksni broj) .
Način vođenja dokumentacije koja je propisana Zakonom opisana je u RU Zbrinjavanje i odnošenje

ambalažnog otpada:
- Dokument o kretanju otpada – štampa se centralno u Direkciji za sve poslovnice DG. MPO
su u obavezi da vrše elektronsku evideciju otpada na osnovu koje se sabiraju podaci o
svim predajama otpada i izrađuje dokument o kretanju otpada za period od jednog
meseca.
DS postupa u skladu sa zakonskim odredbama vezano za dokumentaciju i izveštavanje koje se

odnosi na generatore otpada (poglavlje 8). Izveštavanje će se obavljati jednom godišnje u skladu
sa Zakonom, godišnji izveštaj će se dostavljati Agenciji za zaštitu životne.
9.2 Upravljanje otpadom - 19 12 01, 20 01 01 Otpadni papir i karton
U direkciji, maloprodajnim objektima i distributivnim centrima gde se obavljaju

administrativne delatnosti upotreba belog papira je osnovno sredstvo za rad i mesto gde se javlja
ovakva vrsta otpada. Na samom mestu nastanka obezbeđeno je selektivno prikupljanje ove vrste
otpada.
Preuzimanje i zbrinjavanje belog papira i kartona regulisano je ugovorom sa Papir servisom FHB.
U 2009. je prikupljena količina od 25,4 t nesortiranog belog papira i arhive, 2010 na nivou svih
direkcija i MPO prikupljeno je 15t, u 2011 ona je iznosila 200t dok je u 2012 ona iznosila 135,3t.
Nevažeća dokumentacija se u Direkciji uništava kroz šredere i tako prikupljen otpad

predaje serviseru Papir serivsu FHB kao mešani beli papir. Osim toga, sav ostali beli papir se u
direkciji prikuplja u za to namenjene sudove i zajedno sa šrederovanim papirom predaje serviseru.
U maloprodajnim objektima za beli papir koji se odbacuje kao otpad, odlaže se u delu sa otpadom
od kartonske i papirne ambalaže i kao takav se predaje Papir servis FHB ili podizvođačima koji
rade u ime njih.
U Tempo centrima su obezbeđene namenske kutije u kojima se može odlagati otpad nastao pri
administrativnim poslovima i koji se predaje serviserima razvrstan od ostale kartonske/papirne
ambalaže.
28.05.2014.
Arhivska dokumentacija, koja se skladišti u za to namenjenim prostorijama u okviru magacinskog

prostora i prostora MPO, se nakon isteka zakonskog roka čuvanja, predaje seriviseru kao otpad.
Nakon obaveštenje od strane sektora Prodaje / Opštih poslova / LS da u okviru njihovih sektora
postoji arhiva kojoj je istekao rok čuvanja, Odeljenje za zaštitu životne sredine pristupa oragnizaciji
prikupljanja ove vrste otpada na svim lokacijama, u saradnji sa operaterom Papir servis FHB prema
odredbama definisanim Ugovorom.
Sa strane Delhaize Serbia izvršena je karakterizacija otpada po pravnim licima i dobijeni

su izveštaji da je u pitanju otpad koji NIJE OPASAN (Izveštaj o karakteru otpada koji je izdao
Gradski zavod za javno zdravlje broj: Delhaize Serbia II- II-8: 1329/6, C Market II-8: 1327/4)
(Prilog 1.3) i dodeljen mu je indeksni broj otpada prema katalogu otpada 15 01 01, kao i
mogućnost da se otpad može dodatno klasifikovati kao 19 12 01.
Proces prikupljanja otpada od papira i kartona tj. belog papira i arhive, regulisan je kroz Internu
dokumentaciju koja se koristi u sistemu (Prilog 1.5).
 RU Upravljanje otpadom u direkciji

odnosi na generatore otpada (poglavlje 8). Izveštavnje će se obavljati jednom godišenje u skladu
Mere zaštite od pozara i eksplozija
Vrsta otpada: Karton /Papir
- 15 01 01 Otpadna papirna i kartonska ambalaža

- 19 12 01, 20 01 01 Otpadni papir i karton
Spada u grupu čvrstih zapaljivih materija. Stepen zapaljivosti hartije i tok sagorevanja zavisi od
vrste i oblika u kojem se nalazi. Hartija u obliku složenih listova i rolni, zbog nedostatka kiseonika,
sagoreva sporo i to samo površinski i na krajevima, dok harija u rastresitom stanju i otpaci hartije,
sagorevaju vrlo intenzivno. Hartija je materija organskog porekla, a osnovna sirovina za njeno
dobijanje je celuloza. Hartija se pali u prisustvu otvorenog plamena, a zagrejana na temperaturi od
450°C pali se sama od sebe. Na osnovu Klasifikacije materija i robe prema ponašanju u požaru
hartija se nalazi u klasi opasnosti Fx III C. Požari hartije se gase prahom i ugljen dioksidom, kao i
vodom, međutim, upotreba vode trajno uništava hartiju. Zapaljivi materijal ne može se smeštati na
prostoru koji nije udaljen najmanje 6 metara od objekta, ukoliko tehničkim propisima nije drugačije
određeno. Zapaljiv materijal ne može se smeštati na tavanima zgrada, stepenišnom prostoru,
hodnicima i ostalim prolazima. U objektima i prostorijama u kojima se uskladištava i drži zapaljivi i
drugi materijali, moraju se obezbediti slobodni prolazi i prilazi spravama i uređajima za gašenje
požara (hidrantskoj opremi i PP aparatima sa prahom).
Mere zaštite ŽS i zdravlja ljudi
Odlaganje vršiti samo na odvojenim mestima i posudama uz provođenje postupka

odvajanja i preuzimanje od strane ovlašćenog preduzeća. Obučiti operatere opreme na objektu o
pravilnom postupku rada, kako bi se izbeglo njihovo povređivanje.
Sve mere u Delhaize Serbia Grupi se sprovede u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na
radu i Pravilnikom o zaštiti od požara. Način njihovog sprovođenja opisan je u (prilog 1.6):
- RU Bezbednost i zaštita zdravlja na radu

- OP Bezbednost i zdravlje na radu i zaštita od požara
- RU Pravilnik zaštite od požara
28.05.2014.
- OB Prava i obaveze radnika drugih preduzeća koji obavljaju svoje poslove u objektima DS
Peridično servisiranje opreme za gašenje požara obavljaju ovlašćene firme (Antiplam, Sigurnost,
Plamen Lux).
Prilozi:
• Prilog 1.0 Mišljenje Ministarstva životne sredine u vezi sa dobijanjem dozvole

• Prilog 1.1 Ugovor FHB - prenos obaveze na Papir servis FHB
• Prilog 1.2 Namenski kontejneri
• Prilog 1.3 Izveštaji o ispitivanju otpada za Delhaize Serbia d.o.o, C Market a.d.,
Pekabetu a.d.
• Prilog 1.4 RU Zbrinjavanje i odnošenje amb.otpada, u dir. i OB Izveštaj o utovaru
otpadne amb.
• Prilog 1.5 RU Upravljanje otpadom u direkcijama
• Prilog 1.6 OP Bezbednost i zdravlje na radu i zaštita od požara
9.3 Upravljanje otpadom - 15 01 02 Otpadna plastična ambalaže
Upravljanje otpadom koji čini plastična ambalaža u okviru Delhaize Serbia egzistira u
sistemu više od 5 godina. U prethodnih par godina pokrenuto je sprovođenje servisiranja ove vrste
otpada u svim maloprodajnim objektima.
Ministarstvu za zaštitu životne sredine podnet je zahtev u vezi sa potrebom za dobijanje dozvole za
tretman i privremeno skladištenje sekundarnih sirovina i dobijeno je mišljenje da nije potrebno
dobijanje dozvole za transport, skladištenje i tretman otpada, već je potrebno sklopiti ugovore sa
serviserima koji poseduju ove dozvole. (Prilog 1.0).
U cilju zbrinjavanja ostataka od plastične ambalaže, sklopljen je Ugovor sa operaterom Eko Servis,
koji je u dobio integralnu dozvolu za sakupljanje i transport otpada 19-00-00090/2010-02 od
08.04.2010. kao i za skladištenje i tretman neopasnog otpada izdatu od sekretarijata za zaštitu
životne sredine grada Beograda 501.6-67/2010 od 31.08.2010. (Prilog 2.0).
Servisiranjem bili pokriveni najveći maloprodajni objekti i svi magacini za distribuciju robe (3
distributivna centra). Na ovaj način prikupljene su sledeće količine:
Tabela 2.2. – Otpadna plastična ambalaža:
Pravno lice 2009 2010 2011 2012

40.34 t 87.83 t 158.51 t 171.09 t
Delhaize Serbia
C Market - 0.32 t 20.44 t 35.66 t
Pekabeta - 1.94 1.60 t 7.29 t
UKUPNO 40.34 t 90.09 t 180.55 t 214.04 t
Ugovorom sa operaterom Eko Servis regulisano je zbrinjavanje svih vrsta plastične ambalaže
(PET, HDPE, LDPE, PP, PE, PS, PVC ) sa svih lokacija DS. Od plastične ambalaže na svim
lokacijama preovlađuje pre svega ambalaža u obliku folije koje nastaju tokom raspakivanja
proizvoda. Dok se u drugim oblicima javlja u obliku gajbica od pića, voća i povrća, kantica nakon
pražnjenja od proizvoda, ambalaže od hemijskih sredstava za održavanje higijene i njenog
pratećeg pribora i plastičnih ofingera koji se u neznatnim količinama javljaju u formatima Tempa.
Na lokaciji DC u Surčinu, u skladu sa nastankom otpada od plastičnih gajbica od pića

uspostavljeno je njihovo zbrinjavanje, sistemom prikupljanja iz mreže MPO i predavanje operateru
Eko servis.

28.05.2014.
Gajbice od VIP se sakupljaju u samim MPO i predaju Eko servisu pri redovnom odnošenju folije iz
objekata prema definisanom uputstvu.
2012. godine izvršena je karakterizacija ambalaže od hemijskih sredstava za održavanje higijene u

MPO/DC sa dobavljačem sredstava (gde je ona okrakterisana kao neopasna) i u planu je da se
tokom 2014. godine krene u proces prilagođavanja upravljanju ovom vrstom ambalaže u skladu sa
planiranim sistemima koji budu uspostavljeni na nivou države.
Sakupljanje i razvrstavanje plastične ambalaže na lokacijama Delhaize Serbia,

organizovano je u skladu sa procesima na lokacijama (tabela 1.2 i 1.3).
U maloprodajnim objektima plastična ambalaža koja nastaje u većini procesa (tabela 1.5, 1.6 i 1.7),
sakuplja se sukcesivno kako nastaje i slaže u posude (kontejnere, prese, džambo vreće, korpe,
žičane kaveze ili improvizovane posude) kako bi se maksimalno iskoristio kapacitet posude.
Razvrstavanje se obavlja u delu objekta u kome se nalaze posude za odlaganje. Kako većina
otpada koji svakodnevno nastaje u procesima u MPO se sastoji od kartona i folije, razvrstavanje se
svodi na razdvajanje te dve vrste otpada u posude koje su obezbeđene za svaku vrstu posebno.
Objekti su u obavezi da sprovode sve odredbe Zakona o upravljanju otpadom, kao i Zakona o
ambalaži i ambalažnom otpadu, da selektuju različite vrste otpada, odlažu ih na za to predviđena
mesta, kao i da vode računa o čistoći otpada koji se odlaže, da razdvajaju otpad i da ne mešaju
ovu vrstu otpada sa drugim, komunalnim otpadom. U tom smislu sprovedena je i sprovodiće se
organizovana obuka zaposlenih u sektoru Prodaje, a u skladu sa važećim zakonskim odredbama i
njihovim dopunama, u cilju podizanja svesti zaposlenih o važnosti primene u praksi odredbi
pomenutih zakona.
Ugovorom je regulisano da je operater Eko Servis u obavezi da obezbedi namenske kontejnere,

prese gde je to potrebno, džambo džakove i vreće kao i eventualna postolja za držanje džakova.
Snabdevanje MPO potrebnim sudovima će teći sukcesivno.
Tabela 2.3. – stanje obezbeđenosti objekata DS Srbija zaključno sa 30.06.2013. godine
Br.
Pravno lice Br. Obezbeđenih Ukupno
Neobezbeđenih
Delhaize Serbia 141 77 218
C market 105 44 149
Ukupno 246 121 367
Operater se ugovorom obavezao da će sve preuzete količine plastičnog otpada, reciklirati kod
ovlašćenog reciklera, koji poseduje dozvolu za obavljanje ove delatnosti, i to u ime bilo kog
pravnog lica iz Delhaize Serbia i da će o tome redovno dostavljati dokaz u vidu overenog
dokumenta.
U cilju lakše organizacije i pokrivanja cele mreže MPO servisiranjem folije, serviser/operater Eko
Servis će nastupati zajedno sa serviserom/operaterom FHB i na taj način, objedinjeno će pokrivati
servisiranjem sve objekte i to na isti način što se tiče pokrivenosti Beograda, kao i pokrivenosti
unutrašnjosti, putem podizvođača.
Beograd
Na teritoriji grada Beograda postoji 255 MPO, 3 Distributivna centra i 1 Direkcija. Zbog
svakodnevnog povećanja broj MPO koji se pokrivaju servisiranjem i kojima se obezbeđuje
sevisiranje, kao i dinamike u skladu sa potrebama u datom trenutku, kroz elektronsku evidenciju
koju vrše objekti u svojim aplikacijama se prati trenutno stanje na terenu.
Tabela 2.4. – stanje obezbeđenosti objekata DS Beograd zaključno sa 30.06.2013. godine

28.05.2014.
Beograd
Pravno lice Ukupno
Beograd Obezbeđeno folija % Obezb. folija
Delhaize Serbia 117 80 68.38
C market 138 100 72.46
Ukupno 255 180 70.59
Unutrašnjost
Servisiranje većinu objekata u unutrašnjosti Eko Servis sprovodi ili će sprovoditi preko svojih
ovlašćenih podizvođača, koji su u obavezi da poseduju zvaničnu dozvolu za operatera. Dozvolu
podizvođača predstavnici Eko Servis-a dostavljaju pre početka saradnje Odeljenju za ZŽS gde se
iste arhviraju ili ažuriraju (Prilog 2.1).
Tabela 2.5. – stanje obezbeđenosti objekata DS unutrašnjost zaključno sa 30.06.2013.

godine
Unutrašnjost
Pravno lice Ukupno Obezbeđeno
unutrašnjost folija % Obezb. folija
Delhaize Serbia 101 58 57.43
C market 11 5 45.45
Ukupno 112 63 56.25
Sa strane Delhaize Serbia izvršena je karakterizacija otpada po pravnim licima i dobijeni

su izveštaji da je u pitanju otpad koji NIJE OPASAN (Izveštaj o karakteru otpada koji je izdao
Gradski zavod za javno zdravlje broj: Delhaize Serbia II- II-8: 1329/5, C Market II-8: 1327/3)
(Prilog 2.2). i dodeljen mu je indeksni broj otpada prema katalogu otpada 15 01 02, kao i
mogućnost da se otpad može dodatno klasifikovati kao 19 12 04.
Proces prikupljanja plastične ambalaže, regulisan je kroz internu dokumentaciju koja se koristi u
sistemu, radna uputstva i obrasce (Prilog 1.4):
 RU Zbrinjavanje i odnošenje otpada

 OB Dnevna evidencija otpada
 OB Dneva evidencija otpada – Tempo centri
određeno za odlaganje otpada (kontejneri, prese, žičani kontejneri, posude, džambo vreće) vidno
istaknuta oznaka na kojoj je navedeno za koju vrstu otpada je namenjena posuda (naziv otpada i
njegov indeksni broj) .
Način vođenja dokumentacije koja je propisana Zakonom opisana je u RU Zbrinjavanje i odnošenje

ambalažnog otpada:
meseca.
odnosi na generatore otpada (poglavlje 8). Izveštavanje će se obavljati jednom godišnje u skladu
Mere zaštite od požara i eksplozija
Vrsta otpada: plastika

28.05.2014.
- 15 01 02 Otpadna plastična ambalaža
Spada u grupu čvrstih zapaljivih materija. To su ustvari visokomolekularna organska jedinjenja

izrađena na bazi smole uz dodatak punioca, plastifikatora, stabilizatora, katalizatora i boje. Stepen
zapaljivosti plastičnih masa zavisi od njihovog sastava, tako da imamo:
 plastične mase koje intenizvno sagorevaju i pale se od slabih izvora toplote (nitrocelulozna
masa, akrilati, polivinili). Plastične mase koje gore samo u prisustvu plamena
(visokopolimerizovane mase koje sadrže neorganske delove u molekulu ili amino grupu kao
aktivnu grupu - najlon, ( PVC), i
 plastične mase koje gore relativno sporo, uz pojavu plamena manjeg intenziteta (smole).
Plastične mase se razlažu na relativno niskim temperaturama i pri tom nastaju gasoviti, tečni i
čvrsti produkti koji su zapaljivi, a veliki broj je veoma otrovan (jedinjenja hlora,
ugljenmonoksid, cijanid, amonijak, azotni oksidi).
Na osnovu Klasifikacije materija i robe prema ponašanju u požaru plastične mase se nalaze u klasi
opasnosti Fx III C., a požari plastičnih masa se gase PP aparatima sa prahom i ugljendioksidom.
Odlaganje vršiti samo na odvojenim mestima i sudovima uz sprovođenje postupka

odvajanja i preuzimanje od strane ovlašćenog preduzeća. Obučiti operatere opreme na objektu o
pravilnom postupku rada, kako bi se izbeglo njihovo povređivanje.
Sve mere u Delhaize Serbia Grupi se sprovede u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na
radu i Pravilnikom o zaštiti od požara. Način njihovog sprovođenja opisan je u (prilog 1.6):
- RU Bezbednost i zaštita zdravlja na radu

- OP Bezbednost i zdravlje na radu i zaštita od požara
- RU Pravilnik zaštite od požara
- OB Prava i obaveze radnika drugih preduzeća koji obavljaju svoje poslove u objektima DS
Periodično servisiranje opreme za gašenje požara obavljaju ovlašćene firme (Antiplam, Sigurnost,
Plamen Lux).
Prilozi:
• Prilog 2.0 Ugovor Ekoservis

• Prilog 2.1 Pregled podizvođača za servisiranje objekata van Beograda
• Prilog 2.2 Izveštaji o ispitivanju otpada za Delhaize Serbia d.o.o., C Market a.d.,
Pekabetu a.d.
• Prilog 1.0 Mišljenje Ministarstva životne sredine u vezi sa dobijanjem dozvole
• Prilog 1.4 RU Zbrinjavanje i odnošenje amb.otpada, OB Izveštaj o utovaru otpadne
amb.
• Prilog 1.5 RU Upravljanje otpadom u direkcijama
• Prilog 1.6 OP Bezbednost i zdravlje na radu i zaštita od požara
9.4 Upravljanje otpadom - Drvena ambalaža 15 01 03
Drvena ambalaža u sistemu DS, pojavljuje se u obliku drvenih paleta, na kojima se isporučuje
ili distribuira roba kao i obliku drvenih gajbica u koje predstavljaju ambalažu za voće i povrće.
28.05.2014.
Tok drvenih paleta od momenta ulaska u sistem Delhaize Serbia, pa do zbrinjavanja neupotrebljivih
primeraka, je zajednički za sva tri pravna lica: Delhaize Serbia d.o.o., C Market a.d, Pekabeta a.d.
Ulazak paleta u sistem: Sva roba koja od dobavljača dolazi u skladišta mora biti na drvenim
paletama dimenzija 800 x 1200mm. Određeni dobavljači dostavljaju robu na originalnim paletama
sa EURO žigom što potvrđuje da su određenog kvaliteta i sastava, dok ostali dobavljači dostavljaju
robu na paletama koje su standardizovane u pogledu dimenzija (specifikacija palete). U zavisnosti
od vrste paleta zavisi i njihov vek trajanja. Prosečan mesečni priliv paleta u skladišta iznosi oko
70,000 kom. Sve palete koje uđu fizički u skladišta stavljaju se i na stanje tako da postoji evidencija
o prometu paleta (kao ambalaže). Prilikom svakog prijema robe na paletama, skladište je u obavezi
da isti broj praznih vrati dobavljaču i na taj način nema nagomilavanja paleta, već se vrši ponovna
upotreba. U narednom periodu biće propisana specifikacija drvene palete prema kojoj će dobavljači
imati obavezu da vrše isporuku robe.
Primer specifikacija palete sa prikazom građe (Prilog 3.0):
EURO-EPAL-PALETA 800 x 1200 mm (IPPC, sušena u komori) – nosivost 1500 kg
 2 x Gornja 22 x 145 x 1200 mm

 2 x Unutrašnja 22 x 100 x 1200 mm
 1 x Srednja 22 x 145 x 1200 mm
 3 x Poprečna 22 x 145 x 800 mm
 2 x Podna 22 x 100 x 1200 mm
 1 x Podna srednja 22 x 145 x 1200 mm
 3 x Kocka 78 x 145 x 145 mm
 6 x Kocka 78 x 100 x 145 mm
Jednokratna paleta 800 x 1200 mm – nosivost 500 kg
 7 x Gornja 22 x 75 x 1200 mm
 3 x Poprečna 22 x 70 x 800 mm
 3 x Podna 22 x 75 x 1200 mm

28.05.2014.
Izlazak iz skladišta: Nakon određenog vremena zadržavanja u skladištu, palete izlaze ka

maloprodajnim objektima tako što se na njima komisionira (izdaje) roba po zahtevu objekta. Paleta
sa iskomisioniranom robom završava u magacinu MPO-a sve do momenta izlaganja robe u
prodajni prostor. Sve prazne palete koje nastanu u MPO vraćaju se u distributivne centre.
Ponovni prijem paleta iz MPO: Palete koje dođu iz MPO mogu biti ponovo upotrebljive i koristiti
se za sledeći ciklus, kao i za povraćaj dobavljačima, ili mogu doći delimično oštećene tako da
zajedno sa oštećenim paletama iz skladišta predstavljaju oštećenju ambalažu koja se dalje
predajena reparaciju. Palete se čuvaju u krugu DC-a. Oštećene i rashodovane palete preuzimaju
firme SR BREZA i TO-MA palete.
DELHAIZE SERBIA sa navedenim firmama ima sklopljene Ugovore o otkupu/kupoprodaji
oštećenih paleta (Prilog 3.1). Firme su registrovane za sakupljanje i tretman drvenog ambalažnog
otpada. Merenje se vrši na kolskoj vagi u DC-u. Za tačno izmerenu preuzetu količinu u kg formira
se ručna otpremnica koju potpisuje vozač servisera. Pretpostavka je da je prosečna težina
oštećene palete 12.5 kg, odnosno preuzeta količina u kg preračunava se u palete i za taj broj
paleta se umanjuje stanje magacina ambalaže (otpis ambalaže). U 2009. godini ukupno je predato
operaterima 134.75 t polomljenih paleta – drveta u periodu od septembra do kraja godine. Količina
predatih paleta u 2010. godini iznosila 529.63 t, u 2011. godini 644 t, a u 2012. godini 668.5 t.
Takođe, DELHAIZE SERIBA ima Ugovore sa firmama Pro-Lenex i SR Breza o kupoprodaji

polovnih paleta i zameni paleta, gde je definisan kriterijum reparacije i popravke oštećenih paleta
čime se u sistemu izbegava nastajanje otpada i palete vraćaju u ponovnu upotrebu.
U okviru Delhaize Serbia tok ambalaže, a između ostalog i paleta, opisan je internim dokumentom
RU Postupak evidencije i rukovanja sa ambalažom i tok dokumentacije za ambalažu (Prilog 3.2).
Mera koja će se preduzeti za smanjenje polomljenih paleta (drveta) jeste uvođenje i obavezna
isporuka od dobavljača na standardnim EURO paletama propisanog kvaliteta, sastava i dimenzija
koji mora biti ugovoren sa dobavljačima. Planirani rok za realizaciju ove aktivnosti je do kraja 2014.
godine.

28.05.2014.
Delhaize Srbija je od maja 2012. krenula u realizaciju projekta povratne plastične ambalaže za
distribuciju voća i povrća. Cilj projekta RPC (Returnable Plastic Crate) je povećanje prodaje voća i
povrća, povećanje broja zadovoljnih potrošača, standardizacija dimenzija i tipova pakovanja i
generalno, poboljšanje i povećanje efikasnosti u lancu snabdevanja.
Glavni razlozi za uvođenje povratne plastične ambalaže:
 Nizak kvalitet izazvan lošim pakovanjem voća koje dolazi do MPO/krajnjeg kupca
 Loše slaganje pakovanja na paletu - zbog nepostojanja standardnog tipa veličine i kvaliteta
ambalaže
 Mali broj egalizovanih artikala:
o veliki problemi sa zapisnicima (manjak/višak)
o duže vreme prijema i kontrole usled premeravanja
 Loš kvalitet ambalaže - neotpornost na realne uslove manipulacije/eksploatacije
 Nepostojanje modularnosti u odnosu na euro/roll paletu
 Konstantno prepakivanje iz drvene i kartonske u plastičnu ambalažu pri čemu se roba
izlaže oštećenjima
Prednosti LABB Group gajbi u odnosu na kartonsku i drvenu amabalažu:

 korišenjem povratne ambalaže LABB Group ostvaruje se ušteda u odnosu na cenu drvene
i kartonske ambalaže
 omogućena je maksimalna iskorišćenost prostora prilikom transporta i skladištenja što nije
slučaj sa drvenom i kartonskom
 bolja je očuvanost kvaliteta proizvoda, perforacije na ambalaži omogućavaju bolju
cirkulaciju vazduha pri skladištenju i transportu,
 može se koristiti od njive do maloprodajnog objekta, bez dodatnog prepakivanja proizvoda,
 stvaraju se preduslovi za implementaciju svih standarda propisanih od strane EU,
 povratna ambalaža omogućava visoku ekonomičnost, smanjenjem troškova transporta
tako što transport 4 kamiona robe u našoj ambalaži zahteva samo jedan kamion prilikom
vraćanja prazne ambalaže (odnos pune i prazne ambalaže je 1:4),
 ukoliko korisnik ošteti ambalažu, ne snosi nikakav trošak, samo je u obavezi da vrati
delove iste, koji se potom uključuju u proces reciklaže.
Zaštita životne sredine jer se gajbice mogu reciklirati i eliminišu upotrebu drvenih gajbica.
Ciklus povratne ambalaže

28.05.2014.
Za prvih 6 meseci, u distribuciju VIP-a u povratnoj plastičnoj ambalaži uključeno je oko 40 domaćih
SKUa. Učešće artikala koji se isporučuju u RPC-u iz distributivnog centra je 25% od ukupno
isporučenih količina. Plan je da se u RPC uključe i artikli iz uvoza, prvenstveno citrusi. Cilj je dostići
target od 50% količina u RPC.
Uvođenjem plastične povratne ambalaže, planira se smanjenje broja drvenih gajbica koje se koriste
u sistemu kao ambalaža za voće i povrće, nakon uspostavljanja ovog projekta i projekat povraćaja
jednokratne plastične ambaže za pakovanje voća i povrća, paralelno će razrađivati i mogućnosti
zbrinjavanja drvene ambalaže.
Potpisan je ugovor sa predstavnicim TO-MA palete o zbrinjavanju drvenih gajbica sa 6 lokacija

(5 Tempo centara i 1 DC) čime je počeo projekta sakupljanja i zbiranjavanja drvenih gajbica. U
narednom periodu planira se da se kroz internu organizaciju (ukoliko tržište ne stvori drugačije
uslove) organizuje proces sakupljanja ove vrste amblaže u cilju dalje reciklaže.
DS će postupati u skladu sa zakonskim odredbama vezano za dokumentaciju i izveštavanje koje

se odnosi na generatore otpada (poglavlje 8). Izveštavanje će se obavljati jednom godišnje u
skladu sa Zakonom, godišnji izveštaj će se dostavljati Agenciji za zaštitu životne.
Način vođenja dokumentacije za drvene gajbice koja je propisana Zakonom opisana je u RU

Zbrinjavanje i odnošenje ambalažnog otpada:
meseca.
Dokumenta o kretanju otpada za drevne palete se izrađuju prilikom svake predaje serviseru i četvrti
primerak se vraća u distributivne centre gde je ambalaža i predata..
Prilozi:
• Prilog 3.0 Specifikacija palete
• Prilog 3.1 Ugovor sa firmom „Breza“ i TO-MA palete
• Prilog 3.2 RU Postupak evidencije i rukovanja sa ambalazom i tok dokumentacije za
ambalažu
9.5 Upravljanje otpadom - 15 01 07 Otpadna staklena ambalaže
Obuhvata prikupljanje otpadne staklene ambalaže koja se potencijalno može generisati u

distributivnom centru 866 prilikom povraćaja ambalaže dobavljačima.
Ukoliko se pojavi određena količina staklenog ambalažnog otpada koji je potreban da ode na
zbrinjavanje, organizuje se sistemsko sakupljanje nakon čega se predaje ovlašćenom operateru u
cilju dalje reciklaže.
Ugovor o preuzimanju staklene ambalaže potpisan je sa predstavnicima Eko servisa (Prilog 2.1),
sakupljanje se odvija prema pozivu, ukoliko se usled određenih poslovnih procesa pojavi određena
količina.
9.6 Upravljanje ambalažnim otpadom
Upravljanje plasiranom ambalažom i ambalažnim otpadom u okviru Delhaize Serbia, a

prema odredbama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, preneto je na operatera sistema
organizaciju Ekostar pak koja poseduje dozvolu pod registarskim brojem 002. Ugovorom su
definisana međusobna prava i obaveze, kao i način izveštavanja i vođenja evidencije o plasiranoj
ambalaži (Prilog 4.0) U okviru DS, organizacija izrade izveštaja o ambalaži sprovodi se u sradnji
sa predstavnicima sektora Category managementa, Tehničkor razvoja, Indirektne nabavke, Sektor
tranzita i kompezacija, koji se objedinjuju u Odeljenju za zaštitu životne sredine.

28.05.2014.
Upravljanje povratnom ambalažom je definisano na nivou artikla ugovorom sa dobavljačima od

strane predstavnika Category managamenta.
Način praćenja u Delhaize Serbia Grupi je regulisano u okviru radnih uputstava i važi za robu koja
se direktno isporučuje od dobavljača u objekte ili preko magacina:

U maloprodajnim objektima se ambalaža u toku dana sakuplja od potrošača na kasi u korpe za
ambalažu, nakon čega se sortira po dobavljačima u gajbe i tako spremljena sa dokumentacijom
zamenjuje prilikom nove isporuke robe.
Prilozi:
• Prilog 4.0 Ugovor sa Ekostar pakom
• Prilog 4.1 RU Vođenje i evidencija povratne ambalaže
• Prilog 3.2 RUPostupak evidencije i rukovanja sa ambalazom i tok dokumentacije
za ambalažu
9.7 Upravljanje otpadom – Roba van prometa
Roba van prometa, predstavlja proizvode koji se dalje ne mogu koristiti ili upotrebiti na
propisan način. U maloprodajnim objektima roba van prometa se tretira na bazi radnih uputstava
kroz procese povraćaje dobavljačima i otpisa. Procesi povraćaja robe i otpisa su regulisani kroz
generalni ugovor o kupoprodaji i internu dokumentaciju (Prilog 5.0).
Prilikom nabavke proizvoda generalnim ugovorom o kupoprodaji definisano je da svaki artikal

prati proizvođačka specifikacija koja predstavlja dokument kojim proizvođač garantuje ujednačen
kvalitet koji odgovara važećim propisima koji definišu kvalitet proizvoda i ambalažu proizvoda
(transportno, komercijalno, potrošačko i svako drugo pakovanje) i koja sadrži: osnovne podatke o
proizvodu, senzorne karakteristike, mikrobiološke karakteristike, fizičko-hemijske karakteristike,
pakovanje, uslovi transporta i skladištenje, izjava o GMO (Genetski modifikovanih organizama),
izjava o sadržaju alergena, hormona i ostale informacije koje su značajne za sam proizvod i
ambalažu (Prilog 5.1).
Proizvođačke specifikacije (integralni deo ugovora) su prilagođene i formirane po specifičnim

karakteristikama za svaku vrstu robe, a u skladu sa važećom regulativom (svež asortiman,
kategorija Dry Food i smrznuti proizvodi i kategorija VPS). Na osnovu specifkacije proizvoda može
se utvrditi vrsta i karakter robe koja se stavlja van prometa.
Veliki deo robe van prometa je regulisan povraćajima prema dobavljačima u zavisnosti od načina
snabdevanja (preko magacina ili direktno iz objekata). Otpisane robe i povraćaj dobavljaču se vode
u sistemu i knjiže kroz dokument otpis i povraćaj. Ostali otpadi se regulišu preko uslužnih
komunalnih organizacija.

Lom robe u transportu u MPO može nastati na nekoliko mesta: u manipulaciji robe od prijema
prilikom istovara sa kamiona, u manipulaciji u magacinima objekata i u prodajnom prostoru od
strane potrošača. Način postupanja sa ovom vrstom robe tj. loma opisan je u internoj
dokumentaciji.
U distributivnim centrima postoje dva izvora nastanka robe van prometa: roba koja se
isključuje iz prometa samog magacina (lom, istek roka, promena senzornih karakteristika i sl.) i
roba koja dolazi kao predmet prikupljanja povraćaja iz MPO. Povraćaj iz MPO je namenjen
dobavljačima, ali ukoliko MPO pošalju u magacin nešto što je neuslovno za dobavljače ili što nije
odobreno, takođe se otpisuje u magacinima i otpisana roba se odnosi na uništenje.
Roba van prometa (sve sem voća i povrća) u distributivnim centrima se čuva u posebnom delu
skladišnog prostora koji je obeležen. Za mesne prerađevine postoji posebna temperaturno
regulisana komora, a za suvi asortiman deo magacinskog prostora, dok se otpis voća i povrća
odmah odlaže u kontejnere. Odnošenje voća i povrća vrši se svakodnevno, dok se ostala roba
nakon dostave povraćaja iz maloprodajnih objekata šalje na uništenje u Vinču i Gradsku čistoću
Beograd.

28.05.2014.
Upravljanje konfiskatom je regulisano u skladu sa zakonskom regulativom iz oblasti

veterinarstva.
Povraćaj kostiju iz MPO se vrši prema specifikaciji/zapisniku za povracaj kostiju i prema radnom
uputstvu koje opisuje postupak povraćaja kostiju iz MPO u magacin 924, gde postoji odvojen
skladišteni prostor pod temepraturnim režimom u kome se čuva ova vrsta otpada. Zbrinajvanje
konfiskata je regulisano ugovorima sa ovlašćenim organizacijama.
Prilozi:
• Prilog 5.0
- RU Postupak povraćaja robe u centralno skladište
- RU Upravljanje neusaglašenim proizvodima u maloprodajnim objektima
- RU Praćenje rokova trajanja proizvoda
- RU Postupanje sa otpisom mesa i prerađevinama od mesa
- RU Prijem svežeg mesa u MPO i povraćaj u magacin
- RU Postupak povraćaja robe u magacin neuslovne robe 913
- RU Postupak povraćaja kostiju iz MPO u magacin 924 i eksterno zbrinjavanje
- OB Preuzimanje kostiju iz MPO
- RU Otpis robe u centralnim skladištima
- RU Postupak povraćaja robe dobavljača Pekare PDM Pudarci
- PL Plan prikupljanja kostiju i povraćaja iz MPO za magacin 924
- RU Postupak evidencije i rukovanja sa ambalažom i tok dokumentacije za
Ambalažu
• Prilog 5.1 Proizvođačke specifikacije
9.8 Upravljanje otpadom – Jestiva ulja 20 01 25
Otpadno jestivo ulje nastaje prilikom pripreme gotovih jela u objektima koji poseduju liniju
gotovih jela i u centralnoj kuhinja.
Tabela 2.6 - Spisak objekata pravnog lica Delhaize Serbia i C market
RB RJ PRAVNO LICE Format NAZIV MESTO

1 102 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 102 Beograd
16 140 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 140 Pancevo Pančevo
17 146 Delhaize Serbia Maxi Maxi 146 - SI 3 Beograd
19 202 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 202 Novi Sad Novi Sad
22 211 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 211 Zrenjanin Zrenjanin
28.05.2014.
23 214 Delhaize Serbia Maxi Maxi 214 - Novi Sad 2 Novi Sad
24 245 Delhaize Serbia Maxi Maxi 245 Becej Bečej
25 250 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 250 Subotica Subotica
26 291 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 291 Inđija
Maxi 337 - Smederevska Smederevska
337 Delhaize Serbia Maxi
27 Palanka Palanka
28 340 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 340 Krusevac Kruševac
29 342 Delhaize Serbia Maxi Maxi- 342 Krusevac Kruševac
30 380 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 380 Vranje Vranje
31 403 Delhaize Serbia Maxi Maxi - 403 Kragujevac Kragujevac
32 450 Delhaize Serbia Maxi Maxi 450 Priboj
33 235 C Market Maxi 235 Cukaricka Padina Beograd
34 249 C Market Maxi 249 Kragujevac 1 Kragujevac
35 301 C Market Maxi 301 Nis 1 Niš
36 326 C Market Maxi VINOGRADI Beograd
37 456 C Market Maxi 456 Nova trgovina Beograd
38 457 C Market Maxi 457 Zemun Beograd
39 485 C Market Maxi Cvetni Trg Beograd
40 486 C Market Maxi 486 Zvezdara Beograd
41 487 C Market Maxi 487 Ozren Beograd
42 488 C Market Maxi 488 Dedinje Beograd
43 491 C Market Maxi 491 Vozdovac Beograd
44 493 C Market Maxi 493 Senjak Beograd
45 496 C Market Maxi 496 Stari Grad Beograd
46 501 C Market Maxi 501 29.novembar Beograd
47 505 C Market Maxi 505 Sumice Beograd
48 507 C Market Maxi 507 Cukarica Beograd
49 508 C Market Maxi 508 Dunav Beograd
50 603 C Market Maxi 603 Dorcol Beograd
51 670 C Market Maxi Sunce Beograd
52 678 C Market Maxi 678 Zeleznik Beograd
53 761 C Market Maxi 761 Sumadija Beograd
54 764 C Market Maxi 764 Jedinstvo Beograd
55 775 C Market Maxi 775 Kadinjaca Beograd
56 870 C Market Maxi 870 Kijevo - Knezevac Beograd
57 966 C Market Maxi 966 Lazarevac Beograd
58 996 C Market Maxi 996 Plus market Alonso Beograd
59 408 Delhaize Serbia Mini Maxi Kragujevac 2 Kragujevac
60 601 Delhaize Serbia Mini Maxi Beograd
61 122 Delhaize Serbia Mini Maxi Mini Maxi 5122 Pančevo
62 926 C Market Mini Maxi Krusevacka Beograd
63 624 Delhaize Serbia Shop&Go Prodavnica 624 Beograd
64 1 Delhaize Serbia Tempo Tempo CC 001 Beograd
65 4 Delhaize Serbia Tempo Tempo CC 004 Beograd
66 5 Delhaize Serbia Tempo Tempo CC 005 Čačak
67 6 Delhaize Serbia Tempo Tempo CC 006 Kraljevo
68 7 Delhaize Serbia Tempo Tempo CC 007 Vrnjačka Banja
69 9 Delhaize Serbia Tempo Tempo CC 009 Užice
70 10 Delhaize Serbia Tempo Tempo CC 010 Kragujevac
71 11 Delhaize Serbia Tempo Tempo Ada Beograd
72 161 Delhaize Serbia Tempo express Tempo Express 016 Beograd
73 976 Delhaize Serbia Centralna kuhinja Beograd

28.05.2014.
Zbrinjavanje ove vrste otpada regulisano je ugovorom sa operaterom Komunalno preduzeće

"Dimničar" AD Beograd koja poseduje dozvolu za sakupljanje i transport otpada br. 19-00-
01023/2010-02 (251) od 27.12.2010. izdatu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja
Republike Srbije (Prilog 6.0).
Posude u kojima se prikuplja otpadno jestivo ulje su kanisteri - plastična burad od 10 l do 1000 l.
Obavezu njihovog obezbeđivanja ima serviser, prema odredbama Ugovora.
Nakon upotrebe otpadno jestivo ulje se skladišti u zatvorenim plastičnim posudama. Napunjene
posude se odlažu u izdvojenom i obeleženom delu magacina za skladištenje te vrste otpada.
Učestalost odnošenja za sve objekte zavisi od prodaje gotovih jela i definisana je tako da kada se
posuda napuni poslovođa objekta poziva servisera koji vrši zamenu posuda, pune za prazne.
U tom cilju izrađeno je i RU 142 Zbrinjavanje i odnošenje otpada kojim je obuhvaćeno upravljanje
otpadnim jestivim uljima u DS.
Količine otpadnog ulja koje su zbrinute iz maloprodajnih objekata prema pravnim licima:
Tabela 2.7 – Prikupljene količine otpadnog jestivog ulja Delhaize Serbia
Godina
Pravno lice
2009 2010 2011 2012
Delhaize Serbia d.o.o. 4t 4.62t 8.3t 10.2t
C market a.d. 1.5t 6.5t 3.7t 7.4t
Serviser je uradio karakterizaciju otpada, i dostavljeno je na uvid Uverenje koje potvrđuje da je u

pitanju OTPAD KOJI NIJE OPASAN, (Izveštaj o karakteru otpada koji je izdao ANAHEM D.O.O.
broj: 004132), (Prilog 6.1).
određeno za odlaganje otpada vidno istaknuta nalepnica na kojoj je navedeno za koju vrstu otpada
je namenjena posuda.
Preuzimanje ove vrste otpada prati dokument o kretanju otpada :

Dokument o kretanju otpada – štampa se centralno u Direkciji za sve poslovnice DG. MPO
meseca.
odnosi na generatore otpada (poglavlje 8). Izveštavnje će se obavljati jednom godišenje u skladu
Separator za otpadne masti i ulja poseduju: Maxi 140, Maxi 142, Tempo CC 02, 03, 04, 05, 06, 09,
10 i 11.Čišćenje separatora vrši ovlašćena firma "Beotoka d.o.o " koja ispunjava sve potrebne
odredbe po pitanju dozvola za obavljanje ove vrste delatnosti, čije su obaveze definisane
ugovorom o poslovno tehničkoj saradnji (Prilog 6.3).
Sa strane Delhaize Serbia izvršena je karakterizacija otpada i dobijeni su izveštaji da je u

pitanju otpad koji NIJE OPASAN (Izveštaj o karakteru otpada koji je izdao Institut za zaštitu na radu
broj: 02-2297/1 od 07.10.2010.) (Prilog 6.4) i dodeljen mu je indeksni broj otpada prema katalogu
otpada 19 08 09.
Sa strane Delhaize Serbia izvršena je karakterizacija otpada i dobijeni su izveštaji da je u

pitanju otpad koji je OPASAN (Izveštaj o karakteru otpada koji je izdao Institut za zaštitu na radu
broj:02-2297/2) (Prilog 6.4). i dodeljen mu je indeksni broj otpada prema katalogu otpada 13
05 07*.

28.05.2014.
Dokumenta o kretanju otpada se izrađuje prilikom predaje na samoj lokaciji i overeni primerci se
vraćaju u direkciju. Predstavnici u objektu dobijaju skenirane verzije i na osnovu toga vrše
elektronsku evidenciju.
Pored čišćenja vrši se i uzorkovanje otpadnih voda četiri puta godišnje od strane akreditovanih
laboratorija za objekte gde je to propisano procenom uticaja na zaštitu životne sredine (Prilog 6.2)
ili gde je to naloženo od strane inspekcije.
Prilozi:
 Prilog 6.0 Ugovor Dimničar

 Prilog 6.1 Izveštaj o karakteru otpada koji je izdao ANAHEM D.O.O.
 Prilog 6.2 Ugovor sa Gradskim zavodom za uzorkovanje otpadnih voda iz separatora
 Prilog 6.3 Ugovor Beotokom
 Prilog 6.4 Izveštaj o karakterizaciji otpada
9.9 Upravljanje otpadom iz održavanja mašina i opreme
Pod ovim pojmom podrazumevamo sve rezervne delove i opremu koja se zameni prilikom
intervencija u objektima/distributivnim centrima.
Odrzavanje uređaja, mašina i opreme organizovano je kao preventivno i kao korektivno i opisano je
kroz dokumentaciju Delhaize Serbia (Prilog 7.0):
Evidencija radova i zamenjenih delova može se pratiti kroz radne naloge. Prilikom većih radova
obavezno se prikupljaju ponude u kojima se prikazuje tačna specifikacija materijala i delova.
Vrste otpada koje nastaju prilikom intervencija su:
- Frigo radovi - freonske boce, vrećasti filcani filteri, razne el.sklopke, filteri ulja i freona u
rash.sistemima. Razni prekidači, osigurači, bakarne cevi i elektro grejači.
- Elektro radovi - osigurači i prekidači u razvodnim ormanima, bakarne i aluminijumske zice

raznih preseka, razni tipovi osvetljenja od klasične sijalice, fluo rasvete i reflektorske
rasvete. Razni tipovi utičnica, priključnica i razni sitni materijal (šrafovi, podloške, matice,
kleme i sl.)
- Odrzavanje viljuškara - U zavisnosti od tipova viljuškara (dizel, ručni, elektro ručni,

komisioni visokodohvatni i ketgen) zavisi i način održavanja. Za održavanje viljuškara
postoje ugovori sa ovlašćenim firmama. Prilikom intervencija njihovih servisera menjaju se
razni tipovi ulja (motorno, menjačko i hidraulično ulje, zatim antifriz i destilovana voda) i
razni tipovi akumulatora, različite snage. Elektro viljuškarima akumulatori služe za pogon,
dok dizelima za startovanje motora. Gume za viljuškare su od punjene gume (veštački
kaučuk) i/ili plastične (PVC ili polipropilena). Broj zamenjenih guma moze se videti kroz
radne naloge kao i za sve druge rezervne delove.
- Pod metalnim, plastičnim, keramičkim, staklenim i drvenim otpadom podrazumevamo sve

rezervne delove i opremu koja se zameni prilikom bravarskih, keramičarskih, građevinskih,
staklorezačkih, stolarskih, vodovodnih i kanalizacionih intervencija u objektima (slavine za
vodu svih vrsta, bojleri, vodokotlici, lavaboi, keramičke pločice i ostalo).
U postupku održavanja seriviseri imaju obavezu za odnošenje zamenjenih delova. U ugovorima o

poslovno tehničkoj saradnji definisana je obaveza izvođača radova po pitanju odgovornog
postupanja sa zamenjenim delovima ili otpadom koji se javi u procesu intervencije.

28.05.2014.
Prilozi:
 Prilog 7.0
o OP Održavanje
o RU Postupanje u slučaju kvarova u maloprodajnim objektima
o RU Postupak prijave kvara na sredstvima unutrašnjeg transporta
Održavanje voznog parka
Vozni park DS koji se sastoji iz različitih vrsta automobila koji se servisiraju i održavaju
isključivo u ovlašćenim servisima. Servisi mogu biti redovni koji se vrše u zavisnosti od vrste vozila
na pređenu kilometražu i vanredni koji se vrše kada se dogodi kvar na vozilu. Svi rezervni delovi
koji se odstrane sa službenog automobila DS ostaju u servisu.
U ugovorima o poslovno tehničkoj saradnji definisana je obaveza servisera automobila po pitanju

odgovornog postupanja sa zamenjenim delovima ili otpadom koji se javi u procesu održavanja.
9.10 Upravljanje otpadom – Toneri/ketridži 08 03 18
Upravljanje ovom vrstom otpada regulisano je ugovorom sa dobavljačem/serviserom Prointer-

om, koji snabdeva sistem (oba pravna lica) toner kasetama koje se nakon upotrebe i iskorišćenja
dostavljaju dobavljaču na reparaciju, ponovno korišćenje ispravnih delova i punjenje tonerom. Na
taj način se sprovodi reciklaža već korišćenih toner kaseta, tj. njihova ponovna upotreba
(Prilog 8.0).
Dobavljač preuzima prazne toner kasete na dva punkta u okviru sistema i to:
 Direkcija - Jurija Gagarina 14,

 Magacin 867, Bežanijska Kosa, (lager vraćenih praznih toner kasete iz svih MPO/DC).
Dobavljač Prointer poseduje:
1. Rešenje o izdavanju integralne dozvole za sakupljanje i transport neopasnog otpada -

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, izdata 26.12.2011. godine br. rešenja
19-00-00740/2011-02;
Za dalji tretman predstavnik Prointera obezbeđuje ovlašćenog servisera za tretman ili skladištenje.
Evidencija preuzimanja se vodi po broju komada na osnovu čega se preračunova mase

otpada. U 2011 preuzeto 3,3 t dok je u 2012 ona iznosila 2,4t.
Predstavnik servisera dostavlja svoju karakterizaciju otpada na uvid koje potvrđuje da je u

pitanju OTPAD KOJI NIJE OPASAN.
Proces prikupljanja praznih toner kaseta regulisan je kroz radna uputstva i obrasce čije je
sprovođenje implementirano u sistemu.
RU – Povraćaj praznih toner kaseta u Magacin 867 (Prilog 8.1).
Svako preuzimanje ove vrste otpada prati dokument o kretanju otpada, što nam omogućava uvid u
evidenciju preuzetih količina ove vrste otpada.
Plan je da nastavimo saradnju sa kompanijama koje u uslugu održavanja štampača i

obezbeđivanja svih potrebnih resura uključuju i prikupljanje praznih toner kaseta.
Prilozi:
 Prilog 8.0 Ugovor Prointer

 Prilog 8.1 RU Povraćaj praznih toner kaseta u Magacin 867
28.05.2014.
9.11 Upravljanje otpadom - osnovna sredstva
Osnovna sredstva (opremu) za sva pravna lica Delhaize Serbia komisija jednom godišnje
pregleda u centralnom magacinu i konstatuje da su neka osnovna sredstva neupotrebljiva za nas i
vrši se njihova prodaja. Na osnovu odluke o prodaji osnovna sredstva se prodaju trećim licima i
trgovcima sekundarnim sirovinama prema raspisanom tenderu. Osnovna sredstva su
preovlađujuće napravljena od metala i drveta i vrlo malo ostalih materijala kao sto su staklo i
plastika. U centralnom magacinu se čuvaju kao cela i ne vrši se njihovo rastavljanje na sastavne
delove. Trgovac sekundarnim sirovinama rastavlja opremu na sastavne delove i prodaje ih dalje za
ponovnu upotrebu ili serviseirima koji vrše reciklažu.
Prilikom prodaje u prethodnoj godini tender je raspisan za celokupana osnovna sredstva koja se
nalaze u magacinu osnovnih sredstava. Obavezu daljeg razdvajanja i korišćenja je preuzeo kupac
sekundarnih sirovina. U centralnom magacinu se vodi evidencija celovitih osnovnih sredstava.
Količina osnovnih sredstava zavisi od broja objekta koji se renoviraju i od starosti opreme u njima.
Oprema se čuva u magacinu osnovnih sredstava tzv. "Sutjeska".
Osnovna sredstva se preuzimaju iz prodavnica na zahtev sektora Prodaje i transportuju u magacin,

što prati dokument – Otpremnica na kojoj se vidi iz koje prodavnice je sredstvo došlo i ko je bio
prevoznik.
Jednom godišnje, ili više puta u zavisnosti od potrebe, na predlog komisije, upravljački organi u C
marketu i Delhaize Serbia (Upravni odbor i generalni direktor) donose pisani dokument - Odluku da
se određena osnovna sredstva prodaju kao neupotrebljiva u kompaniji i to najpre trećim licima radi
ponovnog korišćenja, a ono što preostane trgovcima sekundarnim sirovinama.
Mere za smanjenje otpada od osnovnih sredstava koje se preduzimaju jesu:
1. Reparacija i ponovno korišćenje

2. Skidanje delova opreme i korišćenje za rezervne delove
3. Prodaja opreme koja nije po standardima DS trećim licima radi daljeg korišćenja.
9.12 Upravljanje otpadom – Tekstil/Uniforme 20 01 10 / 20 01 11
Tekstil je u sistemu Delhaize Serbia zastupljen kroz uniforme koje se generišu nakon njihovog
razduženja i istrošenosti od upotrebe. Na osnovu specifikacija, možemo videti da su u pitanju
uniforme od pamuka i poliestera.
Razduženje uniformi regulisano je kroz RU Trebovanje uniformi, i odnosi se samo na zaposlene

kojima prestaje radni odnos. Sistemski (kroz program Maxi R) mogu da se prate vraćene uniforme
vrednosno i količinski prema reversu razduženja u magacinu 868 (Prilog 9.0).
U magacinu uniformi postoji prostor za odlaganje razduženih uniformi.
Uniforme se uz ostalu robu za uništenje predaju gradskoj deponiji u Vinči.
U narednom periodu planira se preispitivanje sistema upravljanja razduženim uniformama i njihovo

rešavanje kroz ponovnu upotrebu.
Prilozi:
 Prilog 9.0 RU Trebovanje uniformi

28.05.2014.
9.13 Upravljanje otpadom – IT oprema / električna i elektronska oprema 20 01 35*; 20 01 36
IT oprema
Obuhvata pravna lica u okviru Delhaize Serbia: Delhaize Serbia d.o.o. i C Market a.d. IT
oprema koja postoji u okviru Delhaize Serbia se može podeliti po svojoj funkciji na opremu za
maloprodajne objekte, magacine i administraciju. U skladu sa tim postoje i odeljenja u okviru IT
sektora koja brinu o određenoj vrsti opreme i otpadu koji se tokom eksploatacije pojavljuje. Po
svom sastavu i nameni oprema se razlikuje pa je i upravljanje otpadom definisano u skladu sa
karakterom opreme. Oprema koja se trenutno nalazi van produkcije zbog popravki, servisiranja ili
tehnoloskog unapređivanja skladišti se privremeno u servisnim centrima na lokacijama Belville i
Bežanijska Kosa, do svog ponovnog vraćanja u produkciju.
Oprema koja je zbog napretka software-a doživela tehnološku zastarelost ili koja je usled kvara i
neisplativosti popravke postala otpad se uglavnom koristi za rezervne delove ili se hardware-skim
upgrade-om tehnološki unapređuje i nastavlja da funkcioniše.
Primer:
Računar koje je u delu administracije postao tehnološki neupotrebljiv zbog prelaska na sistem rada
sa Aktivnim Direktorijumima biva zamenjen novim ili se dokupljivanjem nekih od komponenti
unapređuje. Onaj računar koji nije moguće tehnološki unaprediti do zahtevanog minimuma se
prebacuje u deo maloprodaje gde nastavlja da radi kao pc kasa koja ima jednostavnije hardware-
ske zahteve ili se u okviru administracije rasklapa na sastavne delove i služi za rezervne delove i
popravke postojećih računara. To se najpre odnosi na napajanja, matične ploče, hard diskove i
memoriju. Ono što će zaista postati otpad u pravom smislu reči nakon isteka amortizacinog perioda
je zapravo lim kućišta računara.
U ovom trenutku IT sektor u okviru Delhaize Serbia jos uvek ne raspolaže elektronskim otpadom
koji na neki način nije zbrinut ili vraćen u eksploataciju.
Električna i elektronska oprema 20 01 35; 20 01 36
Zbog mogućnosti pojave ovakve električne i elektronske oprema 20 01 35; 20 01 36

sklopljen je ugovor sa firmom S.E. Trade, koja će vršiti preuzimanje, transport, skladištenje i
reciklažu električnog i elektronskog otpada (prilog 10.0).
S.E. Trade poseduje dozvolu za sakupljanje, skladištenje i tretman (reciklažu) otpada od električnih
i elektronskih proizvoda registarski broj 001 (19-00-00620/2009-02) od 01.03.2010.godine kao i
dozvolu za transport neopasanog i opasnog otpada broj 024 (19-00-00403/2010-02) od
04.06.2010.gdoine.
Električna i elektronska oprema se kao otpad može pojaviti na svim lokacijama DS, pre svega u
distributivnim centrima, maloprodajnim objektima Tempo formata i Direkciji. U slučaju pojave EE
otpada pristupa se organizaciji njegovog zbrinjavanja, tako što predstavnici sektora kod kojih se
pojavi ova vrsta otpada obaveštavaju Odeljenje za ZŽS, koje u saradnji sa operaterom vrši prijavu
otpada i organizaciju njegovog preuzimanja uz prateću dokumentaciju o kretanju te vrste otpada.
Delhaize Serbia podleže obavezi prema Uredbi o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni
tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i
godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja
naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade ("Službeni
glasnik RS", br. 54/10, 86/11, 15/12) kao uvoznik određenih uređaja za dalju prodaju ili za
sopstvene potrebe (pre svega za opremanje maloprodajnih objekata).
U skladu sa obavezama koje proističu iz same Uredbe, sektori Uvoza i Tehničkog razvoja, prilikom
svakog uvoza vode propisane dnevne evidencije u elektronskom obliku prema razredima i izrađuju
kvartalne izveštaje prema kojima se vrši plaćanje naknade za posebne tokove otpada. Na
28.05.2014.
godišnjem nivou izrađuje se propisani godišnji izveštaj za svaki razred posebno i predaje se
Agenciji za ZŽS do 31.marta tekuće godine.
Prilozi:
- Prilog 10.0 Ugovor sa firmom „SETRade“
Mere zaštite od požara i eksplozija
Vrsta otpada: Oprema IT / Električna i elektronska oprema 20 01 35; 20 01 36
Nezapaljiva materija i nisu potrebne posebne mere zaštite od požara.
Izvršiti odlaganje IT opreme na za to pripremljenim mestima. Obezbediti redovno preuzimanje od

strane ovlašćenog preduzeća. Obučiti operatere opreme na objektu o pravilnom postupku rada,
kako bi se izbeglo njihovo povređivanje.

28.05.2014.
10. PLANIRANE MERE I AKTIVNOSTI U CILJU UNAPREĐENJA PROCES UPRAVLJANJA

OTPADOM U DS
U skladu sa izrađenim planovima upravljanja otpadom u narednom periodu planira se niz aktivnosti
u okviru različitih sektora/odeljenja sa ciljem unapređenja procesa upravljanja otpadom i
smanjenjem proizvodnje otpada u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom.
Odeljenje za ZŽS u skladu sa potrebnim merama za unapređenje u pogledu upravljanja otpadom i

strateškim opredeljenjem kompanije na polju održivosti određuje godišnje ciljeve na ovom polju.
Ciljevi se detaljno razrađuju kroz niz aktivnosoti i merljive pokazatelje uspešnosti.
Predlozi su opisani u okviru plana upravljanja određenom vrstom otpada u sistemu DS i u skladu
sa navedenim aktivnostima, izvršiće se prilagođavanje i usaglašavanje trenutnih procesa sa
zahtevima plana upravljanja otpadom.
Datum: 31.08.2013.godine
Za DELHAIZE SERBIA D.O.O .
_____________________
Bojana Perić, lice odgovorno za upravljanje otpadom
Za C MARKET A.D.
_____________________
Bojana Perić, lice odgovorno za upravljanje otpadom
Odobrio za:
Za DELHAIZE SERBIA D.O.O
_______________________
John Kyritsis, direktor
_______________________
Radivoje Simonić, lice ovlašćeno za potpisivanje
Za C MARKET A.D.
____________________
John Kyritsis, izvršni direktor
________________________
Sanja Jevđenijević, lice ovlašćeno za zastupanje


RAZ - pl.471 Plan Upravljanja Otpadom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

RAZ - pl.471 Plan Upravljanja Otpadom

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

RAZ - pl.471 Plan Upravljanja Otpadom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

28.05.2014.

Plan upravljanja otpadom

PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM

(Delhaize Serbia d.o.o. / C market a.d.)

RAZ.PL.471 Verzija 1.6 1 od 69

Plan upravljanja otpadom

Plan upravljanja otpadom

8.1.1.2 Dokument o kretanju opasnog otpada...................................................................46

RAZ.PL.471 Verzija 1.6 3 od 69

Plan upravljanja otpadom

(Delhaize Serbia d.o.o. / C market a.d.)

Broj maloprodajnih objekata (MPO) sa pregledom površina prodajnog i magacinskog prostora

Tabela 1.0 Površine MPO prema formatima zaključno sa 30.06.2013. godine

Broj Prodajni prostor Magacinski Ukupna

Broj Prodajni prostor Magacinski Ukupna

RAZ.PL.471 Verzija 1.6 4 od 69

Plan upravljanja otpadom

Tabela 1.2 Broj maloprodajnih objekata sa pregledom po gradovima zaključno sa

SPISAK MPO PO GRADOVIMA I PRAVNIM LICIMA

Plan upravljanja otpadom

Tabela 1.3 Lokacije distributivnih centara

SPISAK DC PO GRADOVIMA I PRAVNIM LICIMA

Beograd, Dobanovački put bb M802, M866/867,M809, M813, AMS, AVP 7

RAZ.PL.471 Verzija 1.6 6 od 69

Plan upravljanja otpadom

- jačanje postojećih i razvoj novih mera za uspostavljanje integralnog sistema upravljanja

Da bi se dostigao cilj potrebno je racionalno koristiti sirovine i energiju, upotrebljavati alternativno

Strategija „Delhaize Serbia“ je uspostavljanje integrisanog upravljanja otpadom, pri čemu se

Strategija i smernice kojima se treba voditi prikazani su u nastavku.

Plan upravljanja otpadom

Neopasan otpad – otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

Karakterizacija – Postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske, hemijske i biološke

Lista otpada - nomenklatura otpada prema karakteru otpada.

Održivo upravljanje otpadom - postupanje sa otpadom koje ne ugrožava životnu sredinu i

Plan upravljanja otpadom

Upravljanje otpadom - sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja,

Integrisano upravljanje otpadom - upravljanje bazirano na istovremenom razmatranju smanjenja

1. CILJ PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM

Upravljanje otpadom je sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja,

- ispunjavanje zahteva zakonske regulative;

Osim zakonske obaveze, stvaranje efikasnog sistema upravljanja otpadom značajno je i sa

RAZ.PL.471 Verzija 1.6 9 od 69

Plan upravljanja otpadom

degradiranja životnih staništa biljnih i životinjskih vrsta, ali i opasnost od kontaminacije

Uključivanjem svih zaposlenih u sprovođenje plana upravljanja otpadom, omogućava se njegovo

Planom upravljanja otpadom biće omogućeno da se:

- stekne potpuni uvid u sadašnju situaciju u upravljanju otpadom;

2. METODOLOGIJA IZRADE PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM

RAZ.PL.471 Verzija 1.6 10 od 69

Plan upravljanja otpadom

skladu sa nacionalnim i EU zakonodavstvom iz oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne

3. NAČELA UPRAVLJANJA OTPADOM

Zakon o upravljanju otpadom definiše načela koja se moraju poštovati u upravljanju

3.1 Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu

Izbor najoptimalnije opcije za životnu sredinu je sistematski i konsultativni proces

3.2 Načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom

3.3 Načelo hijerarhije upravljanja otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom: